_____________________________________________________________________________

Pentagram

2009 BROJ 2

Lectorium Rosicrucianum

pentagramČASOPIS MEĐUNARODNE ŠKOLE ZLATNOG RUŽINOG KRSTA

Uredništvo i administracija:

Lectorium RosicrucianumBakenessergracht 5NL-2011 JS Haarlem

Lectorium RosicrucianumUlica Ruža 2a11000 Beograd, Srbijainfo@lectoriumrosicrucianum.org.rs

Naslovna strana:

Čak i bez očiju od gorskih kristala koji su pre 4000 godina krasile njenolice, ova skulptura žene od obsidijana izražava mir, čistu blagost iduboku mudrost.

Ovaj broj je prevedeno englesko izdanje Pentagrama 2009/3

SADRŽAJKaducej u hramovima duhovne Škole ... ... ... ... ... ... ... ... ... 1

Corpus Hermeticum .. ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 4

Pimander i Hermes ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 8

Zvezdana prašina ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 15

Vodolija, bolji ego i planete misterija ... ... ... ... ... ... ... ... ... 20

Postati svestan, ili šta znači činiti dobro . ... ... ... ... ... ... ... ... 33

Platon, priča o Eru, o zagrobnom životu ... ... ... ... ... ... ... ... 38

Hermetički spisi koji su nam dostupni, uglavnom datiraju iz prva dva vekanove ere. Sa druge strane, opšte prihvaćeno mišljenje je da je sačuvanikorpus “trostruko-velikog” Tota, ili Hermesa, zasnovan na znanju starom višehiljada godina. Postepeno, iznenađeni učenjaci dolaze do zaključka da jezapravo ceo Egipat predstavljao jedan veliki sistem inicijacije, u kojem je nahiljade ljudi obnovilo svoju vezu sa istinskim životom.

Međutim, tokom vekova, religijski sistem Egipta je postajao sve više samospoljašnja forma, dok se u manjim, “hermetičkim” grupama i krugovima čuvalačista tradicija i prenosila na sledeće generecije, sve dok se konačno nijeuobličila u monumentalnom delu Corpus Hermeticum, koji je neprevaziđenkao zapis o inicijaciji.

J van Rajkenborg je, razumevajući duboko značenje egipatske gnoze, skinuoistorijske velove sa ovih tekstova i smestio ih u centar modernog životadvadesetog veka. Tokom brojnih konferencija on je učenicima Školeobjašnjavao ovo univerzalno znanje koje omogućuje da život čoveka preuzmesasvim drugi pravac. U ovom broju, želeli bismo da se usmerimo naproučavanje ovog univezalnog znanja na osnovu komentara J vanRajkenborga u delu “Egipatska pra-gnoza i njen zov u večnoj sadašnjosti”.

Slike iz starog Egipta koje ilustruju članke u ovom broju, dobijene su izegipatskog Muzeja antike u Kairu. Onima koji su u stanju da vide, one ukazujuna božanski uticaj u kojem sve stvoreno svetli i zrači, a čovek ponovoraspolaže svojom Duh-dušom.

kaducej u hramovima duhovne škole

Hermes, ili Merkur, je u mitologiji glasnik bogova. Njegov simbol,kaducej, ili Merkurov štap, je važan hermetički simbol, koji izmeđuostalog, izražava svesnu povezanost sa Natprirodnim.

Proslava deset godina postojanja hrama Sole Novo u Djeregbeu i uspešnograzvoja radnog polja u Beninu, predstavljala je dobru priliku za postavljanjekaduceja kao drugog simbola na mestu službe.

U hramovima naše Škole, kaducej simbolizuje hermetičku Gnozu, univerzalniizvor sa kojim je povezano čisto, originalno učenje Rozenkrojcera. To jenaročito potvrđeno rečima iz Alhemijskog venčanja: „Hermes je iskonski izvor;ko može, neka pije od mene; ko sme, nek uroni u moje dubine.“

Jan van Rajkenborg je detaljno tumačio knjige Corpus Hermeticuma tokombrojnih konferencija, što je i objavljeno u četiri toma knjige Egipatska pra-gnoza i njen zov u večnoj sadašnjosti.

Za J van Rajkenborga, Hermes je, kao slika iskonske mudrosti Gnoze, simbolpravog, nebeskog čoveka. Hermesov kaducej, Merkurov štap, to simboličkiprikazuje. On je slika novog čoveka u kome se razvila nova vatra svestinebeskog čoveka.

Hermes se takođe smatraglasnikom bogova, koji ljudimaponovo donosi univerzalnumudrost. Vidimo da ovaj simbolpredstavlja novu zmijastu vatru,stub svesti novorođenogduševnog čoveka, sa dva krilanove svesti žive duše na vrhu, tj.novog mišljenja koje proizilazi iztoga. Na kraju krajeva,Hermesova religija se naziva ireligijom mišljenja, religijomhermetičkog mišljenja, kojeproizilazi iz veze nove duše saduhom.

1

Simbolizam u hramovima, posvećenimžarištima konferencijskih centara, je odveoma velikog značaja. Pored krsta saružom, kaducej se postavlja kao znak daće se, nakon što se ruža rascvetala nakrstu, nakon što se ruža srca otvorila zasvetlo Gnoze, ostvariti rođenje novogčoveka. Nebeski čovek moći će da uđe unovi život duhovne-duše na krilima duha.Oba simbola zajedno upućuju na čudesniproces koji se odigrava u učeniku: kadanove mogućnosti svesti zaista počnu dase razvijaju, uobičajene intelektualnesposobnosti se povlače u pozadinu imudrost je rođena. O tome J vanRajkenborg kaže: „Pre svega, mudrostmora biti rođena iz srca, iz ruže srca.Mudrost sazreva u svetištu glave, i kaoljubav, ona se izračuje celim bićem.“

Tokom razvoja duhovne Škole i grupeučenika, Hermesov kaducej bi uodređenom trenutku bivao postavljan uhramovima obnove, pored krsta s ružom.To je znak da učenik, uz pomoć iskonskemudrosti i znanja svih vremena,neprestano stavlja sebe na put kanebeskom čoveku, istinskom čoveku usvom mikrokosmosu. To se odnosi naput transfiguracije. Novim načinom životaon ili ona kreće putem Ružinog krsta,koračajući njime do jutra uskrsnućaživućeg, novog duševnog čoveka kojinad sobom vidi duhovnu zoru.

Duhovna Škola neprekidno pozivakandidate da postanu svesni novogperioda pounutrenja, na putu ka toj višoj

svesti i ka većem i dubljem uvidu u mudrost i zračenje svetla Gnoze. „Okrenitesvoje srce Svetlu i spoznajte ga“, poručuje Hermes.

2

Plan i fotografije iz konferencijskogcentra Sole Novo, Djeregbe, Benin

3

corpus hermeticum

U ovoj seriji članaka želimo da uporedimo Corpus Hermeticum, taj„ključ“ antičkih naroda, sa ključem današnje mlade Gnoze. Kadauporedimo stepen u kojem se učenja, život i smernice starih narodapodudaraju sa današnjim, možemo doći do jasnog zaključka o tomeda li se pravo mlade Gnoze da preuzme inicijativu i povede velikirad za svet i čovečanstvo zasniva na istinskim vrednostima ili nazabludi.

Jan van Rajkenborg

Corpus Hermeticum, delo u koju želimo da se udubimo, sastoji se odosamnaest poglavlja ili knjiga. Prva knjiga nosi naziv „Pimander“. Onasadrži razgovor između Hermesa i misterioznog bića - Pimandera.Hermes je ovde prirodno-rođeni čovek, koji je stupio na stazuoslobađanja, prošao kroz pećinu rođenja Vitlejema i stekao novorođenostanje duše. Sada nastoji da istka zlatnu venčanicu na osnovu tognovorođenog stanja duše. Tokom toga, u njemu počinje da se ispoljavanovo stanje svesti, Merkurova ili hermetička svest.

Čim se pojavi ta svest, pojavljuje se i Pimander. On je sveprisutna Božjamudrost sa kojom se hermetički čovek povezuje na osnovu ispoljavanjasvog novorođenog bića. Da, Pimander jeste Bog! Pimander je 'Reč kojaje bila na početku', ali ne na uopšten način kao što je to u prvompoglavlju Jovanovog jevanđelja: U početku beše reč, ili kao na mnogimmestima u Bibliji gde se Božje ime spominje uopšteno.

Ne, Pimander je mudrost, Reč, Bog,koji se veoma određeno i lično obraćaHermesu. Kada u Bibliji čitamo da Boggovori, da se obraća hijerofantu ilislužitelju, to se najčešće ne odnosi nabožanski jezik u opštem smislu, većznači da se Logos obraća hermetičkomčoveku u pimanderskom smislu.

4

Potpuno obuhvaćenbožanstvom, “pod senkomkrila božanskih”, sigurnost,snaga i mudrost zrače izfaraona koji je zemaljskainkarnacija Horusa. Skulpturafaraona Kefrena izrađena oddiorita, 2600. g. p. n. e.

Merkurova svest, trostruka nova sposobnostmišljenja, volje i delovanja, može da se rodi samoiz obnovljenog srca

Sveprisutna mudrost je zračenje, vibracija, univerzalna svetlosna snaga,sasvim posebna elektromagnetska snaga. Ona je najviša radijacija sve-stvaranja, isijavanje samog Duha. Kada se u čoveku probudi hermetičkasvest, onda ta svest u trenutku prepoznaje zračenje Duha, doživljava ga iispituje. Tada se između univerzalnog polja Duha i hermetičkog čovekastvara jedno žarište, snažno plamteća tačka dodira. Žarište u kojem seDuh i svest susreću licem u lice. Duh u ovoj žarišnoj tački je Pimander, asvest je Hermes.

Delovanje ove žarišne tačke omogućava odnos sa Bogom, dijalog, živikontakt između Boga i čoveka. Čim na putu razvijete i doživite nešto odnovog stanja svesti, istovremeno stupate u lični kontakt sa božanskim irazvijate dnevni odnos sa Bogom.

Razumećete da ovaj odnos nema ništa zajedničko sa spiritističkompraksom bestelesnih entiteta zrcalne sfere, koji na gnusan načinpokušavaju da imitiraju kontakt između Duha i čoveka. Jasno spoznajteda je sve što se obraća prirodnorođenoj svesti, ja-svesti, uvek i bezizuzetka imitacija, zabluda i prevara.

Kada se hermetička svest usmeri na Duh i na taj način se vatra duharasplamsa u žarišnoj tački susreta, nastaje svetleća struktura silnica.Hermetički čovek susreće Pimandera. Iz tako oblikovane strukture silnicau hermetičkog čoveka se uliva snaga, vibracija čiji su zvuk i boja upotpunoj saglasnosti sa pobudom iz koje se hermetički čovek uzdiže uduhovno polje. Zato ovaj događaj, ovaj susret, ima veoma lični karakter.Samo na ovaj način Bog 'govori' čoveku. Samo tako se nalazi i slušaneizrecivo ime. Možda ste već čitali ili čuli da su tokom vekova bezbrojnitragali za neizrecivim imenom. Mudrost svih vremena s pravom govori danaći i čuti neizrecivo ime, predstavlja vrhunac gnostičko-magijskograzvoja.

5

Bezbroj ljudi je tragalo za ovimHorivom, ovim bregom dostignuća, ato čine i dalje na negativan način,svojom prirodnom ja-ličnošću.Međutim, jasno je da su ti pokušajiosuđeni na propast i to će tako i ostatisve dok se u osnovi tih stremljenjanalazi njihovo ja. Ipak ključ za ovajmagijski vrhunac leži u srcu svakogčoveka. Kada čovek otvori svoje srceza Gnozu, on stupa na put koji vodi dosusreta sa Bogom, do svakodnevnogdruženja sa božanskim.

Koliko je samo siromašna i punaneznanja današnja teologija, kojaBožju reč shvata kao knjigu. Onarevnosno kopa i rije po zemlji ne bi li jenašla. Smatra da je dovoljno pročitatisvakog dana po jedno poglavlje iz oveknjige, o njemu razgovarati i već ćemočuti Božji glas.

KRILA SVESTI Nijedan sveštenik, nikakvo posredstvo ne može da vaspoveže sa Bogom. Da bi se slavio susret sa Bogom, morate sami ićiputem ka svom Pimanderu. U tom svetlu sada ćete možda prepoznatiopasnost pogrešne meditacije. Hermetički čovek je u stanju da sesvesno uzdigne u polje Duha. Hermetički čovek raspolaže novomsvešću, može se na njenim krilima uzdići do duhovnog polja i tamo srestiplamen Duha. Međutim, kada nehermetički čovek počne da traga zaBogom meditativnim putem kako bi se s Njim sjedinio, svejedno iz kojihrazloga i s kojim dobrim namerama, posledice će uvek biti negativne,naime povezivanje sa dijalektičkim snagama, sa zrcalnom sferom.

Ako uvek hoćete da budete sigurni, onda Boga nemojte tražiti krozmeditaciju, već pre svega vašim načinom življenja. Ne upuštajte se uprazne razgovore, već pokazujte dela! Dozvolite da vaše novo životno

6

Osnova stuba sa kaducejem,Efes, Mala Azija

držanje govori kroz delo, kroz vidljivu životnu stvarnost. Dakle, iditeputem!

Kada se okupimo u našim hramovima, naši zazivi, rituali i molitve nesluže za to da stvore mistično-meditativnu atmosferu, već su uvekpokušaj da se uskladimo sa dostižnim i dopustivim vibracionim ključemživog tela mlade Gnoze. Ovim se misli da svaki zaziv treba uvek da budeu skladu sa stanjem bića, kvalitetom čoveka koji zaziva, sa njegovomstvarno doživljenom prisutnošću na putu. Ako u ovom času ne možetesami da odredite kakvo je vaše trenutno stanje, uvek možete naćisigurnu osnovu u molitivi Oče naš. U njoj čitamo: Hleb naš nasušni dajnam danas. Svaki istinski učenik će u tim rečima uvek naći sigurnost.Ako molitvu izgovori s dušom punom čežnje, on će sigurno primitiduhovni hleb koji mu pripada.

Lični susret hermetičkog čoveka sa poljem Duha, označenog još i kao"slušanje glasa, blagog glasa“, često se spominje u Bibliji. Tako je i o Ilijirečeno, kada je stajao ispred pećine na planini Horiv: „I gle, dođe muglas“. A kada je Apolonije izTijane poželeo da čuje blagiglas, on se isto kao i Ilijaumotao u svoj ogrtač. Ovim seoznačava uzdizanje ka Bogupomoću primljenih vrednostizlatne venčanice.

7

4850 godina stara Heb-Sed*vaza od alabastera. Klečećafigura sa rukama ispruženimka nebu, simbol večnosti,povezuje faraona sa večnimradostima božanskog poljapostojanja.

*Heb-Sed je drevni egipatskipraznik kojim se slavi trajanjefaraonove vladavine

PIMANDER I HERMES Hermetički čovek je u stanju da se, na osnovusvog unutrašnjeg stanja i životne promene nastale transfiguracijom,povezuje sa univerzalnim poljem Duha. U žarištu tog kontakta javlja sestruktura silnica: Pimander se manifestuje, on istupa, uobličen iz Duha.Pimander nije zasebno biće koje živi u polju Duha, već je njegovrasplamsani deo, živa stvarnost, njegov nedeljiv i potpuni deo. Uprkostome, ta rasplamsana vatra je Hermesov Pimander. Jer njegova pojavaje potpuno u skladu sa stanjem bića i kvalitetom Hermesove snage.

Kada je Hermes promišljao na temu suštinskih stvari i kada se njegovaduhovna duša uzdigla, pojavio se Pimander: onaj koji jeste, a ipak i nije.Kada hermetički čovek na neko vreme prestane da se usmerava na poljeduha, pimandersko obličje nestaje i rastvara se u sveprisutnom svetlu.Vatreni plamenovi se tada gase. Pimander je prisutan, ali ipak nije, jer jejedno sa svetlom.

Od početka ovog teksta mi smo suočeni sa činjenicom da je Hermespromišljao o suštinskim stvarima i da se njegova duhovna-duša uzdigla.Morate na to da obratite posebnu pažnju, jer je ovaj proces uslov zahermetičkog čoveka. Ovim se dokazuje idealna i neophodna uzajamnasaradnja glave i srca. Svojom uzajamnom saradnjom, glava i srceodređuju život. Ovo treba da zapamtite kao aksiom: „Oni sunerazdvojivi“, kako kaže Pimander.

To je razlog zbog kojeg treba da se upoznate sa tajnom srca. Znate dačovek ima četiri tela: materijalno telo, njegovog eteričnog dvojnika, teložudnje i sposobnost mišljenja. Etersko telo gradi i održava materijalnotelo, dok telo žudnje određuje narav, vrstu, karakter i sklonosti čoveka,dakle, celu njegovu prirodu.

Usmerite sada svoju pažnju pre svega na telo žudnje tj. siderično obličje,kako ga naziva Paracelzus. Siderična figura nas okružuje i prožima sasvih strana, a siderični fluidi ulaze u naše telo putem jetre. Onineprestano kruže, utičući i ističući kroz jetru. Centar tela žudnje se nalaziu jetri. Vrsta i priroda delatnosti vaših svetišta glave i srca usaglašeni susa stanjem i prirodom tela žudnje koje ste dobili prilikom rođenja i koje senakon toga dalje razvijalo. Kod prirodno rođenog čoveka, srce i glava surobovi tela žudnje. Celokupan proces funkcija vašeg srca i mentaliteta

8

kontrolisan je od strane tela žudnje, tj. vašim stomakom. Karličnosvetište reguliše i upravlja osećanjima, srcem i mišljenjem čoveka oveprirode.

Vi, dakle, živite iz karličnog svetišta, svetišta života, iz sistema jetre islezine. Po svom prirodno rođenom biću vi ste vezani za materiju,usredsređeni na materiju, čeznete i razmišljate samo o stvarimauobičajene prirode. Sva siderična zračenja koja ulaze u jetru su u skladusa delovanjem vašeg tela žudnje.

Kada se ljudsko biće, nakon beskrajnog lutanja po turobnom putuiskustava, nađe nasukano u životu vezanom za prirodu, može sedogoditi da počne da čezne za obnovom, za oslobađajućim izlazom. Utakvom čoveku počinje da narasta čežnja za spasom, za ostvarenjemspasenja u sebi, kako bi se ispeo iz jame smrti.

TO STANJE POTRAGE ZA OBNOVOM, ova sve osvešćenija čežnja zaspasom, jeste najviši oblik žudnje za koju je prirodnorođeni čoveksposoban. Ono što se tada u vašem srcu prirodnog bića komeša i ključau potpunosti je žudnja, a njen najviši kvalitet je čežnja za spasom. To jenajviše, granično stanje dijalektičkih astralnih zračenja. U tom graničnompodručju dodiruje vas Gnoza, ne u jetri, nego u srcu.

Taj prvi dodir Gnoze uvek se događa preko svetišta srca, ali uvek samokao odgovor na čovekovu čežnju za spasom. Ako se neko samoeksperimentalno ili iz znatiželje približi gnostičkoj duhovnoj školi, od toganeće imati baš nikakve koristi. U žarištu gnostičkog polja može se naplodonosan način boraviti samo onda kada je srce donekle otvoreno zaGnozu, što je posledica najvišeg stanja čežnje, čežnje za spasom.

Kralj, Horusov sin je „poznavalac prvobitnogsveta“. Plevilica i žezlo u njegovim rukama susimboli snage i moći.

9

Srce se u Gnozi naziva„svetištem ljubavi“, ali zbograznih karmičkih uticaja inaslednog uticaja predaka, kojipočev od rođenja deluju u namai koji neizbežno određuju našživotni put, srce prirodnorođenog čoveka odavno višenije svetište ljubavi. U njegovomsrcu nema ni traga od praveljubavi. Srce čoveka ovogasveta je pretvoreno urazbojničku jazbinu.

Kada se u stara vremena srcenazivalo „svetištem ljubavi“, tose odnosilo na srce koje jepripremljeno za životnu snagu,za mogućnost života koji sapravom sme da nosi ime„ljubav“. Sve što se nalazi ispodovog visokog standarda ljubavijeste stanje žudnje, ja-centralnosti. Čak je i žudnja zaspasom u početku traženjepomoći za jastvo. Čovekovo „ja“je priklješteno i sada „ja“ tražimneko rešenje. „Ja“ traži „moje“spasenje. Kako je čovek u tomstanju zapravo očajan bednik, upokušaju da mu pomogne,Gnoza ga dodiruje svojomneprolaznom ljubavlju.

10

Mermerni reljef, oko 3150. g. pre n.e.

Sve što se manifestuje ispod ovog visokog standarda ljubavi, jestežudnja obične priprode. Ljubav na koju se ovde misli, ljubav koja jedostojna svog imena ne može se pronaći u dijalektičkoj prirodi. Ona jevišeg reda, pripada istinskom životu, novom životu. Ona je duh, ona jeBog.

Zato Pimander, u stihu 17, govori: „Duhovna duša je Bog, Otac“. A ustihu 19: „Usmeri svoje srce na svetlo i spoznaj ga“. „Kod ovih reči“,nastavlja Hermes, „gledao me je neko vreme pravo u lice, tako prodorno,da sam od njegovog pogleda drhtao“. To je sada ispit: šta će ubudućebiti prisutno u vašem svetištu srca, zemaljska žudnja ili ljubav? Usmerisvoje srce na svetlo i spoznaj ga. Kada se svetlo nastani u svetištu srca,vaša žudnja mora da nestane, egocentrični nagon jastva mora upotpunosti da se ugasi. Svetište srca je velika osnova za Duh. Duh ćemorati da stanuje u svetištu srca, koje dakle mora da bude pripremljenou svakom pogledu za ovo uzvišeno stanje. „Život je tamo gde je srce“,kaže Pimander.

Kada je vaše srce pripremljeno za svoj zadatak, u duhovnoj-duši, u srcućete ugledati čist, prvobitni ljudski oblik, pratip svoje ljudskosti, pranačelood pre početka bez kraja. Dijalektički čovek je od svog svetišta srcanapravio brlog požude, sagledajte to jasno i otvoreno. U njemu buktivatra nagona jastva, dok je srce pozvano da postane hram Duha, Boga uvama, koji je potencijalno prisutan u pra-atomu. Uviđate li koliko je čovekduboko bolestan? Svetište srca, hram unutrašnjeg Boga, pretvoreno je uzločinačku jazbinu.

PROČIŠĆENO SRCE Onaj ko je uspeo da svoje srce ponovo stavi uslužbu Božju, takođe će biti u stanju da otvori i svetište glave za svojsveštenički zadatak u službi čovečanstva. Onda ćete i vi moći dapromišljate o „suštinskim stvarima“, jer se Merkurova svest rađa izobnovljenog srca. Gnoza na nas gleda kao bolesnike, kao pacijente,zbog psihičkog stanja našeg svetišta srca. Merkurova svest, trostrukanova sposobnost mišljenja, volje i delovanja, može da se rodi samo izobnovljenog srca. Kada promišljate o ovim suštinskim stvarima, bićete ustanju da se kroz snagu pročišćenog srca uzdignete u sveprisutno poljeDuha.

11

Hermetički razvoj i hermetički život zasnivaju se na potpunom sjedinjenjui saradnji glave i srca, nikako jastva i glave, već pročišćenog srca i glave.Na ovoj neophodnosti svet se uvek nasuče. Mi svakako vidimo haos ipropadanje svuda oko sebe, a „ja“ se pita: „Na šta smo spali?“ Zatimeksperimentišemo na razne načine, ulažući impresivnu količinu energije ipoleta, ali bez uspeha, jer zaboravljamo da očistimo svoje srce iposvetimo ga služenju onom Drugom u nama. Tek kada je svetište srcaočišćeno, posvećeno i otvoreno za svetlo, može da nastane sasvimdrugačija sposobnost mišljenja. Pre toga nećemo biti u stanju dazalečimo rane ovog sveta, društva u kojem živimo.

Ako vas je Gnoza pozvala, spoznajte i ispunite vaš zadatak: očistitesvoje srce. Vaše srce mora da bude ispražnjeno od nagona žudnje iegocentrizma i postane otvoreno za veliku ljubav. U tu svrhu ćete moratida vežbate, pripremate vaše srce i vaše stanje uma. Glava će to zatimda sledi, da, moraće da sledi i tada ćete sresti svog Pimandera.Pimander se rađa iz ljubavi Božje, a ne iz nagonske siline čovekove voljekoji je dospeo u tesnac. Hermes Trismegistos nam govori da se ključ zaGnozu, za jedini istinski život, nalazi u pročišćenju srca, u potpunojpredaji srca.

Kada idete tim putem i izvršavate to delo, onda će i vama da se obratiblagi glas: „Šta želiš da čuješ i vidiš i za čim u svojoj duhovnoj-dušičezneš da naučiš i spoznaš?“ Šta biste drugo želeli da naučite, saznate iuvidite osim suštinskih stvari? I šta je na početku najbitnije, šta moratesvakako da znate? Zar to ne bi bila istina o vama samima? Jer ako nepoznajete sebe, kako biste onda mogli da dokučite drugo, drugoga?

Tokom ovog prvog pokušaja da razume suštinske stvari, hermetičkikandidat vidi moćno i čisto svetlo koje mu greje srce. U tom svetlu ondalje vidi močvaru tame kako se kreće u spiralnom pokretu naniže, užasi bedu, bezmernu turobnost u stalnom kretanju, u neizrecivoj pometnji.Tamnocrveni plamenovi bukte na sve strane. Iz tog najcrnjeg mrakauzdiže se jedan glas, zov bez reči. Taj zov je jedno sa svetlom koje seširi svuda okolo i iz kojeg govori sveta reč. Ono što je u toj tami istinito ičisto, izdiže se iz tamne prirode i počinje da oblikuje svoju atmosferu.Tako čovek najpre vidi svetlo koje se izdiglo iznad potonule prirode apotom i atmosferu koja se usklađuje s prvobitnim svetlom. Ispod toga je

12

vlažna tama zemlje i vode: dijalektičko stanje postojanja kandidata.Međutim, to je kandidat koji je pročistio svoje svetište srca ili ga još čisti.Vlažnu tamu zemlje i vode pokreće reč koja potiče od svetla i kojem seponovo vraća.

„Jesi li sada razumeo ovu reč?“, pita nas Pimander živog tela mladeGnoze. I on sam odgovara: „Ja sam to svetlo i ono sada stanuje u srcuistinskog kandidata.“ Ono je Bog koji se javlja u telu, Oziris koji se vraća,Hrist koji se vraća. Svetleće polje duha je prvo i pre svega Pimander,struktura silnica sveočitovanja. Ali, o veličanstvenog li čuda, ovo svetlo,moćno svetlo, plamen Božji, za svoje mesto stanovanja bira srce. Na tajnačin Bog postaje Sinom, jer ono što je u srcu spavalo eonima, na tajnačin se budi: Sin Božji se ispoljava u vama.

Sin Božji ima moćnu sposobnost. Pimander je naziva „reč“ ili „glas“. Zatokada Pimander govori u kandidatu, onda govori i svedoči u srcu, jer jesrce Božji hram u kojem kada za to dođe vreme, progovara Sin Božji.Bog i Sin, svetlosno polje i svetlo koje se spušta, ne mogu se višerazdvojiti. Iz sjedinjenja ova dva nastaje život, novi život.

Stoga, kada ste postali oplemenjeni za svetlo kroz odricanje od jastva:„Usmeri svoje srce na svetlo i spoznaj ga“. Kada ga spoznate, videćetemoćnu i veličanstvenu snagu žive reči u vama. U srcu vidite idoživljavate svetlo bezbrojnih snaga, jedan zaista beskrajni svet, Zlatnuglavu. I uviđate da je plamteća vatra nižeg poretka obuhvaćena inadjačana pomoću velike svetlosne snage. Ona je na taj način dovedenau ravnotežu pod direktnim vođstvom svetla i zbog svetla u Reči koja vamje izgovorena. Tako gledate i doživljavate da kroz svetlosnu snaguGnoze koja je rođena u Vama, niža priroda nestaje kroz ono što minazivamo transfiguracijom ili ponovnim rođenjem.

Ovo je sada Pragnoza, hermetička Gnoza, istina koja je čovečanstvuobjavljivana od samog početka. To je reč Pimandera. Razmotrite sadada li je ova reč u skladu sa rečju na koju vas je mlada Gnoza usmeravalagodinama, svedočenje koje se odnosi na prvobitni ljudski oblik kojipostoji od „pre početka bez kraja“, koji je bio i jeste sve do ovoga časa.

Egipatska pra-gnoza i njen zov u večnoj sadašnjosti, Knjiga 1., Poglavlja III i V

13

14

Corpus Hermeticum, Knjiga prva: Pimander

1. Jednom, dok sam promišljao o suštinskim stvarima i moj se umuzdigao, moja telesna osetila su pala u san, kao kada nekoga savladaduboki san nakon prekomernog jela ili velikog telesnog umora.

2. Učinilo mi se da vidim moćno biće neodređenog stasa koje mepozva po imenu i reče:

3. „Šta želiš da čuješ i vidiš i za čim u svojoj duhovnoj-duši čezneš danaučiš i spoznaš?“

4. Upitah: „Ko si ti?“

5. I začuh odgovor: „Ja sam Pimander, Duh-Duša, biće koje postoji izsamog sebe. Znam za čime žudiš i sa tobom sam uvek i svuda“.

6. Rekoh: “Želim da naučim o suštinskim stvarima, da razumem njihovuprirodu i spoznam Boga. O, koliko čeznem da razumem!“

7. On odgovori: „Dobro zapamti to što želiš da naučiš i ja ću tepodučavati“.

8. Uz ove reči, on promeni svoj izgled i odjednom, u tren oka, sve mi seotkri; prikaza mi se beskrajna vizija; sve postade jedno svetlo, jasno iveselo i ja sam se beskrajno radovao tom prizoru.

zvezdana prašinaPostali smo ljudi okrenuti spoljašnjim stvarima; u tom pogledu ne trebada se obmanjujemo. Naša zapadna civilizacija, ukoliko još uvek možemotako da je nazovemo, pretvorena je u jednu ravnu liniju. U društvenomsmislu, ne postoje više ni veliki usponi blistave stvarnosti, niti dubineunutarnjeg života.

Naš život je jedno beskrajno služenje neprestanom toku dužnosti i želja.Društvo kao takvo ostavlja malo prostora za one koji žele dublje, kojitraže celim svojim srcem, za ljude koji bi dali sve na svetu za tračakistinskog života, za iskru oduhovljenja, za zrnce božanskog. Čak iduhovno traganje može biti deo ovog toka ljudskih želja, koje za kratkovreme određuje naš život. U tom kontekstu, kakvo značenje imaju velikizvezdani periodi o kojima razmatramo u drugom članku ovogPentagrama? Čoveku je rečeno: “Vi ste Božje pokolenje”. Postoji izrekakoju Rozenkrojceri takođe svim srcem ispovedaju iako je nisu samiskovali, već je zapisana u starim spisima čovečanstva: “Da načinimočoveka po svome liku, sebi slična” (1. knjiga Mojsijeva, 1:26)

Zašto nismo u stanju da istinski prigrlimo ono što je božansko? Da li nasnešto sprečava u tome? Da li nam možda nedostaje hrabrosti daodustanemo od prijatne izvesnosti razuma koji kaže da smo “prašina i uprašinu ćemo se vratiti”? Jedan francuski filozof je izjavio da on nijemogao da prihvati tu tvrdnju iz 1. Knjige Mojsijeve (3:19), sve dok je ujednom trenutku nije razumeo tako, da je bio u stanju da se sa njom upotpunosti poistoveti. “To je zato”, rekao je, “što mi niko nikada nije rekaoda mi jesmo zvezdana prašina, sačinjeni od duhovne pra-supstancekosmosa, i da kao takvi, mi jesmo predviđeni da se u tu prašinu vratimo”.

Mi smo, ako se može tako reći, stvoreni od DNK primordijalne materijeuniverzuma. Zar ne nosimo svi nasleđe naših predaka sa sobom?Svakako, nas i naše postupke određuju sama zemlja, naši preci, ličnesklonosti, kao i osobine stečene u prošlosti. I sve to prenosimo iz dana udan u našem životu, kao i na živote naše dece i tako sa jedne generacijena drugu. Njihova tela čitaju DNK zapis, tumačeći ga na sebi svojstvennačin i tako će biti dok zemlja i čovečanstvo budu postojali. I ono što je

15

od zemlje, vratiće se zemlji. Ipak, pre no što se to dogodi, postoji jošjedan mogući oblik dešavanja.

U najdubljoj nutrini našeg bića, “Neizrecivi” je položio svoj vlastiti zapis.To je univerzalni zapis koji se sastoji od 4 magična slova, imena koje sene da iskazati, a koje su mudraci oduvek poznavali i nazivali ga“tetragram”. Bez obzira na to koliko će dugo zemlja i čovečanstvonastaviti da postoje, jednog dana će svako ljudsko biće biti u stanju dapročita ovaj zapis i iskaže četiri sveta slova božanskog nasleđa, kao deosvog prava po rođenju.

Zbog toga je koncept “zvezdane prašine”, primordijalne materije, blizakistinskom tragaocu, dok pojam “zemljane” materije to nije. Na taj načinga duh i svesnost privlače, dok ga materija, njena ograničenost i težinaodbijaju. “Mi smo Božji naraštaj”, je istina koje se jedan Rozenkrojcerpridržava i ka kojoj teži, pomoću nje on nalazi izlaz iz močvare inercijeovoga sveta, te pronalazi snagu da istražuje i razume, kako to J vanRajkenborg navodi u svom tumačenju dela Confesio Fraternitatis.

16

“Mi tražitelji skrivene tajne, znamo da usvemiru vlada sistem i red koji se razvija odvečnosti do večnosti, uz pomoć neprolaznihzakona.

Mi korak po korak razgrćemo velove kojinas razdvajaju od neizrecivog i otkrivamoplan iza sveg stvaranja.

Mi koji istražujemo odnose izmeđumakrokosmosa i mikrokosmosa, vidimoveličanstvenu ravnotežu svih stvari.

Mi koji se držimo uskih prečki naMerkurovoj lestvici da bi smo uzdigli našesvesno biće u kraljevstvo nevidljivog,vidimo reke života kako teku kroz eter.

Mi koji prilazimo velikoj tišini, čujemo glastišine.

Mi učenici velike škole večnosti, kojiulazimo u hram duha, primamo slavuapstraktne misli.

Mi sluge duhovne vatre, vidimo dubinuizvora čovekove sposobnosti. Znamo na štaje čovek bio pozvan od početka.

Mi koji beremo ruže u Fohatovom* vrtuvidimo, u našim trenucima vizije, putrazvoja kako se proteže od horizonta dohorizonta kao bljesak munje.

I mi, koji tako uvećavamo svoje znanje,širimo svoje horizonte i ispunjavamo svojesposobnosti dinamičnom energijom,napredujemo od čuđenja do istinskogdivljenja, od dubokog divljenja donemuštog obožavanja, sve do pokornosti.”

17

Hamurabijev kodeks, najstarijipoznat pisani zakonik nabazaltnoj steli, Vavilon, oko1800. g. p.n.e. Njegovo imeznači “očinski iscelitelj”.

Period koji sada stoji pred nama može doneti veliki korak unapred začovečanstvo, ukoliko naime, ono bude imalo volju da na pravi načinrazume poslednji zadatak iz prethodne ere Riba. Taj zadatak se svodina: biti spreman na žrtvu. Ova žrtva nije toliko težak zadatak, jer presvega znači samo jedno: “Pomoći čoveku u njegovoj nevolji i životnimpitanjima”. Pri tome, mi “žrtvujemo” ono što je u nama inače teško, onošto je ograničeno, od obične materije, od mnogostrukog ega u nama. Nataj način, mi otvaramo prolaz ka onom najdubljem sloju u našoj svesti,organu pomoću kojeg možemo da otkrijemo istinski razlog postojanjacelokupnog stvaranja.

To je zadatak kojim će se čovek i dalje baviti, poziv da istraži materiju odkoje je sazdan. “Mi smo Božje pokolenje”. U najmanju ruku to jezagonetka, ali ona se neće sama čudesno rešiti u budućnosti kada eraVodolija bude u procvatu. To je tajna kojoj se može pristupiti jedino ovdei sada. Onaj ko ispuni ovaj zadatak, ili čak ako ga samo započne,iskusiće da će na raspolaganju imati poptuno nove mogućnosti. Ovenove mogućnosti nisu ništa drugo do samo Svetlo, koje mu u svojojneograničenoj širini otvara novi život. Ove nove mogućnosti su blagoslovza prijemčivo srce, uklanjaju hladnoću iz razuma i omogućuju da čovekne ošteti ili uništi sve oko sebe, kao kada bi aktivirao bombu.

Rozenkrojceri o zemlji imaju sasvim drugačiju predstavu od uobičajene.Po njima, ona nije samo simbol težine i ograničenja, već pre svega značijednu ogromnu mogućnost: mogućnost da bude mesto odakle će seroditi univerzalni čovek, gde su zvezde, taj blistav univerzum u kojemzemlja ima svoje mesto, hraniteljke novog ljudskog bića svetla.Zapamtimo da su razdaljina, prostor i sve suprotnosti unutar njih,zapravo samo putokazi koji nas vode do uvida, razumevanja, znanja,svesti o povezanosti svih stvari. Međutim, one su samo ljuska jajeta kojese u određenom trenutku mora razbiti. Mali čovek treba da pripremi putza velikog, onog koji više neće biti zarobljen u teskobi razdvojenosti.

Vodolija, vodonoša koji izliva živu vodu u naš životni sistem, je taelektromagnetska snaga koja razbija ljusku, te povezuje čovečanstvo sadrugim, potpuno novim životnim poljem, tj. rođenjem i razvojem čovekaere Vodolije.

18

J van Rajkenborg to izražava na sledeći način: “Mi napredujemo odčuđenja do istinskog divljenja, od dubokog divljenja do nemuštogobožavanja, sve do pokornosti, do služenja Bogu. Mi se klanjamo preduzvišenim Bogom, jer duboko preispitivanje uvek otkriva Božji uticaj usvim oblastima i zato doživljavamo snagu koja pokreće sve stvari,veličanstvenu snagu koja tera našu planetu napred kroz svemir, Svetlosveta, Hrista.”

To je religija o kojoj govore Rozenkrojceri. To je mogućnost za ljudeovog poptuno novog vremena. To je religija razmišljanja, inspirisana“manasom”, uz čiju pomoć se prvi “zapis” može ponovo pročitati. Čovekće stresti zemaljsku prašinu sa svojih stopala. U njemu će se naveličanstven način spojiti zemaljski i nebeski zapis, i zaogrnut blistavimogrtačem zlatno-ljubičaste zvezdane prašine, on će ponovo unutar sebepronaći čoveka Svetla.

U čoveku će se na veličanstven način spojitizemaljski i nebeski zapis, i zaogrnut blistavimogrtačem zlatno-ljubičaste zvezdane prašine, onće ponovo unutar sebe pronaći čoveka Svetla.

19

* Fohat – veliki preobrazitelj – tibetanski izraz za pokretački aspekt vrhovnog Duha,termin korišćen u školi Teozofije.

vodolija, bolji ego i planete misterija

Novembar 2008. u Holandiji je bio mesec duhovnosti. Tema je bila:Postoji li bolji ego? To je zanimljivo pitanje na koje su ljudigeneralno očekivali pozitivan odgovor.

20

Međutim, razmišljajući ozbiljnije o tompitanju, pokušavajući da ga dubljerazumemo i živimo u skladu snjegovom postavkom, ubrzootkrivamo da je onovišedimenzionalno i uključuje mnogeaspekte: društveni, lični, biološki ireligiozni. Sva je prilika da nemožemo doći do zadovoljavajućegodgovora u toku jednog ljudskogživotnog veka. U određenom trenutku,nameću se nova pitanja: “Bolji ego?Kako to mislite 'bolji'? Zar mojsadašnji ego nije dovoljno dobar?”

Razmotrimo sledeću izjavu: ”Trudimse da živim pristojan život.” Pohvalno,možemo reći, čak korisno i društvenopoželjno. Holandska dečjaspisateljica, Ani Šmid, jednom jeovako odgovorila na pitanje da li seplaši smrti: “Da li se plašim smrti?Nimalo! Tada ću konačno bitislobodna od svog ljubomornog,sentimentalnog, zavidljivog i sitnogega koji me je oduvek mučio.”

Odličan uvid, jer je velika ličnost kojase nalazi u našem auričnom sistemu,sastavljena od mnogo malih ličnosti.Imamo humanistički ego, društveniego, nasilni ego, ljutit ego, nežan ipristupačan ego, samo-precenjujućiego, seksualni ili gladni ego, dobriego i loš ego. Svi oni traže pažnju;svaki zasebno nas moljaka zanadmoć nad ostalima i kada ihnahranimo (naša pažnja je njihova

21

Merkur predstavljaljudski duh;

obnovljeni Merkurnam daje uvid iz prve

ruke u univerzalnoznanje. Ukupna

božanska mudrostdeluje neposredno i

bez prestanka učoveku koji sebe

oslobodi dijalektičkognačina mišljenja. KrozMerkurovu inicijaciju,čovek postaje svesni

učesnik i radnikprema Božjem planu.

hrana), tada nas ostave na miru za izvesno vreme. Skup svih ovih ega,čini ljudsku ličnost. Ne postoji samo jedan ego; to je izmišljotina našihfilozofa.

U prošlosti, barem prema mišljenju filozofa, čovek nije imao ego. Uranijim vremenima, on je bio povezan, mogli bi smo čak reći prikovan, zasocijalni kontekst u kojem je rođen, baš kao što je bio povezan (a to je idalje slučaj) sa svojim promenljivim nizom potreba. Međutim, uodređenom momentu, otprilike tokom početka devetnaestog veka,odjednom smo dobili ego. Dobili smo ga od filozofa Artura Šopenhauera.On nam je dakle dao taj ego da bismo ga mi ponovo izgubili u okeanubeskrajnog života, u kojem bi se ovaj mogao utopiti.

Sa svom svojom filozofskom posvećenošću, on je istraživao zašto i ukom stepenu je čovek iznutra rastrzan između dva sveta, jer sve sezapravo svodi na to, zar ne: “Dve duše u žive u našim grudima...” itd. Sjedne strane, postoji empirijska svest, iskustvena svest, zasnovana načulnoj percepciji, a sa druge strane, jedna još uvek nejasna, ali slutimosuperiorna svest, za koju Šopenhauer u početku nije imao naziv i koju jekonačno nazvao “bolja svest”.

1813. godine on je u svom filozofskom dnevniku napisao: “Tvrdim daličnost i uzročnost postoje u ovom privremenom, opažajnom, mentalnomsvetu, štaviše, da su one neophodne. Međutim, 'bolja svest' u meni meuvodi u svet u kojem ne postoje ni ličnost ni uzročnost, ni subjekat niobjekat.” Ovako opisan svet možemo smatrati višom dimenzijom, višomrealnošću, slično onoj koja se pojavljuje u spisima HermesaTrismegistosa.

Ličnost i uzročnost su koncepti koji podsećaju na postulate stoicizma,filozofije iz trećeg veka pre n.e., vremena Grčkog filozofa Zenona izKitijuma. On se takođe pitao – postoji li dobra ličnost? I šta je dobro?Postoji li nešto za šta vredi živeti? U praktičnom smislu, to je lako pitanje.Možete biti dobar obućar ili dobar preduzimač, dobar otac ili da učinimostvar malo provokativnijom, dobar proizvođač oružja. Koliko ste ondazaista dobri? U ovom slučaju biti dobar znači uspešno obavljati svojufunkciju. Grci govore o “fizisu”, ili 'procesu rasta'.

22

Tri uticaja, Uranov, Neptunov i Plutonov,pripremaju čoveka za novu svest. Oni ne grade,jer u čoveku nije ostalo ništa na čemu se možegraditi: oni vrše uticaj na čoveka. Oni ga guraju uveliki životni sukob, u veći životni sukob nego štoje do sada ikada bio slučaj. Oni ga vode na najužimogući put i konačno podstiču ga da ostvarisebstvo.Danas mi taj pojam tumačimo kao prirodu, ili kao fizičku pojavu, alinjegov pravi smisao je 'obaviti svoju ulogu'. Ispunjavati sopstvenufunkciju je ono što je dobro. To je življenje ili delovanje u skladu saprirodom, sarađivanje sa 'onim što je neophodno', priroda u svojoj večnojtežnji ka savršenstvu i postepen prelazak u našu najsavršeniju formu.

Kako mi treba da živimo? Stoici su imali stav i po ovom pitanju. “Trebapomoći čoveku u njegovoj nevolji i životnim pitanjima”, rekli su. Ovo nijenešto što čovek može da ostvari sam, dok u isto vreme, to je put da sestimuliše rast naše duše. Ovo je tipičan uvid koji potiče od stoika (oko300 g. pre n.e.). “Bog je svuda gde ljudi pomažu jedni drugima i to je putka večnom spasenju”.

Zahvaljujući Pliniju Starijem (23-79 g.n.e.), ova izreka grčkog filozofaZenona iz Kitijuma (333-262 g. pre n.e.) sačuvana je do danas. Umodernoj Školi ružinog krsta ponekad se kaže: “Služenje drugima usamo-zaboravu je najkraći, najsigurniji i najradosniji put ka Bogu”.

Međutim, na kraju ipak dolazi do propadanja, mi starimo i umiremo. Da lije i ovo u skladu sa onim što je dobro? Mi ne znamo, ali to je neizbežno irazlog je zbog kojeg se stoik, a i rozenkrojcer, predaje toj činjenici bezrazmišljanja, jer on ne traži prirodu već njenu pokretačku snagu. Ona gaje jednom postavila na put postojanja ali će ga i skinuti. Ukoliko smoukorenjeni u toj snazi, onda smo sigurni. Ta snaga je duh koji je čist,miran i u čoveku se manifestuje kao duša, kao duhovna duša...

23

TRANSFIGURACIJA: NA PUTU KA ŽIVOTU ČISTOTE I SLOBODE

Danas ljudi tragaju za čistotom na drugi način, na razne druge načine,možemo reći. Šta na primer da mislimo o 'Genesis Timeline' projektu? Toje projekat da se modernim instrumentima sakupe čestice primordijalne,devičanske materije, koja nastaje od solarnog vetra. Na samoj granicigeomagnetskog polja, što je moguće bliže suncu, orbitirala je svemirskakapsula Gemini kako bi uhvatila te čestice na svojih pet visoko osetljivihploča. Sonda je orbitirala oko sunca tokom tri godine i pre izvesnogvremena je pala negde u pustinji države Juta, SAD.

Tako blizu sunca, u pojasu gde zemaljske vibracije više ne dopiru,postoji apsolutno 'mirno polje'. Naučnici NASA-e, saradnici Instituta zatehnologiju u Kaliforniji, nadali su se da sakupe sunčevu materiju nagranici između dva polja, kako bi bolje razumeli poreklo i evoluciju našegsolarnog sistema. Iako je svemirska kapsula bila uništena po povratku nazemlju, astronomi su se nadali da će uspeti da izvuku pet polomljenihsenzor ploča koje su bile načinjene od zlata, safira, dijamanta i silikonakako bi proučili milione čestica solarnog vetra. “Godinama smo se trudilida saznamo sastav sunca”, rekao je Burnet, “i planiramo da analiziramosvaki sačuvani atom, jedan po jedan”. Ovaj program će trajati jošsledećih pet godina.

Ova opčinjenost sunčevim sistemom je zaista začuđujuća. Šta čovekuopšte traži u svemiru? Zašto moramo da znamo sastav sunca, kao štoje Burnet to izrazio? Možemo da razumemo naučne razloge, ali postoji lii psihološki motiv iza svega toga? Protivnici svemirskog programa uvekiznose argument da čovek još uvek ima pune ruke posla ovde na zemlji,prvo treba da rešimo svoje probleme ovde.

Jeste li ikada bili u dodiru sa 'mirnim poljem'? Jeste li ikada osetili njegovblagotvorni uticaj? Poznajete li strahopoštovanje koje ispuni naše celobiće kada stupimo u kontakt sa takvim poljem? To je strahopoštovanjeslično onom kada malo dete uđe u ogroman, visok i tih prostor po prviput. Zamislite pročišćavajući uticaj i ogromnu moć zaceljenja koji takavprostor ima, iako samo zato što je za trenutak, pomenutim utiskom, svebeznačajno izbrisano iz našeg bića!

24

Čovek ne mora da isplovi u svemir da bi stajao u ovom solarnom vetru.Zemlja je okružena ovim strujama kosmičke energije bez kojih bi savživot na planeti nestao u roku od par sekundi. Pre nekih četiri stotinegodina, brojni muškarci i žene su imali slično iskustvo. Iskusili su dodirsolarnog makrokosmosa i doživeli isti drhtaj radosti i strahopoštovanja.

Godine 1604. znalo se da sedam planeta kruži u našem solarnomsistemu: Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Sunce i Mesec. Ovihsedam planeta je donosilo sedam kosmičkih sila svemira na zemlju. Tuzemlju su možda smatrali centrom svemira, iako bi joj više pristajao opisslivnika, najniže tačke. Tako je i bilo, smatrana je tužnim potonućem usvemiru, koja je, baš kao i mi, odlutala daleko od nebeskog središta u

kojem smo prvobitno postojali i daje, kao i mi, otišla daleko odnebeske slave u kojoj je prvobitnoživela. Ideja da je sunce stvarnicentar svemira, imala je priličanznačaj u tim vremenima.

VELIKA OTKRIĆA 10. oktobra1604., primećena je supernova usazvežđu Zmijonoše, slična onojkoja se pojavila neposredno pretoga u sazvežđu Labuda. Novazvezda! To je izazvalo velikouzbuđenje. U kako samoznačajnom vremenu žive, mislilisu ljudi tada. Tako nešto se nijedogodilo još od vremena kada jeZvezda ispratila rođenje Mesije.Bilo je to kao da su ljudi zaistaosetili solarni vetar na zemlji i

ponovo se povezali sa životom solarne sfere. Ovaj događaj obeležavarođenje klasičnog bratstva Rozenkrojcera sedamnaestog veka sa kojimami, moderni rozenkrojceri Lectorium Rosicrucianuma, osećamo velikusrodnost.

Astronomi sedamnaestog veka nisu bili tako individualizovani i odvojeni

25

od nebeskog sveta na način na koji smo mi danas. Oni nisu lansiralimodernu opremu u svemir kako bi saznali njegovo poreklo jer su osećalida su istog porkela. Ljudsko biće, govorili su rozenkrojceri a i mnogi uznjih, je na kraju krajeva, mali svet i svih sedam planeta su predstavljeneu njemu. Zar srce nije sunce? Zar glava nije zemlja? U tom kontekstu, Jvan Rajkenborg kaže: “Rozenkrojceri ispituju odnose između makro- imikrokosmosa, nebesku ravnotežu između svih stvari.”

Po njima, sve se sastoji izodnosa, sve stoji u odnosu injima nisu trebale zlatne pločekoje smo mi slali u kosmos dauhvate sunčevu supstancu. Onisu celi stajali u solarnom vetrukoji je duvao kroz svemir togvremena i na sasvim drugačijinačin primali utiske o poreklusvemira. Kada pogledamo oveideje, otvara nam seveličanstvena perspektiva, jer suod tada otkrivene i udaljenijeplanete: prvo Uran, zatim Neptuni 1930. g., Pluton. Pre nekolikogodina, 2002. i 2003. otkrivenesu još dve planete udaljenije odPlutona, Kvaoar i Sedna.

Tačna priroda ovih planeta se još uvek istražuje. Po prvi put se otkrivajunove planete u drugim solarnim sistemima. “Do sad”, kaže dr. BrusMekintoš iz državne laboratorije Lorens Livermore u Kaliforniji, “moglismo samo da zaključujemo o postojanju drugih planeta oko drugihsunaca pomoću, na primer, nepravilnih putanja pojedinih zvezda, alisada smo iznenada videli njih tri, oko zvezde Formalaut, u sazvežđuRiba (Pisces Australis)”. Jedan od naučnika je svoje oduševljenje ovimpronalaskom izrazio rečima: “Zaista je dubok i svečan doživljaj naći selicem u lice sa planetom koju niko ranije nije video”.

U našem sunčevom sistemu, Neptun je zapravo prva nova planeta

26

otkrivena posle antičkog doba. 1613. g. Galileo je posmatrao Neptunsvojim prvim teleskopima kada je ova planeta bila blizu Jupitera.Međutim, mislio je da je u pitanju samo jedna od zvezda. Tokom dvenoći uzastopce, on je primetio promenu orbite ove 'zvezde' u odnosu nadrugu, susednu zvezdu. Da je imao prilike da prati njegovu putanju pre iposle te dve noći, on bi sigurno odredio Neptunovu orbitu i zaključio da jeu pitanju planeta, ali oblaci su sprečili njegovo dalje posmatranje u tomtrenutku.

Tako se dogodilo da je prva od novih planeta, Uran, otkrivena 1781. Ovojplaneti je potrebno 84 godine da obiđe oko sunca. Zanimljivo, Neptun jezvanično otkriven 1846. na osnovu nezavisnih proračuna dva astronoma,jednog iz Engleske i drugog iz Francuske. S obzirom da Neptunovarevolucija traje 165 godina, svoj prvi obilazak oko sunca, od tog datuma,ova planeta će dovršiti 2011.

PLANETE MISTERIJA Pluton,sa svojom revolucijom od oko248 godina, koji je prvi put uočen1930. godine, svoj prvi obilazakoko sunca od momenta otkrićaneće dovršiti sve do 2178. Ove triplanete se nazivaju planetamamisterija jer one utiču na jošnerazvijene mogućnosti uljudskom biću, koje su, za sada,potpuno nepoznate većem delučovečanstva.

Prema rozenkrojcerskoj viziji,sunčev sistem nije prazanprostor u kojem se okrećenekoliko globusa. Oni smatrajuda je sunčev makrokosmos živacelina, jedno veliko telo koje se

neprestano razvija. Vremena se takođe menjaju i na velikom časovnikukosmosa, a mi, beznačajni ljudi na skromnoj planeti Zemlji se menjamozajedno s njima. Iz srca sistema, u prostor između planeta, sunčev vetar

27

izračuje 'pranu', potencijal života, hranu i energiju za ovaj razvoj uneprekidnoj i beskrajnoj raznovrsnosti.

Prema ovom konceptu, čovek nije individualna, izolovana ćelija, već deožive celine čovečanstva koje je celo, kao jedan moćan organ, u stanju daiznutra primi sunčevu snagu i da je dalje izrači, za spasenje cele planete.Prema mišljenju većine ili ako pogledamo trenutnu situaciju u kojoj sečovečanstvo nalazi, možemo zaključiti da ćemo na to vreme morati jošdugo da čekamo, ali doba Vodolije, zodijački znak u koje Sunce trenutnoulazi, menja zemaljske prilike velikom brzinom. U tom smislu, već postojegrupe ljudi koji spremno šire tu energiju.

Svi stojimo na pragu ere u kojoj su lični unutrašnji razvoj, u prošlostinazivan inicijacija, i grupno jednistvo na višoj lestvici spirale razvoja,sasvim mogući i čak snažno podstaknuti. To je jedna od posledicavibracije Vodolije, energije sa visokom frekvencijom.

Od sunca potiču mnogi uticaji i zračenja koja su neophodna zaraznovrsne oblike života na mnogim planetama. Pojedina od ovihzračenja mogu biti štetna za postojeće životne forme i stoga bivajufiltrirana i zaustavljena pomoću složenih pojaseva zračenja koji se nalazeoko svake od planeta. Mi na primer znamo da je Van Alenov pojas,složena mreža oko zemlje koja takoreći prosejava i filtrira sva zračenjakoja dolaze iz svemira i propušta samo ona koja odgovaraju životu nazemlji.

Ovaj koncept označava kraj čoveka kakvog smo do sad poznavali ikakvog su znali ljudi iz sedamnaestog veka. Čovekovim razvojem višene upravlja sedam kosmičkih snaga koje su mu dolazile od sedampoznatih planeta. Univerzalno učenje je oduvek ukazivalo da je ljudskobiće dvanaestostruko, i da sunčev sistem u skladu s tim takođe imadvanaest planeta ili centara snage. Svaka od njih pokreće određenuaktivnost koja deluje u ljudskom biću, u zavisnosti od stepena njegovograzvoja.

28

Ilustracije planeta omogućila Madeleine Deckert iz Švajcarskewww.madartdesign.com

Rozenkrojceri istražuju odnose izmeđumakrokosmosa i mikrokosmosa, veličanstvenuravnotežu između svih stvari.

J van Rajkenborg u jedinstvenom konceptu objašnjava nebeska kretanja,njihov uticaj i posledice po čoveka. On kaže: “Uran direktno utiče na srcei emotivni život, stimulišući oba. Zato se Uran ponekad odnosi na ljubavprema bližnjem, ali ova osobina se rađa u čoveku samo kroz njenuprimenu.”

Ovim kao da poručuje, ne upotrebljavajte reči kao što su univerzalna ilinesebična ljubav. Ljudi lutaju, ljudi maštare; ali prava dobronamernost,solidarnost i nesebičnost se moraju razviti svesno. Početak tog razvoja jeu plamenu, iskri kosmičke vatre, Bogu koji svetli u ljudskom srcu i rastekada čovek duboko razume da je 'Bog svuda gde ljudi pomažu jednidrugima...'

NOVI UTICAJI Uran utiče na srce i istovremeno na žlezdu hipofizu,duševni i kontrolni centar u čoveku. Zaista, Uran utiče na ove centreveoma snažno. Ukoliko se ovaj uticaj razume, moguća je pozitivnareakcija. Tada je kompletna promena svesti, o kojoj se toliko govorilo udrugoj polovini prošlog veka, izvesna i garantovana. Sve veći broj ljudishvata da postojeća intelektualna kultura vodi ka društvu u kojem nasilje,strah, drskost i pretnje, površnost i izolacija uzimaju sve više maha.Postojeća intelektualna kultura, kultivisanje glave kao ispunjenje života,došli su do svoje granice. Dalje razvijanje intelekta ne nudi nikavustvarnu perspektivu za život.

Konkretno, u zavisnosti od spremnosti čoveka da to svesno dopusti,Uran je tu da postavi pozitivan temelj za novi razvoj. Uran nudi tumogućnost jer on utiče i na srce kao naš najvažniji organ, i na glavu,kako bi uklonio ograničenost analitičkog i račundžijskog uma, i na tajnačin omogućio bližu saradnju između srca i glave. Uran utiče na našeemotivno telo i čini ga ne samo beskrajno osetljivijim za potrebe drugihveć i za potrebe onog Drugog u nama. Suštinska egocentričnost, priroda

29

postojećeg ljudskog bića će morati da bude neutralisana jer je usuprotnom očigledno da če Uran imati negativan efekat. U tom slučajućemo videti drugu stranu medalje: impuls ka slobodi će dovesti dorazvrata, nemorala, negacije svih uslova i zakona koji uređjuju društveniživot. Bratska naklonost ka kojoj nas Uran vodi tada se preokreće ukolektivnu glupost i mediokritetstvo: površnost svih ljudskih odnosa iobezdušenu uniformnost životnih izraza.Svesna i pozitivna reakcija otvara čoveka na pravi način. Njegova pažnjai žudnja spontano se usmeravaju ka istinskim vrednostima, jer čežnja dabude od pomoć i razume druge, čini čoveka otvorenim za Svetlo kojeprožima ceo univerzum.

Sledeća planeta misterija, Neptun se potpuno logično nadovezuje načovekov razvoj koji započinje sa Uranom. Čovek će prerasti ono što jelično kada pored ljubavi ka bližnjem stekne i mudrost. Kada se ovamudrost razvije u čoveku i on bude u stanju da je primenjuje zajedno saljubavlju prema bližnjem, nestaće mnoge prepreke za duševnog čovekau nastajanju.

Uran poravnava puteve, da bi ovaj čudesni princip mogao da dođe doizražaja u novorođenom, duševnom principu svesti. Neptun slamaokoštale strukture našeg razmišljanja i povlači stremećeg čoveka navišeu jedan apsolutno čist, neiskvaren svet. Neptun nas povezuje saprozračnim eterima novog stanja života i uvodi nas u mirno poljesunčeve sfere, pod pretpostavkom da mi ispunimo njegove uslove usopstvenom životu.

Neptun nas dodiruje u svetištu glave, konkretno, utiče na epifizu tj.pinealnu žlezdu. Rozenkrojceri takođe ističu da je nervni sistem u celiniveoma podložan uticaju ove planete. Ti uticaji pripremaju nervni sistemza asimilaciju visokih energija koje se mogu uporediti sa elektricitetom.Onaj ko je sposoban da primi čistu inspiraciju od Neptuna, omogućuje damudrost uđe u zemaljsko polje postojanja, gde je ona preko neophodna.Nema potrebe posebno naglašavati da je takva osoba slobodna odzemaljskih spona i njeno astralno telo poseduje izuzetnu čistotu.

TRANSFIGURACIJA Tokom svog razvoja, čovečanstvo je prošlokroz mnoge faze u kojima je moralo da nauči kako da reaguje na impulse

30

obnove. To je proces bez kraja. U našem vremenu, novi uticaji pozivajučoveka da reaguje na pozitivan način i da preokrene mogućnost urealnost. Mudrost je uvek neophodna da bi se preduzeli ispravni koraci,nesebično, za dobrobit svih.

Uticaj treće planete misterija, Plutona, uglavnom se odnosi nakonkretizaciju i realizaciju. Pluton se stoga smatra planetom kojaistrajava, postiže i ostvaruje. Pozitivan ulazak Plutona u našu iskustvenusferu moguć je samo ako čovek prigrli i razume ideju transfiguracije.Pluton sprovodi korenitu promenu strukture. Onaj ko svesno doživljavasnagu ove treće planete misterija, doživljava je kroz novu strukturu životai on je u principu ostvario svoj cilj, postao je oslobođeni, duhovno-duševni čovek. Njegova ljubav, njegova mudrost i njegovo delovanje suslobodni.

Kao što Neptun ukazuje pravac kojim naš duhovni život treba da serazvije, i obezbeđuje nadahnuće za to, tako će Pluton pomoći u njegovojmanifestaciji. Pluton vlada tamo gde mi kao ličnosti nemamo pristupa.Ne kaže se bez razloga da je on bog neviđenog! Pluton čovečanstvupruža mogućnost da ostvari nezamislivo, da se izdigne iznad ograničenjai ropstva materije, da se probije do uskrsnuća i postane stanovniksunčevog sistema.

Sedam starijih planeta su obezbedile mogućnost postojanja ljudskogživota na zemlji i one nastavljaju da to čine. Kapiju, ili granicu,predstavlja poslednja od tih sedam planeta. Saturn je čuvar praga koji seprelazi, koji se može preći, pomoću novog, unutrašnjeg kvaliteta.Obnovljeno srce ispunjeno duševnim životom, svest koja željno očekujevezu sa duhom i stanje života koje jasno pokazuje prethodno,predstavljaju pasoš.

U kosmičkom poretku, granica je već pređena. U odnosu na zemlju kaoplanetarno biće, možemo reći da su tri nove planete u punoj aktivnosti imožemo videti njihov slamajući i menjajući uticaj svuda oko nas. U tomkontekstu, oslobađaju se ogromne mogućnosti. Svaki čovek je slobodanda istražuje te mogućnosti i da se njima bavi do stepena svoginteresovanja, kako bi upravio svoju sudbinu u novom pravcu. To sve činiblagonaklonu, iako neodložnu pozivnicu koja nam je svima uručena

31

putem tri planete misterija.

putem

32

POLARIZACIJA METALA Kada posmatramo zemlju kaomagnetni sistem, određen uticaj se širi od tog sistema i ono štone odgovara zemaljskom organizmu i njegovim raznim nivoima,obično biva odbijeno. To je razlog zbog kojeg u gornjimslojevima naše atmosfere često vladaju mangetske oluje,turbulencija koja sprečava prolaz neželjenih radijacija. Obrnutose dešava da se život, uključujući i ljudski život, razvija koristećidostupne radijacije koje su prošle kroz ovaj sistem. Povrhzračenja same zemlje, postoje razna zračenja koja potiču izvannaše planete. Ta zračenja su korisna i neophodna za život nazemlji kao i za čovečanstvo i njegov razvoj. Kako zračenja kojautiču na pojedine aspekte razvoja ljudskog bića dobijaju svojznačaj na zemlji?

U gornjim slojevima zemlje postoji velika raznovrsnost supstanci,elemenata, metala, poznatih i nepoznatih. U zemaljskoj materiji,mi pronalazimo odsjaj sve zvezdane prašine od koje jeuniverzum i sačinjen. Zemaljski slojevi se nalaze u stalnom, iakoiz našeg ugla gledano, sporom kretanju. U određenimmomentima, posebne supstance bivaju polarizovane i aktiviranezračenjima koja prodiru kroz Van Alenov pojas, čemu dodatnodoprinose rupe u ozonskom omotaču koje se povremeno sameformiraju na različitim mestima, a koje delimično i samiuzrokujemo. Na osobu koja nije prijemčiva za ta zračenja, onabez obzira vrše svoj uticaj preko hrane, vode i vazduha, kao i namnoge druge načine. Na taj način, mnoge vrste minerala imetala deluju u našem sistemu, kroz našu ishranu ili vazduh kojiudišemo.

Nova kosmička zračenja kojima smo sve više izloženi, izazivajunove pojave. Tako Uran postaje aktivan u elementu uranijumu,koji se pretvara u radijum i konačno u druge radioaktivnesupstance. Hrana, atmosfera, i sa njima čovek, postajupostepeno sve više radioaktivni. Ovo se ne može zaustaviti čakni upotrebom najčistijih organskih ili biodinamičkihpoljoprivrednih proizvoda. Ovo je jedan od procesa koji vodi karadikalnim promenama u ljudskom životu.

postati svestan ili: šta znači činiti dobro?

U vozu sam upoznao Dana Visera. Mladić je bio student i ubrzo smozapočeli razgovor o upotrebi droge kod mladih ljudi, na šta me jepodstakao članak koji sam pročitao u jednom od onih besplatnihčasopisa.

Ispostavilo se da je Dan svojevremeno i sam koristio drogu: u jednomperiodu je pušio marihuanu da bi iskusio kako je to, ali i da bi se uverioda je u stanju da prestane! I uspeo je! Kasnije je povremeno objavljivaočlanke na tu temu u fakultetskom časopisu i na svom sajtu. Bio jeokupiran tom temom, jer je nekoliko njegovih prijatelja postalo žrtvamadroge. To je bio njegov način da nešto preduzme u vezi s tim. Bio jesvestan neznatnosti pomoći koju je na ovaj način pružao. Ali to nije nimalo uticalo na njegovu želju da nastavi da piše članke na tu temu.

Remka sam upoznao u nekom kafeu. Ovaj mladić je puno putovao usvom životu, radio svakojake poslove i sada je konačno privodio krajusvoje studije. Spopadao ga je žestok bes pri pomenu zloupotrebe iiskorišćavanja životinja, po njegovim rečima, 'te grupe ranjivih ibezglasnih bića na planeti Zemlji'.

Bilo mu je teško da odluči šta da učini sa tom ozlojeđenošću. S vremenana vreme, on bi se našao u situaciji gde je zaista mogao da pomogneživotinji u nevolji (npr. da spasi pticu koja se uplela u mrežu za ribe), aliuopšteno govoreći, osećao se vrlo nemoćno u odnosu na sav taj bol. Tonije oslabilo njegovu žarku želju da pomogne.

Kao i ova dva momka, postoji mnogo ljudi, mladih i starih, koji bi želeli dapomognu, čak i onda kada shvate da njihovi pokušaji da učine dobro, sasobom nose razočaranje.

Šta znači činiti dobro? Naravno da treba pomoći životinji u nevolji iliprijatelju kojem preti propast. Ipak, stvari nisu uvek tako jasne. Ono što jedobro za nekog, loše je, ili manje dobro za nekog drugog. Na krajukrajeva, zar ne gledamo svi na „dobro“ i „zlo“ na osnovu našeg ličnog

33

iskustva? Možda nisu svi svesni toga, ali to je doslovno slučaj.Svaka predstava počinje kao „mentalna slika“, ili drugim rečima, kaoideja, mentalni koncept. Na osnovu ove ideje, ove mentalne slike, rađase želja da se ona ostvari u materiji. Zatim je potrebna snaga volje da bise ta želja sprovela do kraja, ukoliko uopšte stignemo do te tačke. Kadarazvijamo svoje predstave o, na primer, dobru i zlu, taj proces tečeupravo opisanim tokom.

ČOVEKOVA TELA U skladu s univerzalnim učenjem, čoveka ne činisamo fizičko telo. Fizičko telo je još okruženo i prožeto eterskim ilivitalnim telom, a oko njih se proteže astralno, ili telo žudnje. Najčešćeoko glave nailazimo na začetak mentalnog tela. Ova nabrojana tela, ilinosači, koji pripadaju ličnosti, nesvesni su mikrokosmosa u kojemobitavaju. Samo zbog pokrenute duhovne iskre, neka ideja o tome je ustanju da prodre u ljudsko biće. U principu, polje u kojem je ličnost

34

aktivna u mikrokosmosu je sasvim izdvojeno polje, koje nazivamo dišnimpoljem.Kad razmišljamo o nečemu pomoću naših mentalnih snaga, stvaraju se,nalik na oblake, silnice misli u tom dišnom polju. Ako se nekom idejombavimo samo na kratko vreme, ti oblačići će uskoro ispariti. Ali ako smookupirani nečim duže vreme, razmatrajući datu ideju sa svih strana, iliako je negujemo godinama, u našem dišnom polju se stvara samostalnaprojekcija te ideje. Ona tada zahteva našu neprestanu pažnju da binastavila svoju egzistenciju, jer mentalna slika, ta formirana ideja, tražihranu od nas kao njenih roditelja.

U svakom slučaju, te projekcije uvek kradu energiju od svog kreatora imanipulišu ličnošću u skladu s njihovom prirodom. Na osnovu svih ovihslika i predstava koje nastanjuju naše dišno polje, a to se zbiva u svakomčoveku, mi stvaramo predstavu „dobra“ i „zla“ iz naše lične perspektive.Zato su sva naša zapažanja lično obojena. Niko nije u stanju daposmatra stvari zaista objektivno. To je jedan od razloga što kada činimodobro u ovom svetu, to uvek činimo pristrasno i nepotpuno.

Zemlja takođe ima svoje dišno polje. To je sfera u kojoj se akumulirajusve ideje, sve mentalne kreacije celog čovečanstva tokom eona. Jasnoje da je to područje, sfera prošlosti. To polje je bilo, a stoga je još uvek,odraz svega što je čovečanstvo mislilo, činilo, osećalo i želelo.

Jedna od posebnih odlika vremena koje dolazi, je ta što će dočovečanstva dopreti zračenje koje će mu, kao nikad do sada, omogućitida se suprostavi nadmoćnom uticaju prošlosti. To su novi impulsi kojipotiču direktno iz prvobitnog života koji nije ukaljan prošlošću. Oni ćepokrenuti atom iskre duha na delovanje, omogućujući tako da nove, čisteideje prodru u čoveka i njegovu ličnost, s ciljem da se ona načiniprikladnom za svesni ulazak u novi život.

To nije tako težak zadatak, to samožrtvovanje, jerse zapravo svodi na samo jednu stvar: „Pomoćidrugima u njihovoj nevolji i životnim pitanjima“.

35

Da bi se to ostvarilo, čovek mora da uvidi da ima takve projekcije, da živii deluje iz njih, i da stoga na svet gleda kroz prizmu prošlosti! Kako da seoslobodimo ogromnog uticaja tih slika? To je delimično moguće krozmagične reči ovog vremena: 'letting go', tj. 'puštanjem' tih slika za koje sesvest drži, da se smanje ili nestanu. Za čoveka je nemoguće da sve samreši. Još uvek je puno ostataka prošlosti u našem dišnom polju, stvarikojih nismo ili ne možemo biti svesni. Da bi to otkrili potrebno je mnogoživota; života u kojima nove predstave i novi lanci mogu biti ponovostvoreni.

PRVI KORAK U Školi zlatnog ružinog krsta, cilj je postati svestan 'onogdrugog u nama', onoga što zrači iz duhovne iskre u nama, koja je jediniostatak božanskog u svakom ljudskom biću. To je prvi korak na putu kaotvorenosti i prijemčivosti našeg dišnog polja tom impulsu. Kada seduhovni aspekt u našem srcu jednom probudi iz uspavanosti i pokrene uakciju, energija koja iz njega zrači će putem krvi uticati takođe i nasvetište glave. Ta snaga ima potpuno drugačiju, mnogo višu vibracijunego ona koju obično doživljavamo. Ta visoka frekvencija prouzrokujeuznemirenost, čovek napreduje od stanja konfuzije do samospoznaje ikonačno, počinje da misli mnogo jasnije.

Usled te jasnoće mišljenja, čovek će steći uvid o svojoj sputanosti, ličnimtvorevinama za koje je vezan, kao i o stepenu svoje uslovljenostiprošlošću. Suočavajući se s tim i prepuštajući se svetlu nove svesnosti,sve te lične slike i oblici će postepeno nestati. U svetlu i zračenju ponovorođenog unutrašnjeg sunca, ti prinudni uticaji nestaju, dok sesamostvorene kreacije u dišnom polju postepeno gube. Ono što ostaje jestečeno iskustvo, sačuvano kao jezgro u mikrokosmosu.

Dišno polje postaje tiho, kao mirno jezero, u koje zračenje božanskogsunca može da prodre do samog dna. Ovo lično očišćenje direktno utičena celo polje ovoga sveta, kao kad zvezda padalica ostavi svetlosni tragu tamnoj noći. Ujedinjujući svoje stremljenje sa stremljenjem drugih kojitakođe traže svetlo novog života, osoba u kojoj je božanska duhovnaiskra ponovo probuđena, uključuje se i u čišćenje zemaljske sfere života.Gde god je moguće, ta osoba neutrališe nemir na koji nailazi u svojojokolini. To je najbolja i najdelotvornija pomoć koju možemo da pružimo,jer kad god postoji trenutak mira, svako ljudsko biće dobija priliku da

36

izabere u kom pravcu želi da ide. Otvara se prostor za slobodan izbor.

„Ko nadvlada sebe, jači je od onog koji osvoji grad“. Drugim rečima, onajko očisti svoje dišno polje u svetlu 'onog Drugog u nama', doprinosiobnovi celog sveta.

To je veliki zadatak i traži hrabrost i iskrenost, ali svako ljudsko bićeposeduje mogućnost za to. Ostaje pitanje, koje dobro onda čovek možeda učini u društvu u kojem živi? Odgovor je prilično jednostavan – uradiono što možeš. Ne razmišljaj mnogo o tome, odnosno pomozi, ali bezmisli kao što su: JA ću to sad da ispravim, kao što čine Dan i Remko ikao što to većina čini. Pružaj pomoć spontano i ne osuđuj. Tako nećešsilno pritisnuti na jedan tas vage, čineći 'dobro' iz svoje suženeperspektive, pa se ni zlo, kao njen drugi kraj, neće automatski podići.Ravnoteža se nalazi u neutralnom delovanju, kada ništa ne stoji na puturazvoja onog Drugog u nama.

37

platon – priča o eru – o zagrobnom životu

Alhemijsko venčanjeKristjana Rozenkrojcasadrži brojneuniverzalne elemente.U ovom kontekstu,možemo da se setimo(svetlosnog) užetaspuštenog u jamu,izbora životnog puta,vetra zaborava, ilisnage da se ispravnopostupi u bilo kojimokolnostima. Oviprimeri se odnose napoređenja i metaforekoje objašnjavaju našodnos prema istinitomsvetu a koje su starekoliko i čovečanstvo.Slični elementi semogu naći i usledećoj priči koja jebila ispričana pre višehiljada godina a kojuje Platon zapisao uposlednjem poglavljunjegove Države, oko400. g. p.n.e.

38

Nefertitina glava, oko 1340. g. p.n.e.

SOKRAT GOVORI, GLAUKON SLUŠA I ODGOVARA:

“To bi, dakle”, nastavih ja, “pored onih dobara koja pravičnost sama posebi daruje, bilo ono što bogovi i ljudi daju kao nagrade, kao platu idarove pravičnome čoveku za vreme njegova života”.

“Zaista, lepa i trajna nagrada”, odgovori Glaukon.

“A ipak”, rekoh ja, “sve one ni po količini ni veličini nisu ništa spramonoga što i pravedne i nepravedne očekuje posle smrti. I to treba dačuješ, kako bi i jednima i drugima bio isplaćen dug našom raspravom”.

“Samo ti govori”, reče on “jer nema ničeg što bih više želeo da čujem”.

“Dobro”, rekoh, “ali ti ja neću pripovedati neku Alkinojevu priču nego pričujednog hrabrog junaka, Era, Armenijevog sina, Pamfilca rodom. On jepao u ratu, i kad su posle deset dana pokupili vojničke leševe koji su većbili počeli da trule, našli su ga još čitavog i preneli kući, s namerom da gaposle dvanaestog dana sahrane. Kad je već ležao na lomači, on seprobudi, ožive i poče pripovedati šta je tamo video”.

“Rekao je ovo: kad je njegova duša izišla iz njega, putovala je u društvumnogih, i svi su došli na neko čudno polje gde su bila dva otvora uzemlji; ona su bila jedan pored drugog, a njima nasuprot bila su dvanebeska otvora. Između ovih su sedele sudije, i oni su, pošto su izreklipresudu, naredili pravičnima da pođu na desnu stranu, i gore kroznebesa, a na grudi su im stavili znake svoje presude; nepravičnima, pak,naredili su da idu na levu stranu i nadole, a i ovima su stavili znakenjihovih dela, ali na leđa.

Kad je on sam došao pred njih, rekli su mu da on treba da odneseljudima poruku o tamošnjim stvarima, i naredili mu da sluša i posmatrasve u tome kraju. On je video kako duše, kad im se presudi, odlaze krozotvore, jedan nebesni i jedan zemljin, i kako se kroz druga dva otvoraponovo vraćaju: iz zemlje, pune blata i prašine, a iz drugog otvora čiste isvetle.

39

I izgledalo je kao da duše koje se neprestano vraćaju, putuju izdaleka.Radosne odlažahu na livade, skupljajući se kao na svetkovinu. One kojesu se poznavale, pozdravljaše se među sobom i raspitivaše se kod dušakoje dolaze iz zemlje o stvarima tamo, a ove kod onih koje dolaze saneba, o prilikama kod njih. I one pripovedaše jedne drugima odogađajima sa puta, ove odozdo plačući i tužeći, jer se sećaše koliko išta su pretrpele i videle na svome podzemnom putu – a ovaj je trajaohiljadu godina – a one opet sa neba pričaše o nebeskom blaženstvu iprizorima neizrecive lepote.

Mnogo vremena bi nam oduzelo, o Glaukone, pripovedanje svihpojedinosti. Ali glavno beše ovo: za svaku nepravdu koju su ikad počinili iza sve one kojima su je učinili, imali su da za svaki pojedini slučajpretrpe desetostruku kaznu – i to svakih sto godina – jer to odgovaraljudskom veku – da bi tako platili desetostruku kaznu za krivicu; ako su,na primer, nekoliko njih bili krivi za smrt mnogih, zato što su izdali državeili vojske i bacili ih u ropstvo, ili inače izazvali neku veliku bedu, onda suza svaki taj prestup morali platiti desetostruku kaznu; ako su, naprotiv,ukazivali dobročinstva i bili pravični i pobožni, onda su za to primalinagrade u istoj razmeri.

Za decu koja su odmah umrla i malo vremena živela, kazao je drugestvari koje ne treba ni da pominjem. A za bezočnost prema bogovima iroditeljima, i za bezbožnost i za samoubistvo, kazna je, pričaše, bivalajoš veća i teža.

Pomenuo je zatim kako je bio prisutan kad je jedan od duhova zapitaodrugog: “Gde je Ardijej Veliki?". A ovaj Ardijej, još hiljadu godina preErovog vremena, bio je tiranin u nekom gradu Pamfilije, gde je ubiosvoga starog oca i starijeg brata i, kako se pričalo, bio počinio još mnogadruga zla. Upitani duh je odgovorio: “Nije ovde i neće ovamo ni doći.”“Zatim smo”, reče on, “među mnogim strašnim prizorima videli i ovaj: Kadsmo već bili blizu otvora jame i nameravali da se iz nje popnemo, poštosmo već sve ostalo bili pretrpeli, primetili smo iznenada i Ardijeja i nekedruge, većinu njih tirane; a bili su i neki koji nisu bili državnici, ali koji supočinili velika zla. Njih, kad su već hteli da se popnu, otvor nije hteo daprimi, nego je čim bi neko od ovih neizlečivo pokvarenih, ili neko koji jošnije dovoljno trpeo, pokušao da se popne, odmah počinjao da buči.

40

I odmah bi se – tako je on nastavio – pojavili divlji ljudi, koji su izgledalikao da su u plemenu, i koji su razumeli to bučanje, pa bi neke od njihščepali i odveli. Ali Ardijeju i još nekima povezaše zajedno ruke, noge iglave, baciše ih na zemlju, izbičevaše ih do krvi i odvukoše sa puta da ihjoš razgrebu trnjem, a pri tom prolaznicima stalno kazivajući o njihovimzločinima i da će ih, zatim, odvesti i baciti u pakao. A od svihmnogobrojnih i različitih strahovanja koja ih obuzimahu, najveće bešeono, da se, dok se penju, ne začuje to bučanje i svaki bi bio najradosniji,kad bi uspeo da se popne, a ono se nije pojavilo.”

“Ovakve su”, reče Er, “nekako izgledale kazne i osvete, a jednako velikesu bile i odgovarajuće nagrade”. Sad, kad je za duše iz svake grupeproteklo sedam dana provedenih na tom polju, morale su se osmog danaodatle dići i krenuti na put. Četiri dana posle toga dospevaju do mestaodakle se gore vidi svetlost kako se prostire preko celog neba i zemljeravna kao stub, ponajviše nalik na dugu, samo sjajnija i čistija.

41

Do ovoga dospeše posle jednog dana putovanja, pa ugledaše krajevenebeskih struna kako su prema sredini te svetlosti napete. Jer ovasvetlost vezuje i drži zajedno nebo i njegovo obrtanje, otprilike kaoarmatura na galijama. A između tih krajeva pruža se vreteno Nužnosti(Ananke), čijim obrtanjem se pokreću obrtanja svih sfera. [...]

I obrće se to vreteno na kolenima Nužnosti. Gore, na svakom njegovomkrugu, stoji po jedna Sirena i obrće se zajedno s krugom. Svaka odSirena peva svoj glas kao jedan jedinstveni ton. A iz svih osam takvihtonova usaglašava se jedinstvena harmonija. Oko Nužnosti, svaka nasvom prestolu i na podjednakom rastojanju, sede tri Mojre (Sudbine),kćeri Nužnosti, u belo odevene i lovorovim grančicama krunisane:Lahesa, Klota i Atropa. One pevaju u skladu sa Sirenama, i to: Lahesaono što se dogodilo (prošlost), Klota ono što jeste (sadašnjost), Atropaono što će biti (budućnost). A Klota povremeno svojom desnom rukomdodiruje spoljni krug vretena, pomažući njegovo obrtanje, razdvajajućitako vreme na intervale. Atropa čini isto, dodirujući unutrašnji krug levomrukom. Lahesa pak i jednom i drugom rukom naizmenično pomaže ijedno i drugo obrtanje.

Kad su, dakle, Er i duše tamo dospele, morali su odmah stupiti predLahesu. Ali najpre se pojavio jedan prorok i postavio ih u red, a zatim iznaručja Lahesina uzeo kocke i uzorke životâ, popeo se na visokugovornicu i rekao: “Čujte reč (logos) device Lahese, kćeri Anankine:Duše smrtne (jednodnevne), pogledajte novi krug života i smrti. Nećedaimon vas kockom birati, nego ćete vi izabrati svog daimona. Neka onajna koga kocka prvo padne, prvi bira život koji će postati njegova sudbina.Vrlina je slobodna, ko je ceni imaće je više, ko je ne ceni imaće je manje,svako prema svome. Odgovornost je na biraču. Bog je opravdan.”

42

Širom sveta ljudi biraju svoj životni put. “Neka svako od nastraži i sledi samo jednu stvar, ukoliko je bude mogao negdenaći i od nekoga naučiti ili sam njome ovladati. A reč je osposobnosti razlikovanja između dobra i zla; sposobnosti kojabi omogućila, tamo gde je moguće birati, da se uvek izabereono što je bolje za dušu”, kaže Platon. U tom smislu, duhovnaŠkola može da bude od velike pomoći.

Pakistanski spomenik u Islamabadu noću

Rekavši to, tumač božje volje je svima bacio kocke i svako je, osim Era,jer njemu nije bilo dozvoljeno, uzeo onu koja je ispred njega pala.Uzimanjem kocke, svakom je bilo jasno koji je po redu. Posle toga jeonaj tumač božje volje pred pred njih na zemlju stavio uzorke životâ, i tomnogo više nego što je bilo prisutnih. A beše svakojakih uzoraka: životisvih životinja, a i svekoliki ljudski. Među ovima beše i tiranija, jednih kojesu trajale do kraja tiraninovog života; drugih koje su prekinute u sredini izavršene siromaštvom, progonstvom i prosjačkim štapom. Bilo je tu iživotâ slavnih ljudi, jednih koji su bili slavni po svojoj lepoti, drugih posnazi, trećih po uspehu u borbi i takmičenju, četvrtih po rođenju izaslugama predaka; a bilo je i neslavnih života zbog suprotnih osobina;

Bilo je i života namenjenih ženama. Ali u tom velikom izboru različitihživota, nije bilo definitivnog karaktera, jer kad duša bira novi život, ona ponužnosti mora da postane drugačija. Preostali životi bili su pomešanijedni sa drugima, životi u bogatstvu i siromaštvu, bolesti i zdravlju, a biloje i takvih koji su nešto srednje od nabrojanog”.

“Upravo je u tome, kako izgleda”, dragi moj Glaukone, "sva opasnost začoveka, te zbog toga se svako od nas ponajviše mora starati,zanemarujući druga znanja, da traži i sledi samo jednu stvar, ukoliko jebude mogao negde naći i od nekoga naučiti ili sam njome ovladati. A rečje, Glaukone, o sposobnosti razlikovanja između dobra i zla, čestitog iizopačenog života, sposobnosti koja bi omogućila, tamo gde je mogućebirati, da se uvek izabere ono što je bolje.

On dakle treba da prosudi o uticaju svih ovih stvari koje su do sadpomenute, uopšteno i pojedinačno, na životnu vrlinu. On treba da znakakav je uticaj lepote kada se ova spoji sa siromaštvom ili bogatstvom uodređenoj duši. Zatim koje su dobre i rđave posledice u slučajuplemenitog ili niskog roda, privatnog ili javnog života, snage ili slabosti,učenosti ili neukosti, kao i duše i njihovog uzajamnog delovanja kada sespoje. On će zatim pogledati u prirodu duše i nakon razmatranja svihovih osobina, on će biti u stanju da odredi koji je od tih života bolji a kojigori.

I tako se on odlučuje, nazivajući gorim onaj život koji bi njegovu dušupokvario i načinio nepravičnom, a dobrim onaj život koji bi njegovu dušu

43

uzvisio i načinio pravičnijom, sve ostale on zanemaruje. Jer smo videli iznamo da je takav izbor najbolji, kako u životu, tako i posle smrti. Čoveksa sobom dakle u posmrtni svet treba da ponese kao dijamant čvrstuveru u istinu i pravičnost, kako i tamo ne bi bio zaslepljen bogatstvom isličnim zlom, te kako ne bi zapao u nasilja i druga takva dela, pa počiniomnoga neizlečiva zla a još veća i sam pretrpeo. Treba dakle znatiizabrati život koji se između tih krajnosti uvek drži sredine, izbegavati onošto je preterano na bilo kojoj strani. Sve to, po mogućstvu, u ovomživotu, kao i u svim životima koji će posle ovoga nastupiti. Uistinu, to jenačin na koji čovek postaje najsrećniji.”

I taj glasnik sa onoga sveta (tj. Er), objavi da je onaj tumač božje voljeovako rekao: “Čak i onog koji poslednji pristupi ali pametno odabere,čeka ugodan život. Neka zato onaj koji bira prvi ne bude nemaran, nitiposlednji obeshrabren.” Nakon tih reči, pričaše dalje Er, pristupi onajkojeg je kocka izvukla prvog i odmah izabra najveću tiraniju. Zbognerazumnosti i pohlepe, on nije pri izboru dovoljno promislio o svemu, pamu je promaklo da je u zloj sudbini koju je izabrao bilo sadržano i to dapojede svoju sopstvenu decu. Ali kada je na miru svoj izbor osmotrio,počeo je da se bije u grudi i nariče, zaboravljajući pređašnju prorokovuobjavu.

On dakle nije optuživao sebe zbog svoje nesreće, nego kob slučaja,bogove i sve drugo, samo ne sebe. Taj pak beše jedan od onih koji sudošli s neba a svoj prethodni život je proživeo u jednoj uređenoj državi,ali njegova vrlina je bila samo rezultat navike, a život bez filozofije. Er jejoš rekao da je među onima koji su došli s neba bilo dosta onih koji su setako prevarili jer nisu bili iskušani u nevoljama. S druge strane, mnogi odonih koji su došli ispod zemlje, svoj izbor nisu donosili u takvoj žurbi jersu se i sami namučili i videli muke drugih. I tako, zbog ovog svogneiskustva, a takođe zbog slučaja koji se u bacanju kocke nalazi, mnogeduše su zamenile dobru sudbinu za zlu ili pak, zlu za dobru.

No kada bi se čovek pri svom dolasku na ovaj svet od početka na zdravnačin bavio filozofijom i ako ga uz malo sreće, izbor pomoću kocke ne bibacio na poslednje mesto, on bi mogao, kako nam je to vesnik sa onogasveta objavio, ne samo da bude srećan u ovozemaljskom životu, nego bimu i put sa ovog na onaj svet, kao i povratak ovamo, bio bez prepreka.

44

45

Kratka verzija Platonove filozofije: Svet prvobitnih formi(ideja) ili prvobitnog sveta je savršen. Tamo ljubav nijeosobina, taj svet jeste ljubav. Savršena lepota je uvek, svudai odmah vidljiva. Nova misleća duša, ili duh, može jesagledati jer je njen sastavni deo. Svet iskustva i pojava jepo svojoj prirodi nesavršen. U njemu je prvobitna lepotapomešana sa senkom, a ljubav je samo osobina.

A doista je, reče Er, vredelo videti taj čudan prizor, tužan i smešan u istovreme, jer je izbor duša u većini slučajeva bio zasnovan na njihovomiskustvu iz prethodnog života. Tamo je, kaže, video dušu koja je nekadabila Orfejeva, kako je odabrala život labuda, jer zbog mržnje premaženskom rodu koji ga je usmrtio, on nije želeo da ga žena začne iponovo rodi. Video je i dušu Tamirovu kako je odabrala život slavuja. Sdruge strane, ptice, kao na primer labud i druge pevačice, želele su životljudski. Duša kojoj je kockom bilo određeno da bude dvadeseta po redu,izabrala je život lava. Bila je to duša Telamonovog sina Ajaksa, kojisećajući se presude o oružju, ne htede da se ponovo rodi kao čovek.

Negde u sredini, prema redu određenom kockom, birala je Atalantinaduša, koja nije mogla odoleti videvši velike počasti vezane za životatlete, te odabra takav. Posle ove, video je Er dušu Panopejevog sinaEpeja kako se odlučuje za prirodu žene, vešte u svom poslu. Sasvimmeđu poslednjima, video je dušu šaljivčine Tersita kako na sebe oblačioblik majmuna. A kocka je tako odredila da Odisejeva duša poslednjapristupi izboru, pa sećajući se pređašnjih muka, odreče se častoljublja idugo lutaše, tražeći bezbrižan život običnog i za javne poslovenezainteresovanog građanina. I jedva ga nađe kako leži u nekom uglu,pošto su takav život svi drugi zanemarivali i bacali u stranu. Ugledavšiga, Odisejeva duša ga radosno izabra, pa reče da bi učinila isto čak i daje prva birala. I tako, ne samo da su ljudi preuzimali životinjske oblike,već su se na sličan način i životinje, divlje i pitome, menjale jedne udruge kao i u odgovarajuće ljudske oblike. Pitome su se menjale u ljudeblage naravi a divlje u zle, i tako se sve sa svačim mešalo.

Nakon što su sve duše izabrale svoj život, uputiše se Lahesi pristupajućijoj po istom onom redu koji je bio ustanovljen kockom. Lahesa dodelisvakoj duši za pratioca po jednog daimona koji će biti čuvar njenogživota i izvršilac njenog izbora. Za svaku dušu bio je to onaj daimon kogaje duša svojim izborom odabrala. Daimon bi dušu odveo najpre predKlotu, pod njenu ruku i kružno obrtanje vretena, potvrđujući tako sudbinukoju je sama izabrala. Posle susreta sa Klotom, daimon bio priveo dušuAtropinom predenju, da bi nit sudbine koju je Klota isplela bila učinjenanepovratnom. Odatle se bez osvrtanja svi uputiše prestolu Nužnosti,prođoše pored njega na drugu stranu i stupiše na Letino polje zaborava,prolazeći kroz strašnu žegu i sparinu, jer to polje beše bez ikakvog

46

drveća ili zelenila. Najzad se predveče ulogoriše duž reke Amelete(Nerazboritosti), čiju vodu nijedna posuda ne može zadržati. Svaka jeduša morala da popije po jednu određenu meru te vode, a onenerazborite popile su više od jedne mere, te bi posle toga svezaboravljale. Potom zaspaše i kad nastupi ponoć, nastade grmljavina izemljotres i najednom, svaka duša bi izbačena gore, ka svome rođenju,slično zvezdama koje padaju. Eru pak nije bilo dozvoljeno da pije onuvodu, ali on nije znao da kaže kako se i kojim putem vratio u svoje telo,nego je, veli, iznenada otvorio oči, video da je zora i samog sebe kakoleži na pogrebnoj lomači.

I tako je, Glaukone, ova priča sačuvana i nije izgubljena, a sačuvaće inas ako joj budemo verovali. I mi ćemo sigurni preći reku zaborava idušu svoju nećemo ukaljati. Stoga, moj savet je da se držimo čvrstonebeskog puta koji vodi prema gore, i uvek i svuda sledimo vrlinu ipravednost, jer duša je besmrtna i može u sebe primiti sva zla, jednakokao i sva dobra. Tako ćemo i jedni drugima i bogovima biti prijatelji, kakou ovozemaljskom životu, tako i kad dobijemo našu nagradu, kao štopobednici u igrama idu okolo po stadionu prikupljajući ih. Tako ćemovaljano delovati i na ovom svetu, i na onom hiljadugodišnjem putu okojem smo u priči govorili.

Iz Platonove Države, Knjiga 10. Izdanje BIGZ-a 2002.

47

48

Za Platonovu Državu se kaže da je to njegovo najznačajnije delo. Unjemu se razmatra idealno društvo. Ono je zapravo idealni čovekuvećan, koji u svom srcu nosi “nebesku državu” kao unutrašnju,nepromenljivu smernicu. Oni koji su za to prijemčivi, u stanju su da upodtekstu ove knjige primete uzvišen putokaz ka misterijama iunutrašnjoj, ezoterijskoj nauci koja stoji iza Platonove Akademije. Nakraju 9. knjige Države, Platon daje reč Sokratu:

“On će pogledati u uređenje koje se nalazi u njemu i postarati se onone poremeti, što bi moglo da se desi usled površnosti ili potrebe; naosnovu tog principa on će upravljati svojim posedom, te primati i davatiu skladu sa svojim mogućnostima.”

“Upravo tako”, reče on.

“I iz istog razloga, on će rado prihvatati i uživati u onim počastima zakoje smatra da će ga načiniti boljim čovekom. Ali ostale, bilo privatne ilijavne, za koje pomisli da bi poremetile njegovo stanje duše, on ćeizbegavati.”

“Ali onda, ako je to njegova motivacija, on neće ni hteti da se bavijavnim poslovima.”

“Hoće, i te kako! U državi koja je njegova, on sigurno hoće, iako moždane u u onoj u kojoj se rodio, osim ako za to ne primi božanski poziv.”

“Ovim misliš da će on biti vladar u državi čiji smo mi tvorci i koja postojisamo u ideji, jer ja ne verujem da takva postoji bilo gde na zemlji?”

“Na nebu”, odgovorih, “postoji njen model koji je vidljiv onome koji toželi, i kada ga vidi, moći će da svoj dom (dušu) uredi po njemu. Da litakva država negde stvarno postoji i da li će ikada postojati, uopšte nijevažno, jer će takav čovek živeti prema njenim običajima i neće hteti daima posla ni sa kojom drugom.”

“I ja tako mislim”, odgovori on.

49

Pločica koja predstavlja božansku snaguHator, koja je pre 5700 godina predstavljalanebo. U svojim rogovima ona obično nosi Ra,sunce: božansku svest. Hator je jedan aspektIzis, koja se prikazuje u obliku krave, jer onacelokupnom stvaranju daje život. Ona donosiplodnost i hranu i zaštitnica je dece i duše.