lišajska indikacija kvaliteta vazduha na ruralnom području ... · zagadjenje vazduha zavisi...

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO - MATEMATIĈKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Lišajska indikacija kvaliteta vazduha na

ruralnom području grada Blaca

- MASTER RAD -

Kandidat: Mentor:

Irena A. Vasilev Prof.dr Slaviša Stamenković

Niš, decembar 2012. god

Master rad

University of Niš

Faculty of sciences and mathematics

Department of Biology and Ecology

Irena A. Vasilev

Lichen indication of air quality in rural area of

Blace

Master thesis

Niš, december 2012.

Master rad

Curriculum Vitae Lični podaci: Ime i prezime: Irena Vasilev

Datum rodjenja: 05.01.1989. god. Adresa: Ive Lole Ribara br. 23, 11 000 Beograd

Telefon: 066/ 41 12 17 E-mail: [email protected]

Obrazovanje: (2010 - 2012) Prirodno- matematiĉki fakultet, Univerzitet u Nišu, Departman za biologiju i ekologiju, Master studije iz oblasti biologije, proseĉna ocena 8.94

(2007 - 2010) Prirodno- matematiĉki fakultet, Univerzitet u Nišu, Departman za biologiju i ekologiju, Osnovne akademske studije

(2003 - 2007) Gimnazija, Opšti smer , Bosilegrad

Rad na računaru:

MS Office Word

MS Office PowerPoint

MS Office Excel

Internet Explorer

Strani jezici:

Engleski jezik- napredni nivo Ruski jezik- srednji nivo

Bugarski jezik- poslovni nivo

Lične osobine:

Pozitivna Uporna

Istrajna Spremna na naporan rad

Master rad

Zahvaljujem se svim profesorima Prirodno-matematičkog fakulteta, koji

su mi predavali tokom studija, čiji je trud i veliko zalaganje da nam

obezbede što bolje znanje rezultiralo uspešnim završetkom studija.

Posebno se zahvaljujem Prof.dr Slaviši Stamenkoviću na izboru teme,

na nesebičnoj pomoći i sugestijama prilikom realizacije rada.

Veliku zahvalnost dugujem svojim prijateljima, rodbini, a posebnu

roditeljima, suprugu Nenadu i njegovim roditeljima.

Master rad

LIŠAJSKA INDIKACIJA KVALITETA VAZDUHA NA RURALNOM PODRUČJU GRADA BLACA

REZIME

Bioindikatori mogu biti mera, indeks mera ili model koji karakteriše

ekosistem ili jedan od njegovih kljuĉnih komponenti. Oni predstavljaju metod

praćenja ili otkrivanja negativnih uticaja koje industrijska aktivnost ima na ţivotnu

sredinu. Ova informacija pomaţe razvoju strategije koja će spreĉiti ili smanjiti

efekte i uĉiniti industriju više odrţivom. Uloga bioindikatora u odrţivom razvoju

pomoći će da se osigura da industrija ostavlja najmanji mogući trag na ţivotnu

sredinu.

Tokom izrade ovog master rada korišćeni su lišaji kao bioindikatori zagaĊenja

vazduha u selima: Šiljomana, Kaševar, Đurevac i Vrbovac.

Na 14 istraţivanih taĉaka pronaĊena je 21 vrsta lišaja iz 19 rodova.

Korišćenjem indeksa atmosferske ĉistoće vazduha (IAP) utvrĊeno je da postoje 3

razliĉite zone zagaĊenosti vazduha u istraţivanim selima: "zona lišajske pustnje",

"prelazna zona" (zona borbe) i "normalna zona".

Najuĉestalije vrste lišaja u selima su: Phaeophyscia orbicularis (Neck.)

Moberg, Physcia adscendens (Fr.) Oliv., Xanthoria parietina (L.) Th. Fr.,

Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau i Evernia prunastri (L.) Ach.

Master rad

LICHEN INDICATION OF AIR QUALITY IN RURAL

AREA OF BLACE

ABSTRACT

Bioindicators can be a measure, an index of measures, or a model that

characterizes an ecosystem or one of its critical components. They are also a

method of monitoring or detecting the negative impacts that industrial activity has

on the environment. This information helps develop strategies that will prevent or

lower such effects and make industry more sustainable. The role of bioindicators in

sustainable development will help ensure that industry leaves the smallest footprint

possible on the environment.

During the preparation of this master thesis lichens have been used as

bioindicators of air pollution in the villages. Siljomana, Kasevar, Djurevac and

Vrbovac.

At 14 investigated points 21 lichen taxa have been found from 19 genus.

Using the Index of Atmospheric Purity (IAP) it has been found that there are 3

different air pollution zones in investigated villages: "lichens desert", "transitional"

and "normal zone".

The most frequent type of lichens in the villages: Phaeophyscia orbicularis

(Neck.) Moberg, Physcia adscendens (Fr.) Oliv., Xanthoria parietina (L.) Th. Fr.,

Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau i Evernia prunastri (L.) Ach.

Master rad

Zemlju smo nasledili od predaka,

a pozajmili od potomaka.

Master rad

Sadržaj

1. UVOD ............................................................................................. 1

1.1. ZagaĊenje vazduha ..................................................................... 3

1.1.1. Izvori i vrste zagaĊujućih materija ........................................... 4

1.2. Monitoring i bioindikacija .............................................................. 8

1.3. Karakteristike lišaja ................................................................... 10

1.3.1. Šta su lišaji? ........................................................................ 10

1.3.2. Morfološka graĊa lišaja ......................................................... 10

1.3.3. Upotreba lišaja .................................................................... 11

1.3.4. Lišaji kao bioindikatori .......................................................... 12

1.4. Dosadašnja istraţivanja lišajske flore na teritoriji Republike Srbije 13

2. GEOKLIMATSKE KARAKTERISTIKE OPŠTINE BLACE ..................... 14

3. MATERIJAL I METODE ................................................................ 19

4. REZULTATI I DISKUSIJA .............................................................. 22

4.1 Rezultati .................................................................................... 23

4.1.1 Pregled konstantovane lišajske flore ........................................ 23

4.1.2. Definisanje zona razliĉitog stepena aerozagaĊenja .................. 33

4.2. Diskusija .................................................................................. 42

4.2.1. Analiza dobijenih rezultata i poreĊenje sa rezultatima drugih

istraţivanja aerozagaĊenja ....................................................... 42

5. ZAKLJUČAK .................................................................................. 45

6. LITERATURA ................................................................................ 47

7. PRILOG ........................................................................................ 50

Master rad

1

1. UVOD

Ţivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti ĉiji kompleksni

meĊusobni odnosi ĉine okruţenje, odnosno prostor i uslove za ţivot; to su svi

uslovi, okolnosti i uticaji koji okruţuju i utiĉu na razvoj jednog organizma ili grupe

organizama, uticaji dolaze kako od ţive tako i od neţive prirode. Ţivotnu sredinu

ĉini svet prirode (biljke, ţivotinje, zemljište, vazduh i voda), koji je postojao

milijardama godina pre ĉoveka i svet objekata, predmeta i institucija koje je ĉovek

sam izgradio koristeći tehniku, tehnologiju i nauku da bi stvorio okruţenje koje

odgovara njegovim potrebama i stremljenjima.

Ţivotna sredina ili ĉovekova okolina predstavlja sve ono što nas okruţuje,

odnosno sve ono sa ĉime je direktno ili indirektno povezana ĉovekova ţivotna i

proizvodna aktivnost, ona predstavlja skup svih fiziĉkih, hemijskih i bioloških

faktora koji su od nastanka u neprekidnoj interakciji na nekom prostoru.

Nekad je ĉovek ţiveo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskorišćavao prirodne

resurse i nije bitno, niti u širim razmerama remetio ravnoteţu u prirodi. Ţiveći u

malenim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije rešavao je

baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je poĉeo obraĊivati metale i kada

je došlo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi poĉele su se kretati tragajući

za rudama, koje su koristili. Tako je ĉovek poĉeo preseljavati i u podruĉja klimatski

manje povoljna za ţivot i poljoprivredu, pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom.

Zahvaljujući zanatstvu, izumeo je nova, bolja oruĊa, odeću i skloništa, poĉeo je

krĉiti i paliti šume, veštaĉki stvarajući obradivo zemljište. Naselja su postajala sve

veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, raĊa se civilizacija i broj ljudi

se uvećava. Zahvati na prirodnoj sredini bivaju sve veći: grade se vodovodi,

rudnici, putevi, luke itd. Tehnologija doţivljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita

postepeno se razvijaju, pa ljudski vek postaje duţi i uopšte kvalitet ţivota se

povećava. No taj progresivan razvoj praćen je promenom ţivotnih uslova na takav

naĉin koji će današnjem ĉoveĉanstvu prouzrokovati brojne i dalekoseţne probleme.

Posebno velike negativne uticaje na stanje ţivotne sredine imaju pogoni teške

Master rad

2

industrije (ţelezare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane

koje se ĉesto nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet ţivotne sredine znaĉajno

utiĉe i proizvodnja i potrošnja razliĉitih energetskih sirovina od kojih najveći znaĉaj

ima ugalj. Segorjevanjem uglja, posebno lignita, nastaju velike koliĉine šljake i

pepela, a u atmosferu se izbacuju velike koliĉine sumpornih i azotnih jedinjenja što

sve zagaĊuje ţivotnu sredinu. Saobraćaj, posebno drumski, izuzetno mnogo utiĉe

na kvalitet sredine u kojoj ţivimo. Sagorjevanje goriva, spiranje (padavine) ulja,

nafte, soli i prašine s puteva, zatim izazivanje buke koja ima višestruke negativne

posljedice po zdravlje ljudi, sve to negativno utiĉe na našu okolinu i sredinu u kojoj

ţivimo. Nestruĉna obrada poljoprivrednih površina kod upotrebe hemijskih

sredstava za zaštitu bilja i uništavanje korova, negativno se odraţava na ţivotnu

sredinu i zdravlje ljudi. Mnogi hemijski preparati (pesticidi) imaju i neţeljena

negativna dejstva. Duţa upotreba ovih sredstava negativno se odraţava na kvalitet

površinskih i podzemnih voda. Otpad (gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili

saobraćaja, otpad neiskorištenih energenata, poljoprivredni otpad itd.) negativno

utiĉe na kvalitet ţivotne sredine. Ovo se posebno odnosi na veće gradove gde se

gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava, što ugroţava podzemne vode i

vazduh. Najopasniji je otpad iz hemijske industrije.

Upravo ovo narusavanje prirode, koje je praćeno promenom kvaliteta vazduha,

vode, zemljišta, hrane itd. predstavlja globalni problem današnjice i sve više

zaokupljuje paţnju.

Master rad

3

1.1. ZagaĎenje vazduha

Vazduh je najznaĉajniji ţivotni i biološki resurs. Vazduh predstavlja smešu

gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78,08%, kiseonika

20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim koliĉinama kriptona, ksenona, helijuma,

neona i drugih. U promenljivim koliĉinama u vazduhu moţe biti vodene pare, ozona,

ugljen dioksida, radona i drugih. Sastav vazduha varira na razliĉitim visinama. Pri

većoj visini smanjuje se sadrţaj kiseonika, a povećava se sadrţaj vodonika.

ZagaĊenje vazduha je ustvari unošenje štetnih prirodnih i

sintetiĉkih materija u atmosferu kao direktna ili indirektna

posledica ĉovekovih delatnosti. Prisustvo ovih

nespecifiĉnih konstituenata, proizvoda ljudske delatnosti u

manjim ili većim koliĉinama menja uobiĉajen sastav

vazduha.

Kvalitet vazduha je veoma bitna komponenta za sve

terestriĉne organizme i zato je veoma vaţna tema

današnjice. Zbog negativnih posledica koje zagaĊen

vazduh ima na ţivotnu sredinu, a posebno na zdravlje

ljudi stvorila se potreba kontrole kvaliteta vazduha. Cilj kontrole kvaliteta vazduha

je registracija i praćenje promena kvaliteta vazduha, utvrĊivanje izvora zagaĊenja,

stepena zagaĊenja, kretanja zagaĊenosti vazduha u toku godine, procena

opterećenosti pojedinih lokacija, utvrĊivanje kritiĉnih lokacija u cilju upozorenja

javnosti, utvrĊivanje mera zaštite i kao krajnji cilj zaštita zdravlja ljudi.

Zagadjeni vazduh utiĉe na razliĉite

naĉine na zdravlje ljudi i ĉitav ekosistem.

Atmosfera sluţi i kao sredstvo transporta

zagadjujućih materija do udaljenih lokacija i

kao sredstvo zagadjenja kopna i vode.

Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od

tipa zagadjivaĉa.

Master rad

4

1.1.1. Izvori i vrste zagaĎujućih materija

Glavni uzrok zagaĊenja vazduha (aerozagaĊenja) je proizvodnja energije, ĉiji je

glavni cilj poboljšanje kvaliteta ţivota, a to poboljšanje dovodi do narušavanja

osnovnih uslova ţivota, odnosno dovodi do zagaĊenja ţivotne sredine.

Izvori zagaĊenja vazduha su mnogobrojni i mogu biti prirodni i veštački.

Prirodni izvori zagaĊenja su :

Vulkani,

Zemljotresi,

šumski poţari,

oluje,

biljke,

ţivotinje i dr.

Veštački izvori zagaĊenja su :

saobraĉajna i trasportna sredstva,

individualna loţišta,

kotlarnice i toplane,

termoelektrane,

nuklearne elektrane,

industrijski objekti i dr.

ZagaĊujuće materije koje nastaju iz svih ovih izvora su razliĉite i razliĉitog su

sastava. Najĉešće su to: ugljenikovi i azotovi oksidi, sumporna jedinjenja,

ugljovodonici, ĉvrste supstance i mnoge druge materije.

Master rad

5

Tab. 1. Najčešće vrste i izvori zagađujućih materija ( Đjukanovic, 1991.)

Vrsta zagaĎivača Izvor zagaĎivača

Ugljen-dioksid (CO2) Sagorevanje fosilnih goriva,vulkani,ţivotinje

Ugljen-monoksid

(CO)

Automobili na gas, industrija koja koristi gas ili

ulja,zagrevanje zgrada uljima ili gasom, vulkani

Oksidi sumpora (SO2 ,SO3)

Industrija koja koristi ugalj i naftu, zagrevanje ugljem i naftom, elektrane koje koriste ugalj, naftu i gas

Oksidi azota (NO,NO2)

Automobili na gas, zagrevanje zgrada loţ uljem i gasom, industrija i elektrane

Azotna jedinjenja Industrijski procesi, procesi sagorevanja, biološko

raspadanje

Ozon (O3) Reakcije u troposferi i transport iz stratosfere

ZagaĊujuće supstance mogu biti ĉvrstog, teĉnog ili gasovitog agregatnog

stanja, mogu direktno dospeti u vazduh (primarne) ili mogu nastati u samom

vazduhu od drugih zagaĊujućih supstanci pod uticajem elektromagnetnog zraĉenja

sa Sunca (sekundarne). Efekti koji tom prilikom nastaju su razliĉiti zbog razlika u

njihovoj koncentraciji i njihovom hemijskom sastavu. Supstance koje zagaĊuju

ţivotnu sredinu dospevaju u vazduh kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja

(fosilna goriva) iz veštaĉkih izvora zagaĊenja, a takoĊe zagaĊenje vazduha nastaje i

usled poţara, eolske erozije, vulkanskih erupcija (prirodni izvori zagaĊenja).

ZagaĊen vazduh na razliĉite naĉine utiĉe na ţivi svet: utiĉe na zdravlje ljudi i drugih

ţivih organizama, na klimatske promene, promene u vodenim tokovima i zemljištu.

Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obiĉno se ima na umu troposfera,

deo atmosfere neposredno iznad nas u kome se sakuplja ugljendioksid i spreĉava

odavanje toplote, tako da se površina zemlje sve više zagreva.

Uzroci problema zagaĊenja vazduha nisu samo koliĉine zagaĊivaĉa koje se

emituju u vazduh, već na uzroke znaĉajno utiĉu: prostor koji se zagaĊuje, vreme

kada do zagaĊenja dolazi i okolnosti pod kojima se ono dogaĊa. Prostor je deo

problema zagaĊenja vazduha zbog toga što se najviše zagaĊivaĉa ispušta upravo u

vazduh koji neposredno udišemo. Stambene ĉetvrti ili gradovi zahvataju veoma

male površine, ali vazduh upravo u ovim delovima prima najjaĉe koncentracije

emisija zagaĊujućih supstanci. Vreme je deo problema zato što je dinamika

Master rad

6

zagaĊenja vaţna. U svakom većem gradu, svakog jutra i popodneva cirkuliše

ogroman broj automobila sa periferije ka centru grada i obrnuto. Rezultat je nagli

skok zamašnog osloboĊenja zagaĊivaĉa dva puta dnevno. Vremenski uslovi i

topografija su znaĉajni faktori zagaĊenja vazduha. Oĉigledno je da u bilo kom

momentu nivo zagaĊujućih materija u atmosferi daleko zaostaje za kumulativnim

koliĉinama koje se šalju u atmosferu zbog toga što dolazi do: procesa spontane

hemijske transformacije, do fiziĉkih procesa kao što su solubilizacija i taloţenje i

mikrobiološke razgradnje u zemljištu i vodi.

Stepen delovanja ovih procesa varira od mesta do mesta, od zagaĊivaĉa do

zagaĊivaĉa i od vremena do vremena. Drugim reĉima, vreme boravka bilo koje

hemijske materije u ţivotnoj sredini veoma se razlikuje i zavisi od razliĉitih

hemijskih, fiziĉkih i bioloških odlika sredine i od same hemikalije.

Tab.2. Odnos zagađujućih materija iz prirodnih i veštačkih izvora

zagađenja i njihovo vreme boravka u ţivotnoj sredini

ZagaĎi-

vač

Izvori zagaĎivača Antro.

(%)

Osnovn

a konc.

Vreme zadrža-vanja

Transfr-

macija Antropogeni Prirodni

CO2 Sagorevanje Disanje,

raspadanje 1.4 320 ppb

2-4

godine fotosinteza

CO Sagorevanje

Šumski

poţari 79 0.1 ppb

Manje od 3

godine

NO Sagorevanje

pri visokim temp.

Bakterijska

aktivna podloga

0.5 0.2 ppb 5 dana Fotohemijske

oksidacije

NO2 Sagorevanje pri visokim

temp

Bakterijska aktivna podloga

0.5 0.5 ppb 5 dana Fotohemijske

oksidacije

NH3 Preradom

otpadaka

Biološko

raspadanje 0.3 6-20 ppb 7 dana

Reakcije sa

SO2

SO2 Sagorevanje

fosilnih goriva vulkani 100 0.2 ppb 4 dana

Oksidacija H2SO4

Master rad

7

Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi

Efekt specifiĉne zagaĊujuće supstance na zdravlje ĉoveka zavisi i od samog

ĉoveka, njegovih godina i genetskog nasleĊa, da li boluje od nekih bolesti, od

stepena fiziĉke aktivnosti i stresa. Isto tako, efekti polutanata (zagaĊujućih

supstanci) na ekosistem zavise i od samog ekosistema- vrsta koje u njemu postoje,

hemijskog sastava tla i drugih elemenata.

Moguća klasifikacija bolesti vezanih za problem delovanja zagaĊivaĉa vazduha

na ljude:

1. disajni nadraţaji i akutni problemi funkcije pluća,

2. rak,

3. strukturne promene,

4. sistemska trovanja (npr. olovom),

5. slabljenje imunološkog sistema koji dovodi do povećane podloţnosti

infekcijama,

6. ostali tipovi smanjenog sadrţaja kiseonika u tkivu (npr. gubitak svesti zbog

udisanja ugljen-monoksida).

Ĉak i kratko izlaganje oksidima sumpora i azota ili ozonu, moţe dovesti do

teškoća u disanju ili razmeni gasova, zbog edema (gomilanja teĉnosti u tkivima),

stvaranja mukusa (sluzi) i bronhijalnog spazma kao posledice iritacije i zapaljenja.

Hemijske materije koje u pluća dospeju iz okoline mogu izazvati i druge

bolesti osim bolesti respiratornog trakta. AerozagaĊujuće materije koje dospevaju u

krvotok preko pluća i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se

sistemski toksini. Olovo i ţiva su najvaţniji primeri sistemskih toksina koji se nalaze

u vazduhu. Olovo kao teški metal izaziva prvo biohemijske, zatim fiziološke i najzad

zdravstvene posledice usled reakcije sa enzimima, drugim proteinima i ostalim

hemijskim elementima ćelija.

Ĉist vazduh je osnov za zdravlje i ţivot ljudi i ĉitavog ekosistema. Problemi

nastaju kada se poremeti odnos sastavnih komponenti vazduha.

Master rad

8

1.2. Monitoring i bioindikacija

Monitoring sistem predstavlja jedan od osnovnih uslova za praćenje stanja i

upravljanje kvalitetom ţivotne sredine i to preko organizovanja posebnog

nadzornog i alarmnog sistema. Ovim sistemom prate se priroda, izvori, kvalitet i

disperzija sumnjivih ili potvrĊeno štetnih agenasa u ţivotnoj sredini.

U osnovi postoje dva oblika monitoringa. Prvi je cilj monitoring gde se prate

aktuelne ili potencijalne mete ( ĉovek, ţiva bića, hidrosfera, atmosfera itd.) koje

reaguju na razliĉite promene ţivotne sredine promenom svojih najrazliĉitijih

karakteristika. Drugi je faktor monitoring, gde se prate potencijalno štetni ili

nesumnjivo štetni faktori ţivotne sredine, koji bi mogli ili koji izazivaju neţeljene

posledice po ţivotnu sredinu, koje se ispoljavaju i na ţive organizme.

U okviru faktor monitoringa prate se razliĉiti faktori ţivotne sredine tj.

ekološki faktori : a) fiziĉki – temperatura, zraĉenje, vlaţnost, oblaĉnost, itd.,

b) hemijski – neka jedinjenja nekih elemenata (SOx,NOx ...), c) Biološki – infekcije,

epidemije, biomasa itd. Ovi faktori deluju na razlicite ciljeve.

Cilj je prikupljanje podataka o prisustvu i distribuciji zagaĊujućih supstanci,

praćenje emisija i imisija, izvora zagaĊenja i njihovog rasporeda, transporta

zagaĊivaĉa i odreĊivanje njihovih koncentracija na odreĊenim mernim mestima.

U tu svrhu do danas je razvijen veliki broj metoda i tehnika detekcije zagaĊenja.

Sve one se mogu podeliti u dve velike grupe, na: fizičko-hemijske i biološke.

Fizičko-hemijske metode zasnivaju se na fiziĉko-hemijskom merenju i

matematiĉkom izraĉunavanju koliĉine i koncentracije pojedinaĉnih polutanata u

vazduhu u jediniĉnom volumenu u jedinici vremena. Nedostatak ovih metoda vidi

se u tome što one daju presek trenutnog stanja i ne mogu da predvide pravi efekat

sloţenog uticaja razliĉitih faktora na ţivim bićima na mestima gde ona ţive,

nedostatak ovih metoda se ogleda i u tome što one daju samo uprošćenu sliku koja

ukazuje samo na opšte stanje kvaliteta vazduha, jer se kvalitet vazduha meri samo

na malom broju taĉaka.

Biološke metode podrazumevaju registraciju i praćenje reakcije i promena

koje se dešavaju na nekom od nivoa biološke organizacije ţivih bića. Rezultat

Master rad

9

primene metode bioindikacije taj što je moguće sagledati vremensku dimenziju

negativnog delovanja polutanata u ekosistemima. Dobar primer za ovo su lišaji

koji dugi niz godina naseljavaju koru drveta, svakodnevno ţive u realnim,

promenljivim uslovima ţivotne sredine i reaguju na iste u dugom vremenskom

periodu. Stoga svojim prisustvom lišaji pokazuju stvarno stanje zagaĊenosti

vazduha na mestu na kojem ţive, a na taj naĉin ukazuju i na stvarni, dugotrajni

proces negativnog uticaja na ljude i ostale ţive organizme datog podruĉja.

Prednost biomonitoringa u odnosu na fiziĉko-hemijski monitoring ogleda se u

tome što biomonitoring daje kumulativnu sliku zagaĊenja na osnovu efekta dugog

uticaja malih i većih koncentracija nekih zagaĊujućih supstanci u vazduhu, što se ne

moţe detektovati fiziĉko-hemijskim merenjima. TakoĊe, primenom ovih metoda

moţemo doneti zakljuĉak o delovanju pojedinaĉnih agenasa, ali i o njihovom

sinergistiĉkom dejstvu koje dovodi do kvalitativno novih posledica po organizme i

ţivotnu sredinu. Metode bioindikacije su jeftinije od fiziĉko-hemijskih metoda.

Najbolji bioindikatori kvaliteta vazduha

jesu lišaji. Oni su najbolji bioindikatori zbog

svojih osobina. Lišaji neselektivno usvajaju

supstance iz vazduha i vodene pare, oni na

svojoj površini nemaju kutikulu ili neke druge

tvorevine koje imaju zaštitnu ulogu, nemaju

sposobnost izbacivanja štetnih supstanci iz tela,

sporo rastu i aktivni su tokom cele godine.

Poseban tip metabolozma omogućava lišajevima

da vrše fotosintezu i na ekstremno niskim temperaturama, ĉak i do -25 0C.

Master rad

10

Korasti tip lišaja

1.3. Karakteristike lišaja

1.3.1. Šta su lišaji?

Lišaji su organizmi koji su izgraĊeni od alge i gljive, koje su zdruţene u

mutualistiĉku simbiotsku zajednicu. Gljive koje ulaze u sastav lišaja su uglavnom iz

podrazdela Ascomycotina, a manji broj iz podrazdela Basidiomycotina, a alge su iz

razdela Cyanoprokaryota i Chlorophyta. Svaki lišaj ima svoju karakteristiĉnu gljivu,

tako da broj vrsta lišajeva istovremeno predstavlja i broj vrsta gljiva koje ulaze u

njihovu graĊu, dok pojedinaĉna vrsta algi moţe imati više vrsta gljiva kao partnera

u ovoj simbiozi.

Gljive se smatraju graditeljem lišaja, jer u većini sluĉajeva preovladavaju u

kvantitativnom smislu. One od alge dobijaju organske materije koje su one

sintetisale u procesu fotosinteze, a zauzvrat gljive štite alge od isušivanja i jake

sunĉeve svetlosti. Alge od gljive dobijaju i neke mineralne materije, kao i

mogućnost naseljavanja staništa ĉiji su uslovi nepovoljni za ţivot same alge.

1.3.2. Morfološka graĎa lišaja

Po svojoj morfologiji lišaji se dele na one sa

korastim, listastim i ţbunastim tipom talusa.

Lišaji sa korastim tipom talusa celom su svojom

površinom ĉvrsto vezani za supstrat i veoma ih je

teško odvojiti od njega, a da se pritom ne oštete. U

zavisnosti od toga da li talus naseljava samo površinu

supstrata ili delimiĉno zalazi u njega razlikujemo:

epigene i endogene koraste lišaje. Epigeni lišaji se

dele na : epifleodne ( rastu na drveću ) i epilitne

lišaje (rastu na stenama). Endogeni lišaji se dele

na: hipofleodne (kao podlogu koriste drvo) i

endolitne lišaje (kao podlogu koriste stene).

Master rad

11

Lišaji sa listastim tipom talusa su po svojoj morfologiji sloţenije organizacije

od korastih. Njihov talus nije celom svojom površinom priĉvršćen za podlogu, uvek

je manji ili veći deo talusa slobodan.

Lišaji sa ţbunastim tipom talusa imaju najviši nivo morfološke

diferenciranosti. Za podlogu su priĉvršćeni veoma labavo, prema podlozi imaju

uspravan poloţaj ili od nje vise u obliku duţih ili kraćih ţbunića.

1.3.3. Upotreba lišaja

Lišaji su odliĉni indikatori zagaĎenosti vazduha iz industrije, jer nemaju

sposobnost izluĉivanja apsorbovanih materija, već ih nagomilavaju u telu, kada

koliĉina štetnih materija postane toksiĉna oni odumiru.

Pionirske su vrste u naseljavanju golih stena i zemljišta, ĉime stvaraju

podlogu za kasnije naseljavanje biljaka. Razvijaju se na zemljištima siromašnim

mineralnim materijama ( tundre na severu ) na kojima biljke ne mogu da rastu pa

tako predstavljaju hranu ţivotinjama tih predela. Na Islandu se neke vrste, kao što

su Cetraria islandica ili Lecanora esculenta ( bogate skrobom ) koriste u ishrani

ljudi. Iz više vrsta lišaja izolovani su antibiotici, pa se mogu koristiti i u medicini.

Listast tip lišaja Ţbunasti tip lišaja

Master rad

12

U cvećarstvu se za pravljenje venaca koristi vrsta Cladonia alpestris, koja ţivi u

severnoj Evropi. Neke vrste kao što je Evernia prunastri sadrţe aromatiĉne

materije, pa su se ranije koristile za pravljenje parfema.

Roccella fucoides i Roccella tinctoria su mediteranske vrste lišaja i ranije su se

koristile za dobijanje boja.

1.3.4. Lišaji kao bioindikatori

Dug ţivot, neodbacivanje starih delova i akumulacija mnogih materija u talusu

ĉini lišaje pouzdanim indikatorima stanja ţivotne sredine.

Lišaji ţive na raznim podlogama i svakodnevno su izloţeni promenama

spoljašnje sredine, a svojim prisustvom pokazuju realno stanje zagaĊenosti

vazduha podruĉja u kome ţive, istovremeno na osnovu njih se mogu doneti

zakljuĉci o duţini trajanja zagaĊenja i njegovom uticaju na ţivot ljudi i drugih ţivih

organizama.

Zbog svojih fiziĉkih, hemijskih i bioloških karakteristika lišaji su izuzetno osetljivi

na promene u sastavu vazduha, a posebno na povećanje sumpor-dioksida. Neke od

karakteristika zbog kojih su epifitski lišaji dobri indikatori zagaĊenosti vazduha su :

Nedostatak površinske zaštitne strukture, kao što je kutikula, iz tog

razloga polutanti nesmetano prodiru u unutrašnjost talusa lišaja i

negativno utiću na njegove ćelije.

Lišaji gotovo sve supstance usvajaju iz vazduha i padavina, što znaĉi

da pored korisnih usvajaju i štetne.

Oni su vise osetljivi kada su u hidratisanom stanju, nego kada su suvi,

jer im je tada nivo metabolizma veći.

Lišaji nemaju sposobnost odbacivanja pojedinih delova tela, kako bi se

oslobodili štetnih supstanci koje se nalaze u tim delovima tela. Jedna

od karakteristika jeste i njihova metaboliĉka aktivnost tokom cele

godine, što predstavlja problem tokom zimskog perioda, kada je

vazduh po pravilu najzagaĊeniji.

Master rad

13

Ukoliko je mala koncentracija zagaĊujućih supstanci u vazduhu dolazi do

smanjenja gustine populacije lišaja, a ukoliko se koncentracija zagaĊujućih

supstanci poveća dolazi do njihovog potpunog izumiranja. Pokazatelj lošeg kvaliteta

vazduha jeste i loše morfo-anatomsko stanje lišaja u blizini izvora zagaĊenja :

talusi su sitni, mogu biti oštećeni , promenjenih boja, bez pojedinih anatomskih

struktura, sa nezrelim sporama pa ĉak i potpuno sterilni.

1.4. Dosadašnja istraživanja lišajske flore na teritoriji

Republike Srbije

Na teritoriji Srbije, lihenološka istraţivanja su u velikoj meri zapostavljena. Mali

broj istraţivaĉa se njima bavi. Ne postoji spisak vrsta za celu Srbiju, te samim tim

ni spisak ugroţenih (Crvena lista). Zbog toga je svako lihenološko istraţivanje

vaţno i donosi nove podatke o diverzitetu lišajeva Srbije.

Lišaji se prvi put u Srbiji pominju 1859. godine u radu Josifa Panĉića (Panĉić,

1859), a dosadašnja istraţivanja lišajske flore raĊena su u okviru diplomskih,

magistarskih i doktorskih radova od strane studenata Biološkog fakulteta

Univerziteta u Beogradu (Milić, 1981; Matijašević, 1988; Savić, 1991; Stamenković,

1992; Savić, 1997), kao i Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Nišu

(Gajević, 2005; Branković, 2009; Ratković, 2009).

Najviše istraţivan deo Srbije, jeste jug Srbije – grad Niš i okolni gradovi

(Stamenković, 1992; Stamenković, 1995, 1996, 1997; Cvijan i Stamenković,

1996a, 1996b; Stamenković, 2002).

Rad koji je vezan za istraţivanje urbane teritorije opštine Blace jeste master rad

Svetlane Ristić (Ristić, 2012).

Master rad

14

2. GEOKLIMATSKE KARAKTERISTIKE OPŠTINE

BLACE

Master rad

15

U juţnom delu središnje Srbije nalazi se teritorija opštine Blace, koja zauzima

poloţaj izmeĊu 43°24' и 43°12' severne geografske

širine i 21°09' и 21°24' istoĉne geografske duţine.

(PPOB, 2010.)

Teritorija ove opštine smeštena je u Topliĉkoj

kotlini, na istoĉnim obroncima Kopaonika i

jugozapadnim obroncima Jastebca, zahvatajući

severozapadni deo Topliĉkog basena koji je

Jankovom klisurom spojen sa dolinom Rasine,

odnosno Kruševaĉkim basenom. Prostire se na

površini od 306 km2, na kojoj u 40 naselja ţivi 13

759 stanovnika. Za opštinu Blace moţe se reći da

ima periferan poloţaj u odnosu na glavne

saobraĉajne pravce. Ipak, ona predstavlja najkraći

put izmeĊu Kruševaĉke i Topliĉke kotline, predstavlja i raskrsnicu puteva prema

Kosovu i Metohiji, Kopaoniku, Prokuplju i Kruševcu. Opština nema razvijen

ţelezniĉki i vazdušni saobraćaj.(PPOB, 2010.)

Reljef. Reljef Opštine Blace je okarakterisan ravniĉarsko-breţuljkasto-

brdovitim i nisko-planinskim terenima, sa nekoliko izrazitih površi od 410-430, 500-

540, 620-640 i 690-725 m, ĉija praktiĉna vrednost dolazi do izraţaja pri prostornoj

organizaciji biljne proizvodnje. Teren pripada stoĉarsko-planinskom rejonu. Zbog

relativno malih razlika u visini prostor je pogodan za razvoj ratarske, voćarske,

vinogradarske, ali i stoĉarske proizvodnje. Tektonskim i fluviodenudacionim

procesima stvorena je glavna morfološka struktura reljefa, njene glavne predeone

celine ĉine Unutrašnji Dinaridi ( severoistoĉni ogranci centralnog Kopaonika ). Reljef

koji se odlikuje prisustvom raznovrsnih oblika koji su nastali pod uticajem sloţenog

delovanja endogenih i egzogenih sila, pripada planinsko–dolinsko–kotlinskoj Srbiji i

uglavnom je stvoren radom fluvijalne erozije. U opštini su izdvojene tri morfološke

celine : zona kotlinskog dna, obod i planinski okvir. (PPOB, 2010.)

Poloţaj Blaca na karti Srbije

Master rad

16

Nagib terena. Nagibi terena u podruĉju kotlina su veoma mali. PobrĊa na

obodu kotline se nalaze na manje ili više nagnutom terenu (do 5, maksimalno 10%

do 15%), pri ĉemu su pojedini delovi na izuzetno strmim padinama u gornjim

delovima dolina pritoka koje se sa severa spuštaju ka kotlini (20-30%). Planinski

tereni Jastrepca su strmiji a tereni obronaka Kopaonika su blaţi i niţi (do 15,

maksimalno 20%). (PPOB, 2010.)

Erozija. Erozijа u ovom delu Srbije je srednje izrаţenа. Geološki sаstаv,

klimаtski i hidrološki uslovi, neplаnsko i neаdekvаtno krĉenje šumа kao i

neаdekvаtnа obrаdа zemljištа odgovorni su za pojavu erozije u zаpаdnom i

jugozаpаdnom delu opštine. Osnovnu geološku grаĊu ĉine: kompleksi škriljаcа,

kreĉnjаci, dolomiti, lаporci i miocenski sedimenti. (PPOB, 2010.)

Klima. Teritorijа opštine Blаce odlikuje se umereno kontinentаlnom klimom,

kojа sа povećаnjem nаdmorske visine pokazuje karakteristike plаninske klime. Nа

klimаtske kаrаkteristike ovog podruĉja pored spoljnih fаktorа, uticаle su i

kаrаkteristike Topliĉke kotline i prаvci pruţаnjа plаninskih mаsivа Kopаonikа i

Velikog Jаstrepcа. Mikroklimа se rаzlikuje u kotlini, nа ogrаncimа Jаstrepcа i

Kopаonikа. Nаstаlа je pod uticаjem vаrijetetа umereno kontinenаtаlne klime koja

se odlikuje: hladnim zimama sa postojanim sneţnim pokrivaĉem, kratkim

prolećima, toplim i vlaţnim letima i hlаdnijim jesenimа od proleća. (PPOB, 2010.)

Temperatura vazduha

Tab.3. Srednje mesečne temperature vazduha (Republiĉki hidrometeorološki

zavod)

Blace I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.

T

(°C) 0.6 0.5 4.4 9.2 13.3 16.8 20.8 19.7 14.2 9.8 4.0 1.6 10.1

Master rad

17

Na osnovu uvida u podatke o minimalnim, srednjim i maksimalnim dnevnim

temperaturama u toku godine, uoĉavaju se povoljne klimatske prilike za ţivot.

Proseĉna srednja godišnja temperatura iznosi 10,1 °C.

Najniţa temperatura (0.6°C) je u januaru, a najviša (20.8°C) u julu, te godišnja

amplituda iznosi 21.4 °C.

Kontinentalni klimat opštine Blace karakterišu srednje temperature godišnjih

doba : 0.6ºС za zimu, 9.0ºС za proleće, 19.1ºС za leto и 9.3ºС za jesen.

Po tome se podneblje opštine Blace odlikuje hladnim zimama, neznatno toplijom

jeseni i prolećem i umereno toplim letima, pa duţina vegetacionog perioda iznosi

220 do 240 dana. (PPOB, 2010.)

Padavine

Proseĉnа godišnjа visinа pаdаvinа je oko 628 mm. Od januara do maja

meseca proseĉna koliĉina pаdаvina se kreće od 40-50 mm, mаj i juni su sа nаjviše

pаdаvinа (72-74 mm), od julа do septembrа nivo pаdаvinа se smаnjuje od 55 nа

31 mm, а od oktobrа do decembrа nivo pаdаvinа opаdа (sа 64 nа 51 mm). Zа

vreme periodа vegetаcije u proseku pаdne 330 mm vode, što pogoduje rаzvoju

rаtаrstva, voćаrstva i vinogrаdаrstva. (PPOB, 2010.)

Proseĉnа godišnjа koliĉina pаdаvinа nа podruĉju opštine Blаce iznosi 628

mm, nаjvećа proseĉnа vrednost pаdаvinа utvrĊenа je u mаju od 74 mm/m2 а

nаjmаnjа u septembru sа 31mm/m2. (PPOB, 2010.)

Tab.4. Prosečne količine padavina po mesecima u Blacu ( Republiĉki

hidrometeorološki zavod )

Blace I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.

Pad.

mm 44 40 40 55 74 72 55 42 31 64 60 51 52.3

Srednjа godišnjа vrednost relаtivne vlаţnosti iznosi oko 70% u Blаcu (PPOB,

2010). U kotlini, zа rаzliku od plаninskih krаjevа, ĉeste su jutаrnje mаgle, nаroĉito

Master rad

18

zimi u vreme trаjаnjа grejne sezone. Mаglа se u višim predelimа retko zаdrţаvа u

toku dаnа. (PPOB, 2010.)

Oblаčnost

Godišnjа oblаĉnost nа ovom podruĉju je priliĉno velikа usled mešаnjа

kontinentаlnih i donekle sredozemnih vаzdušnih mаsа, s tim što je oblаĉnost

izrаţenijа nа podruĉjimа sа većom nаdmorskom visinom. Oblаĉnost je nаjveća

tokom zimskih meseci, а nаjmаnja u letnjem

periodu. (PPOB, 2010.)

Vetrovi

Vetrovi utiĉu na promenu klime ovog

podruĉja. Ovo podruĉje se ne odlikuje vetrovimа

velikih brzina – vаzdušnа cirkulаcijа se svodi u

lokаlne okvire. Vetrovi koji duvaju, najĉešće su iz

pravca sever-severozapad i oni su ti koji donose

pаdаvine ovom podruĉju. (PPOB, 2010.)

Biogeogrаfske kаrаkteristike

Umereno kontinentаlnа klimа sа dovoljnom koliĉinom padavina, povoljnim

proseĉnih temperаturаma u vegetаcionom periodu i pedološki pokrivаĉ podruĉjа,

omogućili su rаzvoj vegetаcije rаznovrsnih vrstа flore.

Nа podruĉju opštine Blаce šume zаuzimаju 37% od ukupne površine

(306,4km²) što je više od prosekа zа Republiku Srbiju (27,5 %). Šume su

lišćаrske: najbrojniji je hrаst sа 95 %, bukvа je zastupljena sa oko 4 % i mаnje od

1 % pripada ostаlom drveću, mаhom tvrdim lišćаrima. Ovaj šumski fond

predstаvljа znаĉаjаn resurs zа rаzvoj ove opštine. (PPOB, 2010.)

Na podruĉju koje pripada kotlini nema šume i ono se koristi za poljoprivrednu

proizvodnju. Razvijeno je i voćarstvo, od voća su najviše zastupljene šljiva i jabuka.

Ţivotinjski svet šireg podruĉja raznovrstan je i bogat, pogotovu u planinskom

delu, gde se sreće sitnija divljaĉ, zec, srna, divlja svinja i raznovrstan ptiĉji svet.

(PPOB, 2010.)

Sl. 1. Ruža vetrova

opštine Blace

Master rad

19

3. MATERIJAL I METODE

Master rad

20

Za izradu ovog rada korišĉena je metoda lišajske indikacije kvaliteta vazduha.

Ona se zasniva na : prepoznavanju lišaja na terenu, njihovog sakupljanja, detekcije,

njihovog kartiranja, izraĉunavanja vrednosti indeksa atmosferske ĉistoće i

odreĊivanja zona indikacije kvaliteta vazduha.

Lišajski materijal je prikupljan tokom druge polovine jula i prve polovine

septembra 2011. godine na ruralnom podruĉju opštine Blace.

Pre izlaska na teren obezbeĊena je karta istraţivane oblasti, radi

obeleţavanja taĉaka na kojima se vrši posmatranje ili sakupljanje uzoraka sa

drvenastih vrsta (ukoliko se pronaĊeni lišaj ne moţe determinisati na licu mesta,

skida se sa kore drveta i pakuje u odgovarajuću ambalaţu-kovertu, pri ĉemu se na

koverti piše broj drveta sa kojeg je uzet lišaj na datoj istraţivanoj taĉki). Osim

pribora za posmatranje ( lupa ), za odreĊivanje pokrovnosti ( mreţa ) i za uzimanje

uzoraka ( skalpel, noţ), neophodna je beleţnica u kojoj se pored svake vrste lišaja

beleţi i vrsta drveta na kojoj su lišaji naĊeni kao i njihova pokrovnost.

Nakon svih ovih koraka izraĉunava se indeks atmosferske ĉistoće vazduha

( IAP ) prema formuli :

IAP – index of atmospheric purity

Q – ekološki index svake vrste

f – koeficijent koji predstavlja pokrovnost svake konstatovane vrste

na svakom istraţivanom mestu ( izraţava se vrednostima 1-5 ).

Dobijene IAP vrednosti za svaku istraţivanu taĉku nanose se na nemu kartu

ispitivane oblasti, a onda se sve vrednosti koje su u izvesnim intervalskim

granicama spajaju izometrijskim linijama pri ĉemu se razdvajaju zone različitog

stepena aerozagaĎenja.

IAP = 1/10 ∑n 1 ( Q x f )

Master rad

21

Zone različitog stepena aerozagaĎenja :

1. “normalna zona” - obuhvata podruĉja u kojima je vazduh ĉist ili sa

vrlo niskom koncentracijom SO2 od 0,0 do 30-40 µg/m3, IAP>19

2. “zona borbe” – u ovoj zoni nalaze se lišajske vrste koje indikuju

koncentraciju SO2 od 30-150 µg/m3 . IAP≈ 9- 19

3. “lišajska pustinja” – u ovoj zoni koncentracija SO2 je u velikom delu

godine viša od 170 µg/m3 . IAP≈ 3- 8

Master rad

22

4. REZULTATI I DISKUSIJA

Hypogymnia physodes

Master rad

23

4.1 Rezultati

4.1.1 Pregled konstantovane lišajske flore

Rezultati ovog istraţivanja dobijeni su na osnovu sprovedenog istraţivanja

bioindikacije kvaliteta vazduha korišćenjem lišaja kao bioindikatora i

izraĉunavanjem indeksa atmosferske ĉistoće (IAP), tom prilikom došlo je do

odreĊenih rezultata.

Analizom sakupljenih uzoraka na terenu utvrĊeno je da se istraţivano

podruĉje odlikuje relativno siromašnom lišajskom florom. Na sva ĉetiri istaţivana

podruĉja zabeleţeno je prisustvo 21 vrste lišaja iz 19 rodova. Na podruĉju sela

Šiljomana utvrĊeno je prisustvo 14 vrsta lišaja iz 13 roda (tab.6), u selu Kaševar 8

vrsta lišaja iz 8 rodova (tab.7), na teritoriji sela Đurevac 14 lišaja iz 14 roda (tab.8)

i u selu Vrbovac je zabeleţeno je 11 vrsta lišaja iz 10 rodova (tab.9). Od rodova

najzastupljeniji su: rod Parmelia koga predstavljaju 2 vrste (P. Sulcata i P. tiliacea)

i rod Physcia koji je predstavljen takoĊe sa 2 vrste (Physcia adscendens i Physcia

stellaris).

Vrste lišaja koje se najĉešće javljaju i koje imaju najveću pokrovnost, kao i

manje uĉestali lišaji sa manjom ili većom pokrovnošću prikazani su u tabeli 5.

Parmelia sulcata Xanthoria parietina

Master rad

24

Tab.5. Taksoni lišaja i njihova frekvencija na istraţivanim područjima (-Pokrovnost te vrste je neznatna)

Lišaj/frekvencija Šiljomana

%

Kaševar

%

Đurevac

%

Vrbovac

%

Amandinea punctata 25

Arthonia punctiformis 33

Candelaria concolor -

Candelariella xanthostigma 75 75 100 100

Cladonia fimbriata 50

Evernia prunastri 75 100 100 67

Flavoparmelia caperata 33

Hypogymnia physodes 25 33

Lecanora caprinea - 33

Lecidella elaeochroma 25

Lepraria incana 25 -

Melanelia subaurifera 100 50 100 67

Parmelia sulcata 75 75 33 100

Parmelia tiliacea -

Pseudoevernia furfuracea -

Phaeophyscia orbicularis 50 100 100 67

Physcia adscendens 100 75 100 100

Physcia stellaris 33

Physconia grisea 75 25 100 67

Rinodina roboris -

Xanthoria parietina 100 75 100 100

Master rad

25

Tab.6. Taksoni lišaja konstatovani na istraţivanom području sela Šiljomana

i tačke na kojima su pronađeni

Lišaj Istraţivane

tačke

Amandinea punctata (Hoffm.) Coppins & Scheid 4

Candelariella xanthostigma (Ach.) Lettau 1, 3, 4

Cladonia fimbriata (L.) Fr. 1

Evernia prunastri (L.) Ach. 1, 2, 3, 4

Hypogymnia physodes (L.) Nyl. 1, 2

Lecidella elaeochroma (Ach.) Choisy 1

Lepraria incana (L.) Ach. 2

Melanelia subaurifera (Nyl.) Essl. 1, 2, 3, 4

Parmelia tiliacea (Hoffm.) Hale 4

Parmelia sulcata Taylor 2, 3, 4

Phaeophyscia orbicularis (Neck.) Moberg 2, 3, 4

Physcia adscendens (Fr.) Oliv. 1, 2, 3, 4

Physconia grisea (Lam.) Polet 2, 3, 4

Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. 1, 2, 3, 4

Master rad

26

Tab.7. Taksoni lišaja konstatovani na istraţivanom području sela Kaševar i

tačke na kojima su pronađeni

Lišaj Istraţivane

tačke


Evernia prunastri (L.) Ach. 5, 6, 7, 8

Melanelia subaurifera (Nyl.) Essl. 6, 7


Phaeophyscia orbicularis (Neck.) Moberg 5, 6, 7, 8

Physcia adscendens (Fr.) Oliv. 5, 6, 7

Physconia grisea (Lam.) Polet 6

Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. 5, 6, 7, 8

Master rad

27

Tab.8. Taksoni lišaja konstatovani na istraţivanom području sela Đurevac i

tačke na kojima su nađeni

Lišaj Istraţivane

tačke


Evernia prunastri (L.) Ach. 9, 10, 11

Flavoparmelia caperata (L.) Hale 11

Hypogymnia physodes (L.) Nyl. 9, 10

Lecanora caprinea (L.) Vain 9

Lepraria incana (L.) Ach. 10

Melanelia subaurifera (Nyl.) Essl. 9, 10, 11


Pseudoevernia furfuracea (L.) Zoph 11




Rinodina roboris (Dufour ex Nyl.) Arnold 10

Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. 9, 10, 11

Master rad

28

Tab.9. Taksoni lišaja konstatovani na istraţivanom području sela Vrbovac i

tačke na kojima su nađeni

Lišaj Istraţivane

tačke

Arthonia punctiformis Ach. 13

Candelaria concolor (Dickson) Stein 13


Evernia prunastri (L.) Ach. 13, 14

Melanelia subaurifera (Nyl.) Essl. 13, 14




Physcia stellaris (L.) Nyl. 14


Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. 12, 13, 14

Master rad

29

Podloga sa koje su lišaji sakupljeni je kora razliĉitih drvenastih vrsta, a

najĉešće su vrste iz rodova: Prunus sp., Tilia sp., Acer sp. i Malus sp.

Tab. 10. Lista drvenastih biljaka i tačaka na kojima su naĎeni lišaji u selu

Šiljomana

Biljka Istraţivana tačka

Acer campestre 2

Betula pendula 4

Cydonia oblonga 1, 3

Fagus silvatica 2

Juglans regia 1

Malus domestica 3, 4

Prunus cerasifera 3, 4

Prunus domestica 1, 3, 4

Pyrus communis 1

Pyrus pyraster 2

Quercus cerris 2

Robinia pseudoacacia 3

Salix caprea 4

Tilia plathyphyllos 4

Master rad

30


Kaševar


Carpinus betulus 8

Cornus mas 5

Cydonia oblonga 7

Juglans regia 5, 6, 7

Malus domestica 5, 6, 7

Morus nigra 6

Prunus avium 5, 7, 8

Prunus cerasifera 6

Prunus domestica 6, 7

Pyrus pyraster 6


Tilia plathyphyllos 5, 6

Master rad

31


Đurevac


Acer campestre 9

Betula pendula 10

Cornus mas 9

Cydonia oblonga 11

Juglans regia 9, 10


Prunus cerasifera 9

Prunus domestica 10, 11

Pyrus communis 9


Tilia plathyphyllos 10

Master rad

32


Vrbovac


Cornus mas 12

Cydonia oblonga 13

Juglans regia 12, 14


Morus nigra 12

Prunus avium 13

Prunus cerasifera 12, 14

Prunus domestica 12, 13, 14


Salix caprea 12

Master rad

33

4.1.2. Definisanje zona različitog stepena aerozagaĎenja

Za svaku istraţivanu taĉku pojedinaĉno je izraĉunat indeks atmosferske

ĉistoće vazduha (IAP) i na osnovu toga odreĊene su zone lišajske indikacije

zagaĊenja vazduha. Vrednost indeksa IAP je dobijen na osnovu koeficijenta

pokrovnosti (f) i ekološkog indeksa (Q) za svaku vrstu.

Izraĉunate vrednosti IAP za podruĉje sela Šiljomana kreću se od 12.64 do

22.29, za podruĉje sela Kaševar kreću se od 3.32 do 16.31, u selu Đurevac kreću

se od 12.13 do 16.62 i u selu Vrbovac od 10.31 do 13.99 (Tab. 18).

Veće vrednosti indeksa ukazuju na bolji kvalitet vazduha, dok manje

vrednosti indeksa ukazuju na lošiji kvalitet vazduha.

Sl. 2. Opšta skala određivanja stepena kvaliteta vazduha prema

vrednostima IAP

ZAGAĐENJE IAP

Ekstremno visoko 0

Vrlo visoko

12,5

Visoko

25,0

Prosečno

37,5

Slabo

50,0

Vrlo slabo

Master rad

34

Tab.14. Prikaz pronaĎenih vrsta lišaja, njihovih frekvencija na stablima i srednje vrednosti, kao i vrednosti IAP za svaku istraživanu tačku u selu:

Šiljomana ( tačke: 1, 2, 3, 4 ), Kaševar ( tačke: 5, 6, 7, 8 ), Đurevac ( tačke: 9, 10, 11 ) i Vrbovac ( tačke: 12, 13, 14 )

Istraživana tačka Vrsta lišaja

Stablo 1

Stablo 2

Stablo 3

Stablo 4

Stablo 5

Stablo 6

Srednja

vrednost

1

Candelariella xanthostigma 2 0 0 3 3 0 1.33

Cladonia fimbriata 0 0 0 0 0 5 0.83

Evernia prunastri 0 0 0 0 5 0 0.83

Hypogymnia physodes 0 0 0 0 3 0 0.5

Lecidella elaeochroma 0 0 0 0 5 0 0.83

Melanelia subaurifera 3 0 0 0 5 0 1.33

Physcia adscendens 0 2 3 6 3 0 2.33

Xanthoria parietina 0 7 10 8 3 0 4.66

IAP 12.64

2



Lepraria incana 2 0 4 0 0 0 1.0


Parmelia sulcata 6 0 0 0 0 8 2.33

Phaeophyscia orbicularis 0 0 0 5 0 0 0.83


Physconia grisea 0 0 0 0 6 0 1.0



IAP 17.64

3









IAP 14.13

4

Amandinea punctata 0 0 0 0 6 10 2.66



Lecanora sp. 0 0 2 0 0 0 0.33



Parmelia tiliacea 0 0 0 0 2 0 0.33





IAP 22.29

Master rad

35

Istraživ. Tačka Vrsta lišaja

Stablo 1

Stablo 2

Stablo 3

Stablo 4

Stablo 5

Stablo 6

Sred-nja

vredn-ost

5







IAP 8.15

6









IAP 16.31

7








IAP 15.66

8




IAP 3.32

9




Lecanora carpinea 0 0 0 4 0 0 0.66


Parmenlia sulcata 0 0 0 0 2 0 0.33





IAP 12.13

Tab.14. Nastavak 1

Master rad

36


Stablo 1

Stablo 2

Stablo 3

Stablo 4

Stablo 5

Stablo 6

Srednja

vrednost

10




Lepraria incana 0 0 0 0 0 2 0.33






Rinodina roboris 2 0 0 0 0 0 0.33


IAP 14.12

11



Flavoparmelia caperata 0 7 0 0 0 0 1.16






Pseudoevernia furfuracea 0 0 0 0 2 0 0.33


IAP 16.62

12







IAP 10.31

13

Arthonia punctiformis 10 0 0 0 0 0 1.66

Candelaria concolor 0 0 0 2 0 0 0.33





Phaeohyscia orbicularis 0 2 0 0 0 0 0.33




IAP 13.47

Tab.14. Nastavak 2

Master rad

37


Stablo 1

Stablo 2

Stablo 3

Stablo 4

Stablo 5

Stablo 6

Srednja

vrednost

14







Physcia stellaris 0 0 4 0 0 0 0.66

Physcoania grisea 4 0 4 0 0 4 2.0


IAP 13.99

Tab.14. Nastavak 3

Master rad

38

Tab. 15. Vrednost koeficijenta f i frekvencije (%) svake lišajske vrste i

vrednost IAP na svakoj istraživanoj tački u selu Šiljomana

Vrsta/istr.tačka 1 2 3 4 %

Amandinea punctata 3 25


Cladonia fimbriata 1 3 50



Lecanora sp.

Lecidella elaeochroma 1 25

Lepraria incana 1 25

Melanelia subaurifera 1 6 1 4 100

Parmelia tiliacea


Phaeophyscia orbicularis 1 2 50

Physcia adscendens 2 2 4 3 100


Xanthoria parietina 5 1 2 5 100

IAP 13 18 14 22 /


vrednost IAP na svakoj istraživanoj tački u selu Kaševar

Vrsta/istr.tačka 5 6 7 8 %


Evernia prunastri 1 4 3 2 100

Melanelia subaurifera 1 2 50

Master rad

39


Phaeophyscia orbicularis 2 3 3 1 100


Physconia grisea 1 25


IAP 8 16 15 3 /


vrednost IAP na svakoj istraživanoj tački u selu Đurevac

Vrsta/istr.tačka 9 10 11 %



Flavoparmelia caperata 1 33


Lecanora caprinea 1 33

Lepraria incana

Melanelia subaurifera 1 1 1 100

Parmelia sulcata 1 33

Pseudoevernia furfuracea

Phaeophyscia orbicularis 1 2 2 100



Rinodina roboris


IAP 12 14 16 /

Tab.16. Nastavak

Master rad

40


vrednost IAP na svakoj istraživanoj tački u selu Vrbovac

Vrsta/istr.tačka 12 13 14 %

Arthonia punctiformis 2 33

Candelaria concolor


Evernia prunastri 2 3 67

Melanelia subaurifera 2 1 67


Phaeophyscia orbicularis 2 1 67


Physcia stellaris 1 33

Physconia grisea 1 2 67


IAP 10 13 14 /

Na osnovu dobijenih rezultata moţemo uoĉiti: da na istraţivanim

podruĉjima sela Šiljomana, Đurevac i Vrbovac ne postoji "zona lišajske pustinje",

ali postoji "zona borbe" koja u selu Šiljomana obuhvata delove istraţivanog

podruĉja koji su obeleţeni taĉkama 1, 2, 3, u selu Đurevac taĉkama 9, 10, 11 i u

selu Vrbovac taĉkama 12, 13, 14. "Normalna zona" postoji samo u selu Šiljomana

i obuhvata deo istraţivanog podruĉja obeleţenog taĉkom 4.

U selu Kaševar postoji "zona lišajske pustinje" koja obuhvata deo istraţivanog

podruĉja obeleţen taĉkom 5 i deo obeleţen taĉkom 8 i "zona borbe" na

istraţivanim mestima obeleţenim taĉkama 6 i 7.

ZagaĊenje vazduha u zavisnosti od IAP u "zoni lišajske pustinje" je

ekstermno visoko, u "zoni borbe" moţe biti vrlo visoko i visoko, dok u

Master rad

41

"Normalnoj zoni" moţe biti proseĉno, slabo i vrlo slabo i zavisi od vrednosti IAP,

odnosno kvalitet vazduha se povećava uporedo sa povećanjem vrednosti IAP.

Zone indikacije stepena kvaliteta vazduha odabranih ruralnih naselja okoline Blaca

korišćenjem lišaja kao indikatora prikazane su na sledećoj karti.

Master rad

42

4.2. Diskusija

4.2.1. Analiza dobijenih rezultata i poreĎenje sa

rezultatima drugih istraživanja aerozagaĎenja

Ruralna sredina teritorije opštine Blace je u mnogo manjoj meri zagaĊena u

odnosu na urbani deo grada. Jedni od razloga za to su : odsustvo industrije i slabo

razvijeni motorni saobraćaj. Na istraţenom podruĉju sela Šiljomana ustanovljeno je

prisustvo "zone borbe" i “Normalna zone” kvaliteta vazduha. Na podruĉjima sela

Đurevac i Vrbovac utvrĊena je samo "zona borbe", dok je u selu Kaševar

ustanovljeno prisustvo “zone lišajske pustinje” i "zone borbe". Za ispitivano urbano

podruĉje opštine Blace karakteristiĉno je odsustvo “Normalna zone” i prisustvo zone

“lišajske pustinje”, meĊutim diverzitet i pokrovnost lišaja je nešto veći u gradskom

parku i parku u okviru bolnice, koji se nalaze u ovoj zoni. Ovakvo stanje kvaliteta

vazduha u Blacu jeste upravo zbog prisutne metalopreraĊivaĉke, tekstilne i

gumarske industrije. Osim ovih izvora zagaĊenja, na urbanoj teritoriji opštine Blace

postoji i niz drugih kao što su: mаnje kotlаrnice stаmbenih objekаtа i javnih sluţbi,

sаobrаćаj duţ regionаlnih putevа, deponije i smetlištа komunаlnog otpаdа, kao i

poljoprivredni otpаd. U ruralnoj sredini ne postoje industrijske fabrike, kotlarnice,

previše razvijen saobraćaj i sl., ali zato postoje individualna loţišta, koja tokom

zimskog perioda predstavljaju izvor zagaĊenja vazduha. U selima takoĊe postoje

divlje deponije i smetlišta i to u većem broju od onih koji se nalaze u urbanom delu

opštine, što se tiĉe poljoprivrednog otpаda koji se odlaţe u dvorištimа seoskih

domаćinstаvа, on predstаvljа problem tokom letnjih meseci zbog visokih

temperatura i slabijeg provetravanja podruĉja.

Na teritoriji opštine Blace u prethodnom periodu raĊeno je istaraţivanje ovog

tipa i došlo je do odreĊenih rezultata. (S. Ristić, 2012.).

Na istraţivanom urbanom podruĉju opštine Blace, na 10 istraţivanih taĉaka

zabeleţeno je prisustvo 18 vrsta lišaja iz 14 rodova, dok je u ruralnoj sredini na 14

istraţivanih taĉaka zabeleţena 21 vrsta lišaja iz 19 rodova.

Master rad

43

U Blacu su prisutne vrste: Lecanora albella, Lecanora dispersa, Parmelia

glabratula, Pertusaria albescens, Ramalina fastigiata i Usnea hirta kojih nema na

istraţivanim teritorijama nijednog sela, ali nisu prisutne vrste koje su naĊene u

nekom od istraţivanih sela: Amandinea punctata, Cladonia fimbriata i Lecidella

elaeochroma (Šiljomana), Arthonia punctiformis i Candelaria concolor (Vrbovac),

Flavoparmelia caperata, Lecanora caprinea i Pseudoevernia furfuracea (Đurevac).

Iako su istraţivana ruralna podruĉja opštine Blace na samo nekoliko

kilometara udaljena od urbanog dela sredine, kvalitet vazduha se u velikoj meri

razlikuje. Sela karakteriše prisustvo sve tri zone aerozagaĊenja, dok se u urbanoj

sredini javlja odsustvo “Normalna zone”, a zona “lišajske pustinje” je

najzastupljenija.

Za uporeĊivanje rezultata moĊemo koristiti i podatke lihenoloških istraţivanja

za Vlasotince. (S. Stamenković, 1996.)

Vlasotince je mali grad, ali sa relativno razvijenom industrijom i postoji

nekoliko fabrika koje opterećuju kvalitet vazduha. (S.Stamenković, 1996.)

Na 16 ispitivanih taĉaka konstantovane su 33 vrste lišaja iz 15 rodova.

Najuĉestalije vrste su: Phaeophyscia orbicularis, Xanthoria parietina, Parmelia

sulcata, Physcia adscendens i Physcia tenella.

U Vlasotincu su konstatovane sledeće vrste lišaja: Buelia punctata, Caloplaca

cerina, Caloplaca sp., Candelariella sp., Gyalecta jenensis, Graphis sp., Lecanora

allophana, Lecanora argentata, Lecanora glabrata, Lecanora intumescens, Lecanora

muralis, Lecanora pulicaris, Melanelia glabratula, Melanelia exasperate, Melanelia

sp., Parmelina quercina, Parmelina pastilifera, Physcia aipolia, Physcia tenella i

Physcia sp. kojih nema na teritorijama istraţivanih sela, ali odsustvuju vrste:

Amandinea punctata, Cladonia fimbriata, Hypogymnia physodes, Lepraria incana,

Melanelia subaurifera, Parmelia tiliacea i Parmelia sulcata (Šiljomana), Parmelia

sulcata i Melanelia subaurifera (Kaševar), Flavoparmelia caperata, Hypogymnia

physodes, Lepraria incana, Melanelia subaurifera, Rinodina roboris, Pseudoevernia

furfuracea i Parmelia sulcata (Đurevac), Arthonia punctiformis, Candelaria concolor,

Parmelia sulcata i Melanelia subaurifera (Vrbovac).

Kartiranjem lišaja ustanovljeno je da teritorija Vlasotinca pripada lišajskoj

"zoni borbe" i "Normalnoj zoni". Teritorija sela Šiljomana takoĊe pripada

lišajskoj "zoni borbe" i "Normalnoj zoni", što znaĉi da je kvalitet vazduha u

Master rad

44

Vlasotincu i ovom selu pribliţno isti, dok sela Đurevac i Vrbovac pripadaju samo

"zoni borbe", a u selu Kaševar postoji osim "zone borbe" i "zona lišajske

pustinje", što ukazuje na povećano prisustvo zagaĊujućih supstanci u vazduhu.

U Dimitrovgradu je takoĊe raĊeno istraţivanje kvaliteta vazduha uz pomoć

lišaja kao bioindikatora. (Stamenković i dr., 2010.)

Rezultati istraţivanja pokazali su da je na 13 istraţivanih taĉaka pronaĊeno

19 vrsta lišaja iz 11 rodova. Najuĉestaliji taksoni lišaja su: Phaeophyscia orbicularis,

Xanthoria parietina, Lecidella elaochroma i Candelariella xanthostigma.

Taksoni lišaja koji su pronaĊeni na ovom podruĉju, a kojih nema na

istraţivanim teritorijama istraţivanih sela su: Buelia punctata, Candelariella Aurelia,

Lecanora argentata, Lecanora intumescens, Lecanora pulicaris, Ochrolechia

pallescens, Physcia tenella, Physcia sp. i Physconia distorta, a taksoni koji nisu

prisutni na teritoriji Dimitrovgrada, a nalaze se u istraţivanim selima su:

Amandinea punctata, Cladonia fimbriata, Hypogymnia physodes, Lepraria incana,

Parmelia tiliacea i Melanelia subaurifera (Šiljomana), Melanelia subaurifera

(Kaševar), Flavoparmelia caperata, Hypogymnia physodes, Lecanora caprinea,

Lepraria incana, Melanelia subaurifera, Pseudoevernia furfuracea i Rinodina roboris

(Đurevac), Arthonia punctiformis, Candelaria concolor i Melanelia subaurifera

(Vrbovac).

Na osnovu izraĉunatih vrednosti IAP utvrĊeno je da u Dimitrovgradu postoje

sve tri lišajske zone kvaliteta vazduha. Najveći deo teritorije pripada "zoni borbe"

i "zoni lišajske pustinje", a samo mali deo na istoĉnoj strani pripada "normalnoj

zoni", što znaĉi da samo istoĉni deo grada ima kvalitet vazduha sliĉan kvalitetu

vazduha sela Šiljomana, a da vazduh najvećeg dela teritorije ima sliĉnosti sa

vazduhom sela Kaševar.

Master rad

45

5. ZAKLJUČAK

Metoda koja je korišćena u radu, a koja na relativno jednostavan i brz naĉin

pruţa uvid u kvalitet vazduha jeste metoda lišajske bioindikacije, odnosno

izraĉunavanja indeksa atmosferske ĉistoće (IAP) na osnovu diverziteta i brojnosti

lišaja.

Podloga sa koje su lišaji sakupljeni je kora razliĉitih drvenastih vrsta, a

najĉešće su vrste iz rodova: Prunus sp., Tilia sp., Acer sp. i Malus sp.

Analizom sakupljenih uzoraka na terenu utvrĊeno je da se istraţivano

podruĉje odlikuje relativno siromašnom lišajskom florom. Na sva ĉetiri istaţivana

podruĉja zabeleţeno je prisustvo 21 vrste lišaja iz 19 rodova. Na podruĉju sela

Šiljomana utvrĊeno je prisustvo 14 vrsta lišaja iz 13 roda (tab.6), u selu Kaševar 8

vrsta lišajeva iz 8 rodova (tab.7), na teritoriji sela Đurevac 14 lišaja iz 14 roda

(tab.8) i u selu Vrbovac je zabeleţeno je 11 vrsta lišaja iz 10 rodova (tab.9). Od

rodova najzastupljeniji su rodovi: Parmelia koga predstavljaju 2 vrste (P. Sulcata i

P. tiliacea) i rod Physcia koji je predstavljen takoĊe sa 2 vrste (Physcia adscendens

i Physcia stellaris).

Dobijene vrednosti IAP kreću se od 3.32 do 22.29. Za Šiljomanu kreću se od

12.64-22.29, za Kaševar od 3.32-16.31, za Đurevac od 12.13-16.62 i za Vrbovac

od 10.31-13.99. Povezivanjem taĉaka sa istim ili sliĉnim vrednostima IAP dobijena

je slika prostiranja zona razliĉitog stepena aerozagaĊenja u selu Šiljomana,

Kaševar, Đurevac i Vrbovac. Na teritorijama istraţivanih sela utvrĊeno je prisustvo

"Normalne zone", "zone borbe" i "zone lišajske pustinje".

Na osnovu dobijenih rezultata sprovedenog istraţivanja moţemo zakljuĉiti da

je kvalitet vazduha u selu Kaševar najslabiji, u ovom selu se osim lišajske "zone

borbe", javlja i zona lišajske pustinje, u selima Đurevac i Vrbovac kvalitet vazduha

je relativno slab, u njima je prisutna samo lišajska zona borbe, a najĉistiji vazduh u

odnosu na ostala sela ima selo Šiljomana – ono se karakteriše odsustvom zone

lišajske pustinje i prisustvom normalne zone. Poţeljno je raditi ovakvo istraţivanje

Master rad

46

kontinuirano u periodu od nekoliko godina da bi se uspostavio monitoring kvaliteta

vazduha.

Master rad

47

6. LITERATURA

1. Atanasković, J. (2009.): Lišajska bioindikacija kvaliteta vazduha u

Kuršumliji, Diplomski rad, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu,

Niš, 20 str.

2. Branković, M. (2009): Indikacija stepena zagaĊenosti vazduha u Jagodini,

Ćupriji i Paraćinu pomoću epifitskih lišaja, Diplomski rad, Prirodno-

matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 38 str.

3. Cvijan, M., Stamenković, S. (1996a): Lignicolous lichens in the urban area of

Niš town, Arsh.Biol.Sci., 48 (3-4): 115-118, Belgrade.

4. Cvijan, M., Stamenković, S. (1996b): Bioindicatio of air pollution in Niš area

by use of Lichens, Ekologija, 31 (1): 151-157, Belgrade.

5. Gajević, I. (2005): Promene u sastavu flore lišajeva kao bioindikatora

aerozagaĊenja na podruĉju grada Prokuplja za poslednjih deset godina,

Diplomski rad, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 45 str.

6. Kamenović, I. (2009.): Lišajska indikacija zagaĊenosti vazduha u Pirotu,

Diplomski rad, Prirodno- matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 11

str.

7. Lokalni ekološki akcioni plan opštine Blace (2006.): Skupština opštine, Blace,

10 str.

8. Matijašević, D. (1988): Pregled epifitskih lišajeva Panĉeva i uticaj sredine na

njih sa osvrtom na njihov znaĉaj kao indikatora aerozagaĊenja, Diplomski

rad, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

9. Milić, M. (1981): Epifitski lišajevi uţeg podruĉja Beograda, Diplomski rad,

Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 74 str.

Master rad

48

10.Panĉić, J. (1859.): Die flora der serpetinebergein mittal Serbien,

Verhandlungen der kaiserlich-koniglichen zoologisch-botanischen

Gesellschaft in Wien, Vol.9, Wien, 139- 150 str.

11. Prostorni plan opštine Blace (2010.), izveštaj o strateškoj proceni uticaja na

ţivotnu sredinu, Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje, Juginus

AD- Beograd, 11-17 str.

12. Ratković, B. (2009.): Biološka indikacija kvaliteta vazduha sa osvrtom na

teške metale na urbanom podruĉju grada Niša pomoću epifitnih lišaja,

Magistarska teza, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u Nišu, Niš.

13. Ristić, S. (2012.): Indikacija kvaliteta vazduha u Blacu korišćenjem lišaja

kao bioindikatora, Master rad, Prirodno-matematiĉki fakultet Univerziteta u

Nišu, Niš, 14 str.

14. Savić, S. (1991.): Promene u sastavu flore lišajeva kao bioindikatora

aerozagaĊenja na podruĉju grada Beograda za poslednjih deset godina,

Diplomski rad, Prirodno matematiĉki fakultet Univerziteta u Beogradu,

Beograd.

15. Savić, S. (1997): Epifitski lišajevi kao bioindikatori aerozagaĊenja na

podruĉju grada Beograda, Magistarska teza, Biološki fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd

16. Stamenković, S. (1992.): Bioindikacija aerozagaĊenja lignikolnim lišajevima

na podruĉju grada Niša, Magistarski rad, Biološki fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd

17. Stamenković, S. (1995): Lignikolna lišajska flora Prokuplja, Ekologija, 30

(1-2): 41-46, Beograd

18. Stamenković, S. (1996.): Biological indication of air polution in Vlasotince

using Lignicolous Lichens, Ekologija, 33 (1-2): 71-74, Belgrade

Master rad

49

19. Stamenković, S. (1997.): Biological indication of air pollution in Prokuplje by

means of lignicolous lichens, Ekologija 32: 107- 110

20. Stamenković, S. (2002.): Indikacija aerozagaĊenja u urbanim centrima

juţne i jugoistoĉne Srbije korišćenjem lišaja kao bioindikatora, Doktorska

disertacija, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 189 str.

21. Stamenković, S., Cvijan, M., AranĊelović, M. (2010.): Lichens as

bioindicators of air quality in Dimitrovgrad (south-eastern Serbia),

Arsh.Biol.Sci., 62 (3), 643-648, Belgrade

22. http://www.lufazan-

doboj.com/drugi_pisu_o_lovu/LOVISTE_HOMOLJE/loviste_homolje.html

23. http://bs.scribd.com/doc/29319791/Zastita-zivotne-sredine

24.http://gagak.blog.rs/blog/gagak/generalna/2009/11/12/zagadjenje-vazduha

25.http://www.pdpobeda.rs/ekologija/fajlovi/lisaj.html

26.http://sr.wikipedia.org/sr/Лишај#.D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B0.D1.98_.

D0.B8_.D1.83.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.B0

27.http://grza.unecopn.org/lihenologija.html

28.http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=711.25

29.http://www.bionet-skola.com/w/Slika:Lisaj_zbunasti.jpg

30.http://www.lichens.lastdragon.org/Cladonia_fimbriata.html

31.http://www.fcps.edu/islandcreekes/ecology/common_greenshield.htm

32.http://www.galeria.nagrzyby.pl/v/users2/Porost/Porosty/M__klik+otr__biast

y+_Pseudoevernia+furfuracea_.jpg.html

http://www.lufazan-doboj.com/drugi_pisu_o_lovu/LOVISTE_HOMOLJE/loviste_homolje.html

http://www.lufazan-doboj.com/drugi_pisu_o_lovu/LOVISTE_HOMOLJE/loviste_homolje.html

http://bs.scribd.com/doc/29319791/Zastita-zivotne-sredine

http://gagak.blog.rs/blog/gagak/generalna/2009/11/12/zagadjenje-vazduha

http://www.pdpobeda.rs/ekologija/fajlovi/lisaj.html

http://sr.wikipedia.org/sr/Лишај#.D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B0.D1.98_.D0.B8_.D1.83.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.B0

http://sr.wikipedia.org/sr/Лишај#.D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B0.D1.98_.D0.B8_.D1.83.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.B0

http://grza.unecopn.org/lihenologija.html

http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=711.25

http://www.bionet-skola.com/w/Slika:Lisaj_zbunasti.jpg

http://www.lichens.lastdragon.org/Cladonia_fimbriata.html

http://www.fcps.edu/islandcreekes/ecology/common_greenshield.htm

http://www.galeria.nagrzyby.pl/v/users2/Porost/Porosty/M__klik+otr__biasty+_Pseudoevernia+furfuracea_.jpg.html

http://www.galeria.nagrzyby.pl/v/users2/Porost/Porosty/M__klik+otr__biasty+_Pseudoevernia+furfuracea_.jpg.html

Master rad

50

Cladonia fimbriata

Flavoparmelia caperata

Pseudoevernia furfuracea

7. PRILOG

Primarni talus ljuspast. Podecije 2-3

cm visoke, cilindriĉne, na vrhu se naglo

proširuju, sive, sivkaste ili zelenkaste boje,

potpuno pokrivene brašnastim soredijama.

Apotecije dosta ĉeste, sedeće ili na kratkim

drškama. Ţivi na zemljištu, izmeĊu

mahovina, na stenama, u osnovi stabala, na

oborenim trupcima. Relativni je indikator

ĉistog vazduha.

Talus rozetast, do 15cm velik, ţutnjikav,

ţuto-zelene, katkad jabuĉasto-zelene boje.

Kada je vlaţan, režnjevi talasasti i

nabrčkani. Obiĉno sa soralijama, bez izidija.

Donja strana u centru crne boje, pri ivicama

svetlo smeĊa sa belim rizini-jama koje postaju

crne kada sazru. Apotecije veoma retke. Lišaj

ţivi na kori drveća. Indikator ĉistog vazduha.

Talus listast i pseudo-ţbunast, veliki do 10 cm, uzdignut ili viseći, beliĉasto

sive do tamnije sive boje, sa izidijama; reţnjevi su dorziventralno pljosnati. Donja

strana reţnjeva više-manje ţljebasta,

naborana ili sa ţilama, uvek crna, modrocrne

ili tamnosmeĊe boje, katkada u sredini talusa

tamnija, a ka periferiji svetlija. Rizinije su

malobrojne. Veoma ĉest (ako je vazduh ĉist

na kori drveća, silikatnim stenama i

ogradama.

Master rad

51

Lecanora sp.

Melanelia subaurifera

Talus korast, razliĉito obojen, nepravilno

ispucao, areolast, bradaviĉast, zrnast, prašinast, na

periferiji sa malim reţnjevima. Apotecije lekanorne,

sedeće, široko prilepljene za talus, sa talusnim rubom

koji je trajan ili ne. Apotecije razliĉito obojene - od

svetlih do potpuno crnih.

Talus rozetast ili nepravilan 5-8 cm veliki,

maslinasto-zelene do kafene boje, obojen slično

podlozi, ĉesto sjaji, ĉvrsto prilepljen za supstrat,

duboko urezan. Bez soredija, ĉesto ili sa izidijama ili sa

apotecijama. Izidije obiĉno grupisane u centru talusa,

iste boje kao i talus. Donja strana u sredini crna, na

ivicama svetlija, sjajna. Po kori raznog drveća.

Indikator ĉistog vazduha. Opis vaţi za obe vrste koje

se, inaĉe, relativno teško meĊusobno razlikuju, a

imaju blisku indikatorsku vrednost

Master rad

52

lišajska indikacija kvaliteta vazduha na ruralnom području ... · zagadjenje vazduha zavisi...

Documents