laiki bank a.d. beograd napomene uz finansijske … · vrednosti broj 4/0-06-4077/6-07 od...

LAIKI BANK A.D. BEOGRAD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2007

LAIKI BANK A.D. BEOGRADNapomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2007Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Sadržaj:

1. Osnovne informacije o banci.......................................................................................................... 12. Pregled značajnih računovodstvenih politika ................................................................................. 13. Upravljanje finansijskim rizicima................................................................................................... 134. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja ......................................................................... 285. Prihodi i rashodi od kamata .............................................................................................................. 296. Prihodi i rashodi od naknada i provizija ........................................................................................ 297. Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika....................................................................................... 308. Ostali poslovni prihodi.................................................................................................................. 309. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja ...................................................................... 3110. Ostali poslovni rashodi............................................................................................................. 3211. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza ..................................................................... 3212. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza ................................................................... 3313. Porez na dobit ......................................................................................................................... 3314. Zarada po akciji ....................................................................................................................... 3315. Gotovina i gotovinski ekvivalenti .............................................................................................. 3416. Depoziti kod Narodne banke Srbije i hartije od vrednosti koje .................................................. 34se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije................................................................................... 3417. Potraživanja za kamatu i naknadu ........................................................................................... 3518. Plasmani bankama u zemlji ..................................................................................................... 3619. Plasmani komitentima .................................................................................................................... 3620. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ...................................... 3821. Nematerijalna ulaganja ............................................................................................................ 3922. Osnovna sredstva ................................................................................................................... 4023. Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja .................................................................. 4124. Odložena poreska sredstva i obaveze ..................................................................................... 4225. Obaveze prema bankama u zemlji........................................................................................... 4326. Obaveze prema komitentima ................................................................................................... 4427. Ostale obaveze iz poslovanja .................................................................................................. 4528. Rezervisanja ................................................................................................................................. 4629. Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja ................................................................. 4630. Kapital ..................................................................................................................................... 4731. Vanbilansne pozicije................................................................................................................ 5032. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije ............................................................. 5133. Odnosi sa povezanim stranama............................................................................................... 5234. Usaglašenost potraživanja i obaveza....................................................................................... 5335. Devizni kursevi ........................................................................................................................ 5336. Događaji nakon datuma bilans stanja ...................................................................................... 53


1

1. Osnovne informacije o banci

Laiki Bank a.d. Beograd osnovana je 28. decembra 1990. godine. Banka je u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama registrovana za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji.

Sedište banke je u Beogradu, Dalmatinska 22, gde je locirana i Centrala Banke. Poslovnu mrežu filijala, poslovnih jedinica i drugih punktova na dan 31.12.2007. čini 20 organizacionih delova.

Na dan 31.12.2007. banka ima 373 zaposlena, a 31.12.2006. 281 zaposlenog. Prosečan broj zaposlenih u toku 2007. bio je 314.

Matični broj banke je 07534183, a poreski identifikacioni broj 100003148.

Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-4077/6-07 od 20.06.2007. kojim je odobrena XIV emisija akcija i to 1.537.049 komada običnih akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara. Emisiona cena iznosila je 1.537,24 dinara, odnosno ukupna emisiona vrednost akcija XIV emisije je bila 2.418.147 hiljada RSD, što je po srednjem kursu NBS na dan 13.04.2007. predstavljalo protivvrednost od 30.000 hiljada EUR. Kupac akcija je Marfin Popular Bank Public Co LTD. U toku 2007. godine došlo je do promene poslovnog imena većinskog akcionara Laiki Bank a.d., Cyprus Popular Bank Public Company Limited, u Marfin Popular Bank Public Co LTD.

Na Skupštini akcionara Laiki Bank a.d. održanoj 14.12.2007. godine doneta je Odluka o promeni poslovnog imena i grafičkog amblema Laiki Bank a.d. broj 241/07. Došlo je do promene punog poslovnog imena, skraćenog poslovnog imena i na srpskom i na stranom jeziku, te sada glasi:

- poslovno ime na srpskom jeziku: Marfin Bank akcionarsko društvo Beograd, Dalmatinska 22,

- poslovno ime na engleskom jeziku: Marfin Bank Joint Stock Company Belgrade, 22 Dalmatinska Street,

- skraćeno poslovno ime na srpskom jeziku: Marfin Bank a.d. Beograd

- skraćeno poslovno ime na engleskom jeziku: Marfin Bank JSC Belgrade

Odluka stupa na snagu danom donošenja, a primenjuje se danom dobijanja prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije. Saglasnost NBS dobijena je rešenjem G2890 od 21.03.2008., na osnovu čegaje Agencija za privredne registre izdala rešenje o upisu promena u Registar privrednih subjekata broj BD22384/2008 od 28.03.2008. s tim što je rešenje stupilo na snagu 31.03.2008.

Rešenjem Narodne banke Srbije o saglasnosti na imenovanje Miroslava Pivića za predsednika Izvršnog odbora Laiki bank a.d. od 18.12.2007. izvršena je promena lica ovlašćenih za zastupanje, gde je umesto dotadašnjeg Cleovoulos Alexandrou imenovan Miroslav Pivić.

Članovi Izvršnog odbora su Panicos Eracleous i Vladan Manić.

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih utvrđenih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja i koncept nastavka poslovanja

Izuzev kako je navedeno niže, finansijski izveštaji Banke sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu istorijskih troškova, modifikovanom za revalorizaciju zemljišta, gradjevinskih objekata, finansijskih


2

ulaganja raspoloživih za prodaju, finansijskih sredstava i finansijskih obaveza iskazanih po fer vrednosti kroz dobitak i gubitak, i svih derivativnih ugovora.

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

1. Vanbilansna sredstva i obaveze su prikazana na obrascu bilansa stanja (Napomena 31). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

2. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu koji se u određenim aspektima razlikuje od prezentacije zahtevane u skladu sa MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja, budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

a) Standardi, dopune i tumačenja standarda važeći u 2007. godini i usvojeni od strane Banke

MSFI 7, Finansijski instrumenti: „Obelodanjivanja“, i komplementarne izmene MRS 1 „Prikazivanje finansijskih izveštaja“ - obelodanjivanje promena na Kapitalu, uvodi zahtev za novim obelodanjivanjima finansijskih instrumenata i ne utiče na klasifikaciju i vrednovanje finansijskih instrumenata Banke niti na obelodanjivanja koja se odnose na oporezivanje i obaveze prema dobavljačima i druge obaveze.

IFRIC 8, “Delokrug MSFI 2“, zahteva razmatranje transakcija koje uključuju izdavanje vlasničkih instrumenata, gde je primljena identifikovana nadoknada manja od fer vrednosti izdatog vlasničkog instrumenta, da bi se utvrdilo da li spada ili ne spada u delokrug MSFI 2. Ovaj standard nema uticaja na finansijske izveštaje Banke.

IFRIC 10, „Periodično finansijsko izveštavanje i obezvređenje“, zabranjuje da gubici po osnovu obezvređenja priznati u periodičnim obračunima za goodwill, ulaganja u vlasničke instrumente i ulaganja u finansijska sredstva koja se iskazuju po nabavnoj vrednosti budu ukinuti u narednom bilansu stanja. Ovaj standard nema uticaja na finansijske izveštaje Banke.

b) Tumačenja koja su usvojena od strane Banke pre njihovog stupanja na snagu

IFRIC 11, MSFI 2 – ”Transakcije sa akcijama grupe i sa otkupljenim sopstvenim akcijama” usvojen je ranije u 2007. godini. IFRIC 11 daje smernice u pogledu pitanja da li transakcije plaćanja akcijama, koje uključuju otkupljene sopstvene akcije, ili akcije Banke unutar grupe (npr. opcija plaćanja akcijama matičnog preduzeća), treba računovodstveno obuhvatiti u pojedinačnim finansijskim izveštajima matičnog preduzeća i njegovih zavisnih preduzeća kao plaćanje instrumentima kapitala ili kao gotovinsko plaćanje u pojedinačnim izveštajima matične kompanije i grupe. Ovo tumačenje nema uticaja na finansijske izveštaje Banke.

c) Standardi, dopune i tumačenja važeći u 2007. godini ali nisu relevantni za Banku

Niže navedeni standardi, dopune i tumačenja su obavezni za primenu u obračunskim periodima koji počinju na dan ili posle 1. januara 2007. godine, ali nisu relevantni za poslovanje Banke:

MSFI 4, „Ugovori o osiguranju”,


3

IFRIC 7, „Primena koncepta preračuna prema MRS 29, Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama”; i

IFRIC 9, „Ponovna procena ugrađenih derivata“.

d) Standardi, dopune i tumačenja postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i koji nisu ranije usvojeni od strane Banke

Niže navedeni standardi, dopune i tumačenja postojećih standarda čija je primena obavezna za obračunske periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2008. godine ili kasnije, a koji nisu ranije usvojeni od strane Banke:

• MRS 23 (Dopuna), „Troškovi pozajmljivanja” (stupa na snagu 1. januara 2009. godine).Ovaj standard zahteva da se troškovi pozajmljivanja koji se neposredno mogu pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva kvalifikovanog za pripisivanje troškova pozajmljivanja sredstva( ono za koje je potrebno značajno vreme da bi se osposobilo za upotrebu odnosno prodaju) kapitalizuju kao deo nabavne vrednosti tog sredstva. Opcija priznavanja troškova pozajmljivanja kao troškova perioda u kojem nastanu biće ukinuta. Preduzeće će početi da primenjuje MRS 23 (dopunjen) od 1. januara 2009. godine, ali standard trenutno nije primenjiv budući da Banka nema sredstava kvalifikovanih za pripisivanje troškova pozajmljivanja.

• MSFI 8, „Poslovni segmenti” (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). MSFI 8 zamenjuje MRS 14 i usaglašava izveštavanje o segmentima sa zahtevima US standarda SFAS 131, „Obelodanjivanje informacija o segmentima preduzeća i srodnih informacija.” Novi standard zahteva “pristup rukovodstva”, po kom se informacije o segmentima prikazuju na isti način kao i informacije koje se koriste za svrhe internog izveštavanja. Banka će od 1. januara 2009. godine početi da primenjuje MSFI 8. Rukovodstvo još uvek vrši procenu očekivanog uticaja ovog standarda na finansijske izveštaje Banke.

• IFRIC 14, IAS 19 – “Ograničenje definisanih naknada, minimalni zahtevi finansiranja i njihovo uzajamno delovanje“ (stupa na snagu 1. januara 2008. godine). IFRIC 14 daje smernice za procenu ograničenja u IAS-u 19 koje se odnosi na iznos viška koji se može priznati kao sredstvo. IFRIC 14 takođe objašnjava na koji način zakonom ili ugovorom propisani minimalni doprinosi utiču na penzijska sredstva odnosno obaveze. Banka će od 1. januara 2008. godine početi da primenjuje IFRIC 14, ali se ne očekuje da će to imati uticaja na njegove finansijske izveštaje.

e) Tumačenja postojećih standarda koja još nisu stupila na snagu i nisu relevantna za poslovanje Banke

Niže navedena tumačenja postojećih standarda su objavljena i postala su obavezna za obračunske periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2008. godine ili kasnije periode ali nisu relevantna za poslovanje Banke:

• IFRIC 12, 'Ugovori o koncesiji za pružanje usluga' (stupa na snagu 1. januara 2008. godine). IFRIC 12 se primenjuje na ugovorene aranžmane u kojima privatno preduzeće kao izvršilac posla učestvuje u razvoju, finansiranju i održavanju infrastrukture za potrebe javnog sektora. IFRIC 12 nije relevantan za poslovanje Banke budući da Banka ne pruža usluge javnom sektoru.

• IFRIC 13, 'Programi nagrada za lojalne kupce' (stupa na snagu 1. jula 2008. godine). IFRIC 13 pojašnjava da ukoliko se prodaja robe i usluga vrši uz povoljnosti za lojalne kupce (npr. bodovi za lojalnost ili besplatni proizvodi), takva prodaja se smatra složenim aranžmanom i odnosna potraživanja od kupca se raspodeljuju na sastavne delove


4

aranžmana po fer vrednosti. IFRIC 13 nije relevantan za poslovanje Banke budući da Banka nema program nagrada za lojalne kupce.

f) Koncept nastavka poslovanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom nastavka poslovanja, koji podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidivoj budućnosti.

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MFSI zahteva primenu određenih kritičkih računovodstvenih procena. To zahteva od rukovodstva da vrši prosudjivanje u procesu primene računovodstvenih politika. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja prikazane su u Napomeni 4.

Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Medunardnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa racunovodstvenim principima opšteprihvacenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

2.2. Uporedni podaci

(a) Korekcije početnog stanja i uporednih podataka

Banka je izmenila iznos neto gubitka za 2006. godinu po osnovu: - rezervisanja po osnovu MRS 19 za iznos koji pripada 2006.,- poreza po odbitku na prihode od kamate nerezidentnih lica za iznos koji pripada 2006., - neidentifikovanih akcionara i- dividende za preferencijalne akcije za 2005.

Ovi iznosi nisu bili prikazani u finansijskim izveštajima za 2006. godinu. Usled navedenog, iznosi povećanja računa gubitka iz ranijih godina tokom 2006. godine korigovani su za efekte gore navedenih promena u ukupnom iznosu od RSD 47.666 hiljada u odnosu na finansijske izveštaje na dan 31. decembra 2006. godine da bi odrazili korekcije izvršene po osnovu utvrđenih, a nekorigovanih grešaka kao što sledi:

Napomena KapitalUkupan kapital prikazan u bilansu stanja sa stanjem Na dan 31. decembra 2006. 29 1.756.511

Korekcije za rezervisanja po osnovu MRS 19 9, 28, 29 (11.292)Korekcije za porez po odbitku na prihode od kamate nerezidentnih lica 10, 27, 29 (13.975)Korekcije po osnovu neidentifikovanih akcionara 9, 27, 29 (15.000)Korekcije po osnovu dividende za preferencijalne akcije za 2005. godinu 9, 29 (7.398)

Ukupan kapital nakon korekcija sa stanjem Na dan 31. decembra 2006. 1.708.845Reklasifikacija preferencijalnih akcija na obaveze (Napomena 2.2. b) (123.306)Ukupan kapital nakon korekcija i reklasifikacije sa stanjem na dan 31. decembra 2006. 1.585.539


5

(b) Reklasifikacije

Sledeće reklasifikacije su izvršene sa ciljem obezbeđenja podataka u skladu s važećim propisima:

1. Usled primene novog Kontnog okvira iz pozicije neto prihodi od kursnih razlika za 2006. godinu isključeni su pozitivni i negativni efekti kursnih razlika na dinarskim plasmanima sa valutnom klauzulom, što je dovelo do povećanja neto prihoda od kursnih razlika za iznos od RSD 68.339 hiljada (Napomena 7). Pozitivne kursne razlike su umanjene za iznos od RSD 111.530 hiljada, a Negativne kursne razlike su umanjene za iznos od RSD 179.869 hiljada. Navedeni iznosi su reklasifikovani na pozicije Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza (Napomena 11) i Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza (Napomene 12).

2. U toku 2007. godine utvrdjeno je da preferencijalne akcije ne ispunjavaju kriterijume MRS 32 za priznavanje kapitala, već ispunjavaju kriterijume za priznavanje obaveza. U skladu sa navedenimizvršena je njihova reklasifikacija na poziciju Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja(Napomene 29 i 30).

2.3. Preračunavanje stranih valuta

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje se odmeravaju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’).

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kome su ostvareni, kao neto prihodi ili neto rashodi od kursnih razlika.

Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje su klasifikovane kao hartije od vrednosti namenjene prodaji se tretiraju kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti kao i ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti se priznaju u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti se iskazuju u okviru kapitala.

Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama se iskazuju kao deo gubitka ili dobitka po fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama, ukoliko se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Ako se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje su klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju uključuju se u revalorizacione rezerve u okviru kapitala.


6

2.4. Finansijska ulaganja

Banka je klasifikovala finansijska ulaganja u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja; i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih ulaganja pri inicijalnom priznavanju.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspehaOva kategorija sadrži dve podkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivativne hartije od vrednosti su takođe klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje osim ako su određene kao instrumenti zaštite od rizika.

Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa određenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama se uključuju u neto prihod od finansijskih instrumenata označenih po fer vrednosti.

(b) Krediti i potraživanjaKrediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koji nisu kotirana na aktivnom tržištu.

Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada se sredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna odmeravanja se vrše po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope.

(c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodajuUlaganja raspoloživa za prodaju su ona za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.Redovna kupovina i prodaja ulaganja se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha se nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti.

Kada se hartije od vrednosti klasifikovane kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se u bilansu uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti.

Fer vrednosti hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta.

Hartije od vrednosti sastoje se od instrumenta kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu. Prema tome, takva ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju, izuzeta su od merenja po tržišnoj vrednosti i vrednuju se po nabavnoj ceni (učešća u kapitalu).


7

(d) Ulaganja u kapital zavisnih pravnih licaUlaganja u kapital zavisnih lica iskazuje se po nabavnoj vrednosti.

2.5. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

Značajne računovodstvene politike primenjene tokom pripreme finansijskih izveštaja opisane su u nastavku:

2.6. Derivati

Banka ne koristi računovodstvo hedžing transakcija i jedini derivati koje koristi su valutni i kamatni ugovori u cilju zaštite od promene kurseva stranih valuta i rizika promene kamatnih stopa. Navedeni derivati ne ispunjavaju kriterijume da budu evidentirani primenom specijalnog računovodstva hedžing transakcija, pa su dobici i gubici od promena tržišne vrednosti derivata evidentirani direktno u bilansu uspeha. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora. Dobici / gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilasu uspeha kao prihodi / rashodi od promene sredstava i obaveza.

2.7. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda plaćenih kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte.

Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

2.8. Prihodi i rashodi od provizija i naknada

Prihodi i rashodi od naknada priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.


8

Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

2.9. Prihodi od dividendi

Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se ustanovi pravo da se dividenda primi.

2.10. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (’repo’), predstavljaju hartije od vrednosti po ugovorima o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) te se shodno tome evidentiraju kao krediti i pozajmice drugim bankama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora koristeći se metodom efektivne kamatne stope.

2.11. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

(a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nominalnoj vrednosti)

Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog procenjivanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju: Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, Da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (na primer, pokazatelj adekvatnosti kapitala,

pokazatelj neto dobiti i prihoda od prodaje), Kršenje ugovornih obaveza, Započinjanje postupka stečaja, Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o obezvređenju pojedinačno za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, uključuje sredstvo u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno ih procenjuje za obezvređnje. Sredstva koja se pojedinačno procenjuju za obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.

Iznos gubitka je odmeren kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna efektivna kamatna stopa određena prema ugovoru. Kao korisnu pomoć, Banka može odmeriti obezvređenje na bazi fer vrednosti instrumenta koristeći se cenom koja se može naći na tržištu.


9

Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena finansijskim sredstvom kao instrumentom obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći poništenjem prava umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije to poništenje verovatno. Za 50% NPL (non performing loans) portfolia urađen je test obezvređenja tj. individualna procena rezervisasnja na osnovu diskontovanja budućih neto novčanih tokova i na osnovu toga izvršena isravka vrednosti.

Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu procesa ocenjivanja Banke koji uzima u obzir vrstu sredstva, status dospelih a ne naplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova za grupe takvih sredstava koja ukazuju na sposobnost poverioca da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Internom metodologijom obuhvaćeni su svi plasmani sa docnjom preko 90 dana (NPL portfolio) i ispravka je izvršena za neobezbeđeni deo plasmana.

Budući novčani tokovi u grupi finansijskih sredstava koja se grupno procenjuju za obezvređivanje su procenjeni na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva u Banci i iskustva u ostvarivanju gubitaka za sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika sličnim onim koje ima Banka. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka je prilagođeno na bazi tekućih podataka koji se mogu uočiti da bi odrazilo efekte tekućeg stanja koje nije uticalo na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i da bi otklonilo efekte uslova u prethodnom periodu koji trenutno ne postoje.

Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno saglasni sa promenama posmatranim od perioda do perioda (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama imovine, status naplate, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova Banka su redovno kritički preispitivane da bi se smanjile bilo kakve razlike između procenjenih gubitaka i stvarnog iskustva u ostvarivanju gubitaka.

Kada je kredit nenaplativ, otpisuje se preko računa ispravke vrednosti za obezvređenje kredita. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka.

Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvređenja smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je obezvređenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznati gubitak zbog obezvređenja se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

Rezerva za potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije

Rezerva za procenjene potencijalne gubitke u skadu sa zahtevima Narodne banke Srbije obračunava se prema odredbama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik RS“, br. 57/2006 i 116/2006). Odredbama ove Odluke propisani su uslovi pod kojim je Banka dužna da obrazuje posebnu rezervu iz dobiti za procenjene gubitke, koja se obračunava kao zbir:

1 – 2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A ; 5 – 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B ; 20 -30 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju V ; 40 -75% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G ; 100 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju D ;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rok


10

dospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.

Banka koristi klasifikaciju NBS kao internu klasifikaciju i Odlukom Izvršnog odbora primenjuju se najniže stope ispravke vrednosti za pojedinačne kategorije.

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrdjene internom metodologijom, koja obuhvata primenu MRS 39, pri čemu se utvrdjena razlika evidentira na posebnom računu u okviru rezervi iz dobiti. Do donošenja odluke o raspodeli dobiti ova razlika se evidentira na računu Nedostajući iznos rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, a posle donošenja odluke o raspodeli dobiti na računu Rezerve iz dobiti u okviru kapitala. U slučaju da je Banka ostvarila gubitak, navedena razlika ostaje na računu Nedostajući iznos rezerve iz dobiti.

Pokriće obračunate posebne rezerve vrši se na teret nerasporedjene dobiti na osnovu Odluke Skupštine Banke.

Otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana ili na bazi odluka Upravnog Odbora, a uz saglasnost Skupštine akcionara.

2.12. Nematerijalna ulaganja

LicenceStečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence Imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (5 godina).

2.13. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva redovno podležu revalorizaciji. Učestalost revalorizacije zavisi od kretanja fer vrednosti sredstava koja se revalorizuju. Povećanje knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava po osnovu revalorizacije iskazuje se na računu revalorizacione rezerve. Smanjena knjigovodstvene vrednosti kojima se umanjuju prethodna povećanja vrednosti istih sredstava terete direktno revalorizacione rezerve; sva ostala smanjenja terete bilans uspeha. Revalorizacione rezerve se prenose direktno u neraspoređenu dobit /[kumulirani gubitak] kada je ostvaren dobitak po osnovu povlačenja iz upotrebe ili otuđenja sredstva ili ako se sredstvo koristi od strane Banke; u poslednjem slučaju, iznos ostvarenog dobitka je razlika između amortizacije obračunate na revalorizovanu knjigovodstvenu vrednost i amortizacije obračunate na inicijalnu nabavnu vrednosti sredstva.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, ukoliko je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.

Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

zgrade 1% do 4% računarska oprema 20% do 30% vozila 15% do 25% nameštaj i oprema 6% do 20% ulaganja u tuđe građevinske objekte 20%


11

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/troškova.

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje, ukoliko je sredstvo već staro i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja.

Kada se revalorizovana sredstva prodaju, iznos revalorizacije uključen u revalorizacionu rezervu prenosi se na neraspoređenu dobit.

2.14. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava

Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji i provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou i kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.15. Lizing

Banka kao zakupac

Lizing koji uzima Banka je prevashodno poslovni lizing. Ukupne isplate učinjene po osnovu poslovnog lizinga se pripisuju proporcionalno ostalim poslovnim rashodima u bilansu uspeha za vreme trajanja lizinga.

Kada se poslovni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, bilo koja isplata koju zahteva zakupodavac zbog kazne se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.

2.16. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale pogodne hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.17. Rezervisanja

Rezervisanja za troškove restrukturiranja i odštetne zahteve po sudskim sporovima se priznaju kada: Banka ima postojeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.


12

Kada postoji veći broj sličnih obaveza, verovatnoća da se zahteva odliv resursa da bi se namirila obaveza se utvrđuje razmatranjem vrste obaveza kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i kad je mala verovatnoća odliva sredstava u odnosu na stavku uključenu u istu vrstu obaveza.

Rezervisanja se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdatka potrebnih za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i specifične rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog proteka vremena se priznaje kao trošak kamata.

2.18. Primanja zaposlenih

(a) Naknade zaposlenimaKratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade, naknade zarada poreze i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale.

Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja poreza i doprinose za socijalno osiguranje u skladu sa važećim zakonskim propisima. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćujenaknade koje su obaveza Fonda. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose

(b) OtpremnineOtpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

(c) Učešće u dobiti i bonusiBanka može isplatiti deo zarade po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem računu. Zaposlenima pripada zarada po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem računu, linearno, u istom iznosu svim zaposlenima.

2.19. Porez na dobit i odloženi porezi

Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji, na osnovu dobiti iskazane u propisanim finansijskim izveštajima. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit.

Porez na dobit u iznosu od 10%, koji je na snazi od 1. januara 2005. godine, plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u propisanom bilansu uspeha. U skladu sa tim, ne postoje privremene razlike između oporezive dobiti i računovodstvene dobiti. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine.

Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike,


13

neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda.

Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret dobiti.

2.20. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po nominalnoj vrednosti (amortizovanoj vrednosti); sve razlike između priliva sredstava umanjenog za transakcione troškove i otkupne vrednosti se priznaje u bilansu uspeha i razgraničavaju se na period korišćenja kredita primenom metoda efektivne kamatne stope.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.21. Akcijski kapital

(a) Troškovi emisija akcija

Dodatni troškovi koji se mogu direktno pripisati izdavanju novih akcija ili sticanju pravnog lica se prikazuju u kapitalu kao odbitak, umanjen za porez, od priliva sredstava.

(b) Dividende od akcija

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

3. Upravljanje finansijskim rizicima

Poslovanje Banke je izloženo različitim finansijskim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika kojim je Banka izložena kao i upravljanje tim rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke.

Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.

Vrste rizikaBanka je po prirodi svoje delatnosti izložena raznim vrstama rizika kao na primer:

3.1. rizik likvidnosti;

3.2. kreditni rizik;


14

3.3. rizik od promene kamatnih stopa;

3.4. devizni rizik – rizik od promene kurseva valuta;

3.5. fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza;

3.6. rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica,

3.7. rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva;

3.8. rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena;

3.9. operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke.

3.1 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

- depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;

- depozite sa tržišta novca;

- kredite stranih banaka i finansijskih institucija;

- akcijski kapital.

Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima sredstava koja su potrebna za ostvarivanje poslovnih ciljeva pod uslovima iz poslovne strategije Banke. Politike upravljanja rizikom likvidnosti imaju za cilj obezbeđenje dovoljno sredstava za isplatu svih obaveza o rokovima dospeća i zadovoljenje tražnje komitenata za novim kreditima.

Banka upravlja rizikom likvidnosti putem konstantnog praćenja ročne (ne)usklađenosti potraživanja i obaveza, i analizom očekivanih novčanih tokova kako bi se obezbedilo da Banka u svakom momentu može da ispuni svoje obaveze.

Pored toga, Banka izdvaja sredstva u obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije, kao zaštitu od iznenadnih i značajnih povlačenja dinarskih depozita.


15

Tabela u daljem tekstu prikazuje sredstva i obaveze grupisane u odgovarajuće grupe prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja.

Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci Preko 1 godine Ukupno

Na dan 31.decembra 2007.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenmti 675.974 675.974

Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke 5.008.281 5.008.281

Potraživanja za kamatu i naknadu 259.283 259.283

Plasmani bankama u zemlji 1.867.220 1.981 1.869.201

Plasmani komitentima 539.869 662.694 1.744.998 3.709.176 6.656.737

Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju 4.108 4.108

Potraživanja za više plaćen porez 11.917 11.917

Nematerijalna ulaganja 17.882 17.882

Osnovna sredstva 525.857 525.857

Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 78.368 822 38.124 65.952 183.266

Odložena poreska sredstva 148.857 148.857

Ukupno aktiva 8.428.995 663.516 1.783.122 4.485.730 15.361.363

OBAVEZE

Obaveze prema bankama u zemlji 1.098.333 173.624 135.083 1.407.040

Obavze prema komitentima 5.385.910 2.227.298 1.975.956 337.214 9.926.379

Obaveze za kamate i naknade 12.613 12.613

Obaveze iz dobitka 11.278 11.278

Ostale obaveze iz poslovanja 83.021 83.021

Rezervisanje 257.394 257.394

Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 82.173 10.101 11.817 129.989 234.080

Odložene poreske obaveze 28.231 28.231

Ukupno obaveze 6.673.328 2.411.023 2.122.856 752.828 11.960.036

Ročna neusklađenost 1.755.667 (1.747.507) (339.734) 3.732.902 3.401.327

Na dan 31. decembra 2006.

-Ukupno aktiva 4.033.125 1.575.835 925.761 2.287.092 8.821.813

-Ukupno obaveze 2.610.176 1.888.126 794.190 1.943.782 7.236.274

Ročna neusklađenost 1.422.949 (312.291) 131.571 343.310 1.585.539

Ročna usklađenost aktive i pasive i sposobnost Banke da pojedine pozicije zameni o dospeću, po prihvatljivim troškovima, kamatonosnom pasivom na dan dospeća, su važni faktori u proceni likvidnosti Banke i njene izloženosti riziku od promena kamatnih stopa i promena kurseva valuta.

Ročna neusklađenost aktive i pasive na dan 31. decembra 2007. godine proizilazi sa jedne strane od veoma visokog nivoa obavezne rezerve i klasifikovanjem stednih i depozita po vidjenju u kategoriju koja dospeva do mesec dana, sa druge strane. Na bazi postojece ročne strukture bilansa stanja može se zaključiti da je banka u mogućnosti da u potpunosti izmiruje svoje dospele obaveze.

Rocna neuskladjenost u drugom i trecem periodu je posledica finansiranja od strane maticne banke koji dospevaju u tom periodu, ali im se kontinuirano produzava rok dospeca.


16

3.2. Kreditni rizik

Banka je izložena kreditnom riziku i mogućnosti da dužnik ne izvrši svoje obaveze prema banci u ugovorenom iznosu i na dan dospeća. Izloženost kreditnom riziku prevashodno proizilazi iz poslova kreditiranja.

Da bi održala kreditni rizik na prihvatljivom nivou, Banka:

- pregleda kreditnu sposobnost dužnika po kreditima, garancijama i drugim proizvodima;

- utvrđuje limite kreditnih zaduženja na bazi procene rizika;

posluje sa kreditno sposobnim komitentima i pribavlja odgovarajuće instrumente obezbeđenja.

Komitenti su pod kontinuiranim nadzorom, a ograničenja u izloženosti riziku se po potrebi koriguju. Ograničenja rizika se određuju u zavisnosti od raznih vrsta instrumenata obezbeđenja.

Koncentracija rizika po privrednim delatnostima je takođe pod stalnim praćenjem iako ograničenja nisu postavljena.

Izloženost riziku prema jednom dužniku uključujući i banke je pod ograničenjima i obuhvata kako bilansnu tako i vanbilansnu izloženost riziku. Ukupna izloženost riziku po pojedinom komitentu u odnosu na ograničenja se razmatra pre nastanka transakcije.

Preuzete obaveze po kreditima

Primarni cilj ovog instrumenta je da se obezbede i komitentu stave na raspolaganje sredstva po njegovom zahtevu. Garancije i akreditivi predstavljaju neopozive obaveze Banke da izvrši plaćanja u slučaju da komitent ne može da izmiri svoju obavezu prema trećem licu i nose isti rizik kao i krediti.

Maksimalna kreditna izlozenost pre umanjenja za iznose koleterala:

2007 2006

Plasmani bankama 1.078.201 438.975

Krediti i plasmani klijentima

Krediti I ostali plasmani stanovništvu stanovnistu 1.472.959 1.094.665

Krediti I ostali plasmani privredi

- Velika preduzeca 4.930.759 3.263.315 - Mala i srednja preduzeca 663.751 -

Ukupno neto krediti i plasmani klijentima 7.067.469 4.357.980

Ispravka vrednosti kredita i plasmana klijentima 1.682.237 1.017.347

Ukupno bruto krediti i plasmani klijentima 8.749.706 5.375.327

Ukupna bilansna rizična aktiva – bruto 9.827.907 5.814.302

Iznosi ukupne bilansne rizične aktive od RSD 9.827.907 hiljada i RSD 5.814.302 hiljada predstavljaju pozicije bilansne aktive koja je predmet klasifikacije u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije. Obelodanjeni iznosi stoga ne sadrže bilansne stavke koje se u skladu sa propisima Narodne banke Srbije ne smatraju rizičnom aktivom i nisu predmet klasifikacije i stoga nisu usaglašeni sa iznosima pozicija Plasmani bankama i Plasmani komitentima iz bilansa stanja.

Stoga, iz pozicije Plasmani bankama za potrebe obelodanjivanja maksimalne izloženosti kreditnom riziku isključene su stavke koje se ne smatraju rizičnom u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Pozicija krediti i plasmani klijentima uključuje pozicije plasmani komitentima, potraživanja po osnovu kamata i naknada, učešća u kapitalu i po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti, kao i deo ostale aktive po osnovu koje postoji izloženost riziku (ostala rizična aktiva).


17

U kredite stanovnistvu, ukljuceni su preduzetnici.

Rizična vanbilansna aktiva – Vanbilansne stavke koje se klasifikuju 2007 2006Plative garancije 1.456.484 1.047.197Činidbene garancije 631.485 409.999Avali i akcepti menica 203.960 353.003Drugi oblici jemstva - 765.450Nepokriveni akreditivi 80.597 209.906

Neiskorišćene preuzete obaveze 976.716 144.989

Druge vanbilansne stavke po kojima može doći do plaćanja 294 15.983

Ukupno 3.349.536 2.946.527

Plasmani stanovništvu po vrstama kreditnih proizvoda:

Plasmani klijentima Ispravka vrednosti Neto

Kartice 167.453 42.890 124.563

Potrošački krediti 921.717 191.578 730.139

Stambeni 565.983 17.119 548.864

Dozvoljeni minusi po tek. rač. 33.339 16.300 17.039

1.688.492 267.888 1.420.604

Preduzetnici 97.884 45.529 52.355

Ukupno plasmani stanovnistvu: 1.786.376 313.417 1.472.959

Politika utvrđivanja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke opisana je u Napomeni 2.11, kao i metodologija propisana od strane Narodne banke Srbije. Rukovodstvo koristi klasifikaciju u skladu sa propisima Narodne banke Srbije za utvrđivanje i praćenje internog rejtinga plasmana komitentima i drugih finansijskih sredstava odnosno za praćenje kreditnog kvaliteta potraživanja.

U Plasmane klijentima i ostalu rizičnu aktivu u sledećoj tabeli ukljucena je ukupna rizična aktiva, sa izuzetkom plasmana bankama. Pored plasmana komitentima, uključena su i potrazivanja za kamatu inaknadu, ostala rizična aktiva, kao i izoženost riziku po osnovu učešća u kapitalu i po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti.

Rangiranje klijenata 2007 2006

Bruto plasmani klijentima i ostala

rizična aktivaIspravka

vrednosti

Bruto plasmani klijentima i ostala

rizična aktivaIspravka

vrednosti

Rang:

A 1.886.395 5.443 2.277.576 35.424B 2.032.525 9.375 1.361.348 130.704

V 1.644.981 22.379 547.948 65.445

G 149.461 41.200 308.988 235.155

D 3.036.344 1.603.840 879.467 550.619

8.749.706 1.682.237 5.375.327 1.017.347


18

Rangiranje banaka 2007 2006

Bruto plasmani bankama

Ispravka vrednosti

Bruto plasmani bankama

Ispravka vrednosti

Rang:

A 1.073.219 0 438.975 0

B 0 0 0 0

V 0 0 0 0G 0 0 0 0

D 4.982 0 0 0

1.078.201 0 438.975 0

Razlika između navedenog iznosa bruto plasmana bankama u odnosu na iznos ukupnih plasmana bankama se odnosi na bilansne stavke koje se spadaju u aktivu koja se ne klasifikuje.

Kreditni kvalitet portfolija (ukupna bilansna rizična aktiva) – procentualno učešće

2007 2006

Učešće grupe u ukupnom portfoliju

Stvarna stopa rezervisanja

Učešće grupe u ukupnom portfoliju

Stvarna stopa rezervisanja

Rang:

A 30% 0,18% 47% 1,30%

B 20% 0,46% 23% 9,60%

V 17% 1,36% 10% 11,94%

G 2% 27,57% 5% 76,10%

D 31% 52,73% 15% 62,61%

100% 17,12% 100% 17,50%

Pregled plasmana:

2007 2006

Plasmani klijentimaPlasmani bankama

Plasmani klijentima

Plasmani bankama

Plasmani bez docnje i bez obezvređenja 4.588.034 1.078.201 1.752.736 438.975

Plasmani sa docnjom bez obezvređenja 2.311.276 - 2.178.774 -

Obezvređeni plasmani 1.850.396 - 1.443.817 -

Bruto plasmani 8.749.706 1.078.201 5.375.327 438.975

Ispravka vrednosti (1.682.237) - (1.017.347) -

Neto plasmani 7.067.469 1.078.201 4.357.980 438.975

Objašnjenje kategorija:

1. Plasmani koji nemaju danje docnje

2. Plasmani koji imaju dane docnje ali predstavljaju naplative plasmane tj. nisu obezvređeni (do 90 dana kasnjenja)

3. Plasmani koji se tretiraju kao nenaplativi tj. obezvređeni krediti (krediti sa docnjom preko 90 dana i individualno obezvređeni krediti)


19

Plasmani bez docnje i bez obezvređenja:2007 2006

Stanovnistvo PrivredaUkupni

plasmani klijentima

Plasmani bankama

Stanovnistvo PrivredaUkupni

plasmani klijentima

Plasmani bankama

Rang

A 1.089.943 673.030 1.762.973 1.073.219 649.187 875.759 1.524.946 438.843

B 9.168 1.533.752 1.542.920 0 8.484 156.945 165.429 132V 3.916 1.128.356 1.132.272 0 33.181 11.641 44.822 0

G 15.656 30.473 46.129 0 529 1.729 2.258 0

D 13.697 90.043 103.740 4.982 3.652 11.629 15.281 0

Ukupno 1.132.380 3.455.654 4.588.034 1.078.201 695.033 1.057.703 1.752.736 438.975

U ukupne plasmane ukuljucene su i potrazivanja za kamate i naknade i ostala rizicna aktiva.

U gornjoj tabeli prikazani su plasmani klasifikovani kao rizična aktiva (NPL), a koji su u celosti pokriveni kolateralom (depozit ili hipoteka) i nisu obezvređeni.

Plasmani sa danima docnje koji nisu obezvređeni:

2007 2006

Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno

Dani docnje do 30 dana 225.691 470.043 695.734 134.083 183.194 317.277

Dani docnje 30-60 dana 94.587 253.646 348.233 66.746 254.754 321.500

Dani docnje 60-90 dana 80.666 1.186.643 1.267.309 179.159 1.360.839 1.539.998

Ukupno 400.944 1.910.332 2.311.276 379.988 1.798.786 2.178.774

Fer vrednost koleterala 111.198 1.172.952 1.284.150 131.407 1.503.011 1.634.418

Rukovodstvo plasmane sa docnjom do 90 dana ne smatra obezvređenim, izuzev ukoliko nije utvrđeno obezvređenje putem individualne procene.

Za plasmane sa danima docnje koji nisu obezvređeni, struktura kolaterala u 2007. je bila sledeća:

Stanovništvo Privreda Ukupno

Depoziti 76.494 113.343 189.837

Hipoteka 34.704 1.059.609 1.094.312

Fer vrednost kolaterala 111.198 1.172.952 1.284.150

Obezvređeni plasmani koji podlezu individualnoj proceni:

2007 2006

Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno

Krediti koji podlezu individualnoj ispravci 0 1.358.542 1.358.542 0 0 0

Fer vrednost koleterala 0 453.163 453.163 0 0 0


20

Podaci u tabeli obezvređeni plasmani dobijeni su na osnovu testa obezvređenja budućih neto novčanih tokova na 50% NPL portfolija. Banka je prvi put radila ovaj test u 2007.

Za plasmane koji podlezu individualnoj proceni i ispravci struktura kolaterala u 2007. je bila sledeća:

Stanovništvo Privreda Ukupno

Depoziti 0 6.990 6.990

Hipoteka 0 446.173 446.173

Fer vrednost kolaterala 0 453.163 453.163

Ispravka vrednosti 0 657.779 657.779

Neosigurano 0 453.163 453.163

Osigurano 0 905.380 905.380

Ukupno plasmani 0 1.358.542 1.358.542

Restruktuirani krediti:

Iznos potraživanja koja su restruktuirana usled pogoršanja finansijske sposobnosti klijenta, pri čemu bi takvo potraživanje u protivnom bilo u docnji ili obezvređeno na 31. decembar 2007. iznosilo je RSD 92.399 hiljada.

Stečeni koleterali:

Na dan 31.12.2007. materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja sadržale su sledeće: voćnjak u Knjaževcu u iznosu od RSD 187 hiljada u čiji smo posed stupili pre 2006., kuća i dve njive stečene u toku 2007. u ukupnom iznosu od RSD 1.288 hiljada od strane dužnika SUR Galija, Pančevo.

Koncentracija kreditnog portfolija po industrijama je data u Napomeni 19.

3.3. Rizik od promene kamatnih stopa

Banka je izložena promenama u preovlađujućem nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća, smanji, ili da prouzrokuje gubitke u slučaju neočekivanih promena. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje.

Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela sadrži sredstva i obaveze prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća, u zavisnosti koji je raniji.


21

Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci Preko 1 godine

Nekamatonosno

Ukupno

Na dan 31.decembra 2007. godine

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 444.120 231.854 675.974

Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke 5.008.281 5.008.281

Potraživanja za kamatu i naknadu 259.283 259.283

Plasmani bankama u zemlji 1.869.201 1.869.201

Plasmani komitentima 1.543.747 221.192 1.072.633 3.819.165 6.656.737

Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju 4.108 4.108

Potraživanja za više plaćen porez 11.917 11.917

Nematerijalna ulaganja 17.882 17.882

Osnovna sredstva 525.857 525.857Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 183.266 183.266

Odložena poreska sredstva 148.857 148.857

Ukupno aktiva 9.124.632 221.192 1.072.633 3.819.165 1.123.741 15.361.363

OBAVEZE

Obaveze prema bankama u zemlji 1.098.173 173.784 135.083 1.407.040

Obaveze prema komitentima 7.812.444 698.853 1.060.372 354.710 9.926.379

Obaveze za kamate i naknade 12.613 12.613

Obaveze iz dobitka 11.278 11.278

Ostale obaveze iz poslovanja 83.021 83.021

Rezervisanje 257.394 257.394

Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 234.080 234.080

Odložene poreske obaveze 28.231 28.231

Ukupno obaveze 8.910.617 872.637 1.195.455 354.710 626.617 11.960.036

Ročna neusklađenost 214.015 (651.445) (122.822) 3.464.455 497.124 3.401.327

Na dan 31. decembra 2006. godine

-Ukupno aktiva 3.594.814 1.383.250 925.761 1.637.644 1.280.344 8.821.813

-Ukupno obaveze 2.568.970 1.858.046 781.120 1.740.044 288.094 7.236.274

Ročna neusklađenost 1.025.844 (474.796) 144.641 (102.400) 992.250 1.585.539

Plasmani komitentima i obaveze prema komitentima sa varijabilnom kamatnom stopom se usklađuju na mesečnom nivou.


22

Uticaj promene kamatne stope za 1% na prihod banke:

Prosecni period promene kamatne stope za dati interval, iskazan u mesecima 1/30 0.5 2.0 4.5 9.0Prosecni period promene kamatne stope za dati inteval na godisnjem nivou 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4Uticaj promene kamatne stope +/- 1% na Bilans uspeha na godisnjem nivou * 1.00% -14,447 41,524 -3,324 -3,414 -2,394

Ukupna promena -14,447 27,077 23,753 20,339 17,945

EURProsecni period promene kamatne stope za dati intervali, iskazan u mesecima 0.0 0.5 2.0 4.5 9.0 Prosecni period proemene kamatne stope za dati inteval na godisnjem nivou 0.4 0.0 0.2 0.4 0.8 Uticaj promene kamatne stope +/- 1% na Bilans uspeha na godisnjem nivou * 1.00% - 208.6 - 550.1 - 1,055.4 - 2,552.0 - 743.9

Ukupna promena - 208.6 - 758.7 - 1,814.1 - 4,366.1 - 5,110.0

RSD Prosecni period promene kamatne stope za dati intervali, iskazan u mesecima 0.0 0.5 2.0 4.5 9.0 Prosecni period proemene kamatne stope za dati inteval na godisnjem nivou 0.4 0.0 0.2 0.4 0.8 Uticaj promene kamatne stope +/- 1% na Bilans uspeha na godisnjem nivou * 1.00% -14,030 42,294 -1,465 - 881 -1,471

Ukupna promena -14,030 28,264 26,799 25,917 24,445

Tabela prikazuje uticaj promene kamatne stope od 100bp na GAP tj. ročnu neusklađenost u pogledu kamatnog rizika. Efekat je u istom predznaku kao i pad/rast kursa. Navedena analiza uticaja promene kamatne stope na prihode je uvedena i implementirana u toku 2007. godine.

Po politici Banke za upravljanje ovim rizikom, razlika između fiksne kamatne stope za kredite i fiksne kamatne stope za depozite treba da bude u okviru interno utvrđenih limita. Stoga Banka može da primenjuje promenljivu aktivnu i pasivnu kamatnu stopu i na taj način menja kamatne stope prema promenama na tržištu.Takođe, Banka svojim odlukama uredjuje kamatnu politiku i kontinuriano prati razvoj tržista i uticaj na propisane kamate u Odluci banke o visini kamatnih stopa.

3.4. Devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa propisanim limitima od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije primenom valutnih swop-ova i pridržavanjem ograničenja rizika propisanim od strane NBS kao i ograničenjima sadržanim u internim aktima donesenim od strane rukovodstva i komisije za upravljanje rizicima.

Banka je na dan 31.12.2007. uskladjena sa zahtevima NBS u pogledu deviznog rizika.

Tabela u daljem tekstu prikazuje sumiranu izloženost deviznom riziku na dan 31. decembra 2007. godine. U tabelu su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima po valutama.


23

Na dan 31.decembra 2007. USD EUR Ostale valute

Ukupno RSD Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 31.779 159.599 25.242 216.620 459.354 675.974

Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke 803.225 803.225 4.205.056 5.008.281

Potraživanja za kamatu i naknadu 8.464 94.901 39 103.404 155.879 259.283

Plasmani bankama u zemlji 1.071.670 1.071.670 797.531 1.869.201

Plasmani komitentima 138.184 4.717.606 22.113 4.877.904 1.778.833 6.656.737

Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju - 4.108 4.108

Potraživanja za više plaćen porez - 11.917 11.917

Nematerijalna ulaganja - 17.882 17.882

Osnovna sredstva - 525.857 525.857

Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja i potraživanja za više plaćen porez 3.092 14.592 19 17.702 165.564 183.266

Odložena poreska sredstva - 148.857 148.857

Ukupno aktiva 181.519 6.861.594 47.413 7.090.525 8.270.838 15.361.363

OBAVEZE

Obaveze prema bankama u zemlji - 504.737 46 504.782 902.258 1.407.040

Obavze prema komitentima 174.903 6.082.828 122.496 6.380.228 3.546.151 9.926.379

Obaveze za kamate i naknade 103 103 12.510 12.613

Obaveze iz dobitka - 11.278 11.278

Ostale obaveze iz poslovanja 1.930 1.930 81.091 83.021

Rezervisanje - 257.394 257.394

Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 288 39.280 39.568 194.512 234.080

Odložene poreske obaveze - 28.231 28.231

Ukupno obaveze 175.192 6.628.878 122.542 6.926.612 5.033.425 11.960.036

Neto devizna pozicija 6.327 232.716 (75.129) 163.913 3.237.413 3.401.327

Na dan 31. decembra 2006.

-Ukupno aktiva 43.306 2.111.136 25.105 2.179.547 6.642.266 8.821.813

-Ukupno obaveze 154.004 4.135.815 43.634 4.333.453 2.902.821 7.236.274

Neto devizna pozicija (110.698) (2.024.679) (18.529) (2.153.906) 3.739.445 1.585.539

Uticaj pada / rasta deviznog kursa na rezultat banke za 2%:

Stanje otvorene devizne pozicije na 31.12.

Efekat depresijacije RSD za 2% Efekat apresijacije RSD za 2%

2007 2006 2007 2006 2007 2006

EUR 232.716 -2.024.679 4.654 -40.494 -4.654 40.494

USD 6.327 -110.698 127 -2.214 -127 2.214

Ostale valute -75.129 -18.529 -1.503 -371 1.503 371


24

3.5. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost je iznos po kome finansijski instrument može biti razmenjen u indirektnoj transakciji između voljnih strana, osim u slučaju prinudne prodaje i likvidacije i najbolje odražava tekuću tržišnu cenu. Procenjene fer vrednosti finansijskih instrumenata određene su od strane Banke na bazi postojećih raspoloživih tržišnih informacija, odgovarajuće metodologije procene i neophodnog prosuđivanja za tumačenje podataka kod utvrđivanja fer vrednosti.

Rukovodstvo Banke veruje da je razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti nematerijalna, obzirom da je ročnost najvećeg dela finansijskih sredstava i finansijskih obaveza do tri meseca, a maksimalno do godinu dana (u slučaju obaveza prema komitentima), sa izuzetkom pozicije plasmani komitentima. Rukovodstvo veruje da je razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti pozicije plasmani komitentima nematerijalna usled toga što Banka odobrava krediti po varijabilnim kamatnim stopama ili po fiksnim kamatnim stopama, ali uz zadržavanje prava da promeni kamatnu stopu usled promene tržišnih uslova, a usklađivanje sa tržišnim uslovima se sprovodi u praksi.

3.6. Rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica

Izloženost Banke prema jednom licu predstavlja ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koje se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl).

Rizik izloženosti, odnosno koncentracija izloženosti, predstavlja izloženost plasmana Banke prema:

jednom licu ili prema grupi povezanih lica (dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu učešća);

dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih tako da se pogoršanjem ili poboljšanjem finansijskog položaja jednog pogoršava ili poboljšava finansijski položaj drugog;

fizičko lice punomoćnik pravnog lica; dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu članstva u organima upravljanja

pravnih lica, uključujući istu vrstu povezanosti i članova porodica tih lica; članovi porodica fizičkog lica koji su članovi organa upravljanja jednog pravnog lica

istovremeno i članovi organa upravljanja drugog pravnog lica prema licu povezanom sa Bankom ( članovi bankarske grupe u kojoj je Banka, članovi organa

upravljanja Bankom i bankarskom grupom kao i članovi njihovih porodica, lica sa učešćem u Banci, ili bankarskoj grupi, kao i članovi njihovih porodica, pravna lica u kojima sva napred navedena lica imaju kontrolno učešće)

Osnovni cilj upravljanja rizikom izloženosti je eliminacija rizične izloženosti aktive Banke prema jednom licu, grupi povezanih lica ili licima povezanim sa Bankom. Ovaj cilj ostvariv je strogim pridržavanjem i korišćenjem kreditne politike Banke u domenu prijema i odobravanja zahteva klijenata radi identifikacije povezanih lica i praćenja limita izloženosti Banke prema njima.

Izloženost Banke Velika izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja iznosi

najmanje 10% kapitala Banke Prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala Banke licu povezanom sa Bankom ne sme preći 5% kapitala Banke


25

ukupna izloženost banke prema licima povezanim sa Bankom ne sme preći 20% kapitala Banke

Zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke.

Banka usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik 56/2006) i posluje u skladu s njima.

3.7. Rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva

Rizik ulaganja Banke predstavlja rizik ulaganja Banke u jedno pravno / fizičko lice koje nije lice u finansijskom sektoru, kao i ulaganja Banke u osnovna sredstva.

Upravljanje ovim rizikom podrazumeva merenje, praćenje i kontrolu:

1. iznosa ulaganja Banke (Banka stiče pravo na udeo ili akcije) u bilo koje pravno / fizičko lice izvan finansijskog sektora koje ne može biti veće od 10% kapitala Banke

2. iznosa ulaganja Banke u sopstvena osnovna sredstva

3. iznosa ukupnog ulaganja Banke (zbir ulaganja pod 1. i 2.) koja ne mogu biti veća od 60% kapitala Banke.

4. Kvartalno izveštavanje Upravnog odbora Banke o kretanju pokazatelja od 1 –3

5. predlog korektivnih mera Upravnog odbora Banke u cilju održavanja rizika ulaganja u propisanim okvirima

Limiti ulaganja Banke:

Plasmani Banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru, ne sme preći 10% kapitala banke; Limit se odnosi na ulaganje na osnovu koga Banka stiče udeo ili stiče akcije lica koje nije lice u finansijkom sektoru.

Ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke mogu iznositi maksimalno 60% kapitala banke.

Banka usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik 56/2006) i posluje u skladu s njima.

3.8. Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena

Rizik vezan za zemlju porekla osobe kome je Banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Banke da naplati svoja potraživanja od lica koja potiču van naše zemlje, iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u toj zemlji.

Razlozi koji dovode do pojave izloženosti neke zemlje riziku su: politički razlozi - značajne političke promene u okviru neke zemlje zbog kojih je određeni

dužnik sprečen da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci ( promene vlade i značajne promene zvanične politike u zemlji, politički neredi, ratovi, katastrofe itd. ),

ekonomski razlozi - izrazito nepovoljna privredna kretanja u okviru neke zemlje zbog kojih je dovedeno u pitanje ili sasvim onemogućeno servisiranje spoljnih dugova.

Rizik zemlje se manifestuje kroz: rizik neplaćanja obuhvata slučajeve u kojima zbog političkih i ekonomskih razloga dužnik nije u

mogućnosti da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci;


26

rizik transfera - predstavlja verovatnoću da solventan dužnik iz neke zemlje nije u mogućnosti da dug otplati Banci u odgovarajućoj valuti usled određenih poremaćaja u toj zemlji;

rizik garancija - rizik Banke nastao zbog izdate garancije licu van teritorije naše zemlje za plaćanje u trećoj zemlji.

Osnovni cilj upravljanja rizikom zemlje je zaštita kompletnog portfolia Banke od mogućnosti pojave rizičnih i nenaplativih potraživanja, a koja potiču od dužnika iz rizičnih zemalja.

3.9. Operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke

Operativni rizik se definiše kao rizik negativnih efekata na finansijske rezultate i osnovni kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, protivpravnih radnji, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nepredvidivih spoljnih događaja.

Banka je u obavezi da identifikuje postojeće izvore operativnog rizika, kao i potencijalne izvore takvog rizika koji može da proistekne kao posledice uvođenjem novih poslovnih proizvoda, sistema ili aktivnosti.

Metodologija upravljanja operativnim rizikom u smislu njegove identifikacije i evidentiranja gubitaka nastalih na osnovu dejstva ovog rizika sastoji se od:

I Definisanje linija poslovanja u Banci – svaki organizacioni deo Banke mora biti jasno definisan uključujući sve aktivnosti i konkretne radnje.

II Definisanja uzroka koji dovode do operativnog rizika, a mogu se pojaviti ili biti:

1. ljudski faktor2. procesi3. sistemske prirode4. eksterni faktor

III Identifikacije događaja koji mogu prouzrokovati operativne rizike i gubitke po tom osnovu:

1. interne greške i zloupotreba zaposlenih,

2. eksterna kršenja propisa,

3. propusti u sistemu zapošljavanja i zaštite na radu,

4. problemi u odnosima sa klijentima,

5. spoljni faktori,

6. organizacija Banke i funkcionisanje njenog sistema,

7. sprovođenje poslovnih procedura i odluka u Banci.

IV Kategorija gubitka 1. gubitak2. operativna dobit3. izbegnuti gubitak4. propuštena dobit

Informacioni riziciArhitektura informacionog sistema ima dve funkcije:


27

-obrada transakcija banke -izveštaji upravi i organima upravljanja Bankom.Jedna od najvažnijih karika upravljanja rizicima je adekvatnost informacionog sistema koji treba da ispunjava sledeće zahteve:-pravovremenost-tačnost-sigurnost i integritet-doslednost-potpunost-relevantnost.Knjigovodstveni sistemi sastoje se od izveštaja poslovnih operacija, finansiranja, upravljanja rizicima i saglasnosti što omogućava upravi i organima upravljanja da rukovode Bankom. Sistemi komunikacije povezuju informacije unutar Banke i eksterne korisnike ( zakonodavna tela, revizore, akcionare i klijente).

3.10. Upravljanje rizikom kapitala

Prilikom upravljanja kapitalom Banka ima za cilj da zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti kako bi akcionarima obezbedila profit, a ostalim interesnim stranama povoljnosti, kao i da očuva optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala.

Da bi očuvala odnosno korigovala strukturu kapitala, Banka može da izvrši korekciju isplata dividendi akcionarima, vrati kapital akcionarima, izda nove akcije ili proda sredstva kako bi smanjila dugovanje.

U skladu sa propisima Narodne banke Srbije od Banke se zahteva :

da održava propisani minimalni novčani deo kapitala u iznosu od EUR 10 miliona u dinarskoj protuvrednosti izračunatoj po srednjem kursu NBS na dan uplate;

da odžava koeficijent adekvatnosti kapitala u odnosu na rizčnu aktivu najmanje 12%;

Sektor finansijske kontrole Banke vrši kontrolu kapitala na osnovu koeficijenta adekvatnosti kapitala. Koeficijenti su dati u tabeli:

2007 2006

Osnovni kapital 3.179.303 1.328.124

Dopunski kapital 279.004 312.614

Ukupni osnovni i dopunski kapital 3.458.307 1.640.738

Odbitne stavke od kapitala 1.459.153 388.541

Kapital 1.999.154 1.252.197

Ukupna rizična aktiva 8.199.598 7.070.493

Adekvatnost kapitala (min 12%) 24,38 17,71


28

4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koja će iznosi sredstava i obaveza sadržani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna.

(a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita

Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrdjivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosudjuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike izmedju procenjenih i ostvarenih gubitaka.

(b) Umanjenje vrednosti vlasničkih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

Banaka utvrdjuje da su vlasničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obezvredjene kada postoji značajno ili prolongirano opadanje njihove vrednosti ispod nabavne vrednosti. Odluka o tome šta je značajno a šta prolongirano zahteva prosudjivanje. U procesu prosudjivanja Banka vrednuje, izmedju ostalih faktora, normalnu promenljivost u cenama akcija. Obezvredjenje može nastati kada postoje dokazi o narušavanju finansijskog stanja primaoca ulaganja, poslovni učinci u privrednoj delatnosti, promene u tehnologiji kao i novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti i aktivnosti finansiranja.

(c) Rezervisanja

Rezervisanja su, u velikoj meri, stvar prosudjivanja, posebno kad su u pitanju sudski sporovi ili druge potencijalne obaveze. Banka procenjuje verovatnoću nastanka nepovoljnog dogadjaja koji je rezultat prošlog dogadjaja, i ako je procenjeno da će dogadjaj nastati sa više od pedeset procenata verovatnoće, Banka vrši rezervisanje ukupnog iznosa obaveze. Banka je prilično konzervativna u procenama, ali zbog visokog stepena neizvesnosti, u nekim slučajevima, procena može da ne da bude u skladu sa eventualnim ishodom spora.

(d) Turbulencije na globalnim finansijskim tržištima

Tokom 2007. godine došlo je do značajnog pogoršanja naplate potraživanja na hipotekarnom tržištu Sjedinjenih američkih država. Efekti ove promene su se odrazili i van hipotekarnog tržišta SAD, obzirom da su globalni investitori izvršili ponovnu procenu svoje izloženosti riziku, što je dovelo do povećanih turbulencija i niže likvidnosti na tržištima dugovnih i vlasničkih hartija od vrednosti, kao i na tržištima derivata. Rukovodstvo Banke je analiziralo trenutnu situaciju na globalnom finansijskom tržištu i zaključilo da kreditna kriza nema značajan efekat na finansijsku poziciju Banke.


29

5. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi od kamata 2007 2006

- Zavisne i povezane banke

- Ostale banke 17.213 14.653

- Narodna banka Srbije 239.881 42.336

- Preduzeća 556.982 483.058

- Stanovništvo 190.974 135.470

- Strana lica 16.375 5.438

- Kamate na hartije od vrednosti 9

- Drugi komitenti 145 85

Ukupno: 1.021.579 681.040

Rashodi od kamata

- Zavisne i povezane banke - 20.086

- Ostale banke 87.108 92.959

- Narodna banka Srbije 128

- Preduzeća 84.736 88.396

- Javni sektor 16.145 20.701

- Stanovništvo 45.959 33.595

- Strana lica 176.303 55.132

- Drugi komitenti 15.977 16.360

- Kamate na hartije od vrednosti - 3.915

Ukupno: 426.356 331.144

Neto prihodi od kamata 595.223 349.896

6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

2007 2006

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usluge 240.224 235.575

Ostale naknade i provizije 133.474 58.086

Ukupno: 373.698 293.661

Rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 10.667 10.732

Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 67.321 27.921

Provizije za primljene garancije i jemstva

Ostale naknade i provizije 17.689 18.395

Ukupno: 95.677 57.048

Neto prihodi od naknada: 278.021 236.613

Prihodi od naknada i provizija u iznosu od RSD 240.224 hiljada najvećim delom se odnosi na naknade za bankarske usluge od preduzeća u iznosu od RSD 68.544 hiljade (2006: RSD 51.468 hiljada), naknade za bankarske usluge po kreditima privrede u iznosu od RSD 103.685 hiljada (2006: RSD 103.829 hiljada), naknade za obavljanje bankarskih usluga od stanovništva u iznosu od RSD 36.323


30

hiljada (2006: RSD 17.013 hiljade) i naknade za obavljanje bankarskih usluga po osnovu deviznog poslovanja u iznosu od RSD 21.690 hiljada (2006: RSD 51.144 hiljade).

Ostali prihodi od naknada i provizija u iznosu od RSD 133.474 hiljade (2006: 58.086 hiljada) odnose se najvećim delom na prihode od naknade za bankarske usluge po poslovima kupoprodaje deviza u iznosu od RSD 116.310 hiljada (2006: RSD 49.277 hiljada).

Ostali rashodi od naknada i provizija se najvećim delom odnose na rashode naknade i provizije vezane za platne kartice u iznosu od RSD 12.390 hiljada (2006: RSD 14.818 hiljada).

7. Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika

2007 2006

Pozitivne kursne razlike po osnovu:

Dinarski depozit 5.242 25.285

Po deviznim depozitima i kreditima 1.786.427 498.920

Kupoprodaja deviza 34 368

Trgovine devizama 12.635 11.361

Blagajničkih poslova 17.070 14.818

Ostalo 482.161 88.044

Ukupno 2.303.569 638.796

Negativne kursne razlike po osnovu:

Dinarski depoziti 3.933 114.230

Po deviznim depozitima i kreditima 1.487.650 311.306

Kupoprodaja deviza 135 270

Ostalo 789.739 77.827

Ukupno 2.281.457 503.633

Pozitivne/negativne kursne razlike, neto 22.112 135.163

8. Ostali poslovni prihodi

2007 2006

Prihodi od ukidanja:

- indirektnih otpisa plasmana - bilansne pozicije 534.930 757.211

- indirektnih otpisa plasmana - vanbilansne pozicije 242.291

- neiskorišćenih ostalih rezervisanja

Prihodi od zakupnina 24 24

Naplaćena otpisana potraživanja 3.364 27.310

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 80 67

Prihodi od smanjenja obaveza 589 378

Ostali prihodi 3.399 3.173

Ukupno 542.386 1.030.454

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana po bilansnoj aktivi i rezervisanja po vanbilansnim stavkama u 2006. godini odnose se na promenu računovodstvene politike za formiranje rezervisanja u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik RS“,br. 57/2006 i 116/2006), usled čega je Banka oslobodila opšte ispravke vrednosti i rezervisanja za potencijalne gubitke formirane u skladu sa do tada važećim propisima Narodne banke Srbije.


31

9. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2007 2006 korigovano

Rashodi indirektnih otpisa plasmana -bilansna pozicija 1.215.351 1.492.045

Rashodi indirektnih otpisa plasmana vanbilansna pozicija - 184.112

Rashodi rezervisanja po sudskim obavezama 5.489 -

Ostali rashodi rezervisanja za obaveze 221.862 22.399

Rashodi rezervisanja za otpremnine 5.541 11.292

Rashodi ostalih rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 1.793 11.388

Ukupno 1.450.036 1.721.236

Rashodi indireknih otpisa plasmana po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama uključuju rashode po osnovu formiranja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke na dan 31. decembra 2007. godine. U toku 2006. godine ovi rashodi su pored rashoda po osnovu formiranja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodogijom Banke obuhvatili i rashode vezane za formiranje opšte ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po vanbilansnim stavkama klasifikovanim u kategorije B, V, G i D u toku 2006. godine u skladu sa važećom Odlukom o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija (Sl. glasnik RS, br. 37/04 i 86/04, 129/04, 51/05, 97/05). Prihodi od ukidanja formirane opšte ispravke vrednosti i rezervisanja prikazani su u Napomeni 8.

Iznos od RSD 221.862 hiljade odnosi se na rezervisanja koja je Banka sprovela u toku 2007. po osnovu obaveza prema Euroaxis Banci, a na osnovu zahteva Euroaxis Banke da se isplate sredstva po osnovu garancija izdatih komitentima Banke u korist Euroaxis Banke. Banka je ovaj iznos priznala kao trošak perioda u bilansu uspeha na ovoj poziciji, a na bilansu stanja na poziciji rezervisanja obelodanjenih u Napomeni 28. Iako osporava navedene obaveze, Rukovodstvo Banke očekuje gubitke po ovom osnovu u narednom periodu.

Iznos ostalih rashoda rezervisanja za obaveze u iznosu od RSD 22.399 hiljada za 2006. godinu se odnose na rezervisanja za obaveze za preferencijalne dividende i obaveze za neidentifikovane akcionare (Napomena 30).

Kretanje na računima ispravke vrednosti bilansne aktive

Plasmani komitentima

Potraživanja za kamate i ostala

aktiva

Hartije od vrednosti kojima se

trguje

Učešća u kapitalu i

ostale HOV raspoložive za prodaju

Ostala aktiva i AVR

Ukupno

Stanje na početku godine 743.794 98.854 2.770 1.153 172.986 1.019.557

Ispravke u toku godine 831.909 228.316 1.635 153.491 1.215.351

(Napomena 9) -

Kursne razlike (4.486) - (4.486)

Otpisi (3.679) (3.683) (2.986) (10.348)

Prenosi - -Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa (Napomena 8) (437.454) (56.336) (4.279) (36.861) (534.930)

1.130.084 267.151 126 1.153 286.630 1.685.144


32

10. Ostali poslovni rashodi


Troškovi zarada, naknada zarada, poreza i doprinosa i ostali lični rashodi 304.423 455.535

Troškovi materijala 24.979 26.055

Troškovi proizvodnih usluga 146.725 88.533

Troškovi amortizacije 44.530 38.636

Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 100.600 120.890

Troškovi poreza 29.197 8.174

Troškovi doprinosa 56.795 59.804

Ostali troškovi 20

Otpis nenaplativih potraživanja 994 3.043

Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 8.014 1.032

Gubici po osnovu učešća u kapitalu 598

Gubici po osnovu prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 3 197

Manjkovi, pretrpljene štete i slično 40 56

Ostali rashodi 13.565 18.826

Ukupno 729.865 821.399

U 2006. banka je imala 72 zaposlena kojima je prestao radni odnos. Po tom osnovu su isplaćivane naknade za sporazumni prekid radnog odnosa koje su imale tretman zarada sa svim pripadajućim porezima i doprinosima koji zajedno sa redovnim zaradama u toku godine čine iznos od 455.535 hiljada RSD. Ove isplate su uzrok velike razlike, odnosno pada troškova neto zarada u 2007. u odnosu na 2006. u iznosu od RSD 151.113 hiljada.

U okviru troškova proizvodnih usluga u iznosu od RSD 146.725 hiljada (2006: 88.533 hiljada), RSD 51.210 hiljada (2006: RSD 31.417 hiljada) se odnosi na troškove zakupnine poslovnog prostora.

U okviru ostalih rashoda u 2006. prikazana je korekcija za porez po odbitku na prihode od kamate nerezidentnih lica za 2006. godinu u iznosu od RSD 13.975 hiljada, Napomene 2.2a i 30.

10.1 Podaci o zaradama rukovodstva

U toku 2007. godine članovi Izvršnog odbora su ostvarili bruto zarade u iznosu od RSD 19.055 hiljada (2006: RSD 9.504 hiljade).

11. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza

2007 2006

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza – revalorizacija kredita 114.411 100.220

Prihodi od promene vrednosti dinarskih plasmana, HoV i potraživanja sa deviznom klauzulom

417.855 111.530

Ukupno 532.266 211.750

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza su nastali revalorizacijom kredita stopom rasta cena na malo na mesečnoj osnovi. Do povećanja ovih prihoda u 2007. došlo je usled više stope inflacije tokom 2007. godine u odnosu na 2006. godinu.


33

Prihodi od promene vrednosti plasmana, HoV i potraživanja nastali su po osnovu kursiranja plasmana u dinarima s valutnom klauzulom. Iznosi za 2006. godinu su reklasifikovani sa pozicije Neto pozitivne kursne razlike usled izmena u Kontnom okviru (Napomena 2.2b).

12. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

2007 2006

Rashodi od promene vrednosti dinarskih plasmana, HoV i potraživanja sa deviznom klauzulom 417.026 179.869

Ostali rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 1.845 -

418.871 179.869

Rashodi od promene vrednosti plasmana, HoV i potraživanja nastali su po osnovu kursiranja plasmana u dinarima sa valutnom klauzulom. Iznosi za 2006. godinu su reklasifikovani sa pozicije Neto pozitivne kursne razlike, Napomena 2.2b.

13. Porez na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

2007 2006

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza

Tekući porez-potraživanja po osnovu plaćenog poreza na dobit - -

Prihodi po osnovu odloženog poreza (Napomena 24) (59.930) (75.615)

Ukupno poreski rashod / (prihod) (59.930) (75.615)

Detaljniji podaci o odloženim porezima dati su u Napomeni 24. Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi:

2007 2006

Dobitak / (gubitak) pre oporezivanja (628.679) (758.614)

Prihodi koji ne podležu oporezivanju - -

Rashodi koji se ne priznaju u poreske svrhe 318.440 23.965

Poreska osnovica (310.239) (734.649)

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha - -

14. Zarada po akciji

(a) Osnovna zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se tako što se dobit/(gubitak) koji pripada akcionarima Banke (matičnog pravnog lica) podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period isključujući obične akcije koje je Banka otkupila i koje se drže kao otkupljene sopstvene akcije. Banka u 2007. kao i u 2006. ne iskazuje dobit po akciji, obzirom da obe posmatrane godine posluje sa gubitkom.


34

15. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

2007 2006

Žiro račun 370.261 353.203

Gotovina u blagajni:

- u RSD 89.094 42.283

- u stranoj valuti 123.743 31.711

Ostala novčana sredstva:

- u RSD - 40.000

Devizni račun kod:

- kod drugih banaka 11.110 10.785

- kod inostranih banaka 81.766 118.277

Ukupno 675.974 596.259

Obaveznu rezervu u dinarima, saglasno Odluci o obaveznoj rezervi banaka kod NBS (Sl. glasnik RS br. 48/2004) Banka od 10. maja 2004. izdvaja na svoj žiro račun, pa je stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2007. godine obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 231.854 hiljada (2006: RSD 327.732 hiljade) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom.

Obavezna rezerva kod NBS predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom NBS i može se po potrebi koristiti za likvidnost.

16. Depoziti kod Narodne banke Srbije i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije

2007 2006

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije:

- u RSD

- u stranoj valuti 803.225 1.711.490

Plasmani NBS po REPO transakcijama 4.205.056 1.050.000

Ukupno 5.008.281 2.761.490

Banke su dužne da obracunavaju i izdvajaju obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije u visini i na nacin koji je utvrden Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Sl. Glasnik RS br.46/05, 69/05, 77/05, 80/05, 86/05, 91/05, 95/05, 102/05, 109/05, 28/06, 39/06, 49/06, 116/06, 3/07, 31/07 i 93/07). Obaveznu rezervu banke obracunavaju na obaveze po deviznim depozitima i drugim deviznim obavezama. Obavezna rezerva se obracunava po stopi od 45% na iznos prosecnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu kao i dinarskih depozita koji su indeksirani deviznom klauzulom. Iznos obracunate obavezne rezerve umanjen je za iznos dugorocnih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Po stopi od 100% obavezna rezerva se obracunava na iznos prosecnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava koja davaoci lizinga drze na posebnom racunu otvorenom kod banke, po stopi od 20% na iznos stanja deviznih subordiniranih obaveza, 45% na stanje deviznih depozita i kredita primljenih iz inostranstva, po stopi od 45% na iznos obaveza u dinarima po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva, po stopi od 40% na obaveze po osnovu devizne štednje položene kod banaka. Na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita oročenih preko jednog meseca obavezna rezerva se obračunava po stopi od 5%. Na obaveze po dinarskim depozitima sa ročnošću do jednog meseca banke obracunavaju obaveznu rezervu po stopi od 10%.


35

Na iznos ostvarenog prosecnog stanja devizne rezerve, koji ne prelazi iznos obracunate obavezne rezerve, Narodna banka Srbije placa kamatu po kamatnim stopama predvidenim odlukom kojom seutvrduju kamatne stope Narodne banke Srbije. Od 01. jula 2005. godine Narodna banka Srbije ne placa više kamatu.

Plasmani NBS po REPO transakcijama imaju rok dospeća14 dana i kamatnu stopu 10%, ili 9,5% u 2007.(2006: rok dospeća 14 dana uz kamatnu stopu 14%).

17.Potraživanja za kamatu i naknadu

2007 2006

Potraživanja za kamatu od banaka u RSD:

- druge banke 97 188

- Narodna banka Srbije 2.447 1.064

Potraživanja za naknadu od banaka u RSD:

- ostale banke 186 186

-u stranoj valuti 23 -

- Narodna banka Srbije

Potraživanja za kamatu od komitenata u stranoj valuti:

- preduzeća 442.070 240.384

- stanovništvo 56.028 15.293

- drugi komitenti 15 100

Potraživanja za naknadu od komitenata u RSD

- preduzeća 5 8.747

- javni sektor 7.487 11.058

-stanovništvo 223 -

- ostali komitenti 16.108 -

Potraživanja za kamatu od komitenata u stranoj valuti

- ostali komitenti 1.745 1.547

Potraživanja za naknadu od komitenata u stranoj valuti:

- preduzeća - 16

526.434 278.583

Minus: ispravka vrednosti (267.151) (98.854)

Ukupno 259.283 179.729


36

18. Plasmani bankama u zemlji

2007 2006

Kratkoročni krediti i plsamani bankama u RSD

- druge banke 400.000 200.000

Narodna banka Srbije

Ostali kratkoročni finansijski plasmani bankama u RSD 397.550 -

Kratkoročni krediti i plasmani u stranoj valuti:

- drugim bankama 673.509 237.000

Dugoročni krediti i plasmani bankama u stranoj valuti:

- druge banke 1.961 1.975

Ostali kratkoročni finansijski plasmani bankama u stranoj valuti

- druge banke 396.181 -

Ukupno 1.869.201 438.975

Kratkoročni krediti i plasmani bankama u RSD u iznosu od RSD 400.000 hiljada (2006: RSD 200.000 hiljada) odnose se na sredstva u dinarima plasirana na oročenje drugim bankama. Sredstva su plasirana Unicredit banci u iznosu od RSD 400.000 hiljada. Kamatna stopa je 8,7% godišnje, a period oročenja 3 meseca.

Kratkoročni krediti i plasmani bankama u stranoj valuti u iznosu od RSD 673.509 hiljada (2006: RSD 237.000 hiljada) odnose se na plasirana sredstva u stranoj valuti drugim banakama tzv. overnight depoziti. Sredstva su plasirana EFG Eurobank u iznosu od EUR 2.500 hiljada, Erste Bank u iznosu od EUR 1.500 hiljada i Hypo Alpe Adria Bank u iznosu od EUR 4.500 hiljada. Kamatne stope na ove plasmane iznose 7% godišnje.

Ostali kratkoročni finansijski plasmani bankama u RSD i u stranoj valuti u iznosu RSD 397.550 hiljada, odnosno 396.181 hiljada odnose se na spot transakcije sa Hypo Alpe Adria Bank, a koje Banka priznaje po datumu ugovaranja kao finansijska sredstva i finansijske obaveze (Napomena 25).

19. Plasmani komitentima

PreduzećaJavni sektor

Stanovništvo Strana lica

Drugi komitenti

Ukupno 2007

Ukupno 2006

Kratkoročni krediti i plasmani

-u RSD 2.522.707 331.900 49.988 2.904.595 2.466.913

-u stranoj valuti 46.159 46.159 52.682

-

Dugoročni krediti i plasmani -

-u RSD 2.681.024 1.151.383 3.832.407 1.791.101

-u stranoj valuti -

-devizna -Tekuća dospeća dugoročnih kredita i plasmana u RSD 744.702 229.114 973.816 401.881

Ostali finansijski plasmani -

-u RSD 26.867 26.867 31.740

-u stranoj valuti 2.977 2.977 2.475

Ukupno bruto 6.024.436 - 1.712.397 - 49.988 7.786.821 4.746.792

Minus: Rezervisanja (805.512) (294.761) (29.811) (1.130.084) (743.794)

Ukupno- neto 5.218.924 - 1.417.636 - 20.177 6.656.737 4.002.998


37

Promene na rezervisanjima za potencijalne gubitke po kreditima komitentima u toku godine prikazane su u okviru Napomene 9.

Ročna struktura kreditnog portfolia je sledeća:

2007 2006

Dospeli krediti 1.654.574 1.251.036

Do jedne godine 2.720.220 2.006.948

Preko jedne godine 3.412.027 1.488.808

Krediti i plasmani klijentima, bruto 7.786.821 4.746.792

Dospela potraživanja:

2007 2006

Do dva meseca 77.512 415.334

Izmedju dva i šest meseci 179.608 122.542

Izmedju šest meseci i jedne godine 317.982 408.600

Preko jedne godine 1.079.472 304.560

Ukupno dospeli krediti 1.654.574 1.251.036

Promene na plasmanima komitentima u toku godine bile su sledeće:

Kratkoročni krediti Dugoročni krediti Ukupno

U RSDU stranoj

valuti U RSDU stranoj

valuti

Plasmani komitentima na dan

1 januara 2.335.191 32.137 1.635.670 4.002.998

Novi plasmani 5.394.772 111.750 2.301.335 7.807.857

Kursne razlike 2.077 2.077

Revalorizacija 88.476 26.764 115.240

Otplate (3.365.842) (79.052) (696.457) (4.141.351)

Plasmani komitentima na dan -

31 decembra 4.452.597 66.912 3.267.312 - 7.786.821

Minus:

Ispravka vrednosti i rezervisanja (941.298) (188.786) (1.130.084)

Neto plasmani 3.511.299 66.912 3.078.526 - 6.656.737


38

Koncentracija izloženosti kreditnom riziku (uključujući ukupne plasmane komitentima i ostalu bilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa NBS propisima, kao i rizičnu vanbilansnu aktivu) po sektorimadata je u narednoj tabeli:

2007 2006

Poljoprivreda, lov, šumarstvo i vodoprivreda 725.163 295.000

Ribarstvo 2.748 -

Vadjenje rude i kamena 760.595 5.903

Preradjivačka industrija 2.651.299 1.455.556

Proizvodnja i snabdevanje elektricnom energijom, gasom i vodom 3.104.314 -

Gradjevinarstvo 762.108 480.371

Trgovina na veliko i malo 243.202 2.102.614

Hoteli i restorani 1.810.498 332.682

Saobraćaj skladištenje i veze 866 220.421

Finansisko posredovanje - 855.128

Državna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje - 455.154

Ostale komunalne, društvene i licne uslužne aktivnosti 1.238.061 -

Ostalo 1.878.589 2.557.999

Plasmani komitentima-bruto 13.177.443 8.760.828

20. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

2007 2006

Druge banake

-u RSD 2.763 2.061

Preduzeća

-u RSD 2.498 2.498

Minus ispravka vrednosti (1.153) (1.153)

Ukupno 4.108 3.406

Iznos od RSD 4.108 hiljada (2006: 3.406 hiljada) je neto iznos učešća u kapitalu od RSD 5.261 hiljada umanjen za ispravku vrednosti učešća u kapitalu od RSD 1.153 hiljada.

Tabela učešća Banke u kapitalu drugih pravnih lica u %:

2007 % učešća 2006 % učešća

Centroagent doo 1.142 100,00 1.142 100,00

Tamiševo doo 204 15,65 204 15,65

Centrobroker ad 774 424 5,83

Tržište novca ad 374 0,85 374 0,85

Beogradska berza ad 102 0,24 102 0,24

Poštanska štedionica - Banka 690 0,99 690 0,99

Agrobanka ad 590 238 0,005

Hypo Alpe Adria Banka ad 232 0,002 232 0,002

Ukupno 4.108 3.406

U toku 2007. godine došlo je do povećanja učešća Banke u kapitalu drugih pravnih lica i to kod Agrobanke ad za RSD 352 hiljada i Centrobrokera za RSD 350 hiljada.


39

Krajem 2007. godine Banka je došla u posed sopstvenih akcija u iznosu od RSD 253 hiljade po osnovu likvidacije Centroagenta kome je Banka bila osnivač (Napomena 30). Konačna likvidacija Centroagenta i njegovo brisanje iz Registra privrednih subjekata odrađeno je u 2008, tako da je Banka po tom osnovu isknjižila učešće u kapitalu kod ovog pravnog lica.

21. Nematerijalna ulaganja

Nabavna vrednost Licence

Stanje na dan 01.01.2006. 5.450

Nove nabavke 4.362

Stanje na dan 31.12.2006. 9.812

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2006. 600

Amortizacija 1.527

Stanje na dan 31.12.2006. 2.127

Neto sadašnja vrednost 31.12.2006. 7.685

Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2007. 9.812

Nove nabavke 13.621

Stanje na dan 31.12.2007. 23.433

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2007. 2.127

Amortizacija 3.424

Stanje na dan 31.12.2007. 5.551



Amortizacija u iznosu od RSD 3.424 hiljade (2006. RSD 1.527 hiljada) uključena je u troškove poslovanja u bilansu uspeha.

Povećanja nematerijalnih ulaganja u 2007. godini su se odnosila na nabavku licence za Microsoft Windows kao i svih pripadajućih troškova nabavke u iznosu od RSD 13.621 hiljada.


40

22. Osnovna sredstva

Građevinski objekti

Oprema i ostala osn.sred.

Avansi za osnovna sredstva Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2006. 521.829 179.946 1.000 702.775

Nove nabavke 9.509 11.277 20.786

Prenosi sa avansa 12.277 (12.277) -

Otuđenja (prodaja) (781) (781)

Rashodovanja (3.502) (3.502)

Stanje na dan 31.12.2006. 521.829 197.449 - 719.278

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2006. 110.239 41.753 151.992

Amortizacija 6.784 30.326 37.110



Stanje na dan 31.12.2006. 117.023 69.127 - 186.150

Neto sadašnja vrednost 01.01.2006. 411.590 138.193 1.000 550.783Neto sadašnja vrednost 31.12.2006. 404.806 128.322 - 533.128

Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2007. 521.829 197.449 - 719.278

Nove nabavke 68.028 26.095 94.123

Prenosi sa avansa (16.391) (16.391)



Procena (35.455) (35.455)

Stanje na dan 31.12.2007. 486.374 247.921 9.704 743.999

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2007. 117.023 69.127 - 186.150

Amortizacija 6.784 34.322 41.106

Otuđenja (prodaja) (1.063) (1.063)


Stanje na dan 31.12.2007. 123.807 94.335 - 218.142

Neto sadašnja vrednost 31.12.2006. 404.806 128.322 - 533.128Neto sadašnja vrednost 31.12.2007. 362.567 153.586 9.704 525.857

Amortizacija u iznosu od RSD 41.106 hiljada (2006: RSD 37.110 hiljada) iskazana je u okviru troškova poslovanja u bilansu uspeha.

Povećanja osnovnih sredstava u 2007. godini većinom su se odnosila na nabavku nameštaja u iznosu od RSD 12.628 hiljada (2006: RSD 2.301 hiljade), kompjuterske opreme u iznosu od RSD 17.390 hiljada (2006: RSD 4.755 hiljada), sefova i pultnih blagajni u iznosu od RSD 11.127 hiljada (2006: RSD 1.130 hiljada), kamera za nadzor u iznosu od RSD 5.733 hiljada (2006: RSD 368 hiljada) i brojačica novca u iznosu od RSD 2.575 hiljada (2006: RSD 468 hiljada). U 2007. godini Banka je počela adaptaciju filijala uzetih u zakup kako bi ih opremila prema svojim zahtevima i zahtevima Grupe. Ova ulaganja evidentirana su u okviru ulaganja u tuđa osnovna sredstva, u okviru ostalih osnovnih sredstava, a iznos ovih ulaganja je bio RSD 11.676 hiljada. Takođe, u okviru avansa za osnovna sredstva evidentiraju se i ulaganja u adaptacije u toku, što je u 2007. iznosilo RSD 16.145 hiljada. Ova kategorija ne podleže obračunu amortizacije. Po dobijanju okončane situacije vrši se


41

aktiviranje ovih osnovnih sredstava i prebacivanje na ulaganja u tuđa osnovna sredstva nakon čega kreće obračun amortizacije.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 51.210 hiljada (2006: RSD 31.417 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina uključeni su u bilans uspeha.

Zemljište i građevinski objekti su poslednji put procenjeni na dan 18.09.2007. od strane nezavisnih procenitelja (firme za procenu). Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena, a knjiženja su obavljena primenom neto principa, odnosno smanjenjem nabavne vrednosti. Procenom je umanjena nabavna vrednost građevinskih objekata u neto iznosu od RSD 35.455 hiljada, pri čemu je nabavna vrednost pojedinačnih osnovnih sredstava smanjena za RSD 59.153 hiljada, dok je nabavna vrednost pojedinačnih osnovnih sredstava povećana za RSD 23,697 hiljada. Procena je dovela do smanjenja revalorizacionih rezervi u neto iznosu od RSD 33.611 hiljada.

23. Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja

2007 2006

Potraživanja od zaposlenih u dinarima 930 1.323

Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 69

Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa, osim poreza na dobitak 68 68

Potraživanja za prodata osnovna sredstva 96

Dati avansi 7.388 7.485

Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa u RSD 437.973 338.028

Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa u stranoj valuti

Sitan inventar u upotrebi 2.908 2.210

Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 1.476 187

Razgraničenja potraživanja za obračunatu kamatu

-u RSD 10.478 4.508

-u stranoj valuti 131 1.272

-od drugih komitenata

-od stanovništva

-ostalo

Razgraničenja potraživanja za ostale obračunate prihode

-u RSD

-u stranoj valuti

Razgraničeni ostali troškovi

-u RSD 6.443 7.008

-u stranoj valuti - 1.582

Ostala aktivna vremenska razgraničenja

-u RSD 1.937 1.900

-u stranoj valuti

Minus ispravka vrednosti (286.631) (172.986)

Ukupno 183.266 192.585

U okviru ostalih potraživanja iz poslovnih odnosa u iznosu od RSD 437.972 hiljada (2006: RSD 338.028 hiljade) najveći deo odnosi se na potraživanja za plaćanja izvršena po datim avalima u iznosu od RSD 293.649 hiljada (2006: RSD 259.487 hiljada) i potraživanja za obračunatu revalorizaciju po kreditima u iznosu od RSD 94.120 hiljada (2006: RSD 40.528 hiljada).

Ispravka vrednosti se najvećim delom odnosi na potraživanja po datim avalima menica koje su u toku 2007. pale na teret Banke. Naime, od iznosa RSD 286.631 hiljada (2006: RSD 172.986 hiljada) najveći deo pripada komitentima: AB Company u iznosu RSD 24.945 hiljada, Europlastika u iznosu od


42

RSD 14.779 hiljada, Partizan KK u iznosu od RSD 27.115 hiljada i D.M.B doo u iznosu od RSD 9.903 hiljade, što čini 27% ukupnog salda ispravke vrednosti.

24. Odložena poreska sredstva i obaveze

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike po metodu obaveza koristeći efektivnu poresku stopu od 10%(2006:10%). Odložena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postoji zakonski izvršivo pravo da se „prebiju“ tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odloženi porez na dobit odnosi na istu fiskalnu vlast.

Kretanja na odloženim porezima dati su u sledećoj tabeli:

2007 2006

Stanje na poičetku godine, neto odložene poreske obaveze / (sredstva) (60.696) 14.919

Na teret/ (u korist) bilansa uspeha (59.930) (75.615)

Stanje na kraju godine, neto odložena poreska sredstva (120.626) (60.696)

Odložena poreska sredstva

Poreski krediti-osnovna sredstva

Poreski krediti po osnovu gubitaka

Poreski krediti-ostalo Ukupno

Stanje na dan 1.januara 2006. 9.787 - 8.933 18.720

U korist bilansa uspeha 5.230 69.513 - 74.743

Stanje na dan 31.decembra 2006. 15.017 69.513 8.933 93.463

U korist (teret) bilansa uspeha 6.226 58.101 (8.933) 55.394

Stanje na dan 31. decembra 2007. 21.243 127.614 - 148.857

Odložene poreske obavezeUbrzana poreska

amortizacija Ukupno

Stanje na dan 1.januara 2006. 33.639 33.639

Na teret bilansa uspeha (873) (873)

stanje na dan 31.decembra 2006. 32.766 32.766

Ukorist bilansa uspeha (4.535) (4.535)

Stanje na dan 31.decembra 2007. 28.231 28.231

Odložene poreske obaveze

2007 2006

Ubrzana poreska amortizacija 28.231 32.766

Ukupno 28.231 32.766


43

Odložene poreska sredstva

2007 2006

Poreski krediti po osnovu gubitka 127.614 69.513

Ulaganja u osnovna sredstva 21.243 15.017

Ostali poreski krediti - 8.933Ukupno 148.857 93.463

25. Obaveze prema bankama u zemlji

2007 2006

Depoziti po vidjenju i opozivi krediti

- u RSD 189.056 317.841

- u stranoj valuti 94 132.467

Kratkoročni depoziti i kratkoročni krediti

- u RSD 315.700 271.200


Dugoročni depoziti, dugoročni krediti i ostale finansijske obaveze

- u RSD 397.500


Ostale finansijske obaveze prema drugim bankama 403.595

Ukupno 1.407.040 813.565

Obaveze za kamatu i naknadu

- u RSD 4.459 3.278

- u stranoj valuti

Ukupno 4.459 3.278

Ukupno 1.411.499 816.843

Najveći deo salda pozicije Depoziti po viđenju i opozivi krediti u iznosu od RSD 186.056 hiljada odnosi se na transakcione depozite društava za osiguranje u dinarima od čega se najveći seo salda odnosi na Triglav Kopaonik ado u iznosu od RSD 177.782 hiljada i Strela osiguranje u stečaju ado u iznosu od RSD 7.191 hiljada.

Rokovi dospeća i kamatne stope kratkoročnih kredita u okviru pozicije RSD 315.700 hiljada (2006: RSD 271.200 hiljada) na dan 31. decembra 2007. godine prikazani su u narednoj tabeli:

Banke Rok dospeća Kamatna stopa Iznos

International invest banka u likvidaciji 15.01.2008. 9,30% 14.000

Jugobanka dd 10.01.2008. 9,50% 60.000

Kosovska banka u stečaju 17.03.2008. 9,50% 10.000

Ukupno 84.000

Ovi krediti su deo pozicije kratkoročni depoziti i kratkoročni krediti od RSD 315.700 hiljada (2006: RSD 271.200 hiljada). Na toj poziciji nalaze se i kratkoročni depoziti u dinarima od osiguravajućih organizacija čiji najveći pojedinačni deo salda čini depozit AMS Osiguranja a.d. u iznosu od RSD 30.000 hiljada.


44

Dugoročni depoziti, dugoročni krediti i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti imaju stanja po sledećim najvećim komitentima: AMS Osiguranje ado 153.999,05 EUR (RSD 12.202 hiljada), Triglav Kopaonik ado 446.487,46 EUR (RSD 35.378 hiljada) i Dunav osiguranje ado 516.462,12 (RSD 40.922 hiljada).

Najveći deo salda ostalih finasijskih obaveza prema drugim bankama i ostalih finansijskih obaveza u dinarima čine spot transakcije u iznosu od RSD 396.181 hiljada, odnosno RSD 397.500 hiljada, koje Banka priznaje prema datumu ugovaranja (Napomena 18).

26.Obaveze prema komitentima

Preduzeća Javni sektor

Stanovništvo

Strana lica Ostali komitenti

Ukupno 2007

Ukupno2006

Transakcioni depoziti po vidjenju komitenata

- u RSD 1.332.577 2.133 84.946 4.175 120.129 1.543.960 1.051.914

- u stranoj valuti 415.833 84.849 46.584 285 547.551 298.474

Ostali depoziti po vidjenju komitenata -- u RSD 51 18.733 26.210 2.809 47.803 62.250

- u stranoj valuti 351.060 57.524 408.584 399.275

Kratkoročni depoziti komitenata -- u RSD 1.242.437 25.000 50.004 700.463 47.273 2.065.177 888.526

- u stranoj valuti 195.399 1.079.677 2.162.829 872 3.438.777 1.387.383

Dugoročni depoziti:: -- u RSD 19.175 1.097 1.747 22.019 3.389

- u stranoj valuti 10.854 228.648 8.535 248.037 156.761

Tekuće dospeće dugoročnih depozita 1.233 9.051 10.284 121.004

Dugoročni krediti 158.472 158.472 1.579.895

Tekuće dospeće dugoročnih kredita 1.425.446 1.425.446Ostale finansijske obaveze prema komitentima 1.235 1.235

- u stranoj valuti 9.034 9.034 158.026

Ukupno 3.578.888 46.963 1.563.385 4.558.302 178.841 9.926.379 6.106.897

Obaveze za kamatu

- u RSD 7.910 244 8.154 8.318

- u stranoj valuti -

Obaveze za naknadu -

- u RSD - 10

Ukupno 7.910 244 - - - 8.154 8.328

Ukupno 3.586.798 47.207 1.563.385 4.558.302 178.841 9.934.533 6.115.225


45

Obaveze prema stranim licima u iznosu od RSD 1.583.918 hiljada odnose se na kredit od matične banke, Marfin Popular Bank, u iznosu od 19.700.000 EUR i 480.000 CHF sa sledećim elementima:

Datum ugovora Valuta Iznos u valuti Iznos Rok dospeća Kamatna stopa

30.11.2006 EUR 1.000.000 79.236 30.12.2008 4,9590

09.06.2006 EUR 1.200.000 95.083 09.07.2008 4,9760

10.07.2006 EUR 1.500.000 118.854 11.08.2008 5,0230

03.08.2006 EUR 14.000.000 1.109.308 03.09.2008 5,4380

27.12.2006 EUR 2.000.000 158.472 21.01.2009 4,9590

01.11.2006 CHF 480.000 22.964 01.12.2008 3,1850

Ukupno 1.583.918

Ugovori sa Marfin Popular bank ne preciziraju racija kojih Banka mora da se pridržava da se krediti ne bi smatrali dospelim (tzv. debt covenants).

27. Ostale obaveze iz poslovanja


Obaveze za porez na zarade i naknade zarada 27

Obaveze za porez na dodatnu vrednost 610 399

Oba za gradsko građevinsko zemljište 75 18

Obaveze za administrativne, sudske i ostale zabrane i obustave iz zarada 200 3

Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 2.704 2.169

Obaveze prema dobavljačima u zemlji u dinarima 21.520 17.094

Obaveze prema dobavljačima u inostranstvu u stranoj valuti 906 808

Ostale obaveze prema zaposlenima 505 93

Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova 55 52

Obaveze u obračunu u dinarima 10.762 16.561

Obaveze za viškove u blagajnama - 95

Primljeni avansi

Ostale obaveze 45.657 36.514

Ukupno 83.021 73.806

Ostale obaveze u iznosu od RSD 45.657 hiljada (2006: RSD 21.414 hiljada) najvećim delom se odnose na obaveze za novčane uloge kod osnivanja preduzeća, klasifikovane u skladu sa važećim Kontnim okvirom. Naime, klijent Atlas System je položio sredstva za osnivanje firme Atlas Management u iznosu od RSD 39.680 hiljada, što čini 87% salda ostalih obaveza.

Ostale obaveze iz poslovanja za 2006. godinu obuhvataju obaveze za neidentifikovane akcionare (Napomene 2.2. i 30).


46

28. Rezervisanja


Rezervisanja za ostale obaveze 240.561 -

Rezervisanja za otpremnine i druga rezervisanja 16.833 11.292

Ukupno 257.394 11.292

Rezervisanja za ostale obaveze sastoje se iz iznosa od RSD 221.862 hiljade koji se odnosi na rezervisanja koja je Banka sprovela u toku 2007. po osnovu potencijalnih obaveza prema Euroaxis banci. Banka je ovaj iznos priznala kao trošak perioda u bilansu uspeha na poziciji Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja datih u Napomeni 9. Banka po ovom osnovu očekuje gubitke, te je stoga formirano rezervisanje u celokupnom iznosu obaveze.

Ostatak salda u iznosu od RSD 18.699 hiljada odnosi se na rezervisanje za obaveze po osnovu ugovora o pružanju konsultantskih usluga od strane inostranog preduzeća Fiesta International ltd, koju Rukovodstvo Banke priznaje kao obavezu Banke. Po ovom osnovu Banka je priznala troškoveperioda u bilansu uspeha na poziciji Ostali poslovni rashodi (Napomeni 10). Iznos obaveze po osnovu ovog ugovora koju Rukovodstvo ne priznaje i po osnovu koje ne očekuje gubitke obelodanjen je kao potencijalna obaveza u Napomeni 31.

Rezervisanja za otpremnine u iznosu od RSD 16.833 hiljade izvršena su u skladu sa MRS 19. Iznos od RSD 11.292 hiljada se odnosi na prethodne periode i predstavlja korekciju neraspoređenog gubitka iz 2006. godine (Napomene 2.2. i 30), dok je preostali iznos od RSD 5.541 hiljada knjižen kao trošak perioda.

29.Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja


Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu

-u RSD 2.346 228

-u stranoj valuti 27.220 14.698

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode

-u RSD 33.670

-u stranoj valuti -

Razgraničeni prihodi od kamata

-u RSD 503 1.185

Razgraničeni prihodi po osnovu naknada za odobrenje kredita

-u RSD 31.206 22.568

Ostala pasivna vremenska razgraničenja

-u RSD 2.648 9

Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 13.181 11.388

Ostale finansijske obaveze 123.306 123.306

Ukupno 234.080 173.382

Ostale finansijske obaveze u iznosu od RSD 123.306 hiljada (2006: RSD 123.306 hiljada) predstavljaju obaveze za preferencijalne akcije. U toku 2007. godine utvrdjeno je da preferencijalne akcije ne ispunjavaju kriterijume MRS 32 za priznavanje kapitala, već ispunjavaju kriterijume za priznavanje finansijskih obaveza, obzirom da Rukovodstvo Banke nema diskreciono pravo da oslobodi Banku od obaveze plaćanja dividendi na preferencijalne akcije ukoliko Banka posluje sa dobitkom. U skladu sa navedenim izvršena je reklasifikacija preferencijalnih akcija na poziciju Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja.


47

30. Kapital

U okviru kapitala banka iskazuje akcijski kapital, rezerve, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak tekuće godine i dobitak iz ranijih godina, umanjen za porez na dobitak.

Na dan 31. decembar 2007. kapital Banke obuhvata:

2007 2006korigovano

Akcijski kapital – obične akcije (Napomena 30a) 2.033.306 1.264.781

Emisiona premija (Napomena 30a) 2.174.437 524.561

Revalorizacione rezerve (Napomena 30b) 279.003 312.614

Rezerve iz dobiti (Napomena 30c) 162.539 162.539

Gubitak iz ranijih godina (Napomena 30d) (682.999) -

Gubitak tekuće godine (Napomena 30d) (568.749) (682.999)

Nerasporedjeni dobitak ranijih godina (Napomena 30d) 4.043 4.043

Minus sopstvene akcije (Napomena 30e) (253) -

Stanje na dan 31. decembra 3.401.327 1.585.539

Akcionari Banke koji poseduju više od 1% akcijskog kapitala Banke, predstavljeni su u tabeli koja sledi:

2007 2006

Akcijski kapital % kapitala Akcijski kapital % kapitala

Marfin Popular Bank (Cyprus Popular Bank; Napomena 1) 1.976.946 91,67 1.204.474 86,77

C market a.d. 38.804 1,80 38.804 2,80

Centroproizvod a.d. 15.927 0,74 15.927 1,15

Centroprom a.d. 14.479 0,67 14.479 1,04

Ukupno 2.046.156 94,88 1.273.684 91,76

Ostali 110.456 5,12 114.403 8,24

Ukupno akcijski kapital 2.156.612 100,00 1.388.087 100,00

Tabela uključuje i preferencijalne akcije koje su prikazane u okviru Napomene 29, obzirom da predstavljaju finansijske obaveze.

Korekcija stanja nepokrivenog gubitka predstavljena je u tabeli koja sledi:

Stanje 31.12.2006. po finansijskim izveštajima za 2006. godinu 635.333

Korekcija stanja - rezervisanja po osnovu MRS 19 11.292

Korekcija stanja - porez po odbitku na prihode od kamate nerezidentnih lica 13.975

Korekcija stanja - po osnovu neidentifikovanih akcionara 15.000

Korekcija stanja - po osnovu dividende za preferencijalne akcije za 2005. 7.398

Stanje na dan 31. decembra 2006. godine 682.999

Kao što je objašnjeno u Napomeni 2.2., Banka je izvršila korekciju stanja nepokrivenog gubitka za2006. godinu za iznos neproknjiženih rezervisanja po osnovu MRS 19, poreza po odbitku na kamate nerezidentnih lica, obaveza za neidentifikovane akcionare i dividende za preferencijalne akcije.


48

Rashodi neproknjiženih rezervisanja po osnovu MRS 19 odnose se na rezervisanja za otpremnine za 2006. godinu i prethodne periode. Banka je prvi put angažovala nezavisnog aktuara za obračun rezervisanja za otpremine u 2007. godini. Iznosi Rashoda indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (Napomena 9) i Rezervisanja (Napomena 28) za 2006. godinu uvećani su za RSD 11.292 hiljade za iznos procenjenog rezervisanja za otpremnine na dan 31. decembra 2006. godine.

Korekcija za porez po odbitku se odnosi na neobračunati porez na kamate na kredite i depozite uzete od nerezidentnih lica (uglavnom matične banke) tokom 2006. godine i prethodnih godina. Banka je zanavedeni iznos od RSD 13.975 hiljada korigovala Ostale poslovne rashode (Napomena 10) i Ostale obaveze iz poslovanja (Napomena 27) za 2006. godinu.

Korekcija po osnovu neidentifikovanih akcionara se odnosi na prihode od sticanja sopstvenih akcija koje su pripadale akcionarima sa kojima Banka nije mogla stupiti u kontakt. Prihodi su proknjiženi krajem 2005. godine pre preuzimanja Banke od strane Cyprus Popular Bank. Rukovodstvo Banke je postalo svesno ovog pitanja tokom 2007. godine pošto su pojedini akcionari zatražili ostvarenje svojih prava. Obzirom da ukidanje obaveza u korist prihoda tokom 2005. godine nije bilo adekvatno, Rukovodstvo je odlučilo da koriguje ovu grešku u 2007. godini kroz pozicije Rashodi otpisa plasmana i rezervisanja (Napomena 9) i Ostale obaveze iz poslovanja (Napomena 27) za 2006. godinu.

U skladu sa svojim Osnivačkim aktom, Banka je obavezna da isplati dividende na preferencijalne akcije u slučaju da Banka ostvari dobit u poslovnoj godini. Iako je u 2005. godini ostvarena dobit, obaveze za dividende nisu bile priznate u toku 2006. godine. Stoga su pozicije Rashodi otpisa plasmana i rezervisanja (Napomena 9) i Obaveze iz dobitka za 2006. godinu uvećane za iznos od RSD 7,398 hilijada.

a) Akcijski kapital i emisiona premija

Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-4077/6-07 od 20.06.2007. kojim je odobrena XIV emisija akcija i to 1.537.049 komada običnih akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara. Emisiona cena iznosila je 1.537,24 dinara, odnosno ukupna emisiona vrednost akcija XIV emisije je bila 2.418.147 hiljada RSD, što je po srednjem kursu NBS na dan 13.04.2007. predstavljalo protivvrednost od 30.000 hiljada EUR. Kupac akcija je Marfin Popular Bank Public Co LTD. Time je Marfin Popular Bank postao vlasnik 91,67% kapitala Banke. Po osnovu ove emisije nastala je i emisiona premija kao pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti čije stanje na dan 31.12.2007. iznosi RSD 2.174.437 hiljada (2006: RSD 515.345 hiljada).

Gubitak predstavlja negativnu razliku između ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda. Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa statutom i drugim aktima Banke.

Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku izmedju postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti.

b) Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve iskazuju efekte promena poštene vrednisti osnovnih sredstava, nematerijaln ih ulaganja, učešća u kapitalu i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi.

U toku 2007. (18.09.2007.) izvršena je procena građevinskih objekata od strane nezavisnih procenitelja (firme za procenu). Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena. Procenom je umanjena nabavna vrednost građevinskih objekata u neto iznosu od RSD 35.455 hiljada (Napomena 22). Revalorizacione rezerve su smanjene za RSD 33.611 hiljada. Razlika od RSD 1.844 hiljada je knjižena na teret rashoda


49

po osnovu obezvređenja imovine, jer za objekat u Paraćinu nisu prethodno stvorene revalorizacione rezerve.

c) Rezerve iz dobiti

Rezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa zakonom za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skaldu sa statutom i drugim aktima Banke.

Iznosi razlika između rezervisanja obračunatih u skladu sa propisima Narodne banke Srbije i rezervisanja obračunatih u skladu sa internim pravilima Banke su knjizeni na teret nedostajucih iznosa rezervi za procenjene gubitke po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi, a u korist rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama.

Ukupan iznos obracunate posebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 3.122.450 hiljada. Ispravka vrednosti bilansne aktive po internim pravilima Banke iznosi RSD 1.681.394 hiljada., Ukupna posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 1.507.598 hiljada, pri čemu se na bilansnu aktivu odnosti RSD 1.296.089 hiljada, a na vanbilansu aktivu RSD 211.509 hiljada.

U toku 2007. godine Skupština akcionara Banka nije donela odluku o pokriću obračunate rezerve na teret neraspoređene dobiti ranijih godina u iznosu od RSD 4.043 hiljada. U toku 2008. godine Skupština akcionara Banke će doneti odluku o pokriću dela nedostajućeg iznosa rezervi za procenjene gubitke.

d) Nepokriveni gubitak iz tekućeg perioda i akumulirana dobit

Gubitak iz tekuće godine u iznosu od RSD 568.749 hiljada (2006: RSD 682.999 hiljada) predstavlja negativnu razliku izmedju ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda u iznosu od 628.679 (2006: RSD 758.614 hiljada) umanjenu za dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava (neto) u iznosu od RSD 59.930 hiljada (2006: RSD 75.615 hiljada). Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa Statutom i Ugovorom o osnivanju Banke gde je navedeno da se gubitak u poslovanju Banke pokriva sledećim redom:

1. Iz ostvarenog prihoda tekućeg poslovanja;2. Iz sredstava rezervi Banke i3. Iz sredstava akcionarskog kapitala Banke, odnosno uloga akcionara, ako sredstva iz tačke

1. i 2. nisu dovoljna.

Akumulirana dobit obuhvata akumulirani nerasporedjeni dobitak iz ranijih godina koja je proizašla iz razlike izmedju prihoda i rashoda, kao i dobitke/gubitke po osnov u ispravki materijalno značajnih grešaka iz ranijih perioda, dobitke po osnovu ukidanja revalorizacionih rezervi, po osnovu otudjenja sopstvenih akcija kao i po drugim osnovama.

e) Sopstvene akcije

Krajem 2007. godine Banka je došla u posed sopstvenih akcija u iznosu od RSD 253 hiljade po osnovu likvidacije Centroagenta kome je Banka bila osnivač. Konačna likvidacija Centroagenta i njegovo brisanje iz Registra privrednih subjekata odrađeno je u 2008, tako da je Banka po tom osnovu isknjižila učešće u kapitalu kod ovog pravnog lica (Napomena 20).


50

31. Vanbilansne pozicije

(a ) Garancije, jemstva za obezbedjenje obaveza i neopozive obavezeNa dan 31. decembra 2007. godine potencijalne i preuzete obaveze obuhvataju:

2007 2006

Plative garancije

-u RSD 1.456.484 640.629

-u stranoj valuti 406.568

Činidbene garancije

-u RSD 613.552 406.561

-u stranoj valuti 17.933 3.438

Akcepti i avali menica 203.960 353.003

Jemstva za obaveze 765.450

Nepokriveni akreditivi 80.597 209.906

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 481.367 98.872

Registrovane obaveze po nostro pokrivenim akreditivima 186.819 6.127

Novac u depou 256 -

Putni čekovi za prodaju u inostranstvu 38 15.812

Loro akreditivi sa rokom dospeća 1-7 dana 5.128 253.119

Loro nepokrivene garancije sa rokom dospeća od 1-7 dana 1.248.202 7.900

Ostala vanbilansna aktiva - pisma o namerama 47.514 173.667

Ostala vanbilansna aktiva - višenamenske linije 495.350 126.117

Primljene loro garancije 8.716 9.262

Potraživanja po derivatima za kurseve valuta 317.648 -

Ostale preuzete neopozive obaveze 25.036 -

Ostale vanbilansne pozicije 664 834

Ukupno 5.189.264 3.477.265

(b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2007. godine ukupna vrednost sudskih sporova koje Banka vodi u svojstvu tužioca iznosila je RSD 533.140 hiljada (2006: RSD 426.433 hiljada), dok je vrednost sudskih sporova koji se vode protiv Banke iznosila RSD 9.724 hiljade (2006: RSD 16.722 hiljada) sa pripadajućim kamatama koje će se obračunati na dan donošenja presude. Rezervisanja za sudske sporove po kojim Banka očekuje gubitke iznose RSD 5.489 hiljada (Napomena 9).

(c ) Ostale potencijalne obaveze

Kao što je obelodanjeno u Napomenama 9 i 28, Banka je u toku 2007. godine formirala rezervisanja za očekivane gubitke po osnovu potencijalnih obaveza prema Euroaxis Banci, Moskva u iznosu od RSD 221.862 hiljade.

Rukovodstvo Banke je priznalo u okviru Rezervisanja (Napomena 28) iznos od RSD 18.699 hiljada koji se odnosi na priznatu obavezu prema preduzeću Fiesta International ltd po osnovu ugovora o pružanju konsultantskih usluga. Tokom 2007. godine preduzeće Fiesta International ltd je zatražilo naplatu celokupnog iznosa neplaćene obaveze definisane ugovorom od približno EUR 800 hiljada odnosno RSD 63 miliona. Rukovodstvo Banke smatra da ovo preduzeće nije pružilo usluge u celokupnom iznosu koji je definisan ugovorom, kao i da ne postoje dokazi o pružanju navedenih usluga. Stoga Rukovodstvo Banke ne očekuje gubitke po ovom osnovu u slučaju eventualnog pokretanja sudskog spora, izuzev u iznosu priznate obaveze za pružene usluge za koju je formirano rezervisanje.


51

32. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Po godišnjem računu za 2007. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje:

Pokazatelji poslovanja Propisano Ostvareno

Adekvatnost kapitala Min. 12% 24,38%

Ulaganja banke Maks. 60% 26,37%

Izloženost prema licima povezanim sa bankom Maks. 20% 10,30%

Zbir velikih izloženosti banke Maks 400% 247,25%

Prosečni mesečni pokatatelj likvidnosti:

- u prvom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 1,93

- u drugom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 2,09

- u trećem mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 2,46

Pokazatelj deviznog rizika max 30% 4,01%

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2007. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.


52

33. Odnosi sa povezanim stranama

2007 2006

Aktiva

Redovni devizni tekući računi u inostranstvu 34.218 2.692

Ostali kratkor. fin. plasmani bankama u dinarima - SPOT 397.550 -

Potraživanja od ino banke za nedokumentovana zaduženja u stranoj valuti 4.628 -

Ostala AVR po derivatima za kurseve valuta 37

Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa u stranoj valuti - 98

Ukupno aktiva 436.433 2.790

Pasiva

Ostale kratkoročne obaveze prema bankama u stranoj valuti-SPOT 400.206 -Transakcioni depoziti stranih banaka u dinarima 2.089 920

Kratkoročni depoziti u stranoj valuti 2.712.599 948.000

Dugoročni finansijski krediti od stranih banaka 1.583.917 1.579.895

Obaveze za neizvršene isplate po primljenim naplatama iz inostranstva - 158.000

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti po depozitima banaka 17.474 4.739

Ostala PVR po derivatima za kurseve valuta 2.198 -

Kapital

Akcijski kapital 1.976.946 1.204.474

Ukupno pasiva 6.295.223 3.896.028

Vanbilansna aktiva

Potraživanja po drugim derivatima kod stranih banaka (nominalna vrednost) 186.819 -

Ukupno vanbilansna aktiva 186.819

Vanbilansna pasiva

Obaveze po drugim derivatima kod stranih banaka (nominalna vrednost) 186.819 -

Ukupno vanbilansna pasiva 186.819 -

Prihodi i rashodi po osnovu odnosa sa povezanim stranama bili su:

Rashodi 2007 2006

Rashodi kamata po osnovu depozita i kredita od stranih banaka u stranoj valuti 168.492 20.086

168.492 20.086

Prihodi

Prihodi kamata po osnovu depozita i kredita od stranih banaka u stranoj valuti 12.668 -

12.668 -

U toku 2007. Marfin Popular Bank postao vlasnik 91,67% akcijskog kapitala banke (Napomena 30).

Kratkoročni depoziti u stranoj valuti odnose se na iznose od RSD 700.000 hiljada deponovanih od strane Marfin Egnatia Bank S.A. na rok od 3 dana (dospevaju 03.01.2008.) sa godišnjom kamatnom stopom od 3,25%. Iznosi od 2.000.000 EUR i 23.400.000 EUR su deponovani kod Marfin Popular Bank na rok od jednog meseca, odnosno 92 dana sa kamatnom stopom od 4,9590% godišnje, odnosno prosečnom kamatnom stopom za iznos od 23.400.000 EUR od 5,1064% godišnje. Izvršena su i razgraničenja kamate na depozite u iznosu od RSD 2.843 hiljada.


53

Dugoročni finansijski krediti od stranih banaka su krediti odobreni Banci od strane Marfin Popular Bank na rok od 25 meseci u iznosu od 19.700.000 EUR i 480.000 CHF. Prosečna kamatna stopa je 5,0710% na godišnjem nivou na sredstva u EUR, dok je na sredstva u CHF kamatna stopa 3,185% godišnje. Izvršena su i razgraničenja kamate na kredite u iznosu od RSD 8.272 hiljada.

Na dan 31. decembra 2007. godine, Banka je odobrila kredite direktorima i članovima upravnog odbora:

2007 2006

Krediti direktorima, rukovodstvu i članovima njihovih porodica

Na početku godine 39.901 41.581

Krediti odobreni u toku godine 6.751 17.448

Otplate u toku godine (19.349) (19.128)

Prihod od kamate 176 3.379

Naplaćena kamata (176) (3.379)

Na kraju godine 27.303 39.901

U toku 2007. i 2006. nije bilo potrebe za rezervisanjima po osnovu kredita datim direktorima.

34. Usaglašenost potraživanja i obaveza

Banka je izvršila usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza sa dužnicima i poveriocima, u smislu člana 20. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji.

Banka nema ostalih neusaglašenih potraživanja ili obaveza koje treba obelodaniti u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2007. godinu, u smislu člana 20. stav 4. Zakona o računovodstvu i reviziji.

35. Devizni kursevi

Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna pozicija bilansa stanja obuhvataju:

2007 2006

EUR 79,2362 79,0000

USD 53,7267 59,9757

CHF 47,8422 49,1569

36. Događaji nakon datuma bilans stanja

Od datuma bilansa stanja zakljucno sa 24.04.2008. godine nije bilo dogadaja koji bi imali znacajan uticaj na finansijski izveštaj za 2007. godinu.

Lice odgovorno za sastavljanje Zakonski zastupnikfinansijskog izveštaja banke

____________________________ ___________________________

laiki bank a.d. beograd napomene uz finansijske … · vrednosti broj 4/0-06-4077/6-07 od...

Documents