31

Mnogi bi da to pre saznaju nalaz ili dijagnozu koji im, najee, ne znae nita dok ih ne "prevede" lekar. Laboratorijski nalazi su, bar za veinu nae proseno obrazovane populacije, jo tajanstveni vid komunikacije izmeu lekara razliitih specijalnosti.

Kada je re o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza:onih koje su usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda elijskih elemenata krvi, poznatih pod imenom "krvna slika" i drugih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Te analize poinju uzimanjem krvi, najee iz jagodice prsta ili vene na ruci, a u tom uzorku se zatim testiraju razliiti sastojci, zavisno od toga ta lekar eli da proveri. Najee je to broj crvenih ili belih krvnih zrnaca i koliki je njihov odnos...

Ove analize su neophodne da bi se postavila valjana dijagnoza i usmerilo leenje irokog dijapazona bolesti. Uzimanje krvi traje veoma kratko i mnogi smatraju da je gotovo potpuno bezbolno, a u veini laboratorijskih analiza ne prethodi nikakva specijalna priprema, ba kao to se nakon preduzimanja ove dijagnostike procedure Ljudi odmah mogu vratiti svojim uobiajenim aktivnostima. Ipak, u cilju dobijanja to verodostojnijih rezultata, najee se savetuje uzdravanje od jela na dvanaest sati pre davanja krvi.

Normalne vrednosti krvi

To su vrednosti koje pokazuju statistiki nivo pojedinih parametara krvi kod veeg dela zdrave, odrasle populacije. Kad pacijent dobije podatak da njegovi nezultati "nisu normalni", re je o odstupanju od tih normalnih vrednosti i ne mora znaiti da se na osnovu toga moe sa sigurnou ustanoviti kakva je vrsta promena nastupila: lekar e tek uz druge dijagnostike procedure moi da kae ta takav rezultat znai u svakom pojedinanom sluaju.

Kompletna krvna slika

Zato se obavlja ova analiza?Kompletna krvna slika se radi zbog procene opteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremeaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloenosti otrovnim materijama.

Kada se vri testiranje? Kao deo rutinskog lekarskog pregleda.

Uzorak? Krv se uzima iz vene ruke ili jagodice prsta, odnosno iz pete kod novoroenadi.

Broj belih krvnih zrnaca

ta testiramo? Bela krvna zrnca se stvaraju u kotanoj sri i tite organizam od infekcija. Uestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet razliitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih tetnih materija. Kada je njihov broj uvean, to ukazuje da telo proizvodi vei broj ovih elija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, poveava se rizik od infekcije. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se i kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takoe moe da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

Zato se obavlja ova analiza? Ako lekar sumnja da se radi o infekciji ili alergijskoj reakciji, ali i u sluajevima praenja efekta preduzetog leenja (kod primene lekova koji smanjuju broj belih krvnih zrnaca).

Kada se vri testiranje? Ono je najee deo celokupnog pregleda krvi (kompletna krvna slika), zajedno sa brojem eritrocita i trombocita.

Uzorak? Iz vene na ruci ili jagodice prsta, ili iz pete kod novoroenadi.

Hemoglobin

Hemoglobin je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On je "nosa" kiseonika u krvi. Svakim udahom krv u pluima dobija kiseonik i zahvaljujui upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad elija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraanjem krvi u plua, oslobaanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika.

Krvne ploice

Krvne ploice ili trombociti su po veliini mnogo manje od belih ili crvenih krvnih zrnaca, a imaju ulogu zaustavljanja krvavljenja kada doe do oteenja krvnih sudova.

Test na mokranu kiselinu

Zato se obavlja ova analiza? Ovo ispitivanje se vri kako bi se ustanovio nivo mokrane kiseline u telu. Ona je, inae, proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Ako je nivo mokrane kiseline nizak, znai da nema nikakvih posebnih simptoma, dok povieni nivo dovodi do njenog taloenja u tkivima. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to ini na dva naina: dve treine preko mokrae, a jednu treinu putem stolice.

Kada se vri testiranje? U sluaju povienog stvaranja mokrane kiseline javlja se giht, odnosno taloenje mikrokristala prvenstveno u zglobovima. Razlog povienog nivoa mokrane kiseline moe biti i smanjena sposobnost bubrega da je izlui. Visoke vrednosti se zapaaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoi, kod alkoholiara, u Daunovom sindromu, kod trovanja olovom, loe ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti i psorijaze. Stres i izuzetno naporne fizike aktivnosti, kao i oteenje funkcije bubrega takoe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima ili zraenjem kod pojedinih vrsta raka podie ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih elija iz kojih se oslobaa purin, a samim tim i mokrana kiselina.

Uzorak? Krv se uzima iz vene na ruci.

Glukoza

Zato se obavlja ova analiza? Da bi se odredilo da li je ili nije nivo glukoze u krvi u normalnim granicama, to pomae u otkrivanju dijabetesa ili hipoglukemije.

Kada se vri testiranje? Nekoliko puta godinje u sluajevima kad neko stalno obavlja poslove praene stresom, a koje prate simptomi hiperglukemije i hipoglukemije i u trudnoi. Kod dijabetiara se nivo glukoze u krvi mora meriti i po nekoliko puta dnevno.

Uzorak? Krv se uzima iz vene na ruci, a oni koji sami mere nivo glukoze iz jagodice prsta.

Bilirubin

Dobija se razaranjem hemoglobina. Metabolie se u jetri i izluuje u ui. Akumulira se u krvi kada postoji oteenje jetre, zapuenje unih puteva ili poveano razaranje crvenih krvnih zrnaca.

Retko je povien i u drugim sluajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija. Pojedini lekovi koji oteuju jetru takoe mogu da dovedu do povienja nivoa bilirubina.

Kalcijum

Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoninog rada lezda sa unutranjim luenjem (pre svega paratitastih lezda), unosa namirnica koje sadre kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.

Povien je kod visoke koncentracije nivoa hormona paratitaste lezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod vika vitamina D, dugotrajne imobilizacije tj. svih bolesti praenih razgradnjom kostiju.

Moe biti i snienih vrednosti u sluaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja koliine belanevina u organizmu, upale pankreasa.

Hlor

Predstavlja neorganski anjon u vanelijskoj tenosti. Izuzetno je vaan za odravanje kiselinskobazne ravnotee u organizmu. Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti), kao u sluajevima povraanja, proliva, ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli, hroninog plunog emfizema, eerne bolesti, prekomernog znojenja, poremeaja rada nadbubrenih lezda, metabolike alkaloze. Kada se hlor preterano konzumira ili zadrava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). To se via pre svega kod bubrenih bolesti, dehidratacije (gubitka tenosti iz organizma) i preteranog leenja fiziolokim rastvorom.

Holesterol

Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega naina ishrane, naslea, rada hormona tj. lezda sa unutranjim luenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.

Povien je kod ishrane bogate masnim materijama, loe kontrolisane eerne bolesti, sniene funkcije titne lezde, hroninog oteenja jetre (upala, ciroza) i bubrega (nefrotski sindrom). I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.

Smanjen je kod pothranjenosti, anemije, akutnog hepatitisa i ponekad hipertireoze i u sluaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona titne lezde ...

Kreatin kinaza (CPK)

CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje elijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srani miii i mozak. Stoga se njegovo povienje nivoa u krvi javlja u svim sluajevima gde bivaju oteena i razorena pomenuta tkiva srani infarkt, povrede miia, miine distrofije i premorenost, hipotireoza i modani udar praen nekrozom.

Kreatinin

Dobija se metabolisanjem kreatina i izluuje filtriranjem kroz glomerule bubrega. Na osnovu njegove koncentracije u serumu indirektno se moe zakljuivati o funkcionisanju bubrega tj. njihovoj sposobnosti da iz organizma izluuju raspadne produkte metabolizma. Povien je kod akutne i hronine bubrene insuficijencije, prepreke u mokranim putevima i oteenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima.

Gama glutamil transpeptidaza ili transferaza (GGT)

Izrazito je osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Poviena je kod akutnog i hroninog hepatita [upale oteenja jetrinih elija], ciroze jetre, postojanja opstrukcije u unim putevima, primamih ili metastatskih tumora jetre, oteenja jetre izazvanog alkoholizmom, dekompenzovane srane bolesti, upale pankreasa i zloudnom tumoru pankreasa.

Gvoe u serumu

Koncentraciju gvoa u serumu odreuje nekoliko faktora ukljuujui apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj sri, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina.

Povieno je kod viestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvoa, poveanog i ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, razliitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre. Smanjeno je kod manjka gvoa prilikom infekcija razliitog porekla, oboljenja bubrega (nefroze i hronine bubrene insuficijencije), u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja elija krvi (hematopoeze].

Gvoe - sposobnost vezivanja u serumu

Gvoe se u telu transportuje spojeno sa belanevinom globulin transferinom ili siderofilinom. Kada u serumu ima manje gvoa, onda postoji i poveana potreba i sposobnost njegovog vezivanja u serumu npr. kod anemija, krvavljenja, trudnoi i akutnog hepatitisa. Sposobnost vezivanja je smanjena kod visokih vrednosti serumskog gvoa razaranja crvenih krvnih zrnaca, akutnih i hroninih infekcija, ciroze jetre, uremije i raka.

Mlena dehidrogenaza (LDH)

Uglavnom je rasporeena u telesnim tenostima i elijama i katalizira meusobno pretvaranje laktata i piruvata.

Poviena je kod svih stanja praenih propadanjem tkiva srca, bubrega, skeletnih miia, jetre, plua, koe. Takoe i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora.

Magnezijum

Prvenstveno je meuelijski elektrolit. Znaajan je za prenos signala izmeu nerava i miia kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.

Povienje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih koliina soli magnezijuma, najee intravenski ili u vidu injekcija.

S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je ei njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka uestalim stolicama, hroninog alkoholizma i hronine upale jetre.

Kisela fosfataza

Nalazi se u visokim koncentracijama u tkivu prostate i crvenim krvnim zrncima. Poviena je kod raka prostate koji se iri van kapsule lezde ili daje udaljene metastaze, kod leukemije i multiplog mijeloma sa jakim promenama na kostima.

Alkalna fosfataza

Visoke koncentracije ovog enzima se nalaze u kostima u rastu, u ui, i u posteljici trudnica (placenti). Poveanje nivoa u dejem uzrastu ne govori sigurno o postojanju oboljenja mada, kao i kod odraslih, moe da govori o bolestima kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padetova bolest). Karakteristino je povienje u sluajevima postojanja prepreke u unim putevima (kamen, oiljno tkivo, rak], ali i kod oboljenja jetre i tokom normalne trudnoe.

Fosfor

Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paratitastih lezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju. Povien je kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D, a smanjen kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, hroninog alkoholizma, oboljenja jetre, poremeaja acidobazne ravnotee.

Kalijum

Izuzetno vaan mineral koji direktno utie na funkciju nerava i miia, pre svega, u smislu njihove oteene kontraktilne sposobnosti. Povien je kod insuficijencije bubrega i nadbubrene lezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli.

Smanjen je kod slabe ishrane, gladovanja, neadekvatne apsorpcije u organima za varenje ili velikog gubitka povraanjem ili dijarejom tj. putem bubrega (poremeaji nadbubrene lezde, davanje diuretika, metabolika alkaaloza).

Proteini u serumu

Pod uticajem je ishrane i funkcije vitalnih organa jetre i bubrega. Uglavnom se uoava smanjenje koncentracije albumina kod pothranjenosti, loeg varenja, poveanog gubitka putem bubrega, kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.

Fibrinogen

Protein u plazmi koji se sintetie u jetri. Koristi se kao nespecifini pokazatelj zapaljenske reakcije u organizmu. Povien je kod bolesti bubrega, infektivnih i reumatskih oboljenja. Snien je kod akutne i hronine insuficijencije jetre, akcidenata u trudnoi, embolije, metastaza raka prostate i drugih organa, leukemije.

Natrijum

Zajedno sa anjonima predstavlja najvei deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje neguliu u velikoj meri raspodelu vode u telu. Povean je kod deficita vode u telu, traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema, a smanjen u sluaju insuficijencije bubrega i nadbubrene lezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka.

Transaminaze

SGOT i SGPT

Unutarelijski enzimi koji uestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, miiima i mozgu. Poviene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oteenju prvenstveno ovih organa akutna infekcija ili toksino oteenje jetre, infarkt miokarda, ciroza ili rak jetre. SGOT je povien kod distrofije miia, dermatomiozitisa i mioglobinurije.

Trigliceridi

Masnoa iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetie u elijama crevne sluzokoe, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stie do jetre. Viak se deponuje u obliku masnih naslaga.

Povien je nivo kod poveanog unosa hranom, oteenja funkcija jetre, hroninog alkoholizma, eerne bolesti, nefrotskog sindroma, opstrukcije unih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i to je za savremenog oveka veoma vano istai stres.

Urea

Urea je krajnji produkt metabolizma belanevina. Izluuje se putem bubrega tj. mokrae. Poviena je kod bolesti bubrega ija je funkcija ienja" organizma oteena u sluajevima nefritisa, postojanja prepreke u mokranim putevima, smanjenog bubrenog krvotoka, stanjima oka. Smanjene vrednosti se ree viaju kod pothranjenosti i insuficijencije jetre.

Sedimentacija

Ukazuje na mogue postojanje organskog oboljenja. Ubrzana je kod upala, razaranja elija, masivnih trovanja, u trudnoi i posle poroaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama oka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).

Usporena je kod novoroeneta, policitemije, kongestivne srane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.

dr ore Caki, Milo Lazi

Dopuna na gore ispisani odlicni tekst o laboratorijskoj analizi krvi, a u kojem se nalaze i skracenice kod elektronskog izveshtaja laboratorijske analize krvi (kada se u laboratorijskom nalazu krvi umesto nashih reci nalaze engleske skracenice (npr. umesto Leukociti - WBC (White blood cells); LYM# (iliti ukupan broj limfocita); MCH, HCT, LYM WBC i sl.). Moze biti od pomoci da bude sami svoj hematolog :)

------HEMATOLOGIJA sedimentacija eritrocita kompletna krvna slika (leukociti, diferencijalna krvna slika, eritrociti, hemoglobin, hematokrit, MCV, MCH, MCHC, RDW, trombociti, MPV)

vie o hematolokim pretragama:Brzina sedimentacije eritrocita (SE) je nespecifini pokazatelj upale, poviena je kod infekcija, artritisa, reumatske groznice, infarkta miokarda, malignih bolesti, takoer i za vrijeme trudnoe i nakon intenzivnog vjebanjaKompletna krvna slika (KKS) je najee ordiniran test koji daje vane informacije o zdravstvenom stanju pacijenta, radi se kao dio redovnog rutinskog pregleda kao screening za iroki raspon bolesti, kod anemija, infekcija, malignih bolesti. KKS ukljuuje broj leukocita, eritrocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokritEritrociti su stanice koje sadre hemoglobin i sudjeluju u prenosu kisika i ugljinog dioksida u organizmu.Hemoglobin je proteinski kompleks koji prenosi kisik iz plua u tkiva i ugljik dioksid iz tkiva natrag u plua, koncentracija hemoglobina i/ili eritrocita je smanjena kod anemijaHematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi Eritrocitne konstante se izraunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvaliteti eritrocita. MCV (mean cell volume) prosjeni volumen eritrocita - daje informaciju o veliini eritrocitaMCH (mean cell hemoglobin) - prosjena koliina hemoglobina u eritrocitu MCHC (mean cell hemoglobin concentration) prosjena koncentracija hemoglobina u litri eritrocitaRDW (red cell distribution width) mjera varijabilnosti veliine eritrocitaOsnovna funkcija Leukocita je obrana organizma od infekcije, pri emu svaka odreena populacija leukocita ima zasebne funkcije. Neutrofilni granulociti zajedno s Monocitima ine osnovu fagocitnog obrambenog sustava u organizmu. Na ovaj nain sudjeluju u obrani organizma od bakterijskih infekcija. Eozinofilni granulociti sudjeluju u obrani organizma od alergijskih agensa i parazitarnih infekcija. Limfociti proizvode antitijela i sudjeluju u obrani od virusa. Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i takoer sudjeluju u alergijskom odgovoruTrombociti su stanice koje sudjeluju u zgruavanju krvi, manjak trombocita izaziva sklonost krvarenju, viak izaziva pojaano zgruavanje krviMPV (mean platelet volume) - prosjeni volumen trombocita - daje informaciju o veliini trombocitaPDW - (platelet distribution width) prosjeni volumen trombocita - daje informaciju o veliini trombocita

OSNOVNE BIOKEMIJSKE PRETRAGE glukoza bilirubin AST, ALT, GGT, AP jetreni enzimi amilaza urea kreatinin urati lipidogram (trigliceridi, kolesterol, HDL, LDL) proteini albumini imunoglobulini (IgA, IgG, IgM) elektroliti (Na, K, P, Ca) eljezo, UIBC, TIBC kreatin kinaza, laktat dehidrogenaza srano-miini enzimi feritin

vie o osnovnim biokemijskim pretragama:ALANIN AMINOTRANSFERAZA (ALT)Jetreni enzim, povienu koncentraciju enzima nalazimo kod velikog broja jetrenih bolesti trakta (izrazito je povien kod virusnih hepatitisa), kod bolesti pankreasa (kronini i akutni pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.

ALBUMINAlbumin je protein koji se sintetizira u jetri, osnovna mu je funkcija odravanje ravnotee fluida u organizmu. Smanjene koncentracije albumina nalazimo jake proteinurije (nefrotski sindrom), uroenih greaka organizma (bisalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opeklina i enteritisa

ALKALNA FOSFATAZA (ALP)Mjerenje ALP-a se koristi u dijagnostici hepatobilijarnih bolesti (izrazito povien kod kolestaze) i bolesti kostiju povezanih sa poveanom aktivnou osteoblasta. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti, kongestije srca i ulcerativnog kolitisa e davati umjereno poviene vrijednosti ALP-a u serumu. Takoer ALP je fizioloki povien kod djece i trudnica i treem trimestru trudnoe.

AMILAZAAmilaza je poviena u serumu oboljelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti lijezda slinovnica (mumps), a moe biti poviena i kod bolesti bilijarnog trakta (kolecistits, kolangitis, kolelitijaza), perforacije ira na elucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima

ASPARTAT AMINOTRANSFERAZA (AST)AST-a ima najvie u jetri, sranom miiu, te manje u mozgu, bubrezima, guterai, pluima i u nizu drugih organa. Poviene vrijednosti AST-a nalazimo kod infarkta miokarda, miine distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrijednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksinom hepatitisu, povien kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog kroninog hepatitisa)

BILIRUBINBilirubin je razgradni produkt hemoglobina. Povienje koncentracije bilirubina ima za posljedicu pojavu ute boje koe, sklera ili sluznica. Razlikujemo 4 vrste utica: hemolitika utica (poveana razgradnja hemoglobina), opstruktivna utica (zastoj u bilijarnom traktu), hepatocelularna utica (poremeaj ekskretorne funkcije jetrenih stanica) i funkcionalna utica.

UREAUreja je glavni metaboliki produkt duikovih tvari u organizmu i iz tijela se izluuje putem urina. Poviena koncentracija ureje u serumu nalazimo kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je poveana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i ozljeda. Kod dugotrajnog gladovanja i tekih oteenja jetre koncentracija ureje je sniena

KALCIJKalcij se u organizmu nalazi najveim dijelom u kostima, manjim dijelom u plazmi (1-2%), promjena koncentracije kalcija u serumu promijenjena je u bolesti kostiju (osteoporoza, tumori s metastazama u kostima), alkoholizmu, nekim malignim bolestima, akutnom pankreatitisu

KOLESTEROLKoncentracija kolesterola poviena je: u poetnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu nasljednih bolesti (hiperkolesterolemija tip IIa)Hipokolesterolemija je mnogo rjea od hiperkolesterolemije, nalazi se obino kod hiperfunkcije tiroideje, a niske koncentracije se mogu nai kod nekih bolesti kod kojih postoji teko oteenje jetre (ciroza i teki kronini hepatitisi).

KREATININKreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gdje se dijelom izluuje iz organizma.Koncentracija kreatinina u serumu ovisi prvenstveno o glomerularnoj filtraciji pa je to dobar pokazatelj funkcije bubrega. Zato se kod smanjene funkcije bubrega nalazimo povienu koncentraciju kreatinina u serumu

NATRIJSmanjene koncentracije natrija u serumu nalazimo kod: gastrointestinalnih poremeaja (gastritis, tumor eluca, intestinalna opstrukcija), jake diureze, hipofunkcija nadbubrene lijezde (nedostatak aldosterona), bubrenih bolesti (kronini glomerulonefritis), jakog znojenja i infektivnih bolesti (pneumonija)Poviene koncentracije natrija nalazimo kod: hiperfunkcije nadbubrene lijezde, kod pretjeranog gubitka tekuine (povraanje, proljev)

KALIJSmanjene koncentracije kalija u serumu nalazimo kod: gubitka uslijed prekomjerne diureze, povraanja, proljeva ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tekuine, hiperfunkcije nadbubrene lijezde, nedovoljne prehrane i naglog prijelaza kalija iz ekstracelularne tekuine u stanicu (dijabetika acidoza)Poviene koncentracije kalija nalazimo kod: terapije kalijem, kronine bubrene insuficijencije, hiperfunkcije nadbubrene lijezde

GAMA GLUTAMIL TRANSFERAZA (GGT)Najvie -GT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog crijeva i mozgu, nalazi se na mjestima intenzivne apsorpcije aminokiselina.Porast aktivnosti -GT-a smatra se najosjetljivijim pokazateljem oteenja jetre. Aktivnost je poviena kod ciroze jetre, akutnom virusnom hepatitisu, agresivnom kroninom hepatitisu, pankreatitisu, infarktu miokarda.

GLUKOZAKoncentracija glukoze u krvi se odrava u granicama normale djelovanjem sloenog hormonskog sustava. Poviena koncentracija glukoze - hiperglikemija diabetes mellitus, feokromocitom, teke opekotine, ok, stanja sa povienim adrenalinomSniena koncentracija glukoze - hipoglikemija hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod prirodnih greaka u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre

HDL KOLESTEROLOd ukupnog kolesterola u serumu oko 20% otpada na HDL kolesterol (Heavy density cholesterol). HDL kolesterol , odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Osobe koje imaju sniene vrijednosti HDL kolesterola imaju vei rizik od obolijevanja od koronarnih bolesti.

LDL KOLESTEROLLDL kolesterol ili loi kolesterol i njegovo odreivanje je vano kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za aterosklerozu

ELJEZOeljezo je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je dio hemoglobina, mioglobina, citokroma i mnogih enzima. Glavno skladite eljeza je retikuloendotelni sustav, zatim jetra, slezena, kotana sr i bubrezi.Smanjena koncentracija eljeza u serumu (hiposideremija) openito je posljedica nedostatka eljeza u organizmu iji uzrok moe biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak eljeza (nefroza, nefritis, tea krvarenja) ili smanjeno otputanje eljeza iz RES-a (akutne i kronine infekcije, autoimune bolesti). Hipersideremiju nalazimo kod hemolitikih anemija, kod trovanja olovom, u cirozi jetre, te kod hemokromatoze i hemosideroze.

KAPACITET VEZANJA ELJEZATransferin je protein koji prenosi eljezo u serumu, o koliini transferina u serumu ovisi koliko se eljeza moe vezati, odnosno koliki je ukupni kapacitet vezanja eljeza u serumu, TIBC (total iron binding capacity). Normalno je da samo jedan dio transferina ima vezano eljezo, dok je drugi dio transferina slobodan, tj. nezasien. Taj dio transferina koji jo moe vezati eljezo zove se nezasieni kapacitet vezanja eljeza, UIBC (unsaturated iron binding capacity).TIBC je smanjen u cirozi, hemokromatozi, nefrozi, kroninim infekcijama i malignim bolestima. Porast TIBC-a. Porast TIBC-a se esto javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom eljeza u organizmu, kod nekroze jetre zbog otputanja feritina, te kod ena koje su na oralnih kontraceptivima,

LAKTAT DEHIDROGENAZA (LDH)LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim miiima i eritrocitima Povien je u megaloblastinoj i pernicioznoj anemiji, virusnom hepatitisu, oku, hipoksiji, infarktu miokarda, cirozi, opstruktivnoj utici, bubrenim bolestima, metastatskom karcinomu.

FOSFOR (P)Fosfor je uz kalcij vaan za izgradnju kostiju, takoer je vaan u aktivaciji mnogih metabolikih putova.Poviene koncentracije fosfora nalazimo kod Pagetove bolesti, nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod pretjerane konzumacije alkohola i kao posljedica uzimanja nekih lijekova

UKUPNI PROTEINIProteini su sastavljeni od -aminokiselina meusobno povezanih peptidnim vezama, dok sloeni proteini imaju i neproteinsku ili prostetiku skupinu. Funkcija pojedinih proteina moe biti: odravanje osmotskog tlaka, enzimska, obrambena, graevna, puferska, transportna, hormonska itd.Poveana koncentracija ukupnih proteina hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, paraproteinemije i mijeloma i kroninih bolesti (ciroza jetre, SLE, sarkom, kronine upale).Sniena koncentracija ukupnih proteina hipoproteinemija javlja se kod prekomjerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina ili poveanog katabolizma proteina (hipertireoza, DM, nefroza, malapsorpcija)

TRIGLICERIDIPoviena koncentracija triglicerida - Hipertrigliceridemija diabetes mellitus, opstruktivna utica, nefroza, hipotireoza. Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostike vrijednosti i moe se nai kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja jetrenih bolesti.

URAT (MOKRANA KISELINA)Mokrana kiselina je krajnji produkt razgradnje egzogeno unesenih i endogenih purina. Veinom se izluuje urinom (75%)Uzrok povienja mokrane kiseline (hiperurikemija) moe biti poveana sinteza, poveano unoenje purina hranom ili smanjeno izluivanje putem bubrega. Javlja se kod bolesti bubrega, gihta, leukemija i ponekad u hipertrigliceridemiji, alkoholizmu, eklampsiji i respiratornoj acidozi

SPECIJALISTIKE PRETRAGE

TUMORSKI MARKERI AFP CA 15-3 CA 19-9 CA-125 CEA hCG PSA fPSA

vie o pojedinim tumorskim markerima:AFP (-feto protein) jetra, ovariji i testisi, takoer fizioloki povien za vrijeme trudnoeCA 15-3 (Cancer antigen 15-3) rak dojke, ponekad plua i jajniciCA 19-9 (Cancer antigen 19-9) pankreas, ponekad debelo crijevo i uni vodoviCA-125 (Cancer antigen 125) jajnici, povien i u endometriozi i nekim benignim promjenamaCEA (carcino-embrionic antigen) debelo crijevo, dojka, plua, titnjaa, jetra, cerviks, mjehur, povie je i kod puaahCG (human chorionic antigen) testisi, uterus, fizioloki povien u trudnoiPSA (Prostate specific antigen) prostata, povien je i kod hipertrofije prostate, prostatitisa

HORMONI TITNJAE T3 T4 TSH fT3 fT4 dodatni testovi za ispitivanje funkcije funkcije titnjae: antitijela titnjae

vie o testovima za ispitivanje funkcije titnjaetitnjaa proizvodi dva hormona tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), ovi hormoni reguliraju tjelesne funkcije: brzinu rada srca, sintezu proteina, metabolizam ugljikohidrata, produkciju i razgradnju kolesterola i triglicerida. Koncentracija hormona titnjae u krvi regulirana je sa tirotropinom (TSH)

SPOLNI HORMONIAnalize spolnih hormona korisne su za : otkrivanje ovulacije, kontrolu terapije usmjerene na izazivanje ovulacije, ispitivanje amenoreje, otkrivanje smanjene funkcije spolnih lijezda i neplodnosti LH FSH E2 testosteron progesteron prolaktin HCG

vie o spolnim hormonima:Izluivanje hormona spolnih lijezda i razvoj spolnih stanica kontroliraju gonadotropini iz hipofize (LH, FSH). Najvaniji hormoni iz spolnih lijezda su testosteron iz Leydigovih stanica testisa i estradiol (E2) iz folikularnih stanica jajnika. U mukaraca LH izaziva izluivanje testosterona iz Leydigovih stanica, a FSH spermatogenezu. Kod ena se u ciklikim promjenama koncentracija hormona priprema maternica za usaivanje oploenog jajaca: U prvoj polovici ciklusa, LH i FHS stimuliraju razvoj folikula u jajnicima i izluivanje estrogena. U sredini ciklusa naglo se poveava izluivanje LH, to dovodi do ovulacije i pretvaranje jednog folikula u uto tijelo koje izluuje estrogene i progesteron: Ako se jajace ne ugnijezdi, uto tijelo propada, koncentracije hormona se snizuju, endometrij se razgradi i oljuti i poinje menstruacija. Ako je dolo do oplodnje, jajna stanica se usadi, razvije se placenta koja proizvodi HCG (korionski gonadotropin)Poviena koncentracija prolaktina obino je poslijedica adenoma hipofize koje kod ena izaziva neplodnost i amenorejuKoncentracije spolnih hormona kod ena treba tumaiti u odnosu na fazu menstrualnog ciklusa

PRETRAGE IZ URINA rutinski pregled urina (test traka i mikroskopski pregled) mikroalbumin droge u urinu urinokultura -HCG test na trudnou

vie o pretragama iz urinaRUTINSKI PREGLEDAnaliza urina je jedna od korisnijih screening metoda iji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma te o stanju genitalno-urinarnog sistema.Rutinska analiza urina sa test trakama je dio rutinskog lijenikog pregleda, kod sistematskih pregleda, kod primanja pacijenta u bolnicu i kod praenja tijeka bolestiRezultati ovih jednokratnih traka mogu dati informaciju o metabolizmu ugljikohidrata, funkciji bubrega i jetre, acidobaznoj ravnotei, prisustvu bakterija i koncentraciji otopljenih tvari u urinu.Kod mikroskopskog pregleda prisutnost staninih elemenata i cilindra u urinu uglavnom ukazuje na postojanje bolesti. U urinu moemo nai i bakterije kao znak upale. Kod nekih metabolikih bolesti (giht, cistinurija) od dijagnostikog znaaja je i nalaz kristala u urinu, takoer u urinu se moe nai i na kristale lijekova (sulfonamidi)

DROGE U URINU kvalitativni testmetamfetamin, kokain, kanabinoidi, opijati

SEROLOKE I MOLEKULARNE PRETRAGE Hepatitis A, B, C Sifilis Epstein Barr Borellia Cytomegalovirus Humani papiloma virus dokazivanje i tipizacija Herpes simplex Chlamydia Trachomatis Toxoplasma Rubella HLA DNA tipizacija u autoimunim bolestima (reumatiodini artritis, ankilozantni spondilitis, neuroloke bolesti, psorijaza)

TORCH panel - Testiranje na grupu infektivnih bolesti koji su posebno opasni za trudnice jer mogu izazvati oteenje kod novoroeneta ukljuuje slijedee testove: toksoplazmoza, rubeola, citomegalovirus i herpes simplex virus

SPOLNO PRENOSIVE BOLESTI Neke od spolno prenosivih bolesti ne pokazuju jasne simptome, ali mogu izazvati trajne posljedice (neplodnosti), zato je kod seksualno aktivnih osoba vano napraviti screening Chlamydia trachomatis Klamidiju esto zovu tiha epidemija jer je veliki dio ljudi zaraen, a da nemaju nikakve simptome. Ova bakterijska bolest je lako izljeiva, ali ako se ne lijei moe imati za posljedicu neplodnostHumani papiloma virus HPV est uzronik raka grlia maternice kod mladih enaHepatitis B i Hepatitis C virusne infekcije koje se mogu prenijeti seksualnim kontaktom, a izazivaju teka oteenja jetreAIDS spolno prenosiva bolest koja napada imunoloki sustavGenitalni herpes izaziva neugodni svrbe u genitalnoj regiji

PRETRAGE KOAGULACIJE PV APTT faktori koagulacije

OSTALE PRETRAGE krvna grupa i RH faktor hemoglobin A1c AST, ASTA osteokalcin, -cross laps testovi za osteoporozu reuma faktori RIST/RAST testovi za alergije

Dovoljna je samo jedna kap neke telesne tenosti da bi se brzim testovima za nekoliko minuta utvrdilo da li je neka osoba obolela od tumora, infarkta, ira na elucu, opasne angine i drugih infekcija. Brzim testom mogue je utvrditi i da li neko uzima drogu

U pojedinim razvijenim zemljama esto se preduzima takozvani skrining, pregledi stanovnitva zahvaljujui kojima su neke bolesti gotovo potpuno iskorenjene ili drastino smanjene. U ovakvoj, masovnoj proveri zdravlja od pomoi su i brzi testovi. Poslednjih nekoliko godina zdrastvene ustanove ih sve ee koriste za brzu dijagnostiku , ali ih kupuju i pojedinci koji ele da se oslobode sumnje na neku bolest. Jeftini su, nabavljaju se u oblinjoj apoteci i jednostavni za upotrebu.

O kakvim je testovima re? To su brzi dijagnostiki imuno-hromatografski testovi bazirani na reakciji antigen-antitelo. Ovim testovima se moe postaviti dijagnoza na osnovu razliitih telesnih tenosti: pljuvake, urina, seruma, plazme ili krvi. Najee se rezultat dobije posle 5 do 15 minuta, najdue sat ili dva. U naoj zemlji koriste se brzi testovi za utvrivanje alergije, pojedinih vrsta raka, u postavljanju dijagnoze infarkta, infektivnih bolesti, hepatitisa Be, Ce, sifilisa, malarije. Za sada ih nabavljaju samo pojedine klinike, laboratorije i domovi zdravlja. Neki od njih mogu se kupiti u apoteci, kao to je test za otkrivanje ovulacije, dokazivanje trudnoe i droge iz urina.

Brzi testovi su pouzdani

Koliko su nalazi brzih testova tani? Svi ovi testovi kliniki su ispitani i provereni veoma osetljivim metodama, pa su tek onda puteni na trite, saznajemo od mr sci ph Marice Markovi, specijaliste medicinske biohemije iz Biomedike. Generalni stav inostranih i domaih strunjaka je da se negativan rezultat na brzom testu smatra definitivnim, a kada je pozitivan obavezno se preduzima dodatna, sloenija laboratorijska provera.

Poslednjih godina takoe je veoma popularan, naroito meu roditeljima, test kojim se za nekoliko minuta utvruje prisustvo droge u urinu. Od nae sagovornice saznajemo da drogu u organizmu nije uvek jednostavno utvrditi. U naoj zemlji samo nekoliko najveih ustanova, meu kojima nacionalni Institut za toksikologiju i Institut za bezbednost, imaju aparat za dijagnostikovanje droge i njenih metabolita. Meutim, rezultat analize se relativno dugo eka. Da bi se u krvi ili urinu utvrdila hipnotika supstanca potreban je ceo dan. Osim toga, neophodna je i posebna strunost. Biohemiar koji obavlja ovu analizu mora dobro poznavati put razgradnje droge u razliite metabolite, budui da ona ima iste podstanice u razgradnji kao i pojedini lekovi. Sa brzim testom ova dilema je iskljuena. Njime se moe dijagnostikovati i HIV, bolest koja je rasprostranjena meu narkomanima. Ovu populaciju je teko ubediti da dou u laboratoriju na pregled, a sa brzim testovima je lako otii u njihove grupe, odagnati im sumnje i upozoriti ih na moguu opasnost.

Brzim testom odreuje se i proponin u krvi, marker infarkta miokarda. Za analizu je dovoljna samo kap krvi iz prsta i ve za 10 minuta moe se utvrditi da li je bolesnik dobio srani udar. Po miljenju nae sagovornice ovaj test bi trebalo da ima svaki dom zdravlja i svaki porodini lekar, da bi se dobila trka sa vremenom i zaustavilo propadanje sranog miia. Kada se radi uobiajenim laboratorijskim metodama ista analiza traje bar jedan sat, a to je relativno spora procedura za leenje infarkta.

Otkriva anginu

Brza dijagnostika je vana i za otkrivanje helikobakter pilori, biaste bakterije koja izaziva gastritis i ir na elucu. Moe se utvrditi iz kapljice krvi ili izdisajnim, ureaza testom. Reakcija nastupa odmah, posebno ako je bolest u akutnoj fazi. Ova bakterija je osetljiva samo na odreene antibiotike, zato je za leenje vano da se prvo otkrije uzronik zapaljenja sluznice eluca i dvanaestopalanog creva, a tek potom odredi terapija.

Kod utvrivanja bakterije streptokoke grupe A, izazivaa angine brzi testovi su takoe od velike pomoi. Bris iz grla se stavi u epruvetu sa rastvorom i ostavi da stoji dva minuta. Zatim se dve kapi tenosti spuste na ploicu i prema reakciji se prepoznaje prisustvo ili odsustvo bakterije. Ukoliko je test pozitivan pojavie se na ploici crvena nit, a leenje antibioticima moe odmah da pone. U laboratoriji se takav rezultat dobija mnogo sporije tek za 48 sati, ali je dijagnostiki vredniji budui da utvruje i broj bakterija i antibiotik na koje su osetljive, istie naa sagovornica.

Testovi kojima se brzo dijagnostikuju neke vrste tumora za sada nisu u prodaji i koriste se samo u laboratoriji. Ima ih vie vrsta: za detekciju raka prostate, tumora debelog creva, jetre. Po reima nae sagovornice, zdravstveni i ekonomski znaaj ovih testova je veliki. Jeftinija bi bila provera itavog stanovnitva brzim testom za otkrivanje raka debelog creva nego leenje samo jednog bolesnika od ove bolesti. Ovaj test se zasniva na tome to mesecima, ak i godinama pre otkrivanja ovog raka nastaju krvarenja koja se ne opaaju golim okom. im se sumnjive promene otkriju brzim testom, ispitivanja se nastavljaju sloenijim metodama i odmah preduzima leenje u ranoj fazi bolesti. Postoje i brzi cervikalni brisevi koji treba da potvrde ili odagnaju sumnju kod prvih promena na grliu materice, kada je rak potpuno izleiv.

Najveu popularnost brzi testovi su stekli na dokazivanju trudnoe. Odnedavno parovi koji ele potomstvo brzim testom iz kapljice urina ene mogu da saznaju da li je vreme za oploenje jajne elije koje traje samo 24 asa meseno.

Brza dijagnostika posebno je korisna u svim sluajevima kada treba iskljuiti sumnju na neku bolest jer se tako tedi i na vremenu, ali i na skupim laboratorijskim analizama.Vera BokoviRBC-eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove telaWBC-leukociti (bela krvna zrnca) koji slue za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivicaPLT-trombociti (krvna ploice) koji uestvuju u stvaranju ugruaka i zaustavljanja krvarenjaHb - koncentracija hemoglobinaHct - udeo krvnih elija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krviMCV - srednja zapremina eritrocitaMCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitimaRDW - irina distribucije eritrocitra,sortiranje eritrocita po veliiniMTV - prosena srednja zapremina trombocitaNORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE

rbc - ene 3.86 - 5.08x1012/l- mukarci 4.34 - 5.72x1012/lHb - ene 119 - 157 g/l- mukarci 138 - 175 g/lHtc - ene 0.356 - 0.470 l/l- mukarci 0.41 - 0.53 l/lMCV 83 - 97.2 flMCH 32.9 pgMCHC 320 - 360 g/lRDW 9.0 - 13.8 %wbc- 3.4 - 9.7x109/lEozinofili 0 - 7%Baziofili-nesegmentirani-segmentirani0 - 1 %0 - 2 %44 - 72 %Limfociti 20 - 46 %Monociti 2 - 12 %plt- 158 - 424x109/lMTV 6.8 - 10.4 fl (MTV je isto to i MPV)

jerivlajko

ALKALNA FOSFATAZA - enzim kojeg proizvode kosti, jetra i bubrezi. Normalne vrednosti u krvi: 78-217 U/l za mukarce; 68-234 U/l za ene Poveane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i ponovne izgradnje kostiju odvija "punom parom", to je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma.

AZOTEMIJA, UREMIJA - gomilanje azotnih spojeva u krvi zbog poremeene funkcije bubrega. U norrnalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokrae. Normalne vrednosti ureje u krvi: 2,8-8,3 mmol/l Poveane vrednosti znae da bubrezi ne rade kako treba. Lagano povienje ponekad moe da bude prouzrokovano veim unosom beianevina branom (meso, jaja) u danima pre analize.

BILIRUBIN - materija koju proizvodi jetra iz bemoglobina razorenih, starih crvenih krvnih elija. Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/l Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci mogu da budu dugotrajno leenje nekim lekovima (tetraciklini, protivuplani lekovi), postojanje kamena u ui ili virusna upala - hepatitis (A, B i C)

GLIKEMIJA - pokazuje koliinu glukoze (eera) u krvi Normalne vrednosti u krvi: 4,2-6,4 mmol/l Treba da se zabrinete ve kod laganog porasta vrednosti, jer to govori o sklonosti ka eernoj bolesti. To treba proveriti dodatnim analizama.

HEMOGLOBIN - belanevina koja sadri gvoe i prenosi kiseonik; najvaniji sastojak crvenih krvnih elija. Normalne vrednoti u krvi: 138-175 g/l za mukarce, a 119-157 g/l za ene Treba da se zabrinete kod niih vrednosti jer pokazuju manjak gvoa u krvi, to moe da bude uzrok anemije iti malokrvnosti (npr. zbog obilnih menstruacijskih krvarenja).

KREATININ - otpadna materija koja se iz organizma odstranjuje mokraom

Normalne vrednoti u krvi: 80-125 mikromola/l za mukarce, a 64-107 mikromola/l za ene Treba da se zabrinete ak i ako su vrednosti vrlo malo poveane jer to pokazuje da bubrezi ne "proiavaju" krv kako bi trebalo. Uzrok moe da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma.

SEDIMENTACIJA - brzina kojom se krvne elije (uglavnom crvene, ali i bele i trombociti) izdvajaju iz seruma. Poveana sedimentacija je znak upale (od prehlade do upale zuba), ali sedimentacija moe da bude poveana i zbog niza drugih razloga. Normalne vrednosti: 2-15 milimetara na sat Poveana sedimentacija je znak da u organizmu postoji neka upala, mada moe da bude znak i nekih drugih poremeaja.

TRANSAMINAZE - enzimi koje uglavnom (ali ne iskljuivo) proizvodi jetra, a prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT). Normalne vrednosti u krvi: 6-26 U/l (AST), 6-34 U/l (ALT) Znatno poveanje moe da bude posledica prevelike telesne teine ili loeg rada jetre zbog preteranog konzumiranja alkohola, preterane upotrebe lekova ili pak hepatitisa.

TRIGLICERIDI - vrsta masnoa u krvi koje u celosti dolaze iz hrane. Normalne vrednosti u krvi: manje od 2,0 mmol/l Treba da se zabrinete kod poveanja vrednosti i pripazite na ishranu (previe eera, masnoa, alkohola). Poveane vrednosti nalaze se i kod ljudi koji boluju od dijabetesa.

UKUPNI HOLESTEROL - meri se holsterol tj. najvanija masnoa u krvi. Normalne vrednosti u krvi: manje od 5 mmol/l Poviene vrednosti ukazuju na to da je u ishrani previe masti ivotinjskog porekla, Treba. paziti i na HDL, tzv. zatitni holesterol ije su vrednosti normalne ako je vei od 2,0 mmol/l. I minimalno smanjenje upuuje na poveani rizik od ateroskleroze (taloenja rnasnoa na unutranjim zidovima krvnih sudova, to dovodi do njihovog zaepljenja i bolesti kao to su infarkt srca i modani udar). Poveani HDL je pak pokazatelj zatienosti od kardiovaskularnih bolesti.

NALAZ MOKRAE

Vani podaci odnose se na materije koje normalno ne bi smele da budu prisutne u mokrai.

ERITROCITI: nalaz u mokrai upuuje na poremeaj u funkcionisanju bubrega ili mokranih puteva, te na mogui mokrani kamenac.

GLUKOZA: eer u mokrai upuuje na eernu bolest.

LEUKOCITI: nalaze se u sedimentu mokrae kada se radi o upali urinarnog trakta ili nekog njegovog dela, na primer mehura (vie od 5-10 leukocita u vidnom polju).

PROTEINl: ako ih ima mnogo, ukazuju na izmenjen rad bubrega. No ne treba paniiti ako se javljaju samo u tragovima.

URINOKULTURA: izvrsno je ako u mokrai nisu naene bakterije. Ako je pronaen bito koji mikro-organizam, verovatno se radi o upali urinarnog trakta, posebno ako je koliina vea od 10 (na 5 stepen).

PRAVILAPrilikom davanja urina i krvi na analizu, potrebno je potovati odreena pravila.Urin - Prvi jutarnji urin se uzima u sterilnu posudu pri emu je neophodna odgovarojua higijena pacijenta.Krv - Prilikom davanja krvi na analizu ne treba uzimati hranu 12 sati pre vaenja krvi, a moe da se pije voda i ajevi bez eera. Ujutro, pre voenja krvi ne sme se nita jesti, piti, puiti i uzimati lekovi.

KRV - HEMATOLOKI PARAMETRIHemoglobin - normalno: 110-165 g/l Sniene vrednosti su najee znak anemije. Poviene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.

Eritrociti (crvena krvna zrnca) - normalno: 3,8-5,8 xE12/1 Sniene vrednosti su najee znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Poviene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.

Leukociti (bela krvna zrnca) - normalno: Odrasli-3,8-10; Deca-5-13xE9/l Rezultat nii od granine vrednosti najee je znak virusne infekcije, a vii bakterijske.

Trombociti (krvne ploice zaduene za zgruavanje krvi) - normalno: 150-400 xE9/l Povean broj trombocita moe da dovede do stvaranja krvnog ugruka u kardiovaskularnom sistemu. Snieni su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...

Sedimentacija eritrocita -normalna:2-12 mm/h mm/2hTo je nespecifian parametar. Povean je kod akutnih i hroninih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala... Sniene vrednosti nemaju dijagnostiki znaaj.

KRV - BIOHEMIJSKI PARAMETRI

Izgled seruma - normalan: bistar i svetlout Moe biti slabolipemian (slabozamuen), lipemian (zamuen) i mleno lipemi/an (jako zamuen), to ukazuje na poveanu masnou u krvi. esto do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridrava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum moe biti i crven zbog hemolize i ikterian usled poveanih vrednosti bilirubina.

Glukoza - normalno: 3,5-6,1 mmol/l Poviene vrednosti se javljaju kod dijabetiara, a sniene kod hipoglikemije razliitih uzroka.

Stanje bubregaUrea - normalno 1,7-8,3 mmol/lKreatinin - normalno: mukarci 62-106; ene 44-80 umol/l Poviene vrednosti se javljaju kod bubrenih oboljenja. Poveana urea, a normalan kreatininmoe da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Poviene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica vee fizike aktivnosti ili uzimanja steroida. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i ena uopte.

ElefctrolitiNatrijum - normalan: 139-154 mmol/l Sniene vrednosti kod bubrenih bolesnika

Kalijum - normalan: 3,8-5,3 mmol/l Poviiene vrednosti kod bubrenih bolesnika

Stanje zglobovaMokrana kiselina - normalna: mukarci 200-420; ene 140-340 umol/L Poviene vrednosti se javljaju kod gihta (taloenja kristala mokrane kiseline u zglobovima). Sniena koncentracija nema dijagnostiki znaaj.

Masnoe u krviHolesterol Preporuen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/lHDL holesterol (dobar) Preporuen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l Dijagnostiki znaaj imaju sniene vrednosti HDL holesterola. U tom sluaju postoji povean rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. to su vie vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "isti" krvne sudove.

LDL holesterol (lo) Preporuen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l Poviene vrednosti obino su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se poveava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

Trigliceridi Preporuen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l Poviene vrednosti najee su znak nepotovanja pravila da sene uzima hrana 12 sati pre vaenja krvi. Sniene vrednosti nemaju dijagnostiki znaaj.

Stanje jetreALT - normalna: 8-41 IJ/I Poviene vrednosti ukazuju na akutno oteenje jetre, najee izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pia, sokova...

AST - normalna: 7-38 IJ/I Poviene vrednosti ukazuju na znaajno oteenje jetre ili neka druga oboljenja (naprimer neka miina oboljenja)

Gama GT - normalna: Mukarci 8-40; ene5-35IJ/I Poviene vrednosti se najee javljaju kod alkoholiara i znak su osteenja jetre.

Bilirubin ukupni -Normalan:1,1-18,8 umol/l Poviene vrednosti se javljaju kod oteenja jetre i opstrukcije unih puteva. Sniene vrednosti nemaju dijagnostiki znaaj.

KostiAlkalna fosfataza -normalna: Odrasli 0-270; Deca do 810 IJ/IJedan od oblika alkalne fosfataze uestvuje u izgradnji kostiju. Poviene vrednosti mogu da ukazuju na poveanu razgradnju kostiju i na mogui razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je poviena.

PankreasS-alfa amilaza -normalna: 28-100 IJ/IU-alfa amilaza - normalna: - 0-450 IJ/I Povien nivo ukazuje na poremeaj u funkciji pankreasa.

Kotana srGvoe - normalno: mukarci 10,6-28,3; ene 6,6-26,0 umol/lZajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji odreuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) prua uvid u stanje kotane sri. Odreivanje samo gvoa nema nikavog znaaja za postavljanje dijagnoze anemije.

KRV - OSTALI PARAMETRI

Fibrinogen - normalan: 2-4 g/lTo je nespecifian parametar. Povean je kod aktunih i hroninih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala Sniene vrednosti nemaju dijagnostiki znaaj.

Proteini - normalni: 66-87 g/l Sniene vrednosfi su znak oteena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoi kada se sniene vrednosti esto javljaju.

(PT) - Protombinsko vreme - normalna: < 1,3 INRPT se odreuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su oekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.

ANALIZA URINA

Normalan urin je bistrog izgleda, ute boje i kisele reakcije. Sve to odstupa od ovoga, mogu je znak nastanka nekog oboljenja.

Izgled - normalno: bistar izgled Zamuen urin - ukazuje na povean broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu nai u sedimentu urina.

Boja - normalno: uta boja Tamnosme urin - ukazuje na poveanje bilirubina, to je najee znak oteenja jetre, odnosno pojave utice. Neki ljudi inae imaju povean bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan. Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, to najee ukazuje na oteenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najee kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oteenje mokranih kanala i beike.

Reakcija - normalno: kisela reakcija Alkalna reakcija - najee ukazuje na bakterijsku infekciju.

Relativna gustina - referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025 Poveana gustina moe da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremeaja funkcije hormona nadbubrene lezde, oteenja bubrega. Nastaje i usled poveanog gubitka vode - povraanje, dijareja, kao i visoka temperatura. Sniena je najee kod poveanog izluivanja urina.

Proteini - normalno: negativni Mogu da budu pozitivni usled poveane fizike aktivnosti ili u trudnoi, kada to nije znak patolokih promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa.

Glukoza - normalno: negativna Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan s poveanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), to se najee deava kod dijabetiara.

Urobilinogen - normalno: negativan Bilirubin - normalno: negativan Pozitivni rezultaii mogu da budu znak oteenja jetre ili ui.

Aceton - normalno: negativan Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetiara.

SEDIMENT URINA

Eritrociti svei - normalno: negativni Pozifivni su najee znak prisustva mokranih kamenaca ili peska u bubregu i mokranimputevima.

Eritrociti bledi - normalno: negativni Pozitivni su najee znak skoro preleane infekcije ili hronine bolesti bubrega.

Leukociti - normalno: do5 Broj leukocita do 50 (dosta) ili vie od 50 (masa) najee ukazuje na neki upalni proces u organizmu.

Epitelne elije ploaste - normalno: malo Ove elije oblau urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema vei dijagnostiki znaaj.

Epitelne elije okrugle - normalno: negativne Pozitivan nalaz ukazuje najee na oteenje bubrega.

Bakterije - normalno: negativne Pozitivan nalaz je najee znak bakterijske infekcije, a moe da bude i posledica nehigijene ili nepravilno uzetog urina - nesterilna posuda.

Urati amorfni - normalno: negativni Pozitivan nalaz nema dijagnostiki znaaj.

Kristali kalcijum-oksalata - normalno: malo Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali moe da bude znak peska u bubregu.

Kristali mokrane kiseline - normalno: negativni Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.

Kristali tripl-fosfata - normalno: negativni Pozitivan nalaz moe da bude znak bakterijske infekcije.

Sluz - normalno: negativna ili malo Pozitivan nalaz nema vei dijagnostiki znaaj.

Gljivice - normaho: negativne Pozitivan nalaz je najei znak gljivine infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetiara.

Cilindri - normalno: negafivni Pozitivan nalaz ukazuje na hronino bubreno oboijenje.

Spermatozoidi - normalno: negativni Pozitivan nalaz se javlja kod starijih mukaraca i ukazuje na oteenje prostate.

spec. med biohemije Dragana Vui - naelnica Slube laboratorijske dijagnostikemr ph Jelena Cvijetinovi - Dom zdravlja "dr Milutin Ivkovi", Palilla

avremenim laboratorijskim analizama u krvi se mogu otkriti sastojci i procesi koji su nesumnjivi pokazatelji bolesti. Rezultati analiza se koriste u leenju, a sve ee i u spreavanju bolesti

Biohemisjksi analizator

Hemijski procesi u organizmu mogu se pratiti preko:- krvi, - urina, - suza, - pljuvake, - stolice i - drugih telesnih tenosti.

Danas se izvodi vie od 500 razliitih biohemijskih analiza. Na osnovu njih, mogue je postaviti preciznu dijagnozu, odrediti terapiju, pratiti njeno delovanje i prevenirati bolesti. Po reima dr sc Mirke Ili, specijaliste medicinske biohemije i naelnice Centra za urgentnu laboratorijsku dijagnostiku u Institutu za medicinsku biohemiju Klinikog centra Srbije, krvna slika je osnovna analiza i test stanja organizma. Odreuje se prema krvnim elijama, koje se sastoje od:- crvenih krvnih zrnca (eritrociti), - belih krvnih zrnca (leukociti) i - krvnih ploica (trombociti).

Kada se kae loa krvna slika prvenstveno se misli na anemiju, odnosno na smanjeni broj i kvalitet eritrocita, ali je ona pokazatelj i drugih bolesti. Pregledom krvne slike odreuje se udeo:- krvnih elija u ukupnoj krvi (hematokrit), - broj eritrocita, - sredinji obim eritrocita (MCV), - srednja koncentracija eritrocita (RDV), - koncentracija hemoglobina u eritrocitima (MCHC).

Analiza krvne slike ukljuuje i utvrivanje broja i vrste leukocita. Ima veliki dijagnostiki i terapijski znaaj, posebno kada treba utvrditi da li je infekcija virusnog ili bakterijskog porekla. Broj trombocita (Tr) i njihov proseni srednji volumen (MTV) takoe je neophodan za ispitivanje krvne slike. Opadanje i porast trombocita ukazuju na vie dijagnoza.

Stres smanjuje gvoeNa smanjenu koliinu gvoa u krvi utiu razliiti inioci i pojedine hronine bolesti meu kojima su reumatoidni artritis i maligna oboljenja. Utvreno je da fiziki i mentalni stres, takoe, smanjuje gvoe. Poremeaji u metabolizmu gvoa koji prate pojedine anemije otkrivaju se posebnim analizama, pre svega TIBC analizom i ispitivanjem feritina. Nivo feritina u krvnoj plazmi zavisi od koliine gvoa u rezervama organizma, izuzev kod oboljenja jetre i pojedinih malignih bolesti.

Gvoe se u nalazi i u hemoglobinu, belanevini eritrocita. Kada se hemoglobin otkrije testovima u stolici, ispljuvku i urinu, pouzdan je znak krvarenja u organima za varenje, disanje i izluivanje urina. Ponekad su ona u stolici neznatna i bolesnik ih ne opaa. Laboratorijska provera skrivenih krvarenja (okultna krvarenja) u stolici ima rani dijagnostiki znaaj u otkrivanju mnogih bolesti organa za varenje.

Osim osnovnih, rade se i mnoge specifine analize. U sluajevima trovanja gasom, na primer, ispituje se i koliina ugljen-monoksida u eritrocitima. Ovaj gas se vezuje za isto mesto u hemoglobinu kao i kiseonik, ali 200 puta bre. Iz tog razloga i male koliine ugljen-monoksida u atmosferi skupljaju se u organizmu i smanjuju sposobnost hemoglobina za prenos kiseonika. Analizom krvi gradskog stanovnitva moe da se nae oko 10 odsto ugljen-monoksida vezanog za hemoglobin.

Kod zdravih osoba dovoljno je uraditi kompletnu krvnu sliku jednom godinje, kae dr Mirka Ili. Kod obolelih, zavisno od stanja i simptoma, biohemijske analize se rade i ee. Pa ipak, krvna slika nije jedini pokazatelj zdravlja, budui da i oboleli od malignih i nekih drugih bolesti mogu imati normalnu krvnu sliku. Kada su laboratorijski nalazi dobri, ali su u suprotnosti sa klinikom slikom koju lekar dobija pregledom pacijenta, preduzimaju se i dodatne analize. Rezultati osoba sa poremeajem funkcije titaste lezde mogu, na primer, biti u granicama normale, ali kada se poale da im se dlanovi znoje i srce brzo kuca , lekar nalae i ispitivanje hormona titaste lezde.

Srani markeriKod sranih bolesnika rade se i posebne analize takozvani srani markeri u krvi kojima se proverava stepen oteenja sranog miia i poremeaji funkcije srca. U sluaju akutnog infarkta i srane slabosti, kada je bolesniku potrebno odmah odrediti odgovarajuu terapiju i pratiti njeno delovanje, ispituju se CK i CKMB markeri, troponini i trombocitni markeri. I u naoj zemlji primenjuju se i najnoviji srani markeri kao to su natri-uretalni peptidi, steroidi, citokini, slobodne masne kiseline. Funkcije srca i delovanje terapije kod hroninih bolesnika proverava se sranim enzima CK i CKMB, trombocitnim markerima i ALT, AST, LDH testovima.

Sumnju na oboljenja jetre potvruje analiza bilirubina u krvnoj plazmi, jetrini enzimi ALT, AST i alkalna fosfataza. Ovi testovi pokazuju i mogue propadanje jetrinih elija i vrstu oboljenja. Koristi se i veliki je broj pojedinanih analiza za procenu razliitih funkcija jetre.

Za ispitivanje bolesti i funkcija pankreasa prvo se koriste laboratorijski testovi za ispitivanje pankreasne amilaze i lipaze, a ukoliko se utvrde odstupanja od normalnih vrednosti i veliki broj drugih analiza.

Koliko su rezultati analiza tani?Po reima doktorke Ili aparati za automatsko izvoenje biohemijskih analiza, novi reagensi, kompjuterska obrada podataka i struna osposobljenost biohemiara, doprineli su velikoj tanosti dobijenih podataka i poveali broj uraenih analiza. Veina dravnih i privatnih laboratorija ukljuena je u kontrolu kvaliteta i nastoje da svoj rad usklade sa visokim ISO standardima. Laboratorija u kojoj radi je sertifikovana i akreditovana za najhitnije analize, a nedavno je dobila i nacionalnu nagradu za kvalitet rada. Osim strunosti osoblja i savremenih aparata na tanost dobijenih rezultata utie i priprema za laboratorijski pregled koja podrazumeva da se dan uoi odlaska u laboratoriju ne uzima hrana posle 18 asova. Pre davanja krvi i urina za analizu ne treba uzimati ni lekove. Biohemiari osim izvoenja analiza uestvuju i u tumaenju dobijenih rezultata, ali svaki nalaz treba pokazati lekaru, naglaava naa sagovornica.

Vera Bokovi

koji pct? :) http://en.wikipedia.org/wiki/PCT

DIJAGNOSTICKI HEMATOLOKI TESTOVI-koji se rade su: krvna slika, WBC, RBC, HGB ,HCT, PLT, PCT, SE, MCV, MCH, MCHC, RDW, MPV, diferencijalna krvna slika, limfociti, monociti, granulociti,vreme krvarenja,vreme koagulacije. Prokalcitonin (PCT) je novi dijagnostiki parametar za praenje bakterijskih upala i sepsi. Uloga prokalcitonina (PCT) je po nekima protivrena kod novoroenadi zbog brze promene njegove koncentracije tokom prvih sati ivota. Vaan je kod otkrivanja uzronika sepse, tj. (najee) bakterijskog patogena. Odnsono Molekularne metode mogU postati mogue alternative klasinim mikrobiolokim tehnikama za otkrivanje i identifikaciju.

Primer - Proteini:AlbuminiC-reaktivni protein (CRP)Glikirani hemoglobin (HbA1c)Karboksihemoglobin (COHb)Prokalcitonin (PCT)Proteini ukupniTransferin (TIBC, UIBC)Troponin I

Prokalcitonin (PCT), detekcija bakterijske infekcije3.9 ng/mL: senzitivnost 41%, specifinost, 100%>= 2.6 ng/mL: razvoj septinog oka OR 38.32.6 ng/mL: senzitivnost 74%, specifinost, 75%; PLR 2.961.1 ng/mL: senzitivnost 97%, specifinost 78%, LR 3.8-7 0.6 ng/mL: senzitivnost 69.5%, specifinost 64.6% >0.5 ng/mL: senzitivnost 90.6%, 83.6%Srednja vrednost: specifinost 74%, senzitivnost 80%

Vise o prokalcitonin (PCT) na linku: http://www.tmg.org.yu/v300304.htm, odnosno (PDF tekst) ANALIZA PCT-a: http://www.kbsm.hr/klinkemija/...alcitonin_Vol_8_3-4_1998-3.pdf