latex-infoteka.pdf

7/25/2019 latex-infoteka.pdf

1/11

TEX i LATEX

Filip Mari

Januar 2008.

Saetak

U ovom lanku e biti opisani sistemi TEX i LATEX, namenjeni kreiranjui pripremi dokumenata za tampu (engl. document preparation systems).

Dokumenti kreirani korienjem ovih sistema odlikuju se izrazito visokimestetskim kvalitetom prikaza. Sistemi se pre svega koriste za izradu naunei tehnike dokumentacije i predstavljaju de facto standard u izdavatvunaunih (pre svega matematikih, fizikih i tehnikih) publikacija. Sistemisu dostupni kao slobodan softver.

1 O pripremi dokumenata za tampanje

U cilju boljeg razumevanja uloge sistema TEX i LATEX u svetu digitalnogizdavatva i razumevanja njihovog odnosa sa drugim proizvodima koji imajuslinu ulogu i funkcije, u ovom uvodnom poglavlju emo ukratko navesti osnovnepojmove vezane za izdavatvo i pripremu dokumenata za tampu.

Istorijska perspektiva. Izdavatvo i tampanje lanaka, knjiga i slinih doku-menata je vetina koja je koriena i razvijana godinama pre nastanka raunarai digitalne tampe. Klasini sistem izdavatva je obino funkcionisao na sledeinain: Autori bi obino svoje rukopise predavali izdavakim kuama gde biiskusni dizajneri ili tehniki urednici odreivali i obeleavali nain na koji bitekst trebalo da bude odtampan. Urednici bi, na osnovu svog iskustva, tu-maili ta su u rukopisu naslovi i podnaslovi, ta su primeri i citati koje trebaistai i mnoge druge sline elemente logike struktureteksta. Takoe, njihov jezadatak bio i da odrede broj kolona u kojima e tekst biti tampan, da odredeirine margina, veliinu razmaka izmeu naslova i pasusa u obinom tekstu, da urukopisu obelee familije pisma (engl. font) kojim e odreeni delovi teksta biti

tampani i da odrede i oznae mnoge druge sline elemente vizuelne prezentacijedokumenta. Ovako obeleeni rukopisi, predavani su slovoslagaima koji su ondana osnovu ovih instrukcija slagali slova, prelamali tekst na stranice i redove itako sainjavali kalupe za tampanje.

Izazovi kvalitetne tampe. Prilikom pripreme dokumenta za tampu, pot-rebno je voditi rauna o velikom broju finesa kako bi se postigao estetski zado-voljavajui kvalitet. Na primer, u lepo odtampanom tekstu, veliina razmakaizmeu rei u svakom pojedinanom redu je konstantna, ali se ona razlikuje odreda do reda kako bi se postiglo to bolje poravnanje teksta na obe margine.Takoe, razmaci izmeu reenica bi trebalo da budu vei nego razmaci izmeu

1


2/11

rei u okviru reenice. Neke kombinacije slova se tampaju posebnim simbolima

(tzv. ligaturama) kako bi se dobilo na itljivosti i lepoti. Npr. postoji suptilnarazlika izmeu ligature fi i dva razdvojena slova fi. Crtice u okviru teksta,u zavisnosti od svoje uloge, mogu i treba da budu razliite duine, debljine ina razliitoj visini. Tako se, na primer, pie X-zraci, na stranicama 1315,daili ne?, odnosno broj1. Postoji razlika izmeu naivnog kucanja tritakice ... i specijalnog simbola . . . . Takoe, postoje razliite vrste navodnika( ) i pravopis jezika na kome se tekst kuca propisuje kako se one pravilnokoriste. Npr. Molimo, pritisnite x dugme.

Priprema dokumenata korienjem raunara. Pojava raunara, omogu-ila je autorima da preuzmu ulogu dizajnera i tehnikih urednika svojih dokume-nata. Napretkom raunarske tehnologije, pojavili su se sistemi koji omoguavajuautorima da tekst pripreme tako da se na osnovu toga jasno odreuje njegovakonana vizuelna prezentacija i tekst se moe direktno prikazivati na ekranuili tampati korienjem tampaa. Obeleavanje teksta i njegovo pripremanjeza tampu je mogue izvriti bilo eksplicitno bilo implicitno i u odnosu na toizdvajaju se dva osnovna pristupa.

WYSIWYG - (engl. What-You-See-Is-What-You-Get). Alati zasnovani naovom pristupu zahtevaju od korisnika da tokom ureivanja teksta svevreme radi sa dokumentom u obliku spremnom za konano prikazivanje naciljnom medijumu (npr. tampanje na papiru). Tipini primeri ovakvihalata su alati za kancelarijsko poslovanje (npr. Microsoft Office, OpenOf-fice.org), ureivai hipertekstualnih dokumenata (npr. Microsoft FrontPage, Macromedia Dreamveawer) i slino. Dokumenti se obino ureuju

oslanjajui se direktno na njihovu vizuelnu prezentaciju, najee korien-jem mia, menija i slinih elemenata grafikog korisnikog okruenja. Takona primer, ukoliko elimo da naglasimo da odreena re treba da budeodtampana polumasnim slovima (engl. bold), potrebno je na neki nain(strelicama ili miem, to obino oduzima dosta vremena) oznaiti re i za-tim izdati komandu za njeno zadebljanje (korienjem preice na tastaturi,stavke u meniju ili ikonice meu alatkama).

Jezici za obeleavanje - Prilikom eksplicitnog obeleavanja teksta, u tekstse unoseobeleja(ili etikete) na specijalizovanim jezicima za obeleavanje(engl. markup languages). Jezici za obeleavanje koji se najee danaskoriste su meta jezici sgmli xmli njihove mnogobrojne aplikacije meukojima je svakako najpoznatiji htmlnamenjen obeleavanju hipertekstu-

alnih dokumenata, a zatim i TEX i LA

TEX o kojima e biti vie rei unastavku. Ukoliko se korienjem jezika za obeleavanje eli ukazati daodreena re treba da bude zadebljana, koristi se za to namenjeno obeleje

jezika. Tako se, na primer, u jeziku htmlkoristizadebljano, dokse u jeziku LATEX koristi \textbf{zadebljano}. Ovako obeleeni doku-menti se zatim korienjem odgovarajuih prevodilaca prevode i prikazujuu obliku koji ovek moe lako da ita. Ovi prevodioci mogu biti bilo za-sebni programi (to je sluaj kod LATEX-a, gde se na osnovu obeleenogulaza gradi zavrni dokument, najee u pdfformatu), bilo integrisani udruge programe kao to su npr. pregledai veba (engl. web browser) (to

je sluaj sa jezikom html).

2


3/11

Osnovna prednost tehnika eksplicitnog obeleavanja dokumenata je da se

njima olaka automatska obrada. Obeleeni dokumenti postaju uskladi-tene informacije koje je mogue automatski obraivati korienjem raz-novrsnih raunarskih aplikacijama koje sve vreme barataju iskljuivo satekstualnim sadrajem.

Logika struktura i vizuelna prezentacija dokumenta. Izuzetno vaanprincip koji bi trebalo potovati prilikom pripremanja dokumenata je jasno i ek-splicitno razdvajanje njihove logike struktureod njihove vizuelne prezentacije.Logika struktura dokumenta podrazumava njegovu organizaciju na manje je-dinice (npr. poglavlja, odeljke, pasuse), kao i oznaavanje njegovih istaknu-tih delova (npr. primeri, citati, definicije i teoreme). Vizuelna prezentacijadokumenta odreuje njegovu grafiku strukturu, odnosno njegov izgled i izglednjegovih elemenata. Na primer, ona odreuje vrstu i veliinu slova kojima seodreeni delovi teksta predstavljaju, prored koji se koristi, margine, poloaj iraspored delova dokumenta na papiru ili ekranu, boju delova dokumenta i slino.

Savremeni jezici za obeleavanje kroz svoju definiciju istiu znaaj podele nalogiku strukturu i vizuelnu prezentaciju dokumenta i autorima nameu obavezuda dokumente pripreme u skladu sa ovim principom. Najee se ovo postietako to se vizuelna prezentacija podeava kroz specijalne stilske listove (engl.stylesheet), pri emu se stilski opisi i fiziki odvajaju od samog jezika u komese sadraj opisuje (npr. poeljno je da se opis vizuelne prezentacije dokume-nata oznaenih jezikom html izvri korienjem jezika css, koji je deo htmlstandarda, i to kroz datoteke koje su fiziki odvojene od samog sadraja stran-ice). Vano je naglasiti da je princip razdvajanja logike strukture od vizuelneprezentacije mogue potovati i prilikom korienja WYSIWYG alata, meu-

tim, ovi alati obino ne insistiraju na ovom principu u tolikoj meri koliko toine jezici za obeleavanje, i esto doputaju nedovoljno obuenim korisnicimada dokumente pripremaju na pogrean nain, bez jasnog razlikovanja logikestrukture i vizuelnog aspekta.

Osnovna prednost razdvajanja logike strukture dokumenata od njihove vi-zuelne prezentacije je mogunost da se, uz minimalan napor, istom dokumentunaknadno pridrue sasvim razliiti vizuelni prikazi. Ovim dokumenti postajufleksibilni, savitljivi i mogue ih je vie puta koristiti, svaki put na razliitinain i u razliitom kontekstu. Na primer, lanak pripremljen u sistemu LATEX

jednostavno moe da se prilagodi uniformisanom izgledu asopisa u koji jeposlat, tako to mu se pridrui stilski opis asopisa koji se jednostavno preuzmesa interneta. Ukoliko se odluimo za slanje istog lanka u neki drugi asopis,potrebno je preuzeti novi stilski opis i izmeniti samo mesto na kome se onukljuuje, bez potrebe za intervencijama nad sadrajem samog lanka. Stilskelistove obino pripremaju tipografski veoma obueni dizajneri pa je vizuelnirezultat jako dobar, dok kod WYSIWYG pristupa autori su obino ti kojisamostalno odreuju izgled dokumenta to obino dovodi do neprofesionalnogrezultata. Sa punim pravom se moe rei da je razdvajanje logike i vizuelnedimenzije dokumenta kljuni kriterijum na osnovu koga je mogue razlikovatikvalitetno i profesionalno pripremanje dokumenata za tampu od nekvalitetnogamaterizma.

3


4/11

2 The name of the game

Zaponimo opis sistema TEX, parafraziranjem Donalda Knuta (engl. DonaldKnuth), njegovog autora [Knu86].

Rei kao to sutehnikai tehnologijaimaju koren u grkoj rei .Ista ova grka re moe da znai i umetnosti vetina. Otuda dolaziime TEX, koje predstavlja velikim slovima ispisan prefiks . TEXse zbog toga pravilno izgovara kao teh, a ne kao teks. Namera jeda se ovom malom govornom vebom ukae na osnovnu namenusistema TEX kreiranje izrazito kvalitetnih tehnikih dokumenata.Naglasak je, kao i kod Grka, na tehnologiji i na lepoti. Slovo E jemalo sputeno ime nas TEX podsea da je ono u emu je on najboljiupravo slaganje slova (engl. typesetting).

TEX je prilino stari sistem. Kasnih 70-tih godina, prilikom pripremanjadrugog toma svoje, u svetu raunarstva, uvene knjige The Art of ComputerProgramming, Donald Knuth je od izdavaa dobio materijal ijim kvalitetom

je bio veoma nezadovoljan. Shvatio je da kao ovek koji se bavi raunarstvomeli i moe da napravi sistem koji e autorima omoguiti da uz pomo raunarasamostalno pripreme tekst za tampanje bar podjednako dobro ako ne i mnogobolje nego to to rade profesionalni izdavai. Principi i algoritmi koje je Knutugradio u novonastali sistem su uneli revoluciju u nauno izdavatvo i do dandanas su ostali neprevazieni. TEX koji se danas koristi je nastao 1982. godine, amanje dopune koje su ukljuene 1989. godine su poboljale podrku za korienjerazliitih prirodnih jezika. Sistem je izrazito stabilan, radi na velikom brojurazliitih raunarskih sistema i skoro da nema greaka (engl. bug). VerzijaTEX-a konvergira broju i trenutno je 3.141592.

Sistem TEX vri ulogu slovoslagaa u ranije opisanom klasinom sistemuizdavatva. Zaista, on na osnovu preciznog opisa vizuelne prezentacije teksta,korienjem veoma naprednih algoritama, prelama tekst i kreira stranice, redove,kutijice pravougaonog oblika koje sadre slike, tabele i sline grafike elementei ovako napravljene kutijice slae na nain koji je veoma ugodan za itanje iestetski dopadljiv.

Uloga dizajnera iz klasinog sistema izdavatva, preputena je obino sis-temu LATEX sistemu makroa1 koji svojim korisnicima (autorima dokume-nata) omoguava da pripreme tekstove specifikovanjem iskljuivo njihove logikestrukture. LATEX, kao iskusni dizajner, na osnovu unapred poznatih stilskihopisa (najee u potpunosti nevidljivih za autora dokumenta) odreuje nje-

govu vizuelnu prezentaciju, obeleava njene elemente i sistemu TEX preputa daizvri konaan prelom i slaganje dokumenta.Naravno, LATEX se izgovara kao latehili lejteh, a ne kao lateks. Prva verzija

LATEX-a pojavila se 1985. godine, a autor sistema je Lesli Lamport (engl. LeslieLamport) [Lam94]. Verzija koja se trenutno koristi je LATEX 2, a u pripremi jeLATEX3. Kao i TEX, LATEX predstavlja izuzetno stabilan sistem i nove verzijeosnovnog sistema se relativno retko pojavljuju, pri emu se baza dodataka ipaketa za specifine namene proiruje skoro svakodnevno.

1Makro je vrsta procedure nalik procedurama u programskim jezicima.

4


5/11

3 Mala kola LATEX-a

U ovom poglavlju e veoma saeto biti izloeni osnovni principi korienjaLATEX-a.

Materijal koji e biti predstavljen moe biti polazna taka za dalje izua-vanje ovih sistema, ali je za ozbiljnije korienje neophodno detaljnije izua-vanje dokumentacije. Pored referentnih prirunika za TEX [Knu86] i LATEX[Lam94], naprednim korisnicima se preporuuje se i knjiga LATEX companion[GMS93]. Za poetnike, preporuuje se dokument The not so Short Introduc-tion to LATEX 2 [Oet]. Udruenje korisnika TEX-a (engl. TEX users group TUG) tri puta godinje izdaje asopis pod nazivom TUGBoatposveensistemu TEX.

Postoji duga tradicija korienja TEX-a i LATEX-a u Srbiji i na prostorimabive Jugoslavije. Pioniri u ovome su dr Mirko Janc i dr Cvetana Krstev. to

se literature na srpskom jeziku tie preporuuje se knjiga LATEX 2 za autore[NJS03].

3.1 Okruenje za korienje TEX-a i LATEX-a

TEX i LATEX su slobodno dostupni i rade na svim znaajnijim operativnim sis-temima. U trenutku pisanja ovog teksta najkorienije distribucije su TEXLive(uglavnom se koristi pod Unix-olikim operativnim sistemima ukljuujui i sistemGNU/Linux),teTEX(2006. godine je prestalo njegovo odravanje i preporuujese korienje TEXLive distribucije) i MiKTEX(uglavnom se koristi pod opera-tivnim sistemom Microsoft Windows). Distribucije sadre prevodioce za TEXi LATEX koji prevode izvorni tekst u format koji ne zavisi od izlaznog ureaja(u tzv. Device Independent, skr. DVIformat), zatim programe za prikazivanjeovog meuformata na ekranu, programe za konverziju iz DVI u PostScript iPDF formate, odgovarajue fontove kao i izuzetno bogate kolekcije bibliotekakoje proiruju i nadograuju osnovne mogunosti TEX-a i LATEX-a. Ono to

je bitno napomenuti da pomenute distribucije ne sadre programe za kreiranjeizvornih TEX i LATEX dokumenata. Poto su TEX i LATEX jezici za obeleavanje,dokumenti se mogu kreirati korienjem bilo kog ureivaa teksta. Ipak, postojespecijalizovani ureivai koji znaajno olakavaju kreiranje dokumenata i njih

je neophodno posebno instalirati. PomenimoWinEdt i TexnicCenter (koji sekoriste iskljuivo uz MS Windows), kao i Kile i Emacs-ov mod za TEX (kojise obino koriste uz GNU/Linux). U nastavku emo pretpostaviti da se koristisistem LATEX u bilo kojoj od pomenutih distribucija i to bez korienja nekogintegrisanog okruenja. Postupak dobijanja finalnog dokumenta je sledei:

1. Korienjem nekog editora teksta kreira se izvorna datotekadokument.tex.

2. Komandom latex dokument.tex, u komandnom interpretatoru opera-tivnog sistema (engl. shell), ukoliko nije bilo greaka u izvornoj datoteci,kreira se datoteka dokument.dvi. Ukoliko je bilo greaka, program esainiti izvetaj o grekama, a korisniku se preporuuje da se sve grekeispravi i postupak prevoenja ponovi kako bi bio siguran da je generisanadvidatoteka korektna.

3. Sadraj dobijene dvidatoteke je mogue direktno prikazati na ekran ko-rienjem nekog od programa za to namenjenih (npr. xdvi, kdvi, yap).

5


6/11

4. Datotekudokument.dvije mogue prevesti upsformat komandomdvips

dokument.dvi. Takoe, mogua je konverzija u pdfformat komandnomdvipdfmdokument.dvi. Datoteku dokument.pdfje mogue dobiti i di-rektno od LATEX izvora korienjem pdflatexdokument.tex

3.2 Elementi jezika LATEX

Minimalni dokument. Zaponimo pregled osnovnih elemenata LATEX jezikaprimerom kratkog, ali kompletnog dokumenta. Na levoj strani naredne tabele

je prikazan opis dokumenta na jeziku LATEX, a na desnoj je prikazan izgledprevedenog dokumenta. Ovakav nain prikazivanja primera e biti korien i unastavku teksta.

1 \documentclass[a4paper]{article}

2 \title{Primer teksta u \LaTeX-u}

3 \author{Filip Mari\ c}4 \date{Januar 2009.}

5 \begin{document}

6 \maketitle7 Zdravo svima!8 Kako ste?

9

10 Dobrodo\v sli u svet \LaTeX-a.11 \end{document}

Primer teksta u LATEX-u

Filip MariJanuar 2009.

Zdravo svima! Kako ste?Dobrodoli u svet LATEX-a.

Prve etiri linije ine preambulu, a ostatak glavni deo dokumenta. Prvomlinijom govorimo da je u pitanju krai lanak (klasa dokumenta je article)i da e format papira biti A4. U naredne tri linije obeleavamo naslov doku-menta, autora i datum kreiranja. Glavni deo dokumenta se nalazi u okviruokruenjadocument. Komanda\maketitleproizvodi naslov dokumenta na os-novu informacija o naslovu, autoru i datumu navedenim u preambuli. Nakontoga, naveden je obian tekst koji ini sadraj dokumenta. Primetimo veomavano svojstvo LATEX-a beline i raspored teksta u izvornoj datoteci ne utiuna raspored teksta na izlazu. Viestruki razmaci se tretiraju kao jednostruki,dok je za prelazak u novi pasus potrebno ostaviti prazan red. Komanda \LaTeXproizvodi potpis LATEX-a. O specifinostima korienja srpskog jezika e bitirei naknadno.

Sintaksa LATEX-a. to se sintakse tie, sve LATEXkomandepoinju simbolom\za kojim se navodi ime komande koje se sastoji iskljuivo od slova. Argumentikomandi se zadaju u okviru vitiastih zagrada {}, a eventualne opcione argu-mente je mogue navesti u okviru uglastih zagrada []. Takva je na primer

komanda \documentclass[a4paper]{article}. Ukoliko se vitiaste zagradeizostave, podrazumeva se da je argument prvi simbol koji sledi. Pored komandi,vaan element sintakse ine i orkuenjakoja poinju komandom \begin{...}u kojoj se ime okruenja navodi kao argument, a zavravaju se odgovarajuomkomandom\end{...}, opet sa navedenim imenom okruenja.

O znaaju klase dokumenta. Primetimo da u izvornoj datoteci ni na jed-nom mestu nije opisivano kojom vrstom slova bi trebalo da bude ispisan naslov,nije navedeno da naslov bude centriran i, uopte, nisu navoeni nikakvi elementivizuelne prezentacije dokumenta. Naime, injenicom da smo rekli da doku-ment pripada klasi article, implicitno mu je pridruena vizuelna prezentacija

6


7/11

koja je definisana klasom article. Kreatori klase articlesu prilikom njenog

definisanja precizno odredili sve parametre vizuelne prezentacije dokumenatate klase i injenicom da smo na dokument svrstali u nju, mi smo prihvatilida on ima upravo tako definisanu vizuelnu prezentaciju. Ovo ne znai da uokviru samog dokumenta nije mogue promeniti odreene elemente vizuelneprezentacije, ali to nije preporuljivo poetnicima i svakako nije trivijalno. Iakoneko ovo moe smatrati nedostatkom sistema LATEX, uvreeno je miljenje da ovozapravo predstavlja njegovu prednost. Naime, autori se na ovaj nain navodeda razmiljaju iskljuivo o sadraju i logikoj strukturi svojih dokumenata, a zavizuelnu prezentaciju se koriste standardne klase koje su se vremenom pokazalekao veoma dobre, estetski svrsishodne i u skladu sa vievekovnom tipografskomtradicijom. Pored klase article, u standardne klase LATEX-a spadaju i klasabook namenjena za kreiranje knjiga, klasa report namenjena pisanju duihizvetaja, klasaletter namenjena pisanju pisama, slides kreiranju slajdova

itd. Posao odreivanja vizuelne prezentacije dokumenate, preputa se dakletvorcima klasa dokumenata, a to su obino grafiki dizajneri koji su svakakobolji znalci grafikog dizajna i programa TEX i LATEX nego to su to autori samihdokumenata, koji su obino naunici kojima LATEX slui kao pomoni alat. in-

jenica da autori pripremaju tekst koji je potpuno ist od elemenata grafikeprezentacije omoguuje kasnije dizajnerima da jednostavno menjaju vizuelnuprezentaciju dokumenata i prilagoavaju je potrebama svog asopisa.

Kodiranje teksta i specijalnih simbola. Iako savremene verzije LATEX-adoputaju da ulaz bude kodiran i viebajtnim sistemima kodiranja (npr. UTF-8), uobiajena je praksa da se tekst kodira korienjem iskljuivo ASCII karak-tera uz korienje specijalnih komandi za kreiranje specijalnih simbola. Tako,

na primer, komanda \vpostavlja kvaicu (engl. caron) iznad svog argumenta(slova koje sledi). Ovo se moe iskoristiti za kreiranje simbola , i (kao \v c,\v s, \v z). Slino, komanda \ (engl. acute) postavlja apostrof iznad svogargumenta. Ovo se moe iskoristiti za kreiranje simbola (kao \ c). Takoe,komanda \"postavlja dve takice i koristi se za nemako , , . Ukoliko seeli bolja podrka za srpski jezik, potrebno je ukljuiti paket babeldodavanjemopcije \usepackage[serbian]{babel}u preambulu dokumenta.

Mnogi od nabrojanih izazova lepog izdavatva su direktno podrani speci-jalnim komandama LATEX-a. Tako npr. LATEX podrava nekoliko vrsta crtica-, i (unose se se kao -, -- i ---). Lepo odtampane tri takice . . . sedobijaju komandom\ldots. Razne vrste navodnika se dobijaju kombinacijamaASCII znakova , , , ". Simboli koji se koriste za izgradnju komandi\, { i} se moraju unositi kao specijalni i to kao \backslash, \{i \}. Simbol % oz-naava komentare u izvornom LATEX dokumentu i da bi se uneo, neophodno jekoristiti\%. Takoe, mogue je naterati LATEX da doslovno tumai sadraj kojise navede, bez tumaenja specijalnog znaenja nekih znakova i bez tumaenjaLATEX komandi. Ovo se postie komandom \verb"..."i tekst se tada prikazujeneproporcionalnim fontom. Ukoliko je tekst koji se eli doslovno preneti dui,koristi se okruenjeverbatim. Celokupan LATEX kd u primerima je unet upravona ovakav nain.

Obeleavanje delova teksta i pravljenje sadraja. Tekst se prilikom uno-enja deli na delove, glave, poglavlja i slino. U zavisnosti od klase doku-

7


8/11

menta koja se koristi, autorima su na raspolaganju razliiti nivoi ovakvih podela.

Veina klasa dokumenata raspolae komandama \section{}, \subsection{}i\subsubsection{}. Klase dokumenata booki report, podrazumevaju da je upitanju dui tekst pa korisnicima nude i komande \part{}i \chapter{}. Npr.

1 \section{Uvod}2 \subsection{Istorijski pregled}

3 Bilo jednom davno, \ldots

1 Uvod1.1 Istorijski pregledBilo jednom davno, . . .

Na osnovu ovako obeleenih dokumenata, mogue je automatski kreirati isadraj dokumenta komandom \tableofcontents.

Nabrajanja. LATEX podrava nekoliko vrsta nabrajanja u okviru teksta. Okru-enje itemizeoznaava elemente nabrajanja takicama. Pojedinani elementi

se oznaavaju komandom \item. Npr.1 \begin{itemize}

2 \item Prva stavka

3 \item Druga stavka4 \end{itemize}

Prva stavka Druga stavka

Slino, okruenje enumerateoznaava elemente nabrajanja brojevima. Mo-gue je praviti i ugnjedena nabrajanja. Npr.

1 \begin{enumerate}2 \item Prva stavka

3 \begin{enumerate}

4 \item Prva podstavka5 \item Druga podstavka6 \end{enumerate}

7 \item Druga stavka8 \end{enumerate}

1. Prva stavka

(a) Prva podstavka

(b) Druga podstavka

2. Druga stavka

Okruenjedescriptionse najee koristi za navoenje definicija pojmova.

1 \begin{description}

2 \item[\TeX] - sistem za pripremu3 dokumenata za \v stampu

4 \item[\LaTeX] -

5 \end{description}

TEX - sistem za pripremu dokume-nata za tampu

LATEX - napredniji sistem za pri-premu dokumenata

Tabele. Nauni tekstovi obino obiluju tabelama. Najee korieno okruenjeza kreiranje tabela u okviru LATEX-a je tabular. Npr.

1 \begin{tabular}{lr}2 zdravo & svima \\

3 dobar & dan

4 \end{tabular}5

6 \begin{tabular}{|c|c|}

7 \hline8 zdravo & svima \\

9 \hline

10 dobar & dan \\11 \hline12 \end{tabular}

zdravo svimadobar dan

zdravo svimadobar dan

8


9/11

Prva, jednostavnija tabela ima dve kolone, prvu poravnatu na levu stranu, a

drugu na desnu. Ovo je specifikovano argumentom lru okviru definicije tabele.elije tabele je potrebno meusobno razdvojiti sa&, a vrste sa\\. Druga tabelasadri dve centrirane kolone, pri emu se oko kolona postavljaju vertikalne linije.Ovo je specifikovano sa |c|c|. Horizontalne linije se eksplicitno oznaavaju sa\hline. Mogue je oznaavati i tabele mnogo komplikovanije strukture negoto je navedeno u ovom primeru, ali se italac za nain kako se to radi upuujena dokumentaciju LATEX-a.

Obeleavanje matematematikih formula. Matematiki sadraj u LATEX-u je potrebno okruiti znacima dolara $. Ukoliko su okruujui dolari jednos-truki, matematiki sadraj se tampa u istoj liniji kao i obian tekst. Npr.

1 Indeksi se unose kao $x_1$, a

2 eksponenti kao $x^2$.

Indeksi se unose kao x1, a ekspo-

nenti kao x2

.Ukoliko su dolari dvostruki $$, matematiki sadraj se prikazuje izdvojeno.

Npr.

1 Ojlerova jednakost:

2 $$e^{i\pi} + 1 = 0$$

Ojlerova jednakost:

ei + 1 = 0

Primetimo da, ukoliko vie simbola ine indeks ili eksponent, potrebno ih jeokruiti vitiastim zagradama {}. Slova grkog alfabeta se unose komandamakoje odgovaraju njihovoj engleskoj transkripciji. Npr.

1 $\alpha$, $\beta$, $\gamma$, \ldots,2 $\mu$, $\xi$, \ldots

, , , . . . , , , . . .

Sledei primer ilustruje tampanje malo kompleksnije matematike formulekoja ukljuuje razlomke (\frac{}{}), koren (\sqrt{}), kao i specijalne simbolei(\pm, \cdot).

1 $$x_{1/2} = \frac

2 {-b \pm \sqrt{b^2-4\cdot a\cdot c}}3 {2a}$$

x1/2 =b b2 4ac

2a

ak je i obeleavanje veoma napredne matematike simbolike izuzetno jed-nostavno. Npr.

1 $$\int_a^b f(x)\,dx =2 \lim_{\max \Delta x_k\rightarrow 0}3

\sum_{k=1}^{n}f(x_k^*)\Delta x_k$$ b

a

f(x) dx= limmaxxk0

n

k=1

f(x

k)xk

Matrice se unose slino obinim tabelama, pri emu se koristi okruenjearray. Npr.

1 $$\left(

2 \begin{array}{ccc}

3 a_{11} & \ldots & a_{1n}\\4 \vdots & \ddots & \vdots \\5 a_{n1} & \ldots & a_{nn}\\

6 \end{array}

7 \right)$$

a11 . . . a1n...

. . . ...

an1 . . . ann

9


10/11

Referenciranje. Veoma esto autori imaju potrebu da se u tekstu pozovu na

broj odreenog poglavlja, odreene strane, slike, tabele ili odreene jednaine.Poto se tekstovi obino dinamiki razvijaju i veoma esto se menjaju tako tose umeu nova poglavlja, briu postojea i slino, runo odravanje referenci jeizrazito mukotrpno. LATEX nudi mogunost automatskog razreavanja referencina veoma jednostavan nain. Automatsko odravanje referenci radi na sledeinain. Autor, odreenom objektu (poglavlju, slici, tabeli i slino) daje internoime komandom \label{}. U trenutku kada je potrebno pozvati se na brojdodeljen tom objektu koristi se komanda \ref{}, a ukoliko je potrebno pozvatise na broj strane na kojoj se objekat nalazi, koristi se komanda\pageref{}. Unarednom primeru, izvreno je referenciranje na jednu jednainu uz korienjeokruenjaequation.

1 \begin{equation}\label{eq:pitagora}2 a^2 + b^2 = c^2

3 \end{equation}4 Jedna\v cina (\ref{eq:pitagora}) data5 na strani \pageref{eq:pitagora} \ldots

a2 +b2 =c2 (1)

Jednaina (1) data na strani 10 . . .

Bibliografije. Kreiranje bibliografija i citiranje je izuzetno jednostavno i mo-gue ga je potpuno automatizovati uz korienje sistema BibTEX. U tom sluaju,lanci koji se citiraju se opisuju u specijalizovanoj sintaksi u posebnim bibdatotekama. Podaci o lancima u ovom formatu su uglavnom dostupni prekointerneta.

@ARTICLE{pitagorin-tekst,

author = "Pitagora",

title = "O odnosima stranica u pravouglom trouglu",journal = "Zbornik starogr\v cke matematike",

volume = 33,

number = 3,pages = "389--404",

year = "510pne"

}

Na mestu gde se eli citiranje, unosi se \cite{pitagorin-tekst}. Formatnavoenja citata i format u kojem se prikazuju opisi lanaka se moe prilagoa-vati. U primeru je koriten stil plainkoji za citiranje koristi brojeve.

1 Pitagora je u \cite{pitagorin-tekst}

2 \bibliography{mybib}{}3 \bibliographystyle{plain}

Pitagora je u [1] ...

Bibliografija[1] Pitagora. O odnosima stran-

ica u pravouglom trouglu. Zbornik

starogrke matematike 33(3):389404,

510pne.

Kreiranje novih komandi i okruenja. Puna snaga LATEX-a dolazi doizraaja kada se korisnici obue za programiranje i kreiranje novih komandii okruenja i na taj nain im se omogui prilagoavanje sistema svojim potre-bama. Stavimo se u ulogu matematiara koji u svom tekstu na nekoliko mesta

10


11/11

ima potrebu za tekstom a1, a2, . . . an. Umesto da svaki put iz poetka un-

osi sekvencu $a_1, a_2, \ldots a_n$, mogue je definisati novu komandunizelemenatakojom se prikazuje ovakav niz.

1 \newcommand{\nizelem}

2 {$a_1, a_2, \ldots a_n$}3 \nizelem i drugi niz \nizelem

a1, a2, . . . ani drugi niz a1, a2, . . . an

Nove komande mogu da imaju i argumente.

1 \newcommand{\nizelem}[1]

2 {\ensuremath{#1_1, #1_2, \ldots #1_n}}3 \nizelem{a} i drugi niz \nizelem{b}

a1, a2, . . . an i drugi niz b1, b2, . . . bn

Nova okruenja je mogue kreirati na veoma slian nain. Kreiranje novih ko-mandi i okruenja se obino smatra naprednijim vidom korienja sistem LATEX,

te se preporuuje detaljnije konsultovanje dokumentacije.

4 Zakljuak

TEX i LATEX predstavljaju sisteme za pripremu dokumenata koji se ve duginiz godina koriste za izdavanje naune i tehnike dokumentacije, a pre svegaga koriste i populariu matematiari i fiziari. Sistemi produkuju dokumenteizrazito visokog estetskog kvaliteta. Ve po svojoj konstrukciji, sistem LATEXautorima namee jasno razlikovanje logike strukture i vizuelne prezentacijedokumenta. Mogunosti proirivanja osnovnog sistema i jako veliki broj do-datnih paketa ine LATEX izuzetno fleksiblnim sistemom koji se moe koristitiza pripremu veoma irokog dijapazona dokumenata. Kao osnovne nedostatke

sistema, mogue je navesti injenicu da je poetnicima snalaenje tee nego usluaju WYSIWYG alata, meutim, kada se prebrode poetni napori, dobici suogromni. Takoe, kreiranje loe struktuiranih, runih i neitljivih dokumenata

je znatno tee nego korienjem WYSIWYG alata.

Literatura

[GMS93] Michel Goossens, Frank Mittlebach, and Alexander Samarin. TheLatex Companion. Addison-Wesley, first edition, 1993.

[Knu86] Donald E. Knuth. The TeXbook. Addison-Wesley Professional, 1986.

[Lam94] Leslie Lamport. LATEX: A Document Preparation System: UsersGuide and Reference Manual. Addison-Weslley Professional, secondedition, 1994.

[NJS03] Goran Nenadi, Predrag Janii, i Aleksandar Samardi. LATEX 2za autore. Kompjuter biblioteka, 2003.

[Oet] Tobias Oetiker. The not so Short Introduction to LATEX 2.http://tobi.oetiker.ch/lshort/lshort.pdf

11

latex-infoteka.pdf

Documents