Anaforizacija agensa moe biti na nivou teksta i paragrafa kao vid globalne kohezije, ali i na meureeninom i reeninom nivou kao vid lokalne kohezije. Moe biti personalna, funkcionalna, kompleksna, etnika, relativna, metonimijski karakter.Identifikacija aktera- Akteri reenice na sintaksikom planu najee imaju funkciju subjekta ili objekta, mada mogu biti i u funkciji priloke odredbe.Na semantikom planu akter moe biti, agens, koagens, proagens, pacijens, eksperijent,adresatIdentifikacija aktera u reenici

1)totalni identifikator

ime osobe (Petar Petrovi se jue oenio)2)specifikacija osobe

a)kategorizator izdvajanje kategorije, grupe osoba, na osnovu jedne od funkicja koju ona obavlja i njenog poloaja u drutvu(Radovan Jelai, guverner NBS, najavio je pad kamatnihstopa)

b)klasifikator stavljanje aktera u neku grupu prema stavugovornika, na osnovu neke slinosti koju sa njom ima ili kojugovornik smatra da ima (Majka tepa crnokosom sinu: Cigane moje malo pozitivno; Ti si prljavi cigan, vikao jePera na Marka negativno)Koagens-za pluralizaciju potrebna repriza singularskog agensa ili nepotpuna leksika repriza uz mogunost uspostavljanja i svoenja na jedinstvenu pluralsku formu.

Tipovi koagensa- SOCIJATIVNI, KONTRASOCIJATIVNI, KOMITATIVNI(uz+acc, pored+gen), EKSCEPTIVNI osim, sem, mimo+gen, SUPSTITIVNI mesto, umesto+gen.

Koobjekat- izdvajanje jednog objekta, koncentracija panje na njega prouzrokuje podreenost drugog objekta. Tipovi koobjekta-KOMITATIVNI; EKSCEPTIVNI; SUPSTITUTIVNI

Lingvistika teksta anaforu, epiforu, simplohu, anadiplozu, epanaforu i poliptoton posmatra dinamiki, za razliku od retorike koja ih posmatra statiki. Smisaone veze reenica dele se u tri grupe-GLUTINACIJA-nain sjedinjenja dve uzastopne reenice, REKURENCIJA-nain ukljuenja nove reenice u novi kontekst, JUNKTURA-veza pomou tekstualnih konektora.Konektorima, kao funkcionalno leksiko-gramatikim sredstvima, ostvaruje se aktuelizacija teksta. Konektori su smisaone veze koje omoguavaju prelaz od reenice do teksta, tj. od apstraktnog dela do nadreeninog jedinstva. Ovo povezivanje obuhvata tri aspekta u razvoju teksta kao komunikacijske jedinice-sintaksiki(formalni gramatiki kriterijumi), semantiki(odnos izmeu susednih i razdvojenih reeninih struktura), pragmatiki(regulie razdvajanje konektora na strukturalnom i semantikom planu). Konektori ne sastavljaju samo reenice u tekst, ve uspostavljaju logike odnose meu razliitim nivoima znaenja. Dakle, osim tekstovne funkcije imaju i semantiku. Tekstualni veznici uestvuju u aktuelizaciji diskursa tako to pokazuju karakter odnosa izmeu razliitih nivoa.

Tipologija konektora

*leksiki nivo-RELATIVNI; VEZNIKI; PRILOKI, FRAZEOLOKI, PROPOZICIONALNI.

*semantiki nivo- ADVERZATIVNI; KONKLUZIVNI; EKSPLIKATIVNI; KAZUATIVNI, VERIFIKATIVNI, EKSKLUZIVNI, TEMPORALNI, KONCESIVNI, KONDICIONALNI, MODALNI, KVANTITATIVNI

Kohezija je semantika veza jednog elementa u tekstu sa nekim drugim elementom koji je presudno vaan za pravilnu interpretaciju prvog elementa. Kohezivne veze su nezavisne od itave tekstualne strukture. Osnovna funkcija kohezije je formiranje teksta. Tekst je jedinstvena celina jezikih jedinica a jedan od izvora ovog jedinstva je kohezija. Konstituenti teksta su kohezija, tekstura i poveznice.Tekstura je svojstvo koje tekst ini jedinstvenim i celovitim. Sredstva za stvaranje teksture su-pronominalizacija, supstitucija, elipsa, konektori, leksika kohezija + retrospektivna, prospektivna, prospektivno-retrospektivna (Martinova tipologija)

Pronominalizacija znaenjska relacija izmeu rei i njenog okruenja. Supstitucija-zamena jednog jezikog entiteta drugim. Elipsa-zamena jezikog izraza nultim elementom.Leksika kohezija je kohezivni efekat postignut selekcijom odreenog vokabulara. U osnovnom obliku se gradi pomou optih, kategorizujuih imenica(superordinarnih imenica npr. javni transport) , repeticijom iste lekseme ili upotrebom drugih leksikih relacija kao kohezivnih modela.

REPETICIJA vid leksike kohezije koja podrazumeva ponavljanje leksike jedinice ili pak navoenje leksema koje pripadaju istom semantikom polju. Moe biti jednostavna i sloena.

GENERALIZACIJA ilustruje odnos izmeu konkretnog i uoptenijeg izraza tj. izmeu tekstnog hiperonima i hiponima.

SPECIFIKACIJA je obrnuta pojava od generalizacije.

KOSPECIFIKACIJA relacija izmeu dva ili vie izraza u tekstu koji imaju zajedniki imenitelj. Odnos kohiponima.

KONTRAST relacija izmeu dva izraza sa suprotnim znaenjem.

Sintaksika koreferencijalnost(razliite leksike jedinice ostvaruju iste sintaksike funkcije) je odnos identiteta sintaksike funkcije dva reenina konstituenta. Ovakav odnos se obino uspostavlja izmeu konstituenata sa centralnom sintaksikom funkcijom-agentivom, a ree izmeu onih u predikativnoj funkciji.Princip koreferencijalnost omiguava pravilan raspored fokusa panje, tj. on je sredstavo perspektivizacije iskaza. Osnovni uslov za uspostavljanje ovakvog odnosa jeste ista sintaksika funkcija tipino formalizovanog i koreferentnog konstituenta i repriza predikata. Reprizirani predikat se podvrgava operaciji brisanja. Videla sam Maru i Peru jue.

Piper anafora

Izraz potrebe da se izbegnu suvina ponavljanja u tekstu na taj nain to se umesto pune nominacije upotrebi jezika jedinica koja ima samo kategorijalna obeleja tekstualnog segmenta na koji se njome upuuje ili koji se njome zamenjuje. Unutar proste reenice ostvaruju se dva tipa anafore-opta i posebna(ralanjena)

Opta anafora ostvaruje se nezavisno od toga da li je denotat koreferencijalne oznake jednolan, dvolan ili vielan.

Sredstva kojima se realizuje opta anafora mogu biti-

*sintaksika nesubjekatska (oni potuju sebe), atributska(on prodaje svoj stan), adverbijalna (on je odluio po svom) *prema obliku izraavanja refleksivna glagolska, refleksivna zamenika,tvorbena/ kompozitna, leksika *prema semantikom sadraju refleksivnost, posesivnost, kvalifikativnost

Posebna anafora upuivanje na one delove proste reenice s kojima anaforski elemenat koreferencijalno oznaava isti denotat, informie da je taj denotat dvolan ili vielan, informie o kategorijalnom odnosu izmeu lanova takvog denotata-recipronost, posesivnost, kvalifikativnost.

Sredstva kojima se realizuje posebna anafora-

*sintaksika funkcija- objekatska, atributska adverbijalna *prema obliku izraavanja-refleksivna glagolska, refleksivna zamenika, parazamenika kompozitna, leksika. *prema semantikom sadraju- anaforska, recipronost, socijativnost, posesivnost, kvalifikativnost, temporalnost, spacijalnost, kauzalnost