pedicija i agencijsko poslovanje Modul 18: Osiguranje robe u transportu Srana 1 od 25

dr Milorad Kilibarda dipl. ing. Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

MODUL 18: OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTU POJMOVI, DEFINICIJE I FUNKCIJE OSIGURANJA Osiguranje je institucija koja nadoknauje tete nastale u drutvu, u njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva odreenog dogaaja, nesrenih sluajeva, ruilakih katastrofa i sl. Osiguranje prua ekonomsku zatitu osiguranicima (pravnim i fizikim licima) od tetnih dejstava i ekonomskih poremeaja do kojih dolazi kad nastane osigurani sluaj, odnosno kad se dogodi odreeni rizik. Institucija osiguranja predstavlja udruivanje svih koji su izloeni istoj opasnosti. Cilj udruivanja je da lake zajedniki podnesu tetu koja zadesi samo neke od njih. Osiguranje se zasniva na naelu uzajamnosti i solidarnosti. Osiguranje se javlja u tri vida tj. ima tri dela: ekonomski, tehniki i pravni. U sutini osiguranje ima tri funkcije:

Zatitna funkcija - uvanje i zatita imovine i to posredno i neposredno. Neposredno je zatita preventivnog karaktera i cilj je da se sprei nastanak tete, a posredna podrazumeva nadoknadu nastale tete. Ovo je osnovna funkcija osiguranja

Finansijska funkcija - prikupljanje novanih sredstava i njhovo korienje za nadoknadu tete nastale sa jedne strane, i ulaganja u odreene reprodukcione procese kroz razliite bankarske mehanizme s druge strane.

Socijalna funkcija koja podrazumeva poboljanje ivotnih uslova kroz lino ili imovinsko osiguranje i korienje finiasijskih sredstava.

TRANSPORTNO OSIGURANJE spada meu najsloenije, a ujedno je jedna od najvanijih grana delatnosti iz oblasti osiguranja. Za vreme transporta, imovina (prevozno sredstvo i roba) je u neprekidnoj opasnosti, izloena je raznim vrstama rizika od prirodnih sila, tehnikih nedostataka ili mana, pa do ljudskih greaka koje su produkt neznanja, nemarnosti, nehata i sl. Transportno osiguranje je oblast osiguranja koju ine osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozara i osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. Kao i sve vrste imovinskog osiguranja, transportna osiguranja imaju obeteujui karakter, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze: osiguranik ne moe da zahteva od osiguravaa plaanje naknade koja bi bila vea od

iznosa tete, odnosno osiguranik usled nastupanja osiguranog sluaja ne moe bit stavljen u povoljniji poloaj nego da osigurani sluaj nije nastupio,

osiguranik ne moe istovremeno, po osnovu vie odnosa osiguranja, zahtevati naknade

koje bi ukupno premaile iznos tete koju je pretrpeo nastupanjem osiguranog sluaja,

pedicija i agencijsko poslovanje Modul 18: Osiguranje robe u transportu Srana 2 od 25

dr Milorad Kilibarda dipl. ing. Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

osiguranik ne moe u pogledu iste tete ostvariti naknadu po osnovu osiguranja i naknadu po osnovu odgovornosti za tetu ako je neko tree lice odgovorno za nastupanje osiguranog sluaja.

isplatom naknade iz osiguranja prava osiguranika prema treem licu koje je odgovorno

za nastupanje osiguranog sluaja, ako takvo postoji, prelaze na osiguravaa koji je isplatio nadoknadu.

RAZVOJ OSIGURANJA Transportno osiguranje je prva vrsta osiguranja koja se pominje jo pre nae ere. Rodski zakon sadrao je odredbu da tete koje nastaju izbacivanjem tereta u more, za spasavanje broda i ostale imovine, imaju snositi svi uesnici u dotinom pomorskom poduhvatu. Odredbe Rodskog zakona prihvatili su Grci i Rimljani, a unete su i u moderne zakone prilagoene duhu naeg vremena. Najstariji, istina primitivni oblici transportnog osiguranja i snoenja rizika na rekama potiu iz Kine jo 3000 godina pre nove ere, odnosno Vavilona pre vie od 2000 godina pre nove ere. Da bi lake savladali tekoe transporta robe rekom Jangce, kinski trgovci su se udruuivali i dogovorili da robu rasporeuju po svim mcima, tako da ni jedan trgovac u svom amcu nije imao svu robu, nego samo jedan deo. Na odreditu je svaki trgovac uzimao svoju robu iz svih amaca koji su stigli. Gubitak je predstavljao samo deo robe koji se nalazio na amcu koji je na putu stradao. U Starom Rimu se umesto rizika ili zajednikog snoenja rizika javlja prenoenje rizika.Ovo je regulisano ugovorom o Pomorskom zajmu. Brodar je uzimao zajam za brod i opremanje broda, ukljuujui i nabavku robe, ugovarajui da e, ukoliko poduhvat uspe, vratiti zajam sa visokom kamatom, a ako brod na putovanju propadne nema obavezu da plati zajam. Poetkom XIV veka u Italiji se javljaju prvi ugovori o pomorskom osiguranju. Pojedini trgovci su poeli da uz naknadu od brodovlasnika ili vlasnika robe preuzimaju u osiguranje dio vrednosti broda ili robe, a poto je osiguranje bila njihova profesionalna djelatnost, prihvatali su u osiguranje vei broj djelova brodova i roba i na taj nain kod sebe djelimino izjednaavali rizik. Smatra se da je najstariji zakon o osiguranju na svetu dubrovaki zakon iz 1568. godine, poznat pod nazivomUredba o osiguravaima. U njemu je propisana forma ugovora o osiguranju, utvren je nain kontrole rada osiguravaa, ograniena je visina premije, odreen je limit pokria koji svaki osigurava moe da prui, regulisana je obaveza osiguravaa da osiguraniku nadoknadi tetu, ali mu je dato pravo da ako posumnja da je prevaren, trai od osiguranika da kod suda poloi odreeni iznos kao garanciju, ukoliko je osigurava u roku tri meseca upio da dokae da je prevaren, osiguranik bio duan da mu vrati cjelokupan iznos naknade, uvean za 20% kamate. Sa razvojem trgovine na kopnu i moru, razvijalo se i transportno osiguranje. Moderni sistem pomorskog osiguranja vezan je za londonski Lloyds. On predstavlja sinonim organizacije

pedicija i agencijsko poslovanje Modul 18: Osiguranje robe u transportu Srana 3 od 25

dr Milorad Kilibarda dipl. ing. Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

za osiguranje i reosiguranje. Ova vodea osiguravajua ua u svetu je izradila niz pravila i normi po kojima se sprovodi celokupno pomorsko osiguranje u svetu. Svoj istorijski razvoj Lloyds je poeo 1687. god. U Londonu, kada je Edward Lloyd otvorio Lloyds Coffee House u kome su se okupljali trgovci, mornari, vlasnici brodova i drugi ljudi zainteresovani za pomorski transport. Vremenom ova kafana je stekla reputaciju mesta za dobijanje pouzdanih informacija u vezi sa brodovima i pomorskim transportom i u kojoj su se poeli zakljuivati poslovi pomorskog osiguranja. Potonuem Titanika, 1912. god. Lloyds je pretrpeo veliku tetu. Danas, posle vie od dva veka bavljenja osiguranjem pomorskog transporta, vazdunih letova i dr., Lloyds direktno ili indirektno zapoljava 60000 ljudi, a vie od 6% svetskog reosiguiranja plasira se preko ove kompanije.

SUBJEKTI OSIGURANJA U subjekte osiguranja spadaju fizika ili pravna lica koja direktno ili indirektno pokazuju interes za pruanje ili korienje osiguranja, a to su: osiguranik, osigurava, ugovra osiguranja, korisnici osiguranja, posrednici u osiguranju i dr. Osiguranik je subjekt osiguranja koji najee pokazuje interes za osiguravajuom zatitom. Osigurava je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje da e nadoknaditi tetu tj. isplatiti ugovorenu vrednost osiguranja kada nastane osigurani sluaj. Ugovara osiguranja ie subjekt koji u svoje ime a za raun osiguranika sklapa ugovor o osiguranju. Ugovara osiguranja i osiguranik moe biti isti subjekt, ako osigurava svoju robu. Zastupnici - posrednici su veoma prisutni u osiguranju a to su: agenti, brokeri, havarijski komesari. Veliko mesto u osiguranju zauzimaju posrednici za sklapanje poslova osiguranja i obavljanje nekih drugih poslova koji se mogu podeliti na agente osiguravaa i nezavisne posrednike-brokere. Broker zakljuuje i potpisuje ugovor za svog nalogodavca samo kao agent, ime ostaje izvan odgovornosti za neizvrenje ili prekraj ugovora od strane osiguravaa, izuzev ako je za to posebno pismeno jemijo. Havarijski komesar je osoba poverenja osiguratelja ija je osnovna dunost da na nepristrasan nain utvrdi prirodu i obim tete, kao i sve okolnosti pod kojima se teta dogodila, a koje su od vanosti za utvrivanje obaveze osiguratelja. Prava i obaveze izmeu osiguranika i ugovaraa potvruju se ugovorom o osiguranju tj. kada osiguravai potpiu polisu osiguranja ili list pokria. U naem pravu, smatra se da je ugovor zakljuen onog asa kada ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

ELEMENTI OSIGURANJA Bitni elementi osiguranja su: rizik, teta, premija, bonus, franiza, osigurani sluaj, suma osiguranja, fondovi osiguranja. Rizik je dogaaj koji dovodi do primene obaveze osiguravaa da izvri isplatu tj. nadoknadu nastale tete pokrivene uslovima osiguranja. Pod rizikom se podrazumeva nastupanje

pedicija i agencijsko poslovanje Modul 18: Osiguranje robe u transportu Srana 4 od 25

dr Milorad Kilibarda dipl. ing. Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

jednog ekonomski Etnog dogaaja. Rizik podrazumeva budui neizvestan dogaaj nastao nezavisno od volje osiguranika zbog koje osiguranik moe pretrpeti tetu. teta je materijalni gubitak ili oteenje robe prouzrokavni nekim odreenim rizikom. Premija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadri cenu kotanja osiguranja tj. cenu usluga uveanu za odreeni iznos akumulacije. To je iznos koji se uplauje u osiguravajui fond i u osnovi predstavlja stvaranje novanih sredstava za obnovu unitene imovine tj. za isplatu osiguranih suma. Osigurani sluaj je dogaaj ije nastupanje predstavlja ostvarenje rizika koji je obuhvaen osiguranjem. To je dogaaj unapred predvien ugovorom o osiguranju ijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravaa da isplati nadoknadu iz osiguranja. Suma osiguranja je suma odreena zakonom ili ugovorom o osiguranju, koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravaa. Obaveza osiguravaa moe izneti najvie koliko iznosi svota osiguranja.