likovno ii razred

8/11/2019 Likovno II Razred

1/137


2/137

LIKOVNAKULTURA

za drugi razred osnovne {kole


3/137


4/137

3

VODI^

zadatak

slikamo

potrebno ti je

pravimo

slu{amo

re{avamo

ispri~aj

istra`ujemo

igramo se

o umetniku

va`no

crtamo

re{ewa


5/137

[TA TI JE SVE POTREBNOZA LIKOVNU PUSTOLOVINU

4

Sakupqaj razli~ite papiri}eu boji i {arene krpice.

Koristi}e{ ih za pravqewe~lanova porodice Varja~i},svog najboqeg druga i sebe

i za ukra{avawekutije za uspomene.

Koristi stare novineili mu{emu da bi tvoj

radni prostor bio ~ist i uredan,a kecequ da bi za{titio ode}u.

^uvaj srebrne omote od ~okolade,{qokice i papire u boji.

Od wih }e{ pravitinovogodi{we kape,

maske i ukrase.

Sa~uvaj nekolikopoklopaca

i ~etiri ~a{eod jogurta.


6/137

5

Kutiju za uspomene napravi}e{od kutije za cipele.

Za pravqewe ~lanovaporodice Varja~i}bi}e ti potrebne

tri drvene varja~e.

Sakupqaj kartonskekutije razli~itih

veli~ina i oblika.

Od wih }e{ pravitiigra~ke.

Nau~i}e{ da pravi{neobi~ne zave`qajeod {arenih tkanina

i marama.


7/137


8/137

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

da na crteù oboji{ sve ono {t o moè da se kre}e da napravi{ leptira, avion, brod ili àbu od papira da nacrta{ drvo na vetru da napravi{ ukras za sobu

da napravi{ vetrewa~u

SAZNA]E[:

kakvi na~ini kretawa postoje kako se kre}u razli~ite ìvotiwe {ta pokre}e vetrewa~e ~emu sluì vetrokaz

U POKRETU

KRETAWE OBLIKA U PROSTORU

1.

Edgar Dega, Balerina, 1870


9/137

8

NA PUTU OD KU]E DO [KOLE

Pogledaj crte`. Crvenom bojicom oboj ono {t o mo`e da se kre}e.

[ta sve mo`e{ da vidi{ na putu od ku}e do {k ole?

Kako izgleda okolina tvoje {kole? [ta ti se u woj najvi{e dopada?

Kojim prevoznim sredstvima putuje{ do {kole, u drugi grad, na more?


10/137

KAKO SE KO KRE]E?

S drugarima iz odeqewa odigraj igru Leti, leti.

Opis igreU~enici sa oba kaìprsta udaraju o klupu. U~iteq tako|e udara kaìprstima

o klupu i govori: Leti, leti, leti ako izgovori naziv neke ptice ililetilice, u~enici treba brzo da podignu ruk e. Ako u~iteq kaè naziv ne~ega {tone leti, u~enici treba da nastave da udaraju kaìprstima po klupi. U~iteq imapravo da zbuwuje u~enike. U~enik koji pogre{i izlazi iz igre dok os taliu~enici nastavqaju sa igrom, on crta predme t zbog kojeg je iza{ao iz igre.

Napi{i ispod svakog crteà {ta ko radi, kako se ko kre}e,a zatim crteè oboj onako kako èli{.

9


11/137

LEPTIR

papir u boji

drvene bojice

makaze

meka grafitna olovka

lewirSve ~etiri strane papiratreba da budu istih

dimenzija.

Okreni papir kao {to jeprikazano na slici,pa ga zatim presavij

napola.

Trougao koji si dobiopresavij po sredini.

Tako }e{ dobitimawi trougao.

Presavij papir nagore,kao {to je prikazano

na slici.

Tako }e{ dobitijedno leptirovo

krilo.

Okreni ka sebi stranu kojaje bila bli`e stolu,

pa je presavijna isti na~in.

Papir sada treba daizgleda ovako.

Uhvati leptira za krilai ra{iri ih. Potom ih ukrasi

drvenim bojicama.

14 cm

14cm

Ako ne`no pritiska{ leptira,kao {to je prikazano na slici,

on }e se pokrenuti.

10


12/137

AVION

tawi papirpravougaonog oblika

Papir pravougaonogoblika presavij napola.

Rasklopi papir.

Presavij levi gorwi

i levi dowi ugaokao {to je prikazano

na slici.

Okreni papir.

Potom presavij trougaonideo do ta~ke koja jeozna~ena na papiru.

Savij dowii gorwi ugao.

Mali trougao savij takoda preklopi veliki

trougao.

Okreni papiri presavij ga napola.

Da bi dobio kriloaviona, presavij papir

kao {to je prikazanona slici.

Isto to uradi da bi dobioi drugo krilo aviona.

Avion je spremani mo`e da poleti!

11


13/137

BROD

tawi papirpravougaonog oblika

(iz velike sveske)


Gorwe uglove presavij kao{to je prikazano na

slici.

Dowi deo papirapresavij nagore.

Levi i desni ugaosavij unazad, da se ne vide.

Levi i desni ugaosavij unazad.

Dobi}e{ trougaokao {to je ovaj prikazan

na slici.

Kada bude{ presaviouglove papira, on }e

izgledati ovako.

Stranu papira koja je bilabli`e stolu okreni ka sebi.

Savij nagore

dowi deo papira.

12


14/137

Okreni trougaokao {to je prikazano

na slici. Palcimauhvati sredinu.

Okreni trougaokao {to je prikazanona slici i palcima

uhvati sredinu.

Zatim palcimapovuci papir ka

spoqa i on}e se otvoriti

i preklopitiovako.

Zatim palcimapovuci papirka spoqa i on

}e se otvoriti

i preklopitiovako.

Dowi ugaopresavij kao {to jeprikazano na slici.

Okreni papir,pa to isto uradi

i s drugom stranom.

Ovako }e izgledatitrougao koji }e{

dobiti.

Povuci krajeve kao{to je prikazanona slici.

Dobi}e{ brod.

13


15/137

@ABA

tawi papirzelene bojeSve ~etiri strane papira

treba da budu istihdimenzija.

Gorwi levi ugao presavijkao {to je prikazano

na slici.

Gorwi desni ugao presavijna isti na~in.

Papir zatim rasklopi.

Presavij ga tako da se ta~kaA poklopi s ta~kom B,a ta~ka V s ta~kom G.

Presavijeni papir onda}e izgledati ovako.

Levi ugao trougla savij kao{to je prikazano na slici.

Savij i desni ugaona isti na~in.

Papir }e ondaizgledati ovako.

Na isti na~in ponovo savij leviugao papira, a potom i desni.

Tako }e{ napraviti `abinu glavu .

A

B

V

G

14


16/137

Svaki put kada àbu ne`no

pritisne{ kao {to jeprikazano na slici ona }e posko~iti.

Okreni papir.

Okreni àbu.

Presavij gorwi deo àbeka sebi, kao {to je

prikazano na slici.

@abu zatimpresavij unazad

(od sebe).

Ovako izgleda

napravqena àba.

Desni ugao papira savijnadole.



Desnu i levu stranu presavijkao {to je prikazano na slici.

Tako }e{ napraviti àbine noge.

Na isti na~in saviji levi ugao.

15


17/137

16

Uporedi ove dve slike.Po ~emu se one razlikuju?

Opi{i ono {to se de{ava u tvojoj okolini dok duva vetar.

Re{i zagonetku.

Pra{inu di`e, kape obara,kad u {umu u|e, li{}e progovara. *

Xon Konstabl, Obala kod Brajtona, ugqarice, 1824Vilijam Tarner, Brodolom, 1823

SNAGA PRIRODE

Nacrtaj drvo na vetru.

* Stanka Salonski, Zagonetalica, Beograd 2002.


18/137

17

UKRAS ZA SOBU

Napravi ukras kao {to je ovaj prikazan na slici.

Postavi ga u u~ionicu ili u svoju sobu .Zaka~i ga na mesto na kojem struji vazduh.

Izreì razli~ite oblike, pa ih koncempri~vrsti za {tap ili ve{alicu.

[ta }e se dogoditi sa ukrasomkada ga zaka~i{ na mestona kojem struji vazduh?

Umetnik u svom ateqeu

Aleksandar Kolder, Mobil

papiri u boji

providne folije u boji(prilog uz uxbenik)

makaze

kanap ili vunica

drveni {tapili ve{alica

ALEKSANDAR KOLDER(18981976), ameri~kiumetnik, pravio jeskulpture od predmetarazli~itih oblika i ka~ioih na ìce koje se pomerajukada se izloè strujawuvazduha.


19/137

18

VETREWAÂ

Vetrokaz pokazuje

pravac vetra.

Na Petrovaradinskojtvr|avi uzdiè se Sahat kula.Na wenom vrhu stoji vetrokazs pokaziva~em strana sveta.Na nekim vetrokazimanalaze se petao ilistrelica oni pokazujupravac duvawa vetra. Sahat kula,

Petrovaradin

Vetrewa~e sluè za mleveweìta, a pokre}e ih snagavetra. Najvi{e ih imau Holandiji. U toj zemqivetrewa~e sluè i zaslawe poruka. Krila

vetrewa~e postavqaju seu odre|eni poloàj dabi se nadaleko poslala vesto nekom va`nom doga|aju.

Du{an Pavli}, Vetrewa~e*

* Ilustracija iz kwige Tatjane Rodi} S decom oko sveta 1,Beograd 2007.


20/137

19

papir u boji

lewir

olovka

makaze

mawi drveni {tap

rajsnadlaSve ~etiri strane papira

treba da budu istihdimenzija.

Papir presavij napola.

Papir presavijjo{ jednom napola,kao {to je prikazano

na slici.

Zatim ga ra{iri.

Izre`i papirpo linijama koje si dobio savijawem.Ne re`i do mesta na kojem se linije

ukr{taju ostavi 4 cm od centra,kao {to je prikazano na slici.

Potom savij svaki drugiugao ka centru.

Rajsnadlu zabodi ucentar, a zatim u drvce.

20 cm

20cm

4cm

Napravi vetrewa~u, pa s drugarima iz odeqewaiza|i u {kolsko dvori{te i pokreni je.


21/137

20

UMETNI^KI KVIZ

2. Pogledaj slike, pa ka`i {ta pokre}e vodenicu, a {ta vetrewa~u.

3. Otkrij re~i koje se ovde skrivaju. 4. Koliko je balerina na ovojslici prikazano u pokretu?

1. Re{i zagonetke. b) Plavo poqe bez puta,po wemu se i zaluta.Tu brodovi ~esto plovei ribari ribu love.*

a) udne{are,

divnebojenakrilima

mojimstoje.*

v) Po zemqi ska~e,po vodi pliva,a cele zimedugi dan sniva.*

g)Krilaima,pticanije.Visokoleti,gdeza`eli{tamosleti.*

Xon Konstabl, Mlin u Gilingemu, u Dorsetu, 1826 Rembrant, Vetrewa~a, 1650

Edgar Dega, Pred nastup, 1888

* S. Salonski, Zagonetalica.


22/137


da nacrta{ izvor svetlosti koji se nalazi u tvojoj sobi da re{i{ zagonetke da odigra{ igru Stigni moju senku da odigra{ igru Koja igra~ka pravi ovu senku?

da nacrta{ senku igra~ke da ukrasi{ {arama svoju opcrtanu senku

SAZNA]E[:

koji su prirodni, a koji ve{ta~kiizvori svetlosti

kako nastaje senka {ta je sopstvena, a {ta ba~ena senka {ta je silueta

SVETLOST

I SENKADEJSTVO SVETLOSTI

NA KARAKTER OBLIKA

2.

Rembrant, Umetnik u ateqeu, 1629


23/137

22

Prirodni izvori svetlosti su:Sunce, Mesec, zvezde i muwa.

Ve{ta~ki izvori svetlosti su:plamen sve}e, sijalica

SVETLOSTPro~itaj pesmu, pa nacrtaj luster ili lampu koja se nalazi u tvojoj sobi.

MRAK

Mislio bi ~ovekKad pogleda mrakDa je stra{no mo}an,Da je silno jak.

To bi bilo naopako Al na sre}u nije tako:Sve}icu zaèì,Mrak od tebe beì.

Jovan Jovanovi} Zmaj

Zahvaquju}i svetlosti, moèmo videti oblike oko sebe.

Re{i zagonetke.

1. Puna tepsija zlatnih1. kola~i}a.

2. [to se ja~e smejem,2. to te vi{e grejem.*



24/137


25/137

24

S drugarima iz odeqewa odigraj igruKoja igra~ka pravi ovu senku?

Opis igreU~enik iza pozornice pokazuje igra~ku.Ostali u~enici posmatraju nastalu

senku i poga|aju o kojoj je igra~ki re~.U~enik koji prvi pogodiodlazi iza pozornicei pokazuje svojuigra~ku.

Nacrtaj senku igra~ke koju si doneo na ~as.Oboj je omiqenom bojom. Pozadinu oboji ukrasi razli~itim {arama.

SENKA MOJE IGRA^KE

izvor svetlosti

pozornica

igra~ke i predmeti


drvene bojice


26/137

Silueta je obris nekogpredmeta ili tela koji se

moè opcrtati.

25

Uz u~iteqevu pomo}, pri~vrsti selotejpomveliki papir za zid.

Stani izme|u izvora svetlosti (projektoraili grafoskopa) i tog papira.

Pomeraj se i posmatraj{ta se de{ava sa senkom.Zatim zauzmi poloàjkoji ti se dopada.Neka drug iz odeqewaopcrta na papiru koji jezaka~en za zid tvoju senku,a ti je potom ukrasirazli~itim {arama.

UKRASI SVOJU SILUETU

projektor ili grafoskop

vo{tane boje

selotejp

papir (70 100 cm)

[TA JE SILUETA

Poveì predmet i wegovu siluetu.

Kada opcrtamo senkui obojimo je,dobi}emo siluetu.


27/137

26

UMETNI^KI KVIZ

1. Plavom bojicom zaokruì izvore sve tlosti.

2. Zaokruì olovkom ba~ene senkena ovoj slici.

3. S koje strane dolazi svetlost na ovojslici?

5. Plavom bojom oboj kruì}e koji senalaze na ba~enoj senci, a ùtomkruì}e koji se nalaze na sopstvenojsenci onoga {to je prikazano naslici.

a)@utisrp

travunekosi,

ve}mrakodnosi.*

v) Oblak vatru rodi,vatrenu strelu,stra{nu i vrelu.*

b) Stalno svetli,a samo dawuga vidi{.*

g)Naplavojlivadi

jedan~obaninùtostado~uva.*

4. Re{i zagonetke.

Rembrant, Tobijina èna i jare , 1645

Maks Klinger, Parafraza na nalaèwe rukavice, 1881

\or|o de Kiriko, Velika kula, 1913* S. Salonski, Zagonetalica.


28/137


da uo~i{ kontraste u svojoj okolini da od plastelina napravi{ vo}e, povr}e i predmete iz doma}instva da sloì{ zid od nacrtanih cigala da pravi{ razli~ite igra~ke od kockica da napravi{ kola` da s drugom iz klupe sloì{ slagalicu da oboji{ }ilim da nacrta{ klovna i oxa~ara da nacrta{ i oboji{ rukavice da napravi{ izlo`bu nacrtanih rukavica da od gline ili DAS mase napravi{ razli~ite ìvo tiwe da nacrta{ kulu da uo~ava{ prave i krive linije, ispup~ene i udubqene oblik e da napravi{ reqef

SAZNA]E[:

{ta je kontrast koje je oblike stvorila priroda, a koje ~ovek

kako se oblici slaù, a kako razlaù kako se obra|ivawem materijala prave novi oblici ko je smislio kako }e da izgleda Ajfelova kula

OTKRIVAM

RAZLIKEKONTRAST

3.

Pol Sezan, Pjero i Arlekin (Bela nedeqa) , 1888


29/137

28

KONTRAST

Na ozna~ena mesta zalepi nalepnice sa strane A1.

Kontrastje izrazita suprotnost izme|upojava, osobina, oblika, boja

Sigurno u svojoj okolini stalno uo~ava{ kontraste:oblike koje je stvorila priroda i oblike koje je stvorio

~ovek, jednobojne i vi{ebojne oblike, obra|enei neobra|ene, prave i krive, ispup~ene i udubqene.

OBLICI KOJE JE STVORILA PRIRODA

OBLICI KOJE JE STVORIO ^OVEK

PRIRODNI I VE[TA^KI OBLICI


30/137

29

Od plastelina napravi vo}e, povr}ei predmete koji se upotrebqavaju u doma}instvu.

KUHIWICA

plastelin

mu{emaili stare novine

keceqa

[ta je od oblika prikazanih na slici s tvorila priroda, a {ta ~ovek?

Koje je tvoje omiqeno vo}e?

Koje povr}e najvi{e voli{ da jede{?

Kako izgledaju posude u kojima se priprema hrana?


31/137

30

makaze

lepak za papir

Seti se bajke Tri praseta.

Od ~ega su prasi}i iz bajke napravili svoje ku}e?

[ta se dogodilo s wihovim ku}ama?

Svako prase pravilo je svoju ku}utako {to je slagalo razli~ite materijale.Sloì i ti zid jedne ku}e koriste}icigle nacrtane na strani 119.Izreì ih, rasporedi onakokako èli{, pa ih zalepi na ovu stranu.

KOCKA, KOCKA, KOCKICA

kockiceS drugom iz klupe slaì kockice.Od wih napravi dvorac, grad ili raketu.

SLAGAWE RAZLAGAWE


32/137

31

KOLA@

makaze

list iz bloka

lepak za papir

kola`-papir

novine, ~asopisi

Napravi kola`.

SLAGALICA

slagalice

Slo`i slagalicus drugom iz klupe.

Kola` nastaje slagawemrazli~itih materijala

i wihovim lepqewem za podlogu.

Nevena Manevska (osam godina),Leptir


33/137

32

JEDNOBOJNO VI[EBOJNO

Oboj }ilim tako da jednobojna poqa ne budu jedna do drugih.

drvene bojiceNacrtaj klovna i oxa~ara.

Po ~emu se razlikuje wihova ode}a?


34/137

33Na kraju ~asa s drugarima iz odeqewa napravi izlo`burukavica koje ste napravili.

MOJE RUKAVICE

list iz bloka


drveneili votane bojice

makaze

Nacrtaj rukavice kakve bi `eleo da ima{ i oboj ih.Neka jedna rukavica bude jednobojna, a druga vi{ebojna.

Zatim ih izre`i.


35/137

34

Kako se naziva zanatlija kojiobra|uje drvo i od wegaizra|uje razne predmetei name{taj?

Napi{i nazive predmeta od drvetakoji se nalaze u u~ionici.

Drvo, kamen i zemqu stvorila je priroda. ^ovek koristite materijale, mewa ih, obra|uje i od wih s tvarakorisne predmete, gra|evine, umetni~ka dela

Posmatraj ovuskulpturu od kamena,pa uo~i na wojneobra|ene delove.

OBRA\ENO NEOBRA\ENO

Ogist Roden, Misao, 1886/1889

Stolar Aleksandar Spasi} u radioniciPozori{ta Du{ko Radovi}, Beograd

Vajar Zoran Ivanovi} u ateqeu

^ovek mewa oblik razli~itihmaterijala. Od wih pravi

predmete i gra|evine.Umetnik stvara razli~ite

predmete i skulpture mewaju}iizgled drveta i kamena. Pomo}u

posebnih alatki obra|ujematerijale i daje im nov oblik.


36/137

35

Od gline ili DAS mase oblikuj svojuomiqenu ìvotiwu.

Smisli i napi{i nazivskulpture koju si oblikovao.

Ako si nekada bio u zoo-vrtu, koje siìvotiwe tamo video?

Koja ti je ìvotiwa bila najinteresantnija?Zbog ~ega?

Koje si doma}e ìvotiwe video u zoo-vrtuili na selu?

ZOO-VRT

glina ili DAS masa

stare novineili muema

keceqa

plasti~ni no`

Risto Stijovi}, Kakadu, 1960

Risto Stijovi}, Koko spava, 1936 Risto Stijovi}, Meca pri toaleti, 1957

MALI SAVETI

Razmisli o karakteristikamaìvotiwe koju èli{ da napravi{.

U {kolskoj biblioteci potraì kwigesa slikama ìvotiwa.

Posmatraj sliku ìvotiwekoju èli{ da oblikuje{.

Tako }e{ je lak{e napraviti.

Nekiod alata

za obradukamena


37/137

36

Nacrtaj svoju ku}u ili zgradu u k ojoj `ivi{.

PRAVO KRIVO

Kakve je linije umetnik povla~io da bi prikazao ku}e,a kakve da bi prikazao planine?

Kakve si linije povla~io da bi nacrtao svoju ku}u ili zgradu?

Pol Sezan, Marsejski zaliv, 1886/1890


38/137

37

Kako izgleda ograda na balkonukoji je prikazan na slici?Nacrtaj linije koje si na woj uo~io.

Zamisli i nacrtaj kulu koja bi nosilatvoje ime i nalazila se u mes tu u kojem `ivi{.

Kulu nacrtaj povla~e}i prave i krive linije.

Na koje bi mesto postavio svoju kulu?Zbog ~ega?

Ajfelova kula, 1889

Ajfelova kula, detaq

KULAlist iz bloka


Eduar Mane, Balkon, 1868

ALEKSANDAR GISTAV AJFEL

je francuski in`ewer koji je izgradiokulu u Parizu. Ta kula nazvana je powemu. Ajfelova kula je simbol Pariza.


39/137

38

ISPUP^ENO UDUBQENO

Prona|i na ovim slikama ono {to je ispup~eno i ono {to je udubqeno.Koji su predmeti prikazani na slici istovremeno i ispup~eni i udubqeni?

S koje je strane {koqkaispup~ena, a s koje udubqena?

Dodiruj prstima svoje lice. [ta je na wemu ispup~eno, a {ta udubqeno?

Klod Mone, Devojka sa suncobranom, 1886

Pol Sezan, Mrtva priroda s jabukama, 1890

Pol Sezan, Mrtva priroda s vo}em , 1879/1882

Kakav je korwa~in oklop?


40/137

39

REQEF

poklopac od jogurta

nezao{trena

grafitna olovka

novine

Od poklopca od jogurta koji si doneona ~as napravi reqef.

Makazama odseci vi{aksa oboda ~a{e.

Tako }e{ dobitipravilan krug.

Poklopac od jogurta stavina novine tako da stranabez slova bude do novina.

Olovkom nacrtaj ono {to `eli{na strani poklopca

sa slovima.

Reqefje vajarsko delo oblikovanosamo s predwe strane. Reqef mo`e

biti plitak ili dubok.

plitki reqef duboki reqef

MALI SAVETI

KOD KU]ENeka ti neko od starijih

pomogne da pa`qivo skine{poklopac s jogurta.

Operi poklopac.

Mikelan|elo, Bogorodica s detetomi mladim svetim Jovanom, 1503/1504

Detaq reqefa iz Egipta,oko 1375. pre n. e.

Da li je reqef koji si napravio plitak ili dubok?

Kada zavr{i{crte`, okreni

poklopac.


41/137

40

UMETNI^KI KVIZ

1. Plavom bojicom zaokru`i ono {to je napravio ~ovek.

2. Zalepi {oqe sa strane A2 na policu tako da jednobojne ne budu jedna do druge.

3. Otkrij re~i koje se ovde skrivaju. 4. Kakvim je linijama umetnikprikazao most?

PRAV

KRIV

Gistav Kajbot, Most, 1885


42/137


da s drugovima smisli{ i nacrta{ znak odeqensk og tima da nacrta{ znake koje si uo~io u okolini svoje {kole da nacrta{ grb svoga grada da nacrta{ i napravi{ odeqensku zastavu

SAZNA]E[:

{ta je znak ~emu slu`e razli~ite vrste znakova {ta je to heraldika

^EMU SLU@E

ZNACI

ZNACI I SIMBOLI

4.


43/137

42

Napi{i svoje ime.

ZNACI

[ta ozna~ava u matematici znak +?Napi{i jo{ nekoliko znakova kojise upotrebqavaju u matematici.

Od koliko se slova sastoji tvoje ime? Da li se neka slova u wemu ponavqaju?

Znakje crte` kojim se brzoi jasno prenosi neka poruka.

Znaci nas obave{tavaju o ne~emu,upozoravaju na ne{to

Razli~ite ustanove (udru`ewa,biblioteke, pozori{ta) imaju

svoje znake. Mi ih na osnovu tihznakova prepoznajemo.

Prona|iu novinama

ili u ~asopisuznak neke ustanove.

Izre`i ga,pa ga zalepi

ovde.


44/137

43

SAOBRA]AJNI ZNACI

êmu sluì semafor?

[ta ozna~ava svaka boja na wemu?

Kako je obeleèno mesto na kojem moèmo da pre|emo ulicu?

Kojih se pravila pridràva{ kada prelazi{ ulicu?

Obrati pa`wu na saobra}ajne znake na putuod ku}e do {kole. Nacrtaj neke od wih.


êmu sluè saobra}ajni znaci?

[ta nam poru~uju saobra}ajni znaci koji su ovde prikazani?

A. Kora}, Kako se prelazi ulica


45/137

44

Svaka dràva,pored zastave, ima i grb.

Grbje znak dràve, naroda, plemi}k eporodice ili pojedinca.

Na grbu se obi~no prikazujuìvotiwe, biqke, tvr|ave

ili neki predmeti. Boje su ~istei jasno odvojene da bi se mogle lak{e

raspoznati i s velike udaqenosti.

Nauka koja se bavi prou~avawemgrbova naziva se heraldika.

Zastavaje obele`je naroda,dràve ili nekog udruèwa.

Zastavaje obi~no pravougaonog

oblika, jednobojna ili vi{ebojna.Na woj se mogu nalaziti i ukrasni

znaci. Oni predstavqaju ono po~emu je neka zemqa prepoznatqiva.

Zastava Republike Srbije

Ilustracije D. Pavli}a iz kwiga T. Rodi} S decom oko sveta 1 i 2

Grb Republike Srbije

ZASTAVA

GRB

Na zastavi Kanadeprikazan je list

javora jer je todrvo vrlorasprostrawenou Kanadi.

Na zastavi Kenije prikazanje {tit naroda Masai. To jesimbol odbrane slobode.Crna boja ozna~ava narodcrne puti, crvena bojakrv, zelena prirodnabogatstva, a bela mir.

Na zastavi Francuskenalaze se crvena, belai plava boja, kojeozna~avaju slobodu.Te boje za svojezastave preuzelisu mnogi narodi.


46/137

45* Rekonstruisao i nacrtao Aleksandar Palavestra (Du{an Spasi}, Aleksandar Palavestra,

Du{an Mr|enovi}, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1991).

Grb Mrwav~evi}a*

Grb grada Beograda

Grb grada Var{ave

Ako tvoj grad imagrb, nacrtaj ga.Moè{ i da ga prona|e{u nekim novinama ili~asopisu, izreè{i zalepi{ na ovo mesto.

Opi{i grb svog grada.

U davnim vremenimagrbovi su se nalazilina {titovima ratnika.Po wima su se ratnicirazlikovali. Zbog toga

je oblik {tita osnovnioblik svakog grba.

Grb Brankovi}a*

Na grbu grada Beogradapredstavqeni su: belezidine grada s kulom(zato {to je Beograd beo),reka crvene boje, kojasimbolizuje stradaweBeograda kroz istoriju,rimska la|a, koja ukazujena to da je Beograd starigrad, i plavo nebo,simbol slobode.

Na grbu Var{ave, glavnoggrada Poqske, prikazana jesirena koja drì ma~ i {tit.Prema legendi, na mestona kojem se nalazi Var{avasirena je dovela princai naredila mu da tupodigne grad.


47/137

46

Za koji fudbalski tim navija{?Kako izgleda grb fudbalskogtima za koji navija{?

Upi{i ispod grbafudbalskog klubawegov naziv.

Smisli i nacrtaj grb svog tima.

Grbove imaju i sportski klubovi.Na osnovu wih mi ih

prepoznajemo i razlikujemo.


48/137

47

LEP

AK

Postavi papirkao {to je prikazano

na slici.

Evo nekoliko predloga.Zastava moè biti i nekog drugog oblika.

Odredi oblik zastave,pa je oboj i ukrasi onako kako èli{.

Nanesi lepak na gorwu ivicupapira, kao {to je

prikazano na slici.

Krajeve vunice veì, a zatimzastavu oka~i na predvi|eno

mesto u u~ionici.

Vunicu stavi ispod mesta nakoje si naneo lepak.

Presavij papir i pritisni gaprstima tako da se vunica

zalepi za papir.

ZASTAVA MOG ODEQEWA

list iz bloka

kola`-papir

drvene i vo{tane bojice

vunica

makaze

Napravi zastavu svog odeqewa, a potom je i ukrasi.

Po{to ste oka~ili zastave,izaberite najuspeliju. To }e biti

zastava va{eg odeqewa.

MALISAVETI

Razmisli:kojih}ebojabitizastava

koju}e{napraviti

kojimbicrteòm/znakomukrasiozastavukojusinapravio.


49/137

48

UMETNI^KI KVIZ

1. Napi{i {ta ozna~avaju ovi znaci u uxbeniku Likovna kultura.

2. [ta ozna~ava zeleno svetlo na semaforu?

3. Koje se boje nalaze na zastavi Republike Srbije?Napi{i ih po redosledu kojim se pojavquju na zastavi.

4. Plavom bojom zaokru`i grb, a crvenom znak.

5. Otkrij re~i koje se ovde skrivaju. 6. Po kojim bojama prepoznajemo

sportiste Crvene zvezde?

Po kojim bojama prepoznajemosportiste Partizana?


50/137


da prepozna{ razli~ite ambijente da napravi{ ku}u od papira da napravi{ scenografiju za pozori{nu predstavu Crvenkapa da nacrta{ kostime za lovca i Crvenkapu

da napravi{ novogodi{wu masku, kapu i ukrase da ukrasi{ u~ionicu za novogodi{wu `urku

SAZNA]E[:

kako izgledaju razli~iti ambijenti {ta je scena {ta je scenografija za kakve se prilike prave maske

RAZNOLIKI

AMBIJENTIAMBIJENTI

SCENSKI PROSTOR

5.

Novogodi{wa predstava

baletskog studija Via gratie, Beograd, 2007


51/137

50

RAZLI^ITI AMBIJENTI

Na strani A2 nalaze se slike predmeta koji pripadaju datim ambijentima.Zalepi svaku nalepnicu na odgovaraju}e mesto.Ispod svake slike napi{i o kojem je ambijentu re~.

Po ~emu su karakteristi~ni ovi ambijenti?[ta ~ovek u wima radi?

Ambijenti su razli~iti prostori(otvoreni ili zatvoreni)u kojima `ivimo, radimo,

u~imo, igramo se


52/137

51

Napravi ku}u od papira, a zatim je oboj i nacrtajprozore, vrata i name{taj.

KU]A OD PAPIRA

list iz bloka

drvene bojice

Papir pravougaonog oblika presavijnapola po du`oj strani.

Levi i desni ugao presavij kao {t o jeprikazano na slici.

Sada, kada je ku}a napravqena,mo`e{ da je oboji{ i nacrta{prozore i vrata. Rasklopi ku}u,

pa u wenoj unutra{wostinacrtaj name{taj.


53/137

52

Napravi scenografiju za pozori{nu predstavu Crvenkapakoriste}i odgovaraju}e nalepnice sa strane A3.

Kako su izgledali glumciu predstavi koju si gledao?

Kako je izgledalapozornica?

U POZORI[TU

U pozori{tu se prikazuju predstave.One se odigravaju na pozornici (sceni).

Za svaku predstavu pozornica

se ure|uje druga~ije.

Scenografijaje likovno osmi{qen prostoru kojem se odigravaju predstave.


54/137

53

U pozori{noj predstavi Crvenkapa Laza glumi lovca, a Maja Crvenkapu.Smisli izgled kostima za junake iz ove predstave i obuci Maju i Lazu.Kostime napravi od samolepqivog kola`-papira

ili ih nacrtaj na posebnom papiru, zatimih oboj, izre`i i zalepi lepkom.

OBUCI CRVENKAPU I LOVCA


55/137

54

NOVOGODI?WA PREDSTAVA I MASKENBAL

A. Kora}, Prvi sneg

M. Ili} Beli, Januarske zvezde bele

Z. Vauda, Pahuqice

Karneval u Veneciji poznat je po rask o{nim i jedinstvenim maskama.Evo kako te maske izgledaju.

MASKE

Danas se maske koriste u pozori{tu, na karnevalima i maskenbalima.

Ako postoji muzej u tvom mestuili najbli`em gradu, poseti ga.Proveri da li u wemu pos tojizbirka maski.

Qudi su pravili maske

od davnina. Maskiralisu se za razli~ite praznikei prilikom raznih sve~anosti.

Ove i jo{ neke maske mo`e{videti u Etnografskom muzejuu Beogradu ili na sajtu:www.etnomuzej.co.yu


56/137

55

NOVOGODI[WE MASKE

hamer


papiri u boji

srebrni papirod ~okolade

flomasteri

makaze

lepak za papir

lasti{

Maske mogu biti razli~itog oblika.

Nacrtaj olovkom masku u obliku u kojem èli{.Maska treba da pokrije gorwi deo tvog lica

(od sredine nosa do vrha ~ela)i da prekrije slepoo~nice.

Oblik koji si nacrtao izreì.

Na strani 125 nalazi se shemamaske koju moè{ upotrebiti.

Izreì otvore za o~ii probu{i rupice za lasti{

kao {to je prikazano na slici.

Masku zatim ukrasi

onako kako èli{.

Kad ukrasi{ masku, provuci lasti{

kroz rupice, pa na wegovimkrajevima veì ~vorove.


57/137

56

Ako kapu oblepi{ crvenim

papirom i zalepi{ vatu,to }e biti kapa

Deda Mraza.

Kapu mo`e{ ukrasiti

razli~itim papirimai trakama u boji.

NOVOGODI[WE KAPE

hamer

krep-papiri u bojiili drugi papiri u boji


ukrasne trake

makaze

lepak za papir

Evo kako mo`e{ napraviti novogodi{wu kapu.

Na osen~eni deo papira nanesi lepak.Papir zatim savij u kornet i spoj.Potom ukrasi novogodi{wu kapu.

Na stranama 122 i 123 nalazi se shema kape.


58/137

57

Visinu kape odredi sam.Da bi odredio {irinu kape, potrebnoje da izmeri{ obim svoje glave i da doda{

jo{ 2 cm. Na ta 2 cm nanesi lepak(osen~eni deo na slici).

Gorwi deo kape moè{ izrezatikao {to je prikazano na slici

ili na neki drugi na~in.

Spoj krajeve kao {to jeprikazano na slici.

Providan papirili krep-papir moè{

zalepiti na rubove kape, kao{to je prikazano na slici.


Gorwe uglove presavijkao {to je prikazano

na slici.

Dowi deo papirapresavij nagore.

Levi i desni ugaosavij unazad,da se ne vide.

Levi i desni ugao

savij unazad,da se ne vide.

Dobi}e{ trougao

kao {to je ovajprikazan na slici.

Okreni trougao,pa palcima

uhvati sredinu.

Zatim povuci papirka spoqa i on }e

se otvoriti

Ukrasi kapuonako kako èli{.

Kada bude{ saviouglove, papir }eizgledati ovako.

Stranu papira koja je bilabliè stolu okreni ka sebi.

Savij nagore dowi deopapira.


59/137

58

NOVOGODI[WI UKRASI

debqi papiri

razli~itih boja


lepak za papir,plastiku i tkaninu

flomasteri

kola`-papir

vunica

makaze

Evo nekoliko ideja za pravqewenovogodi{wih ukrasa!

Novogodi{wim ukrasima i jelkom ulep{avamo prostor u kojem `ivimo i praznujemo.

Sprejom koji jeimitacija snegamo`e{ ukrasitiprozore u~ionicetako {to }e{

wime na prozorunacrtati zvezde,pahuqice, jelku,Sne{ka Beli}a

NOVOGODI[WE AROLIJE

Kako izgleda novogodi{wi ukras koji ti se najvi{e dopada?

Ukrase koje si napravio zalepi na prozor u~ionice,orman ili na neko drugo mesto.


60/137

59

NOVOGODI[WA @URKA

plavi krep-papir

zeleni krep-papir

rajsnadle

makaze

lepak za papir,plastiku i tkaninu

selotejp

Ukrasi u~ionicu za novogodi{wu ùrku napravi prozore i jelku od krep-papira.

Da bi napravio prozor, potrebno je da krep-papirizreè{ i rajsnadlama pri~vrsti{ za zid kao

{to je prikazano na slici.

Novogodi{wu jelkunapravi tako {to }e{

krep-papir izrezati na{ire trake.

Trake rasporedikao {to je prikazano

na slici i pri~vrsti ihrajsnadlama za zid

u u~ionici.

Zatim ukrasi jelku.

Sneg moè{napraviti tako{to }e{ zgu`vatibeli papir u grudvice.Zalepi grudvicena krep-papir.


61/137

POZORI[TEKU]A60

UMETNI^KI KVIZ

1. Re{i zagonetke.

2. Koji su ambijenti prikazani na ovim slikama?

3. Otkrij re~i koje se ovde skrivaju. 4. Re{i rebus.

a)Usredzimeprave

snebadoleteliupoqebeztrave

leptiri}ibeli.

|) Bele koke s neba pale,pa su vrata zatrpale.

b) Duge brade sedi dedanosi punu torbu blaga,

sva su deca wemu draga.*

g) Bela zvezdicana dlan pala,zagrejala sei nestala.*

v)Nadrvetugoresve}e,jednodrvomnogosre}e,idaroviraznebojeispodwega,evo,stoje.*

d) Sav sam beoi ne bih smeokraj vatre stati.Od toplote wenemene }e nestati.*


Seiki Kurora, Gospodin Kume u svom ateqeu, 1889Berta Morizo, Ustajawe, 1886


62/137


da ukrasi{ kutiju za poklon da na razli~ite na~ine upakuje{ poklon za prijateqa da napravi{ ukrasni papir da upakuje{ igra~ku u tkaninu

SAZNA]E[:

na koje na~ine moè{ upakovati poklon kako se od obi~nog papira moè napraviti ukrasni papir kako se u Japanu prave zave`qaji ~ime se bavio umetnik Kristo Java~ev

PAKETI]I

I ZAVE@QAJIINDIVIDUALNO KORI[]EWE

RAZLIÎTIH MATERIJALAZA RAD (PAKOVAWE)

6.

Kristo Java~ev, Umotano drve}e, 1998


63/137

62

POKLONI

Kao {to se kaè u pesmi Darivawe, za lepo upakovan poklonpotrebno je malo ma{te i s trpqewa.

Na slede}oj strani prona}i }e{ nekoliko ideja za ukra{avawe kutije za poklon.

U kojim prilikama daje{ i prima{ poklone?

Za{to nekom ne{to poklawa{?

Na koji na~in to ~ini{?

DARIVAWE

Narodna se poslovica {iri:Poklonu se u zube ne viri.Stoga nek se ovaj zakon ~uje:Svaki poklon vredi, {ta je tu je.

Ro|endani, proslave, veseqa,Razne ùrke s mnogo prijateqa Darivawu povod {ta god da je,Uvek poklon prima se il daje.

Va`nije je biti dobre voqeDa poklone ukrasi{ {to boqe;Stoga nek se zabeleì i to:Poklon pakuj vrlo ma{tovito!

Zato nek se ruke posla late,

Uzmi lewir i druge alate,Kola`-papir, olovku i bojeI makaze koje lepo kroje.

Merkaj poklon, pa }e{ lako znatiKako }e{ ga potom pakovati.Traì karton i kutije gde su,Il napravi zanimqivu kesu.

A taj omot naknadno ukrasi,Nek svi vide kreativan da si.Posveti se strpqewu i ma{ti,Pa nek po~ne posao da pra{ti.

Seckaj, lepi, crtaj, umotavajPogre{i{ li, ti ne reci: avaj!Jer u poslu tako vrednih {akaMora biti i malo gre{aka.

Ovde cveti}, onde zvezde pride,Neko srce i uz to {ta ide,Dodaj kruì} i druge figure,Il docrtaj delfine {to gwure.

I suna{ce od zlataste trake,

[to niz poklon {aqe svoje zrake;Uz sve ove ba{ ukrasne mamce,jo{ poklonu dodaj i pisamce.

I na kraju, poradi na faci:Kad daruje{ ti osmeh nabaci;Nek u zube zavire, dabome,Ali tebi, a ne daru tvome.

Dejan Aleksi}


64/137

63

Evo nekoliko ideja i predloga.

KUTIJA ZA POKLONkutija za cipele

pakpapir

kola`-papir


drvene, votane bojice,flomasteri

selotejp

makaze

Upakuj i ukrasi kutiju koju si doneo na ~as.

Obi~an beli papir uz maloma{te moè postati najlep{i

ukrasni papir.

Poklon najpre umotaj u papir.

Od kola`-papira ili nekog drugogpapira u boji izreì srca,

cveti}e, krugove, pa ih zalepina papir kojim si uvio poklon

za prijateqa.

Na istom tom papiru dragoj osobimoè{ da napi{e{ poruku

ili moè{ da ispi{e{ weno ime.

Od oblika poklona zavisikako }emo ga upakovati.

Poklon za prijateqa moè{spakovati u kesu koju si sam ukrasio.

Ako draga osoba voli ìvotiwe,moè{ da napravi{ kesu u obliku

ma~ke ili neke drugeìvotiwe.

Kutiju za poklon moè{ukrasiti i otiscima svoje {ake

u razli~itim bojama.

êtkicom nanesi temperu na dlan,a potom dlan naslonina obloènu kutiju.


65/137

64

KRPICE I ^VORI]I

U Japanu se od tkanina prave razli~iti zave`qaji.

Japanci na taj na~in pakuju i poklone.Pakuju ih tako {to upotrebqavaju tkaninu i papir, ali ih ne seku .

1.

2.

Na ovim stranama opisana su ~etirina~ina pakovawa poklona.Na~in pakovawa zavisi od oblika poklona.

NEOBI^NI ZAVE@QAJI

igra~ka

mawa kutija

marame i tkanine

~etvrtastog oblika


66/137

65

3.

Smisli i ti jedan na~in pakovawa poklona,

pa ga poka`i drugarima iz odeqewa.

4.


67/137

66

NOVI PRIZORI

KRISTO JAVAÊV (1935), ameri~kiumetnik ro|en u Bugarskoj,prekrivao je zgrade i pejzaètkaninama i drugim materijalima.@eleo je da ih tako u~ini lep{imi da podstakne druge na to da poznategra|evine i predele posmatrajuna nov na~in.

Koji ti se od ovih radova ~ini najzanimqivijim? Zbog ~ega?

Koju bi zgradu ili predeo u svom mes tu èleo da ulep{a{ na ovaj na~in?

Kakve bi tkanine i u kojim bojama koristio? Zbog ~ega?

Umetnici svojim delima prikazuju svet onako kako ga oni vide.Oni ma{taju i smi{qaju neobi~ne na~ine prikazivawa svojih ideja.Tako podsti~u druge na to da svet posmatraju na druga~iji na~in.


68/137

67

TAJANSTVENI PREDMETI

nekoliko mawih igra~aka

tkanine

vunica ili konopac

Kristo Java~ev je na sli~an na~in umotavaoi predmete za svakodnevnu upotrebu.

Koji se predmet skriva ispod tkanine?


69/137

blok2

68

UMETNI^KI KVIZ

1. Zamisli da je ozna~eni pros tor tkanina za pakovawe poklona, pa je ukrasi.

2. Re{i ukr{tenicu. 3. Re{i rebuse.

N

^


70/137


da napravi{ Sne`ni reqef da islika{ kutiju da napravi{ igra~ke od razli~itih kutijica

SAZNA]E[:

kako se mogu napraviti igra~keod upotrebnih predmeta

IGRA^KE

I UKRASI

JEDNOBOJNA KOMPOZICIJAUPOTREBNIH PREDMETA

7.


71/137

SNE@NI REQEF

lepenka (70 100 cm)

beli akrilik

~etka za farbawesredwe veli~ine

kutijice razli~itihveli~ina, vaqci

od toalet-papira

lepak

S drugarima iz odeqewa od razli~itih kutijicanapravi Sne`ni reqef.

MALI SAVETI

Najpre odredi mesto za svakukutijicu, pa ih tek onda

zalepi za lepenku.

Kutije koje ste ti i tvoji drugari doneli na ~as zajednopore|ajte po stolu i zatim se dogovorite kakav }ete oblikili {aru slo`iti.

Ako vaqke odtoalet-papirabude{ re|ao kao{to je prikazano na

slici, dobi}e{ oblik cveta.

Ako pore|a{ pravougaone kutije kao {t o jeprikazano na slici, tako|e }e{ dobiti oblik cveta.

Od papiramo`e{pravitii grudve.

Zalepqene kutijiceoboj belomakrilnom bojom.

LEPAK

70

NOVI OBLICI


72/137


73/137

72

IGRA^KE

beli akrilik

~etka za farbawesredwe veli~ine

kutije razli~itihveli~ina, vaqciod toalet-papira

i kuhiwskih ubrusa,tawiri od papira,

federi od hemijskeolovke, kartonske

kutije za jaja

lepak za papir, plastiku,drvo, tkaninu

Od kutijica koje si doneo na ~asnapravi razli~ite igra~ke: letilicu,vozilo, leptira, raketu

Evo kako mogu da izgledaju letilice, vozilai zgrade koje mo`e{ napraviti od kartonske kutijeza jaja, vaqka od toalet-papira, kutije od ~aja, mleka

MALI SAVETI

Nemoj odmah po~eti sa spajawem delova.Prvo se igraj pravi od kutija

najrazli~itije oblike i kombinacije.

Kada bude{ bio zadovoqanizgledom svoje letilice, broda,zgrade itd., po~ni s lepqewem.

Krila letilice dobi}e{ kada otvori{ kutijesa bo~nih strana, kao {to je prikazano na slici.


74/137

73

Evo kako mo`e izgledati brod.

Ovako mogu izgledatineobi~ne zgrade.

Ovako mogu izgledati vozila kojase kre}u po te{ko prohodnim terenima.


75/137

Za rep raketepotrebna su ti

~etiri ovakva dela,koja }e{ napraviti

od kartona.

Na vaqku makazama napravi~etiri otvora, s tim da razmaci

izme|u wih budu jednaki, kao{to je prikazano na slici.

Svaki izrezani deo od kartonauvuci u te otvore.

74

Kockicu uvuci u otvor vaqka.

Ovako mo`e izgledati raketa.

Izre`i kockicu odkartonske kutije za jaja.

Nanesi lepak na rub.


76/137

75

tempere

~etkice

mu{ema ili stare novine

keceqa

tegla za vodu i krpica

Kada se boja kojom si obojio igra~ku osu{i,moè{ da po~ne{ da slika{ temperama.

MALI SAVETI

Za slikawe temperamapotrebno ti je malo vode.

Kada se lepak kojim si spajao kutijeosu{i, moè{ po~eti

s bojewem belom akrilnom bojom.

Kocku od kutije za jajaprobu{i na dva mesta,

pa kroz rupice provucifedere od hemijske olovke.

Na ivicu kocke nanesi lepak.Kocku zatim uvuci u kartonski vaqak od toalet-papira.

Na vaqak nanesi lepaki spoj ga s tawirom od papira.

Leptir je napravqen!

Evo kako moè{ napraviti leptira.


77/137

76

UMETNI^KI KVIZ

1. Prona|i i precrtaj slede}e re~i:papir, reqef, tempera, igra~ka, lepak, ~etka, boja, paleta.

K P T F G A O P R ^ ] I J D H

O A Z T A V K A Z F A P G I M

@ F E Q E R L P P K R A H G A

C N A Z M A M I L A E L Z R S

B T M F G @ C R A B P M N A H

L E P A K P G E O A M M O ^ X

E I @ ^ B O J J K L E C A K J

R ^ E T K A A K B V T I R A F

P A L E T A Z U C I N A [ Q A

2. Re{i rebuse.

3. Od kojih je predmeta napravqen ovaj brod?

JA [T


78/137


da naslika{ qude, `ivotiwe i predele koje si video na zami{qenom putovawu oko sveta da naslika{ ono {to si video na zami{qenom putovawu na Mesec da nacrta{ ili naslika{ zmaja ili da ga oblikuje{ od DAS mase ili plas telina

SAZNA]E[:

kakve je predele slikao slikar Anri Ruso kako likovni umetnici zami{qaju zmajeve

SVET IZ

MOJE MA[TE

ZAMI[QAWA

8.

Anri Ruso, Majmuni u xungli, 1909


79/137

78

Napi{i naziv kwige ilipri~e koju si pro~itao,a u kojoj su opisanidaleki predeli iliìvotiwe koje ne ìveu na{im krajevima.

Likovni umetnici ~estoslikaju svet iz svoje ma{te.Pisci tako|e ma{taju izami{qaju daleke svetove,

neobi~na bi}a, uzbudqivaputovawa, a zatim pi{u o wima.

ANRI RUSO je francuskislikar koji je slikao neobi~nepredele. On nikada nije putovaovan Francuske. Odlazio je

u botani~ku ba{tu i zoolo{kivrt u Parizu i crtao neobi~nebiqke i divqe ìvotiwe.

NA KRILIMA MA[TE

Koja ti se pri~a iz

îtanke o ìvotiwamakakve ne ìve u na{imkrajevima najvi{edopada?

Zamisli i opi{i predeou kojem neka takvaìvotiwa ìvi.

Anri Ruso, Tropska {uma s majmunima, 1910

Anri Ruso, Vodopad, 1910

Anri Ruso,Portret umetnika s lampom,

1900/1903


80/137

79

DALEKI PREDELI

drvene bojice

list iz bloka

kola`-papir

lepak za papir

makaze

Zamisli da si ovim brodom krenuona put oko sveta s drugarom. Napravi odkola`-papira `ivotiwe i predele koje si

video na tom zami{qenom putovawu.

Nacrtajsvogdrugaraisebenabrodu.Brodobojonakokako`eli{.


81/137

80

Pre nego {to se upusti{ u avanturu,

trebalo bi da obu~e{ odelo koje jeprikazano na slici.

Nacrtajsvojlikilizalepisvojufotografiju.

POHOD NA MESEC

Ovako izgleda Mesec.

Do sada je 26 qudi sletelo na Mesec.Zamisli da si ti 27. ~ovek koji je sleteo na Mesec.


82/137

81

Ovdenacrt

ajsebe.

SLIKA S MESECA

akvarel-papir


tempere

flah-~etkice (pqosnate)br. 2, 4, 8, 10

posuda za vodu

paleta

krpica

keceqa


Zamisli da si raketom otputovao na Mesec.Naslikaj sve {to si na Mesecu video.

MALI SAVETI

Za slikawe temperamapotrebno ti je malo vode.

Najpre naslikaj velike povr{ine(pozadinu). Detaqenaslikaj na kraju.


83/137

82

Zmajevi, detaq reqefa iz manastira Kaleni}a

Zmaj, inicija l iz Divo {e vogjevan |eqa, Cetiwe

BIO JEDNOM JEDAN ZMAJ

Sigurno si ~itao bajke ili gledao filmove u kojima je jedan od likova bio zmaj.Kako izgledaju zmajevi iz bajki ili filmova? K ako se pona{aju?

Koji ti je zmaj sa ovih strananajzanimqiviji? Zbog ~ega?

Ovako likovni umetnici predstavqaju zmajeve.


84/137

83

Smisli modernu bajku o zmaju koji je do{aou tvoje mesto.

Zmaja potom nacrtaj, naslikajili oblikuj od DAS mase ili plastelina.

MOJ ZMAJ

list iz bloka

pribor i materijalza slikawe

DAS masa ili plastelin

Dobrosav Bob @ivkovi}, Zmaj**

Du{an Pavli}, Zmaj*

** Ilustracija iz kwige T. Rodi} S decom oko sveta 2.** Ilustracija iz kwige Srpske narodne bajke, Beograd 2000.


85/137

84

UMETNI^KI KVIZ

1. Kako se zove umetnik koji je slikao neobi~ne i egzoti~ne predele?

2. Napi{i naziv jednog crtanog filma u k ojem su prikazani neobi~ni predeli.

3. U kojoj je od navedenih bajki jedan od junaka zmaj?Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

a) ^ardak ni na nebu ni na zemqi

b) Pepequga

v) Tri praseta

4. Koji je srpski pesnik dobio nadimak Zmaj?

5. Re{i rebuse.

ZMZ=S

a) b)

v)


86/137


da napravi{ kutiju za uspomene da ilustruje{ narodnu pri~u Sedam prutova da napravi{ ~lanove porodice Varja~i} da ilustruje{ pesmu Jovana Jovanovi}a Zmaja Dobri prijateqi

da od plasti~nih ~a{a napravi{ svog najboqeg druga ili drugaricu i sebe

SAZNA]E[:

kako se materijali mogu preoblikovati na koji se na~in materijali mogu spajati

QUBAV,

PRIJATEQSTVOI MA[TA

PREOBLIKOVAWE MATERIJALAILI PREDMETA WIHOVIM

SPAJAWEM (VEZIVAWE)

9.


87/137

86

[TA SE ÎME SPAJA?

Od kojih su materijala napravqeni stolovi i stolice koji se nalaze u u~ionici?

îme su spojeni delovi stolova i stolica?

Prona|i na svojoj ode}i mesta na kojima su spojeni weni delovi.

[ta sve sluì za zakop~avawe odela: jakne, kaputa, xempera, pantalona?

LEPAK

Na koji bi na~in spojioiskrojene delove ove bluze?

Zaokruì drvenom bojicomono ~ime se spajaju delovitkanine.

Na ~asovima likovne kulture spajawem razli~itih materijala (papira, tkanina,kartona, srebrnog papira od ~okolade, plastelina, kamen~i}a itd.) pravi{ kolaè,igra~ke, skulpture Mnogi predmeti koji nas okruùju i koje upotrebqavamonapravqeni su spajawem istog ili razli~itog materijala. Na~in spajawa

zavisi od materijala od kojeg je predmet napravqen.

LEPAK

Poveì predmete sa onim pomo}u ~ega su spojeni.


88/137

87

Kaèmo da nas za neke doga|aje vezuju uspomene:sa~uvana ulaznica za bioskop ili zoolo{ki vrt,

fotografija s ro|endana

Neka tvoje uspomene budu sa~uvanena jednom posebnom mestu.

Napravi od kutije za cipele kutiju za uspomene.

Na kutiji za cipeleprobu{i rupe na mestima

ozna~enim plavim strelicama.

Kutiju ukrasi tako {to }e{ na wuzalepiti razli~ite papire u boji

i nalepnice sa strane A4.

Provuci kroz rupe vunicu ili satenskutraku, pa na tim krajevima

veì ~vorove.

Zatim stavi poklopac,a krajeve vunice

ili satenske trakeveì u ma{nu.

KUTIJA ZA USPOMENE

kutija za cipele

debqa vunicaili satenska traka

flomasteri

papiri u boji

lepak za papir

makaze

nalepnice sa strane A4


89/137

88

list iz bloka

drvene bojice

drvene bojice

Ko se nalazi na tvojoj porodi~nojfotografiji koju si doneo na ~as?

Nacrtaj ~lanove svoje porodice.

Pro~itaj iz ^itanke narodnu pri~u

Sedam prutova. Kako se bra}a iz ovepri~e pona{aju jedan prema drugom?Kako bi trebalo da se pona{aju jedanprema drugom? Ilustruj pri~u.

NEK SVUD QUBAV SJA

Nek svud qubav sja, narodna pesma iz Belgije

Fransisko de Goja, Porodica Karla IV, 1800


90/137

89

Smisli iispri~aj pri~uo tome kako su

se mama i tataVarja~i}upoznalii zavoleli.

O~i, usta i nos moè{nacrtati flomasterima

ili izrezatiod kola`-papira.

Kosu za lutkumoè{

napravitiod vunice,

ili odkola`-papira.

Od varja~a koje si doneo na ~asnapravi ~lanove porodice Varja~i}.

PORODICA VARJAÎ]

tri drvene varja~e(dve iste veli~ine

i jedna mawa)

vunice razli~itih boja

papiri u boji

krpice

flomasteri

lepak za papir, plastiku,tkaninu, drvo

makaze

MALI SAVETI

Na ispup~enoj strani varja~e nacrtajlice lutke ili ga napraviod kola`-papira i zalepi.

Prvo odlu~i {ta èli{ da napravi{od materijala koji si doneo na ~as,

pa tek onda reì, lepi i spajaj.

LEP

AK

Varja~u stavina krpicu kao {to je

prikazano na slici. Ko{uqu za lutku od varja~e moè{napraviti od papira pravougaonogoblika. Lepak nanesi na ceo papir,

pa ga zatim savij u rolnu.

HAQINE ZA MAMU I ]ERKU

TATINAKO[UQA

Plave strelicepokazuju mesto na kojem

treba da nabere{krpicu. Potom jeobmotaj vunicomi veì ma{nu.


91/137

90

DRUGARSTVO

Za{to je svakom ~oveku potreban prijateq?

[ta sve prijateqi zajedno rade?

Kako bi trebalo da se prijateqi pona{aju jedniprema drugima?

Opi{i svog najboqeg prijateqa i objasni za{t oti je ba{ on najboqi prijateq.

U kojim si prilikama pomogao prijatequ?Kada je on pomogao tebi?

M. Subota, Drugarstvo

Meri Kasat, Devoj~ice na pla`i, 1884 Rober Doano, Planinski potoku Menilmontanu, 1969

DOBRI PRIJATEQI

Prijateqi dobri{to imaju dele,dok im sre}a sija,zajedno s vesele.

A kad im se desizlo i naopako,tad zajedno pla~una primer ovako:

Jovan Jovanovi} Zmaj

list iz bloka

drvene bojice

Ilustruj pesmu Jovana Jovanovi}a ZmajaDobri prijateqi.


92/137

91

LEP

AK

Od plasti~nih ~a{a koje si doneo na ~asnapravi svog najboqeg druga ili

drugaricu, a zatim i sebe.

Na rub ~a{enanesi lepak.

^a{e okreni kao {to jeprikazano na slici,

a zatim ih spoj.

Sa~ekaj da se lepak osu{i. Od materijala koji si doneona ~as napravi prijateqa

ili prijateqicu, a zatim i sebe.

MOJ DRUG I JA

~etiri ~a{e od jogurta

vunice razli~itih boja

kola`-papir

krpice

flomasteri

lepak za papir, plastiku,tkaninu, drvo

makaze


93/137

92

UMETNI^KI KVIZ

1. Od nalepnica sa strane A3 napravi odevni predmet.

2. Re{i ukr{tenicu. Tako }e{ dobiti naziv jedne bajke.


94/137


da hijeroglifima napi{e{ imena ~lanova svoje porodice i poruku drugu da napi{e{ svoje ime i ime svog druga glagoqicom da napravi{ poster ispisuju}i azbuku da napravi{ spomenar da napravi{ razglednicu da napravi{ pozivnicu za svoj ro|endan

da napravi{ inicijal da napravi{ svoj ekslibris da napravi{ poster imena da napravi{ priveske s po~etnim slovima imena svojih uku}ana

SAZNA]E[:

kako se nekada pisalo {ta su to hijeroglifi {ta je kaligrafija {ta je inicijal

{ta je ekslibris

PI[IMOLEPO

LEPO PISAWESA KALIGRAFIJOM

10.


95/137

94

KAKO SE NEKADA PISALO

Nekada davno nije postojalopismo kakvo poznajemo danas,

pa su qudi bele`ilipri~e i ono {to se

doga|alo pomo}u crte`a.

Klinastim pismom pisalo se tako{to su se drvenim {tapi}em klinastogoblika znaci utiskivali u meku glinu.

Stari Egip}ani ucrtavali su znakeu glinu i uklesivali ih u kamen.

Kasnije su ~etkicom ispisivali znakei na drvetu, tkanini i papirusu.

Wihovo najstarije pismonazivamo hijeroglifima.

Francuz

@an-Fransoa [ampolionotkrio je zna~ewe hijeroglifa.

Ilustracija D. Pavli}a iz kwige

Vesne Biki} Arheologija (Beograd 2007)


96/137

95

Slu`e}i se egipatskim pismom, napi{iporuku najboqem drugu ili drugarici.

Na listu iz bloka napi{i imena ~lanova svojeporodice pismom koje su koristili Stari Egip}ani.Pored svakog slova nalazi se odgovaraju}i znak.

Smisli znake za slova @, ^, ], [, \, Q, W,pa ih upi{i u kvadrati}e.

@ ^ ] [

\ LJ NJ

list iz bloka

nalivpero

list iz sveske

nalivpero


97/137

96

Kinezi su urezivali znakeu kamen, metal i kost.

Kada su izmislili papir i tu{,po~eli su da pi{u ~etkicom.

Pisali su odozgo nadole.

Arapskim pismom pi{e se zdesna nalevo, a tak o se i ~ita.U arapskom pismu nema velikih slova.

Kinezi nemaju azbuku,pa u toj zemqi deca ne u~e slova,

ve} znake za cele re~iili re~enice.

Ilustracija D. Pavli}a iz kwige T. Rodi}S decom oko sveta 1


98/137

97

Natpis sa Trajanovog stuba, 106113

U davnim vremenima Grci su pisaliu raznim pravcima. Potom su

po~eli da pi{u sleva nadesno.Tako|e su uveli razmake izme|u re~i,

zareze, ta~ke itd.

Stari Rimqani prvo su pisali zdesna nalevo,na drvenim plo~ama premazanim

voskom i na papirusu.Za zapise u kamenu Rimqani

su koristili samo velika slova.Od tog pisma nastala je dana{wa latinica.


99/137

98

Prvo pismo kojim su pisalina{i preci naziva se glagoqica.

Ba{~anska plo~a, XI vek

Napi{i svoje ime i ime drugaiz klupe glagoqicom. nalivpero


100/137

99

U davnim vremenima kwige su bile re tke i skupe jer su ih rukomispisivali pisari i umetnici. Kwige su pisane na papirui obra|enoj ko`i. Pisalo se gu{~ijim perom i mastilom.

Rad pisara bio je naporan, a jedna kwiga dugo se ispisivala.

]irilica je nastala u IX veku.Ona se s vremenom mewala.Tim pismom mi danas pi{emo.

Miroslavqevo jevan|eqe, XII vek

Napravite poster}irili~kih slova.Neka svako napi{epo jedno slovo.

Ilustracija D. Pavli}aiz kwige T. Rodi} S decom oko sveta 1


101/137

100

KALIGRAFIJA

Kaligrafijaje ve{tina lepog pisawa.

Kaligrafi su umetnici koji

pi{u ~etkicama, ~eli~nim perima,barskom trskom, gu{~ijim perom

Oni posebno vode ra~unao izgledu slova, razmacima

izme|u slova i redova.

Kada se pi{e ~eli~nim perima i pqosnat ozarezanim trskama, nastaju tanke i debele linije.

Mo`e{ ih uo~iti na primerima na ovim s tranama.

Kaligrafska perakoja je izradio

majstor Drago Dodig

Kaligrafskialat profesoraAleksandra Dodiga

Aleksandar Dodig


102/137

101

Aleksandar Dodig

Aleksandar Dodig


103/137

102

nalivpero

MALI SAVET

Pisawe hemijskom olovkomkvari rukopis!

Da bi tvoj rukopis postao jo{lep{i, koristi nalivpero.

Ruka treba da ti budeopu{tena dok pi{e{.

Nemoj stiskati nalivpero!

Na ovom mestu potpi{i se nalivperom,prvo }irili~kim, a potom latini~kim pismom.

Ovako izgleda potpis pesnikaDobrice Eri}a

Na ovom mestu potpisa}e{ se nalivperom kadauve`ba{ lepo pisawe }irili~kog i latini~kog pisma.

MOJ POTPIS


104/137

103

Pravilno napisana }irili~ka i latini~ka slova


105/137

104

MOJ SPOMENAR

sveska bez linija

samolepqivikola`-papir

drvene bojice

nalivpero

Napravi spomenar u koji }e se upisatitvoji drugari iz odeqewa.

Korice spomenara ukrasi samolepqivimkola`-papirom.

Na prvoj strani napi{i svoje omiqenestihove i nacrtaj ne{to lepo.

Ovo je strana iz spomenara MineKaraxi}, }erke Vuka Karaxi}a.Pesnik Branko Radi~evi}napisao joj je ne`ne stihove.


106/137

105Pored toga {to }e ti napisati stihove, drugari mogu i ne{to da ti nacrtaju.


107/137

106

RAZGLEDNICA IZ MOG MESTA

Napravi razglednicu s prikazom zgradeili spomenika koji se nalaze u tvom mestu.

Razglednica mo`e da bude uspravnaili horizontalna.

beli papir[prilog uz uxbenik

(10,5 15 cm)]

grafitna olovka

nalivpero

~eli~no pero, ~etkice

tu{evi u boji

MALI SAVETI

Isplaniraj gde }e narazglednici pisati

Pozdrav iz (naziv tvog mesta).

Razmisli o tome {ta }e{nacrtati na razglednici.

To mo`e biti zgrada ili spomenik

koji se nalazi u tvom mestu.

Lepo pisawe uve`bajna posebnom papiru.




108/137

107

POZIVNICA ZA MOJ RO\ENDAN

Napravi pozivnicu za svoj ro|endan.

beli papir[prilog uz uxbenik

(10,5 15 cm)]

grafitna olovka

nalivpero

~eli~no pero, ~etkice

tu{evi u boji

MALI SAVETI

Lepo pisawe uve`bajna posebnom papiru.




109/137

108

PLAKAT S POTPISIMA

papiri u boji

tu{evi razli~itihboja

~etkice

~eli~no pero

gran~ica

zatvara~ od tu{a

nalivpero

makaze

S drugarima iz odeqewa napraviplakat na kojem }ete se svi potpisati.

Neka svako od vas na posebnom papirunapi{e svoje ime }irili~kimili latini~kim pismom nekoliko puta.

MALI SAVETI

Igraj se i ispi{i svoje

ime na razli~ite na~ine.Tako }e{ otkriti koji ti na~in

pisawa najvi{e odgovara.

@an Tingeli, Plakat, 1982


110/137

109

Ova slova napisana su pomo}u trake od debqeg papira.

Debqi papir izre`i na trake{irine od 1,5 do 2 cm

i du`ine od najmawe 21 cm.

Traku presavij napola. Potrebno ti je nekolikotraka za pisawe jer }e se

one s vremenom od upotrebenatopiti bojom.

Ova slova napisana su pomo}u zatvara~a od tu{a.

Ova slova napisana su pomo}u gran~ice.


111/137

110

INICIJALIInicijalje ukra{eno slovo

na po~etku poglavqaneke kwige. Inicijali su

i po~etna slova imena i prezimena.

Ilustracija Dobrosava Boba @ivkovi}a iz kwige Srpske narodne bajke

Inicijal K iz êtvorojevan|eqa serskogmitropolita Jakova, 1354

sio jedan car, pa imao tri k}eri. Dve stari-je uda za carske sinove, a na najmla|oj naumida ostavi carstvo, jer je bila najlep{a.

U toga cara bio je jedan sluga kojega suzvali ]ela, jer je bio }elav. T aj sluga ni{ta

drugo nije radio, nego samo po ba{~i {to je trebalo,

ali mu je ba{~a tako bila ura|ena kao da je u woj radilodeset qudi, i svi su se tome ~udili.

Careva je k}i ~esto gledala s penxera u ba{~u i go-vorila u sebi:

Boè moj, kakva je to lepa ba{~a i kako je ura|ena,a radi je samo jedan ~ovek, pa jo{ da je kakav, nego

mali kao {u{ica!Jedno jutro careva k}i, gledaju}i tako s

penxera i ~ude}i se, opazi ]elu u ba-{~i, pa mu progovori: Zaboga,

]elo, kako moè{ ti sam to-

]ELA

{u{ica jebezvredna oso-ba, a zna~i i ni-{tarija, a i ma-ju{ni ~ovek, pa-tuqak.

veti Sava (oko 1175 1236) je ponossrpskog naroda, prvi srpski kwi-èvnik i najumniji u~iteq i pro-svetiteq. Voleo je svoju zemqu i ve-rovao u pobedu is tine, pravde isvega {to je dobro. Po{to je imaosmisao za prakti~an ivot i rad,neumorno je putovao po narodu iu~io ga dobru i napretku.

Sve je umeo da vidi prosto ijasno i, kao mudar savetnik, vo|ai za{titnik, hrabro je ru{io za-starele tradicije, otvarao nove vi-

dike, ali i ~uvao ono {to vaqa.Zbog toga se ve} osam vekova o

svetome Savi pripovedaju legende,kao {to se to i ovde ~ini.

Ilustracija Mirjane @ivkovi} iz kwigeSimeona Marinkovi}a Pri~e o svetome Savi (Beograd 2005)


112/137

111

MOJI INICIJALIPrva slova svog imena i prezimena ukrasionako kako `eli{. Inicijale mo`e{ da oka~i{na zid svoje sobe i da je tak o ukrasi{.

Inicijale ispi{i }irili~kimili latini~kim pismom.

grafitna olovka

nalivpero

drvene bojice

tu{evi u boji

~eli~na pera,

flah-~etkice

list iz bloka

Inicijali iz kwige V. Andri}a Daj mi krila jedan krug ;autori inicijala: Ivica Stevanovi} i Milan Pavlovi}

IlustracijaIviceStevanovi}aizkwige

VladimiraAndri}a

Dajmikrilajedankrug(Beograd2006)


113/137

112

EKSLIBRIS

Ekslibrisje znak na kwizi kojim seozna~ava da kwiga pripada nekome.

Ekslibris sadr`i ime

vlasnika kwige i crte`.Naj~e{}e se nalazi na unutra{woj

strani korice kwige.

MOJ EKSLIBRIS

MALI SAVETI

Ekslibris napravi na mawem papiru.

Isplaniraj gde }e{ napisatiekslibris, a gde svoje ime i prezime,

kao i gde }e se nalaziti crte`kojim }e{ ukrasiti ekslibris.

Na posebnom papiruuve`baj lepo pisawe.

Ruka treba da ti bude

opu{tena dok pi{e{.


grafitna olovka

nalivpero

drvene bojice

papiri u boji

makaze

lewir

Smisli i nacrtaj svoj ekslibris.

autor Du{an Pavli}

autor Du{an Pavli} autor Milan Pavlovi}autor Jelena Reqi}


114/137

113

PRIVEZAK

DAS masa

~a~kalice, gran~ice(za ispisivawe slova)

satenska traka

makaze


~etkica

tu{ u boji

Napravi priveske za ~lanove svoje porodice.Neka na svakom privesku bude po~etno slovo

imena vlasnika priveska.

Od DAS mase napravi loptu. [akom pritisni loptu odozgo.Tako }e{ dobiti pala~inku .

Probu{i ~a~kalicomrupu. Kroz wu }e{

provu}i traku kadabude{ napravio

privezak.

Ivicu priveska ukrasi razli~itim {arama.Na sredini napi{i po~etno slovo

imena nekog od uku}ana.

Kada se privezak osu{i,oboj ga i kroz rupicu provuci satensku traku.


115/137

114

UMETNI^KI KVIZ

1. Zelenom bojom zaokru`i znake koji pripadaju klinastom pismu,a plavom bojom zaokru`i hijeroglife.

2. Napi{i svoje ime i prezime glagoqicom.

3. Otkrij {ta ovde pi{e.

4. Re{i ukr{tenicu.


116/137

MALIFOTO-ALBUM

Fotografije s priredbi i novogodi{weg maskenbala zalepiu Mali foto-album. Tako }e{ ih sa~uvati od zaborava.

Nezaboravida

ispodsvake

fotografijena

pi{e{datum.


117/137


118/137


119/137


120/137

119


121/137

120


122/137

121


123/137

122

Izre`i shemu kape,a zatim je precrtajna papir od kojeg`eli{ da napravi{novogodi{wu kapu.


124/137

123


125/137

124


126/137

125

Izre`i shemu maske,a zatim je precrtajna papir od kojeg`eli{ da napravi{novogodi{wu masku.


127/137

126


128/137

127

Re{ewastrana 20 1. a) leptir b) more v) `aba g) avion

2. voda, vetar

3. tr~awe, skakawe, letewe

4. svih {est

strana 26 1.

strana 40 1.

3. ispup~en, udubqen, prav, kriv

4. pravim i krivim linijama

2.

3. s leve strane

4. a) Mesec b) Sunce v) muwa g) Mesec i zvezde

5.


129/137

128

strana 48 1. zadatak, ispri~aj, potrebno ti je, pravimo

2. da mo`emo pre}i ulicu

3. crvena, plava, bela

4.

5. grb, znak, zastava

6. po crvenoj i beloj; po crnoj i beloj

strana 60 1. a) sneg b) Deda Mraz v) novogodi{wa jelka g) pahuqica

d) Sne{ko Beli} |) pahuqe

2. spava}a soba, umetnikov ateqe

3. pozori{te, ku}a, u~ionica

4. soba

strana 68 2. pakovawe

3. poklon, igra~ka

strana 76 1.

2. kutija, tu{

3. od kartonskog vaqka od toalet-papira, dve kartonske kutije za jaja i kutije od ~aja

strana 84 1. Anri Ruso

3. ^ardak ni na nebu ni na zemqi

4. Jovan Jovanovi}

5. a) Mesec b) zmaj v) putovawe

strana 92 1.

2. Hrabri kroja~

strana 114 1.

3. Ana voli Milovana

4. lepo pisawe

K P T F G A O P R ^ ] I J D H

O A Z T A V K A Z F A P G I M

@ F E Q E R L P P K R A H G A

C N A Z M A M I L A E L Z R S

B T M F G @ C R A B P M N A H

L E P A K P G E O A M M O ^ X

E I @ ^ B O J J K L E C A K J

R ^ E T K A A K B V T I R A FP A L E T A Z U C I N A [ Q A


130/137

129

Vodi~ /3ta ti je sve potrebno za likovnu pustolovinu /45

1. U POKRETU (Kretawe oblika u prostoru) /7Na putu od ku}e do {kole /8Kako se ko kre}e? /9

Leptir; Avion; Brod; @aba /1015Snaga prirode /16Ukras za sobu/17Vetrewa~a /1819Umetni~ki kviz /20

2. SVETLOST I SENKA (Dejstvo svetlosti na karakter oblika) /21Svetlost /22Senka /23Senka moje igra~ke /24[ta je silueta /25Ukrasi svoju siluetu /25Umetni~ki kviz /26

3. OTKRIVAM RAZLIKE (Kontrast) /27Kontrast /28

Prirodni i ve{ta~ki oblici /28Kuhiwica /29Slagawe razlagawe /30Kocka, kocka, kockica /30Kola` /31Slagalica /31Jednobojno vi{ebojno /32Moje rukavice /33Obra|eno neobra|eno /34Zoo-vrt /35Pravo krivo /3637

Kula /37Ispup~eno udubqeno /38Reqef /39Umetni~ki kviz /40

Sadr`aj


131/137

130

4. ^EMU SLU@E ZNACI(Znaci i simboli) /41Znaci /42Saobra}ajni znaci /43Zastava /44Grb /4446Zastava mog odeqewa /47Umetni~ki kviz /48

5. RAZNOLIKI AMBIJENTI(Ambijenti scenski prostor) /49Razli~iti ambijenti /50Ku}a od papira /51U pozori{tu /52Obuci Crvenkapu i lovca /53Novogodi{wa predstava i maskenbal /54Maske /54

Novogodi{we maske /55Novogodi{we kape /5657Novogodi{we ~arolije /58Novogodi{wi ukrasi /58Novogodi{wa `urka /59Umetni~ki kviz /60

6. PAKETI]I I ZAVE@QAJI[Individualno kori{}ewe razli~itihmaterijala za rad (pakovawe)] /61

Pokloni /62Kutija za poklon /63Krpice i ~vori}i /64Neobi~ni zave`qaji /6465Novi prizori /66Tajanstveni predmeti /67Umetni~ki kviz /68

7. IGRA^KE I UKRASI(Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta) /69Novi oblici /70

Sne`ni reqef /70Slikam ti pri~u /71Igra~ke /7275Umetni~ki kviz /76

8. SVET IZ MOJE MA[TE(Zami{qawa) /77Na krilima ma{te /78Daleki predeli /79Pohod na Mesec /80

Slika s Meseca /81Bio jednom jedan zmaj /8283Moj zmaj /83Umetni~ki kviz /84


132/137

131

9. QUBAV, PRIJATEQSTVO I MA[TA[Preoblikovawe materijala ili predmetawihovim spajawem (vezivawe)] /85[ta se ~ime spaja? /86Kutija za uspomene /87Nek svud qubav sja /88Porodica Varja~i} /89

Drugarstvo /90Moj drug i ja /91Umetni~ki kviz /92

10. PI[IMO LEPO(Lepo pisawe sa kaligrafijom) /93Kako se nekada pisalo /9499Kaligrafija /100101Moj potpis /102103Moj spomenar /104105

Razglednica iz mog mesta /106Pozivnica za moj ro|endan /107Plakat s potpisima /108109Inicijali /110111Moji inicijali /111Ekslibris /112Moj ekslibris /112Privezak /113Umetni~ki kviz /114

Mali foto-album /115118

Re{ewa /127128Sadr`aj /129131Literatura /133


133/137


134/137

LITERATURA

1. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Prosveta, Beograd 1989;2. I. F. Walther, Impressionism, Taschen, Kln 2006;3. J. Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minijature, Prosveta, Beograd 1983;4. M. ]iri}, Grafi~ki znak i simbol, Fakultet primewenih umetnosti

i Tk Mont Image Digital Printing, Beograd 2007;

5. V. Krempton, Zastave, Politikin zabavnik i Kwiga komerc, Beograd 2006;6. K. Brukfild, Svet pismenosti, Politikin zabavnik i Kwiga komerc, Beograd 2006;7. K. Gravet, Vitezovi, Politikin zabavnik i Kwiga komerc, Beograd 2006;8. R. ]iri}, Zbornik o ekslibrisu, Ekslibris dru{tvo Beograd, Fakultet primewenih

umetnosti, Kotur i ostali, Beograd 2007;

9. Q. Sikimi}, De~je igre nekad i sad , Kreativni centar, Beograd 2003;10. A. Hopkins, A Chronicle History of Knights , Silverdale Books, Wigston 2004;11. D. Milenkovi}, Japan za po~etnike, Super Print i SJD BeogradTokio, Beograd 2003;12. D. Spasi}, A. Palavestra, D. Mr|enovi}, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Bata,

Beograd 1991.


135/137


136/137

LIKOVNA KULTURAza drugi razred osnovne {kole

drugo izdawe

autor

recenzenti

lektor

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

mr Mirjana @ivkovi}

mr Milka Vujovi}-Stojanovi}, Fakultet primewenih umetnosti, BeogradJovan Mr|enova~ki, profesor likovne kulture, O[ Vlada Aksentijevi}, BeogradSne`ana Grbi}, profesor razredne nastave, O[ \ura Jak{i}, Ravni

Ivana Igwatovi}

Kreativni centarGradi{tanska 8BeogradTel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

mr Sla|ana Ili}

mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

10.000

Kreativni centar 2008

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:73/76 (075.2)

@IVKOVI], Mirjana, 1970Likovna kultura : za drugi razred osnovne

{kole / [autor Mirjana @ivkovi}] . 2.izd. Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd :Publikum). 131 str., [4] lista sanalepnicama : ilustr. ; 29 cm + prilozi([6] providnih folija u boji). - (Kreativna{kola)

Podatak o autorki preuzet iz kolofona. Tira` 10.000. Bibliografija : str. [133].

ISBN 978-86-7781-621-6

COBISS.SR-ID 167930892

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upo trebu ovoguxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za likovnu kulturu u drugom razreduosnovne {kole re{ewem broj 650-02-00175/2008-06.


137/137

likovno ii razred

Documents