Latinka Perovi

Narodna radikalna stranka:

utemeljenje ideologije socijalnog, nacionalnog i

politikog jedinstva srpskog naroda

2

Sadraj

1. Prva politika stranka u Srbiji: ideologija i organizacija ...........................................6 2. Utemeljitelji: Svetozar Markovi i Adam Bogosavljevi ........................................14 3. Sledbenici: razliitim putevima ka istom cilju.........................................................23 5. Iz dva pravca prema vlasti: radikali u zemlji i u emigraciji.....................................40 6. Na vlasti: partijska drava radikala..........................................................................53

3

Niko ne unosi radikalizam u na narod odnekud sa strane. Naprotiv, on

nie iz obiajnog prava, iz celokupne drutvene stvarnosti Srbije. I pre svega on

nie iz srpske porodine zadruge... koren srpskog radikalizma lei u samom

narodu, u njegovim pravnim pojmovima i obiajima. Iza fasade pisanog ustava u

naem narodu uvek postoji nepisani ustav, zasnovan na obiaju, koji mora biti

fundament onog zvaninog.

"Srpski radikalizam",

Odjek, 7. maj 1889.

Narodna radikalna stranka predstavlja jednu od kljunih pojava u istoriji Srbije

u moderno doba. Ona emanira socijalni i nacionalni kolektivizam srpskog naroda.

Prvi se temelji na patrijarhalnim ustanovama srpskog naroda u kojima se on odrao

pod Turcima zadruzi i optini; drugi se temelji na poimanju srpskog naroda kao

jedinstvenog organizma. Po samorazumevanju i samodefinisanju narodna Narodna

radikalna stranka otelotvoruje politiko jedinstvo srpskog naroda. Time njegov

kolektivizam dobija totalni karakter.

Kada se javlja Narodna radikalna stranka? Ko su njene pretee, a ko njeni

voi? Kakav je njihov meusobni odnos, a kakav odnos voa i masa? ta je

radikalizam i koji su njegovi izvori? Kakva je organizacija radikala? Najzad, ta

predstavlja naslee Narodne radikalne stranke?

Pokuaj da se na pomenuta pitanja odgovori u jednom radu suvie je

ambiciozan. Moglo bi se ak rei pretenciozan. Ali, u radu koji je pred itaocem, ja

sumiram rezultate svojih viedecenijskih istraivanja1. Osim toga, u radu se oslanjam

1 Latinka Perovi: Pera Todorovi, Beograd, 1983. / Srpski socijalisti 19. veka. Prilog istoriji

socijalistike misli, 1-3, Beograd, 1985, 1995. / "Srpski socijalisti i Timoka buna". Timoka buna

1883. i njen drutvenopolitiki znaaj za Srbiju XIX veka, Beograd, 1986. / Pera Todorovi, Izabrani

spisi, 1-2. Izabrala i priredila Latinka Perovi, Beograd, 1986. / Avram Petrovi, Uspomene. Priredila

Latinka Perovi, Gornji Milanovac, 1988. / Dimitrije Mita Ceni, Izabrani spisi, 1-2. Uvodna studija,

izbor i komentari Dr Latinka Perovi, Beograd, 1988; "Pisma Pere Todorovia i Dragie Stanojevia

4

na obimnu istoriografiju Narodne radikalne stranke kako na onaj njen deo, preteni,

koji je i sam ostao u matrici stranke, tako i na one autore koji su stranci pristupali kao

objektu prouavanja.2 Ova stranka je bila nezaobilazna za pisce politikih istorija

druge polovine XIX i prve polovine XX veka, da bi na prelasku XX u XXI vek Kralju Milanu", Miscellanea, Beograd, 1990, knj. XX / Pera Todorovi, Krvava godina. Priredila

Latinka Perovi, Beograd, 1991. / "Mladi Nikola Pai", Razvitak, Zajear, 1993, br. 3-4 / Srpsko-ruske

revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjatva u Srbiji, Beograd, 1993. / "Rusija i Evropa N. J.

Danilevskog i njeni odjeci u Srbiji", Republika, Beograd, januar 1994. / "Politika elita i modernizacija

u prvoj deceniji nezavisne srpske drave". Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd,

1994. / "Predgovor". Pavel Apolonovi Rovinski, Zapisi o Srbiji 1868-1869, Novi Sad, 1994. / Nikola

P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin, Beograd,

1995. / "Jo jednom o Svetozaru Markoviu. Povodom 150 godina od roenja", Tokovi istorije,

Beograd, 1996, br. 1-2 / "Autobiografija Milije Milovanovia". Kulturna istorija Svrljiga, IV, Svrljig,

1996. / "Politika elita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti srpske drave (Zakon o

ustanovljavanju narodno-sanitetskog fonda i Zakon o uvanju narodnog zdravlja 1879, 1881)", Tokovi

istorije, Beograd, 1997, br. 1-2 / "Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine",

ivot i delo Svetozara Markovia, Beograd, 1997. / "Nikola Pai o Narodnoj radikalnoj partiji pre

njenog formalnog organizovanja". Nikola Pai. ivot i delo, Beograd, 1997. / Pera Todorovi,

Ogledalo. Zrake iz prolosti. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997. / Isti, Srpska stvar u Staroj

Srbiji. Uspomene na kralja Milana. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997; Nikola Pai u Narodnoj

skuptini, 1-2. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997. / "Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu

dravnih institucija. Via enska kola (1863-1913). Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20.

veka. 2. Poloaj ene kao ogledalo modernizacije, Beograd, 1998. / "Stojan Novakovi o srpskom

radikalizmu", Tokovi istorije, Beograd, 1998, br. 1-4 / "Srpska levica u delu Slobodana Jovanovia".

Slobodan Jovanovi. Linost i delo, Beograd, 1998. / "Programi narodne demokratije u Srbiji", Tokovi

istorije, Beograd, 1999, br. 1-2 / "Delo Pere Todorovia kao istorijski izvor", Zbornik radova. Uredila

Dr Vesna Matovi, Beograd, 1999. / Pera Todorovi, Pisma. Linosti i linost. Priredila, uvodnu

studiju i komentare napisala Latinka Perovi, Beograd, 2000. / "Politika upotreba smrti opozicionog

narodnog poslanika Adama Bogosavljevia. Postavljanje osnova za organizaciju Narodne radikalne

stranke". Izmeu anarhije i autokratije. Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX-XXI), Beograd, 2006.

/ "Politiki protivnik kao neprijatelj", Istorija i seanje. Studija istorijske svesti. Odgovorna urednica dr

Olga Manojlovi Pintar, Beograd, 2006. Vid. i u: Izmeu anarhije i autokratije. Srpsko drutvo na

prelazima vekova (XIX-XXI)... / "Srpska socijalistika levica i nacionalni interes". Izmeu

autoritarizma i demokratije. Knjiga III. Nacionalni i dravni interes moderne Srbije. Urednici Dragica

Vujadinovi i Vladimir Goati, Beograd, 2008. / "Predgovor". Olga Popovi Obradovi,

Parlamentarizam u Srbiji 1903-1914. Beograd, 2007. Drugo izdanje. 2 U naunom aparatu ovog rada navedena su ona dela koja sadre i osvrt na prethodnu

istoriografiju stranke, njene ideologije, kao i njenih voa i pretea. Da bih, pak, itaocu olakala uvid u

brojne izvore koje sam koristila, upuujem ga na svoje radove, u kojima se ovi detaljno navode.

5

ponovo izronila na povrinu i u stvarnosti i u istoriografiji.3 Podjednako je bila

nezaobilazna i za pisce istorija ustavnosti i politikih stranaka u Srbiji.4 O njoj su

napisane i nekolike posebne istorije.5 Analizirana je ideologija Narodne radikalne

stranke.6 O njenim preteama postoji itava literatura.7 O voima takoe,8 a neki od

njih su ostavili i svoje uspomene.9 Objavljeni su istorijski izvori o linostima i

dogaajima koji obeleavaju istoriju Narodne radikalne stranke.10

3 ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini XIX veka, 1-4, Beograd, 1923-

1925. / Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I-III, Beograd, 1933. / Isti, Vlada Aleksandra

Obrenovia, I-III, Beograd, 1934, 1936. / Istorija srpskog naroda. Od Berlinskog kongresa do

ujedinjenja 1878-1918, V1-V2, Beograd, 1985. 4 Stojan Novakovi, Dvadeset godina ustavne borbe u Srbiji, Beograd, 1912. / Jaa

Prodanovi, Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji, Beograd, 1936. / Jaa Prodanovi, Istorija

politikih stranaka i struja u Srbiji, Beograd, 1946. / Dragoslav Jankovi, O politikim strankama u

Srbiji XIX veka, Beograd, 1951. / Isti, Osvajanje parlamentarne demokratije. Politike stranke u Srbiji

XIX veka, Beograd, 1997. 5 Aleksa Ivi, Istorija Radikalne stranke, Vreme, Beograd, 1928. / Andrija Radeni, Istorija

Narodne radikalne stranke do Timoke bune, 1-2, Zajear, 1988. / Milo Trifunovi, Istorija radikalne

stranke (od postanka do 1903), Beograd, 1995. / Branko Nadoveza, Istorija srpskog radikalizma od

1903. do 1941. godine, Zemunske novine. Nova serija, Zemun, avgust 1997. 6 Milan St. Proti, Radikali u Srbiji. Ideje i pokret (1868-1891), Beograd, 1990. / . .

, . (1868-1891), , 1998. /

Olga Popovi Obradovi, "O ideolokom profilu radikala u Srbiji 1903-1914", Tokovi istorije,

Beograd, 1994, br. 1-2. 7 "Literatura o Svetozaru Markoviu". Latinka Provi, Srpski socijalisti 19. veka, knj. 2 /

Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi, Beograd, 1972. Dalje citirano drugo izdanje: Beograd,

1998. / Latinka Perovi, "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama

Bogosavljevia" 8 Dragoje Todorovi, Narodni tribun Ranko Tajsi, Beograd, 1983. / Latinka Perovi, Pera

Todorovi Vasa Kazimirovi, Nikola Pai i njegovo doba (1845-1926), Beograd, 1990. / Stevan

Ignji, Narodni tribun prota Milan uri, Uice, 1992. 9 Raa Miloevi, Timoka buna 1883, Beograd, 1923. / Nikola Pai, "Moja politika

ispovest". Serbia i komentari, Beograd, 1989. / Pera Todorovi, Krvava godina... / Isti, Ogledalo.

Zrake iz prolosti... / Isti, Srpska stvar u Staro Srbiji. Uspomene na kralja Milana... 10 Ilustrovani radikalni almanah. Graa za pedesetogodinju istoriju Narodne radikalne

stranke, 1-4, Beograd 1925-1927. / Timoka buna. Graa, 1-7, Beograd, 1955-1989. / Vasilije Kresti,

Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka do 1918. godine, Beograd, 1991. / Nikola

P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891) / Nikola Pai u Narodnoj skuptini. 1-4. Priredili

Latinka Perovi, Dubravka Stojanovi, ore Stankovi, Beograd, 1997, 1998. / Nikola Pai i

6

Mnotvo istorijskih izvora i njihovo itanje kroz vreme due od jednog veka

doputaju rad konceptualan po karakteru. Tamo gde je izvora malo, prii obino nema

kraja: kroz nju se snatri i prede mit. Tamo pak gde postoji obilje izvora, mogui su

saeti pregledi, uoptavanja i povremeni bilansi rezultata nauke. Takvi bilansi

izotravaju sutinu istorijske pojave. Sa nje otpada sve prigodno, utilitarno i efemerno.

Postaju vidljiva i ogranienja autora proistekla iz njihove poistoveenosti sa

istraivanom pojavom da pojavu i objasne. Kako bi jedan medievist rekao:

"Popularisanje dostignua istorijske nauke podrazumeva uoptavanje. Razume

se, to je vee obilje podataka o nekom pitanju to je lake prilagoditi se tom zahtevu,

to prikladniji postaju kao okvir saoptavanja rezultata ogranien prostor i kratko

vreme. U suprotnom sluaju, uoptavanje je oteano ili ak onemogueno, a vremena

i prostora nikad nema dovoljno".11

1. PRVA POLITIKA STRANKA U SRBIJI: IDEOLOGIJA I ORGANIZACIJA

Posle dvanaestogodinje vladavine liberala (1868-1880), oktobra 1880. godine

odstupila je vlada Jovana Ristia, jednog od namesnika posle ubistva kneza Mihaila, i

vodeeg liberala od 1868. godine. Njene su glavne tekovine bile: Ustav od 1869.

godine, prvi nacionalni ustav, i dravna nezavisnost koju je Srbija, posle ratova 1876.

i 1877/78. godine, dobila na Berlinskom kongresu 1878. godine. Ve 8. januara 1881.

godine pojavila se Samouprava. List politiki, ekonomni i knjievni (organ Narodne

radikalne stranke). U svom prvom broju, Samouprava je objavila Program Narodne

radikalne stranke.12

Pojavi glasila i programa stranke prethodilo je izdvajanje u Narodnoj skuptini

1880. godine grupe narodnih poslanika, koji su se nazivali radikalima, "dotle

poznatim pod imenom socijalista", u poseban Skuptinski klub. Povod za ovo

izdvajanje, koji zapravo sadri raisone d'tre Narodne radikalne stranke, bila je

Adresa Narodne skuptine vladaocu. Ona je uvek sadrala program vlade. Ovog puta

mitropolit Mihailo. Emigrantska prepiska 1884-1888. Priredio, uvodnu studiju i napomene napisao

Andrej emjakin, Beograd, 2004. 11 ore Bubalo, "Pisana re u svakodnevnom ivotu". Privatni ivot u srpskim zemljama

srednjeg veka. Priredili Smilja Marjanovi Duani, Danica Popovi, Beograd, 2004, st. 471. 12 Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka

7

program vlade mladokonzervativca, odnosno naprednjaka, Milana Piroanca,13 kome

je knez Milan poverio mandat posle odstupanja vlade Jovana Ristia. Poslanici

manjine odbacili su Adresu veine zbog zaokreta u spoljnoj politici Srbije:

udaljavanja od Rusije, a pribliavanja Austrougarskoj.

U lanku "Na program", koji je objavljen u prvom broju Samouprave

definisan je karakter programa, odnosno stranke: praktian a ne teorijski, neposredan

a ne dugoroan program. Nedvosmisleni su i izvor i utoka programa. On "nije

smiljen u kakvoj pisarnici, njega su gradili ljudi iz naroda, narodni skuptinari...

pitan je i seljak u gunjcu i opancima, i narodni svetenik, i trgovac, i profesor...14

program je sklopljen po optem dogovoru, on nije niiji posebice, on je nas sviju, on

je nae opte 'vjeruju'".15 Jednom napisan i objavljen u prvom broju Samouprave,

Program Narodne radikalne stranke bio je i njen zauvek napisani program. Stranka je

delovala u opoziciji i na vlasti, doivela je podelu, u dravi su se menjali ustavi i

smenjivale dinastije, voena su etiri rata ali program stranke je ostao isti. Nijedan

od ovih inilaca ni svaki za sebe, ni svi zajedno nije zadro "u sutinu drutvene

filozofije sa kojom je stranka i nastala".16 tavie, prva kritika iznutra, 1901. godine,

dolazila je sa pozicija odbrane izvornih naela stranke: ekonomske jednakosti i

narodnog jedinstva. Obe struje, i staroradikali zagovornici narodnjakog socijalizma

i samostalci zagovornici ideja moderne evropske levice, od kraja 1904. godine i

dve stranke, bile su protivnici kapitalizma i "oslanjale su se na isti

antiindividualistiki mentalitet zbog ega im je, obema, liberalna politika doktrina

bila strana i neprihvatljiva".17

Drutvena filozofija radikala radikalizam je jedna ideologija, jedna

eshatologija. To je uoio jo Slobodan Jovanovi, ali ga je njegov vlastiti

nacionalizam ograniavao da analizu pojave izvede do kraja. Zato je i bio kritiniji

13 Latinka Perovi, "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka"... / Milan Piroanac,

Beleke, Priredila Suzana Raji, Beograd, 2004. 14 Meu dogovornim stranama nema samo inovnika. Sa stanovita glavnog cilja Narodne

radikalne stranke: narodne drave zasnovane na obiajnom pravu i narodnoj samoupravi, inovnici su

bili socijalno tu, a politiki tuinski elemenat. Kralj Milan je neprijateljstvo Narodne radikalne stranke

prema Liberalnoj stranci i Naprednoj stranci tumaio injenicom da su u ovim dvema poslednjim bili

preteno inovnici. Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 108. 15 Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka st. 108. 16 Olga Popovi Obradovi, "O ideolokom profilu radikala u Srbiji" st. 74. 17 Isto, st. 75.

8

prema preteama nego prema voama stranke.18 Finu razliku izmeu pretea i voa,

voa i mase, ideala i vlasti pravio je, nimalo sluajno, jednog od utemeljitelja srpske

istoriografije, Stojan Novakovi.

U svojoj raspravi Pera Todorovi, koju je objavio 1908. godine, Slobodan

Jovanovi je tvrdio da su Svetozar Markovi i Pera Todorovi "bili aci ruskih

socialista ezdesetih godina, koji se u neku ruku mogu smatrati kao pretee

boljevizma".19 Kod Markovia je nalazio i slinosti i razlike sa boljevicima,

smatrajui da su ove druge vee. Todorovi je, po Slobodanu Jovanoviu, "bio blii

boljevicima od Markovia".20

Stojan Novakovi je napravio osvrt na pomenutu studiju, ali je taj njegov

rukopis ostao neobjavljen punih devedeset godina.21 Novakovi je saeo evoluciju

radikalizma: pokretai Narodne radikalne stranke, "koliko ih je bilo ostalo" su se

"nainili voi", a za njima i za njihovim "mnogotrajnim pristalicama u narodu" pola

je "gusta masa". Meutim "Niti su te voe vie predstavljale one idejalne pristalice

Svetozara Markovia i Pere Todorovia, niti je meu njihovim pristalicama bilo o

tome pomena. Ali tu je bila gusta, mnogobrojna masa, i pred njom su bili njeni voi.

Borba je bila uperena protiv vlasti, a u njoj je masa mislila sa svim drugo nego njeni

voi, a ni voi nisu bili voi nego po imenu, tenje su diktovane ne od njih nego od

mase".22 I kada je, posle ubistva poslednjeg Obrenovia 29. maja 1903. godine,

"omaena i progruana gomila doprila, na posletku, do vlasti, od pravih pokretaa i

voa ostali su samo ljudi sa memoarskim uspomenama. Ljudi s idealima odavno je

bilo nestalo iz te gomile".23 Ali, treba stii do Novakovievog saetka.

"Radikalna stranka", prema Slobodanu Jovanoviu, "trebala je da bude jedna

vrsta zavere, jedno pobratimstvo na ivot ili na smrt. Ko bi uao u stranku, odvajao bi

se od celog sveta i postajao protivnik celoga sveta, da bi samo stranci mogao to

vernije sluiti. Todorovi", nastavlja Slobodan Jovanovi, "kazuje da je radikalizam

pokazivao sve znake religioznog fanatizma, i da nije trebalo mnogo, pa da postane

18 Slobodan Jovanovi, Svetozar Markovi. Politike i pravne rasprave, I, Beograd, 1932. /

Isti, "Nikola Pai", Serbia i komentari za 1989-89, Beograd, 1989. 19 Slobodan Jovanovi, Pera Todorovi, Politike i pravne rasprave, I st. 467. 20 Isto, st. 410-411. 21 Latinka Perovi, "Stojan Novakovi o srpskom radikalizmu" 22 Isto, st. 330. 23 Isto.

9

'mona religiozna sekta', koja bi prela mee nae drave i rairila se po celom

Balkanu".24 Tu su "religioznost", po Slobodanu Jovanoviu, u stranku uneli njeni

osnivai, koje je on smatrao sledbenicima ruskih nihilista, a ove preteama boljevika.

Pre svega, Pera Todorovi koga je video kao najzaslunijeg za duh sektatva kojim je

stranka bila skroz proeta. Ali, kako se ta "religioznost" ne samo brzo primila nego i

duboko prodrla i dugo odrala?

Socijalna rezonanca te "religioznosti" ogleda se u organizaciji stranke. Statuti

Narodne radikalne stranke, koje je u toku leta 1881. godine izradio Pera Todorovi,

objavljeni su u Samoupravi 1. januara iste godine.25 Njima je "religioznost"

formatizovana. Organizacija Narodne radikalne stranke temeljila se na bezostatnoj

pripadnosti lana organizaciji. Jedan organ proizlazio je iz drugog: iz mesnog odbora

sreski, iz ovog okruni, iz njega glavni odbor. Ova vrsta vertikalna povezanost

inila je stranku praktino neunitivom.26 Za razliku od Programa, Statuti su menjani,

ali uvek s ciljem da se uvrsti organizacija i ojaa jedinstvo stranke.27

Konstituisanje stranke zapoelo je stvaranjem mesnog odbora u Beogradu 3.

decembra 1881. godine. Zatim je nastavljeno "premreavanje" Srbije mesnim

pododborima. Kljunu ulogu u tome, pored Pere Todorovia,28 igrali su opozicioni

narodni poslanici. Okupljeni, od 1874. godine, oko Adama Bogosavljevia,

kolovanog seljaka koji je iveo na selu,29 oni su, naroito posle 1878. godine, ojaani

24 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, III st. 7. 25 Latinka Perovi, Pera Todorovi st. 67-68. 26 Kralju Milanu, koji je verovao u ogromnu mo Glavnog odbora, Pera Todorovi je govorio:

"Glavni odbor, Velianstvo, moe mnogo, vrlo mnogo, ali ni on ne moe sve. Pa i ono 'vrlo mnogo' on

moe samo dotle, dok radi u duhu i tradiciji te stranke. im bi vrdnuo na stranu, postao bi potpuno

nemoan. Ja sam ba to i zamiljao pri izradi statuta strankinih. Zamiljao sam sluajeve, da celoga

Glavnoga odbora nema, pa da stranka u svom temelju ipak ne bude potresena i da u najkraem roku

stvori sebi nov Glavni odbor." Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja

Milana... st. 186. 27 Obrazlaui promene Statuta 1911. godine, Nastas Petrovi je rekao: "Statuti su zaista

veliki, ali to je dolo otuda to smo hteli da svuda unesemo i malo postupaka za poslove partiske, kako

bi bilo jednoobraznosti u radu i kako bi bilo u partiji to jaeg reda". Vasilije Kresti, Rado Ljui,

Programi i statuti srpskih politikih stranaka... st. 406. 28 U toku organizovanja mesnih pododbora, Todorovi je za 42 dana obiao 43 mesta. Latinka

Perovi, Pera Todorovi st. 70. 29 Latinka Perovi, "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama

Bogosavljevia"

10

izborom Nikole Paia za narodnog poslanika30 predstavljali tvrdu opoziciju vladi

Jovana Ristia, koja je imala da sprovede odredbe Berlinskog ugovora na koje je

Srbija obavezana posle sticanja dravne nezavisnosti.31

tampani protokoli i priznanice, koje su sluile i kao lanske karte, dovele su

do masovnog ulanjivanja seljaka, koji su inili devet desetina naroda, u Narodnu

radikalnu stranku. "Radikali su", smatrao je Slobodan Jovanovi, "uinili jednu

istorijsku stvar. Oni su prvi politiki organizovali seljaku masu u politiku

stranku".32 Jednu, ako ne definitivnu, a ono svakako dugoronu stvar.

Ujesen 1883. godine, u Srbiji je bilo 60 mesnih pododbora i hiljade i hiljade

lanova Narodne radikalne stranke.33 Njen partner nije vie bio ni vladalac, a kamoli

kakva druga politika stranka. Organizovanje stranke dobilo je svoju zavrnicu na

Zemaljskoj skuptini, koja je odrana na Ilijinim vodama kod Kragujevca, 26-28. jula

1882. godine: 600 narodnih izaslanika iz Srbije prihvatilo je Program i Statute stranke

i izabralo njen Glavni odbor. Bazine dokumente stranke obrazloio je na Zemaljskoj

skuptini, i na njoj bio glavni govornik, Pera Todorovi.34 Za predsednika Glavnog

odbora izabran je Nikola Pai, da na tom mestu ostane punih 45 godina, od osnivanja

stranke do svoje smrti (1881-1926).

Politika struja koju su i u Srbiji i van njen nazivali, koja se i sama tako

nazivala, socijalisti, radikali, komunci, a koja je svoj poetak obeleila izdvajanjem iz

Ujedinjene omladine srpske 1866. godine,35 navoena u odredbe Statuta, dobila je

30 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, I 31 "Sama injenica da su najistaknutiji lanovi ove grupe poticali iz raznih krajeva Srbije

uinila je da njihov rad, njihovi stavovi, dranje i njihovi zahtevi postanu poznati celoj Srbiji. Adama

(Bogosavljevi) je prihvatila Krajina, Ranka (Tajsi) Dragaevo i aanski kraj. Milija Milovanovi

pokrenuo je Tamnavu, Dimitrije Kati Resavu, Milo Glii... irio je svoj uticaj na Valjevo i

Kolubaru". Dragoje Todorovi, Narodni tribun Ranko Tajsi... st. 54. 32 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, III 3. 33 Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana st. 185-186. 34 "U svojoj vrsti taj govor jeste remek-delo, jedan od najveih demagokih govora u naoj

istoriji, koja demagokim govorima nikad nije oskudevala On (Pera Todorovi) koji je na kraju

krajeva bio samo veliki partijski ovek veliki partijski novinar, veliki partijski agitator postigao je u

tom trenutku najvie to partijski ovek moe postii naime, video se na elu mnogobrojne i

oduevljene partijske vojske". Slobodan Jovanovi, Pera Todorovi... st. 333. 35 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 1-2

11

vrste organizacione okvire i postala prva politika stranka u Srbiji. Njena pojava je,

meutim, ubrzala organizacionu kristalizaciju i druge dve politike struje u Srbiji.36

Konzervativci, mladokonzervativci, naprednjaci, kako su ih nazivali i kako su

se nazivali, osnovali su, ujesen 1881. godine, Srpsku naprednu stranku.37 Njeni

osnivai bili su obrazovani ljudi koji su po povratku kneza Mihaila iz Evrope sve nade

polagali u njega. Da nastave njegovu politiku stvaranja moderne drave podsticalo ih

je naroito sticanje dravne nezavisnosti 1878. godine. Programsku orijentaciju grupe

izloio je Stojan Novakovi koji je, uz Milutina Garaanina i Milana Piroanca,

pripadao njenom jezgru, u jednom pismu krajem 1879. godine. To jest, uoi izlaska

glasila grupe, lista Videlo, iji se prvi broj pojavio 1. januara 1880. godine.

Stojan Novakovi je pisao da e Videlo biti "organ nove borbe za popravku

naega unutranjega stanja, ne manje organ samostalne jedne partije u spoljnim

pitanjima... Mlae i uopte aktivnije stihije preanje tako zvane konzervativne

stranke spojile su se s mlaim stihijama preanje tako zvane liberalne stranke oko

programa, koji e se u programu Videla na javnost izneti. Glavno e biti borba protiv

psevdo-liberalizma a za iskrenu radnju oko utvrivanja suvremenih, istinitih,

liberalnih i dravnih naela" (podv. L. P.).38

U listu Videlo, u programu stranke i u programu svoje prve vlade, naprednjaci

su ponavljali kao svoje veruju: "Zakon, sloboda, napredak, to su tri glavne boje u

zastavi koju razvijamo, to su tri nerazluna osnova istinite ustavnosti".39

Odbacujui izolovanost zemlje, njenu "osamljenost na meunarodnom polju"

naprednjaci su se zalagali za "bratske sveze u velikoj porodici slavenskih naroda" i za

uzajamnost "sa ostalim narodima susednim". Isticali su da ih pogledi "na ivot

meunarodni, tovanje zakona, savesnost u radu i tvrda volja za opti napredak"

svrstavaju u civilizaciju "jevropskih naroda", koju visoko cene.40

Kritini prema "psevdo-liberalizmu", to jest prema liberalima od 1868. godine

i njihovoj dvanestogodinjoj vladavini, naprednjaci su prihvatali taktiko saveznitvo

sa socijalistima, odnosno radikalima, u borbi protiv zajednikog protivnika. To isto

36 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3 37 Pravila su odobrena 30. oktobra 1881. godine. Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i

statuti st. 111. 38 Isto, st. 109. 39 Isto, st. 107. 40 Isto, st. 107.

12

vai i za ove druge: Nikola Pai je, preko lista Videlo, pripremio organizovanje

Narodne radikalne stranke.41 Posle odstupanja vlade Jovana Ristia oni su se razili,

ali ne toliko, kako se u istoriografiji smatralo zbog podele vlasti, ve zato to su

njihovi putevi bili esencijalno razliiti putevi. Zbog uloge koju je kralj Milan (Srbija

je proglaena za kraljevinu 1882. godine) imao u sukobima radikala sa

naprednjacima, istoriografija je ovaj sukob personalizovala do granice koja nije

doputala ulaenje u njegovu sutinu.

Kao prosveeni apsolutista, kralj Milan je bio protivnik predstavnike

demokratije i, dakako, nije bi sklon samom postojanju politikih stranaka u Srbiji. Ali,

suoen sa zadacima koje je Srbija imala posle Berlinskog kongresa, koji ju je

praktino stavio na raskre i u spoljnoj i u unutranjoj politici, a zasut provalom

radikalizma, kralj Milan je bio blii naprednjacima. Ovi su, pak, zbog toga smatrani

dvorskom strankom, iako se objektivno nisu identifikovali sa politikom kralja Milana,

a pogotovo sa njegovim postupanjem u politici.42 U pitanjima spoljne i unutranje

politike, kralj Milan i Narodna radikalna stranka bili su, zaista "dve suprotnosti koje

se izmiriti ne mogu", "dva suprotna pola".43 Svaka od strana u ovom sukobu ostavila

je dovoljno dokaza o nemogunosti meusobnog pomirenja.44 Istoriografska

interpretacija sukoba sledila je, meutim, jednu stranu pobedniku: radikale i

dinastiju Karaorevi. Tako su, umesto da sukob analiziraju, istoriari i sami

postajali uesnici u njemu. U stvari, sukob je bio latentan: nove su bile samo njegove

personalizacije. Istoriografija je zapravo reflektovala neprevazienost sukoba. Ali je,

na svoj nain, toj neprevazienosti i sama doprinosila.

Najzad, politika struja koju su nazivali i koja se nazivala liberali, iako su

isticali da su batinici najstarije politike tradicije u Srbiji (1848, 1858, 1868),

poslednji su se organizovali kao politika stranka. Kasnei za radikalima i

naprednjacima, stvorili su prvo Druinu za potpomaganje srpske knjievnosti.45

Pokrenuli su list Srpska nezavisnost, iji je prvi broj izaao 1. oktobra 1881. godine.

41 Latinka Perovi, "Nikola Pai o Radikalnoj partiji pre njenog formalnog organizovanja" 42 Milan Piroanac, Beleke 43 Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana 44 "Kralj Milan i Radikalna stranka". Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene

na kralja Milana 45 Na skupu u Beogradskoj itaonici, 17. septembra 1881. godine, 74 liberala konstituisalo je

Druinu za potpomaganje srpske knjievnosti izabravi njen upravni odbor.

13

Uvodnik bez naslova predstavljao je program, a itaoci su u posebnom lanku

obaveteni da e list zastupati "pravac i naela Narodne liberalne stranke".46

Liberali, koji su dugo vladali, odbacivali su naglost, kao i silazak "u arenu

demagoke agitacije i zalagali se za postupnost. Na glavnom skupu Druine za

potpomaganje srpske knjievnosti, 17. oktobra 1882. godine, Jovan Risti je izbacio

slogan laboramus (radimo). Imajui svakako u vidu odstupanje svoje vlade na pitanju

Trgovinskog ugovora sa Austrijom, koji je smatrao nepovoljnim za Srbiju, on je

dodao: "Ne samo drave i pojedinci, no i stranke i druine ne smeju biti ravnodune

prema pitanju dostojanstva."47

Politiku liberala odreivala su dva cilja. Prvo, "osloboenje i ujedinjenje

raskomadanih pokrajina srpskih". Drugo, "u staranju da se pronau ire i tvre

osnove, po kojima bi se svi izvori i blagostanja narodnog u Srbiji razumno i prirodno

prema istorijskim injenicama negovali i upotrebili na umnoenje svekolikog umnog i

prirodnog bogatstva, te da ojaa celina i da se osigura budunost narodna".48

Pomenutim ciljevima liberali su ostali verni. Prilikom donoenja Programa

1888. godine tvrdili su, osnovano, da on "nije nikakva novina".49

Ni naprednjaci, ni radikali nisu prihvatali postupnost liberala. Za prve je ona

bila "psevdo- liberalizam", za druge, ipak liberalizam. Ali je nacionalni program

liberala, uz njihov oslonac na Rusiju, predstavljao osnovu na kojoj je bio mogu

sporazum sa njima.50 U spoljnoj politici naprednjaka, uz oslonac na Austriju, radikali

su videli izdaju kosovskog predanja i zavetnih ciljeva srpskog naroda, koja sporazum

sa njima ini nemoguim. A kada je, 1901. godine, do takvog sporazuma "fuzije",

ipak dolo, on je u stranci izazvao takav potres, ija je posledica bio njen rascep.51

46 Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti st. 48. 47 Isto, st. 126. 48 Isto, st. 121. 49 Obrazlaui ovaj program, kao i sve prethodne, Jovan Risti je rekao: "Gospodo, narodna

ideja, narodna pravoslavna crkva, potpuna ustavnost i mudro, savesno dravno kuenje to su etiri

stuba nae narodno-liberalne zgrade, koja vlada svima drugim potrebama, to su stalna nepromenljiva

naela naega programa, na koje mogu uticati talasi vremena, mogu ih zaustavljati i prekriti, ali oni e

vazda ostati najpouzdanija osnova naih buduih kretanja i nae patriotske nege". Isto, st. 170. 50 Sporazum izmeu Narodne radikalne stranke i Narodne liberalne stranke na Cveti 1886.

Isto. 51 Samostalna radikalna stranka. Naela, Program, Statut, Isto.

14

2. UTEMELJITELJI: SVETOZAR MARKOVI I ADAM BOGOSAVLJEVI

Voi, pristalice i protivnici Narodne radikalne stranke, a zatim i mnogi njeni

isoriari, videli su je kao partiju "kritike svega postojeeg", koja ima cilj da "podrije

osnove sadanjeg (t.j. tadanjeg L. P.) drutvenog sistema: kao revolucionarnu

partiju."52 Veina njih je smatrala da stvarna istorija Narodne radikalne stranke

poinje pre njenog formalnog organizovanja: sa podelom u Ujedinjenoj omladini

srpskoj, na liberale (politike slobode) i socijaliste (drutveno pitanje ili "pitanje o

hlebu"), i sa kritikom Ustava od 1869.53

Utemeljiteljima Narodne radikalne stranke smatrani su Svetozar Markovi i

Adam Bogosavljevi.54 Oni su delovali istovremeno i povezano.55 Njihove uloge,

meutim, bile su razliite. Svetozar Markovi je bio pretea ili, kako bi Stojan

Novakovi rekao, pokreta, a za Jovana Skerlia seja ideja. Zastupajui ih u

Narodnoj skuptini, kao narodni poslanik, Adam Bogosavljevi ih je pojednostavio, i

uinio razumljivim seljaku. U stvari, on ih je sveo na ono to je za Svetozara

Markovia bila inicijacija. To, meutim, nije bila dogovorena podela uloga: to su bila

dva nivoa bez ijeg razlikovanja nije mogue razumeti trajni znaaj Svetozara

Markovia u srpskoj istoriji.

Rad Svetozara Markovia, koji je, skoro jedan i po vek, zaokupljao istoriare,

filozofe, ekonomiste, sociologe, politologe, pedagoge saet je u jednoj deceniji. Kao

dravni stipendista, Markovi je, 1866. godine, otiao u Rusiju, i upisao se na Viu

kolu za saobraajne inenjere u Petrogradu. Vreme kad je on stigao u Rusiju bilo je

za ovu zemlju granino, a za Markovia odluujue.

Reforme koje su u Rusiji izvrene na samom poetku ezdesetih godina (1861)

bile su delimine. Pokret koji je zahtevao osloboenje seljaka i raunao sa

revolucijom, bio je pogoen represijom. Njegov ideolog, N. G. ernievski je, 1862.

godine, uhapen, a 1864. godine osuen na sedam godina zatvora i doivotno

progonstvo u Sibir. U tajnim revolucionarnim kruocima, sa kojima je Markovi

52 Latinka Perovi, "Nikola Pai o Radikalnoj partiji pre njenog formalnog organizovanja"

st. 58. 53 Isto. 54 Isto. / "Govor Nikole Paia u Zajearu", Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori st. 331 /

Latinka Perovi, "Politika upotreba smrti" st. 113. 55 Latinka Perovi, "Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine"

15

doao u dodir, ernievski je smatran uiteljem, kome je martirstvo dalo jo i oreol.

Sam Markovi je ernievskog smatrao najdubljim reformatorom XIX veka

uglavnom zbog dve njegove ideje: ideje o mogunosti preskakanja istorijskih faza, to

jest neponavljanja puta koji su u svom razvoju proli zapadnoevropski narodi,

kapitalizma i podele naroda na klase i stalee, a zatim ideje o sveobuhvatnom

karakteru reforme, koja je "obuhvatala celog oveka i celo drutvo: porodicu, optinu,

dravu, sve osnovne pojmove o religiji, svojini, vaspitanju, politici, narodnosti i t.d."56

U ovim idejama, Markovi je naao formulu za razvoj vlastitog naroda, koji ne

bi dovodio u pitanje negov patrijarhalni supstrat. Ali, ako je Bogosavljevi

Markovieve ideje liio altruizma, Markovi je ideje ernievskog primio bez

njihovog filozofskog konteksta, uzimajui njihov akcioni karakter.

Zainteresovan za revolucionarni pokret u Evropi, ali ve ugroen rastuom

represijom u Rusiji, Markovi je, uprolee 1869. godine, otiao u Cirih. Tamo je

zatekao grupu srpskih studenata, koji su imali svoje udruenje Zadruga.57 A

naroito brojnu rusku revolucionarnu emigraciju, na koju su srpski studenti i najvie

bili upueni.58 Bez uvida u unutranja strujanja u ruskoj revolucionarnoj emigraciji i

njihov odjek, Markovieve ideje, srpski socijalizam i radikalizam, ostaju bez glavnih

pretpostavki da se razumeju i objasne.59

U ruskoj revolucionarnoj emigraciji postojale su tri struje. Svaka od njih

nailazila je na odjek i imala pristalice meu srpskim studentima u Cirihu. Anarhisti

(M. A. Bakunjin), koji su smatrali da je narod, revolucionar po instinktu, uvek

spreman za revoluciju: treba ii u narod, da bi se od njega uilo. Jakobinci i blankisti

(P. N. Tkaov, S. G. Neajev) po kojima vrsto organizovana revolucionarna

manjina politikom revolucijom osvaja vlast i pomou vlasti vri socijalnu revoluciju

u interesu naroda. Najzad, progresisti, evolucionisti, postepenci, narodnjaci, kako su

56 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2m st. 176-177. 57 Udruenje srpskih studenata u Rusiji zvalo se Optina. 58 O ruskoj revolucionarnoj emigraciji dosta je pisano. Najnovija i dosada najiscrpnija je

knjiga: , - ,

, 2006. 59 Latinka Perovi, "Ruski blankizam i jakobinizam". Planirana revolucija, Beograd Zagreb,

1988. / "Rodonaelnik ruskog socijalizma". Aleksandar Hercen, Ruski narod i socijalizam, Podgorica,

1999. / "Petar Lavrovi Lavrov". Petar avrov, Istorijska pisma, Podgorica, 2000. / "Petar Aleksejevi

Kropotkin". Petar Kropotkin, Etia, Podgorica, 2004. / "Mihail Aleksandrovi Bakunjin". Mihail

Bakunjin, Dravnost i anarhija, Podgorica, 2008.

16

se sve ve nazivali (P. L. Lavrov) koji su pozivali revolucionarnu omladinu na

odlazak u narod. Ali, za razliku od anarhista, s ciljem da u narod unosi znanje i svest,

i priprema ga za revoluciju. Za njih je, za razliku od jakobinaca i blankista, revolucija

uvek delo naroda i u pripremi i u zavrnici. Ali, spiritus movens je revolucionarna

partija.

Srpski socijalisti su najtenje veze imali sa ovom treom strujom.60 Ona je bila

najblia Svetozaru Markoviu. Zajedno sa svojim sledbenicima, on je njenom

rodonaelniku, Petru Lavrovu, dugovao koncepciju revolucionarne narodne partije,

koju je ovaj izloio u svojim uvenim Istorijskim pismima: Markovi je za njih znao

jo dok je bio u Rusiji. Prema toj koncepciji, revolucionarna narodna partija

otelovljuje jedinstvo "kritiki misleih linosti" i naroda. Pripadnik partije je prema

partiji u istom odnosu u kome je organ prema organizmu. Protivnik partije, pre svega

zagovornik liberalizma, njen je neprijatelj, i prema njemu su doputena sva sredstva.

Da bi se narod pokrenuo, njemu, smatrao je Markovi, mora biti poznat oblik

novog drutva. A da bi se to postiglo, potrebna je pokretaka manjina "koja ima

poverenje naroda i koja je toliko snana i sposobna da moe dati pravac narodnom

pokretu, organizovati revoluciju i utvrditi stalan put drutvenom preobraaju".61 Ta

manjina predstavlja "prave obrazovane (ljude), a ne nadriknjige", one koji su "odrasli

na 'proji' i 'skobu'", za koje je "sasvim nemogue" da svoje interese odele "od interesa

naroda".62 Nema nikakve sumnje, da su Markovi i njegovi sledbenici tu pokretaku

manjinu, kao s naroda, prepoznali u sebi.

Zbog svog lanka "Srpske obmane", koji je bio kritika Ustava od 1869.

godine, Markovi je izgubio dravnu stipendiju i morao je, 1870. godine, da se vrati u

Srbiju. Zapoelo je grozniavo petogodinje razdoblje, poslednje razdoblje u

Markovievom dvadesetdevetogodinjem ivotu. Jedan za drugim, izlazili su listovi:

Radnik (1871), Javnost (1873), Glas javnosti (1874), asopis Rad (1874) i poslednji u

ovom nizu list Osloboenje (1875). U isto vreme, Markovi je pokuavao sa

60 Latinka Perovi, "Saradnja srpskih socijalista u glasilu ruske revolucionarne emigracije

'Vpered' od 1875. do 1877. godine". Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjatva

u Srbiji... 61 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2 st. 188. 62 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3 st. 22.

17

osnivanjem proizvoakih i potroakih zadruga i uestvovao u pripremama ustanka

na Balkanu.63

Listovi su bili cenzurisani i zabranjivani. Da bi izbegao kazne zbog

tamparskih krivica, Markovi je, 1872. godine, emigrirao u Novi Sad.64 Tamo je

nastao njegov programski rad Srbija na Istoku. U Srbiji, u koju se vratio 1873. godine,

bio je osuen na zatvor. Bezmalo je iz Poarevakog zatvora otiao u Trst na leenje,

da se otuda nikad vie ne vrati. Do kraja nije odustao. Bio je jedan od onih, kako je za

njega rekla Isidora Sekuli "to ne odumljuju kad naume... i ne spavaju dok ne

umru".65

Svetozar Markovi je poznavao sva vanija socijalistika uenja u Zapadnoj

Evropi (Sen-Simon, Furije, Luj Blan, Prudon, Lasal, Marks). Barem onu njihovu

sutinu na koju su ona politiki, akciono, bila svodiva. Zbog toga se vie od jednog

stolea nastojalo ustanoviti iji je uticaj kod njega preovladao, i ta je on zapravo bio:

socijalista, socijalista utopista, agrarni socijalista, revolucionarni demokrata,

marksista. Od toga je zavisio i ijom je preteom smatran: radikala, socijalnih

revolucionara, socijaldemokrata, komunista. Ustanovljavane su i razliite

Markovieve evolucije: od liberala ka socijalisti, od socijaliste utopiste i

revolucionarnog demokrate ka marksisti. Kod Markovia je, meutim, postojala samo

jedna evolucija: ona koju obeleava njegov raskid sa srbijanskim liberalima 1869.

godine. itav njegov rad posle toga protekao je u borbi protiv liberalizma, koji u

Srbiji jedva da je bio u zaetku. U polemikama sa Vladimirom Jovanoviem,

rodonaelnikom ideje liberalizma u Srbiji, i Dragiom Stanojeviem, koji je, ako sam

nije bio liberal, o liberalizmu dovoljno znao, da je mogao da tvrdi da on u Srbiji ne

postoji Markovi je razvijao uenje o jedinstvu socijalne i nacionalne revolucije.

Proizvoljnosti u interpretaciji ovog uenja mogu se izbei samo ako se ono situira u

vlastiti istorijski kontekst.

Socijalistika uenja u Zapadnoj Evropi bila su reakcija na industrijsku

revoluciju i imala su u vidu socijalnu revoluciju po uzoru na Francusku revoluciju.

63 Vaso Vojvodi, "Spomenica Miletieve 'Srpske narodne slobodoumne stranke' i 'Glavnog

odbora za srpsko osloboenje' Kneevskom namesnitvu u Srbiji o dizanju ustanka na Balkanu 1872.

godine". Svetozar Markovi. ivot i delo, SANU, Beograd, 1977. 64 Dr Kosta Miutinovi, "Svetozar Markovi u Novom Sadu". Istraivanja, IV, Novi Sad,

1975. 65 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2... st. 58.

18

Revolucionarni subjekt je, meutim, bio nov: umesto treeg stalea, revolucionarne

buroazije etvrti stale, industrijski proletarijat. Osim toga, posle Francusko-

pruskog rata i poraza Pariske komune, nasuprot rastuem pangermanizmu, isticano je

slovensko pitanje.66 Ova situacija je u inteligenciji Rusije, zemlje koja je bila u

dubokom zakanjenju, generirala ideju neponavljanja zapadnoevropskog puta i

ubrzanje istorije putem revolucije. Novi principi: zajednika svojina, udruivanje,

solidarnost koje su proklamovala socijalistika uenja sauvani su u ruskom miru,

artelju i optini, odnosno u srpskoj zadruzi i optini. Zaostalost se uzimala kao

prednost: mogue je izbei podelu drutva na klase, eksploataciju, proletarizaciju

itavih naroda. Onima koji poslednji dou, pisao je Hercen ne kosti ve kotana sr.

Svetlost dolazi sa Istoka.67

Uzimajui u obzir uzroke i posledice drutvene i politike borbe u Zapadnoj

Evropi, Markovi je nastojao ne samo da sagleda stanje u kome se Srbija nalazi, ve i

da njen razvoj usmeri u pravcu drutva zasnovanog na naelima nove nauke-

socijalizma. Bio je svestan ogromnog zakanjenja: "Na ekonomski stroj, naa

prosveta, na graanski i politiki poredak spadaju meu najnesavrenije u Evropi".68

Ali, iz ove injenice on ne izvlai zakljuak da zakanjenje treba smanjiti

preuzimanjem naela zapadnoevropskog drutva. Naprotiv, u kritici toga drutva koju

su izvrila revolucionarna uenja u Zapadnoj Evropi, Markovi je nalazio dokaz da

Srbija ne treba da ponavlja put koji je Zapadna Evropa prola, ve da treba da uzme

ono do ega je Evropa stigla. Suprotno bi za njega, kao i za njegove ruske uitelje,

znailo novo zakanjenje.

"Na je zadatak", pisao je Markovi 1873. godine, "ne da unitimo

kapitalistiko gazdinstvo, koje u stvari i ne postoji, ve da malu patrijarhalnu svojinu

preobrazimo u zajedniku i da tako preskoimo celu jednu istorijsku epohu

ekonomskog razvitka epohu kapitalistikog gazdinstva... od ove osnovne take mi

smo uvek polazili, kad smo udeavali nau socijalistiku radnju u Srbiji jer smo u

Srbiji poglavito i radili."69

Naelu privatne svojine kao osnovi line slobode, Markovi je suprotstavio

udruivanje rada i zajedniku svojinu, kao uslov ukidanja eksploatacije i osnovu

66 Mihail Bakunjin, Dravnost i anarhija... 67 Aleksandar Hercen, Ruski narod i socijalizam... st. 55-56. 68 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2... st. 304. 69 Isto, st. 301.

19

slobode. Iz toga je proizlazilo i odgovarajue shvatanje drave: modernoj dravi, koja

je odvojena od drutva, i koja ima iskljuivo politiku funkciju suprotstavio je

narodnu dravu, koja je "isto to i ureeno drutvo". Narodna drava se temelji na

naelu narodnog suvereniteta, a unutranje ustrojstvo raznih ustanova i dravnih

organa na naelu samouprave (decentralizacije) i naelu izbora. Narod se mora starati

da svaki lan drutva bude u isto vreme i proizvoa; on se mora, dakle, starati da

ukine sve ideoloke stalee u drutvu kao: sudije, zakonodavce, advokate, kao i

policiju i vojnike. Svaki graanin treba da je branilac zemlje i uvar poretka; a

irenjem obrazovanja, proizvodni radnik treba u isto vreme da postane sposoban da

vri one poslove to ih danas vre ona 'struna' lica iz ideolokih stalea".70 Krajnji cilj

takve drave je ukidanje podele na one koji vladaju i one kojima se vlada. Ali, kako

takav preobraaj nee biti izvren istovremeno u celom svetu, sa stanovita spoljnih

poslova, drava ostaje kao celina. Tek sa ostvarenjem socijalnog preobraaja u vie

drava, koji e se izvriti raznim sredstvima i ii raznim putevima, stvaraju se osnove

za nestanak granica.

Za Markovia "Jedan od najpretenijih preokreta u umnom razvitku naroda

to ga je donela prva srpska revolucija bez sumnje je ona revolucionarna misao

pokorene raje: misao da stvori srpsku narodnu dravu koja bi obuhvatala ceo srpski

narod. Ta misao iznesena je, posle propasti srpske, prvi put revolucijom".71 Tu misao

Markovi ne naputa. Ona ga, meutim, prisiljava na dvostruko odreenje. Savremena

socijalistika uenja nisu zaokupljena nacionalnim ve socijalnim pitanjem. Markovi

ih povezuje i reenje jednog uslovljava reenjem drugog pitanja. U Srbiji, on se

suprotstavlja ideji velike drave: obnovi srednjovekovne drave. Njegova kritika

velikodravne ideologije izazvala je, smatrao je Slobodan Jovanovi, krizu srpskog

nacionalizma.72 Odbacujui legitimistiko reenje srpskog pitanja, Markovi je doao

na revolucionarnu ideju savezno ustrojstvo federacija balkanskih i junoslovenskih

naroda kao reenje za srpski narod, koji je istorijom podeljen i etniki izmean sa

drugim narodima. Vezivno tkivo te federacije bili bi jedinstveni ekonomski i politiki

odnosi. Oni koje je Markovi kao najnovije pronalazio u najstarijim.

70 Isto. 71 Isto, st. 328. 72 Latinka Perovi, "Srpska socijalistika levica i nacionalni interes"...

20

Markovieve ideje prihvatala je omladina, ali prvu dublju rezonancu one su

imale u Narodnoj skuptini, u grupi opozicionih narodnih poslanika oko Adama

Bogosavljevia. Ne poloivi zavrne ispite na Filozofskom fakultetu Velike kole u

Beogradu, Adam Bogosavljevi se vratio na selo. Uen ovek meu nepismenim

seljacima, on je u Srbiji bio prvi narodnjak u onom smislu u kome se taj pojam

upotrebljavao za ruske inteligente koji su, 1873. godine, "krenuli u narod"

(" ") da ga pripremaju za revoluciju. Napredno domainstvo,

saradnja u listu Teak, znanje koje ga je izdvajalo meu seljacima prokrili su

Adamu Bogosavljeviu put do Narodne skuptine.

Markovievi listovi, naroito poslednji Osloboenje, kao i oni koji su posle

njegove smrti ostali na tragu njegovih ideja Staro osloboenje, davali su veliki

publicitet skuptinskoj opoziciji. To je bilo delovanje u istom pravcu. Opozicioni rad

Adama Bogosavljevia, koji je delovao iz naroda, meu narodnim poslanicima, koji

su se posle skuptinskih zasedanja vraali u narod, nailazio je na iri odjek i

doprinosio politizaciji seljakih masa.

Bez Adama Bogosavljevia, smatrao je Slobodan Jovanovi, uticaj Svetozara

Markovia ne bi bio veliki.73 Jer, ideologiju narodne drave, iji je prototip srpska

zadruga, utemeljio je Svetozar Markovi, ali ju je, u redukovanoj formi, preko

Narodne skuptine, posredovao Adam Bogosavljevi. Markovievo uenje, kao i

ruski socijalizam, nastalo je s obzirom na revolucionarna uenja u Zapadnoj Evropi, i

u njemu je bilo altruizma. Rad Adama Bogosavljevia bio je usmeren protiv svega to

je dolazilo iz Zapadne Evrope: tehnike, prosvete, umetnosti, meunarodnog prava,

diplomatije i bilo je proeto i odbojnou i demagogijom: "Zbacimo danas vitke i

tako isto opasne okove zapadnih formaliteta, koji su stegli i zadavili duh i karakter

naroda srpskog..."74

Slobodan Jovanovi je precizno postavio okvire u kojima se odigravala

drutvena drama Srbije XIX veka: "Na privredni razvitak iao je primitivnom

sporou; potrebe dravne organizacije razvijale su se brzinom moderne drave".75 Te

potrebe mogle su biti zadovoljene na dva naina: vlastitim izvorima i stranim

kapitalom. Ideologija narodne drave iskljuivala je i jedan i drugi nain. Nova

73 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I... st. 398. 74 Latinka Perovi, "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka"...

Izmeu anarhije i autokratije... st. 87. 75 Isto.

21

optereenja siromanog seljakog naroda vodila su jo veem osiromaenju. Srbija je,

meutim, strahovala i od otvaranja za strani kapital: pod njegovim uticajem srpski

narod e postati neki drugi narod, koji e Srbiju udaljiti od zavetnih ciljeva:

osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Na ovoj osnovi nastala je nacionalno-

socijalistika, dravnosocijalistika formula: srbizam = socijalizam.76 Odnosno,

ideologija narodne drave celog srpskog naroda kao velike zadruge, koja organizuje

proizvodnju i obezbeuje pravednu raspodelu. Njen politiki izraz je narodna

samouprava.

Sa pozicija ideje narodne drave, Adam Bogosavljevi se suprotstavljao

svakom koraku u modernisanju srpske drave. On je bio protiv svakog zakona koji je

vodio stalekoj podeli i protiv svake institucije koja je predstavljala izraz razlika u

narodu. Zbog konsekvenci koje su iz Berlinskog ugovora proizilazile za Srbiju,

skuptinska opozicija je bila i protiv prihvatanja samog Berlinskog ugovora iako je

ono predstavljalo uslov za dravnu nezavisnost. Bio je potreban ogroman napor da se

narodni poslanici uvere da je dravna samostalnost istorijska tekovina od temeljnog

znaaja.

Borba koju je Adam Bogosavljevi vodio imala je, kako je primetio Slobodan

Jovanovi, karakteristike klasne borbe. Seljacima, klasi ije je interese on branio,

trebalo je suprotstaviti protivnika. Kako je ova klasa inila devet desetina naroda,

glavni protivnik je naen u birokratiji, u inovnicima, to jest u dravi ija su oni

potreba.77 Sam Adam Bogosavljevi je pretendovao na dravnu slubu, bio je

76 Latinka Perovi, "Kritika liberalizma (Dragia Stanojevi)". Srpski socijalisti 19. veka. 1... 77 "Jadni srpski inovnici!" zabeleio je Pera Todorovi da mu je govorio kralj Milan. "Kako

je u istini bedan i jadan njen poloaj, a ovamo radikali su ih predstavili kao nekakve besne ljude, koji

od golema bogatstva i gospodstva ne znaju ta da rade.

I to se moglo desiti ovde kod nas, u Srbiji, gde je masa inovnika sastavljena ba od sinova tih

istih seljaka, toga istog naroda, koji na inovnike toliko vie. ta bi tek bilo da je Srbija starija drava,

pa da se srpska birokracija zbilja razvila kao zasebna klasa, gde oca inovnika nasleuje sin inovnik, i

gde je seljakom sinu zbilja tee prodreti u red inovniki; da ta bi tu bilo!". Pera Todorovi, Srpska

stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 212-213.

Za ovaj kao i za sve druge narode iz Uspomena na kralja Milana vai napomena da je teko

ustanoviti da li su to stavovi kralja Milana ili Pera Todorovi koristi njegovu smrt da saopti svoje

stavove. Nesporno je, meutim, da su oni bili saglasni, i da su sami stavovi bili znaajni kao pogled na

Narodnu radikalnu stranku.

22

dobrostojei seljak.78 Ali, skuptinska opozicija koju je on predvodio nazivala je sebe

radikalnom partijom onom koja sve iz korena menja i pre nego to je partija pod

tim imenom stvorena. Tako su Adama Bogosavljevia videli i knez Milan, i liberalna

vlada, i strani diplomati. Tako je o njemu pisao Vpered!, list ruske revolucionarne

emigracije, sa kojim su srpski socijalisti bili tesno povezani.79

I za vladaoce, i za vladu voa skuptinske opozicije predstavljao je opasnog

protivnika: u vreme ustanka u Bosni i Hercegovini (1875), uoi srpsko-turskog rata

(1876), a naroito posle sticanja dravne nezavisnosti (1878), kada je on u svakoj

meri vlade video napad na narodnu, na seljaku dravu. Reim je bio pred dilemom:

kako da suzbije njegov rad, a da ne izazove pobunu seljaka. Jer, kada je Adam

Bogosavljevi, 1875. godine, bio uhapen, seljaci su, sa orujem, prodrli u zatvor, i

oslobodili ga. U tome se Adam Bogosavljevi i razlikovao od Svetozara Markovia.

Oni predstavljaju dve etape kroz koje je trebalo proi da bi se stiglo do Narodne

radikalne stranke.

Pod optubom da je u vreme rata 1877/78. godine uzimao hranu iz optinskog

koa, Adam Bogosavljevi je uhapen tek 1880. godine. Bio je ve bolestan, i u

zatvoru je brzo umro od zapaljenja plua. Ali, ni sve tadanje medicinske ekspertize,

ni sva potonja nauna istraivanja, nisu mogla da otklone sumnju da je u zatvoru

otrovan. Ta sumnja je bila neophodna da bi se trajno stigmatizovali liberali. Njihov

reim, na raznim instancama, nije zapravo znao ta da radi sa mrtvim Adamom

Bogosavljeviem: ako i nije otrovan, bolestan je uhapen. Radikali su, meutim,

znali: oni su, preko naprednjakog lista Videlo, smrt Adama Bogosavljevia iskoristili

da postave osnove organizacije Narodne radikalne stranke. To nije bio samo politiki

pragmatizam. Atmosfera koja je stvarana povodom smrti Adama Bogosavljevia, kao

i ideja o balsamovanju tela Svetozara Markovia, "pradedovske kosti", na koje su se u

Narodnoj skuptini pozivali opozicioni narodni poslanici podseaju na kulturu

78 Latinka Perovi, "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama

Bogosavljevia"... 79 Vpered! je, 1875. godine, pisao da je Adam Bogosavljevi "po zavretku Velike kole u

Beogradu, postao seljak u pravom izvornom smislu te rei, pobedio sve predrasude seljaka protiv svoje

uenosti, postao predmet oboavanja naroda i stao u redove socijalista". Latinka Perovi, Srpsko-ruske

revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjastva u Srbiji... st. 190.

23

srpskih zemalja srednjeg veka, iji je sadraj "suivot ivih i mrtvih".80 Tu nit

Narodna radikalna stranka nee nikad prekinuti.

3. SLEDBENICI: RAZLIITIM PUTEVIMA KA ISTOM CILJU

Propaganda i organizovanost predstavljaju one dve stalnosti koje su omoguile

da se pokret Svetozara Markovia, i posle njegove smrti, ne samo odri, nego i da se

razvija. Za Markovia, propaganda je predstavljala "tvrd kamen za dalji rad".81 Ona je

to ostala i za njegove saradnike. Samo nedelju dana posle poslednjeg broja lista

Osloboenje, poeo je da izlazi novi list Staro osloboenje (20. avgust 1875): novo

sredstvo za kritiku unutranje i spoljne politike srbijanskih liberala. Podrkom koju je

na svojim stranicama davao skuptinskoj opoziciji list je irio politike i socijalne

osnove pokreta. Ustanak u Bosni i Hercegovini 1875. godine, za koji su socijalisti

prikupljali pomo i nosili je ustanicima, proistio je njihova gledanja na osloboenje i

ujedinjenje.82 Koristei liberalne izmene zakona o tampi i o optinama, oni su se

oseali dovoljno snanim da povedu borbu za osvajanje optinske uprave u

Kragujevcu. Slavei pobedu na novembarskim izborima 1876. godine, organizovali su

manifestacije. Zbog crvene zastave sa natpisom samouprava, ove su manifestacije

poznate kao Crveni barjak.83 U rasturanju manifestacija primenjena je sila, a njihovi

organizatori i mnogi uesnici su pohapeni. Njima je sueno na velikom procesu u

Kragujevcu.

List Staro osloboenje, skuptinska opozicija, izbori za optinsku upravu u

Kragujevcu, manifestacije posle pobede, sudski proces govore i o irini pokreta i

organizovanoj manjini koja je unutar njega delovala. U pokretu su uestvovali radnici

kragujevake topolivnice, aci i profesori uiteljske kole i gimnazije u Kragujevcu,

zanatlije i trgovci, ak svetenici i oficiri. Ideje o unitenju birokratskog sistema u

interesu narodnog suvereniteta, o poboljanju materijalnog i moralnog stanja naroda,

nailazile su na irok odjek. Upravo u tom spoju izmeu programa organizovane

80 Privatni ivot u srpskim zemljama srednjeg veka... st. 21. 81 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 55. 82 Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"... 83 Dr ivomir Spasi, Crveni barjak u Kragujevcu 1876, Kragujevac, 1976.

24

manjine i dominantnih vrednosti u svesti masa i lei objanjenje uspeha pokreta

Svetozara Markovia: to su samo dva nivoa u okviru jedinstvenog supstrata.

U pismu koje je Nikola Pai, nezadovoljan hladnim odnosom novosadskih

liberala prema optuenima zbog kragujevakih manifestacija, uputio Mii

Dimitrijeviu, nalazi se odgovor na pitanje: kakav je odnos sledbenika prema pretei?

U pomenutom pismu, Pai je izneo program radikalne partije. U politikoj sferi

princip samouprave naroda. U ekonomskoj princip udruivanja: "mi hoemo

demokratsku slobodu, decentralizaciju, hoemo da narod sauvamo da ne usvoji

pogreke zapadnog industrijskog drutva, gde se stvara proletarijat i neizmerni

bogataluk, no da se industrija podigne na osnovi zadrunoj... ne agitiramo da

ukinemo ustanove privatne svojine no da se zemljoradnici zdrue". A "to se tie

'osloboenja i ujedinjenja spoljnog' mi ga potpomaemo uvek, samo to bi nama

najmilije bilo, da sve to osloboenje izvri revolucijom, jer se tim narod oduevljava

za slobodu, podnosi manje rtve i delo osloboenja nasigurno se zapoinje i delo

ujedinjenja izvrie se po volji naroda a ne vlasnika".84

Socijalisti su bili dobrovoljci u ratovima 1876. i 1877/1878. godine. Kraj rata

ih je, meutim, razdvojio. Oni koji su bili osueni zbog kragujevake manifestacije

nisu smeli da se vrate u Srbiju, jer ih je u njoj ekalo izdravanje kazne. Pera

Todorovi, koji je u ratu bio tuma u tabu generala ernjajeva, i odlikovan za

hrabrost, otiao je u Novi Sad. Tamo je, 1878. godine, pokrenuo asopis Straa.

Sledee godine asopis je zabranjen, a Todorovi prognan u Be, pa iz Bea u Pariz,

da tamo ostane do 1880. godine, kada e se sresti sa kolonom socijalista koji su posle

rata delovali u Srbiji.

Progoni su prisilili socijaliste u Srbiji da promene nain rada. O tome su

javljali Strai: "Sve ono, to je pre propovedano javno u 'Radniku', 'Javnosti',

'Osloboenju' i ostalim naim listovima i knjigama sve to mi propovedamo sada

usmeno i tajno, skupljamo ljude i itamo im nae knjige: Svetozara lanke Srbiju na

Istoku, Optinu, sud i pravdu, Srez i finansiju, Narodnu skuptinu, Istoriju franc.

seljaka (Ekerman i atrijan Prim. L. P.) i t.d., a sada i 'Strau'. Usled gonjenja, koja

sada vladaju u Srbiji, na je rad danas poglavito pojedinana lina propaganda. Svako

je stavio sebi cilj, da obavesti i pridobije to vie ljudi... Ma da ovakav rad izgleda

razdrobljen, on je ipak zagrejan jednim duhom i njime se dostiu gotovo isti rezultati,

84 Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"

25

kao i najvrom organizacijom, a korist je od ovakvoga rada u toliko vea, to ovako

razbijenoj a opet jednodunoj organizaciji policija ni na koji nain ne moe doskoiti.

Ovaj sadanji pritisak u Srbiji imae bar to jedno dobro svojstvo po nau stranku

(Podv. L. P.), to e se nai ljudi navii na vet, obazriv rad i izvebati u usmenoj

propagandi. Ja drim, da e nam ba ovo nekoliko godina stranoga gonjenja spremiti

dosta naih propagandista. U opte, mi niti smo obeshrabreni, niti oajavamo. Ma ta

se desilo u Srbiji, nas nita nee iznenaditi. Mi imamo jasnu celj pred oima i ma da je

ta celj jo daleko, mi joj veselo i kurano idemo u susret... vrimo i vriemo na

posao postojano, durano, uporno i ma ta nas snalo, mi emo uvek biti krepki

slatkim uverenjem i oseajem, da smo poteno vrili svoju dunost kao ljudi, kao

graani ove zemlje, kao sinovi srpskog naroda."85

Ovakve Vesti iz Srbije mogao je Strai, 1878. godine, poslati svaki pripadnik

kruga oko Svetozara Markovia. Svako od njih imao je snagu uverenja, svest o cilju i

umerenost ka cilju nepotpisanog autora Vesti. Ipak, niko kao Nikola Pai.

Zbog priprema ustanka u Bosni i Hercegovini 1872. godine, Nikola Pai se

vratio iz Ciriha ne poloivi zavrne ispite za saobraajnog inenjera. Potom je godinu

dana proveo u Maarskoj. Pretendovao je na mesto u Velikoj koli, ali su te pretenzije

osujetili liberali. Iz Poarevca, gde se zaposlio kao inenjer, organizovao je odbranu

optuenih za kragujevaku manifestaciju. U ratovima je, kao inenjer, bio pri

vrhovnoj komandi. Prvi put je izabran za narodnog poslanika 1878. godine. Ova

godina je bila prekretnika i za Srbiju, i za socijaliste-radikale, i za Nikolu Paia.

Berlinski kongres 1878. godine, koji je Srbiji priznao dravnu nezavisnost,

podelio je Srbiju. Nikola Pai je precizno opisao liniju podele: "Prosti narod moe se

kazati bio je nezadovoljan rezultatom ali se nije uputao u dalja ispitivanja.

Inteligencija pak podelila se je u dva tabora". Jedan tabor, ije su poprite bili

Narodna skuptina i tampa, inili su liberali i naprednjaci. Na osnovu toga to su i

jedni i drugi bili "poklonici ... zapadno-evropskih ustanova", Pai ih je svrstao u

jedan tabor. Razlikovao ih je samo po tome to su liberali bili "obazriviji i sporiji u

prenoenju zapadnih ustanova na srpsko zemljite", dok su naprednjaci "hteli s mesta

da Srbiju pretvore u kakvu zapadnu dravicu". Ta podela, po Paiu, izvire iz razlika

koje lee "u dubljim moralnim i politikim osnovama i pogledima na svet i

slovenstvo". Suprotno i pseudo-liberalizmu i pravom liberalizmu, radikalizam, polazi

85 Latinka Perovi, Pera Todorovi... st. 53-54.

26

od toga da "u srpskom narodu ima toliko dobrih i zdravih ustanova i obiaja, da bi ih

trebalo samo negovati i dopunjavati s onim dobrim ustanovama, koje se nalaze u

ruskoga naroda i ostalih slavenskih plemena, a od zapada uzimati samo tehniko

znanje i nauku i njima se sluiti u slaveno-srpskom duhu".86

U Narodnoj skuptini Nikola Pai je izotrio pomenute razlike do

nepomirljivosti. Sa cirikim iskustvom organizatora, kombinujui uvek sredstva

legalne i konspirativne borbe,87 on je zaveo red u skuptinskoj opoziciji, uvrstio

njeno jedinstvo na programu sa kojim je i uao u Narodnu skuptinu "Ja nisam

doao ovde, da se povijam za ovim ili onim vlasnikom, nego da zastupam narodna

prava, narodne interese i narodnu slobodu"88 (Podv. L. P.).

Pai se u Narodnoj skuptini borio protiv liberala koji su bili na vlasti, a

preko glasila novog kola liberalizma u Srbiji, lista Videlo, organizovao i jednima i

drugima suprotan tabor. I to je konstanta: svaku reformu liberala, socijalisti i radikali

koristili su za uvrenje svoje politike pozicije, sa koje su mogli da zaustave

liberalne reforme. Liberalne vlade, da bi postavile osnov moderne drave, posezale su

za silom. Zbog toga su bile diskreditovane kao protivnici slobode, narodne

demokratije i narodne drave. Tako se krug zatvarao. Fiksiranje ciljeva socijalne i

nacionalne ideologije, inili su liberalizam ne samo izlinim nego i neprijateljskim.

Kada su se u Beogradu, krajem 1880. godine, ponovo sreli glavni propagator

Markovievih ideja Pera Todorovi, koji se posle amnestije politikih krivaca, krajem

1880. godine, vratio iz emigracije, i glavni Markoviev organizator Nikola Pai

bilo je samo pitanje dana kada e na povrinu izai Narodna radikalna stranka. Za

Todorovia i Paia, dvojicu kljunih ljudi u pokretu Svetozara Markovia, Narodna

radikalna stranka, ako je u poetku i znaila isto, nije to ostala i do kraja. Poto je ve

proao put od osnivaa do kritiara, Pera Todorovi je na Narodnu radikalnu stranku

gledao kao na istorijsku pojavu. Jednostavno "Srbija nije bila kadra da proizvede to

bolje i savrenije"89. Nikola Pai, koji se sa strankom poistoveivao, i sa njom bio

86 Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije... st. 185-187. 87 U pismu opozicionom poslaniku Jevremu Markoviu, bratu Svetozara Markovia, 1875.

godine, Pai kae: "U Skuptini treba raditi koliko se moe da se legalnim putem postignu neke

olakice, meutim, ne treba zaboravi(ti) da se narodna sloboda ne moe legalnim putem izvojevati".

Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"... 88 Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije... st. 128. 89 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 148.

27

poistoveivan ("Pai pripada nama, a mi pripadamo njemu"),90 a stranku

poistoveivao sa narodom, smatrao je da je ona vena. Posle dinastike promene, kad

je stranka ve, za dugo, preuzela vlast Pai je, 1907. godine, rekao: "Ja sam uveren

da je jedino Radikalna stranka sposobna da sauva i ojaa Srbiju, a takoe da realizuje

nae ideale"91 to jest nacionalno osloboenje i ujedinjenje.92

Reakcije liberala i naprednjaka na stvaranje Narodne radikalne stranke

razlikuju se od reakcija jedne grupe pristalica Svetozara Markovia. I radikali su bili

svesni tih razlika: prve se tiu sukoba izmeu dva tabora, druge sukoba unutar

vlastitog tabora. Ruska i srpska istoriografija odavno su naisto s tim da ove druge

razlike nisu nastale stvaranjem Narodne radikalne stranke, ve da je stvaranje stranke

bilo samo povod da se one manifestuju. Do podela meu pristalicama Svetozara

Markovia dolo je jo za njegovog ivota, i te su podele zapravo bile odraz zbivanja

u ruskom revolucionarnom pokretu.93

Krajem ezdesetih godina, tvorci revolucionarnih uenja i veliki inspiratori

revolucionarnog pokreta u Rusiji nalazili su se ili u emigraciji (Hercen, Bakunjin,

Lavrov) ili u progonstvu (ernievski). Studentski nemiri 1861-1862. godine, a

naroito 1868-1869. godine, izveli su na scenu njihove uenike. Tkaov i Neajev su

od studentskog pitanja napravili rusko pitanje.94 Oni su revolucionarnu akciju

pretpostavili revolucionarnoj teoriji, a zapravo su stvorili teoriju revolucionarne

akcije. Podsticaj je doao sa dve strane. Revolucionarne ideje su se iscrple, jer je

izostala revolucija. U isto vreme, represijom, kao jedinim odgovorom na svaku tenju

za promenom, vlast je potvrivala svoju despotsku prirodu i izazivala nove otpore. U

nasilju se raalo nasilje: bez odjeka je ostao Hercenog vapaj da je teror samo "ultima

ratio ugnjetenih".95 Uitelji su ve pripadali istoriji, a na scenu su stupili uenici.

90 Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"... 91 ASANU, "Pasic collection". Br. 14924/22. 92 Proti Milanu uriu, koji je Nikoli Paiu, posle 1903. godine, rekao, da sada kada su

izvojevali slobodu, zagarantovali uticaj Narodne skuptine i doveli kralja Petra oni mogu da se

povuku i ostatak ivota provedu u miru, Pai je odgovorio: "A, ne, ovo to smo uradili, samo po sebi

nita ne znai. To je samo pretpostavka za nae najglavnije grandiozno delo nacionalno osloboenje i

ujedinjenje. I sada smo duni da mu se potpuno posvetimo". Stevan Ignji, Narodni tribun prota Milan

uri, Uice, 1992, st. 156. 93 Latinka Perovi, "Dimitrije Ceni"..., Rusko-srpske revolucionarne veze... 94 Latinka Perovi, Planirana revolucija... 95 Latinka Perovi, "Rodonaelnik ruskog socijalizma"... st. 39.

28

Revolucionarna organizacija Narodni sud, koju je stvorio Neajev, bila je

nemilosrdna prema neprijateljima. Ali, i prema vlastitim pripadnicima: oni su bili

samo orua revolucije. Ubistvo lana organizacije, studenta Ivanova, dovelo je do

podela u ruskoj revolucionarnoj emigraciji, u revolucionarnoj omladini u Rusiji, i ve

smim tim nije moglo ostati bez odjeka meu srpskim socijalistima.

U lanku "Ruski revolucionari i Neajev", u listu Radnik 1871. godine,

Svetozar Markovi je stao na stanovite da ideje Neajeva nemaju budunost u

ruskom revolucionarnom pokretu. On je odbacivao "socijalizam na bajonetima" u ime

socijalizma "s narodom za narod".

Ako se izuzmu kontroverze o odnosima Bakunjina i Neajeva, a naroito one

o autorstvu uvenog Katehizisa revolucionara, koji je quintessenza neajevtine

Neajev je, posle ubistva Ivanova, bio izolovan u ruskoj revolucionarnoj emigraciji u

vajcarskoj.96 Najvie je bio povezan sa tamonjim Poljacima i Srbima. Idejno

najblii Neajevu bio je Dimitrije Ceni.97 Posle boravka u Rusiji, vajcarskoj i

Engleskoj, Ceni je uhapen u vajcarskoj pod sumnjom da je pripremao atentat na

kneza Milana. U Srbiji je, 1875. godine, osuen na osam godina robije u tekim

okovima. Sa robije je izaao polovinom 1880. godine. Neko vreme je, i on, saraivao

u listu Videlo, a 2. marta 1881. godine izaao je njegov list Radnik. Nepuna dva

meseca posle prvog broja lista Samouprava, sutradan posle ubistva ruskog cara

Aleksandra II.

Robija nije promenila Cenieva uverenja, kao to ni Aleksejevski ravelin u

Petropavlovskoj tvravi, taj zatvor u zatvoru, nije promenio uverenja Neajeva.98

Naprotiv. Kako Kami kae: "Na dnu zatvora nema granica, stvarnost nita ne koi.

Inteligencija u lancima gubi na lucidnosti ono to dobiva u estini".99 Tako se Ceni

na slobodi vratio Neajevu. Nasuprot Radniku iz 1871. godine, on je u svom Radniku

revolucionarni pokret u Rusiji osamdesetih godina video kao njegovo delo. U lanku

"Sergije Genadijevi Neajev", on kae: "Ime Neajeva ve odavno je silo s

pozornice i gotovo prelo u zaborav, a to ne treba da bude: zato to je on tvorac

96 Latinka Perovi, Planirana revolucija... 97 Latinka Perovi, "Dimitrije Ceni"... 98 Latinka Perovi, Planirana revolucija Ista, "Pera Todorovi o svom ueu u pokuaju

oslobaanja ruskog revolucionara S. G. Neajeva iz zatvora u vajcarskoj 1872. godine". Srpsko-ruske

revolucionarne veze... Ista, "Istorija i istoriar". Pjotr ogaljev, Aleksejevski ravelin, Beograd, 1997. 99 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 151.

29

sadanjeg pokreta u Rusiji, i ako ikad vredi o njemu govoriti, to vredi zaista sad, kad

ono delo to je on zapoeo, izlazi prvi put na vidik. Stari 'Radnik' uinio je u neznanju

i naivno Neajevu nepravdu, nainivi ga poslednjim ovekom sadanji 'Radnik'

duan je da istavi Neajeva u dostojnoj svetslosti"100 (Podv. L. P.).

Ceni je, dakako, imao u vidu teroristiku organizaciju Narodna volja, iji su

pripadnici izvrili atentat na cara Aleksandra II. Ideje, linosti, akcije ove

organizacije, ija je kulminacija bila ubistvo cara, najveeg reformatora posle Petra

Velikog dobili su na stranicama Radnika iz 1881. godine takav publicitet kakav

nikad i nigde vie u svetu. Kako su na ovo reagovali radikali, a kako naprednjaci?

Preko listova Samouprava i Radnik vodila se otra polemika ko ima pravo na

idejno naslee Svetozara Markovia. Ko ga nastavlja, a ko ga je izdao? Ciljevima:

narodna drava, narodna samouprava, osloboenje i ujedinjenje srpskog naroda,

vezivanje sudbine revolucije za revolucionarni preokret u jednoj od velikih zemalja

obe ove struje, i radikali i socijalni revolucionari, pripadaju istom istorijskom bloku.

Deli ih shvatanje sopstvene organizacije, odnosno karakter revolucije: iroka narodna

partija koja tei osvajanju jedinstvene vlasti legalnim putem ili uska tajna

revolucionarna organizacija koja u politikom juriu osvaja vlast, da bi pomou nje

izvrila socijalni preobraaj u korist naroda.

Radikali, za koje je uvek, a pogotovo u vreme organizovanja stranke, vrsto

jedinstvo bilo od ivotne vanosti, ija je jedna od poluga bio monopol na naslee

Svetozara Markovia, nikako nisu tolerisali unutranji front koji je otvorio Dimitrije

Ceni. U jednom pismu Ranku Tajsiu, opozicionom narodnom poslaniku i jednom

od osnivaa stranke, Nikola Pai kae da ga polemika izmeu Radnika i Samouprave

toliko pogaa da mu doe da digne ruke od svega. Zadrava ga jo samo uverenje da

e vreme pokazati "ko je bio u pravu a ko je larmao i sluio neprijateljima".101

Po logici koju oni nisu izmislili, ali su za nju znali i njome se sluili da ko

nije sa njima, taj je sa njihovim neprijateljima, radikali su optuivali Cenia za slubu

naprednjacima. Oni su u to i verovali, ali su ga mnogo vie etiketirali, da bi mogli da

diksredituju njegova stanovita.

Naprednjaci su grupu oko Cenia, a pogotovo njene ruske uitelje, tretirali kao

stranku "politikog dinamita", i uzimali je kao dokaz da su "aci ispadali gori od

100 Dimitrije Ceni, Izabrani spisi, 1... 101 Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"...

30

uitelja".102 Ipak, oni su je ne samo tolerisali, nego su njenom glavnom zagovorniku

ustupali stranice svog lista. Zato su to inili ak i posle ubistva cara Aleksandra II,

koje su osuivali? Njihova se irina ne moe objasniti njihovom liberalnom

doktrinom, ili ne bar samo njome. Mora se uzeti u obzir pojava Narodne radikalne

stranke. U njenoj orijentaciji na politike reforme, pre svega na promenu ustava s

ciljem da on uspostavi narodnu samoupravu od dna do vrha drave, i dvor i vladajui

naprednjaci videli su stvarnu opasnost, daleko veu od jedne revolucionarne manjine,

koja je i sama, sa stanovita svoga shvatanja revolucije, najveu opasnost videla u toj

istoj Narodnoj radikalnoj stranci. Podseajui radikale na zajedniko ideoloko

poreklo, Ceni im je objektivno tetio. I objektivno je koristio naprednjacima, jer je

slabio njihovog glavnog protivnika u modernisanju drave. Ali, kao to radikali nisu

bili renegati socijalistikog pokreta Svetozara Markovia, tako ni socijalni

revolucionari, pre svega Dimitrije Ceni, nisu bili naprednjaki plaenici. Meutim,

za ono to su savremenici nasluivali, istoriarima je bilo potrebno itavo stolee da

dokau.

Drugog su karaktera one razlike koje radikale zajedno sa socijalnim

revolucionarima dele od liberala i naprednjaka: one se tiu samog cilja. Narodna

drava kao izraz kolektivnog interesa, prava i volje; otelovljenje naroda kao

socijalne i nacionalne celine; antiteza i apsolutistinoj i liberalnoj dravi povezuje

radikale i socijalne revolucionare. To jest: oni su podjednako suprotstavljeni ideji

drave iji je cilj pojedinac, a koja se temelji na saznanju "da je ovek slobodan i da

ima pravo da svoje sposobnosti koje je od prirode dobio upotrebi i usavri".103 Razlike

izmeu ovih dveju tendencija u razvoju drave izotrile su se u malobrojnoj srpskoj

inteligenciji u prvoj deceniji posle sticanja dravne nezavisnosti. Ali, one su, u gotovo

nepromenjenoj srazmeri, obeleavale razvoj Srbije i u potonjim decenijama,

potvrujui se kao istorijske tendencije, a ne efemerne pojave u razvoju drutvenih i

politikih ideja i pokreta u Srbiji.

4. OTPOR U NARODNOJ SKUPTINI, BUNA U NARODU:

ODNOS RADIKALA PREMA MODERNISANJU DRAVE

102 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 170. 103 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 121.

31

Posle odstupanja vlade Jovana Ristia, knez Milan je mandat za novu vladu

dao Milanu Piroancu. Francuski i nemaki ak, sa iskustvom u spoljnim poslovima

za vreme druge vlade kneza Mihaila i kao ministar spoljnih poslova u vladi Aima

umia 1874/75. godine, sa praksom u pravnikoj struci, kao jedan od pokretaa lista

Videlo, koji je proklamovao pravi liberalizam i evropeizaciju Srbije Milan Piroanac

je bio linost dorasla sloenim obavezama koje su za Srbiju, i u unutranjoj i u

spoljnoj politici, proizilazile iz njenog novog meunarodnog poloaja.

Prva naprednjaka vlada poduzela je sveobuhvatne zakonodavne reforme s

ciljem da to pre postavi osnove za institucije nezavisne drave i regulie njene

meunarodne odnose. Zbog brzine sa kojom je vrena, ova zakonodavna reforma

nazivana je "revolucijom odozgo". Od ritma je, meutim, mnogo vaniji njen sinhron

karakter. Sinhronost je bila u samoj ideji modernisanja mlade nezavisne drave. Njeni

su nosioci, oito, znali da se svaki vid modernisanja (politiki, ekonomski, kulturni),

ako je izolovan, brzo prilagoava patrijarhalnim vrednostima i udaljava od sadraja

evropskih uzora.104

Reforme naprednjake vlade dole su na neblagorodno tlo. U zemlji su se

oseale posledice ratova 1876. i 1877/78. godine. Zemlja je bila u stanju bankrotstva:

nije ni dugove vraala. Trgovina je bila stala, novac nije bio u opticaju. Stanovnitvo

je bilo osiromaeno. Prema opisima savremenika, gotovo animalizirano.

Ratno stanje bilo je iskorieno za obraun sa politikim protivnicima dvora.

Streljan je pukovnik Jevrem Markovi, osueni su Aim umi i Ilija Kolarac,

socijalisti su bili u progonstvu. Ali, prva naprednjaka vlada, koja je nameravala da

zakonodavnu reformu zavri donoenjem novog ustava, osim pomenutih okolnosti,

morala je da rauna jo i sa dva velika protivnika.

Knez Milan je poznavao program videlovaca i pre nego to je Milanu

Piroancu poverio mandat za sastav vlade. On je, u besedama, ponavljao program

prve naprednjake vlade, ali ga nije prihvatao bez ostatka. Nepremostivu granicu

predstavljala je namera vlade da se ciklus zakonodavnih promena zavri promenama

Ustava od 1869. godine, kojima bi se ograniila ovlaenja nosioca krune u korist

narodnog predstavnitva.105

104 Dimitrije orevi, Ogledi iz novije balkanske istorije, Beograd, 1989, st. 129. 105 Stojan Novakovi, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903, Beograd, 1912, st.

299.

32

Prvi zakon koji je donela vlada Milana Piroanca, zakon o slobodi tampe i

zakon o slobodi udruivanja, omoguili su organizovanje politikih stranaka u Srbiji.

U licu Narodne radikalne stranke, prva naprednjaka vlada, koja je u svom programu

imala modernisanje mlade nezavisne drave, dobila je najveeg protivnika. Opozicija

od oko 50 poslanika Narodne radikalne stranke u Narodnoj skuptini je imala

skuptinsku govornicu, van Narodne skuptine Samoupravu. Ovaj list je, preko

organizacione mree Narodne radikalne stranke, stizao u sve krajeve Srbije, i imao je

ulogu medijatora. U njemu je borba opozicije u Narodnoj skuptini imala veliki

publicitet. Naprednjaki ministri, i naprednjaci uopte, bili su diskreditovani i

politiki i lino: dokazi nisu ni davani, ni traeni. Udaralo se i na nosioca krune, posle

ega vie niko nije bio nedodirljiv.106

Osim pomenuta dva zakona, svi ostali zakoni prve naprednjake vlade (ugovor

o prvoj eleznikoj pruzi, zakoni o stajaoj vojsci, osnovnim kolama, narodnom

zdravlju, zatiti stoke) naili su na estok otpor skuptinske opozicije. Oni su

odbacivani u ime zatite materijalnih interesa naroda, ali i odbrane njegovog

identiteta, koji je esto iz neznanja za druge vrednosti, iz straha od promena, ali i iz

demagokih razloga, poistoveivan sa raznim vidovima zaostalosti.107 Tumaei ih

106 "Pera Todorovi je prvi novinar koji je stao nasrtati na vladaoca. To se smatralo kao akt

velike graanske kurai, i Todorovi je postao junak dana, jer je makar u novinama ukinuo kraljevsku

neprikosnovenost". Slobodan Jovanovi, "Pera Todorovi". Politike i pravne rasprave..., st. 320. 107 Kralj Milan je govorio da ga je od radikala najvie udaljila njihova demagogija, ijim su se

posledicama koje su bile razorne po dravu, oni sebino koristili:

"- U ustima radikala srpski seljak bio je jedini pravi predstavnik srpskog naroda. I taj seljak,

po pritvornom miljenju naih radikala, bio je izvor svakoga dobra, svake veliine, mudrosti, pameti,

slave i sree za ceo rod srpski. Seljaku treba predati svu vlast, napraviti ga jedinim presudnim

gospodarem u zemlji, i onda blago Srbiji!... njome e potei med i mleko!

- Ve ta prva crta kod radikala bila mi je odvratna. U prvi mah nisam ni znao ta da mislim o

ljudima, koji su po 5-6 godina proveli na strani, uili po raznim univerzitetima, o ljudima koji znaju ta

je to drava i kako se moe dravom upravljati, a koji ipak ovako javno propovedaju da je narod 'izvor

i utoka vlasti' i da svu vlast treba predati seljaku, pa e tek onda zemlja propevati. Da, u prvi mah nisam

znao ta da mislim o takvim ljudima, a posle sam doao do uverenja, da su to prosto pekulanti, koji su

dosta tano sraunali, da se simpatije mase, a i vlast nad njom, najlake mogu prigrabiti, kada se toj

masi grubo laska.

- Ve to mnogo je smetalo mom bliem optenju sa radikalima. Ti ljudi izgledali su mi kao oni

vaarski opsenari, koji na najgrublji nain varaju seljake prostake". Pera Todorovi, Srpska stvar u

Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 211.

33

kao rezultat tuinskog, odnosno zapadnog uticaja, opozicija je zakonodavne reforme

prve naprednjake vlade odbacivala u ime postupnosti i ouvanja narodnog duha. Ali,

nju su od vlade Milana Piroanca delile duboke naelne razlike u shvatanju drave. Sa

obe strane te su razlike bile jasno formulisane naroito posle sticanja dravne

nezavisnosti. Cilj Narodne radikalne stranke je bio narodna, socijalna drava, po

uzoru na srpsku zadrugu. Politike reforme kojima je ona teila u prvom redu njena

jaka veina u narodnom predstavnitvu i jedinstvo sve tri grane vlasti samo su

sredstvo da se do takve drave doe. Naprednjake reforme vode modernisanju

drave, odnosno njenom udaljavanju od drave kao velike zadruge. Ali, samim tim,

smatrali su radikali, i od njenog glavnog cilja: ujedinjenja srpskog naroda, i od

slovenske Rusije, kao glavnog garanta toga cilja. Svaki od pomenutih zakona

opozicija je procenjivala upravo sa stanovita koliko uvruje "simpatije ruskog

naroda i njegova dvora spram Srbije" kao uslova pod kojima bi "srpski narod

pouzdano i spokojno iekivao budunost".108 Efekti koji su pojedini zakoni, kao

zakon o narodnom zdravlju, ili zakon o igosanju stoke, glavnom izvoznom artiklu

Srbije, imali po interese drave i naroda za opoziciju nisu imali nikakav znaaj,

nego su bili opasni. U ovom periodu, Narodna radikalna stranka je, da bi sauvala

patrijarhalni supstrat, odbacivala i evropske forme. Kasnije e prihvatiti forme, ali,

opet, da bi sauvala taj isti supstrat.

Smatrajui da je spoljnopolitika orijentacija mlade nezavisne drave od

ivotne vanosti i za njen unutranji razvoj, opozicija je najvei otpor pruala onim

zakonima za koje je procenjivala da Srbiju udaljavaju od Rusije, a okreu

Austrougarskoj. Takav je bio zakon o gradnji prve eleznike pruge u Srbiji, na ta je

Srbija bila obavezna prema Berlinskom ugovoru. U vreme donoenja ovog zakona, u

Narodnoj skuptini i u zemlji vladalo je bukvalno opsadno stanje.109 Srbija je, uz Crnu

Goru, bila jedina zemlja u Evropi bez eleznike pruge. Nita, meutim, nisu

pomagali argumenti vlade o ekonomskim i kulturnim koristima eleznice, o njenim

civilizacijskim efektima, za Srbiju. Naprotiv, opozicija bez ikakve razlike izmeu

108 Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije st. 241. 109 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1

34

njenih neobrazovanih i obrazovanih pripadnika nalazila je u tim efektima glavni

razlog da se pomenutom zakonu suprotstavi.110

Na jo ee suprotstavljanje opozicije naiao je Trgovinski ugovor sa

Austrougarskom. Ovaj ugovor davao je Srbiji status najpovlaenije nacije bez

uzajamnosti, i, kako kae Slobodan Jovanovi "zadovoljavao potrebe naeg seljaka

poljoprivrednika".111 Opozicija je to dobro znala. Ali, njeno suprotstavljanje

ugovoru nije bilo obina demagogija. Ako je u jezgru opozicije, koje su inili osnivai

Narodne radikalne stranke, tada uopte i bilo demagogije, ona je, pre svega, sredstvo

u borbi za jedan vii ideal, za ostvarenje narodnog i dravnog jedinstva.

Berlinski kongres je, po Nikoli Paiu, izotrio sukob dve dravne ideje:

srpske i austrougarske: "Ideja naeg naroda, to je ideja osloboenja, a ideja

austrougarske drave, naroito od novijeg doba (tj. od Berlinskog kongresa L.P.), to

je ideja proirenja na jugoistok. Te dve drave sukobljavale su se uvek i sukobljavae

se u budue".112

Prva naprednjaka vlada vrila je modernisanje mlade nezavisne drave u

politiki, socijalno i kulturno neprijateljskom kontekstu. Zaotravanje odnosa izmeu

vlade i opozicije gonilo je svaku od sukobljenih strana u iskljuivost i nepomirljivost.

Policijski organi registrovali su manifestacije protivljenja eleznikom ugovoru u

javnosti. Na redovnom sazivu Narodne skuptine za 1882. godinu nijedan poslanik

opozicije nije izabran ni u jedan skuptinski odbor. Ovaj saziv poeo je u znaku: ili-

110 Prota Milan uri je govorio da je eleznica "ona ladna guja... koja e se provui kroz srce

srpskog naroda