lovačke novine lovac_br_3

8/18/2019 lovačke novine lovac_br_3

1/36

Godina - II - BROJ 3 - JANUAR - FEBRUAR 2010.

ЗИМСКА ПРЕХРАНА ДИВЉАЧИ

ТЕМА БРОЈА:

■ ИНТЕРВЈУ ■ РАЗМНОЖАВАЊЕ ЗЕЧЕВА

Сачуванаграђанска опција

газдовања

ловиштима

■ ЛОВАЧКИ ПОДМЛАДАК

Полагање ловачког испита пре

осамнаестог рођендана?

Иницијатива за измену правилника

ЛСС, како би се изашло у сусретбудућим ловцима

др Зоран Поповић

Почели зечји љубавни јади


2/36

P - 3 8 7 4 8


3/36

Лист Ловачког савеза Србије

Алексе Ненадовића 19-23

11000 Београд

Тел: 011 344 32 84

E-mail: [email protected]

...............................................................

Издавач:

Ловачки савез Србије......................................

За издавача:

Председник проф. др Зоран Поповић...............................................................

Председник уређивачког одбора:

Светислав Маџаревић.......................................

Чланови:

Ранко Сикимић, заменик председника

Ластович Тамаш

Зоран Матовић

Горан Мићуновић

Милан Стефановић

Предраг Ћирић..........................

Редакција:

Проф.др Зоран Поповић,

Проф.др Милош Беуковић,

Проф.др Зоран Ристић,

Проф.др Миленко Стеванчевић,

Света Маџаревић,

Светислав Стојановић,

Дејан Милков,

Дипл. инж. Миодраг Петровић,

Иван Ђорђевић,

Борислав Додош,

Радислав Исаиловић,

Мирослав Јовановић,

Велимир Петрин,

Тираж:

84 993........................................

Дистрибуција:

По налогу Ловачког савеза Србије,

дистрибуцију обавља Пошта 2,

Нови Сад

Broj 3.

ЛОВАЦ, Лист Ловачког савеза

Србије/Одговорни уредник Душан Кнежић

- Нови Сад (Булевар ослобођења 81):

Дневник Војводина прес, 2009,

(Нови Сад Графопродукт).-30цм

Месечно-Наставља традицију часописа Ловац

из 1897 године

ISSN 1821-2891-Ловац (2009)

COBIS.SR-ID 170349068

Продукција:

„Дневник Војводина прес“ д.о.о.

21000 Нови Сад,Булевар ослобођења 81..........................................

Генерални директор:

Душан Влаовић

Телефон:

021/4806 802.......................

Уредник:

дипл. инж. Душан Кнежић

тел. 021 4806 846....................................

Технички уредник, прелом:

Раде Гардиновачки

Матиас Вајмер, стручни саветник .................................

Директор огласног сектора:

Светозар Карановић

тел. 021 4806 860, 861 843.................................

E-mail:

[email protected].................................

Штампа:

Графопродукт, Нови Сад

Десанке Максимовић 52

■ страна 6. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄

Актуелнеинформацијеза ловце

и ЛУ ЛСС

Ференц Ирмењи

Након потписивања споразумау Београду

■ страна 10. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄

■ страна 13. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄

■страна 16. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄

■ страна 33. ◄ ◄ ◄

■ страна 20. ◄ ◄ ◄

■ страна 24. ◄ ◄ ◄

Подруку са Словацима

Снег изненадио све,сем ловаца

■ страна 12. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄

Полагање ловачког испита пре осамнаестог рођендана?

Ловачкикувар

Могућност изношења дивљачи привукла би странце

Почели зечји

љубавни јади

.243 Winchester- супервелтеркалибар

■ страна 14. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄

ТрајнооштроТрајнооштро


4/36

- Јануар - фебруар 2010.4

„Lovac”: Usvajawe Statuta LSS-

a je iza nas. To je prekretnica upoimawu lovstva i predstavqa

iskustvo koje se poteè kroz tri

veka, ali i svega onoga {to donosisada{wost, a pomalo i vizionarst-

vo. Va{ komentar povodom usvajawatog dokumenta?

– Dono{ewe novog statutaLova~kog saveza Srbije bilo jena{a obaveza, kako na osnovu odlukeSkup{tine, tako i shodno novom Za-konu o udruèwima. Do dono{ewanovog Statuta (27. decembra 2009.)radili smo na osnovu Samoupravnogsporazuma iz 1987. godine. Ovaj spo-

razum bio je problem u registracijiovla{}enog lica – predsednika

u MUP-u posle vanrednih izboraodrànih 2009. Da se ne bi desiloda LSS ne moè da funkcioni{eposle 2. aprila 2010. s obzirom nato da starom sazivu Skup{tinei licu ovla{}enom za zastupaweisti~e mandat, morali smo donetinovi statut, koji je u saglasnostisa Zakonom o udruèwima. S wim

se LSS moè registrovati u Agen-ciji za privredne registre. Ovim sesti~u osnove da Savez i posle 2. ap-rila 2010, nakon novih izbora, nas-

tavi da radi i posluje. Grupa dele-gata Skup{tine koja je bila protivusvajawa novog Statuta, i{la je nablokirawe daqeg poslovawa i pos-tojawa Lova~kog saveza Srbije. Onisu imali mogu}nost od 18. novembra2009. godine da dostave amandmanena predloèni statut, {to nisuu~inili, obrazlaù}i da nisu im-ali vremena. Neki od ~lanova UO,koji su i predvodili pomenutu gru-pu, imali su ga jo{ ranije na razma-

trawu i na sednici UO nisu imalipisane primedbe na wega. Ovde se

radi uglavnom o delegatima onihlova~kih udruèwa koja su u tokupredhodne tri godine od LSS-a,po razli~itim osnovama, uzimalaveliki novac (Gu~a 1.050.000 dina-ra, Ariqe 625.000, Vrwa~ka Bawa904.363, Kraqevo 429.363, Topola437.966 dinara...) Naravno da susada neki delegati ovih udruèwa

protiv LSS-a jervi{e ne mogu daodnose novac. Snovim Statutom

mora}e se donetii novi pravilni-ci, od kojih }e svakako najzna~ajnijibiti onaj koji se odnosi na mogu}nost dodele pomo}i i novca. Morase spre~iti da se pare dodequju oni-ma koji su bliè vlasti.

Uloga Lova~kog saveza Srbije nesme da se svede na dodelu pomo}i. Sadaimamo novi Statut, registrovani smou Agenciji za privredne registre,moèmo nesmetano funkcionisati, a

ako nam Statut ne odgovara, moèmoga i mewati bez posledica po rad ifunkcionisawe LSS-a.

„Lovac”: [ta su prioriteti udelovawu LSS-a –odrìvi razvoj,

struka, nauka, prakti~na primena,regionalizacija, investicije, ulo-

ga dràve...? – Svakako da je prvenstvena uloga

LSS-a u tome da se sa~uva gra|anskaopcija gazdovawa lovi{tima, u vre-menu kada je Ustavom predvi|ena

samo privatna i dràvna svojina,i da se sada u partnerskim odno-sima s dràvom u~estvuje u izradi17 pravilnika koji proisti~u izpredloga novog Zakona o divqa~i ilovstvu. Zatim, izrada pravilnikau skladu sa novim Statutom LSS.Tako|e, stalni zadatak je i perma-nentna edukacija lovaca i lovnihradnika na poslovima gajewa,za{tite i kori{}ewa divqa~i, kaoi prakti~no primewivawe nau~nihsaznawa u na{im lovi{tima.

„Lovac”: Zakon o divqa~i i lovst-vu je pred nama. Rasprava je trajala

Председник Ловачког савеза Србије проф. др Зоран Поповић

Сачували смо грађанску опцију

газдовања ловиштима

По ловну карту и ове године у ЛСС


5/36

- Јануар - фебруар 2010. 5

nekoliko godina. Po svemu sude}i,bi}e to dokument po meri divqa~i,

po meri savremenog lovca i, va`no je re}i – primenqiv. Na{ Savez

se argumentima izborio za to da sevekovna praksa uvaì.

– Izrada novog Zakona o divqa~i ilovstvu po~ela je jo{ pre pet godina.Zbog situacije u LSS-u tokom 2008.godine, lovci i Savez su bili dostalo{e okarakterisani i dràva jere{ila da novim zakonom raz-bije ovu na{u organizaciju.Tako su se pojavile radne ver-zije zakona u kojima nigde nisuspomenuti lova~ka udruèwai LSS, samo preduze}a koja }e gazdovati lovi{tima. Mis-lim da je lovna javnost u tokuprethodne godine redovnoobave{tavana o dopisivawus predstavnicima vlasti ina{eg resornog ministarst-va. Veliki uspeh LSS-a bio je povla~ewe iz procedurepredloga Zakona o divqa~ii lovstvu od oktobra pro{le

godine, koji je ve} dobio sa-glasnost Odbora za zakono-davstvo i do{ao pred Vladu,a koji na{im udruèwimanije davao prednost u dodelilovi{ta u narednom peri-odu... Razumevawem ministaradr Sa{e Dragina, zakon jepovu~en iz procedure i pon-ovo smo dostavili svoje primedbena datu verziju. Mogu re}i da je ve}ina usvojena, ali i to da dràva èli jaku kontrolu i novac od prirodnog

dobra – divqa~i. Lova~ka udruèwakoja su gazdovala u skladu s planskimdokumentima dobi}e ponovo lovi{tana gazdovawe, {to je najzna~ajnije uo~uvawu gra|anske opcije gazdovawa.Odgovornosti udruèwa su ve}e, sobzirom na to da se moraju obezbedi-ti garancije za preuzeti mati~nifond divqa~i. Uvo|ewe vi{e strukeu gazdovawe lovi{tima ogleda seu licenci za radnike u lovstvu, sobzirom na to da je mogu i izgubiti, a

samim tim i posao, ako ga ne obavqa- ju u skladu sa zakonom i pravilimalovne struke. Savez je po novom Za-konu o divqa~i i lovstvu izgubio

{tampawe i izdavawe lovne karte,ali ne i wenu distribuciju, lova~ki

ispit, ispit za ocenu trofeja... To jasno ukazuje na to da LSS i daqe os-taje velika nacionalna organizacijakoja u budu}nosti mora da se bori zao~uvawe gra|anske opcije gazdovawalovi{tima. Ako nestane Saveza,nesta}e i gra|anske opcije, odnosnodo}i }e do potpune privatizacijelovi{ta. To ne smemo dozvoliti!

„Lovac”: Skup{tine LU su u toku.

Koliki je ~lanski doprinos LSS-a i da li ima jo{ nekih izdvajawaprema dràvi?

- Na osnovu novog Statuta, ashodno i Zakonu o udruèwima,Skup{tina LSS-a usvaja finansi-

jski plan. Predlog UO i Skup{tineLSS-a je da ~lanski doprinos za2010. godinu po lovcu iznosi 1.000dinara, {to je na nivou prethodnegodine. U okviru toga, lovci }e imati {est brojeva lova~kihnovina i osigurawe. U razgovorus ministrom Draginom dogovore-no je da LSS izdaje lovnu kartu i

ove godine, bez obzira na to kada}e stupiti na snagu novi zakon odivqa~i i lovstvu. Po predlogu togzakona, lovnu kartu izdaje dràva.

Kada on stupi na snagu, dràva }eza izdavawe lovne karte traìti

odre|enu nadoknadu, koja nije u{lau iznos ove ~lanarine i koji }edràvi morati da se plati.

Kona~no je re{eno i pitawelova~ke {tampe. Va{ komentar?

- Saradwa sa „Dnevnik - Hold-ing Novi Sad DOO „Novine i ~aso-pisi” je pro{le godine raskinuta.Raspisan je tender, a najpovoqnija

je bila novosadska firma „DnevnikVojvodina pres” koja posluje u ok-viru medijskog koncerna WAZ iz Es-ena (Nema~ka) sa uslovima koji sepodudaraju sa na{im htewima, a tozna~i da je na{ „LOVAC” slu`benoglasilo LSS i odgovara Upravnomodboru Saveza. Ure|iva~ki odbori Komisija za informisawe su jed-noglasno doneli takvu odluku, a UOLSS je, tako|e, jednoglasno ukazaopoverewe „Dnevnik Vojvodina pre-su”. Ako Skup{tina LSS bude pri-hvatila ~lanarinu od 1.000 dinara,kako je predloèno, u ovoj godini }

emo imati osam (6+2) broja. I jo{ne{to, „Lovac” }e za sve saradnike,dopisnike, fotoreportere i ama-tere biti otvoren i javno }e se ob-

javiti iznos honorara. Tako|e, kozadovoqi kriterijume, pla}a}e muse doprinosi i socijalno. Nadam seda smo dugoro~no re{ili, na zaistakvalitetan na~in, pitawe lova~ke{tampe.

„Lovac”: Me|unarodna saradwa? – U toku prethodne godine pot-

pisani su sporazumi o saradwis lova~kim savezima iz Austri- je i Slova~ke. Posebno su bilezna~ajne informacije o zakonimao lovstvu u navedenim zemqama alii drugim evropskim, na {ta smoukazivali predstavnicima dràveu toku pregovora o novom Zakonu.U~e{}e LSS-a je prisutno u raduCIC-a, gde Srbija ima i potpred-sednika. Postoje stalni kontaktis predstavnicima lova~kih saveza

iz nama susednih zemaqa, me|utim,zbog finansijske situacije, ra-zmene poseta delegacija znatno susmawene. S. Stojanovi}


6/36


Mno{tvo novih zakonskih propisai uredbi donetih u prethodnom peri-odu, bitno uti~e na status i daqi radlovaca, lova~kih dru{tava-sekcija,udruèwa i Lova~kog saveza Srbije.Zbog novonastale situacije moralesu se preduzeti hitne radwe da bismoobezbedili nastavak rada lova~keorganizacije, LSS-a i opstanak orga-nizovanog lovstva. Me|u wima je neo-phodno i neodlo`no dono{ewe novog

statuta LSS-a, prema novousvojenojubrzanoj dinamici, na koju nismo na-viknuti. Ukoliko na{a organizacijaèli da opstane – a nadam se da je tociq svakog lovca – moramo prihvatitizakonskim propisima nametnute nambrze promene u na{oj organizaciji.

Mnogo lovaca i lovnih radnika jepostavilo pitawe za{to je neophodnodoneti novi statut Lova~kog savezaSrbije po predloènoj dinamici.Na Skup{tini LSS-a, odrànoj27. decembra 2009. godine, Lova~ki

savez je dao slede}e obrazloèwe:1. Skup{tina LSS-a, odràna 7.

februara 2009. u Beogradu, donela je nedvosmislenu odluku da se ura-di novi statut LSS-a.

2. Na osnovu izbora sprovedenihna pomenutoj Skup{tini za organeSaveza, re{ewem OUP-a, wihovmandat traje do 2. aprila 2010. go-dine. Zbog toga je neophodno da preizborne skup{tine bude zavr{enanova registracija Lova~kog savezaSrbije u Privrednom registru, a

to je mogu}e samo na osnovu novogstatuta (izmene i dopune ne dolazeu obzir), i na osnovu izbora, na tojskup{tini, zakonskog zastupnikaSaveza kog je neophodno imatiprilikom registracije.

3. Kada se donese novi statut,27. decembra 2009, na osnovu toga sepodnosi Zahtev za upis u Privredniregistar i Saveza i zastupnika.

4. Izbori se mogu sprovesti samo naosnovu novog statuta, {to su pokazaladosada{wa iskustva.

5. Ukoliko organ za registracijuna|e neku gre{ku u na{em statutu, da,po wihovom tuma~ewu, nije u svakoj

ta~ki usagla{en s novim Zakonom oudruèwima, ostaje nam {ansa da toispravimo i prihvatimo na redovnojSkup{tini, krajem februara 2010.godine i ostaje nam minimum vremenaza registraciju, da Lova~ki savez Sr-bije ne bi prestao da funkcioni{ei radi (misli se na mogu}nost reg-istracija regionalnih saveza, kojase daje u ovom statutu i na ostalaeventualna nedore~ena pitawa u

vezi s u~lawivawem ~lanica LSS-a – misli se na ~lan 7 i 8 Zakona oudruèwima).

6. Shodno ~lanu 22 Zakona oudruèwima, godi{wi finansijskiizve{taj usvaja Skup{tina, kao isve odluke o statusnim promenamaudruèwa. To zna~i da LSS mora naSkup{tini, najkasnije do kraja feb-

ruara teku}e godine, da prihvati fi-nansijski izve{taj, kao i da donesefinansijski plan za narednu godinu.Isto vaì i za lova~ka udruèwa naosnovu citiranog ~lana Zakona jer jeZakon najja~i pravni akt, i ukolikoStatut udruèwa jo{ nije uskla|en s

tim, vaì odredba Zakona.

7. Svako lova~ko udruèwe preizborne skup{tine mora na svojoj

skup{tini daimenuje ~lanau Skup{tinuLSS-a, odnos-no, ako je wegov~lan izabran naSkup{tini, dao tome dostaviSavezu izvod izzapisnika sa sednice, i to najkasnijedo 2. marta 2010.

Kao {to vam je poznato, 27. decem-bra 2009. Skup{tina LSS-a je usvojilanovi Statut. Dana 13. januara 2010. go-dine on je stupio na snagu i potvr|en je od Privrednog registra i s istimdanom je LSS, po novom Zakonu oudruèwima, ukwièn u Privredniregistar Republike Srbije {to je sadapravosna`no.

Na osnovu toga je tekst Statutadostavqen svakom lova~kom udruèwu,a ura|en je i ogledni primerak statutaza wih, da bi ga mogla doneti, izabrati

svog zakonskog zastupnika i na vremese, u zakonskom roku, registrovati.

Ogledni primerak Statuta lova~kogudruèwa i uskla|ivawe sa Zakonom oudruèwima

Ogledni primerak je uradilaKomisija za pravna i organizaciona pi-tawa Lova~kog saveza Srbije, u skladus odredbama Zakona o udruèwimai Statuta Lova~kog saveza Srbijei sluì da lova~kim udruèwima,~lanovima LSS-a, pomogne u postupkuuskla|ivawa wihovih statuta sa Za-

konom o udruèwima. Posebno vamskre}emo pa`wu na slede}e:

– Odredbom ~lana 7, stav 3, Za-kona o udruèwima utvr|eno je dadeo udruèwa (sekcija, grupa, klub,ogranak, podru`nica i dr.) nema sta-tus pravnog lica;

– Odredbom ~lana 9 Zakona utvr|eno je da udruèwe ostvaruje aktivnosti uskladu sa zakonom, statutom i drugimop{tim aktima, kao i pravilima save-za ~iji je ~lan;

– Odredbom ~lana 12, stav 4, Zakonautvr|eno je {ta se obavezno ure|ujestatutom (naziv i sedi{te udruèwa;oblast ostvarivawa ciqeva; ciqevi

Актуелности за ловце и ЛУ ЛС Србије

Ференц Ирмењи

Добар статут за боље ловство


7/36


radi kojih se osniva; unutra{wa orga-nizacija; organi; wihova ovla{}ewa;

sastav; na~in izbora i opoziva; trajawemandata i na~in odlu~ivawa; postupakza izmene i dopune statuta; postupakdono{ewa i izmena drugih op{tih aka-ta udruèwa, ako ih donosi; zastupaweudruèwa; ostvarivawe javnosti rada;uslovi i na~in u~lawivawa i prestan-ka ~lanstva; prava, obaveze i odgovor-nost ~lanova; na~in sticawa sredstavaza ostvarivawe ciqeva i raspolagawewima, ukqu~uju}i i odredbe o privred-noj ili drugoj delatnosti kojom sesti~e dobit, ako je udruèwe obavqa;

na~in odlu~ivawa o statusnim prom-enama i prestanku rada; postupawe simovinom udruèwa u slu~aju prestan-ka rada udruèwa; postupak usvajawafinansijskih i drugih izve{taja; iz-gled i sadrìna pe~ata; druga pitawautvr|ena zakonom)

– Odredbom ~lana 16 Zakonautvr|eno je da naziv udruèwa nemoè biti identi~an, niti moè bitizamenqiv nazivom drugih udruèwakoja su upisana ili uredno prijavqenaza upis u registar.

– Odredbom ~lana 19, stav 1, Zakonautvr|eno je da svako lice moè, pod jednakim uslovima, utvr|enim statu-tom, postati ~lan udruèwa;

– Odredbom ~lana 22 Zakonautvr|eno je {ta je obavezna nadle`nostSkup{tine udruèwa (usvaja statuti wegove izmene i dopune; bira irazre{ava lice ovla{}eno za zastu-pawe udruèwa,

– ako statutom udruèwa nijepredvi|eno druga~ije; odlu~uje oudruìvawu u saveze; odlu~uje o usvajawu godi{weg finansijskog izve{tajaudruèwa; odlu~uje o statusnim pro-menama udruèwa i prestanku radaudruèwa, kao i o drugim pitawimautvr|enim statutom) i ure|eno jepitawe sazivawa vanredne sedniceSkup{tine udruèwa (mora se sazva-ti na pisani zahtev tre}ine ~lanovaudruèwa, a statutom se moè utvrdi-ti i mawi broj, najkasnije u roku od30 dana od dana podno{ewa zahteva zasazivawe);

– Odredbom ~lana 37 Zakona utvr|eno je, izme|u ostalog, i pitawe obavqawaprivredne delatnosti udruèwa i upi-sa privredne delatnosti u registar

(mora biti predvi|ena statutom i up-isuje se u registar privrednih subjeka-

ta, s tim {to se zahtev za upis podnosiposle okon~anog upisa uskla|ivawa);

– Odredbama ~lanova 78–81 Zakonaure|eno je pitawe postupka ostvariva-wa prava svojine udruèwa na ne-pokretnoj imovini, koja je evidentira-na kao dru{tvena svojina, o ~emu smovas detaqno obavestili 14. oktobra2009. godine, u analizi odredbi Zakonao udruèwima najbitnijih za status irad lova~kih udruèwa i Saveza.

Odluka predsednika Skup{tineo raspisivawu izbora za ~lanove

Skup{tine Lova~kog saveza SrbijeKako mandat ovog saziva Skup{tine

Lova~kog saveza Srbije isti~e 2. ap-rila 2010. godine, na osnovu odredbe~lana 13 Statuta LSS-a, predsednikSkup{tine LSS-a doneo je 2. febru-

ara 2010. godine odluku o raspisivawuizbora za ~lanove Skup{tine LSS-a.

Neophodno je da u svemu postupite uskladu s navedenom odlukom i u rokovi-ma koji su wome utvr|eni, kako bi kon-stituisawe novog saziva Skup{tine iizbori za organe LSS-a bili sprove-deni u skladu s odredbama Statuta.

Napomiwemo da }e 27. februara2010. godine biti odràna sednicaSkup{tine LSS-a u starom sazivu, a da}e konstitutivna sednica novog sazivaSkup{tine LSS-a biti odràna 27.marta 2010. godine.

Bitno je ista}i da je novi Statutkona~no re{io goru}e pitawe ravno-

pravnog predstavqawa svakog LU uSkup{tini LSS-a. Naime, sada svako

LU bira na svojoj skup{tini ~lana zaSkup{tinu LSS-a po gorenavedenom.Stru~na slu`ba LSS-a stoji na raspo-lagawu svim LU radi pruàwa infor-macija i pomo}i kod izrade novih sta-tuta i registracije LU.

Da se prisetimo u kratkom rez-imeu: neophodno je da LU na sednicisvoje skup{tine izaberu ~lana zaSkup{tinu LSS-a i da wegovo imedostave najkasnije do 2. marta 2010. go-dine u LSS. Ukoliko LU ima ~lana zaSkup{tinu LSS-a izabranog na svojoj

skup{tini, tada o tome treba da iz-vesti LSS.Predstoji nam da na Skup{tini 27.

februara 2010. godine u Beogradu do-nesemo odluku o usvajawu godi{wegfinansijskog izve{taja o poslovawu

LSS-a za izve{tajnu 2009. godinu, dautvrdimo visinu ~lanarine za 2010.i usvojimo finansijski plan LSS-aza ovu godinu, da donesemo odluku oodre|ivawu ~lanova LSS-a koji supovezani u lovne regione, u skladu sa~l. 7, stav 2, Statuta, i donesemo od-luku o osnovama za izbor ~lanova up-ravnog i nadzornog odbora LSS-a i dase, na osnovu ove radne skup{tine, 27.marta 2010. odrì izborna Skup{tinaLSS-a.

Lova~ki pozdrav, Sekretar LSS Ferenc Irmewi,

dipl. pravnik

Очувана станишта дивљачи


8/36


Lova~ko dru{tvo „Jarebica“u Kova~ici, ~lan op{tinskogLova~kog udruèwa „Dva bunara“, upretpro{lu nedequ je organizovaloosmu po redu manifestaciju „Lisi-ci u pohode“. U jednodnevnom lovuna predatore u~estvovalo je 160 lo-vaca, ali je odstreqena samo jednalisica. Strelac je bio Jano Pavela,mladi lovac iz Padine.

Ovogodi{wa manifestacija po~e-

la je okupqawem lovaca u Lova~komdomu i svojevrsnoj galeriji radovaslikara naivaca iz tog kraja. Posledoru~ka lovci su se podelili u dvegrupe. Jedni su krenuli u pogon, doksu drugi ostali na ~ekama. Lovilose na potesu od Padine do tamo{we

{e}erane. Tokom lova vi|eno jesvega nekoliko lisica. Lukave lijeve{to su se skrivale od lova~kihni{ana, ali su zato ze~evi napravi-li ~itav cirkus. Kao da su znali da

je na wih zabrawen lov, stotine dug-ouhih lepotana bezbri`no su {par-tali oranicama. Neki su se ~ak to-liko osilili da su lovcima uletaliu noge.

- Pazi da te ne ujede....... Ej, ote}e

ti pu{ku – {ale}i se dobacivali sulovci jedni drugima.Posle nekoliko kilometara ga-

cawa po zale|enim wivama lov jeokon~an. Iako je ulov bio mr{avu~esnici manifestacije bili suvi{e nego zadovoqni.Usledio je

zajedni~ki ru~ak, a na meniju je bio~uveni banatski pasuq. Uz dobarorkestar i pesmu druèwe je potra- jalo do pred no}.

- Prevashodni ciq ove, sada ve˚tradicionalne manifstacije jeupravo druèwe lovaca. Sam ulovuop{te nije bitan. Drago mi je da sulovci iz drugih mesta videli kolikoze~eva imamo, jer to je najboqi poka-zateq da u udruèwe doma|inski

gazduje lovi{tem – dodao je na krajuSlobodan Ili} Cobe, predsednikLova~kog udruèwa „Dva bunara“,u ~ijem sastavu ima sedam lova~kihdru{tava sa oko 350 lovaca.

Borislav Dodo{

Осми сабор ловаца у Ковачици

Лије се скривале, зечеви се шепурили

Lova~ko udruèwe „Golub” u VelikomGradi{tu svrstava se u red onih koji, osimdoma}inskog gazdovawa, veliku pa`wu pokla-waju i humanitarnom radu. Tako se spontanodo{lo na ideju da se posle lova, u sekcijiBiskupqa organizuje dobrovoqno davawekrvi. Obave{tena je mobilna ekipa medici-nara – i sve je teklo po lova~kom protokolu.

– Nastavi}emo tu akciju – kaè predsednikSekcije Boban Mi{i}. – Svakog meseca }emo,po sekcijama, pruìti lovcima mogu}nost daiskaù svoju humanost.

Prvi na potezu su bili Biskupqani, a uvreme prebrojavawa divqa~i „rukavicu” baca- ju lovcima Topolovnika. Dobrovoqnim davao-cima krvi, osim Stru~ne slu`be, pridruìli

su se prvi ~ovek SO Veliko Gradi{te @ivo-slav Lazi}, predsednik LU „Golub” Sla|anMarkovi}, lovci, wih tridesetak, prijateqilovstva i gosti.

Ловци Бискупља дали крвХУМАНОСТНА ДЕЛУ

Лије се скривале, зечеви се шепурили


9/36


CENOVNIK FAZANSKE DIVLJAI ZA 2010/2011 godinuFazanerija "Ristovaa" Ba

(važi od 01.03.2010. godine)

Kategorija - uzrast Neto cena Cena sa PDV

Fazansko jaje 50,09 59,11

Jednodnevno pile 100,17 118,20

„Vojvodinašume- Lovoturs“ Fazansko pile uzrasta 5-6 nedelja 172,52 203,57

Preradovieva 2 , Petrovaradin Fazansko pile uzrasta 7-8 nedelja 255,99 302,07

Telefon/telefaks: 021/432-221 Fazansko pile uzrasta 9-10 nedelja 356,16 420,27

Tekui raun: 160-15701-18 Fazan uzrasta 12 nedelja 439,64 518,78

Fazan uzrasta 13 nedelja 478,59 564,74

Fazan uzrasta 4 meseca 562,07 663,24

Fazan uzrasta 5 meseci• petao 701,19 827,40

• koka 634,41 748,60

Fazan za lov, isporuka do 15.11.2010. • petao 718,73 848,10

• koka 650,28 767,33

Za sve dodatne informacije o

isporukama, rabatima, i ostalim

pogodnostima obratite se našoj

službi komercijale na telefon

021/432-221. Osobe za kontakt:

Siniša Cvjetkovi, Biljana

Novakovi, Rade Niševi.

Fazan za lov, isporuka do 31.12.2010. • petao 783,00 923,94

• koka 708,42 835,94

Fazan za lov, isporuka do kraja sezone • petao 911,55 1.075,63

• koka 824,73 973,18Fazan za reprodukciju (odnos polova 1:3-4 u korist koka) 895,97 1.057,25

Fazan iz matinog jata (odnos polova 1:7-10 u korist koka) 445,20 525,34

Usluge Neto cena Cena sa PDV(din/km) (din/km)

Transport žive divljai 18,00 21,24

Naj~e{}e povrede u lovu su:ogrebotine, posekotine, ubodi,i{~a{ewa zglobova i prelomi ko-stiju, rawavawa vatrenim i hlad-nim oru`jem, zatim ujedi insekata,pasa, divqih ìvotiwa i zmija,opekotine, promrzline, sun~anica,udari groma i elektri~ne struje,davqewe i trovawe gqivama ilialkoholom.

U zavisnosti od uzroka, mes-

ta i teìne povrede, mogu}e surazli~ite vrste krvavqewa, ote-àno ili potpuno onemogu}eno di-sawe, prestanak rada srca, delimi~-ni ili potpuni gubitak svesti,pad pritiska i {ok. Sve ovo, bezpravovremene i pravilno pruèneprve pomo}i ili samopomo}i, moèostaviti trajne posledice, pa ~ak idovesti do smrti povre|enog.

Upravo zbog toga, poznavaweosnovnih vitalnih funkcijaqudskog organizma i pravovre-meno i pravilno pruàwe prvepomo}i moè umawiti posledicepovre|ivawa i ~esto spasti ìvotpovre|enome.

U lovu, gde je prisutan ve}i brojlovaca, pogotovu starijih, obavezaorganizatora lova je da predvidisve evenutalne nezgode i obez-

bedi prisutnost kvalifikovanogzdravstvenog radnika ili osobe os-posobqene za pruàwe prve pomo}i.

Da bi se u slu~aju povre|ivawau lovu mogla pruìti osnovnaprva pomo}, osim neophodnog zna-wa i improvizovanih sredstava,potrebno je imati i minimumsanitetskih sredstava i lekova.Svako lova~ko dru{tvo, odnosno

organizator grupnog lova moralibi imati i priru~nu apoteku, sasterilnom gazom, vatom, zavojima,dezinfekcionim sredstvima (al-kohol, asepsol, hidrogen), hanza-plastima, trouglastim maramama,pribada~ama, skalpelom, Esmar-hovom poveskom i sredstvima zaublaàvawe bolova.

Osim osnovnog, sadràj kompletaza prvu pomo} se moè pro{iriti

toplomerom, sterilnim {price-vima i iglama, serumom protivzmijskog ujeda, sredstvom za dezin-fekciju, specijalnim {inama zaimobilizaciju ekstremiteta, vaze-linskom gazom, hloretil sprejomza otoke i amularnim lekovima zabolove i alergijske reakcije, kao imedicinskim ugqem.

B. Dodo{

Избећи могуће повреде


10/36


Saradwa lovnih radnika i lova-ca dve zemqe na skoro svim nivo-ima - najkra}i je epilog potpisanogsporazuma izme|u Lova~kog savezaSrbi je i Lova~kog saveza Slova~ke.To ostavqa prostor za uspostavqa-

we kontakata, a potom i me|usobnihposeta i lova srpskih i slova~kihlova~kih dru{tava.

Saradwa konkretno zna~i da }edva saveza pomagati jedan drugom unastupima pred me|unarodnim lo-va~kim i kinolo {kim organizaci-

jama. Ukoliko, primera radi, na{a

ili slova~ka delegaci ja èli da,zarad ostvarewa svo jih interesa,ne{to predloì, druga zemqa }etaj predlog podràti. Tako|e, spo-razum }e omogu}iti razmenu infor-maci ja, iskustava, novih nau~nih i

stru~nih dostignu}a iz oblasti lo-va, uzgo ja divqa~i i kinologi je, nazadovoqstvo obe strane.

Ispred Lova~kog saveza Slova~kesporazum je potpisao Tibor Leboc-ki, a ispred LSS dr Zoran Popovi}.

- Pogledajte, Srbija ima 85.000lovaca, Slova~ka 55.000, to su najor-

ganizovanije dru{tvene strukture una{im zemqama - rekao je ambasadorSlova~ke u Srbiji, Igor Fur|ik.- Lova~ki savezi su najve}e nevladi-ne organizacije koje postoje, pre-ma tome svaka dràva je du`na dase prema wima odnosi sa posebnimuvaàvawem.

Slova~ka, ina~e, ima druga~ijina~in organizovawa - ~lanoviwihovog Saveza su i organizaci-

je koje ne gazduju lovi{tima, kaosokolari, fotografi prirode,qubiteqi ptica... Ustanovqeno

je 1.830 lovi{ta. Sa 120 gazduje

dràva, 320 su zakupili poqopri-vredni subjekti, zadruge ili vlas-nici zemqe, dok lova~ka udruèwagazduju sa 1.400 lovi{ta. Ta slika}e se promeniti sa novim zakonomkoji predvi|a stvarawe Lova~kekomore. Ona }e preuzeti mnogeingerencije Saveza, tako da }e sepojaviti novi vlasnici lovi{ta.Komore }e izdavati legitimacijei ustanovqavati lovi{ta. Dobrogazdovawe, jake stru~ne slu`be,programi o uzgoju i odrìvom ra-zvoju, bi}e, po re~ima Tibora Le-bockog, kriterijumi za dodelu no-vih lovi{ta. D. Kn.

ф от о: Ј .П ап

Подруку са Словацима

Др Зоран Поповић

и Тибор Лебоцки

Након потписивања споразума у Београду


11/36

11

P - 3 8 8 3 4


12/36


Zimsko doba jo{ traje, aliledeni dani su za nama padivqa~ sve lak{e dolazi do

hrane. Sam po~etak zime nagove-stio je sne`ne padavine, {to sekasnije i obistinilo. Prvi sneg

je padao za Novu godinu i na tlu sezadrào oko osam dana, a visinasne`nog pokriva~a je bila 15-20cm u nizijskim lovi{tima dok je u

planinskim bila i ve}a. Lovcimai stru~nim lovnim radnicima to jebio signal za uzbunu. Iako je lovnasezona na pojedine vrste lovostajemza{ti}ene divqa~i jo{ bila u toku,izno{ewe hrane u pripremqenahranili{ta je intenzivirano.

Posle topqewa snega nastalisu hladni dani i temperature su,naro~ito no}u, padale i do petnaes-tog podeoka ispod nule. Divqa~ je utakvim uslovima tro{ila zalihe utelesnoj masi mnogo brè nego kada

je temperatura iznad nule.Sne`na me}ava koja je zahvatila

na{u zemqu polovinom febru-ara, oteàla je saobra}aj i nanelamnogo muke komu-nalnim slu`bama.Me|utim, lovci su iovoga puta pokazalida mogu da se nose sasvim pote{ko}ama,pa i vremenskim.Sve raspoloìve

snage po lova~kimudruèwima, s lovo-~uvarima na ~elu,stavqene su u funkc-iju zimske prehranedivqa~i. Unapredpripremqena zr-nasta, kabasta igomoqasta hranaizno{ena je gotovo svakodnevno ulovi{te da divqa~ ne bi gladovala.Neretko se de{avalo da se divqa~koja je bila u blizini hranili{ta

nije pla{ila lovaca koji im do-turaju hranu, i tek {to su se oniodmakli koju desetinu metara, pri-

lazila hranili{tu i uzimala os-tavqen kukuruz, seno...

Za krupnu divqa~ izno{ene sudovoqne koli~ine soli u soli{ta.Sre}a je {to se na snegu nije hvata-la ledena kora pa se divqa~ lak{ekretala kroz lovi{te i nije lakopostajala plen predatora. U mnogimlova~kim udruèwima organizujuse lovovi radi smawewa broja pred-

atora, a ciq ovih okupqawa je i

razmena iskustava s prigodnim pre-davawima na{ih lovnih stru~waka.

Zimsku prehranu divqa~i trebasprovoditi u nastupaju}em peri-odu sve dok vegetacija u prole}e nestvori dovoqno hrane. Znamo da jeprole}e reprodukcioni period zadivqa~ u na{im lovi{tima te jezato potrebno da ona bude u {to bo-qoj kondiciji da bi na svet donela

zdravo potomstvo.

Снег изненадио све, сем ловаца

Помоћи дивљачи да презими

Промрзле јаребице


13/36


Najugroèni ja vrsta u lovi{timai poqima za trpanim snegom trenut-

no je jarebica. Ova divqa~ najteèpodnosi uslove surove zime i le-denih dana. Za vrstu ko je je Srbijipo~etkom sedamdesetih godina pro-{log veka bilo u izobiqu, danas semoè re}i da je u velikoj „defan-zivi”: brojnost je spala na oko 220hiqada primeraka. Podatak (godi-{wi) da od ukup nih gubitaka jare-bica, ko ja je vr lo osetqiva i na pe-sticide, od 60 do ~ak 85 odsto se do-ga|a tokom zimskog perioda, govori

sasvim dovoqno. Hladno}a uti~e nalo{u cirkulaci ju ove ptice, pa jo{ako je izglednela, nekada ni je u sta-wu da poleti i tako posta je laka me-ta za predatore. Ako dubok sne`nipokri va~ duè potra je, jarebice }e biti ozbiqno ugroène i zato ihobavezno treba prihrawivati. Gdegod za to ima mo gu}nosti, treba imiznositi lomqeno ìto sa plevom iostalom zrnastom hranom.

Za razliku od jarebica, hladno}u idubok sneg od doma}e divqa~i najboqe

podnose divqe sviwe. Wihova zimskadlaka je dovoqno gusta da ih za{titi,a sklonost ka rivewu im omogu}u je darazgrnu sneg i do|u do ètvenih osta-ta ka, korewa i ostale hrane. Jelenskadivqa~ tako|e dosta dobro podnosizimu, ali ne i wihov podmladak. Tako-|e, mla|a grla }e se, ako sneg po tra je,tako|e na}i na velikoj mu ci. [to sefazana ti~e, i on je sada u problemi-ma, jer te{ko dolazi do hrane. Propa-da u sneg pa mu se krila brzo nakvase,te je laka meta za predatore.

Po meteorolo{kim prognozama, na- jhladniji deo zime je za nama i o~ekujese poboq{awe vremenskih prilika.No, i pored ovako optimisti~kihprognoza, nema mesta opu{tawu. Neo-phodno je svakodnevno pra}ewe situ-acije u lovi{tima i intervencijaprema potrebi. Naro~ito je potreb-no obratiti pa`wu na zdravstveno ikondiciono stawe divqa~i.

Lovci! Hranimo na{u divqa~ ipomozimo joj da lak{e prebrodi

zimu.

Dejan Milkov Du{an Kneì}

Na sednici Komisije LSS-a za rad s lova~kim podmlatkom, wenpredsednik Dragan Kurja~ki je upoznao prisutne s primedbama kojesu pojedini lovni radnici koji rade s decom dostavqali u vezi saPravilnikom o programu i uslovima za polagawe lova~kog ispita. Radise konkretno o ~lanu koji govori da se lova~ki ispit moè polagatiiskqu~ivo s navr{enih 18 godina. Na terenu se de{ava da neka deca,koja su zajedno u~lawena u lova~ki podmladak i isto su godi{te, mogu

polagati lova~ki ispit jer su napunila 18 godina, a druga, kojima ne-dostaje nekoliko meseci do punoletstva, ne mogu. Kod mladih se javqaveliko razo~arewe jer lova~ki ispit polaù tek dogodine, po{tose polagawe u mati~nim udruèwima, po pravilu, organizuje jednomgodi{we. De{ava se da ta deca vi{e ne dolaze i napu{taju ~lanstvou lova~kom podmladku. Ova izmena ni{ta bitno ne remeti izvr{ewelova jer svakako pre navr{enih 18 godina ~lan ne moè posedovatioru`je, samim tim i aktivno u~estvovati u lovu.

Ovo pitawe je razmatrala i Komisija za rad s lova~kim podmladkomLS Vojvodine i dala predlog da se omogu}i polagawe lova~kog ispitadeci koja u toj kalendarskoj godini pune 18 leta i aktivni su ~lanovilova~kog podmlatka neprekidno najmawe tri godine.

Tako|e se predlaè da se, zbog mogu}ih zloupotreba pri izdavawu

potvrda o ~lanstvu u lova~kom podmlatku, uvede jedinstvena eviden-cija dece, po ugledu na evidenciju ~lanova LSS-a, i samo bi ona s ev-idencije Saveza mogla koristiti beneficije koje daje ~lan 4, stav 2Pravilnika o programu i uslovima za polagawe lova~kog ispita.

Komisija je jednoglasno prihvatila predloène izmene i donelazakqu~ak da se Upravnom odboru LSS-a uputi predlog za izmenu idopunu Pravilnika o programu i uslovima za polagawe lova~kog ispi-ta, i to ~lana 4, st. 2, koji se mewa i glasi:

„^lan lova~kog podmladka lova~kog udruèwa do sticawa punolet-stva ima status mla|eg pripravnika. Mla|i pripravnik koji je u konti-nuitetu imao ovaj status duè od tri godine, a u posledwoj godini presticawa punoletstva vodio Dnevnik i vodi se na evidenciji ~lanstvalova~kog podmladka u lova~kim savezima, sti~e uslov da moè polagatilova~ki ispit u kalendarskoj godini u kojoj navr{ava 18 godina, a danomsticawa punoletstva dobija status redovnog ~lana”. D. Kurja~ki

Полагање ловачког испитапре осамнаестог рођендана?


14/36


Zaista su potrebne kreativneglave, kako bi najstarijem

alatu ~ove~anstva izmamile jo{ ne{to kao „kolumbovo jaje“.Tehni~ki gledano, ~ini se da jepostignuto ono {to se moglo posti}i. Po ro|ewu Austrijanac, a danas poizboru ìvi u Kaliforniji, RihardMiltner i wegova ìvotna saput-nica Xuli Adams smatraju, napro-tiv, da potencijal noà jo{ nijeiscrpqen. Da bi se to dokazalo, onisu, izme|u ostalog, pre tri godineu Kaliforniji osnovali vlastitufirmu. Zajedni~ki anga`man doveo

je proteklih godina do prezentacijewihove prve konstrukcije. I zaistaMA-1 nastupa sa do sada nepoznatimtehni~kim re{ewima detaqa.

Kada se stru~wak za borbenenoève i nekada{wi telohraniteq,kao {to je Rihard Miltner bavikonstrukcijom noèva, u tom slu~ajumoè zaista da proiza|e samo Tak-

tikal kao{to je MA-1.

„Form follows function“ – oblik pra-ti funkciju, kaè Miltner daqeza dizajn svoje rukotvorine. Ova

filozofija u potpunosti odgovaraneukra{ena, skeletirana, tvrdoanodizirana aluminijumska dr{kanoà. [upqine na dr{ci treba dapomognu da se konstrukcija, kada jeto potrebno, o~isti od ne~isto}a.Zavrtwima spojene polovine dr{ke

dozvoqavaju i potpuno rasklapawe,u slu~aju da se ukaè potreba za to.

MA-1 izuzetno dobro leì u ruci,{to jednako vaì i za velike i zamale {ake: kaìprst na ruci kojadrì no` sigurno leì u dobro ob-likovanom `lebu za prst na dr{ki,

o

– oblik pra-tner daqe

Ova

Трајно оштро

Нож америчке фирме Милтнер-Адамсможе више од конкуренције


15/36


pri ~emu izbo~ina na pole|inidr{ke skoro perfektno ulazi u

unutra{wi deo {ake. Palac sigur-no leì u i`qebqeni prema krajuzaobqeni deo – ovde sigurno ne pre-

ti opasnost od klizawa. Otvarawenoà se obavqa jednim potezom

ruke, pri ~emu palac ulazi uizuzetno veliki otvor na

o{trici (dodatno diza- jnirano za upotrebu u

rukavicama). Obaraweo{trice dozvoqava

„levo- rucima” tako|e be-sprekorno rukovawe noèm. Milt-ner-Adams po èqi isporu~uje ispecijalnu verziju za levoruke.Sklapawe noà je skoro samo od sebe

– ne ra~unaju}i pritisak dugmeta zablokirawe o{trice. Uostalom, kodMA-1 kaìprst aktivira dugme zadeblokirawe. Kona~no i to uspevai ~uje se zvuk te{kih o{trica kakoautomatski ulaze u korice noà.

10 cm duga i na naj{irem mes-tu 4mm debela o{trica otkriva

najup~qiviju tehni~ku rafinira-nost MA-1. Wen izgled na prvipogled podse}a na Chiselgrind-o{tricu, koja se iskazuje pqosnatomi isko{enom stranom. Nasuprottome, desna strana MA-1 pokazuje{iroko udubqewe povr{ine. Odprvobitnog nivoa o{trice zadràn

je samo oko 2mm {irok deo (stvarnose~ivo) i deo oko palca. Miltner-Adams opisuje taj patentirani ob-lik o{trice kao „Hollow-Flat-Blade“(izdubqena-pqosnata-o{trica).

êmu taj jedinstven dizajn o{trice?

Odgovor na ovo pitawe se krijeu desnoj polovini dr{ke noà.

Naime, tu je sme{ten o{tra~ u ob-liku ~etvorougaonog ~elika kojeg jeizradio ameri~ki proizvo|a~ DMT.O{tra~ je sme{ten u bo~ni izdubqe-ni deo i moè se izvaditi samo uodre|enom poloàju o{trice – dase ne bi izgubio. Osim dve glatke,o{tra~ raspolaè i sa dve strane,koje su obloène dijamantskim pra-hom razli~ite granulacije (grubomi ultra-finom). Ukoliko o{tricatreba da se nao{tri, potrebno jesamo da se ona lagano pritisnena jednu od dijamantskim prahomobloènih strana. Na taj na~inse na lak na~in trajno odràvao{trina ve} fabri~ki ekstremnonao{trene o{trice. Opiqci kojinastaju prilikom o{trewa se ukla-waju kasnije preko glatke povr{ine~etvorougaonog ~elika.

Interesantno je, da je Miltner-Adams kao prvo razvio o{tra~ - ito samo ovaj. „Prvobitno smo nam-

eravali da plasiramo ideju integ-risanog o{tra~a u obliku licenceza proizvodwu. Ali smo uskoro uvi-deli, da se alat moè etablirati natrì{tu samo u vezi sa odgovaraju}im noèm, {to je dovelo kona~no doprototipa MA-1. No` je takore}ikonstruisan oko samog o{tra~a, iz- javio je Rihard Miltner. Nema~kafirma Gutjhar GmbH, specijalizo-

vana za CNC-proizvodwu preuzela je serijsku proizvodwu MA-1. Timese obja{wava i „Made in Germany“ nadnu postoje}e o{trice od titana.

MA-1 se najudobnije nosi u pred-wem xepu pantalona. Pri tome jeudobnost no{ewa tog u sklopqenomstawu jo{ uvek 13cm velikog noàiznena|uju}e dobra. MA-1 ne smetani pri sedewu, nego se pole|inadr{ke svojim srpastim oblikom

prilago|ava anatomiji tela.

Zakqu~ak: „Prednost kroz teh-niku“ mogla bi da bude odgovaraju}a deviza MA-1. Ko se odlu~i za ovajno`, ne}e dobiti samo tehni~kizavidan, ve} iznad svega vrlo up-otrebqiv alat za se~ewe - dalekood onog {to se ina~e nudi. Naravno,toliko je posebna i wegova cena iiznosi 475 evra.

Матиас Ваге

(Превод Надка Соколов, преузето

из немачког часописа „Визир”)

no laobqeni

i opasnost onoà se obavqa

ruke, pri ~emuizuzetno ve

o{triciniran

uko

„levo-sprekorno rner-Adams

ecijaln


16/36

..............................................................................................................................................................................

- Јануар - фебруар 2010.

ВЕСТИ

16

Последњих година, у односу

на земље у региону, Србија

није на листи најпосећенијих

земаља када је у питању ловни

туризам. Разлога је много, али у

стручним круговима преовлађује

једно мишљење; наша земља није

приступачна када је у питању бројкомада оружја који се може унети,

нити по ветеринарском уверењу за

исношење меса дивљачи. Наиме, као

пример се наводи суседна Хрватска

у коју ловци улазе са личном картом

и два комада оружја. За сада, Србија

је напредовала у смислу укидања

виза, па је то сигнал који може бити

охрабрујућ за потенцијалне љубитеље

лова из других земаља. У блиској

будућности, остаје нам да порадимо

на стартегији ловног туризма,узимајући у обзир пример земаља

у региону. Тако на пример, Италија

има високу цену годишње дозволе за

лов, која је око 1.000 евра, док код

Могућност изношења дивљачи

привукла би иностране ловце


17/36


нас тај износ не прелази пар десетина

евра. Овим системом развијене

земље уводе строге прописе којису предуслов санкционисања свих

облика криволова. У Хрватској, коју

годишње посети око 4.500 страних

ловаца, могу да се похвале богатом

зимском сезоном лова. Новина од

прошле године су и прва два дамска

лова у Европи на дивље свиње, које је

ова земља организовала. Хрватска је

овај несвакидашњи догађај приредила

најпре у Зринској гори, а недавно и

у Кутјеву. Осим из Хрватске, дошле

су даме и из Мађарске, Аустрије и

Словеније.

Шта захтевају странитуристи?

Ловни туризам је посебан облик

туризма, релативно нов јер захтева

другачија, чак можемо рећи и врло

строга правила организације. При

том посебан акценат се ставља на

правила понашања свих чинилаца

у ланцу пружања услуга. Земље у

региону нарочиту пажњу поклањајуорганизацији протокола који омо-

гућавају повољне услове за ловни

туризам, привлачење страних туриста

и сталан развој потенцијала ловишта.

Страним туристима, страственим

ловцима, за одабир земље и ловишта

су важни прелазак границе, превоз

до ловишта, обезбеђивање дозволе

за оружје и муницију, услови за извоз

дивљачи, стручно особље, водичи,

уређена ловишта, ветеринарске

дозволе, смештајни капацитети који су

квалитетни и задовољавају одређенестандарде.

Србија се убраја међу најпознатија

ловишта у окружењу и у целој Европи.

Наша земља има добре природне

потенцијале за гајење скоро свих

врста дивљачи, као и веома погодне

климатске прилике. Према познатим

подацима, Војводина је 90-тих

година само од ловног туризма у

летњој сезони имала зараду од око

шест до осам милиона долара, а

сада је тај износ пао на до милиондолара по целој сезони. Потенцијали

Србије могу поново бити атрактивни

уколико постепено ускладимо наше

законодавство са европским. А да

за то постоји добар разлог показују

чињенице: ловни туризам је једанод најатрактивнијих туристичких

грана који у развијеним земљама

доноси годишњи обрт већи од три

билиона евра. Звучи невероватно,

али је могуће. Успешан ловни туризам

захтева врхунску организацију и

упошљава више од 120.000 људи,

само у Европи.

Тито и дипломатија у лову

Ловни туризам је данас прожет

строгим законима о заштити животне

средине, и поред тога представља

перспективну туристичку делатност.

Сада лов може да се организује

са смислом стварања профита у

сфери угоститељства, шумарства и

производњи хране. Условно речено

старије генерације памте да је

председник бивше Југославије, ЈосипБроз Тито, сваке године приређивао

новогодишња окупљања за стране

дипломате у нашој земљи. Тада је Тито

своје госте водио у добро очувана и

одржавана ловишта наше земље, која

су била привилегија само ретких. Брозније био усамљен у овој идеји која је

имала изузетан учинак у промоцији

наше земље и ловног туризма. Други

државници су такође организовали

лов за своје госте. Данас је овај

модел дипломатских дружења веома

распрострањен.

Савремен начин живота, донео је

измене и у овој области, тако да ловпружа неограничене могућности.

Последњих година сведоци смо

све веће популарности „фото-

сафарија“, „фото-лова“, активности

где ловци „наоружани“ дигиталном

техником настоје да „улове“ добру

фотографију неке дивљачи. Ловци

данас претежно у природу одлазе

ради дружења са другим ловцима,

да би се опустили у пределима

неприступачним обичним тури-

стима.

Приредила: Јасмина Влаовић

Странци доносе девизе, али су врло захтевни


18/36

..............................................................................................................................................................................


ВЕСТИ

18

U jezivom piru pasa lutalica 9. januara iza podneva, za svega ne-koliko minuta propao je jednogo-di{wi trud rakova~kih lovaca: uvoli jeri je udavqeno 155 fazana, uìvotu je ostalo svega sedam! Ne-koliko pasa iz ~opora nezvanihgosti ju uspelo je da probi je ogra-du i napravi pravi pokoq. Kada sulovci do{li do fazanerije, ve} jebi lo prekasno.

– Grupa qudi je {etala u bli-zini voli jere, za~uli su veli-ku buku i lave`. Pri{li su i,kako kaù, izbro jali devet pa-

sa unutar ograde kako nasr}u nafazane, dok je nekoliko kerovaostalo napoqu. Kada sam do{ao,zatekao sam uàs. Lo vac sam 35godina ali ovakav masakr nisamvideo – vajka se pred sednik LD“Salaksi ja” iz Rakovca Draganâvi}.

[teta se procewu je na 250.000do 300.000 dinara. Jednako kao iudar po xepu, rakova~ke lovce bo-li upropa{}eni trud i rad. Faza-

neri ja LU “Srnda}” iz Beo~inakraj rakova~kog lovi{ta podig-nuta je pre godinu dana na povr-

{ini od 3.000 kvadrata: iskopano je 348 rupa u ko je je zabi jeno istotoliko drvenih stubova, oko wih

je razapeta ìca, dovedena je pit-ka voda za napa jawe fazana, do sa-me voli jere sprovedena je stru ja,

jato je raslo... A onda, ~opor pasalutalica uspeo je za svega nekoli-ko minuta da podavi 56 koka i 97

petlova. Kasni je, od pse}ih ujedauginuli su jo{ jedan petao i koka,{to je ukupno 155 ko mada fazan-

ske divqa~i. Policajci su iza{lii obavili uvi|aj, a po âvi}evimre~ima, na javili su podno{ewepri jave protiv N. N. lica, s obzi-rom na to da psi nisu “~ipovani”pa ni je mogu}e utvrditi ko im jevlasnik i ko je odgovoran za wih.

Ko }e platiti {tetu? Po svojprilici niko, to jest, plati}e je

rakova~ki lovci preko ~i jih }e le-|a pre}i obnova voli jere.

Du{an Kneì}

Пси луталице масакрирали 155 фазана

NEZVANI GOSTI U VOLIJERI BEOÎNSKOG LU „SRNDA]” KRAJ RAKOVCA

ф от о: Ј .П ап

Stalni ataci lovokradica na podru~je sela Dren, podno Mokre Gore,gde su stani{ta medveda i tetreba, zahtevaju preventivno delovawe na tompodru~ju. Lovokradice ne biraju vreme i doba dana. Zbog toga je Lova~kisavez Kosova i Metohije preduzeo niz akcija radi spre~avawa ove pojave.

- Ciq nam je da za{titimo ono {to nam je priroda podarila – kaè lovni

radnik iz zaseoka Dren Milun Radi}.Zbog toga su u~estale patrole KPS-a, u saradwi sa stru~wacima izLova~kog saveza KiM i Lova~kog saveza Srbije. Svesrdnu pomo} je dao iGoran Stojanovi} iz Kosovske policijske slu`be. S . Stojanovi}

ИБАРСКИ КОЛАШИН

Превентива у служби ловства

GRAÂNICA

Нови дом ловаца

U Lova~kom udruèwu „Gra-

~anica” u Gra~anici zavr{eni

su radovi na izgradwi Lova~kog

doma. Objekat se gradi sopst-

venim novcem Udruèwa i uzpomo} donatora. Najve}i deo

para }e uloìti lokalna samou-

prava novoformirane Op{tine

Gra~anica, a deo }e podneti i

Lova~ki savez Srbije.

Objekat }e imati 150 kvadra-

ta korisne povr{ine, a bi}e

opremqen najsavremenijom opre-

mom. Tu }e biti sala za sastanke,

dru{tvene prostorije, bibliote-

ka i restoranski deo.

Dom lovaca bi}e vi{enamskii sluì}e svim ìteqima Gra-

~anice. S . S.


19/36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. .. . . . . . . . . .


ВЕСТИ

19

Obrenovac, grad struje, lova i

kinologije, poznat i van grani-ca na{e zemqe, ve} dugi niz godi-na stvara {ampione u kinologijii prakti~nom lovu. Najve}i us-peh u prakti~nom lovu, odnosno ulova~ko-kinolo{kom kupu posti-gao je doajen na{e kinologije ilovstva Radoje Bugarski, postav{itako {ampion sveta u Veroni 1978.godine. Takmi~e}i se {irom Evro-pe pronosio je ime svoga grada i svogLova~kog udruèwa „Obrenovac”.Sava, Kolubara i Tamnava, tri reke

~ime se malo ko moè pohvaliti i u~ijoj pitomini je na{la uto~i{teogromna populacija divqa~i, pre-lepi tereni gotovo idealni za lovi trening takmi~arskih i lova~kihpasa neprocewivo su bogatstvo

ovoga kraja. Godine 2007. lovac Mi-

lorad Gaji}, ~lan LU „Obrenovac”revira „Veliko Poqe” u ~ijem ime-nu je satkano puno toga kinolo{kogi lova~kog, postao je prvak dràve uovoj disciplini koja je pogotovo po-sledwih godina doìvela ogromnupopularnost. Lova~ko-kinolo{kikup je vrhunac takmi~ewa jednoglovca. Puno rada, lova~kih trenin-ga, puno pucawa i vremena provede-nog sa psom na terenu kao i gomilaiscepanih ~izama potrebni su da bise do{lo do vrhunskog rezultata, uz

malo sre}e naravno. U zemqama za-pada ova disciplina ima izuzetnodugu tradiciju. U starim lova~kim

spisima je zapisano da je vekovima

unazad kraqevsko plemstvo orga-nizovalo takmi~ewa u lovu na kojasu dolazili plemi}i i u to doba bo-gati i vi|eniji qudi sa svojom svi-tom.

Godine 2009. u Kni}u odràno je dràvno prvenstvo u lova~ko-kinolo{kom kupu na kome je na-stavqaju}i tradiciju svojih pret-hodnika ekipa iz LU „Obrenovac”u sastavu Zoran Brankovi} i Zo-ran Lalovi} postala ekipni prvakdràve. Naime, Brankovi}, vrhun-

ski lovac, pokazuju}i svoje ume}eu prakti~nom lovu ostavio je im-presivan utisak na sve prisutne uovom velikom finalu i samim timi pojedina~no dobio titulu prva-ka Srbije. Svi dosada{wi veli-

ki uspesi Obrenov~ana, a ima ih

tako mnogo, kako lova~kih tako ikinolo{kih da bi se mogla i kwiganapisati.

Portugal je slede}a stanica, prve-nstvo sveta u lova~ko-kinolo{komkupu gde ve} imamo prednost u od-nosu na ostale u~esnike budu}i da

je me|u nama prvak sveta koji }esvakako Zoranu, na{em takmi~aru,preneti svoje ogromno iskustvo idonekle ono {to se ipak mora vide-ti i doìveti. Neka ovo ne bude kraji mo`da bi naslov slede}eg teksta

mogao da glasi:“ Obrenov~ani pono-vo prvaci sveta!“ M. Jovanovi}

Ловили дивље

патке, а уловили

дивљу мачку

и лисицуDa se ni jedan lov na patke ne

zavr{i isto potvrdila su troji-ca lovaca, ~lanovi LU „Obreno-vac”, Miroslav Jovanovi}, Mi-odrag Ili} i Milan Mitrovi}.êtrnaestog februara u popod-nevnim satima na Savi u Bari~ukod Obrenovca love}i patke,kojih ovih hladnih februarskihdana ima u velikom broju, lovacMiroslav Jovanovi} je za polasata odstrelio lisicu i divquma~ku koje su po svoj prilicihladno vreme i veliki sneg na-terali da hranu potraè poredobale Save. Velika zasluga za ovajnesvakida{wi ulov pripada Mi-odragu Ili}u-Mi{ku koji je tihoveslaju}i pored obale neopaènopri{ao ovim opreznim i lukavimpredatorima i omogu}io povo-qnu situaciju za precizan hitac,pogotovo za divqu ma~ku koja senaj~e{}e sasvim slu~ajno ulovi,

budu}i da vaì za veoma tajanst-venu i opasnu zverku na na{improstorima.

Обреновачки шампиони


20/36


Почели зечји љубавни јадиU

srpskim lovi{tima uvelikotraje zimsko parewe ze~eva, azaqubqeni mu`jaci i ènke

ne prime}uju gotovo ni{ta okosebe, sem svog partnera, naravno.Ve} nakon 42 dana mladunci dolazena svet i predstavqaju minujaturesvojih roditeqa. Po ko}ewu ze~icaih podoji, a, s obzirom na to da wenomleko predstavqa najmasnije mleko

me|u sisarima, doji ih nakon togaza dan-dva. U periodu dojewa jednaze~ica obezbedi za svoj okot u pro-seku od litar do dva mleka, {to za-visi od starosti majke, broja mladihu okotu i broja ze~i}a koji preìvei sisaju u periodu laktacije.

Mladi ve} s dve nedeqe po~iwu da jedu zelenu hranu, a odvajawe od sise je s tri nedeqe.

Razmnoàvawe i preìvqavawe –plodnost zeca, kao i ostalih vrstasitnih sisara s brzom smenom gene-racija, vrlo je velika. Ona je rezul-tat brzog dosezawa polne zrelosti(ve} u prvoj godini ìvota), kao ivelikog u~e{}a odraslih jedinki urazmnoàvawu, kratkog perioda ivelike u~estalosti graviditeta, re-lativno velikog broja mladih u oko-

tu, te dugog perioda razmnoàvawatokom godine.

U na{im krajevima periodrazmnoàvawa traje gotovo devetmeseci. Parewe po~iwe ve} u ja-nuaru (ponekad ve} i u decembru),a posledwi okoti mogu se javiti useptembru.

Broj legala i broj fetusa kodze~ica (idealni prirast)

Na osnovu istraìvawa, na|eno jeda se u proseku ze~ica koti pet puta,{to zna~i da ima pet legala.

Prvo leglo se pojavquje izme|u8. i 25. marta, s epicentrom od 18.do 20. To zna~i da glavno parewe(terawe) ze~ica traje od 25. janu-ara do 11. februara, s epicentromoko 5. februara. Glavno parewe(terawe) ze~ica ove godine po~elo

je oko 17. januara i trajalo do 5. fe-bruara, s epicentrom od 27. janua-ra do 1. februara. Sve ovo ukazujena to da su navedeni dani, odno-sno period ko}ewa, najodlu~nijiza opstanak oko}enih ze~i}a(meteorolo{ki faktori, poqskiradovi, mir u lovi{tu, pernatii dlakavi predatori, psi i ma~kelutalice...)

Шмекерски прилазак Благо „нећкање” женке Свадбена трка


21/36


Kada se govori o pet legala, nemisli se da se svaka ze~ica okoti

pet puta, nego je to prosek celo-kupnog ze~ijeg fonda. Utvr|eno jei da je idealni prirast najve}i udrugom i tre}em leglu (prosek 2,90i 2,75, {to za ova dva legla ukupnoiznosi 5, 65 ze~i}a po ze~ici), {to

je za o~uvawe i prognozu realnoggodi{weg prirasta najva`nije (tzv.nose}a legla u ~itavoj populaciji).

Drugo i tre}e leglo fakti~kinose populaciju i ako uspeju,moè se o~ekivati dobra lovnasezona, uz uslov da imamo solidan

fond divqa~i u prole}e. To tako|ezna~i da je va`no da je za ova dvalegla od presudnog zna~aja kakvi suuslovi za opstanak ze~i}a ba{ u timdanima u posledwoj dekadi aprila iprvoj polovini juna. Interesantan

je i podatak da nije na|ena nijednamlada ze~ica koja je oko}ena istegodine da je bila skotna u prvoj go-dini ìvota.

Sezonski ciklusrazmnoàvawa ze~eva

Superfetacija – Zec spada u gru-pu ìvotiwa koje imaju sezonskiciklus razmnoàvawa (sezonskipoliestri~ne ìvotiwe) s induko-vanom (provociranom, izazvanom)ovulacijom. Drugim re~ima, estrus

(polni ̀ ar) pojavquje se kod ze~icau odre|eno doba godine, a ovulaci-

ja (izbacivawe zrele jajne }elije u jajovod) nastaje samo nakon ~ina pa-rewa (kopulacije).

U na{im uslovima umerenokonti-nentalne klime period fertilnogparewa ze~ica je od decembra doavgusta naredne godine. Kod ve}ineìvotiwa, doma}ih i divqih, nakon

oplo|ewa i nastanka bremenitostiizostaje pojava polnog àra, a time

i mogu}nost ponovnog parewa ioplo|ewa. Ovo je posledica hormo-nalnih promena u organizmu gravid-ne ènke. Pri tome, va`no je napo-menuti da ve}ina doma}ih i divqihìvotiwa spada u tzv. “spontaneovulatore”, kod kojih ovulacija na-staje nezavisno od akta parewa.

Parewe i oplo|ivawebremenitih ze~ica

Odavno je zapaèno da ze~ice, kaoi ènke nekih glodara (mi{eva ihr~aka) mogu da se pare i ostanu gra-vidne i za vreme graviditeta. Poja-va estrusa (polnog àra), parewa ioplo|ivawa za vreme graviditeta,veoma je retka. Ovako oplo|ewe

jajnih }elija i razvoj plodova kojine pripadaju istom ovulacionomperiodu nazivamo superfetacijom.Prilika za superfetaciju nastaje,

oi

i

Страствени пољубац Продужавање врсте


22/36


dakle, kada ve} oplo|ena i gravidnaze~ica bude parena u drugom estru-

su, superestrusu.Pojava superestrusa kod ve} gra-

vidnih ze~ica javqa se samo nekoli-ko dana pre ko}ewa, a implantacijaoplo|enog jaja{ceta i wegov razvojmogu}i su zahvaquju}i vi{erogoj ma-terici ze~ice. U prirodnim uslovi-ma superfetacija je dosta retka, dok je u ze~eva u zato~eni{tvu vrlo ~esta – ~ak se oko 60 odsto ze~ica parilo iza~elo pri kraju graviditeta.

Novooko}eni ze~i}i imaju pri-bli`no izjedna~en odnos polova.

Ekolozi koji se bave proble-mima gazdovawa populacijamadivqa~i vaqa da znaju i wihovupolnu strukturu, jer je ona me|uosnovnim pokazateqima potenci-

jala razmnoàvawa. Va`nost odno-sa polova unutar neke populacijedivqa~i zavisi i od na~ina na kojiwene jedinke u~estvuju u procesuparewa. Kod monogamnih ìvotiwaveza izme|u mu`jaka i ènke veoma

je ~vrsta i traje ~itave sezone pa-

rewa. Poligamne ìvotiwe imajusasvim druga~ije organizovanu so-cijalnu strukturu u vreme parewai mu`jaci oko sebe okupqaju mnogoènki s kojima se pare u toku sezo-ne, koja obi~no traje nekoliko me-seci.

prof. dr Zoran A. Risti}

Парење зечева- У нашим условима ловишта период парења траје

скоро девет месеци,

- Зечица се у току године пари од три до пет пута,

- Број младих у току године по зечици износи

од седам до десет зечића,

- Парење зечица у време бременитости (тзв. суперфетација) је веома ретка појава,

- При коћењу приближно се добија изједначен однос полова,

- За сваку популацију најважније је да успеју друго и треће легло.


23/36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. .. . . . . . . . . .


ВЕСТИ

23

veprove. Samnom su bili PericaMarkovi}, Radi{a Stanisavqe-vi}, Radi{a Mileti} i Miro-

qub Stevi}.Ipak, tu nije kraj lova~ke

pri~e. Naime, kada su dali mesona pretragu imali su {ta da ~ujuod veterinara.

- Oba vepra su bila zaraènatrihinelom - rekao nam

je Radi{a Stanisavqevi},dugogodi{wi lovni radnik izDesine. Mi u selu, i pitomuprasad i krmad, kao i divqesviwe obavezno pregledamo, a

iskreno, bili smo iznena|eni nala-zom veterinara.

Shodno propisima, meso divqa~i je uni{teno. Dakle, oprez! S . S.

NA SEDNICI UPRAVNOGODBORA LSS-a

Ловачка чланарина

1.000 динараNa 13. sednici Upravnog odbora

LSS-a, odrànoj 16. februara uBeogradu, jednoglasno je usvojenrestriktivni finansijski plan za2010. godinu. Posle vi{e predlogai konstruktivne rasprave o visinilova~ke ~lanarine, predloèno je

je da ona i u ovoj godini bude 1.000dinara po lovcu, kao i da ostaliplanirani tro{kovi ostanu na ni-vou pro{logodi{wih.

Upravni odbor LSS-a tako|e je izglasao predlog Skup{tiniLSS-a o usvajawu godi{weg fin-ansijskog izve{taja i finansijskogplana za 2009. godinu.

Izme|u ostalog, UO je usvojio ipredlog Komisije za informisawei Ure|iva~kog odbora LSS-a da seure|ivawe i {tampawe ~asopisa“Lovac” poveri kompaniji “DnevnikVojvodina pres” u Novom Sadu. Zbogplanirane {tedwe i zamrzavawalova~ke ~lanarine, s direktoromove kompanije Du{anom Vlaovi}em dogovoreno je da se u 2010. go-dini {tampa {est brojeva “Lovca”,odnosno da se doda jo{ neki broj akoza to bude novca. B. Dodo{

Na lova~kom zbori{tu „Rt”, oko 50 lovaca nije marilo za nevreme –ko{avu i suvomrazicu – ve} je krenulo u akciju. Igra slu~aja je htela da

mla|ani lovac iz susednog sela Kamijeva Dalibor Vojinovi} odstrelivepra i pred svima se pokloni lova~kom svecu Jevstatiju {to mu je po-dario plen. To mu je prvi ulovqeni vepar.

Na lova~kom druèwu podeqeni su prigodni pokloni i priznawaRadi{i \or|evi}u i Svetislavu Stojanovi}u za doprinos razvoju lovst-

va Podunavqa, a uru~io ih je predsednik LU „Brani~evo” Radi{a Niko-li}.

Na ovom skupu zajedno su bili lovci, kinolozi, golubari i ribolov-ci, poput @ivoslava Marjanovi}a, Dobrice @ivkovi}a i Qubi{e \o-r|evi}a.

Друговање Средњева и Човдина

U ataru sela Desine, lovci su biline malo iznena|eni kada su u jednompogonu odstrelili dva divqa vepra,polovinom pro{log meseca.

- Dan je bio kao stovren za lov -kaè jedan od u~esnika lova RadosavJovi~evi}. Sneg nam je dao putokaz,pa nam nije bilo te{ko da lociramo

У ДЕСИНАМА

Трихинелоза хара, месо уништено по пропису


24/36


Na kalibar .243 vin~esterna{i lovci gledajusuzdràno – wegovo lagano

zrno, gotovo upola lak{e od

tipi~nih zrna za kod nas ~este kali-bre poput 8x57 i 30-06 springfild,re}i }e, nije za lov bilo ~ega krup-nijeg od srne}e divqa~i i sitnihpredatora poput {akala i lisice.Zakon o lovstvu dozvoqava lov ovimkalibrom i na jelena lopatara, vir-xinijskog jelena, muflona i divoko-zu. Da li ovaj kalibar na{im lovci-ma nije zanimqiv jer zakonski nijeprihvatqiv za lov divqih sviwa?

Istorijat

Kalibar .243 Winchester je nastaotokom pedesetih godina pro{logveka, kao rezultat eksperimen-tisawa poznatog strelca VorenaPejxa s, tada eksperimentalnim,7,62 NATO-kalibrom, ~ije je ~aurepreradio tako da im grlo primazrno pre~nika 6,2 mm, tj. 0,243 in~a.Zami{qen je kao kalibar za lov napredatore i jelensku divqa~ sred-we veli~ine (u SAD je ova divqa~

poznata kao CxP2 klasa divqa~ii obuhvata divqa~ tanke koè iteìne do 160 kg – {to ukqu~uje ~aki crnog medveda i karibua). Proto-

tip se pokazao kao dobro re{eweza lov na sitne predatore i jel-ensku divqa~, ali i kao izuzetantakmac na streli{tima. Kompanija

„Vin~ester” je 1955. godine po~elakomercijalnu proizvodwu metka uovom kalibru.

Balistika

Kombinacija laganog zrna, malogbalisti~kog koeficijenta i rela-

tivno velike koli~ine baruta koja je zaduèna za potiskivawe pro- jektila, daje ovom kalibru solidnebalisti~ke performanse.

Priloèna tabela je ura|ena naosnovu rezultata dobijenih pomo}uzvani~nog balisti~kog ra~unarskogmodela kompanije „Vin~ester” . Po-daci se odnose na zrno teìne 100grena (6,5 grama).

Iako su podaci iz ovih izvoraprili~no ujedna~eni, treba ih pri-

Даљина (јарди) Брзина Пребачај/подбачај (cm) Енергија

(100 јарди = 91,5 м) (м/s) (пушка „упуцана” на 200 м) (Ј)

50 945 + 2,3 2.402

75 / + 4,3 2.294

100 930 +5,6 2.188

150 / +6,1 1.989

225 850 0 1.804

250 / -3,8 1.633

300 775 -14,5 1.475

400 704 -50 1.194

.243 Winchester - супервелтер калибар


25/36


hvatiti uz zrno soli – kako }e sepu{ka i zrno pona{ati moète

zaista videti samo na streli{tu.Kao {to se vidi iz tabele, zrno ka-

libra .243 odlikuje se malim odstu-pawima od nule (ukqu~uju}i i padi preba~aj) na razumnim daqinamaza pucawe. Po~etna energija zrna~ini .243 najslabijim kalibrom doz-voqenim za lov jelenske divqa~iu zemqama koje u~inkovitost zrnaizraàvaju wegovom brzinom i en-ergijom na ustima cevi. Na osnovuenergije zrna, ameri~ki izvori sma-traju da je ovaj kalibar prihvatqivza lov jelenske divqa~itelesne mase ispod 100kg na daqinama do300 jardi, a preda-tora na daqinama ive}im od 500 jardi.

Prednostii mane

Ovaj kalibar se ~estopreporu~uje po~etnicima zbog

male mase oru`ja i malog trzaja/udara pri pucwu, {to autor moèpotvrditi iz iskustva. Jo{ jednaod odlika ovog kalibra je izrazithidrostati~ki {ok, pojava o{te}ewa tkiva daleko od mesta pogotkaputem hidrauli~kog pritiska udar-nog talasa nastalog pri udaru brzogprojektila u tkivo, za koju i teorijai praksa govore da ima izuzetan uti-caj na brzo i ~isto obarawe divqa~i(kao i na koli~inu upropa{}enogmesa, prim. aut.). „Pqosnata“ tra-

jektorija zrna ublaàva efekatkosog hica, {to, osim malepotrebe za podizawem hica pripucawu na ve}im rastojawima,pruà i prednost u planinskimlovi{tima, naro~ito pri lovudivokoza, gde su uglovi hica~esto vrlo veliki. Pohvalekoje je ovaj kalibar dobio kaosportsko streqa~ko oru`je go-vore i o visokoj preciznostii pouzdanosti koju tako|e

moète o~ekivati.S druge strane, ovaj ka-libar zbog male kineti~keenergije zrna ne predstavqa

dobro re{ewe za oba-rawe krupne divqa~i

„sirovom snagom” –masivnim o{te}ewemtkiva i brzim iskr-varewem – i lovci{irom sveta se slaùda je za u~inkovitostpri lovu na krupnijudivqa~ od najve}egzna~aja dobro plasir-an pogodak. Malo zrnolo{ pogodak ~ini jo{gorim, a nikom nijeu interesu da samorani i izgubi divqa~.

Za ovladavaweovim kalibrom

potrebni suvam mirnaruka i mirnosrce – marginatolerancije na

lo{ pogodak jeizuzetno uska.

Strani izvoritako|e navode da je

nedostatak ovog kali-bra i u malom ìvot-nom veku cevi – cevmalog pre~nika trpipritiske brzog zrnai velike koli~ine baruta i, kaù,pohaba se posle nekih 1.500 is-paqenih metaka. Na{em lovcu ovabrojka moè delovati sme{no, aliqudi koji provode mnogo vremena nastreli{tu }e verovatno razmislitio tome da li im treba karabin koji }e nakon {est-sedam godina biti zreo

za zamenu.

Iskustva

Autor teksta mora da priz-na (ili da se pohvali) da ceoradni vek svog karabina (koji je napravio poznati doma}iproizvo|a~ oru`ja) koristimuniciju poznatog doma}egproizvo|a~a municije. Komen-tari inostranih korisnika

iste municije, zadovoqnih~iwenicom da im je dostu-pan jeftin metak kvalitetakoji obi~no dolazi u vi{em

cenovnom rangu, govore dovoqno.Po autorovim iskustvima, zrno jene{to tvr|e i na daqinama do 100-120 m slobodno ra~unajte s pros-trelnom ranom ukoliko vam divqa~stoji „blat” – i vodite ra~una o tome{ta je iza divqa~i. U~inkovitostovog kalibra je – {to po iskustvu

autora, {to autorovih poznanika – odli~na. Divqa~ naj~e{}e pada uvatri, ili „nosi” pogodak tridesetdo pedeset metara. Ukoliko }e vamkarabin sluìti primarno za lovna divqa~ koju zakon dopu{ta dase lovi ovim kalibrom – mogu vamga od srca preporu~iti. Za lov nakrupniju divqa~, iako su iskustvaiz inostranstva krajwe pozitivna(uz ogradu da je neophodno biti do-bar strelac – {to je vaqda i red),

sa~eka}emo neko drugo vreme.

Dipl. in`. Milan Uro{evi}

100o

Za

o

iz

ekataleria,m

vuaeo

o-i

za za

nar jepmp


26/36

..............................................................................................................................................................................


ВЕСТИ

26

U tradicionalnom lovu na {akala,

i prve nedeqe februara 2010. godine, uprostorijama Lova~kog dru{tva „Fazan“u Kuzminu okupilo se pedesetak majs-tora o{trog oka i sigurne ruke. Do{liu goste man|eloskim lovcima kolege sasvih strana Srbije, drugari iz gotovosvih okolnih lova~kih dru{tava, alii iz [ida, Beograda, Pan~eva, ~ak izVlasotinca... Lovilo se na potesu Boki Toplice, pogoni~i su dobro odradi-li zadatak jer je na kraju lova skor bioodstreqena dva {akala. Doma}i lovac,Kuzmin~an Petar Plo~i} je na do~eku

~ekao i na ni{an svoje pu{ke do~ekao ~ak

dva {akala, tako da je dostigao rekordsvog kolege, sremskomitrova~kog lovcaPredraga [pawevi}a – [pawe, koji jedo sada drào rekord od dva odstreqena{akala u jednom lovu.

Doma}ini kao i uvek, srema~ki srda~nii gostoprimqivi, i ove godine su u poddirigentskom palicom predsednikakuzminskih lovaca Jovice Kotarli}a, sekretara Gorana Raki}a i lovnikaDrinka Travice, nakon lova organizova-li savr{eno tre}e poluvreme.

N. Nik{i}

У ПОЖАРЕВАЧКОМ КРАЈУ

Meћава

сакрила шакалеZnali su „Batova”,

„Klepe~ka”, „Dubravi-

ca”, ”Ostrovac”, „@i-

vica” i po prvi put

„Deda RUS” da daju i

po petnestak {akala

za tri sata lova, ali

priroda se zaverila

protiv lovaca, a bilo ih

je oko 200. Sneg, no{en

ko{avom, prosto je si-pao, a mraz je stezao. Do

pred sam mrak nije se

znao epilog 9. „[akali-

jade”, a obraz lova~ki

su osvetlali DarkoStoji}evi} (S. Kosto-

vac – odstrelio u @i-vicama) i Boban Savi}

(@ivice – odstrelio u

Ostrovcu). Organizaci-

ja je bila besprekorna.

U osmom „Lovu na ko ~ovatsku li-sicu” u potesu Ko~ovat nadomaksrpko-rumunske granice 16. janu-ara u ataru Banatskog Aran|elova,odstreqeno je {est lisica, {to je najbogati ji ulov u svim dosada-{wim lovovima.

Prema oce ni ìri ja, najlep{ulisicu na Ko~ovatu odstrelio jeSteva Repa iz Novog Slankamena,

ko ji je prvi put boravio na severuBanata.

Lisice su jo{ odstrelili JovanStojkov Soni iz Novog Kneèv-ca, Ivan Malagurski iz GorwegTavankuta, Velibor Vasiqevi}Kec iz Jankov Mosta, Predrag

Vladuq iz Zrewanina i BorisKirsanov iz Be~e ja.

M. Mitrovi}

Петар двоструки стрелац Петар двоструки стрелац

ТРАДИЦИОНАЛНИ ЛОВ НА ПРЕДАТОРЕ У КУЗМИНУ

Рекордан уловна Кочовату

ZVEZDAN

Пут није пресекао „приоде”

U Lova~kom udruèwu „Fazan” uZvezdanu pomno se prati kakve pos-ledice ima izgradwa magistralnogputa Bor – Zaje~ar. Put je nedavnozavr{en, ali se i pre toga opser-viralo stawe divqa~i na terenu.Uprkos poàrima na tom podru~ju iizgradwi saobra}ajnica, stru~waci,

prvenstveno iz Lova~kog saveza Sr-bije, nisu uo~ili neke promene u kre-tawu divqa~i i wihovom pona{awu.

– Godinama pratimo stawe divqa~i jer smo znali da }e se taj put gradi-ti. To su nam rekli iz na{eg Savezai mi se toga drìmo. To je zapravo,monitoring – kaè lovni radnikQubi{a Leki}, zaduèn za projekat.

– Po na{im saznawima iz prakse,nije do{lo ni do kakvih poreme}aja upremetima, ili, kako se to ovde kaè,„priodima”. Na na{im stru~wacima

je da daju kona~nu re~.Zanimqivo je da se na tom podru~ju,

s vremena na vreme, pojavquju i jelenii ko{ute.


27/36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. .. . . . . . . . . .


ВЕСТИ

27

U tradicionalnom, jedana estompo redu lovu na lisicu u banatskomselu Margita, prvog februarskogvikenda od streqeno je sedam li ja.Mno ga mesta gde se odràva lov nalisice pozavideli bi Bana}animana ovom rezultatu, ali kada je Mar-

gita u pi tawu, ovakav impozantanrezultat za wih je is pod proseka!Na ime, prosek odstrela ovde je iz-nad 10, a rekord, za mnoge “misaona

imenica” posatvqen je pre sedam se-zona, na ~etvrtom lovu, kada je ods-treqeno ~ak 26 jedinki.

Lov je organizovalo LD “Zec” izMargite u~estvovala su 143 lovcaiz cele Srbi je. Precizni su biliRomunel Posula, Jova Jovanov, Ne-

boj {a ]ur~i}, Zoran Hohban, Mi-lan Dragosavqevi}, Pera Jo vano-vi} i Sa{a Leonti jevi}.

D. Kn.

У БЕЧЕЈУ

Уловили срне,

изгубили ципелуPrema programu LU Be~ej, u

okviru uzgojnog sanitarnog od-strela po~etkom ove godine, lo-vo~uvar Mile Medi} i jedna odna jaktivni jih ~lanica Udruè-wa Sawa Mom~ilovi}-Bogni~krenuli su u lov da odstrele dvesrne u lovi{tu Veliki rit.

– S obzirom da sam imala pre-ko 15 radnih akci ja tokom pro-

{le godine, sledovao mi je jedannagradni lov na srnu. Kako samimala pravo jednu da kupim, Mi-

le i ja smo krenuli da otvorimoovogodi{wu sezonu lova na srneu Velikom ritu. To je kontroli-sani selektivni lov i posre}ilonam se. Brzo smo odstrelili jed-nu u jednom delu lovi{ta, a drugu

sam pogodili na oranici. E, on-da je stigao pravi doìvqaj. Lepsun~ani dan je raskravio orawe,upadali smo u blato, a Mi le je,verovali ili ne, izgubio cipe-lu u blatu i u ~arapama je nekakostigao do odstreqene srne, a ondado vozila ko jim smo se vratili una{ lova~ki dom.

Nisu Sawa i Mile propustilipriliku da ovekove~e prvi ovo-godi{wi ulov, a doì vqaj s ci-pelom }e, do novih, prepri~avati

ostalim lovcima.

V. J.

ЛОВ НА БАНАТСКО - СТЕПСКУ ЛИСИЦУ

Један примерак на Делиблатској пешчариPo tradiciji, tre}eg januarskog vikenda LU „Srnda}“ iz Alibunara

organizovalo je osmu po redu lovno turisti~ku manifestaciju „Lov nabanatsko - stepsku lisicu“, a doma}in je bilo LD „Fazan“ iz Vladimirov-ca. U petak uve~e u Alibunaru je bio skup lovaca iz vi{e mesta Srbije

na kojem je predesednik Lova~kog saveza Vojvodine dr Milo{ Beukovi}sa saradnicima govorio o novinama u Zakonu o lovstvu koji tek treba dase usvoji. Sutradan, na zbornom mestu okupilo se preko 200 lovaca iz 34mesta Srbije , a me|u wima po prvi put su bili i lovci iz Novog Pazara,Kru{evca, Zaje~ara, Soko Bawe, Lazarevca i Kovina. Lova~ka sre}a i do-bro oko je posluìla samo Stani{u Vuli}evi}a iz Lazarevca, on je od-trelio jedinu lisicu u lovu i osvojio nagradu brak jazavi~ara, dar GoranaVlajkovi}a.

Najstariji lovac u ovom lovu bio je vreme{ni Jon ivan Sabu, koji je sasvojih 78 osam godina pro{le ali i ove godine prepe{a~io celu stazu odskoro desetak kilometara i dobro raspoloèn pri~ao o utiscima iz lova.

- Bilo je lepo. Lovcima iz drugih mesta, posebno sa juga, bila je neobi~niovi na{i valoviti obronci Deliblatske pe{~are. A, ja sam se vratio umladost i podse}ao na brojne zgode iz lova. Znate, ja sam lovac od de~a~kihdana i nikad mi nije bio ciq odstrel, ve} sam voleo da posmatram i da sedivim lepoti divqih ìvotiwa – re~e ~ika Jon. R. J.

У БЕРИЋЕТНОМ ЛОВУ У БЕРИЋЕТНОМ ЛОВУ

У Маргити – седам лија У Маргити – седам лија


28/36

..............................................................................................................................................................................


ВЕСТИ

28

Drugu godinu za redom, Lova~ko dru-{tvo „Dr Bucek”, koje radi u okviruLU „Deligrad”, iz svog dobro ~uvanogrezervata, dislocira populaciju ze~jedivqa~i u druge delove svog lovi{tu.

– U akciji je u~estvovalo 200 lovaca,a na terenima „Terzisko” u mreè seuplelo 60 ze~eva - kaè predsednik LD„Dr Bucek” Bratislav @ivadinovi}.

Svi primerci su zdravstveno i kondi-ciono u „top formi”, jer sa prihranompo~iwemo ve} krajem jeseni.

Kod lovaca je ova ideja nai{lana odobravawe. Zadovoqni su i u

Stru~noj slu`bi. Kaù, prvi rezul-tati o naseqavawu ohrabruju.

– Sa ze~jom populacijom opreznogazdujemo - kaè upravnik lovi{ta

Miki \or|evi}. Pratimo stawena terenu, kako u otvorenom delu

lovi{ta, tako i u rezervatu. Mreèsmo postavili samo na tre}inupovr{ine uzgojnog rezervata, ostalo

je za dogodine.Svi u~esnici u akciji hvatawa

ze~eva bili su po~a{}eni pravimvojni~kim pasuqem. S . S.

U lovi{tu „Vrbak” na potesu „Morava 5” 20. 12. 2009.godine prilikom obilaska terena i vanredne prihranedivqa~i, lovac Ivan Ili} iz Lapova je uo~io mu`jaka di-vqe ma~ke na veoma velikoj razdaqini. Po odobrewu up-ravnika lovi{ta Sa{e Kumri}a, pucano je na predatora

koji je ostao u „vatri”. Po slobodnoj proceni hitac je is-paqen s oko 260 m kalibrom 270 VIN {to se moè smatratiodli~nim pogotkom.

Merewem lobawe ustanovqeno je da divqa ma~ka ima17 CIC poena, tj. bronzanu medaqu. M. Jovanovi}

ДРАЖЕВАЦ И дивље свиње на мети Lova~ko udruèwe „Deligrad” iz Aleksin-ca, ima u sekciji „Draèvac” uzorne doma}ine,lovce i uzgajiva~e. Wih tridesetak, propisno

je zasukalo rukave i delo je iza{lo na videlo:u revirima, koji su doskora bili rezervisani

samo za poqsku jarebicu, zeca, fazana i srne}u divqa~, uselile su se i divqe sviwe.

– Gazdinskim merama, uz savete stru~wakaiz Lova~kog saveza Srbije, po~ev od izgradwelovno-tehni~kih i lovno-uzgojnih objekata,pa do intenzivne prihrane i gradwe soli{ta,uspeli smo da i u ataru Draèvca odstrelimodivqeg vepra – kaè dugogodi{wi lovni rad-nik Mikica Jankovi}.

Sre}ne ruke bio je lovac Jovica Markovi},koji za sobom ima poduì lova~ki sta`.

Ina~e, u Lovi{te „[umatovac” se tokom go-

dine unese na desetine tona zrnaste i kabastehrane, kao i dovoqna koli~ina animalne soli. S . Stojanovi}

У АЛЕКСИНЦУ

Ухваћено 60 зечева Ухваћено 60 зечева

ЛАПОВО Бронзани дивљи мачак


29/36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. .. . . . . . . . . .


ВЕСТИ

29

Kao i pro{le godine, kada su u„Peskovima” odstreqena tri vuka, iove godine su se lovci iz svih kraje-va Srbije sjatili na drugi dan Novegodine da oku{aju lova~ku sre}u na„[akalijadi – Brani~evo 2010”.

Besprekorno organizovan lov ot-vorio je potpredsednik Lova~kogsaveza Srbije prof. Ilija Elezo-vi}, a lovcima su na raspolagawubila dva terena, ve} pomiwani„Peskovi” i „Brdo”, a doma}ini su

se potrudili da oba t

lovačke novine lovac_br_3

Documents