Intervju

Luis Velsprofesor Univerziteta Harvard

Najpre reforme, zatim promocija

Prva srpskafabrika biodizelaVictoria Group –Za korak ispred

Opština InđijaKalifornija u Sremu

Finansiranjelokalne samoupraveVeći transferi za manje razlike

Investicije u teorijiSelekcija investicionih lokacija

Predstavite seMeđunarodnisajmovi turizma

Broj

3, j

ul 2

007.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

e-mail: office@siepa.sr.gov.yuwww.siepa.sr.gov.yu

Intervju

Luis Velsprofesor Univerziteta Harvard

Najpre reforme, zatim promocija

Prva srpskafabrika biodizelaVictoria Group –Za korak ispred

Opština InđijaKalifornija u Sremu

Finansiranjelokalne samoupraveVeći transferi za manje razlike

Investicije u teorijiSelekcija investicionih lokacija

Predstavite seMeđunarodnisajmovi turizma

�

Nedavno sam, na poziv lokalnog Poslovnog kluba, po prvi put posetio jednu vojvođansku opštinu, gde je bila organizovana prezentacija aktuelnih projekata naše Agencije. Iako poznata po industrijskoj tradiciji, ovo je jedna od opština koje nemaju industrijsku zonu, a nije čak dobila ni novac za tu namenu iz Nacionalnog investicionog plana. Nedaleko od centra nalazi se bajkovita rečna obala koju, međutim, zaobilaze turistički brodovi, jer ne postoji uređena marina. Najugledniji domaći i strani privrednici nisu želeli da dozvole da ovakav potencijal ostane neiskorišćen i napravili su udruženje kako bi pokrenuli velike projekte koji bi trebalo da rezultiraju većim prilivom novih investicija.

Nekoliko dana nakon toga, našao sam se u jednom drugom gradu na obali naše najveće reke. Uživajući sa prijateljima u prijatnoj hladovini na junskoj vrelini, pokrenuo sam raspravu o tome koje bi sve turističke znamenitosti grad mogao da ponudi, pre svega strancima željnim egzotičnih destinacija. U jednom trenutku, pojavila se ideja da i sami pokušamo da obiđemo jednu od građevina iz devetnaestog veka koje se odlikuju bogatom istorijom i prelepom okolinom. Ubeđeni da bi morala da bude otvorena preko dana, otišli smo tamo bez prethodne najave i – naišli na zatvorena vrata. Na kasnije pitanje upućeno telefonom dobili smo odgovor da su posete moguće samo za organizovane grupe koje nekoliko dana unapred pošalju obaveštenje o svom dolasku. Ne bih ni da pominjem mnogo drastičnije primere zapuštenosti lokalnog kulturnog blaga. Na žalost, nema nikakvih nagoveštaja da će ono biti upakovano u atraktivnu ponudu koja bi turiste privukla makar na jedan dan.

Ako naš proces evropskih integracija bude nastavljen najavljenom ambicioznom dinamikom, narednih godina imaćemo na raspolaganju znatno veće razvojne fondove. Stara je istina da novac ide tamo gde postoje ideje. Novac nam, očigledno, neće biti problem. Šta je sa idejama?

Dragan Pejčić

U ovom broju:

Vesti.................................................................................................................2

Globalni trendoviStrane direktne investicije u Jugoistočnoj Evropiu 2005. godini...........................................................................................4

Lokalni trendoviStrane direktne investicije u Srbiji u periodujanuar-mart 2007. godine.................................................................5

Top temaFinansiranje lokalne samouprave (2)........................................6

IntervjuLuis Vels,profesor Univerziteta Harvard....................................................................8

Primer uspehaOpština Inđija.........................................................................................12

Investicije u teorijiSelekcija investicionih lokacija (2)...........................................15

Investicije u praksiIzdavanje dokumenata u investicionom projektu.......16

Lična kartaVictoria Group........................................................................................18

Vaši partneriNemačko udruženje za tehničku saradnju (GTZ)..........20

Predstavite seMeđunarodni sajmovi turizma...................................................21

Iz svetaTržište nekretnina u Jugoistočnoj Evropi...........................22

AnalizeDoing Business in 2007...................................................................24

Javno mnenjeEfikasnost rada lokalne samouprave (2).............................26

Iz ugla investitoraStanje građevinskog zemljišta u Srbiji..................................27

Pitajte nas.................................................................................................28

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd • tel: 011 3398 550; 3398 772; 3398 774fax: 011 3398 814 • e-mail: office@siepa.sr.gov.yu • www.siepa.sr.gov.yu

Urednik: Dragan PejčićZamenik urednika: Božidar Laganin

Saradnici: Miloš Ćurčin, Mirjana Dimitrijević, Maja Vuković, Ines No-vosel, Goran Radosavljević, Nataša Vujović i Nikola Janković

Tehnički urednik & dizajn: Saša ĐorđevićPriprema za štampu: Vladimir VuksanLektura i korektura: Boban Čupić

Štampa: Standard2

Časopis je besplatan i izlazi kvartalno.

INVESTICIJE JUL 2007.

INVESTICIJE, Broj 3, jul 2007.

Vesti

Vesna Perić nova direktorka SIEPA-eNa sednici Vlade Srbije za direktorku Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza postavljena je gospođa Vesna Perić. Perićeva je na ovu poziciju postavljena sa mesta zamenice doskorašnje direktorke, gospođe Jasne Matić koja je kao direktorka dovela SIEPA-u do najviših standarda kvaliteta usluga i uvrstila među najbolje agencije ove vrste u tranzicionim ekonomijama širom sveta (Jasna Matić je nedavno postavljena za državnu sekretarku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja).

Nova italijanska fabrika tekstilaPredstavnici italijanske firme Calzedonia i lokalne samouprave u Somboru potpisali su ugovor o zakupu zemljišta, na kome će ovaj renomirani proizvođač ženskog veša podići fabriku vrednu 15 miliona evra. Ovu grinfild investiciju je sa 800 hiljada evra podržalo i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, čiji je prvi čovek, ministar Mlađan Dinkić takođe potpisao ugovor kojim će za svakog zaposlenog radnika italijanska firma dobiti 2.000 evra.

„Prioritet Ministarstva je novo zapošljavanje, povećanje izvoza i ravnomerniji razvoj Srbije, a potpisivanjem ovakvog ugovora postigli smo sva tri cilja“, kazao je ministar Dinkić, naglašavajući da je do sada preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza za ovakve namene izdvojeno 10 miliona evra. Plan Ministarstva je da u ovoj godini za ove namene izdvoji između 25 i 30 miliona evra i time pomogne otvaranje ukupno 15.000 novih radnih mesta.

Prezentujući namere Calzedonia-e, koja će u Srbiji raditi pod imenom

Fiorano, predsednik za investicije Frančesko Rufoli naglasio je da se radi o svetskom gigantu sa čak 10 hiljada radnika. Prema njegovim rečima, somborska fabrika će proizvoditi midersku robu namenjenu izvozu. U drugoj fazi planiranoj za 2009-2010. godinu, ukoliko to rezultati poslovanja opravdaju, Calzedonia će investirati dodatnih 20 miliona evra, čime će se u Somboru stvoriti dodatnih 400 radnih mesta.

Za fabriku u Bačkoj Topoli7 miliona evraFrancuska kompanija Lohr investiraće u fabriku za proizvodnju transportera za putničke automobile sedam miliona evra. Proizvodnja u novoj fabrici, kako je najavljeno, trebalo bi da počne u maju, čemu će prethoditi obuke dve grupe radnika u Francuskoj.

Lohr, koji je uz 70% svetskog tržišta,lider u proizvodnji vozila za prevoz putničkih automobila, planira da u fabrici u Bačkoj Topoli proizvodi 40 specijalizovanih transportera mesečno.

Celokupna godišnja proizvodnja, vredna više od 20 miliona evra, biće izvožena u Rusiju.

Namera kompanije je da razvije široku kooperantsku mrežu za potrebe proizvodnje transportera, čiji će delovi u pošetku rada biti dopremani iz Francuske.

Nova fabrika biće smeštena na prostoru bivše građevinske firme 1. maj, čiji je kompleks od tri hale, površine od 6.500 metara kvadratnih, kupljen od filijale Poreske uprave u Bačkoj Topoli.

Novi projekat iz SlovenijeU Ljukovu, mestu nadomak Inđije, slovenačka Kompanija Maksim d.o.o., sa sedištem u Celju, ima nameru da izgradi fabriku za toplo cinkovanje i kontejnere. Za te namene oni su zakupili 6,5

hektara zemljišta u industrijskoj zoni. Reč je o još jednoj grinfild investiciji Slovenaca u inđijsku opštinu, čija vrednost u prvoj fazi iznosi oko 15 miliona evra. Biće to prva fabrika ove vrste u Vojvodini, a druga u Srbiji, jer je Koncern Maksim u procesu privatizacije u Ćupriji kupio preduzeće za proizvodnju čeličnih konstrukcija i toplo cinkovanje. Inače, toplo cinkovanje predstavlja najbolji oblik zaštite od rđe.

„Naša namera je da ravnomerno pokrijemo srpsko tržište, ali i tržište regiona i da se što više približimo korisnicima ove vrste usluga. Zbog toga smo tražili pogodnu lokaciju u Vojvodini. Fond za podršku investicija u Vojvodini ponudio nam je četiri lokacije, ova nam je bila najbliža i najpogodnija. Drugo, opština Inđija je u više navrata veoma dobro predstavljena na privrednom sajmu u Celju odakle mi dolazimo, a prve kontakte uspostavili smo još pre dve godine. Treće, uz pomoć agencije VIP iz Novog Sada, predočeno nam je šta koja opštinska administracija pruža. Sve to bilo je odlučujuće da izlicitiramo parcelu u inđijskoj opštini u industrijskoj zoni Ljukova“, kaže vlasnik koncerna Maksa Basta.

50 miliona evra za fabriku sintetičkog dizela u ZrenjaninuPredstavnici gradskih vlasti Zrenjanina potpisali su sa predstavnicima firme Future Biotech ugovor o izgradnji fabrike za proizvodnju sintetičkog dizela u industrijskoj zoni Ečka kod Zrenjanina. Ugovor su potpisali predsednik opštine Zrenjanin Goran Knežević, vršilac dužnosti direktora Direkcije za izgradnju grada Ilinka Arsić i zamenik direktora Future Biotech, čiji je osnivač nemačka kompanija Future Tech, Velimir Stojanović. Fabrika ce zauzimati prostor od tri hektara, zapošljavaće oko 100 radinika i u njenu izgradnju, koja bi trebalo da bude okončana za sedam meseci, Future Biotech ce uložiti 50 miliona evra.

2 INVESTICIJE JUL 2007.

Lafarge ispunio obaveze prema BFC-uKompanija Lafarge, vlasnik Beočinske fabrike cementa (BFC), saopštila je da je uspešno okončala petogodišnji socijalni program. Lafarge je BFC kupio u aprilu 2002. godine, nakon što je, po privatizacionom ugovoru, za 70% društvenog kapitala beočinske cementare platio 58 miliona evra. U tehničke investicije Lafarge je uložio ukupno 62,5 miliona evra, a ugovorom je bio predviđen iznos od 35 miliona evra. U saopštenju se ističe da je Lafarge za socijalni program, umesto predviđenih 16 miliona evra, uložio 20,6 miliona, kao i da je ta francuska kompanija ispoštovala i ugovorne obaveze koje se tiču podrške razvoju lokalne zajednice.

„Zahvaljujući tome, naša proizvodna linija je rekonstruisana i modernizovana, a proizvodni kapacitet je povećan, uz znatna poboljšanja na planu zaštite životne sredine i optimizaciju po pitanju utroška energenata“, navodi se u saopštenju i naglašava da će kompanija nastaviti da ulaže u tehnički razvoj fabrike, zbog stalnog rasta tržišta cementa.

Nemačke firme zadovoljne SrbijomOko 72% nemačkih firmi koje posluju na srpskom tržištu pozitivno je ocenilo ekonomsku situaciju u Srbiji. Prema rezultatima ankete, u kojoj je tokom februara i marta ispitano 100 članica Nemačkog privrednog udruženja u Srbiji, 12% firmi smatra da je privredna situacija dobra, 60% da je zadovoljavajuća, a 28% da je loša.

Predstavljajući rezultate ankete, predsednik Nemačkog privrednog udruženja Aleksandar Piker je rekao da „ima dobrih vesti za Srbiju“, pošto 43% nemačkih preduzeća planira povećanje investicija, a 60% povećanje broja zaposlenih u 2007. godini. Piker je

naveo i da 86% nemačkih firmi na srpskom tržištu očekuje poboljšanje poslovne klime tokom ove godine.

Nemačke kompanije su u poslednjih pet godina u Srbiji uložile oko milijardu evra, kazao je Piker, dodajući da su među najvećim investitorima su Henkel, Messer, Metro, Nordzucker, Stada, DHL, Xella i Tarkett. U Srbiji poslije ukupno 180 kompanija sa nemačkim kapitalom.

Predstavnica delegacije nemačke privrede u Beogradu Maren Dijal-Šelšmit kazala je da Srbiji u privlačenju novih investicija smeta loš imidž. „Mnogi od ispitanika loše su ocenili efikasnost administracije u Srbiji, zaštitu stranih investitora, borbu protiv korupcije i kriminala i transparentnost pri javnim nabavkama“, navela je ona, ali je dodala da bi se 90% firmi ponovo odlučilo da ulaže u Srbiju.

Holiday Inn se otvara u septembruOtvaranje hotela Holiday Inn Beograd predviđeno je za 1. septembar, a vrednost investicije procenjuje se na 20 miliona evra. Hotel će se nalaziti u Novom Beogradu, tik uz poslovni centar Belekspo. U ovu sumu uračunato je i opremanje sadržaja obližnjeg kongresnog centra. Hotel će imati kategoriju četiri zvezdice. Hotel će imati šest spratova sa 140 soba, od kojih će dve biti namenjene invalidima, dok su ostale jednokrevetne i dvokrevetne. Sobe će biti veličine od 26 do 80 kvadratnih metara.

Hotel je namenjen poslovnim ljudima i imaće sadržaje prilagođene ovoj klijenteli, a tome doprinosi i obližnja sala Belekspo centra kapaciteta 1.500 mesta. Novi hotel imaće sedam konferencijskih i banket sala.

Kako je istakao Tomas Pavlović, direktor budućeg Holiday Inn-a Beograd, investitori, zajedno sa ovom hotelskom grupom, planiraju da u glavnom gradu i Srbiji tokom

narednih godina izgrade više objekata iz ovog lanca.

Aranđelovac: Britanci grade fabrikuBritanska kompanija Reval holdings limited će u Aranđelovcu podići fabriku građevinskih elemenata i zaposliti 200 radnika.

Prema rečima generalnog menadžera kompanije Vladimira Valenčića, vrednost investicije je 3,5 miliona evra, a probni rad fabrike počeće za pet meseci. Reč je o proizvodnji ekološkog građevinskog materijala, standarda ISO 14000, kojim su izgrađeni poslovni i stambeni objekti u 55 država. „Aranđelovac će biti 36. grad u svetu u kome će ta britanska kompanija podići fabriku građevinskog materijala za brzu gradnju koja će svojim proizvodima pokrivati tržište u Srbiji, bivšim jugoslovenskim republikama, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Mađarskoj“, rekao je Valenčić.

Kreditni rejting Srbije – BBAgencija za kreditni rejting Standard & Poor’s objavila je da je promenila izglede za Srbiju na stabilne sa pozitivnih, uz obrazloženje da je to posledica popuštanja fiskalne politike koja je pogoršala rastući spoljni debalans Srbije. Istovremeno je S&P potvrdio ocenu BB- za dugoročni kreditni rejting Srbije, kao i B za kratkoročni.

„Rejting Srbije nije pogošan, nego je stabilan i jedino što se promenilo je očekivanje te rejting agencije da se on u skoroj budućnosti neće poboljšati, nego očekuju da će biti stabilan“, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

„Kao ljudi koji žele da se stvari stalno poboljšavaju u Srbiji, mi ćemo se truditi da kroz dalji rad poboljšamo i mišljenje rejting agencije, tako da njihova očekivanja ponovo budu da će se rejting poboljšati“, kazao je Đelić.

Vesti

�INVESTICIJE JUL 2007.

� INVESTICIJE JUL 2007.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, zemlje u tranziciji iz Jugoistočne Evrope otvorile su vrata stranim direktnim investicijama i iskoristile pogodnosti koje su u to vreme vladale na svetskom tržištu. Ubrzan rast proizvodnje u zemljama Zapadne Evrope uslovio je povećanu tražnju na svetskom tržištu za sirovinama i drugim proizvodima kojima raspolažu zemlje ovog regiona.

Ukupan priliv stranih direktnih investicija u 2005. godini u zemljama Jugoistočne Evrope, prema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), iznosio je 12,5 milijardi američkih dolara. Istovremeno, sedam novih članica Evropske unije uspele su da privuku znatno veća strana ulaganja – gotovo 32 milijarde dolara, od čega se samo u Češku slilo čak 11 milijardi dolara.

Rumuniji polovina investicija

Kada se posmatraju pojedine zemlje, prilivi su bili neujednačeni, pri čemu se na vodećem mestu našla Rumunija, sa iznosom od 6,4 milijardi dolara, odnosno učešćem od čak 51%. Na drugom mestu je Bugarska koja je zbog smanjenja priliva inostranog kapitala od punih 35% u pretprošloj godini u najvećoj meri doprinela padu ukupnih stranih investicija u regionu u odnosu na 2004. godinu. Više od 1 milijarde dolara privukle su još samo Hrvatska i Srbija, gde je zabeležen skok ulaganja od približno 50%. U ostalim zemljama ovog regiona nije bilo bitnijih promena, osim u Bosni i Hercegovini, kod koje je primećen smanjen priliv čak za polovinu iznosa stranih direktnih investicija iz prethodne godine.

Sličan redosled odnosi se i na neto priliv SDI po stanovniku, s tom razlikom što Hrvatska zauzima prvu poziciju ispred Rumunije, Bugarske i Srbije. Od ostalih bitnih pokazatelja interesantno je analizirati udeo stranih investicija u bruto domaćem proizvodu. U tom pogledu dominira Bugarska sa 8%, u Rumuniji učešće SDI iznosi 6%, a u Srbiji i Hrvatskoj po 5%.

Veliki uticaj na intenzivan porast SDI u pojedinim zemljama imali su, pored realizovanih grinfild projekata iz zemalja članica Evropske unije, i krupni merdžeri i akvizicije. U Srbiji su u strukturi uvezenog kapitala u 2005. godini značajnu stavku predstavljale strane investicije usmerene u finansijski sektor sa 38% (kupovina domaćih državnih banaka u procesu privatizacije), kao i druge vrste usluga, ali se malo ulagalo u proizvodne delatnosti. U Rumuniji su najveće zemlje investitori bile Austrija i Nemačka,

najviše kroz proces privatizacije u bankarstvu i proizvodnji gasa.

Vrlo dinamičan rast stranih ulaganja karakterističan je upravo za sektor usluga, poput saobraćaja, skladištenja, telekomunikacija i finansija, što, inače, predstavlja i jedan od glavnih trendova na globalnom nivou poslednjih godina. Kad je reč o industrijskoj proizvodnji, vodeće mesto zauzimaju metali i metalni proizvodi, iza kojih sledi prehrambena industrija. Znatno manji iznosi stranih investicija zabeleženi su u proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina, motornih vozila i u drvnoj industriji. Ovi podaci upućuju na zaključak da zemljama Jugoistočne Evrope generalno nedostaju velike investicije u tehnološki-intenzivnim granama koje predstavljaju jedan od ključnih faktora globalne konkurentnosti nacionalne ekonomije, a time i intenzivnog povećanja izvoza.

Maja Vuković

Strane direktne investicije u Jugoistočnoj Evropi u 2005. godini

Rezultati manji od potencijalaNajviše uspeha u privlačenju stranih ulaganja imale su Rumunija i Bugarska. Za njima slede Srbija i Hrvatska, a ostale zemlje beleže znatno manje investicija

GLOBALNI TRENDOVI

Neto priliv SDI u 2005. godini (u milionima dolara)

Hrvatska 1.695

Albanija 260

Makedonija 100

Bugarska 2.223

Rumunija 6.388

BiH 298

Srbija 1.550

Neto priliv SDI po stanovniku u 2005. godini (u američkim dolarima)

Bugarska 287

BiH 76

Makedonija 49

Rumunija 295

Hrvatska 373

Albanija 83

Srbija 208

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2006

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2006

�INVESTICIJE JUL 2007.

Uprkos skepsi potencijalnih investitora, prouzrokova-noj neizvesnošću oko ishoda pregovora o novoj Vladi, strane direktne investicije u našoj zemlji u prva tri meseca ove godine znatno su premašile iznos u istom periodu prošle godine. Naravno, ovakav rezultat treba shvatiti uslovno, jer su, uglavnom, u pitanju projekti koji su inicirani u vreme kada nije bilo velikih dilema u pogledu političke (ne)stabilnosti.

Naime, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, u periodu januar-mart 2007. godine neto vrednost novčanih stranih ulaganja u Srbiji iznosi 844 miliona dolara. Ukupan priliv stranog kapitala dostigao je 900 miliona dolara, dok se u strukturi odliva na povlačenje investicija stranih kompanija odnosi 38 miliona dolara, a na ulaganje domaćeg kapitala u inostranstvu preostalih 18 miliona dolara.

U odnosu na isti kvartal prethodne godine, kada je registrovan neto priliv od približno 203 miliona dolara, u 2007. zabeležen je porast od 4,2 puta.

Treća licenca – pola priliva

Od najvećih pojedinačnih investicija, bilo da su realizovane ili najavljene, izdvaja se projekat izgradnje fabrike biodizela nemačke kompanije Future Biotec, u vrednosti od 50 miliona evra, zatim kontroverzna privatizacija Putnika u iznosu od oko 41 milion evra, kao i pogon za proizvodnju donjeg rublja italijanske kompanije Calzedonia, u koji će po fazama biti uloženo 35 miliona evra.

U strukturi priliva stranih direktnih investicija po zemljama prvo mesto očekivano zauzima Austrija, nakon priliva sredstava po osnovu prodaje treće licence za mobilnu telefoniju, a iza nje slede Luksemburg, Crna Gora, Slovenija i Italija. Od ostalih zemalja, po visini ulaganja izdvajaju se i Hrvatska, Nemačka, Kipar, Holandija i Mađarska.

Kad je reč o stranim ulaganjima po delatnostima, najveći priliv ostvaren je u poštanskim aktivnostima i telekomunikacijama (47% ukupnog priliva), potom u okviru finansijskog posredovanja, tačnije bankarstva, a zatim slede poslovi sa nekretninama, trgovina na veliko i posredovanje, proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića i građevinarstvo. Znatno manji iznosi stranih direktnih investicija zabeleženi su u proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina, osiguranju i penzijskim fondovima, sportskim i kulturnim aktivnostima, proizvodnji proizvoda od gume i plastike, proizvodnji mašina i uređaja, vađenju ruda i kamena i drugim sektorima.

Maja Vuković

Strane direktne investicije u Srbiji u periodu januar-mart 2007. godine

Skoro pa milijardu dolaraVeliki rast stranih ulaganja u poređenju sa prvim kvartalom prošle godine proizilazi iz ranije ugovorenih projekata

Izvor: Narodna banka Srbije

LOKALNI TRENDOVI

Strana direktna ulaganja po granama delatnosti u periodu januar-mart 2007. godine (u hiljadama USD)

Delatnost Iznos ulaganja

Saobraćaj (telekomunikacije) 483.773

Finansijsko posredovanje 206.235

Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 103.493

Prerađivačka industrija 78.226

Trgovina na veliko i malo, opravka 41.328

Građevinarstvo 11.321

Druge komunalne, društvene i lične usluge 8.648

Vađenje ruda i kamena 3.020

Hoteli i restorani 2.200

Poljoprivreda 1.790

Električna energija, gas i voda 118

Strana direktna ulaganja u novcu po zemljama u periodujanuar-mart 2007. godine (u hiljadama USD)

Zemlja Iznos ulaganja

Austrija 468.707

Luksemburg 183.447

Crna Gora 26.041

Slovenija 17.864

Italija 17.012

Hrvatska 15.435

Nemačka 14.823

Kipar 13.041

Holandija 12.840

Mađarska 9.763

Izvor: Narodna banka Srbije

� INVESTICIJE JUL 2007.

Nenamenski transferi

Nenamenski transfer je, u stvari, zbir transfera koji nisu namenski opredeljeni. Dakle, nenamenski tranfer sastoji se od:

• transfera za ujednačavanje dela ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje jedinicama lokalne samouprave, čiji su prihodi po glavi stanovnika na osnovu ustupljenih prihoda od poreza ispod određenog procenta proseka opština, izuzimajući gradove; iznos transfera za ujednačavanje utvrđuje se uz pomoć propisane metodologije;

• opšteg transfera kao dela ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje svim jedinicama loklalne samouprave i, zapravo, predstavlja razliku između ukupnog iznosa nenamenskog transfera i iznosa transfera za ujednačavanje, kompenzacionog i tranzicionog transfera;

• kompenzacionog transfera, odnosno dela ukupnog nenamenskog transfera kojim se nadomešta deo izgubljenih prihoda nastalih po osnovu promene republičkih poreskih propisa, a koji nije nadomešten drugim prihodima;

• tranzicionog transfera koji se dodeljuje jedinici lokalne samouprave u prelaznom periodu, a koristi se u cilju prilagođavanja budžeta jedinice lokalne samouprave smanjenom obimu raspoloživih sredstava ,kao posledica prelaska na novi sistem finansiranja; tranzicioni transfer se dodeljuje kada postoje izgubljeni prihodi u periodu od tri godine od dana prelaska na novi sistem finansiranja.

Namenski transferi

Namenski transferi dodeljuju se jedinicama lokalne samouprave za obavljanje određenih funkcija, odnosno određenih poslova i izdataka. Namenski transferi mogu biti:

• funkcionalni – koriste se za finansiranje određenih izdataka u okviru određene funkcije;

• namenski transferi koji se koriste za određenu svrhu, odnosno vrstu izdataka za koju je transfer dodeljen.

U prošlom broju, bilo je reči o promenama koje se tiču sistema finansiranja lokalne samouprave. Opštine i gradovi sada imaju okvir da, u mnogo većoj meri nego ranije, planiraju aktivnosti koje finansiraju iz sopstvenih izvora. Kao što je već naglašeno, od posebnog je značaja ustupanje, utvrđivanje i naplata poreza na imovinu koji sada predstavlja izvorni prihod lokalne samouprave. Takođe, novim Zakonom uvode se i jasni kriterijumi kada se radi o transfernim sredstvima koje jedinice lokalne samouprave primaju iz državnog budžeta. Jasno određivanje merila za raspodelu budžetskih sredstava jedinicama lokalne samouprave predstavlja važan korak napred ka potpunoj fiskalnoj decentralizaciji.

Oblici finansiranja

Kao što je pomenuto u prethodnom broju, sredstva za finansiranje lokalne samouprave potiču iz tri izvora:

• izvorni prihodi;• ustupljeni prihodi i• transferi.U praksi se često stavlja znak

jednakosti između ustupljenih prihoda i transfera, ali oni, ipak, predstavljaju različite pojmove. Ustupljeni prihodi su prihodi čija se osnovica i stopa utvrđuju zakonom, a prihod koji je ostvaren na teritoriji jedinice lokalne samouprave ustupa se u celini ili delimično toj jedinici lokalne samouprave. Za razliku od ustupljenih prihoda, sredstva koja se dobijaju iz transfera su sredstva koja Republika daje lokalnoj samoupravi za nesmetano obavljanje njenih funkcija, a sa ciljem umanjenja razlika između siromašnijih i bogatijih opština.

Prema odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, transferna sredstva se sada dele u dve grupe i to na nenamenske transfere i namenske transfere.

TOP TEMA

Finansiranje lokalne samouprave (2)

Veći transferi za manje razlikeOsim već pomenutih promena, novi Zakon uvodi dve vrste transfera i Komisiju za finansiranje lokalne samouprave

7INVESTICIJE JUL 2007.

TOP TEMA

Zakonom je dato pravo jedinicama lokalne samouprave da se svi prihodi mogu koristiti za bilo koju namenu, osim onih prihoda, čiji je namenski karakter utvrđen Zakonom.

Komisija za finansiranje lokalne samouprave

Komisija za finansiranje lokalne samouprave uspostavljena je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Komisija ima za cilj da obezbedi transparentnost sistema finansiranja, pravičnost i efikasnost finansiranja lokalne samouprave.

Komisija ima predsednika i deset članova koji se imenuju na period od pet godina od strane Vlade Srbije i Stalne konferencije gradova i opština.Osnovni zadaci Komisije su da:

• analizira kriterijume i merila za dodelu transfera i utvrđivanje njihove visine po jedinicama lokalne samouprave;

• analizira programe za dodeljivanje namenskih transfera, uključujući i postupke dodeljivanja i kriterijume za izbor;

• prati ujednačenost sistema i stepen zaduženosti jedinica lokalne samouprave, kao i rezultate izmena sistema finansiranja i da priprema godišnje izveštaje;

• priprema predloge za izmenu i poboljšanje sistema finansiranja lokalne samouprave.

Zakonom je propisana obaveza Ministarstva finansija da dostavlja Komisiji i Stalnoj konferenciji gradova i opština podatke o prihodima i rashodima jedinica lokalne samouprave za prethodnu godinu kako bi se obezbedili neophodni podaci za utvrđivanje daljih transfernih sredstava.

Mirjana Dimitrijević

Jedna od zakonskih novina je i osnivanje

Komisije za finansiranje lokalne samouprave

Kako primena novog Zakona funkcioniše u praksi objašnjava gospodin Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd i čelni čovek Stalne konferencije gradova i opština.

Koje su aktivnosti do sada završene u procesu primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave na nivou cele zemlje?

Ako govorimo o završenim aktivnostima u procesu primene ovog Zakona, na prvom mestu možemo istaći da novi sistem transfera, koje lokalne samouprave dobijaju sa centralnog nivoa, funkcioniše bez problema, počev od 1. januara ove godine. Ovde napominjem da se radi o nenamenskim transferima, čiji je iznos ovim Zakonom definisan kao procenat ostvarenog bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije (1,7%) i koji se raspodeljuje svim lokalnim samoupravama u našoj zemlji i koji one mogu da koriste za namene koje one odrede. Ovim je značajno povećana stabilnost sistema, kao i njegova predvidljivost. Deo ovog nenamenskog transfera čini, između ostalih, i transfer za ujednačavanje. Poznato je da u Srbiji postoje velike razlike u razvijenosti i fiskalnom kapacitetu među pojedinačnim opštinama. Transfer za ujednačavanje se alocira onim opštinama koje od ustupljenih prihoda dobijaju sredstva manja od 90% republičkog proseka svih opština i na ovaj način se želi smanjiti jaz između najrazvijenijih i manje razvijenih opština i to je ovim zakonom postignuto, ne u potpunosti, ali su te razlike smanjene u odnosu na prethodni period.

Na kakve probleme nailaze opštine i gradovi u tom procesu? Kada očekujete rešavanje tih problema?

Na žalost, moram da priznam da je početak primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave bio obeležen i određenim problemima, od kojih neki još uvek nisu otklonjeni.

Zakon je, pored nenamenskih transfera, definisao i namenske transfere za lokalne samouprave koji se koriste za finansiranje određenih funkcija i izdataka, odnosno za unapred utvrđene namene. Oni su u sistem uvedeni u cilju finansiranja novih funkcija i nadležnosti koje su dodeljene lokalnim samoupravama, kao i u cilju omogućavanja Vladi da finansira konkretne programe i projekte na lokalnom nivou. U ovom delu, postoje određeni problemi koji u najkraćem periodu moraju biti rešeni kako bi i ovaj deo transfera funkcionisao bez problema. Za ovu situaciju postoje i određeni objektivni razlozi koji su doveli do ovoga. Naime, nadležna resorna ministarstva iz određenih oblasti dužna su da pripreme predloge za realizaciju ovih transfera. Ona treba da odrede kriterijume i standarde za određivanje iznosa ovih sredstava, kao i iznose za pojedine opštine. Takođe, potrebno je odrediti koja ministarstva će obezbeđivati ove transfere, koju vrstu i, na kraju, kriterijume i metodologiju za izračunavanje. Kako mi do pre dva meseca nismo imali Vladu punog kapaciteta, ova pitanja su ostala otvorena, tako da očekujem da će sada biti rešena u najkraćem roku.

Kad je reč o uvođenju poreza na imovinu, kao izvornog prihoda lokalne samouprave, bilo je predviđeno da, počev od 1. januara, lokalne samouprave preuzmu ovaj posao od Poreske uprave, ali, zbog određenih problema, većina opština nije bila u mogućnosti da ovu nadležnost preuzme već u 2007. Zbog nefunkcionisanja parlamenta u periodu dužem od pola godine, neophodna zakonska regulativa za preuzimanje ove nadležnosti nije bila kompletirana, zaposleni iz Poreske uprave koji je trebalo da budu premešteni u lokalne samouprave i da rade ove poslove još uvek nisu premešteni, jer se čeka uredba Vlade kojom će ovaj prelazak biti regulisan. Postojali su još neki problemi vezani za početak administriranja poreza na imovinu i sve to je uslovilo da je najveći broj opština za 2007. godinu potpisao ugovor sa Poreskom upravom da to radi za njih i u ovoj godini, bez naknade.

Deo ovih problema je već rešen nedavnim usvajanjem seta poreskih zakona od strane Narodne skupštine, a i za ovaj drugi deo očekujem da će biti brzo rešen sada kada imamo novu Vladu.

Željko Ožegović

� INVESTICIJE JUL 2007.

INTERVJU

Profesore Vels, da li biste mogli ukratko da predstavite ključne koristi od stranih direktnih investicija za zemlju domaćina?Uobičajena lista pozitivnih efekata koje donose strani investitori sadrži nov kapital za investicije, tehnologiju i znanje, kao i pristup stranim tržištima. Smatram da su poslednja dva efekta najvažnija. Kapital može da dođe ili od stranih kredita ili od domaće štednje i ti izvori su obično jeftiniji nego strane direktne investicije. Ali ovaj „uradi sam“ pristup je, zapravo, veoma skup ukoliko se govori o tehnologiji koja je već razvijena. Obično je jeftinije kupiti tehnologiju direktno ili preko stranog ulaganja, nego je ponovo kreirati. Kupovina ponekad znači ugovore o licenci, ali u mnogim slučajevima tehnologija se ne prodaje na taj način. Najbolji način kupovine jeste da strana kompanija, kao njen vlasnik, investira u neku zemlju. Kada su inostrana tržišta kontrolisana od strane privatnih kompanija, zbog brendova, distributivnih kanala ili drugih razloga, od suštinske je važnosti da se ta kompanija uključi u proces proizvodnje u zemlji domaćinu da bi se dobio izlaz na strana tržišta.

Za Srbiju je pristup stranim tržištima verovatno još važniji. Malim zemljama je potreban izvoz, ali mnoga tržišta je teško osvojiti bez učešća domaćih kompanija.

Strane investicije za konkurentan izvoz

Prema Vašoj teoriji, malim ekonomijama potrebna su veća strana ulaganja da bi obezbedile održivi razvoj u poređenju sa velikima. Da li biste mogli da nam objasnite ovaj stav?Kao prvo i, verovatno, najvažnije, izvoz ima značajniju ulogu u malim ekonomijama. Domaće tržište je suviše malo da bi jedna kompanija mogla da ostvari koristi od ekonomije obima u proizvodnji i istraživanju i razvoju. Jedna zemlja veličine Srbije, na primer, ne može rentabilno da proizvodi automobile samo za potrebe domaćeg tržišta i zato pristup stranim tržištima ima suštinski značaj. U slučaju većine proizvoda, na strana tržišta je mnogo lakše ući posredstvom stranih investitora. Drugo, obično je teško ubediti lokalne preduzetnike da finansiraju projekte koji najviše zavise od stranih tržišta, jer ih oni, jednostavno, ne poznaju dovoljno da bi sa sigurnošću mogli da planiraju prodaju. Za razliku od njih, strane kompanije poznaju situaciju na tim tržištima. U nekim slučajevima, poput proizvodnje odeće, oni će obezbediti pristup kroz ugovore sa lokalnim partnerima. Međutim, u mnogim drugim granama ulazak na strano tržište moguć je samo kroz direktne investicije. Treće, male ekonomije moraju da izvoze veći procenat bruto domaćeg proizvoda nego velike ekonomije da bi ostvarile potreban devizni priliv. Kako bi mogle da ostvare konkurentan izvoz, njima su potrebne strane investicije.

Šta navodi kompanije da investiraju na stranim tržištima?Najčešća objašnjenja kao razloge navode traženje tržišta, traženje resursa i zadovoljavanje potreba

Luis Vels, profesor Univerziteta Harvard

Najpre reforme, zatim promocijaSrbija ima prednosti u odnosu na druge države za privlačenje investicija u visoke tehnologije. Male države mogu da budu uspešne uz snažnu promociju

Impresivna karijera

Iako se u svojoj akademskoj karijeri bavi ekonomskim temama, profesor Vels je, po profesiji, fizičar. Nakon što je završio fiziku na Univerzitetu Georgia Tech, posvetio se ekonomiji i na Harvardu stekao titule magistra (MBA) i doktora Poslovne administracije (DBA). U svojim naučnim radovima, pored stranih direktnih investicija, najviše se bavio multinacionalnim korporacijama i odnosima između države i biznisa. U svojstvu konsultanta vlada zemalja u razvoju, učestvovao je u oblikovanju politike stranih investicija i pregovorima između država i stranih kompanija.

Kada je neko autor ili koautor više desetina knjiga, članaka i drugih radova na temu stranih direktnih investicija i konsultant brojnih zemalja u razvoju, onda on, svakako, važi za jednog od najvećih svetskih autoriteta u ovoj oblasti. Luis T. Vels Junior, profesor Internacionalnog menadžmenta na Univerzitetu Harvard, nedavno je boravio u našoj zemlji, iskoristivši priliku da pripremi Strategiju promocije stranih ulaganja u Srbiji i održi nekoliko izuzetno posećenih predavanja o ovoj temi od suštinskog značaja za naš ekonomski razvoj.

U razgovoru za Investicije profesor Vels prenosi deo svog velikog znanja i iskustva o nizu konkretnih pitanja vezanih za strane investicije kako na teorijskom, tako i na praktičnom planu.

Luis Vels

�INVESTICIJE JUL 2007.

INTERVJU

njihovih internacionalnih klijenata. Ovo poslednje je najlakše razumeti. Ukoliko multinacionalna kompanija otvori filijalu u drugoj zemlji, njihove banke i dobavljači ih često prate da bi nastavili da im pružaju svoje usluge. Tako, na primer, proizvođači auto delova slede najveće automobilske kompanije.

Što se tiče prvog razloga, ranije su zbog carina i kvota proizvođači nastojali da budu što bliže svojim kupcima. Iako su danas privrede znatno otvorenije, u slučaju nekih proizvoda, proizvođači ipak moraju da budu blizu svojih kupaca.

Investitore koji traže resurse nije uvek lako razumeti, a njihove potrebe se menjaju tokom vremena. Neke kompanije ulažu u drugim zemljama, jer im je potrebna jeftina radna snaga, ali mogu i da sklope ugovor sa nekom drugom kompanijom da proizvode za njih tamo gde su cene radne snage niže. Isto tako, neke kompanije moraju da investiraju u inostranstvu da bi dobile pristup prirodnim resursima koji su im potrebni za proces proizvodnje.

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je imala veliki priliv stranih direktnih investicija u finansijskom sektoru i radno-intenzivnim proizvodnim granama. Šta je, po Vašem mišljenju, ključno za privlačenje investicija u visoke tehnologije?Skoro sve zemlje pokušavaju da privuku ulaganja u visoku tehnologiju i konkurencija je izuzetno oštra! Srbija, međutim, ima određene prednosti u odnosu na druge države. Pre svega, ovde postoji veliki broj ljudi sa odličnim tehničkim obrazovanjem. Očigledno je da matematičko obrazovanje ima dugu tradiciju u vašem školskom sistemu. Osim toga, vaša zemlja ima ljude na važnim položajima u velikim svetskim kompanijama koje se bave visokim tehnologijama. Oni su u stanju da identifikuju poslovne šanse i ubede svoje kompanije da

premeste deo svojih aktivnosti u Srbiju. Srbi, takođe, poznaju strane jezike, prevashodno engleski i nemački. Najzad, Srbija ima nisku cenu radne snage u poređenju sa nekim drugim evropskim zemljama.

Racionalne i emotivne odluke

Veoma je rašireno mišljenje da je većina odluka u vezi sa stranim investicijama racionalnog karaktera i podrazumeva detaljne kvantitativne analize. Vaše mišljenje se prilično razlikuje od ovog shvatanja?Ja pretpostavljam da su menadžeri racionalni, ali ta racionalnost može biti drugačija od one koju očekuju spoljni posmatrači. Menadžeri, jednostavno, nemaju vremena da donose sve odluke na osnovu detaljne ocene svake alternative. Oni se oslanjanju na heuristiku, intuiciju i lične interese. To ne znači da oni donose loše odluke, ali ih ni ne optimizuju svaki put. Ovo doprinosi važnosti marketinga u privlačenju stranih investicija, naročito za zemlju koja nije među prioritetima internacionalnih kompanija. Naravno, menadžeri velikih multinacionalnih kompanija redovno prate situaciju u Kini i Indiji, ali je malo verovatno da će obratiti pažnju na razvoj događaja u Srbiji ili nekoj drugoj maloj zemlji. Zato te zemlje moraju da sprovode marketinške aktivnosti kojima će privući pažnju stranih investitora.

Da li postoji tipičan proces donošenja investicionih odluka? Različite kompanije donose odluke na različite načine. Ono što je važno jeste da se investicione odluke razlikuju od odluka o nabavci. Investicione odluke su strateške po prirodi i ne mogu se lako ispraviti. Iz tog razloga, one se donose na najvišim nivoima u okviru kompanije. Odluke u nabavci često se donose na mnogo nižim nivoima menadžmenta i zbog toga agencije za promociju investicija moraju da komuniciraju sa različitim nivoima menadžmenta kad su u pitanju ove dve vrste odluka.

U jednom od Vaših skorašnjih radova bavite se pitanjem efikasnosti poreskih olakšica kao često korišćenog sredstva u promociji investicija. U kojim slučajevima su one opravdane?Poreski podsticaji, a posebno poreska oslobođenja, imaju mnogo manji uticaj na investicione odluke, nego što se inače smatra. Naravno, postoje kompanije koje su poznate po „kupovini poreza“, ali većina njih donosi investicione odluke na osnovu drugih kriterijuma i onda pokušava da minimizira poreze koje treba da plati. Veliki broj ljudi, uključujući i mene, smatra da poreske olakšice imaju veći uticaj na kompanije koje traže jeftinu radnu snagu, nego na kompanije koje traže tržište za svoje proizvode, jer ove prve imaju veći izbor lokacija. Ipak, kada je porez na dobit preduzeća nizak, poresko oslobođenje neće igrati bitnu ulogu u većini odluka. Ukoliko bi vlade unapred mogle da utvrde koje firme ne bi ušle na tržište ukoliko ne bi bilo poreskih olašica i ograniče olakšice samo na njih, onda bi sve bilo jednostavno. Međutim, u praksi, poreske olakšice moraju da budu ponuđene širokom spektru investitora, od kojih bi mnogi došli i kada te olakšice ne bi postojale. Kao posledica toga, vlade se odriču značajnih poreskih prihoda da bi privukle investitore i ti troškovi su često veći od koristi.

�0 INVESTICIJE JUL 2007.

INTERVJU

Ipak, vladama vrlo privlačno zvuči mogućnost da ponude olakšice ad hoc, pokušavajući da za svaku kompaniju ustanove da li su one zaista potrebne da bi ih navele da ulažu. Iskustvo, međutim, pokazuje da agencije prosto ne mogu unapred da odrede koja se kompanija u slučaju nepostojanja olakšica ne bi odlučila na investiranje. Isto tako, u nekim zemljama pojedinačne odluke o poreskim olakšicama za određene kompanije otvaraju vrata političkim pritiscima pa, čak, i korupciji.

Uprkos tome, u većini zemalja menadžeri u agencijama za promociju investicija vole olakšice. Naime, ocene o njihovom radu donose se na osnovu vrednosti stranih investicija koje uspeju da privuku, dok troškovi olakšica idu

na teret državne kase, a ne same agencije. Prema tome, ukoliko dovede nove investitore, agencija ima koristi, a istovremeno ne snosi troškove. Ukoliko država odluči da uvede poreske olakšice, voleo bih da vidim taj trošak u vidu budžetskih stavki agencije koja ih odobrava. Agencija bi trebalo da rasporedi sredstva na razne promotivne aktivnosti i poreske olakšice. Kladim se da se većina agencija ne bi mnogo oslanjala na olakšice kada bi snosila njihove troškove, već bi se okrenula promotivnim aktivnostima.

Šta čini strategiju promocije investicija uspešnom? Da li postoje neke zamke za zemlje koje sebe promovišu kao investicione destinacije?Strategija promocije investicija predstavlja kombinaciju izgradnje imidža, usluga za investitore, aktivnosti koje generišu investicije i savetodavnog rada u oblasti pravnih propisa. Izgradnja imidža je, verovatno, jasna sama po

sebi, ali to nije slučaj i sa ostalim pojmovima.

Usluge za investitore obuhvataju usluge pre i posle završetka investicije. Najbolje agencije pružaju detaljne informacije kada investitor pokaže interesovanje za konkretnu zemlju. One organizuju obilazak lokacija za investitora i sastanke sa postojećim investitorima, pokazuju one stvari koje bi privukle menadžere da žive u toj zemlji (stanove za strance, internacionalne škole, muzeje itd.) i čine sve da se investitor oseća poželjnim. Za investitore čiji projekti mogu biti od velikog značaja, agencije organizuju sastanke sa zvaničnicima na lokalnom i nacionalnom nivou. U kasnijim fazama projekata, dobre agencije pružaju pomoć investitorima

u vezi sa birokratskim procedurama, opet i na lokalnom i na nacionalnom nivou. U nekim slučajevima, one-stopshop predstavlja rešenje, dok u drugim, agencije vode investitore kod nadležnih organa i rade na ubrzavanju izdavanja dokumenata. Onog trenutka kada investitor krene sa poslom, dobre agencije ostaju u vezi sa njim da bi saznale za njegove probleme i pomogle u njihovom rešavanju.

Aktivnosti na generisanju investicija podrazumevaju ličnu prodaju kroz ciljane misije u inostranstvu ili posete kompanijama koje su zainteresovane za investiranje.

Poslednju grupu aktivnosti čine napori u reformisanju propisa kako

bi zemlja postala što atraktivnija za ulaganja. Agencije za promociju investicija mogu biti posebno uspešne u ovom poslu, pošto su deo Vlade i shvataju svrhu pravnih propisa i birokratskih procedura, a, opet, imaju zadatak da dovedu investitore. Za razliku od poslovnih lobija, one su u poziciji da sugerišu promene koje omogućavaju ostvarenje nacionalnih ciljeva, ali i olakšavaju poslovanje investitorima.

Česta greška mladih agencija je to što previše svaštare u svojim aktivnostima, pri čemu obično nemaju dovoljno veliki budžet da bi sve poslove obavljale sa uspehom. Stoga, one moraju da postave realne prioritete i pažjivo odrede potencijalne investitore. Takođe, postoji i rizik da potroše veliku količinu

novca na građenje imidža i aktivnosti generisanja investicija pre nego što je zemlja zaista spremna da privuče skeptične investitore. Važno je pripremiti okruženje u samoj zemlji pre kontakta sa kandidatima čija ulaganja nisu izvesna. Ako neki investitor poseti zemlju i zaključi da nije dovoljno atraktivna, ona će možda morati godinama da čeka drugu šansu! Neke agencije ne uspevaju da izvuku službenike iz svojih kancelarija da bi ostvarili direktan kontakt sa potencijalnim i postojećim investitorima. Neke, opet, ne uključuju privatni sektor u dovoljnoj meri. Na kraju krajeva, menadžeri iz privatnog sektora razumeju investitore i mogu da ponude dobre ideje agencijama!

„Poreski podsticaji, a posebno poreska oslobođenja, imaju mnogo manji uticaj

na investicione odluke nego što se inače

smatra“

Harvard: Mesto odakle dolaze savetnici mnogih vlada

��INVESTICIJE JUL 2007.

INTERVJU

Uprkos suštinskim reformama, Srbija i dalje ima problem lošeg imidža među potencijalnim investitorima. Da li biste mogli da navedete neke konkretne mere kojima bi se prebrodio jaz između trenutne i poželjne percepcije investicione klime u zemlji?Kao što znate, neke od briga potencijalnih investitora nalaze se van uticaja vaše Agencije. Tenzije oko Kosova i Haga verovatno brinu investitore više nego što bi trebalo i, šta god se desilo, utisci o Srbiji neće biti ohrabrujući dok ova pitanja ne budu rešena. Verujem, iako nemam dokaza, da ova pitanja više koče američke nego evropske investitore.

Ono na šta agencije mogu da utiču jesu birokratske procedure i nesigurnost, što nanosi štetu reputaciji Srbije u svetu. Neke od njih su na nivou centralne vlasti, ali mnoge spadaju u nadležnost lokalnih uprava. Iako je pojednostavljivanje najdužih procedura težak zadatak, agencije mogu i treba da imaju uticaj na njih. Rad na ovim problemima predstavlja posebno težak zadatak u

zemlji sa koalicionom Vladom koja nema dugu tradiciju snažne i nezavisne državne uprave. Agenciji nije lako da omogući koncenzus između različitih ministarstava i agencija u pogledu toga kakav treba da bude tretman investitora. Isto tako, problem je postići kontinuitet politike i procedura. Međutim, iako je zadatak težak, to ne znači i da je neostvarljiv. Agencija mora biti najvažniji zagovornik promena i konsenzusa.

Istraživanje i razvoj kao šansa

Međunarodni merdžeri i akvizicije, investicije u sektoru finansijskih i drugih usluga i tržišta Dalekog Istoka igraju važnu ulogu u globalnim tokovima stranih direktnih investicija. Koje glavne trendove očekujete u budućnosti? Neki od trendova nisu od značaja za Srbiju. Na primer, u određenim sektorima, multinacionalne kompanije osnivaju vertikalno integrisane biznise i to tamo gde su takve strukture davno nestale. Nekoliko kompanija koje se bave proizvodnjom čelika i guma pokušavaju da uspostave kontrolu nad sirovinskom bazom. Istovremeno, kompanije iz zemalja u razvoju postaju iznenađujuće jake, što se naročito odnosi na neke multinacionalne kompanije iz Indije i Južne Afrike koje i mene zaprepašćuju svojim rezultatima.

Za Srbiju je značajnije to što jedan broj kompanija nastoji da pronađe više inostranih izvora za proizvode i usluge izvoznog karaktera. Entuzijazam u vezi sa Kinom verovatno je bio preteran i mnoge kompanije sada shvataju da ne treba da

se oslanjaju samo na jednu zemlju kao dobavljača za zalihe, odnosno da investicione odluke moraju da budu zasnovane na većem broju faktora, umesto isključivo na troškovima radne snage. Pored toga, u poslednjih desetak godina multinacionalne kompanije su postale spremnije da premeste deo aktivnosti istraživanja i razvoja van matičnih zemalja. Ova pojava je poznata u sektoru informacionih tehnologija, ali sve je više prisutna i u drugim granama.

Osim akademskog rada, Vi ste angažovani i kao konsultant raznih agencija za promociju investicija širom sveta. Zašto neke zemlje imaju veći priliv stranih direktnih investicija od drugih?Neke zemlje će privući strane investicije dokle god je njihova politika donekle prihvatljiva. Kina i Indija, na primer, nude toliko velika tržišta i tako brojnu i jeftinu radnu snagu, da im promocija gotovo nije ni potrebna. Najveći deo stranih investicija i dalje odlazi u mali broj zemalja. Na žalost, male zemlje ne mogu automatski da privuku pažnju menadžera i primeri uspeha među njima skoro uvek su povezani sa jakom promocijom. Nije slučajno da su Irska, Singapur i Kostarika zaista razvile modele kako treba promovisati zemlju i sada su često citirane kao primeri uspeha u privlačenju stranih investicija. Isti je slučaj sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. Istina, za jednu nemačku kompaniju manji je problem da izgradi fabriku u susednoj Češkoj, nego da ide na Daleki Istok. Svejedno, agencije, kao što je ona u Češkoj, imale su veoma važnu ulogu u podsticanju priliva stranih direktnih investicija u te zemlje.

Nataša Vujović

Kakvi su Vaši prvi utisci o Srbiji? Koje bi bile Vaše preporuke za privlačenje većih stranih investicija?

Srbija treba da privlači više investicija nego što je trenutno slučaj. Vaša zemlja ne samo da nudi razne pogodnosti investitorima, nego bi, po mom mišljenju, mogla da bude i odlično mesto za život menadžera stranih kompanija. U krajnjoj liniji, i to često utiče na odluke kompanija.

Na osnovu iscrpnih razgovora za predstavnicima Vlade i velikih kompanija, moj glavni zaključak je da Srbija treba da precizira prioritete u svojoj promotivnoj strategiji. Pre nego što izdvojite velika sredstva na kampanju poboljšanja imidža, treba još mnogo toga da uradite u samoj zemlji. Veći deo budžeta u naredne dve do četiri godine trebalo bi usmeriti ka unapređenju zakonskog okvira i usluga za potencijalne i postojeće investitore, kao i učenju iz celog ovog procesa.

Veoma veliki napor treba uložiti u promenu pravnih propisa. Srbija će imati koristi od tela koje će se boriti za reforme koje bi od vaše zemlje trebalo da naprave bolje mesto za strane i domaće investitore. Kao što sam ranije pomenuo, agencija za promociju investicija, kao deo Vlade, može biti najbolji zastupnik investitora. Neke od ovih reformi odnose se na državni nivo, a neke na lokalni i mi smo razgovarali o raznim načinima zajedničkog rada svih nivoa vlasti u Srbiji. U kratkom roku, pored ovih aktivnosti, potrebno je definisati manji broj sektora i zemalja na koje će biti usmereni napori prilikom izgradnje imidža i privlačenja investicija. Naravno, strategija će se razvijati zajedno sa promenama politike i procedura i učenjem iz iskustva sa investitorima koji se već nalaze u zemlji.

„Postoji rizik da zemlje potroše veliku količinu novca na građenje imidža i aktivnosti generisanja investicija pre nego što su zaista zaista spremne da privuku skeptične investitore“

�2 INVESTICIJE JUL 2007.

PRIMER USPEHA

Inđija je poslednjih meseci bila u žiži domaće javnosti, pre svega zbog velikog koncerta kalifornijske rok grupe koji je u njenoj okolini održan krajem juna. Međutim, pogledamo li unazad poslednjih nekoliko godina, videćemo da su dobre vesti iz sfere ekonomije i stranih investicija stizale kao na traci – od fabrike cigareta Monus, pogona za proizvodnju hamburgera za lanac McDonald’s – Esca Food Solutions, grupe italijanskih preduzeća, OMV-a, Henkel-a, sve do proizvodnje „zelene energije“ putem vetroturbina. Ukupno posmatrano, direktne investicije u opštinu Inđija u poslednje tri godine iznose 300 miliona evra, što je omogućilo otvaranje oko 2.000 novih radnih mesta. Tokom kratke posete Inđiji, uverili smo se da su dve potpuno komunalno opremljene industrijske zone premale da prime sve zainteresovane kompanije koje nameravaju da podignu svoje pogone u ovom gradu i njegovoj okolini. Inđija je kod nas pionir u mnogo čemu i pravi primer dobre organizacije opštinske uprave. Novi model upravljanja pokazao se kao veoma uspešan, na zadovoljstvo stanovnika i privrednika u opštini, ali i njihovih novih komšija – stranih kompanija. Predsednik opštine Inđija, gospodin Goran Ješić bio je vrlo raspoložen da svoja iskustva podeli sa nama i vama.

Priprema terena

Kada je došao na mesto prvog čoveka opštine 2000. godine, gospodin Ješić je zatekao stanje koje se ni po čemu nije razlikovalo od onog u drugim opštinama. Na žalost, po rečima našeg sagovornika, sa problemima koje je Inđija imala u tom trenutku i danas se suočavaju mnoge opštine, ali i državne institucije. Kako u to vreme nije bilo zainteresovanih investitora, opštinska uprava, na čelu sa tada 26-godišnjim predsednikom, posvetila se, u prvom redu, stvaranju organizacije sposobne da bude servis građana i malog biznisa koji ima dugu tradiciju na prostoru opštine. Na samom početku, urađeno je istraživanje u potrazi za odgovorom na pitanje šta su prioriteti, odnosno koji problemi najviše tište građane, a u ingerenciji su opštinske administracije. Anketa je pokazala da se glavne zamerke odnose na

nefunkcionalnost, nepoznavanje propisa, neefikasnost uspostavljenih procedura, sporadičnu pojavu korupcije i nedisciplinu zaposlenih u opštinskim organima. Na osnovu toga, napravljena je strategija reforme administracije i strateški plan razvoja opštine u oblasti administracije i infrastrukture. Shvatajući važnost „ljudskog faktora“, nova uprava je započela program obuke administrativnih kadrova, njihovog podmlađivanja

Opština Inđija

Kalifornija u SremuKo nije siguran šta suštinske reforme i odličan marketing mogu da donesu jednoj opštini, neka poseti Inđiju

Glavna komparativna prednost Inđije je kvalitet ljudi u administraciji

Glavni pokazatelji opštine Inđija

Površina (km2) 385

Broj stanovnika (2002.) 49.609

Bruto domaći proizvod (2005.) 4.555.615.000 dinara

Broj zaposlenih (prosek 2006.) 8.319

Broj nezaposlenih (mart 2007.) 7.783

Prosečna mesečna neto zarada (april 2007.) 26.512 dinara

Najveći investitori

Alltech FerminEsca Food SolutionsFarmina Pet FoodsGas-TechHenkelMercatorMonusTerme Čatež

Predsednik opštine Inđija - Goran Ješić

�3INVESTICIJE JUL 2007.

i formiranja rukovodećeg tima, za šta je bilo potrebno godinu dana. Rezultat toga je, prema rečima predsednika opštine, da je danas glavna komparativna prednost opštine upravo kvalitet ljudi koje uspešno predvodi već sedmu godinu zaredom.

Nakon intenzivnog treninga kadrova i formiranja tima, otvoren je tzv. one-stop-shop; jedinstveni šalter ispostavio se kao pun pogodak kako za građane, tako i za investitore koji su polako počeli da dolaze 2003. godine. „Mi smo u to vreme koncipirali dva sistema – jedno je rad sa ljudima i odnos prema strankama, a drugo – primena moderne tehnologije, pre svega uvođenje e-government-a“, objašnjava gospodin Ješić. Rad sa ljudima je permanentan proces, bilo da su to građanin ili klijent i u opštini Inđija ga uvek postavljaju na prvo mesto, čineći sve da oni budu zadovoljni. „Kada investitor dođe kod nas, on ne mora poznaje procedure, jer je to nešto čime se bavi naš tim. Potrebno je samo da urade svoj deo posla, a ostatak ostave nama. Takođe, mi obučavamo naše zaposlene da izađu u susret potrebama investitora i onda kada investicioni projekat uđe u operativnu fazu, odnosno da efikasno mogu da pruže takozvani investor aftercare.“ Na pitanje koliko u proseku traje procedura za dobijanje potrebnih dozvola, prvi čovek opštine nam je rekao da je u pitanju rok od 14 dana. „Osnovno je da se aktivnosti odvijaju paralelno i sinhronizovano i u saradnji sa pokrajinskom upravom. Ekološka studija uticaja, izrada glavnog projekta, prikupljanje ostalih saglasnosti i dozvola su procesi i aktivnosti koje teku istovremeno i time se znatno skraćuje vreme realizacije projekta.“

Ljudski kapital

Kako motivisati ljude da ostanu u Inđiji i rešiti problem migracije radne snage ka velikim urbanim sredinama i privrednim centrima, kao što su Beograd i Novi Sad? Na ovo pitanje gospodin Ješić ima spreman odgovor: „Mi smo pokušali da u relativno

lošim okolnostima radimo sa ljudima, mnogo smo vodili računa o njihovoj motivaciji, slali ih na seminare. Od donatora nismo tražili novac, već smo insistirali na edukaciji. Uveli smo i obavezu pohađanja seminara, tako da je svaki zaposleni u obavezi da položi najmanje dva ozbiljna seminara godišnje, a oni koji žele dalje da napreduju u opštinskoj hijerarhiji i 3-4 seminara.“ Po rečima gospodina Ješića, problem odliva

mladih kadrova u druge sredine moguće je prevazići uspostavljanjem dobrog obrazovnog sistema na lokalnom nivou koji će biti prilagođen potrebama lokalne privrede. „Mi smo imali mogućnost da menjamo smerove u našem srednjoškolskom centru, tako da smo za neke smerove koji nisu imali perspektivu i gde ne postoji tražnja za kadrovima određenog profila smanjili broj upisanih. Nasuprot tome, uveli smo neke nove smerove, kao što su tehničari hardvera i softvera koji će najverovatnije dalje studirati i koji će uvek moći da nađu zaposlenje. Ono što je izuzetno važno jeste da većini mladih ljudi koji diplomiraju na beogradskom i novosadskom Univerzitetu dajemo šansu da rade u javnom sektoru, ili ih preporučujemo kompanijama“, nastavlja čelni

čovek Inđije. Za vreme mandata gospodina Ješića, broj zaposlenih u administraciji je povećan sa 78 na 120, jer je pokrenut veliki broj projekata, što je uslovilo i uvećani obim posla. „Mi pružamo šansu mladima, podržavamo njihove inicijative i kreativnost. Plate u državnoj upravi nisu velike, ali je to veliki izazov i dobro mesto za mlade ljude da mnogo nauče, a na nama je da ih usmerimo. Često su upravo oni

ti koji rešavaju neke vrlo teške probleme i neretko se nalaze na visokim pozicijama u opštinskoj hijerarhiji, kao načelnici odeljenja ili njihovi zamenici.“

Kad smo već kod projekata koje je pokrenula opštinska uprava u Inđiji, pomenućemo neke od njih. Inđija je pionir u uvođenju e-government sistema u Srbiji. Danas taj koncept funkcioniše u preko 60 opština, a najrazvijeniji je upravo u Inđiji. Štaviše, u poslednjem izveštaju estonske agencije za IT tehnologiju navedeno je šest primera efikasne implementacije ovog sistema, a jedini iz Jugoistočne Evrope je – Inđija. Suština ovog sistema je da svaki građanin može preko interneta da dobije potrebnu dokumentaciju i završi sve one poslove zbog kojih je do uspostavljanja takvog sistema

PRIMER USPEHA

�� INVESTICIJE JUL 2007.

PRIMER USPEHA

morao da dolazi u opštinu i čeka u redovima. Takođe, ovaj sistem služi i kao moćno sredstvo unutrašnje kontrole rada opštinskih organa i efikasnosti čitave uprave, jer se svaki zahtev beleži te je obrada podataka brza i jednostavna. Osim toga, detaljni urbanistički plan i regulacioni plan postavljeni su na veb sajt opštine, tako da su pristup i pretraživanje ponude slobodnog industrijskog zemljišta u Inđiji mogući iz bilo koje tačke na zemaljskoj kugli. Sistem 48, s druge strane, nastao je iz ideje da se elektronskim putem poboljša sistem kontrole javnih preduzeća, dakle onih koji troše državni novac. Taj sistem se na Zapadu koristi već dugo, a u Inđiji je njegova primena otpočela 2003. godine, uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Što se tiče Edukativnog centra, njegova svrha je da se što brže odgovori na potrebe stranih investitora za radnom snagom.

Na osnovu liste potrebnih radnika prema broju i kvalifikaciji, vrši se analiza raspoloživosti kadrova. Ukoliko je postojeći broj manji od potrebnog, onda se, o trošku opštine, vrši prekvalifikacija i dokvalifikacija radnika.

Korporativno upravljanje

Jedna od novina koju je gospodin Ješić uveo u rukovođenje opštinskim aparatom je i koncept korporativnog upravljanja. „To je nešto što, naravno, dolazi iz privatnog sektora i potpuno je primenljivo na svaki sistem, pa i organizaciju lokalne samouprave. Opština ima budžet kao svaka kompanija, ima rashode u tom budžetu, ljudske i vremenske resurse, s tim što je još teže raditi u javnom servisu, jer nemate 12-13 akcionara već 50 hiljada. Dalje, donošenje odluka u takvom ambijentu je teže, zato što ne mogu svi da budu zadovoljni.

Pored toga,ne možete ni da birate tim sa kojim radite, jer, kao što je pomenuto, nemate potpunu slobodu da ga formirate samostalno. Najzad, ostaje i problem sa velikom centralizacijom i vlasničkom strukturom“, opisuje ovaj koncept predsednik opštine.

Kad je reč o optimalnom stepenu decentralizacije koji treba uspostaviti kod nas, gospodin Ješić smatra da je stanje prilično teško i da Srbija ima atipičan problem decentralizacije. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, na snazi je bio mnogo veći stepen decentralizacije i građani su većinu svojih potreba mogli da zadovolje na lokalnom nivou, dok danas vlada politička decentralizacija koja se ne poštuje u praksi. Prenošenje nekih nadležnosti, kao što su škole i bolnice, na lokalni nivo, bez davanja ingerencija za upravljanje lokalnim prihodima, predstavlja prepreku suštinskoj decentralizaciji. „Princip decentralizacije je usko povezan sa principom demokratije, a to je da građanin može da zadovoljava svoje potrebe na njemu najbližem nivou. Ja sam pobornik asimetrične decentralizacije, jer, jednostavno, neki regioni još uvek nisu sposobni da budu ekonomski održivi sistemi. Regioni se formiraju „odozdo“, odnosno prirodno se nameću“, zaključuje razgovor svojim viđenjem trenutne situacije naš sagovornik.

Goran Radosavljević

Prelaz na usluge

Što se tiče planova za budućnost, gospodin Ješić navodi da im je primarna orijentacija na sektor usluga i obrazovanje, formiranje i razvoj tehnoloških parkova, iskorišćavanje alternativnih izvora energije i proizvodnju biodizela. „Pokušaćemo da od Inđije napravimo regionalni centar za ovu industriju. Polako pravimo zaokret, napuštamo orijentaciju na isključivo grinfild investicije i čistu proizvodnju i idemo ka obrazovanju i sektoru usluga, jer je to naše strateško opredeljenje.“

Inđija je pionir u uvođenju sistema elektronske uprave

u Srbiji

��INVESTICIJE JUL 2007.

INVESTICIJE U TEORIJI

U prošlom broju Investicija predstavili smo faktore koje treba imati u vidu prilikom promovisanja jedne investicione lokacije. U okviru svakog od njih postoji veliki broj elemenata koji imaju uticaj na investicionu odluku. O kakvim se informacijama konkretno radi?

Izbor investicione lokacije varira od kompanije do kompanije i od sektora do sektora. Manje kompanije, kao i one sa kraćim iskustvom poslovanja na stranim tržištima obično započinju biznis na međunarodnom planu koristeći agente, putem licenciranja svojih proizvoda, da bi se u kasnijoj fazi eventualno opredelile za izgradnju proizvodnog pogona u zemlji domaćinu. S druge strane, velike transnacionalne kompanije, sa dužim iskustvom u međunarodnom poslovanju, u mnogim slučajevima mogu i preskočiti ovakav postepeni razvoj svojih operacija. Iako bi licenciranje proizvoda trebalo da predstavlja inicijalnu fazu ulaska na strano tržište, neke kompanije se zapravo nikada ne odluče za pokretanje svoje proizvodnje u stranoj zemlji. U zemljama u tranziciji moguće je zaobići pomenute faze, jer postoje mogućnosti ulaganja kroz privatizacione programe.

Za zemlju, odnosno opštinu domaćina važno je da poznaju poteze potencijalnih investitora kako bi bile da stanju da anticipiraju da li su njihove namere dugoročne ili ne. Na primer, ako jedna kompanija otvori filijalu u nekoj drugoj zemlji, to predstavlja dobar znak da će proširiti izvoz u tu zemlju. Ukoliko ista kompanija uspe da razvije prodaju svojih proizvoda na tom tržištu, ona će, posle određenog vremena, možda početi da razmišlja o organizovanju sopstvene proizvodnje.

Elementi investicione odluke

Kompanije zainteresovane za investiranje u početku razmatraju najpovoljnije regione za investiranje. Nakon detaljne analize regiona, one, po pravilu, redukuju svoju selekciju na jedan broj zemalja u okviru regiona, a u narednoj fazi na pojedine lokacije. U okviru ovog procesa, analiza se bazira na velikom broju kriterijuma, među kojima su najvažniji sledeći:

• karakteristike tržišta (lokalnog i regionalnog); • troškovi poslovanja (uključujući radnu snagu, transport i

ostale komponente);• kvalitet radne snage;• prirodni resursi (dostupnost i kvalitet);• infrastruktura (transportna i telekomunikaciona);• pravni okvir za poslovanje;• podsticaji za investitore;• promocija investicione lokacije.Značaj svakog od ovih faktora zavisi od tipa investicije.

Radno-intenzivne delatnosti zahtevaju brojnu i jeftinu radnu snagu, uz visok nivo produktivnosti. Međutim, pošto troškovi takvih kompanija nisu vezani isključivo za radnu snagu, oni svoje investicije realizuju na onim lokacijama koje nude najpovoljnije

podsticaje, zajedno sa minimalnim ograničenjima izvoza i uvoza. Izraziti primeri ovakvih investicija su projekti u granama, poput tekstilne ili industrije kože i obuće koji angažuju veliki broj radnika, uz relativno niske zarade u odnosu na druge sektore.

Međutim, kad je reč investitorima koji traže nova tržišta kako bi proširili prodaju svojih proizvoda, njih prvenstveno interesuje veličina i rast kupovne moći potrošača te vrste proizvoda, a zatim i troškovi, podsticaji i ostali faktori. U ovaj tip investicija spadaju, recimo, transakcije u oblasti privatizacije i akvizicija, za čiju je realizaciju veoma značajno da se poslovanje odvija bez neočekivanih problema. Generalno, svim investitorima je zajedničko da pridaju veliku važnost predvidljivim i stabilnim uslovima poslovanja.

U tabeli je prikazan pojednostavljen primer upitnika koji strana kompanija koristi kao instrument analize tokom procesa selekcije investicionih destinacija. U praksi postoje velike razlike u obimu podataka koji služe kao input za komparaciju konkurentskih lokacija, zavisno od toga da li je finalna odluka više racionalno ili emotivno motivisana, odnosno koliki je stepen poznavanja lokalnog tržišta.

Miloš Ćurčin

Selekcija investicionih lokacija (2)

Sitnice koje investicije značeZa odluke o racionalno motivisanim investicijama karakterističan je veliki broj kvantitativnih informacija u analizi. U konačnom izboru često mogu da presude detalji

Politička i ekonomska situacija

Da li postoje značajni politički rizici u zemlji?

Koliko iznose vrednosti glavnih ekonomskih parametara?

Položaj lokacije

Koliko je lokacija udaljena od najbližeg međunarodnog aerodroma i glavnih puteva?

Radna snaga

Kolike su prosečne zarade radnika i menadžera za konkretne poslove?

Kakva je ponuda radnika i menadžera određenog profila?

Koliki je procenat stanovništva sa znanjem stranih jezika?

Koje su najvažnije odredbe zakona koji reguliše radne odnose?

Poreski sistem

Koliko iznose glavne poreske stope u zemlji?

Da li postoje i u čemu se sastoje poreske olakšice za investitore?

Infrastruktura

Kakav je kvalitet glavnih saobraćajnica u zemlji?

Kakva je ponuda građevinskog zemljišta u konkretnoj opštini?

Da li su potencijalne lokacije opremljene komunalnim priključcima?

Koliko su razvijene telekomunikacione veze u zemlji?

Ostala pitanja

Ko su vodeći strani investitori na teritoriji opštine?

Kakav je kvalitet života u konkretnoj opštini?

�� INVESTICIJE JUL 2007.

INVESTICIJE U PRAKSI

Funkcije odeljenja za privredu

Na prvom mestu, odeljenja za privredu igraju važnu ulogu u koordiniranju strateškog i operativnog planiranja, u koje nastoje da ugrade zahteve poslovne zajednice. Efikasnost ovih organa lokalne uprave posebno dolazi do izražaja u njihovim dnevnim aktivnostima, kao što su:

• kreiranje i ažuriranje baze grinflid i braunfild lokacija;

• privlačenje novih industrijskih i komercijalnih biznisa;

• izgradnja povoljnog ambijenta za ekspanziju postojećih biznisa;

• razvijanje marketinških instrumenata i baza podataka;

• definisanje i implementiranje programa usavršavanja znanja i veština lokalnih ljudskih resursa;

• unapređivanje lokalne infrastrukture ili

• prikupljanje i analiza relevantnih podataka.

S druge strane, realizacija investicionih projekata predstavlja i kompleksan administrativni proces koji sadrži veliki broj često vremenski paralelnih faza. Kao koristan pokazatelj kvaliteta usluga opštinskih organa na ovom području, može se uzeti potreban broj procedura i dana za prikupljanje dokumentacije koja prati investicioni projekat.

Kao što je poznato, u prvom koraku potencijalni investitor dolazi u kontakt sa organima koji su nadležni za postupak davanja zemljišta u zakup, da bi kasnije uspostavio saradnju sa delom administracije koja je zadužena za aktivnosti izgradnje objekata, kao i za procenu uticaja investicije na životnu sredinu.

U cilju kreiranja pregleda aktuelne situacije u ovoj oblasti, SIEPA je tokom prošle i ove godine sprovela istraživanje lokalnih procedura u procesu realizacije investicionih projekata. Na osnovu uzorka od

Odluka o izboru investicione lokacije u većini slučajeva donosi se nakon analize velike količine informacija koje se odnose na raspoloživo zemljište i infrastrukturu, usluge opštinske administracije, marketinško-promotivne aktivnosti, informacione standarde, uslove poslovanja na lokalnom nivou i mnoge druge faktore investicione odluke. U procesu odlučivanja informacije se razlikuju po svom značaju, a za pojedinačne kompanije karakterističan je specifičan sistem analize podataka i selekcije lokacija.

Kao što pokazuju statistike teritorijalne distribucije stranih direktnih investicija kod nas, one opštine koji su na odgovarajući način prepoznale značaj stranih ulaganja sa uspehom su organizovale aktivnosti organa lokalne uprave u pravcu zadovoljenja potreba zainteresovanih ulagača, kao njihovih klijenata.

Naime, u ovom, trenutku mnoge opštine u sklopu svoje administracije poseduju izuzetno aktivna ekonomska odeljenja koja su najčešće definisana kao odeljenja za privredu ili kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Ovi lokalni organi imaju značajan uticaj na kreiranje lokalne investicione klime kroz širok spektar poslova. Za potrebe ovog teksta, osvrnućemo se na one aktivnosti, čija efikasna implementacija direktno proizvodi pozitivne investicione odluke zainteresovanih kompanija.

Izdavanje dokumenata u investicionom projektu

Vreme je novacU sve intenzivnijoj konkurenciji na lokalnom nivou, dužina procedura izdavanja dokumenata postaje jedan od presudnih faktora privlačenja investicija

Visok nivo kvaliteta usluga opštinske administracije predstavlja suštinsku konkurentsku

prednost u biznisu sa stranim investicijama

Vreme kao faktor: Skraćenje procedura može se postići istovremenim obavljanjem pojedinih faza

�7INVESTICIJE JUL 2007.

INVESTICIJE U PRAKSI

pedeset gradova i opština, dobijeni su sveobuhvatni rezultati koji su, u najkraćem, prikazani u narednoj tabeli.

Kako povećati efikasnost

Iz ovog prikaza moguće je definisati konkurentsku poziciju sopstvene opštine u okviru procedure izdavanja potrebnih dokumenata. Tokom pregovora sa zainteresovanim investitorima može se očekivati diskusija o slabim tačkama u celom procesu. Zato bi na eventualna pitanja trebalo imati pripremljene odgovore, kao što je, na primer, isticanje konkretnih mera za poboljšanje spornih procedura, čija je primena planirana ili već započeta.

Takođe, racionalizaciju u vremenu potrebnom za izdavanje dokumenata moguće je ostvariti paralelnom realizacijom pojedinih faza u slučajevima kada za takvo postupanje ne postoje zakonska ograničenja. Nikako ne bi trebalo izgubiti iz vida ni činjenicu da efikasna organizacija lokalne administracije koja ne stvara uska grla u procesu odobravanja dozvola, nego omogućava brz i nesmetan protok dokumenata

i obezbeđuje pomoć klijentima tokom celog procesa svakako doprinosi pozitivnom investicionom rejtingu grada ili opštine.

Jedan od pristupa organizaciji lokalne uprave koji se pokazao efikasnim u komunikaciji sa potencijalnim investitorima sastoji se u formiranju tzv. projektnih timova. Reč je o mrežnoj strukturi koju sačinjavaju predstavnici različitih organa, odnosno organizacionih jedinica, nadležni za određene delove projekta. U okviru projektnog tima nalazi se lider koji obavlja koordinaciju i kontrolu celokupnih aktivnosti članova svoje ekipe. U prednosti ovakve organizacione forme spadaju direktna komunikacija među pripadnicima tima, precizno definisani ciljevi, faze i rokovi investicionog projekta, striktna kontrola realizacije zadataka, ali, isto tako, i subjektivan osećaj potpune posvećenosti zahtevima i problemima klijenata.

Generalno, broj procedura i dana neophodnih za prikupljanje dokumenata direktno se reflektuju na rizik investiranja i uvek predstavaljaju predmet razgovora prilikom selekcije investicione destinacije. Jasne i transparentne procedure prikupljanja neophodnih dokumenata najbolja su potvrda kvaliteta lokalnih organa vlasti.

Božidar Laganin

Faze u procesu izdavanja odobrenja za izgradnju Prosečan broj dana trajanja faze

Izvod iz urbanističkog plana 17

Akt o urbanističkim uslovima 24

Odobrenje za izgradnju 14

Naknada za uređenje građevinskog zemljišta 11

Prijava početka izvođenja radova 7

Upotrebna dozvola 13

Ukupno 86

Organizacija u formi projektnih timova služi kao uspešan metod

povećanja efikasnosti funkcionisanja administracije

Timski rad: Najbolje opštine uvode projektne timove u radu sa investitorima

�� INVESTICIJE JUL 2007.

LIČNA KARTA

Svojom Direktivom 2003/30/EC Evropska komisija propisala je zemljama članicama obavezu da u narednim godinama obezbede minimalnu proporciju obnovljivih goriva na lokalnim tržištima. Najkasnije do kraja 2010. godine, učešće ove vrste energenata moralo bi da dostigne najmanje 5,75%, sa tendencijom daljeg rasta u budućnosti.

Neke druge zemlje su, međutim, otišle znatno ispred ovih zahteva. U Brazilu je udeo obnovljivih goriva u 2005. godini iznosio čak 45% – gotovo tri puta više u odnosu na svetski prosek od 14%. Kod putničkih automobila, na primer, samo etanol ima učešće od preko 1/3, naravno zahvaljujući i ogromnoj sirovinskoj bazi šećerne trske. Eksplozivan rast ove industrije započet je davne 1975. godine kada je usvojen Nacionalni alkoholni program, tzv. Proalcool koji je predvideo uvođenje mešavine alkohola i benzina na tržište, kao i stimulisanje razvoja motora na čist alkoholni pogon. Samo četiri godine nakon toga, u prodaji su se pojavili prvi automobili ovog tipa, da bi oni danas činili čak 78% svih prodatih vozila u zemlji.

Kod nas ovakvog državnog projekta još uvek nema, ali to nije sprečilo brojne investitore da planiraju ili realizuju projekte u oblasti proizvodnje ekoloških goriva. U Šidu je upravo počelo sa radom prvo domaće postrojenje za proizvodnju biodizela – Victoria Oil, kapaciteta 100.000 tona godišnje, podignuto u okviru fabrike ulja Mladost koju je kroz stečaj kupila jedna od naših najdinamičnijih firmi – Victoria Group iz Novog Sada.

Tri „E“

Motive globalne orijentacije na biodizel i druga obnovljiva goriva izvršni direktor Victoria Group Veroslav Janković objašnjava na sledeći način: „U svetu su prepoznali tri interesa za razvoj biogoriva i to ekološki, energetski i ekonomski. Ekološki je nesporan, jer ova goriva spadaju u obnovljive izvore energije, dobijaju se direktno od poljoprivrede i imaju dokazano manju emisiju štetnih gasova i materija, čime se ublažavaju negativne posledice efekta staklene bašte. Energetski aspekt je vrlo bitan, zato što svetska privreda zavisi od nafte i gasa, a njima raspolažu

vrlo problematične zemlje, poput Irana, Iraka, Libije ili Venecuele koje su u poziciji da ucenjuju razvijene zemlje. Zbog toga su Brazil, SAD i Evropska unija odlučili da idu ka sticanju energetske nezavisnosti, tj. u pravcu obnovljivih izvora energije. Što se tiče ekonomskog aspekta, u situaciji visokih cena fosilnih goriva, ekonomski je vrlo opravdano koristiti ove izvore, jer su biodizel i bioetanol za 10% jeftiniji od fosilnih goriva svuda u Evropi i svetu.“

Sa tehnološkog aspekta, biodizel predstavlja metil estre masnih kiselina, dok je bioetanol, zapravo, alkohol. Kao sirovine u proizvodnji biodizela Victoria Group koristi uljanu repicu i suncokret koje prerađuje u količini od 600 tona dnevno. Gospodin Janković navodi da je, u ovom trenutku, biodizel jednostavniji za upotrebu, jer je kompatibilan sa velikom većinom dizel motora. U slučaju bioetanola nema nikakvih problema ako se dodaje benzinu u odnosu 95%:5%, ali kod mešavina gde preovlađuje etanol neophodne su modifikacije na motorima. Iskustva kompanije Daimler Chrysler na američkom tržištu pokazuju, ipak, da masovna upotreba ovih goriva ne prolazi bez komplikacija, kao što su povećana potrošnja zbog manje toplotne moći etanola ili rast broja servisnih intervala, uz veće troškove održavanja vozila u slučaju biodizela. Uprkos tome, perspektive implementacije ekoloških goriva u našoj zemlji ocenjene su kao odlične, uz ispunjenje određenih uslova. Tu spadaju, pre svega, razvijena distributivna mreža i kontinuirano snabdevanje,

Victoria Group

Za korak ispredIako pomalo izvan fokusa javnosti, novosadska kompanija izrasla je u lidera srpskog agrara. Razvojna strategija bazirana je na inovativnosti i konkurentnosti. U prodaji se upravo pojavio biodizel iz njihove najnovije fabrike u Šidu

Naziv kompanije Victoria Group d.o.o.

Godina osnivanja 2001.

Generalni direktor Stanko Popović

Adresa Hajduk Veljkova 11, p. fah 41 21112 Novi Sad

Telefon (021) 4895 400

Faks (021) 521 207

E-mail office@victoriagroup.co.yu

Web site www. victoriagroup.co.yu

Lokacija fabrika Bačka Palanka, Bečej, Subotica, Šid

Proizvodni programBiodizel, proizvodi od soje, suncokretai uljane repice, veterinarski proizvodi, mineralna đubriva

Broj zaposlenih 1.300

Realizovane investicije (EUR) 100.000.000

Planirane investicije (EUR) 50.000.000

Godišnji prihod (EUR) 250.000.000

Godišnji izvoz (EUR) 40.000.000

U svetu su prepoznali tri interesa za razvoj biogoriva i to ekološki,

energetski i ekonomski

��INVESTICIJE JUL 2007.

LIČNA KARTA

stabilan kvalitet goriva, obuka servisnog personala i nabavka specijalnog alata za distributere automobila i, naročito, donošenje zakonskog okvira u oblasti plasmana i korišćenja obnovljivih goriva.

Državna podrška

Upravo zbog brojnih prednosti ovih goriva, gospodin Janković smatra da bi država morala što pre da reguliše ovo tržište i pruži podršku proizvođačima: „Prva važna stvar koja treba da se uradi je usvajanje Direktive 2003/30 Evropske komisije. Naime, prema Sporazumu o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope sa Evropskom unijom, imamo obavezu usvajanja Direktive. Ovo je prvi korak koji otvara mogućnost za promet biogoriva i donosi nove investicije. Srbija bi, u tom slučaju, morala da koristi bar 4% biogoriva, što je ekvivalentno količini od 250.000 tona. Sadašnja proizvodnja je 150.000 tona, tako da ima prostora za još 100.000 tona. Uz Direktivu, trebalo bi usvojiti i prateće propise, kao što je Uredba o prometu goriva. Nama najbliži primer je Slovenija koja je obavezala sve distributere da prijave promet biodizela koji će ostvariti tokom naredne godine. Ukoliko se postavljene kvote ne ispune, distributer gubi pravo na prodaju nafte. Nama su neophodni i mehanizmi kontrole kvaliteta da se na tržištu ne bi pojavljivala loša roba, tj. da ne bi bilo mešanja u procentima koji nisu zadovoljavajući. Ovome bih dodao i neki oblik stimulacije od, recimo, 2,5 centi po litri za proizvođače kojih bismo mogli i da se odreknemo u korist potrošača.“

Ne samo zbog niže cene u poređenju sa fosilnim gorivima, menadžment Victoria Group uveren je da kod nas postoji tržište. „Mi smo napravili segmentaciju potrošača. Najznačajniji kupac će nam biti poljoprivredni proizvođači za potrebe svoje mehanizacije kojima, inače, dajemo semena i pesticide i kredite za nabavku mašina. Sledeći segment su prevoznici, odnosno firme sa voznim parkom od preko 50 ili 100 kamiona koji mnogo prelaze i zato za njih cenovna razlika ima veliki značaj. Treći segment čine javne

službe, poput gradskog zelenila i nacionalnih parkova, dakle oni kojima bi ekologija trebalo da bude primarna, ali, isto tako, i taksi udruženja. Najzad, tu su i klasični distributeri nafte koji će prodavati biodizel na svojim pumpama“, navodi gospodin Janković.

Javnost je za Victoria Group prvi put čula pre nešto manje od pet godina kada je, u konkurenciji najvećih domaćih preduzeća, novosadska firma postala većinski vlasnik Sojaproteina. Nakon što je izvršeno restrukturiranje inače uspešnog preduzeća automatizacijom pogona, smanjenjem broja zaposlenih za 30% i drugim merama, bečejski gigant je samo u prošloj godini izvezao robe u vrednosti preko 22 miliona evra, čime se svrstao u grupu od 20 vodećih domaćih izvoznika. U cilju formiranja zaokruženog agrarnog kompleksa, menadžment Victoria Group nastavio je sa intenzivnim investiranjem; u sastavu grupe nalaze se i fabrika mineralnih đubriva Fertil u Bačkoj Palanci, kao i luka u tom gradu, zatim Veterinarski zavod u Subotici koji se, između ostalog, bavi proizvodnjom pesticida, ali i SP Laboratorija u Bečeju, najmodernija te vrste u zemlji.

Victoria Group trenutno izvozi u 28 zemalja, poseduje standarde EU Identity Non GMO Soybean i Kocher Certificate i, što je posebno važno, jedan je od retkih proizvođača genetski nemodifikovanih proizvoda. U skladu sa sloganom grupe iz naslova teksta, gospodin Janković najavljuje nove projekte kojima bi trebalo da zacementiraju lidersku poziciju u domaćem agraru: „Sledeći veliki projekat naše kompanije je izgradnja fabrike sojinih proteinskih izolata i koncentrata. Na taj način, bićemo jedini proizvođač te vrste proizvoda u Evropi, a smatramo da nećemo imati problema da ga plasiramo na inostranim tržištima čim budemo sproveli finalizaciju dodatnih 50.000 tona soje u visoko profitabilne proizvode za ljudsku ishranu, bilo da je reč o mesnoj industriji, konditorskoj industriji ili enegetskim napicima.“

Dragan Pejčić

Postrojenja Victoria Oil u Šidu: Novo gorivo iz stare fabrike

20 INVESTICIJE JUL 2007.

Nemačko udruženje za tehničku saradnju osnovano je kao društvo sa ograničenom odgovornošću, sa ciljem realizacije prioriteta i ciljeva nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. GTZ je aktivan u 90 zemalja širom sveta, a kancelarije ima u 67 zemalja, gde zapošljava 9.300 ljudi. Pored aktivnosti u okviru bilateralne saradnje Nemačke sa drugim državama, GTZ sve više na tržištu nastupa slobodno kao konsultantska firma, a na listi njihovih dosadašnjih klijenata nalaze se privatne kompanije, nacionalne vlade, ali i Evropska unija, Ujedinjene nacije i mnogi drugi.

O aktivnostima Udruženja za Investicije govori gospodin Žarko Maletin, menadžer projekta zadužen za podršku i promociju investicija u Srbiji i odnose sa Autonomnom Pokrajinom Vojvodinom. „GTZ funkcioniše u Srbiji od demokratskih promena, a prvi projekti su započeti nakon što su kroz konkretne pregovore sa Nemačkom definisane aktivnosti i projekti koji su neophodni kao tehnička pomoć Srbiji. Treba napomenuti da je ono što se zove tehnička pomoć u najvećoj meri ekspertska pomoć u vidu znanja i informacija i nema nikakve veze sa tehnikom. Postoje i projekti u Srbiji finansijske prirode koji se prvenstveno implementiraju od strane KfW-a.“

Nemačko znanje za srpsku ekonomiju

U ovom momentu, kancelarija GTZ u Srbiji realizuje sledeće projekte: Program savetovanja pri reformi pravnog sistema u Srbiji, Projekat profesionalnog obrazovanja i obuke stručnih kadrova, Projekat za reformu poreskog sistema, Projekat podrške reformi sistema javnih finansija, Projekat podrške mladima i pomoć pri rešavanju konflikata, Projekat reforme katastarskog sistema, Projekat modernizacije komunalnih usluga, kao i Program tehničke pomoći Agenciji za privatizaciju. Većina ovih projekata se tiče ekonomskog razvoja, jer je to suština prioriteta bilateralne saradnje Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i Republike Srbije, a projekat na kome radi gospodin Maletin – Program podrške ekonomskom razvoju i zaposlenosti u Srbiji i zapošljava najveći broj ljudi i najizrazitije i najkonketnije se bavi baš ekonomskim razvojem. Takođe, ovaj projekat je najviše vezan za podršku stranim direktnim investicijama i izvozu.

„Kada govorimo o opštinama kao konkretnoj ciljnoj grupi, onda je program pomoći u revitalizaciji infrastrukture najinteresantniji. Reč je o Projektu organizacije komunalnih službi koji se realizuje uz pomoć Stalne konferencije gradova i opština. Međutim i ostali projekti su posredno ili neposredno vrlo važni za razvoj opština. Strane direktne investicije

dovode do razvoja lokalnih ekonomskih zajednica, kao i malih i srednjih preduzeća“, nastavlja naš sagovornik.

Jedna od oblast