УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

СЕМИНАРСКИ РАДиз предмета

Лидерство и тимски рад

Тема: Фазе у развоју тимова

Професор: Студенти: Др Добривоје Михајловић Драган Милекић 617/2014

Чачак, 2015.

Садржај:

1. Увод ..................................................................................................................................................... 3

2.. МОДЕЛИРАЊЕ ПОСЛОВНИХ ПРОЦЕСА .................................................................................. 4

3. ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................................... 7

ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................................................................... 8

1. Увод

Тим представља облик формалне организације заједничког радног или пословног процеса које повезују одређени циљеви и интереси чланова, заједничка мисија и задаци. Тим је спечифична врста вештачки организоване и структурисане мале групе која има заједничке циљеве и интересе.

Учинка у тимовима зависи од индивидуалних доприноса и од производа колективног рада. Тимови се распознају према својим карактеристичним обележјима. Тим се може анализирати са три аспекта: његове структуре, динамике и развоја. Формирањем тимова треба да се обезбеде технички услови функционисања организације и њених радних процеса и задовољење социјалних и групних потреба чланова тима.

Концепт тимског рада није нов. Тимови нас окружују хиљадама година. Племенска друштва су били тимови у акцији-индивидуалци радећи заједно за достигнуће заједничких циљева за боље добро. Али некако је то постало индивидуално, а не тимски зато што је то постало апстракција многих организација. До данас многе организације крећу се у кругу индивидуалних одговорности индивидуалних компензација, индивидуалних улога и пословних етика, а радне групе су вођене од одговорних надзорника за надгледање улога индивидуалаца који чине ове групе. Време је запитати се где леже претпоставке у оснивању овакве праксе. Свет је исувише сложен, а наше организације различите да наставе са првобитним индивидуалним него са групним експонентима, нити можемо распустити по сваку цену унутрашње такмичење индивидуализма као праксу већине организационе стопе.

2. Фазе у развоју тимова

Настанак тима је развојан, често и дуготрајан процес, који подразумева одређене кораке од којих су неки неопходни, а неки пожељни. Формирање и развој тима можемо, сликовито, упоредити са неком шаховском партијом, у којој су познати и теортски фундирани почетни потези, а касније се она одвија по *принцима мајсторства извођача тимских радова*. У позицијама тимова ту улогу преузимају учесници, чланови тима, али пре свих вође тимова.

Најчешће тим пролази кроз одређене фазе у свом настанку и развоу и зависи од природе анганжмана и његове структуре. У том ходу се могу разликовати менаџерски, радни, експертски, пројектни и други тимови које смо апострофирати наводећи њихове врсте и типове. У том контексу, примера ради вођа пројектног тима, и сам тим, има посебан задатак да обезбеди да тим пређе кроз све потребне фазе, јер ће онда лакше да води тим. Више пута помињани ТМТ има нешто другачију позицију вође (тип менаџера), али се ипак, нека уопштавања могу извести.

Познати су различити концепти који приказују фазе у развоју тимова. Према неким ауторима међу којима се родначелником може именовати Hausaker-у постоји пет различтих фаза у развоју тимова, односно почетка његовог деловања:

Фаза формирања Олујна фаза Фаза нормирања Фаза функционисања Фаза расформирања

Пред вођом тима је тежак задатак јер мора у сваком моменту да види у којој се фази развоја његов тим налази, да би могао да обезбеди прелазак у следећу фазу. Та чињеница посебно, поново истиче важност вође у функционисању тима, његовој ефикасности, али и у његовом настањају и стварању.

Фаза формирања је прва, почетна фаза у настајању и развоју тима у којој чланови тима па и сами лидери почињу да сагледавају сврху и циљеве тима, начин њиховог рада и вођење итд. Током те фазе чланови тима се међусобно упознају, упознају циљеве и задатке који стоје пред њима, правила понашања и фукционисање тима. Чланови тима спознају појединачне и заједничке потребе и почињу да прихватају једни друге и да се понашају као група која има заједничке циљеве. Како би прешао у наредну фазу тим мора да има одговоре на већи број питања као што су сврха тима, правила заједничког рада, улога поједница, стандарди, временска ограничења, овлашћења за доношење одлука, расположивост ресурса, итд. На основу тога се сагледавају могућности чланова тима, предности и могућности тима као целине, начин заједничког извршења задатка и достизање циљева. Фаза

формирања тима може трајати од 5% до 60% од времена трајања тима, зависно од сложености задатака које тим обавља.

У току олујне фазе долази, уобичајено до неслагања, супростављања, проблема, конфликата и дисхармоније. У тој фази тим почиње да ради заједно и јављају се различита мишљења и конфликти око ралзичитих питања. Ту се, пре свега, мисли на радне процедуре, расподелу улога и задатака, односе међу члановима тима, расподелу надлежности и одговорности итд.

Током друге фазе развоја тима комуникација почиње да слаби и може да се прекине, што онемогућава решавање проблема, салби поверење и морал међу члановима тима и ствара супростављене групе. Како би тим прешао из олујне фазе у наредну фазу потребно је да успостави добра комуникација и реше проблеми, конфликти и сукоби. Разрешења се могу остварити, расправом као основним поступком изласка из конфликта, отвореном дискусијом, превазилажењем личних неслагања и развојем личног прихватања и припадности тиму. Кад чланови тима уђу у конфликтне односе увек могу наћи решења кроз компромисе уколико имају воље и снаге за њима, обзиром да су у компромисном решењу све стране помало незадовољне. Компромис није победа једне стране, већ комбинација победе и пораза. *Дати мало да би се добило више*

У свему томе вођа тима има главну улогу да усмерава и повезује људе, предлаже решења, развија лојалност и усмерава чланове тима на реализацију заједничких циљева и задатака. Чланови тима развијају и побољшавају комуникацију, размењују идеје и решења и подстичу и подржавају једни друге. При томе се често мењају сврха и циљеви, поново дефинишу улоге и успостављају нови стандарди и вредности. Трајање ове фазе зависи од величине конфликта и способности чланова тима да превазиђу конфликте и крену даље.

Трећа фаза настајања и развоја тима је фаза нормирања. У току ове фазе се након турбулентног решавања проблема и конфликата, слабијих или јачих сукоба у тиму, успоставља сарадња и кооперација између његових чланова. То омогућава ефикаснији рад тима, повећано поверење и повезаност тима, тиме долази и до постепеног повећања продуктивности тима. Повећано поверење рађа спремност да се дели одговорност за заједнички рад и заједничко деловање постављених циљева.

Како би се успоставили сарадња и хармонија као услови да би се прешло у наредну фазу развоја тима потребно је остварити већу интеграцију циљева, улога, норми и структуре све у смислу даљег повећања продуктивности тима. За жељено досезање оптималне ефикасности тима потребно је да чланови тима побољшавају начине решавања проблема и неслагања и изградње поверења и добрих односа и да развијају способност учења у тиму. Трећа фаза може да буде релативно кратка, некад тренутна, уколико су претходни проблеми решени на прави начин и ако је тим успоставио продуктивну сарадњу у својој структури и свом окружењу.

Фаза функционисања је она периода која је на неки начин циљна, јер је она фаза зрелости у развоју тима. У њој тим је превазишао конфликте и неслагања и делује заједнички и ефикасно, у пуном замаху. Чиниоци тима су успели да доборо познају и прихватају циљеве тима, затим сврху и улоге које они појединачно имају и делују појединачно и заједнички на испуњењу својих циљева и задатака. То је период

пуне урађености и кулминације ефикасности тима. У смислу временског трајања, ова фаза је у поређењу са претходном и последњом, најдуготрајнија.

У овој фази пуног функционисања чланови тима имају значајно међусобно поверење и осећај припадности тиму што, уз добру комуникацију повећава продуктивности и ефикасност тима. Они се у највећој мери идентификују са тимом и много им субјективно значи чланство у овој групи. У фази функционисања вођа тима дели одговорност са члановима у погледу извођења задатака и његов главни циљ је да одржи задовољство, ентузијазам и позитивну радну климу чланова тима како би се постигао даљи рад раст раѕвоја тима, јер њеним завршетком престаје трајање ових формација и изостаје последња фаза (негативног) развоја.

Фаза расформирања је, по логици ствари, последња фаза у развоју тима и она је карактеристична за привремене тимове, који се расформирају када заврше задатак или пројекат за који су основани. Пред скори завршетак посла чланови тима се припремају за расформирање тима. Они могу да осећају задовољство због успешног обављеног посла, али истовремено жале због расформирања тима, престанка заједничког рада и дружења. Након тога, следе признањаи награде члановима тима чиме се појачава задовољство и сатисфакција због добро обављеног посла, а ублажава жалост због расформирања тима.

Задња фаза развоја тима је уједно и припрема за следећи пројекат или какав други ангажман. У њој се додирују и спајају два пројекта, послова, подухвата или слична привремена радна ангажовања. Чланови тима завршавају предходни пројекат настоје да се укључе у неки следећи. Њихове позиције и шансе су везане у извесном, са успесношћу обављања претходног пројекта. Током ове фазе чланови тима „хватају следећи воз“.

3. Закључак

Тимски рад представља заједничко решавање неког сложемог проблема. Он је изузетно значајан за успешан развој било које органзације, па тако и предузећа. Он указује да је веома велика корист коју имају предузећа од оваквог начина организованог рада.

Повезивање индивидуалаца у целине налазимо још у првобитним друштвима, тако да то није нов појам. У тимском раду циљеви тима се постављају испред индивидуалних циљева. Комуникација између индивидуалаца је знатно развијенија него код класичног начина организације рада, што ствара одеређену дозу поверења и искрености. Измећу осталог ова чињеница доприноси у знатној мери дпориноси успешном раду.

За крај можемо закључити:

“Тим је специфична мала група која је вештачки, јасно, прецизно и стручно одабрана, а која има заједничке интересе, задатке и циљеве”

Литература