marija segan - egejski svet

8/20/2019 Marija Segan - Egejski Svet

1/22


2/22

Xegan Marija

EGEJSKI SVET

Za arheologe ,,egejski svet” nije samo geografski pojam; oni su ga pri-hvatili da oznaqe civilizacije koje su cvetale u ovoj oblasti tokom III i IImilenijuma p. n. e., pre nego xto se razvila grqka civilizacija u u em smislu.Ima ih tri, tesno povezane, a ipak jasno odvojene jedna od druge: kritska, naz-vana minojska po legendarsnom kritskom vladaru Minosu, civilizacija malenihostrva severno od Krita (kikladska) i civilizacija grqkog kopna (heladska).Pre sto godina egejska civilizacija bila nam je poznata samo iz Homerovihpriqa o trojanskom ratu u Ilijadi i iz grqkih legendi o Kritu. Najstarijaiskopavaǌa (Xliman, Evans...) bila su preuzeta zato da se utvrdi qiǌeniqno jezgro tih priqa. Mada je dosta otkriveno naxe poznavaǌe egejske civilizacije

je sad dosta ograniqenije nego naxe znaǌe o Egiptu ili starom Bliskom istoku.Literatura:

— H. W. Janson , Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnostiod praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd 1994 10 .

1. K R I T

1. 1. P R I R O D N I U S L O V I

Ostrvo Krit se nalazi ju no od Peloponeza i deli Egejski basen na dvadela. Povrxina ostrva iznosi 8300 km 2 , du ina 260 km , a xirina do 50 km .Prete no je planinskog karaktera, gde se u centralnom delu izdvaja planinskimasiv Ide, qiji je najvixi vrh 2400 m . Ravnice postoje na jugu i ponegde ucentralnom delu ostrva. Ranije je ostrvo bilo obraslo rastiǌem, naroqitoKiparisom, dok je to danas mahom kameǌar, gde se gaji vinova loza.

Literatura:— Mala prosvetina enciklopedija, Beograd

1. 2. I Z V O R I I P I S M O

O najstarijoj istoriji Krita pixu grqki istoriqari Herodot i Tuki-did, a korisne podatke pru aju i egipatski izvori.

Za ovaj prostor kao arheoloxko nalazixte prvi se zainteresovao ne-maqki istra ivaq H. Xliman. Xliman, koji je ve bio otkrio Troju na pros-toru Male Azije (1871) i Mikenu na Peloponezu (1876), smatrao je da Krit imaneke veze sa mikenskom civilizacijom. Me utim, nije poqeo sa istra ivaǌimana ovom ostrvu, jer se Krit tada nalazio pod turskom vlax u, koja, pak, nijedozvoǉavala arheoloxka iskopavaǌa. Kasnije, kada je Krit oslobo en turskevlasti, Xliman vixe nije bio iv.Artur Evans, mladi engleski arheolog, bio je vatreni pristalica Xlimanovog

rada. Poxto je posetio Mikenu, izvesno vreme se zadr ao na prouqavaǌu kri-tskih peqata, koje je pronaxao u atinskim antikvarnicama. Na osnovu rezultata

– 1 –


3/22

istra ivaǌa i vo en intuicijom, Evans je pretpostavio da mikenska kulturasvoje poreklo vodi sa Krita. 1899. Krit je oslobo en Turaka i Evans veslede e godine poqiǌe sa otkopavaǌem koje traje do 1931/1932. godine. Nakonsamo nedeǉu dana, marta 1900., Evans je ve qistio ostatke nekad velelepnepalate u Knososu.

Prilikom svog istra ivaǌa u Knososu Evans je pronaxao, pored os-talog, i veliki broj glinenih ploqica. Prouqavaǌem ovih i ploqica na enihu drugim palatama (u Festosu, Hagiji Triadi...) utvr en je razvoj kritskogpisma:

— U periodu od oko 2000. do 1650. godine p. n. e. u upotrebi je bilopiktografsko pismo, gde jedan pisani znak direktno upu uje na nekipojam ili predmet.

— U periodu od 1650. do 1450. godine p. n. e. koristilo se pismo nazvanolinear A . Prouqavaǌem je utvr eno da je u pitaǌu slogovno pismo, kojenema veze sa grqkim pismom. Linear A je nastao od 1/3 piktografskihi 2/3 potpuno novih i nepoznatih znakova. Ovo pismo jox uvek nijedexifrovano.

— U periodu od 1450. do 1200. p. n. e. koristilo se pismo nazvanolinear B . Ovo pismo je dexifrovao arhitekta Majkl Ventris uz pomo

ona Qedvika. Naime, Ventris je 1952. godine izneo pretpostavku da je u pitaǌu grqko pismo. Uz pomo kiparskog slogovnog pisma proqi-tao je desetak grqkih reqi i to imena gradova: Knosos, Pilos... Dodanas ve i deo pisma je dexifrovan, ali ne potpuno. Naime, otkriveno je devedeset znakova: za slogove, za odvajaǌe, za brojeve i skra enice(ideogrami). Jox uvek je neizvesno da li je linear B varijanta lin-eara A prilago en grqkom jeziku 1 ili je pak linear B nastao iz jednogprapisma sa teritorije kopnene Grqke, koje je izgubǉeno.

! (Godine 1908. otkriven je jedan ispisan disk u Festosu. Naime, disk je na enu jednom udubǉeǌu u podu, koje je verovatno predstavǉalo riznicu. Tekst se od

ivice spiralno uvijao ka centru diska. Istra ivaqi smatraju da je u pitaǌuslogovno pismo i da jezik potiqe negde sa prostora Male Azije. Pojedincismatraju da je natpis religijskog karaktera. Tekst do danas nije dexifrovan.)

Literatura:— T. V. Blavatskaj, Krit u XXX — XII veku p. n. e., Stara Grqka, Sara-

jevo 1959.— Petar Hr. Ilievski, Predgovor, Mikenski svet, Beograd 1980.

Belexke:— sa predavaǌa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 3. P E R I O D I Z A C I J A

Artur Evans je dao prvu periodizaciju kritske civilizacije. Ranu is-toriju Krita je podelio na tri perioda, koje je nazvao po legendarnom kritskomkraǉu Minosu:

1. ranominojski period (2600 - 2200)2. sredǌeminojski period (2200 - 1600)3. kasnominojski period (1600 - 1200).

Hronoloxke granice svakog perioda je odredio prema predmetima iz Egipta iMesopotamije, koje je pronaxao prilikom iskopavaǌa.Do danas, pored Evansove, date su brojne nove periodizacije, me u kojima jenajpopularnija tzv. periodizacija palata:1 naime, pismo su sa Krita preneli kritski pisari po velikoj erupciji vulkana na

Teri, xto je za posledicu imalo unixteǌe kritske flote i poqetak opadaǌa kritskecivilizacije.

– 2 –


4/22

1. rani period palata (2000 - 1700)2. pozni period palata (1700 - 1380)

Literatura:— T. V. Blavatskaj, Krit u XXX — XII veku p. n. e., Stara Grqka, Stara

Grqka 1959.


1. 4. S T A N O V N I X T V O

Stanovnixtvo koje je nastaǌivalo Krit tokom III milenijuma p. n. e.nije bilo indoevropskog porekla. Herodot u svojoj Istoriji razlikuje Eteo-kri ane (istinske Kri ane) od Grka. Homer kazuje da su teritoriju Kritanaseǉavala pet plemena: Eteokri ani, Kidonci, Pelazgi, Ahajci i Dorci, i dasu ona govorila razliqitim jezicima. Da Eteokri ani nisu bili Grci svedoqii pismo linear A, koje nema nikakve veze sa grqkim jezikom.Na osnovu prona enih lobaǌa i prouqavaǌem slika, utvr eno je da je izgled

Eteokri ana odgovarao mediteranskom tipu. Bili su proseqne visine, imali sucrnu kovr avu kosu i braon oqi.


1. 5. R A N I P E R I O D P A L A T A

Tokom III milenijuma p. n. e. Kri ani su iveli u rodovskom ure eǌu.O tome svedoqe rodovske kosturnice kru nog oblika, pokrivene kupolastim kro-vom od slame ili drveta, a koje su prona ene u ravnici Mesara. Po inventarugrobnica utvr eno je da su bogatiji rodovi nastaǌivali istoqni deo ostrva.U ovom ranom periodu brojni paxǌaci su omogu ili da se stanovnixtvo bavistoqarstvom. Reke niskih vodotokova, nemogu nost da se sagrade vaǉani iriga-cioni sistemi, doprinose da se zemǉoradǌa razvija nexto slabije no stoqarstvo.Obiǉe ruda i metala omogu ava razvoj tehnike obrade metala. Zahvaǉuju inalazixtima bakra, Krit je ovaj metal mogao izvoziti u zemǉe, koje nisu raspo-lagale ovim artiklom, ali su imale neke druge sirovine potrebne Kritu. Obiǉekameǌa omogu ava razvoj grnqarstva i gra evinarstva.

Poqetkom II milenijuma p. n. e. zavrxen je proces obrazovaǌa naslednekraǉevske vlasti. Rodovsko ure eǌe zameǌuju klase i o tome svedoqe:

— palate u Knososu, Festosu, Zakrosu, Maliji, koje su pripadale po svojprilici kraǉevima

— inventar grobnica, gde su bogatiji slojevi stanovnixtva i bogatije

opremali svoje grobnice— ploqice od fajansa, koje potiqu iz XVIII veka p. n. e., a na kojim suprikazane vixespratne ku e aristokratije

— plan naseǉa Gurnije na osnovu koga se zna da su ku e u sirotiǌskimqetvrtima bile male, neugledne, gusto zbijene jedna uz drugu, dok suku e bogataxe bile velelepne i udaǉene jedna od druge.

Od XX do XVIII veka p. n. e. na Kritu ne postoji jedinstvena dr ava.Postoji vixe dr avica na qijem su qelu vladari, koji raspola u solidnim bo-gatstvom. O bogatstvu tih vladara svedoqi, pored ostalog, i oru je prona enou palati u Maliji 2 . Treba pomenuti maq od bronze, koji je bio optoqen zlatom,slonovaqom i kristalom. Jedan ovakav maq mogao je pripadati samo kakvom ve-likodostojniku, mo da samom kraǉu.2 Antiqko ime Malije nije poznato.

– 3 –


5/22

Dr avice na Kritu su me u sobom qesto ratovale. Zbog toga, ali i zbog opas-nosti sa mora, palate su bile opasane debelim bedemima. Poxto su se palatenalazile vixe u udubǉeǌu ostrva, doxlo se do zakǉuqka da Kri ani u prvovreme nisu imali dobru mornaricu, koja bi ih mogla osigurati od napada samora.Najznaqajniju ulogu su imale palate Knososa i Festosa. Vladar Hagije Triade,koja se nalazi samo 30 km od Festosa, po svoj prilici je bio i vladar Fes-tosa. Arheolozi su dugo bili u nedoumici zaxto bi jedan vladar sagradio dvekraǉevske rezidencije tako blizu jednoj drugoj. Kako je u II milenijumu p. n. e.more bilo mnogo bli e obali no xto je danas, mnogi su prihvatili mixǉeǌe da je Hagija Triada u stvari bila luka Festosa.

Tokom XVIII veka p. n. e. dolazi do velike katastrofe kada su go-tovo istovremeno poruxene sve palate na Kritu. Evans smatra da do razaraǌapalata dolazi usled zemǉotresa, koji je u to vreme pogodio ostrvo. Jedna grupanauqnika, a me u ǌima i E. Majers, smatra da su palate razorene usled invazije.U Egiptu tokom vladavine XII dinastije dolazi do najezde Hiksa 3 , plemena izMale Azije. Hiksi su Egiptom vladali oko 150 godina i u to vreme su izvrxilii invaziju na Krit. U prilog ovoj teoriji ide i qiǌenica da je u ruxevinamapalate u Knososu prona en jedan poklopac od alabastera, na kome je, u kartuxi,pisalo Hijani, ime vladara Egipta, koji je vladao u drugoj polovini XVII veka.Me utim, u ruxevinama nisu prona eni ostaci paǉevina, a palata u Festosu,koja se nalazila na jugu i bli e Egiptu, je bila maǌe razorena od Knososa, kojise nalazio na severu.


jevo 1959.Belexke:

— sa predavaǌa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 6. P O Z N I P E R I O D P A L A T A

1.6.1. Minos, Proces stvaraǌa jedinstvene dr ave

Do drugog procvata palata dolazi krajem XVII , poqetkom XVI veka p.n. e. Herodot pixe da su se sinovi Zevsa i Evrope, bra a Minos i Sarpedon,borili oko prevlasti na Kritu. Minos, poxto je izvojevao pobedu, proterao je svog brata i objedinio maǌe oblasti u jedinstvenu dr avu. Priqa o sukobuMinosa i Sarpedona jeste posredan dokaz za stalne borbe Festosa i Knososa okoprevlasti na Kritu.Ko je bio Minos?Po grqkoj tradiciji to je mudar kraǉ, koji sudi u podzemǉu. Herodot za Mi-

nosa ka e da je gospodar mora. Tukidid ne ide tako daleko. Smatra da je Minosuspeo da oqisti more od gusara i da uspostavi talasokratiju. Pod pojmom tala-sokratija danas ne podrazumevamo politiqku, ve ekonomsku prevlast na moru 4 .Naime, Minos je oqistio more piraterije, pre svega da bi svojim brodovimaomogu io bezbedan put prilikom ubiraǌa prihoda od teritorija koje su bilepod kritskom vlax u. Platon navodi da je Minos prihod dobijao u ǉudstvu,par momaka i devojaka, koji se iz Atike prevoze na Krit.Minos je bio o eǌem Pasifajom. Do danas nije potpuno razjaxǌeno da li Minosi Pasifaja predstavǉaju liqna imena ili pak titule.

Formiraǌe kritske dr ave trajalo je dosta dugo; to je bio generacijski3 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 6. Sredǌe carstvo, 6.8. Osvajaǌe Egipta od

strane Hiksa.4 Dominaciju Kri ana na moru kasnije preuzimaju Ahajci.

– 4 –


6/22

posao. Vladari su te ili da svoje teritorije proxire i van granica ostrva. Utom ciǉu, Kri ani kolonizuju Kiklade.Tukidid svedoqi da su se pod upravom Krita nalazili Kiklada i Atika. 1967.godine grupa grqkih arheologa, predvo ena profesorom Marinatosom, pronaxla je u Akrotiriju (Tera, Kikladi) ostatke nekadaxǌe palate. Ova palata na prvipogled nije imala mnogo sliqnog sa palatama na Kritu. Me utim, pa ǉivimprouqavaǌem slika, zidnog ume a, utvr eno je da pripada minojskoj kulturi.Kako je palata bila velika i bogato ukraxena, po svoj prilici je pripadala jednoj znaqajnoj liqnosti, mo da samom Minosovom sinu. Naime, prema tradi-ciji Minosov sin Androgej je upravǉao Atikom. Isto tako, drugi Minosovisinovi su mogli, kao predstavnici kritske vlasti, upravǉati ostrvima. Pored Tere, spomenici materijalne kulture kritskog porekla na eni su i na ostrvuMelosu, Kiteri, Rodosu, Miletu.Prema predaǌu Kri ani su pokuxali da kolonizuju Atiku, ali nisu uspeli dase uqvrste u oblasti Megarida. Pokuxaj kolonizacije Sicilije je tako e biobezuspexan.

1.6.2. Vojska

Svojevremeno Minos je izgradio najmo niju flotu u Sredozemǉu. Prou-qavaǌem predstava sa posuda, fresaka i peqata, utvr eno je da se kritska flotasastojala od jedreǌaka i brodova na vesla. Kasniji brodovi imali su qak ikabine.Pored flote, Krit je imao i jaku pexadiju. Za napad su koristili duga kopǉa,lukove, maqeve i no eve, dok za odbranu oklope i duge xtitove. Vojska je imala ibojna kola u kojim su se za vreme borbe vozili kraǉ i vojne starexine. Izgledada su kola predstavǉala luksuz, jer su jedna na ena u samoj riznici knososkepalate.Pored Kri ana u vojsci je bilo i najamnika, o qemu svedoqi jedna freska, kojaprikazuje odred crnaca.

1.6.3. Privreda

Osnovna grana privre ivana bila je poǉoprivreda. Kri ani uvode uupotrebu plug i dosta solidno obra uju zemǉu. Od itarica gaje jeqam, proso,bob i u nexto maǌim koliqinama pxenicu; od industrijskog biǉa xafran i lan;a od baxtanskih kultura gro e, masline i datule.Kod Kri ana je bilo posebno razvijeno stoqarstvo. Gajila se krupna rogatastoka. Da su pojedinci imali velika stada svedoqe slike na raznim posudama.Prisustvo mora omogu ilo je brz razvoj ribolova. Da su Kri ani bili opqi-ǌeni ribama i morskim svetom mo e se zakǉuqiti na osnovu freskoslikarstva,gde je glavni motiv upravo vodeni svet.Obiǉe metala, naroqito bakra (nalazixte u Gurniji), i poznavaǌe tehnikedobijaǌa bronze (gde kalaj uvoze iz Male Azije), doprineli su razvoju met-alurgije. Prave se oru a i oru ja od bronze.Obrada drveta je mogu a zahvaǉuju i obiǉu kiparisa. Kri ani su poznavalitehniku sklapaǌa dasaka, tako da su pravili veoma dobre brodove bilo od kipa-risa, bilo od kedrovine, koji su dovozili iz Livana.Bili su razvijeni kamenorezaqki zanat, grnqarstvo i gra evinarstvo.Pravili su izvrsne tkanine i poznavali su tehniku bojeǌa tkanina. O ovomesvedoqe freske ena u lepim i raznobojnim tkaninama.Juvelirstvo je tako e razvijeno.Kri ani su gradili i kopnene puteve. Najznaqajniji je bio onaj put koji je

spajao Festos i Knosos. Me utim, Kri ani su vixe marili za pomorske, negoza kopnene puteve.

– 5 –


7/22

1.6.4. Trgovina

1.6.4.1. Veza Krita i kopnene Grqke

Na prostoru kopnene Grqke, u Argolidi, pa qak i na samom severu, uTesaliji, prona eni su brojni predmeti kritske izra evine. Artur Evans jesmatrao da je to stoga xto se Peloponez nalazio pod vlax u Krita. Me utim,samim prouqavaǌem kritske i mikenske kulture uvi aju se velike razlike. Posvoj prilici veza izme u Krita i Mikene bila je qisto trgovaqka. S drugestrane, poxto je minojski uticaj ipak dosta sna an, mo da je postojalo nekouporixte kritskih majstora u Mikeni ili u Minoji u Atici.Kri ani su iz Grqke uvozili potrebne sirovine. Tako iz Lakonije Kri ani sudobavǉali prvoklasni bazalt.Krit je bio posrednik u razmeni dobara izme u Grqke i Egipta, odnosno Grqkei Kipra.

1.6.4.2. Veza Krita i Kipra

Na prostoru Kipra prona eni su predmeti kritske izra evine. Krit jebio posrednik u razmeni dobara izme u Grqke i Kipra.

1.6.4.3. Veza Krita i Male Azije

Na prostoru zemǉe Mari, na Eufratu, prona eni su specifiqni kritskiornamenti. Na Kritu, pak, prona eni su vavilonski cilindri, koji potiqu izHamurabijeve epohe. Umetnost carstva Ugarit bila je dosta sliqna kritskoj.Po svoj prilici uticaj minojske kulture bio je toliko sna an da je i na prostoruUgarita postojalo uporixte kritskih majstora. Palate na prostorima hetskogcarstva (Bogazkeja), zemǉe Mari i Ugarita gotovo su istovetne sa palatama naKritu. Izgleda da je hetsko carstvo predstavǉalo sponu izme u Egejskog sveta

i Male Azije i Bliskog Istoka.Kri ani su iz Male Azije uvozili bronzu.

1.6.4.4. Veza Krita i Egipta

Poqetkom II milenijuma p. n. e. Krit je negovao intezivne veze saEgiptom. U gorǌem Egiptu, u blizini Luksora, prona en je jedan depo, tzv.depo iz Toda. Ovaj depo datira iz vremena vladavine Amenemheta III , koji jevladao na prelazu iz XX u XIX vek p. n. e. U depou su na eni brojni predmetikritske izra evine, me u kojim se izdvajaju jedna zlatna i 150 srebrnih posuda.Sredinom II milenijuma p. n. e. u spisu Saveti jednog egipatskog svextenika ,pomiǌe se zemǉa Keftija, po svemu sude i Krit, i ǌeni odnosi sa Egiptom.

U grobnici Rehmirea, vezira Tumesa III

, koji je vladao u XV

veku p. n. e.,prona ene su freske na kojima je prikazana jedna delegacija kako nosi poklonefaraonu. Na osnovu ode e, koju nose qlanovi delegacije, utvr eno je da su upitaǌu Kri ani.O razmeni Krita i Egipta svedoqi i statua od diorita, koja je prona ena uKnososu. Diorit je kamen velike tvrdo e koji su koristili egipatski majstoriza pravǉeǌe statua faraona i dr.Pojedini istra ivaqi smatraju da se Krit nalazio u zavisnosti od Egipta, jerna jednom natpisu Tutmesa III stoji da je zemǉa Keftija u strahu. Me utim,nema drugih pokaziteǉa da je Krit ikad bio potqiǌen Egiptu. Veza Egipta iKrita je bila qisto trgovaqka. Krit je uvozio zlato, slonovaqu, nojeva jaja,neke poǉoprivredne proizvode, a Egipat maslinovo uǉe, vino i drvo.

1.6.4.5. Veza Krita i ju ne Italije

– 6 –


8/22

Kri ani iz vulkanskih oblasti uvoze liparit.

1.6.5. Kritska umetnost

Kritska umetnost se u mnogo maǌoj meri stavǉa u slu bu kulta nego xto

je to bio sluqaj, recimo, sa umetnox u Vavilona i Egipta. Kritski umetnik jelakxe i neposrednije prenosio svoje utiske o stvarnosti u kojoj je iveo. Glavnetvorevine ǌegovog neimarstva bili su dvorci i stambene ku e xto potvr uje da je celokupna kritska kultura imala vixe svtovni karakter.Kri ani su veliku pa ǌu poklaǌali izradi zidova. U XIX i u XVIII vekudvorski zidovi i zidovi u ku ama bogatijih Kri ana ukraxavani su fajansploqicama sa reǉefnim predstavama. Od XVII veka p. n. e. zidno slikarstvopotiskuje reǉefe. Tehnika fresko-slikarstva, prenesena na Krit, verovatno, izEgipta, urodila je originalnim temama, ,,novim” qak i u odnosu na istovremenoslikarstvo na Sredǌem istoku. Kao primer treba navesti saquvanu fresku izXVI veka p. n. e., sa lete im ribama i delfinima, koja ukraxava zid kraǉiqinogmegarona, u kraǉevskoj palati u Knososu. U kritskoj umetnosti XVI / XV vekap. n. e., kada se razvija tzv. dvorska umetnost, javǉaju se tzv. ,,freskestolica na sklapaǌe”. Freske se sastoje od dva pojasa dekoracija izra enih uplavim, utim i cigla-crvenim tonovima. Figure su naslikane prema odre enomstilizovanom xablonu: mladi i i devojke u parovima sede na stolicama zasklapaǌe i jedni drugima dodaju posude. Taj qin verovatno je imao ritualnoznaqeǌe. Dvorski stil XV veka uglavnom se ispoǉio u Knososu. Inaqe u drugimgradovima Krita (Hagija Triada) u umetnosti prikazivaǌa prirode saquvalesu se stare tradicije.U kritskoj umetnosti negovana je sitna skulptura, dekorisaǌe keramike, umet-niqko rezbarstvo u kamenu.Palate u Knososu, Festosu, Maliji, Hagiji Triadi su glavni izvor obavexteǌao minojskoj arhitekturi. Palata u Knososu, nazvana Minosova palata, bila jegra ena sa najvixe ambicija; pokrivala je veliku povrxinu i sastojala se od

tako mnogo prostorija da je saquvana u grqkoj legendi kao Minotaurov lavirint.Centar knososkog dvorca predstavǉalo je glavno dvorixte, pravougaonog plana.Inaqe u knososkoj palati preovla uje pravougli plan prostorija, xto je karak-teristiqno za sve kritske gra evinske objekte. Stubovi minojskih palata suuvek bili drveni. Iako se uopxte nisu saquvali, ǌihov karakteristiqni oblik,glatko stablo koje se su ava prema dole i xirok kapitel u obliku jastuka, poz-nat je po predstavama na slikama i reǉefima. Sobe su bile dosta male, tavaniceniske, tako da ni oni delovi gra evine koji su imali vixe spratova nisu mogliizgledati naroqito visoki. Na osnovu arheoloxkih svedoqanstava doxlo se dopretpostavke da vladari-graditeǉi palata nisu mogli biti ratnici. Utvr eǌanisu na ena nigde na Kritu minojskog doba, a vojniqke teme gotovo su nepoz-nate u minojskoj umetnosti; niti ima ma i najmaǌeg nagovextaja da su bili,,sveti” kraǉevi po egipatskom ili mesopotamskom uzoru. S druge strane, mnogaskladixta, radionice i pisarnice u Knososu ukazuju na to da palata nije bilasamo kraǉevska rezidencija, ve da je slu ila i kao veliko sredixte trgovaqkei administrativne delatnosti.

1.6.6. Religija Kri ana

U ranom periodu religiozne predstave stanovnika Krita bile su veomaprimitivne. Totemizam i kult enskog bo anstva predstavǉali su osnovu ǌiho-ve religije. Kri ani su poxtovali Veliku bogiǌu — bogiǌu prirode, zemǉe 5 ,zveri i podzemnog sveta. Pored ǌe u kritskom panteonu postojalo je i muxkobo anstvo, koje je tako e poxtovano kao oliqeǌe prirodnih sila. Prikazivan je

5 Tzv. bogiǌa zmija, jer je zmija bila simbol zemǉe.

– 7 –


9/22

u obliku sekire sa dve oxtrice. U Knososu od svih oquvanih prostorija najve a je tzv. sala dvojne sekire, koja je, po svoj prilici, predstavǉala prestonu salunameǌenu cermonijama dr avnog i religioznog karaktera. Na Kritu izvestanznaqaj dobilo je i obo avaǌe bo anstva u obliku qoveka-bika. Kasnije su gaGrci nazvali Minotaurom. U kult boga-bika ulazile su igre sa bikovima, qijisu prikazi u kritskoj umetnosti tako e veoma qesti.Kod Kri ana bo anstvo uvek nastupa kao antropomorfno bi e. Zoomorfni suna Kritu samo demoni, koji u pore eǌu sa bogovima imaju ni i rang.Kri ani su verovali u zagroban ivot. Pogrebni ritual Kri ana prikazan jena zemǉanom sarkofagu iz Hagija Triade, koji potiqe iz XIV ili XIII veka p. n.e. Taj spomenik kao i arhitektura nekih grobinca na Kritu ukazuju na izvesnusliqnost posmrtnog kulta kod Kri ana i Egip ana.U religioznim obredima Kri ana karakterisitqna je vode a uloga ena.Sedixta religioznog ivota bila su izvesna prosve ena mesta, kao xto supe ine ili gajevi (pe ina Psihto, gore Ide i Juktasa). Jedino je u Gurnijiotkopan jedan omaǌi hram. U Knososu niz soba bio je nameǌen ritualnim obred-ima. U ku ama stanovnixtva sredǌeg sloja postojala su doma a svetilixta.Kritska kultura i religiozne predstave imale su uticaja na kulturu kasnijihstanovnika Grqke.


jevo 1959.— . Qedvik, Mikenski svet, prevela ǈiǉana Crepajac, Beograd 1980.— H. W. Janson , Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti

od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd 1994 10 .

— Arheoloxki muzej, Atina, biblioteka Muzeji sveta, kǌiga XIX , VukKara i , 1980.

Belexke:


1. 7. P A D K R I TS K E C I V I L I Z A C I J E

Tokom XIV veka dolazi do nove katastrofe, kada su, opet, gotovo svepalate razorene. Poxto su prona eni tragovi paǉeǌa, jedna grupa istra ivaqasmatra da je do razaraǌa doxlo usled ustanka lokalnog stanovnixtva, koje jebilo nezadovoǉno vladavinom Ahajaca. Naime, od 1450. do 1400. godine p. n. e.palatama na Kritu su upravǉali Ahajci.Jedna grupa istra ivaqa smatra da je zemǉotres, koji je u to vreme pogodioTeru, pogodio i Krit. Posle zemǉotresa doxlo je do po ara i otuda potiquprona eni tragovi paǉeǌa.

Profesor Marinatos, dok je vrxio iskopavaǌa u Amnisosu (luka Knososa), pron-axao je vulkansku supstancu. Ovo otkri e ga je podstaklo da poqne sa is-tra ivaǌima na teritoriji ostrva Tere. Pronaxavxi palatu u Akrotiriju,zakǉuqio je da je Teru prvo pogodio zemǉotres. Tada narod, predvo en nekomintuicijom, napuxta ostrvo i seli se, mo da na sam Krit. Posle izvesnog vre-mena dolazi do erupcije vulkana 6 . Erupcija je bila tako sna na da se planinaraspukla i more je prodrlo unutra, stvaraju i veliki talas, cunami. Ovaj ta-las proxao je celom Egejom i unixtio kritsku mornaricu. Sa druge straneizbaqeni vulkanski pepeo digao se visoko u atmosferu, da bi poput kixe padaona oblasti u pravcu kretaǌa vetra. Taj pepeo bio je poguban za biǉni svet naKritu. Me utim, neizvesno je kako je vulkan mogao da izazove po are na daǉiniod 160 km i unixti kritske palate.

6 Vulkanski pepeo saquvao je palatu u Akrotiriju.

– 8 –


10/22

Xta god da je uzrok propasti palata poqetkom XIV veka p. n. e., one, potom,nikad vixe nisu povratile svoju nekadaxǌu mo .

Tokom XIV i XIII veka p. n. e. teritoriju Krita po svoj prilici naseǉavajuGrci. Posvedoqene su ku e megaronskog tipa, koje su karakteristiqne samo zaprostor kontinentalne Grqke. U Hagija Triadi je prona ena i jedna grobnicapo principu tolosa.

Kritska civilizacija je potpuno unixtena u XII veku p. n. e., najverovatnijeusled najezde Doraca, koji su naselili, prema Homerovoj Odiseji , istoqni deoostrva.

Literatura:— . Qedvik, Mikenski svet, prevela ǈiǉana Crepajac, Beograd 1980.Belexke:— sa predavaǌa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. M I K E N S K A C I V I L I Z A C I J A

2. 1. I Z V O R I

a. Pisani izvori— Tablice, amfore, propadǉiv materijal (ko a) ispisani linearom B.— Antiqki izvori:1.) Homer2.) Pausanija, druga polovina II veka n. e., u svojoj kǌizi, koja je vixe jednavrsta turistiqkog vodiqa, opisuje Heladu.— Egipatski dokumenti iz vremena Merneptaha i Ramzesa III .— Hetski izvor u kome se pomiǌe carstvo Ahijava i vladar Atirisijas. Izvorpotiqe iz XIII veka p. n. e. Na en je u Turskoj, u mestu Bogazkeji, nekadaxǌojprestonici hetskog carstva Hatuxax.

b. Spomenici materijalne kultureOstaci ǉudske delatnosti kao xto su tvr ave, naseǉa, grobnice...


2. 2 . A R H E O L O X K A O T K R I A

2.2.1. Grobnice

Nemaqki istra ivaq Hajnrih Xliman je prvi poqeo otkopavaǌe Mi-kene. Na ovu ideju je doxao ixqitavaju i Homerovu Ilijadu . Homer za Mikenunavodi da je zlatoobilna. Iz ovog prideva Xliman je zakǉuqio ne samo da jeMikena postojala, ve i da je bila znaqajan centar egejskog sveta. Me utim,Xliman se nije oslonio samo na Homera. Podstrek da se lati istra ivaǌa mu je, pre svega, dao Pausanijev opis Helade. Pausanije svedoqi o Agamemnonovomgrobu. Xliman organizuje istra ivaǌe sa ciǉem da prona e ovaj grob ni neslute i da e otkriti mnogo vixe.Od 1874. Xliman poqiǌe sa iskopavaǌima na teritoriji Grqke, da bi 1876.pronaxao nekropolu, useqenu u stenu, koja potiqe iz XVI veka p. n. e. Ovanekropola je poznata pod imenom ,,krug grobova A”. U ǌoj se nalazi xest grob-

nica pravougaonog oblika. Prona eno je 19 lexeva. Samo dve grobnice imajupo jedno telo, dok je u preostalim grobnicama sahraǌeno vixe od jednog. Broj

– 9 –


11/22

prona enih lexeva odgovara broju nadgrobnih spomenika, devetnaest. Na reǉe-fima nekropole su prikazane scene iz lova, rata, dvoboja. Kako su u grob-nici prona ene stvari neproceǌive vrednosti, npr. u enskim grobnicama suprona ene zlatne dijademe, toaletne kutijice, fine tkanine, smatra se da su ugrobovima sahraǌeni vladari sa qlanovima svoje porodice.,,Krug grobova A” dugo je smatran za najstariji objekat mikenske epohe. Me-

utim, 1951/52. Papadimitriu je otkrio nekropolu, koja potiqe iz oko 1650. -1550. godine p. n. e. Ova nekropola je poznata pod imenom ,,krug grobova B”.Po svom tipu te su grobnice veoma bliske grobnicama koje je otkrio Xliman.

Danas se postavǉa pitaǌe,: ,,ko su vladari, koji su sahraǌeni u prona-enim grobnicama?”. Jedna grupa nauqnika smatra da su to Ahajci. Druga grupa

nauqnika, a me u ǌima i Artur Evans, smatra da su to Kri ani. Naime, u grob-nicama su na eni brojni predmeti minojske izrade. Ovom prilikom pomenu emobakarni riton (pehar) u obliku glave bika sa zlatnim rogovima, koji pred-stavǉa karakteristiqan tip umetnosti kritskih majstora. Treba pomenuti ida su sliqni sudovi prona eni na Kritu, u Knososu i Gurniji. Me utim, zarazliku od Krita, na prona enim predmetima mikenskih grobnica preovla uju

ratni motivi i motivi iz lova. Tela prona ena u ,,krugu grobova A” su visineoko 175/180 cm , dakle znatno vixi ǉudi no Kri ani. Pojedini nauqnici sma-traju da su u grobnicama sahraǌene vo e Hiksa, koji su svojevremeno zagospodar-ili Egiptom. U prilog ovoj teoriji ide qiǌenica da je u grobnicama prona enodosta predmeta iz Egipta. Isto tako, pristalice ove teorije mogu se pozvatina mit o Danaju , u kome Danaj, kraǉ Libije i Egiptov brat blizanac, napuxtaLibiju i seli se na Rodos, a potom u Argolidu, gde je zavladao narodom Pelazga.Napokon, neki dr e da su u grobnicama sahraǌeni predstavnici naroda MaleAzije. U prilog ovoj teoriji ide mit o Pelopsu iz Likije . Poxto je bio ugro enod Trojanaca, Pelops napuxta ota binu i seli se na prostor, koji e po ǌemudobiti naziv Peloponez. Pored mita, u prilog teoriji ide i qiǌenica daprona ene palate hetskog carstva neverovatno podse aju na palate mikenskogsveta (kiklopi, megaron).

Slede a grupa mikenskih spomenika ve se odnosi na drugu polovinuXVI veka i na XV vek p. n. e. To su tako e prete no grobnice, samo drugaqijekonstrukcije. U ǌima grobna komora ima pravouglu, ovalnu ili okruglu formui obiqno je useqena u mekxoj steni, ali je sa povrxinom zemǉe ve vezana naro-qitim dugim i uskim hodnikom, tzv. dromosom. U grobnicama iz XVI i XV vekadu ina dromosa obiqno ne prelazi 3-4 metra, dok ona kasnije iznosi 14, pa qak i16 metara. Najpoznatije grobnice ovog tipa prona ene su kod Mikene i u bliziniArgosa, a potiqu iz XVI veka p. n. e.U sluqajevima kada je tle u kome se iskopavala grobna komora bilo premeko,tada su ga oblagali kamenom. To je poslu ilo kao uzor za novi tip grobova, tzv.kupolaste grobnice — tolosi. Grobnica liqi na iskopan temeǉ oblo en kamenomi izra en u obliku koxnice sa dodatkom dromosa. Najstarije grobnice ovogtipa potiqu iz vremena bliskog epohi ,,kruga grobova”. Tokom vremena zidovise obla u tesanim kamenim ploqama, pojavǉuju se vrata, zidovi se ukraxavajureǉefima i napokon komora se iznosi na povrxinu zemǉe. Tolosi su prona eni umnogim gradovima mikenskog sveta. Na obroncima Tajgeta, u Vafiju, krajem XIXveka prona en je tolos bogat inventarom. Treba pomenuti dva quvena zlatnapehara sa predstavom lova na bikove, koja su naqiǌena oko 1500. p. n. e. UMideji (Dendra) tako e je otkriven tolos. Pored ostalog, u tolosu je prona enoi oru je: qetiri maqa, no evi i vrhovi od kopaǉa. Svi na eni predmeti potiqus kraja XV veka p. n. e. Treba pomenuti i kupolastu Atrejevu grobnicu, koja senalazi nedaleko od mikenske tvr ave, a koja potiqe iz XIV veka p. n. e. Atrejevagrobnica bila je opǉaqkana jox u davna vremena.

! (a. krug grobova, b. grobnice sa dromosom, v. tolosi)

– 10 –


12/22

2.2.2. Palate

— MikenaMikenski svet je nazvan po Mikeni, prvom i najva nijem mestu, koje je potpunootkopano. Mikenska tvr ava potiqe iz XIV vek p. n. e. Nalazila se na bregui bila je okru ena odbrambenim zidovima od inovskih kamenih blokova. Ovajtip gra evine bio je nepoznat na Kritu, ali je sliqan hetitskim utvr eǌimakod Bogazkeje. Severna kapija tvr ave dobila je naziv Lavǉa. Lavǉa vrata sunajupeqatǉiviji ostatak masivnih bedema, koji su Grcima kasnijih vremena uli-vali tako strahopoxtovaǌe da su ih smatrali za delo Kiklopa, jednookih divovamitske rase. Kroz Lavǉa vrata put vodi na trg koji je sa svih strana okru enrazvalinama pojedinih odvojednih zgrada. To je mikenski dvorac. Sredixtepalate u Mikeni bila je kraǉevska dvorana za audijencije, nazvana megaron.Samo je ǌen plan pouzdano poznat: to je velika pravougaona prostorija s okru-glim ogǌixtem u sredini i sa qetiri stuba, koji su nosili grede krova. Uzmegaron se nalaze susedne prostorije i dvorixte ispod koga su ostali saquvaniure aji za odvo eǌe vode. Arheolozi su otkrili i vodovod za sprovo eǌe vodeiz izvora, koji se nalazio nexto iznad tvr ave. Voda se slivala u dobro skrivenbazen pored samih tvr avskih zidova. Od bazena je voda ixla u unutraxǌi deotvr ave, tako e dobro pokrivenim kanalima. Takve mere opreza preduzimane sunesumǌivo za sluqaj opsade. Sa unutraxǌe strane zidova oquvani su fragmentifresaka.

— TirintPetnaest kilometara daǉe od mikenske palate, u Tirintu, nalazi se drugi spo-menik arhitekture istog tipa. Osobenost palate u Tirintu je ta da je imaladva megarona. Pretpostavǉa se da je ve i bio prestona dvorana, dok je maǌibio ili enski megaron ili kraǉeve privatne odaje.

— Orhomen , TebaU Orhomenu i Tebi su prona eni ostaci palata i tablice, ali ovde postojitexko a iskopavaǌa, jer se na tim prostorima sada nalaze moderna naseǉa. UOrhomenu je na en tolos, tzv. Minija riznica, koji podse a na egipatske pi-ramide.

— Jolk (Tesalija), Atina .

2.2.2.1. Pilos

Mikena nije bila jedini politiqki i kulturni centar ju nog Pelo-poneza. U antiqkim mitovima priqa se da je sin boga Posejdona — Nelej, poxto je bio proteran iz drevnog grada Jolka u Tesaliji iz koga su na daleki putkrenuli Argonauti, osnovao na zapadnoj obali Peloponeza grad Pilos. Nelejevo

kraǉevstvo bilo je veliko: na istoku se graniqilo sa mikenskim kraǉevstvomAtrida, na severu je zahvatalo deo teritorije na suprotnoj obali reke Alfeja.Grqka tradicija je saquvala se aǌe na bogatstvo i mo vladara iz Pilosa.Prema Ilijadi i Odiseji jedan od vladara Pilosa bio je quveni Nestor. U Il-ijadi se pomiǌu Nestorovi ratovi sa susednim plemenima, npr. sa Arka animai Eli anima. Prema katalogu brodova Nestor je pred Troju stigao sa 90 la a.Na osnovu tradicije Pilos, ne samo da je postojao, ve je bio znaqajan centarmikenskog sveta.Godine 1939. nemaqka ekspedicija, pod vo stvom Karl Blegena, otkrila je palatuu Pilosu (Navarinski zaliv). Prona ena palata je sagra ena oko 1300. godinep. n. e. i to na temeǉima ranijih zgrada. U ovoj palati je prona en arhiv satablicama lineara B, koji se nalazi levo od glavnog ulaza. Palata je obuhvatala

poseban vinski podrum, pa qak i kupatilo sa kadom. Ona je, tako e, sadr alamegaron, dvoranu za prijem stranih izaslanika. Megaron je u sredixtu imao

– 11 –


13/22

neku vrstu dimǌaka, qija je osnova bila izgra ena od drveta, a cev od gline.Utvr eno je da je zgrada izgorela krajem XIII veka p. n. e. Stanovnici palate

urno su je napustili i kasnije je celo to mesto opustelo. Tako su se ostaciizgorelog dvorca oquvali netaknuti.Kako je teritorija mikenskog sveta bila je podeǉena na vixe kraǉevstva, Pilos je bio prestonica jednog od tih kraǉevstva. Na osnovu toponima, prona enihna ploqicama, ,,o-ru-ma-to” 7 i ,,pi-sa”, kao i na osnovu kataloga brodova , u komeHomer mesto Gaz podrazumeva u okviru Pilskog kraǉevstva, u prvo vreme sesmatralo da je severna granica Pilskog kraǉevstva reka Alfej (Elida), kojase nalazila nedaleko od Olimpije 8 . Me utim, danas je usvojeno mixǉeǌe daPilsko kraǉevstvo nije obuhvatalo tako veliku teritoriju. Qedvik, pa ǉivijimistra ivaǌem, doxao je do zakǉuqka da je severna granica Pilskog kraǉevstvabila reka Neda, koja se nalazi iznad Kiparisije, a istoqna reka Nedon, koja jena tablicama posvedoqena kao ,, nedwon ”.U odnosu na prestonicu Pil, Pilsko kraǉevstvo se delilo na:

— Onostranu provinciju (istok) sa centrom Leukotoron. Naziv na doku-mentima je ,,pera (onostrana) okoraija”.

— Ovostranu provinciju (zapad). Naziv na dokumentima je ,,devero (ovos-

trana) okoraija”.Provincije deli planinski venac Egalej.

2.2.2.2. Knosos

Palata na Knosu bila je sagra ena na bre uǉku ni em od okoline. To je upadǉiva razlika izme u mikenskih i minojskih mesta; Mikeǌani su insis-tirali na dominiraju im polo ajima, svakako iz stratexkih razloga. KritskiMinojci izabrali su prijatna i pogodna mesta, a Mikeǌani sa kopna, u XV vekup. n. e., samo su preuzeli Knos, unekoliko ga modifikuju i.Knososko kraǉevstvo obuhvatalo je okrug grada Knososa, ravnicu Mesaru 9 , pros-tor istoqno od Festosa i brda Dikte. Dakle, pod upravom Knososa bio je cen-

tralni deo ostrva. Na istoku granica je bila Hijarepeti.

2.2.3. Ku e trgovaca

Godine 1950/1952. prona ene su privatne ku e bogataxa, koje potiqu izXIV / XIII veka p. n. e., a koje su se nalazile izvan mikenskih odbrambenih zidina.U ku ama su na eni, pored ostalog, pitosi 10 i ploqice sa znacima lineara B.To je prvi sluqaj da se pisane ploqice na u u jednoj gra anskoj ku i, a ne upalati. Treba pomenuti ,,ku u pitosa”, ,,ku u sfingi” (ploqice od slonovaqe),,,ku u xtitova” i ,,zapadnu ku u”.

Literatura:— T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959.— Dragoslav Srejovi , Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi , Reqnik

grqke i rimske mitologije, Beograd 1989 3 .— H. W. Janson , Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti


— . Qedvik, Mikenski svet, prevela ǈiǉana Crepajac, Beograd 1980.Belexke:


7 Qedvik je prvo smatrao da je to planina Erumant, koja se nalazila severno od Alfeja.8 U Olimpiji je bio podignut quveni Zevsov hram.9 Na tablicama je posvedoqena pod imenom ,,dava”. Bila je poznata po proizvodǌi pxe-

nice.10 Pitosi su veliki sudovi sa glinenim qepovima u kojima je odlagana roba

– 12 –


14/22

2. 3. P E R I O D I Z A C I J A

1. ranomikenski period — do XVII veka p. n. e.; zapa en je uticaj Krita,Egipta, Male Azije; palate.

2. sredǌemikenski period — od XVII do XV veka p. n. e.; eolosko-ahajskiuticaj; kubasti grobovi.

3. kasnomikenski period — od XIV do XIII veka p. n. e.; relativno samo-stalna; palate, atrejeva riznica.


2. 4. P I S M O

U periodu od 1450. do 1200. p. n. e. na prostoru mikenskog sveta koris-tilo se pismo nazvano linear B, koje je dexifrovao arhitekta Majkl Ventrisuz pomo ona Qedvika.Nauqnici, susrevxi se sa linearom B, doxli su do zakǉuqka da je to pismo,poxto je prona eni broj znakova bio suvixe veliki da bi bilo fonetsko, sl-ogovno pismo. Daǉe je nauqnike muqilo pitaǌe jezika pisma: jezik Pelazga,kritski, lidijski, likijski, etrurski? Ventris je 1952. godine izneo pret-postavku da je u pitaǌu grqko pismo. Uz pomo kiparskog slogovnog pisma pro-qitao je desetak grqkih reqi i to imena gradova: Knosos, Pilos... Do danasve i deo pisma je dexifrovan i otkriveno je devedeset znakova: za slogove, zaodvajaǌe, za brojeve i skra enice (ideogrami). Me utim, i daǉe istra ivaqebrine istinitost podataka koje nam tablice pru aju. Tablice se mogu krivoprotumaqiti bilo zbog grexaka tadaxǌih pisara, bilo zbog fragmentarnostisaquvanih tablica, bilo zbog qiǌenice da tablice potiqu iz posledǌih godinapalata, bilo zbog toga xto pismo nije u potpunosti dexirovano. Jox uvek je

neizvesno da li je linear B varijanta lineara A prilago en grqkom jeziku11

ili je pak linear B nastao iz jednog prapisma sa teritorije kopnene Grqke, koje je izgubǉeno.

Literatura:— Petar Hr. Ilievski, Predgovor, Mikenski svet, Beograd 1980.


2. 5. N O S I O C I M I K E N S K E C I V I L I Z A C I J E

Danas se u direktnoj vezi sa dexifrovaǌem linearnog pisma B ustalilomixǉeǌe da su nosioci mikenske kulture bili Ahajci. Texko je verovati da binosioci drugog jezika hteli da svoje dokumente saquvaju na grqkom. Na tabli-cama su posvedoqena grqka imena muxkaraca i ena. Ahajci nisu bili samopripadnici elite, ve i seǉaci, xto potvr uje podatak sa knososkih tablica dasu seǉaci svojim ivotiǌama davali grqka imena.Na osnovu arheoloxkih otkri a je utvr eno da od XXI veka p. n. e. na prostorGrqke upada ratoboran narod, koji je posedovao koǌe, maǌe od onih koje mi danasgajimo, i karakteristiqnu vrstu grnqarije. Ovaj narod se naselio, mo da prvou centralnoj Grqkoj i na severu Peloponeza, i mexaǌem sa indigenim narodima

11 naime, pismo su sa Krita preneli kritski pisari po velikoj erupciji vulkana na

Teri, xto je za posledicu imalo unixteǌe kritske flote i poqetak opadaǌa kritskecivilizacije.

– 13 –


15/22


16/22

prepoznajemo kao Ahajci.

Literatura:— T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959.— . Qedvik, Mikenski svet, prevela ǈiǉana Crepajac, Beograd 1980.— N. G. L. Hammond , A history of Greece to 322 B. C. , Oxford 1959.


2. 6. S O C I J A L N A S T R U K T U R A

Teritorija mikenskog sveta bila je podeǉena na vixe kraǉevstva. Naqelu jednog kraǉevstva nalazio se kraǉ, tzv. wanaka (qitamo vanaks). Kasnije,kod Homera, nalazimo ime anax , titula koju nose kraǉevi, npr. Agamemnon anax— kraǉ ǉudi. Ovu titulu Homer koristi i da bi oznaqio ugledne ǉude, npr.za Tiresiju, koji je bio veoma ceǌeni tebanski prorok.Eheravo je mo da ime jednog vanaksa (kraǉa). To ime nalazi se prvo na spiskudarova Posejdonu i ǌegovi darovi su najve i. Pojedine tablice svedoqe oimaǌu, velikom bogatstvu Eheravoa. Kao primer mo emo navesti veliko zasa-

eno imaǌe ,,sa-ra-pe-do”, koje se nalazilo pod ǌegovom vlax u.Slede a u hijerarhiji je titula ,,lavaget”. Pretpostavǉa se da su tu tit-ulu nosili vo e naroda. U Pilosu mogu lavaget je bio izvesni Velanej. Is-tra ivaqi su doxli do tog zakǉuqka prouqavaju i sadr aj tablica: Velanej je imao zanatlije u slu bi, stada, a ǌegov prilog u itu je bio po kvantitetu jednak kraǉevskom prilogu darova Posejdonu.Zemǉixni posedi su se nazivali ,,temenosi”.U ovom periodu postoji titula ,,basileus”, koja oznaqava samo vo u jedne grupe.Oko kraǉa se nalazi dvorska vlastela, tzv. hequetai ili ,,pratioci”. Oniomogu avaju kraǉu da nametne vlast nad ostalima. Na tablicama uz pojam to-qkova borbenih kola nalazi se pridev izveden iz imena pratioca. Ova qiǌenicanavodi na zakǉuqak da su ovi pratioci bili i neka vrsta telohraniteǉa. In-stitucija pratioca poznata je i kasnije. U staroj Grqkoj postojali su tzv. philoi ,koji su predstavǉali uzak krug prijateǉa oko kraǉa, a u starom Rimu su postojali tzv. comites .Pored vlastele, koja qini dvor, postoje i krupni zemǉoposednici. Ona je davalakadrove za lokalnu administraciju van prestonice. Ove dve gorǌe klase slu ilesu i korisnom ciǉu da jedna drugoj budu kontrola. Zemǉoposednici su kon-trolisali kraǉa da ne da maha svojoj samovoǉi, a dvor je kontrolisao zemǉo-posednike da se ne odmetnu od centralne vlasti.,,Telestai” su krupni zemǉoposednici vezani za religijsku sferu.Pilsko kraǉevstvo je bilo podeǉeno na 16 administrativnih okruga, na qelu

svakog od tih okruga stajao je guverner po imenu ,,ko-re-te” i izaslanik (zamenikguvernera) zvani ,,po-ro-ko-re-te”. Uloga ove dvojice, bilo je, pored ostalog,sakupǉaǌe poreza. Sa tablica se zna da su korete i prokorete imali pravo navanredan porez u bronzi, zlatu...Postoji titula ,,damokoro”. Koja funkcija odgovara ovoj tituli nije poznato.Poznato je da ju je imenovao kraǉ. Ova req izvedena je iz termina ,,damos”, xtoznaqi okrug.Na tablicama se pojavǉuje termin ,,sluge bogova”. Neizvesno je da li je to bilozavisno ili nezavisno stanovnixtvo.Robove ima i aristokratija i sredǌi sloj stanovnixtva. Da je kraǉ imao robovezna se sa tablica administrativnog karaktera. U Pilosu je tri qetvrtine enasa decom radilo na proizvodǌi tkanina. Izdr avani su od strane palate. Na

osnovu toponima uz imena robiǌa, mo e se odrediti odakle su robovi dolazili:Lemnos, Zefir, Milet...

– 15 –


17/22

! (Hijerarhija stanovnixtva: kraǉ , aristokratija (dvorska vlastela, krupnizemǉoposednici, svextenici), radni narod (vojnici, trgovci, zanatlije, slobodniseǉaci) i zavisno stanovnixtvo (zavisni seǉaci, robovi).)

Literatura:— . Qedvik, Mikenski svet, prevela ǈiǉana Crepajac, Beograd 1980.


2. 7. P R I V R E D N I I V O T M I K E N S K E E P O H E

2.7.1. Poǉoprivreda

2.7.1.1. itarice

Jedan od glavnih naqina privre ivaǌa u mikenskom svetu bila je zemǉo-

radǌa. Na osnovu arheoloxkih nalaza, kostiju ivotiǌa i ugǉenisanog semena,mo e se zakǉuqiti kakva je ishrana mikenskog stanovnixtva bila. Me utim,ovakvi nalazi su retki, te se moramo osloniti na dokumentovane podatke, tablicesa linearom B. Treba imati na umu da su tablice pre svega pisane da budu od interesa za kraǉa.O poǉoprivrednim kulturama saznajemo zahvaǉuju i spiskovima za porez i spi-skovima za sledovaǌe. Postojao je jedan ideogram koji je oznaqavao itarice.Istra ivaqi su utvrdili da su Mikeǌani od itarica gajili pxenicu i jeqam.Prilikom sledovaǌa jedna vrsta se uvek davala dvostruko vixe no druga. Kakopostoji samo jedan ideogram, danas je neizvesno koja se vrsta vixe davala.Zemǉixni posedi mereni su koliqinom semena. Tablica, koja svedoqi o okruguSfagijanes 12 , pru a podatke o raspodeli zemǉe. Naime, navode se imena za-

kupaca. Na osnovu te tablice i sredǌovekovnog izvora Domesday book iz 1086.godine, utvr eno je da postoje dva zemǉixna poseda ,,kotona kitimena” i ,,kotonakekemena”. Kitimena je u privatnom posedu, npr. plemi a ili zakupaca, a keke-mena je dr avna zemǉa pod upravom ,,damosa”, kolektivnog tela jednog okruga.Postojao je i spisak onih, tzv. ,,sluge bo anstva”, koji su dr ali dr avnuzemǉu, a ujedno su bili i zakupci privatne zemǉe. Jedan od najve ih posedadr ala je svextenica Erita. Poxto su sva ta imaǌa popisana na tablicama,kraǉ je znaqi bio zainteresovan za ǌih, iako se nigde kraǉ ne pomiǌe kao vlas-nik.

2.7.1.2. Zaqini

Pored itarica, gaje se i zaqini. Koriste se za ishranu i pravǉeǌearomatiqnih uǉa. Posvedoqeni su kim, kopar, susam, phoinikion , nana, xafran idr.

2.7.1.3. Masline

Gajeǌe maslina nije bio lak posao zbog razlike u prinosu iz godineu godinu. Gajile su se na Kritu. Prera ene, mogle su se koristiti za os-vetǉavaǌe, praǌe, kuvaǌe.

2.7.1.4. Smokve

12 gde se nalazila palata Pilos

– 16 –


18/22

Drugo popularno vo e na Kritu su smokve. ,,Opisukos” je bio nadzorniknad gajeǌem smokava. One su se koristile za sledovaǌe.

2.7.1.5. Vinova loza

U mikenskom svetu naroqita pa ǌa bila je posve ena gajeǌu gro a.Od gro a se pravilo vino, koje se potom izvozilo. Doma em stanovnixtvu kraǉ je izdavao vino samo u malim koliqinama. Vino je bilo zaxti eno posebnimpeqatima. Najqex e u okviru darova bo anstvima, darovani su med, ito, vinoi maslinovo uǉe.

2.7.1.6. Pqelarstvo

Kod Mikeǌana nalazimo podatke o pqelarstvu. Na tablicama linearaB dexifrovana je req koja odgovara pojmu med. Postojali su posebni qinovniciza proizvodǌu meda, tzv. ,,meridamate”.

2.7.1.7. Stoka

U mikenskom svetu bilo je razvijeno stoqarstvo. Treba pomenuti, presvega, koǌogojstvo. Mikeǌani su gajili male koǌe, sliqne ponijima.Da su gajili volove, potvr uje podatak sa tablica da svaki od 16 okruga Pilskogkraǉevstva mora dati palati izvesnu koliqinu gove ih ko a.800 tablica svedoqi da su Mikeǌani raspolagali velikim stadima ovaca. Natablicama iz Pilosa pre imena stada, stajalo je liqno ime u genitivu. Prvo sesmatralo da se ime odnosi na pastira. Me utim, kako podatak obuhvata stadaraxtrkana po qitavom kraǉevstvu, doxlo se do zakǉuqka da ime pripada kakvomaristokrati, kome je kraǉ dao koncesiju na quvaǌe ovaca. Kako na tablicama saKrita ne postoji ova imenica u genitivu, stada su verovatno pripadala kraǉu.Broj ovnova je bio jednak broju ovaca. Naime, kako je za priplod bio potrebansamo mali broj, ovnovi su bili kastrirani, a uzgajani su radi dobre vune.Tako e su gajene koze, qiji su se rogovi koristili za izradu luka, kao i sviǌe,koje su rtvovane kao dar bo anstvu.U mikenskom svetu je bio razvijen lov. Na jednom peharu, prona enom u grobniciu Vafiju, predstavǉen je lov na bikove. Mnoge freske svedoqe o lovu xto samopotvr uje da su Mikeǌani dosta polagali na ovu vrstu rekreacije.Sigurno je postojao i ribolov, ali on nije bio naroqito razvijen.

2.7.2. Industrija

2.7.2.1. Metali

U upotrebi je bilo pet metala: zlato, srebro, olovo, bakar i kalaj.Bakar su Mikeǌani uvozili iz Male Azije i sa Kipra. Kalaj su uvozili izMale Azije. Pojedini istra ivaqi tvrde da su Mikeǌani kalaj dobavǉali saprostora danaxǌe Britanije, Qexke i Italije. Mikeǌani su poznavali tehnikudobijaǌa bronze. Tako e znaju za gvo e, koga je bilo u malim koliqinama, akoji se uvozio iz Azije. Posvedoqeni su brojni predmeti od srebra, ali natablicama pomiǌu se samo toqkovi bornih kola optoqeni srebrom. Zlato sekoristi kao dekorativni element, ali i kao posrednik za nabavku oru ja. Olovose koristilo za pravǉeǌe figurica, koje su se mogle bojiti. Kuglice od olovasu prona ene u Tebi.

2.7.2.2. Tekstilna industrija

– 17 –


19/22

U mikenskom svetu bila je razvijena tekstilna industrija. Dok su jednigradovi bili zadu eni za pravǉeǌe dekorativnih elemenata, drugi su pravilitkanine od vune i lana. Pilski kraǉ je imao 600 robiǌa sa decom, gde se 3/4bavilo proizvodǌom tkanine. Ove tkanine, koje su bile retke i veoma ceǌene,su izvo ene us strane zemǉe.

2.7.3. Trgovina

Razvoj trgovine mikenske civilizacije omogu io je vixak proizvoda.Ove proizvode Mikeǌani ne akumuliraju, ve ih razmeǌuju sa potrebnim sirov-inama iz drugih zemaǉa. Mikeǌani su bili u mogu nosti da izvoze predmete od bronze. Samo u Pilosu je radilo 400 kovaqa. Veliki broj proizvoda koji ko-vaqi proizvedu premaxivao je potrebe jednog kraǉevstva, te se vixak izvozio.Izvozilo se i maslinovo uǉe, koje se u velikim koliqinama proizvodilo naKritu, kao i lan, qiji je centar proizvodǌe bila Ovostrana provincija.Danas se vodi rasprava oko pitaǌa postojaǌa trgovaqke klase u mikenskom svetu.Iako ku e, izvan zidina mikenske palate, nazivamo ku ama trgovaca uǉem, naglinenim tablicama lineara B nije posvedoqen termin koji mo e odgovarati pojmu ,,trgovac” (nasuprot dokumentima iz arhiva Bliskog istoka, u kojim postojitermin koji odgovara pojmu ,,trgovac”). Tako e nije posvedoqen ni posrednik uprocesu razmene — novac.Glavni centri razmene mikenskog sveta bili su Egipat, Sirija i Mala Azija.U XV veku Egipat je bio na vrhuncu svoje mo i. Upravǉao je Palestinom i Sir-ijom. Kipar je bio pod ǌegovom politiqkom dominacijom, a Heti su poxtovaliǌegovu snagu. Mikeǌani su odr avali trgovaqke veze sa Egiptom. U Egipatizvoze vino, maslinovo uǉe, purpurne tkanine; iz Egipta, pak, uvoze dragocenemetale, slonovaqu i papirus, koji su koristili za pravǉeǌe jedara i konopca.Oko 1450. godine p. n. e. Mikeǌani od Minojaca preuzimaju ekonomsku pre-vlast na moru. Mikenska grnqarija prona ena je na Melosu, Teri i Rodosu.Na Rodosu, u blizini minojskog grada Trijada, prona eno je jedno mikensko

naseǉe. Svoja trgovaqka uporixta Mikeǌani su imali na jugu i istoku Kipra.Na tablicama je posvedoqen pojam ,,kuprios”, koji po svoj prilici odgovara reqi,,Kipranin”. Sa prostora Kipra, Mikeǌani su uvozili bakar. U gradovimaKilikije prona eni su ostaci mikenske kulture, a u Miletu i Halikarnasuprona ene su grobnice tipa mikenskih. Trgovaqka uporixta, kao i predmetimikenske izrade, prona eni su u Ugaritu i Siriji. Preko Ugarita dolaze uvezu i sa Mesopotamijom.Godine 1400. p. n. e. Mikeǌani preuzimaju od Kri ana i trgovinu sa Palesti-nom, Fenikijom, Trojom VII A. Od Sporada, predmeti mikenske izrade na enisu samo na Delosu. Izgleda da Sporadi nisu predstavǉali trgovaqku linijuMikeǌana. Mikenski predmeti i tolosi prona eni su i u Sirakuzi, Italiji,Siciliji.

Literatura:— . Qedvik, Mikenski svet, prevela ǈiǉana Crepajac, Beograd 1980.


2. 8. V O J S K A M I K E N S K O G S V E T A

2.8.1. Oru je

Nijedan dokument ne pomiǌe postojaǌe vojske, mada postoje spiskovi

ǉudi odre enih za vojne i pomorske du nosti. U mikenskim grobnicama u Den-dri (Argolida) i Knosu (Krit) prona ene su kacige i dugi bronzani oklopi.

– 18 –


20/22

U mikenskoj umetnosti ima mnogo slika xtitova, koji su oqigledno pravǉeniod gove e ko e i pojaqani metalnim ispupqeǌima. Mikenska borna kola pred-stavǉena su na mnogim knoskim tablicama i qesto se mogu videti na umetniqkimslikama, i to na freskama, kao xto je, na primer, pilska slika dvojice ratnikana kolima, a isto tako i na mnogobrojnim scenama na vazama. Prona eni kos-turi koǌa pokazuju da je rasa koǌa koja je tada bila poznata u Grqkoj bila veomamala i texko da je bila ve a od xetlandskih ponija. O postojaǌu bornih kolasvedoqe i pilske tablice, na kojima su navedeni toqkovi bornih kola. Scene uumetniqkim delima pokazuju upotrebu texkog kopǉa. U Mideji (Dendra) u jed-nom tolosu je prona eno oru je: qetiri maqa, no evi i vrhovi od kopaǉa. Madase na prona enim tablicama ne pomiǌe oru je, to ne treba shvatiti kao dokazda su Mikeǌani bili miroǉubiv narod.

2.8.2. Vojna organizacija

Na pilskim tablicama pomiǌu se veslaqi. Zbog malog broja navedenihvojnika, pretpostavǉa se da je to bila samo obalska stra a, osmatraqka slu ba.Ipak, to je dovoǉno da pretpostavimo da su Mikeǌani imali flotu.Mikensko druxtvo je bilo sigurno od napada sa kopna. Naime, ako bi nepri- jateǉ rexio da napadne kraǉevstva mikenskog sveta, prvo je trebao da se suoqisa brojnim narodima koji su okru ivali teritoriju mikenskog sveta. Uz tomikenske prestonice su bile dobro utvr ene i quvali su ih najmaǌe tri odredavojnika. Mikeǌane je bilo najlakxe napasti sa mora. Stoga su Mikeǌani obalupodelili na deset sektora, od severa prema jugu, sa odre enim brojem vojnika.Raspored vojske po sektorima nije bio ravnomeran. Na kriznim podruqjima jebilo postavǉeno vixe vojnika i dva pratioca — poznto je ime (mo da titula) jednog pratioca ,,Etiokle”. Ovi posledǌi su najverovatnije bile vojskovo e.Najvixe pratioca bilo je u sektorima VII i VIII , na podruqju Navarinskog za-liva, kao i na obali severno od zaliva. Zbog pristanixta Vojdokilija, to jebilo stratexki najnesigurnije mesto. Maǌa koncentracija pratioca bila je na

II sektoru, na podruqju zavrxetka reke Kiparisije.Literatura:

— . Qedvik, Mikenski svet, prevela ǈiǉana Crepajac, Beograd 1980.Belexke:


2. 9 . R E L I G I J A

Prouqavaǌem prona enih tablica sa linearom B utvr eno je da se pan-teon olimpijskih bogova poqeo stvarati jox u mikensko doba. Po tradiciji

postoji dvanaest olimpijskih bogova: Zevs, Posejdon, Hermes, Arej, Apolon,Hefajst, Dionis, Hera, Artemida, Afrodita, Atina i Demetra. Demetra je,verovatno, kasnije uxla u ovu grupu, a u poqetku je bila hipostasa bogiǌeZemǉe.Oni istra ivaqi koji ele da o religiji Mikeǌana saznaju vixe uz pomotablica sa linearom B, nai i e na brojne texko e. Naime, ne postoje teoloxkitekstovi niti himne. Bogovi se javǉaju samo kao primaoci nekih zaliha, kojeim daju administratori palata. Oni qak ne pixu ime boga na neki specijalannaqin, te su istra ivaqi u nedoumici pripada li navedeno ime qoveku ili bogu.Na knososkoj tablici V 2 proqitana su slede a imena bogova: Atina gospodarica,Arej, Apolon i Posejdon.Tablica Tn 316 predstavǉa belexku o velikom religijskom obredu u Pilu. Na-

ime, obred se odigravao u pilskom okrugu Sfagijanes, u kome se nalazila palata.Qedvik locira Sfagijanes blizu danaxǌeg mesta Hora, na severu od palate.

– 19 –


21/22

Na tablici navedena su imena bo anstva, a potom darovi. Tako znamo da subogovima darovane zlatne posude i ǉudske rtve. Kada je u pitaǌu enskobo anstvo darovana je ena, a kada je u pitaǌu muxko bo anstvo, onda je darovanmuxkarac.Kao jedno od bo anstava na tablici Tn 316 pomiǌe se Potnija — (Za) Potniju: jedna zlatna posuda, jedna ena. Potnija je req indoevropskog porekla i pre-vodi se kao gospo a, gospodarica, kraǉica. Pod ovim oblikom Potniai Grci su po-drazumevali Demetru i ǌenu k er Persefonu, koja je bila gospodarica Hada. Posvoj prilici Potnija je bila vezana za kult Majke Zemǉe. Jedna od interesant-nih crta mikenske Potnije je da se pridev izveden iz ǌenog imena upotrebǉavaoda se ǌime oznaqe stada ovaca u Knososu i kovaqi bronze u Pilu. Oni su,verovatno, dodeǉeni bogiǌi da obezbede prihode za ǌene svetiǌe i sluge.Od krupnijih figura klasiqnog panteona na tablici Tn 316 se pomiǌu Zevs,Hera, Hermes i Demetra, u sluqaju da sa ǌom identifikujemo Potniju.Bo anstva se pomiǌu i na tablicama koje svedoqe o dodeǉivaǌu itarica,mirisnih uǉa, meda i vune. Treba pomenuti da je ovde Posejdon bio najva nijebo anstvo. Naime, ǌegov deo je uvek bio daleko najve i.

Nisu na eni nikakvi tragovi mikenske hramovne arhitekture — ako jeuopxte postojala. Nisu nam poznate ni kamene skulpture kao kultske figure.U mikenskom druxtvu bilo je omiǉeno verovaǌe u zagrobni ivot. Kao uspomenana to ostale su mikenske grobnice.

Literatura:— . Qedvik, Mikenski svet, prevela ǈiǉana Crepajac, Beograd 1980.— T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959.— H. W. Janson , Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti


3. T R O J A

Oslaǌaju i se na Homerove spevove Ilijadu i Odiseju 1868. godine nabregu Hisarlik Hajnrih Xliman otkrio je Troju. Do danas je otkriveno devetslojeva Troje. Xliman je smatrao da je Troja II , u stvari, Prijamova Troja. Udrugoj polovini III milenijuma p. n. e. na razvalinama Troje I, koja je nestalau po aru, niklo je novo bogatije naseǉe, zaxti eno jakim zidovima, Troja II .O bogatstvu tog grada svedoqi quveni depo na en u Troji, koga je Xliman,veruju i da je Troja II u stvari ,,homerska” Troja, nazvao Prijamovim blagom.Pored ostalog, tu je prona eno vixe od 8000 sitnih predmeta od zlata.Derpfeld, Xlimanov pomo nik od 1879., utvrdio je da je Troja VI PrijamovaTroja. Me utim, 1932. godine Karl Blegen iznosi pretpostavku da, poxto je

Troja VI nastradala u zemǉotresu, Troja VIIa mora biti Troja iz homerskihepova.U XIV veku p. n. e. Troja VI je bila znaqajani politiqki i kulturni centar egejskog sveta. Hamond smatra da je ovaj grad osnovao narod srodan stanovnixtvukontinentalne Grqke. Dokaz tome jeste qiǌenica da je narod Troje VI izgra-dio megaronski tip tvr ave, koju je utvrdio bedemima. Troja VI raspolagala je solidnim bogatstvom. Odr avala je trgovaqke veze sa gradovima mikenskogsveta. Grad je unixten u zemǉotresu, ali je nedugo zatim obnovǉen kao TrojaVIIa .Troja VI i Troja VIIa za svoje bogatstvo treba da zahvale, pre svega, povoǉnomstratexkom polo aju. Troja je kontrolisala Helespont. Predstavǉala je vezuizme u Evrope i Azije. Na osnovu arheoloxkih otkri a utvr eno je da je TrojaVIIa

unixtena u invaziji. Mada je grad obnovǉen (Troja VIIb

), on nikada vixenije povratio svoj nekadaxǌi sjaj.

– 20 –


22/22

Blegen smatra da je Troja VIIa razorena oko 1250. godine p. n. e. Finli datujepad Troje oko 1190. godine p. n. e.; vreme kada su razoreni Pilos i Mikena.Ako je ova godina u pitaǌu, onda osvajaqi Troje ne mogu biti Ahajci, jer se ter-itorija kopnene Grqke ve nalazi u krizi. Postavǉa se pitaǌe,: ,,ko je, onda,razorio Troju?”. Finli smatra da je to tzv. narod sa mora, koji je odgovorani za ruxeǌe Hetskog carstva na prelazu iz XIII u XII vek p. n. e. Ahajci su semo da pridru ili, ali samo kao pǉaqkaxi. Da su Ahajci imali obiqaj uqestvo-vati u pǉaqkaxkim pohodima svedoqi i jedan egipatski dokument iz vremena vla-davine Merneptaha (1236 - 1223). U petoj godini vladavine ovog faraona, Egi-pat su napali Libijci. Me u saveznicima Libijaca pomiǌe se narod Akavaxa(Akaiwasha ), koje su nauqnici identifikovali sa Ahajcima. Egip ani su se us-peli odbraniti. Na freskama narod Akavaxa, predstavǉen me u zarobǉenicima,prikazan je kao obrezan. Da li su se Grci obrezivali u XIII veku p. n. e., danasnije poznato. Mahom, nauqnici se ne sla u sa Finlijevom teorijom, jer malo je verovatno da jedan pǉaqkaxki pohod mo e ostaviti toliko traga na grqkutradiciju.Izgleda da su Troju zaista sruxili Grci oko 1270/1250. godine p. n. e. Zbogqega je vo en rat? Prema Homeru sve je to zbog jedne lepe ene Helene. Me utim,

istra ivaqi ne idu tako daleko. Grci su ixli u pǉaqkaxke pohode du obaleMale Azije i bili su upoznati sa bogatstvom Troje i sa qiǌenicom da je bilaoslabǉena zemǉotresom. Grcima je potrebno jedno novo trgovaqko uporixte usz. delu Male Azije. Odluqili su se za Troju i bili su u mogu nosti da jeosvoje, jer je ǌen sused Hetsko carstvo u ovom periodu poqelo da slabi.

Literatura:— T. V. Blavatskaj, Troja, Stara Grqka, Sarajevo 1959.— N. G. L. Hammond , A history of Greece to 322 B. C. , Oxford 1959.


– 21 –

marija segan - egejski svet

Documents