ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb

022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 23. јануар 2019. • Број 3021 • Цена 50 динара

Страна 3. Страна 8. Страна 12.

Широм Срема верници су обележили Богојављење, један од највећих хришћанских празника. Након литургија у православним храмовима, освештана је Богојављенска водица која се сматра лековитом. По традицији, на сремским рекама и језерима оржанана су и такмичење пливача у вађењу Часног крста из воде.

БОГОЈАВЉЕЊЕ

Фот

о: M

. M

ил

еу

сн

ић

Стране 16-17.

ВРЕМЕНСКИ УСЛОВИ ПОГОДУЈУ ПШЕНИЦИ

Снег спашава хлебно зрно

ПЛАНОВИ РУМСКО ЈП „КОМУНАЛАЦ“

Румски вашар на новој локацији

ЗАМЕНA ИСПРАВА О ОРУЖЈУ

Продужетак рока за „пререгистрацију“?

Среда, 23. јануар 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

А план „Б“?За овај број „Сремских новина“ припремио сам редовну колум-

ну, а онда су догађаји наметнули да је заменим ванредном. Био је то 10. јануар 2019. Спремам се на „далеки пут“, до Лаћарка, ауто-бусом. Док доручкујем слушам прве јутарње вести. Зимска мећава завладала Европом завејала аустријске Алпе, дебљина снежног покривача и од пет метара, има несталих, погинулих; снег на Пеље-шцу, у Подгорици отказани летови авиона, и тако редом. Погледам кроз прозор код нас ситуација много мирнија, снег је падао око пет сати и тек прекрио површину. Створени сви услови за пут. У пет до седам сачекујем аутобус „Сирмиумбуса“ поред моста Слободе у Новом Саду. Долази „у минут на време“. По распореду вожње. Пут преко „Венца“ проходан, угодна вожња са професионалцима, воза-чем и кондуктером. Узгред да кажем, од како се возим јавним пре-возом није било боље повезаности између Новог Сада и Сремске Митровице (Лаћарка) до садашњег реда вожње Сирмиумбуса. А, онда изненада нас сустиже елементарна непогода. Срећом, није временског већ друштвеног карактера.

Пред вогањску рампу стижемо на време, у пет до осам. Рампа спуштена. Чекамо воз. Пролазе минути, а њега нема. Већ је прошло пола сата рампа се не диже, воз не пролази. Почиње нервоза у ау-тобусу. Путници гунђају, неки спомињу председника Србије, дру-ги министарку Михајловић, Владу... беспотребно јер неки шраф у систему није одрадио свој посао. Минути даље пролазе. Колона се протегла скоро до Вогња. Наилазе кола хитне помоћи из правца Руме обилазе колону и под сиреном хитају ка болници у Сремској Митровици, нечији живот је у опасности. Пролазе спуштену рампу, вага се између живота и ризика. Подсетило ме ово на спашавање малог детата хеликоптером који се срушио у околини Београда, погинули и дете и спасиоци. Почиње нестрпљење у колони, али и у аутобусу. Многи, посебно путнички аутомобили крше сва прави-ла претичу и пролазе поред спуштене рампе. Већ је пет до девет, читав сат стојимо у колони. Једна жена кука како је имала аутобус за село у 15 до девет, сад мора на станици чекати 4 сата по подне на другу везу, други додаје да има заказано код лекара у пола де-вет. Поред мене седи старији човек који дрхтавим рукама пребира по џепу, тражи пилулу за смирење. Схватам да има повишени крв-ни притисак који у овим условима само даље расте. Напипа нифе-лат, некако га преломи на пола и почне да га грицка, да се смири. У сваком од нас приче различите на које су се сручиле непогоде из квара друштвеног система. Покушавамо да добијемо железнич-ку станицу у Сремској Митровици да их обавестимо о спуштеној рампи. Вртимо број 022471777 Јави нам се дежурни и каже да они нису надлежни, те нас упућује на железничку станицу у Руми на број 022492597. Двадесет пута смо наизменично нас неколицина звали, али сваки пут порука: није доступан. Нервоза расте, јер је најдуже чекање оно кад је неизвесно.

Био сам у органима државе и знам да држави није приоритетан задатак да узима новце и њих прерасподељује, треба и то, али није примарно. Примарна је изградња институција. Шта бива кад оне затаје. Свестан сам да има потешкоћа у техничком систему, па и квару електронике на рампи. Моје питање: имате ли ви, запослени на железници, варијанту „Б“; шта бива када рампа стоји спуштена цео сат, а возови не пролазе? Шта бива када нећете да подигнете слушалицу, а то „недизање“ срећом данас се може проверити на телефонској траци. Да ли сте могли, железничари, послати неког од својих запослених да дође до рампе, која је само стотинак мета-ра удаљена од станице, и док нема најаве доласка воза пропушта-ти наизменично једну па другу колону. Веровали би да систем фунцкионише. Овако ваши пропусти стварали јавашлук на друму који повезује Руму и Митровицу. Предлажем локалним властима у Митровици и Руми да траже извештај од железнице: шта се то дешавало 10. јануара 2019. на вогањском пружном прелазу у осам сати, јер је то унело немир у ваше грађане, а не у неке друге, ре-цимо, из Невесиња. Камион са београдским ознакама стигао је у пет до девет и подигао рампу. И то разумем, сервисне функције су на једном месту, али не разумем да нема плана „Б“, нити одговора на телефонске позиве. У сопственој држави били заробљени због квара у институцијама система.

ВЕСТ ЗА ПРИМЕР

Подршка мајкамаПокрајинска влада је донела решења о номиналним износима

који ће се из покрајинског буџета у 2019. години издвајати за мере пронаталитетне политике у АП Војводини.

Незапослене мајке, за треће или четврто дете, од 1. јануара 2019. године остварују право на матерински додатак у износу 15.000 ди-нара месечно, саопштила је Покрајинска влада.

Право на матерински додатак остварује незапослена мајка, која је, почев од 1. јула 2018. године, родила треће или четврто дете.

СН

Министарство пољопривреде је прошле седмице у сарадњи са НАЛЕД-ом пред-

ставило електронски систем за пријављи-вање сезонских радника у пољопривреди односно портал www.sezonskiradnici.gov.rs, који ће обезбедити радницима да имају сва права.

Портал је представљен у присуству пре-мијерке Ане Брнабић на конференцији у оквиру пројекта "Повећање прилика за запо-шљавање сезонских радника у пољопривре-ди", а присуствовали су и министар пољопри-вреде Бранислав Недимовић, министар за рад и запошљавање Зоран Ђорђевић, ам-басадор Немачке Томас Шиб и директорка Пореске управе Драгана Марковић.

За процедуру пријаве и одјаве радника потребно је мање од 10 минута, независно од тога да ли се радник пријављује на један дан или на месец дана.

Сви радници пријављени преко тог пор-тала имају право на пензијског и инвалидско осигурање, као и осигурање случају повреде на раду.

Министар Недимовић је рекао да је прошле године било ангажовано законски свега 3.585 људи у пољопривреди иако знамо да имамо бар 350.000 пољопривредних газ-динстава која се свакодневно баве пољопри-вредом.

Рекао је да су пре три године пољопри-вредни произвођачи дошли код њега као градоначелника Сремске Митровице и указа-ли на тај проблема.

- Имали смо незадовољне бераче у пољопривреди, нису имали никаква права, осим права на накнаду, али да се нешто деси нека повреда све је у црној зони, а у пољопри-вреди се повреде дешавају скоро сваки дан.

Навео је да послодавци не схватају да се ту не обавља сваки дан рад због временских услови, па су морали ако је леп дан да пријаве све радника, а када је киша да их одјаве.

- То је била неиздржива ситуација, истакао је министар.

Недимовић каже да је пољопривреда фа-брика под отвореним небом и да није чудо што је сива економија у пољопривреди била толика.

Каже и да то министарство спремамо и сет прописа да се дефинише шта је пољопривре-де, јер не може ПДВ да буде већи односно по-врат од оног што се уплаћује.

Министар Ђорђевић је рекао да је то што је урађено плод и резултат целе владе која жели да се избори против сиве економије.

- Жеља владе је да сузбије рад на црно,да пружи могућност и права свакоме да оства-

ри права која закони омогућавају, да свима пружимо све оно сто њима припада. Радници који су до јуче радили у сезонским ословима најчешће добијали само надницу нису има-ли право на здрав ,на осигурање од повреда били препуштени себи, навео је он.

Како каже, влада чини доста у свим сфера-ма у којима је ситуација била запуштена.

- Захваљујући премијерки и NALED-у смо ово изгурали, казао је Ђорђевић и додао да ће сада мобилним телефоном моћи да се пријаве сезонски радници.

- Водили смо рачуна о тим радницима да не изгубе оно чега су се бојили,ако су на листи НСЗ да не изгубе тај статус и накнаде које су имали, да не изгубе социјалну помоћ, гледали смо да им пружимо могућност да остваре права, да имају право на пензију од одмор.

У циљу сузбијања сиве економије и зашти-те права великог броја неформално ангажова-них радника у сектору пољопривреде влада је у сарадњи са NALED-ом и уз подршку ГИЗ-а 2017. покренула реформу система радног ан-гажовања сезонских радника у пољопривре-ди кроз доношење новог системског закона чија је примена почела у јануару 2019. и из-раду он лајн платформе за поједностављену регистрацију радника.

Према подацима Пореске управе у 2017. по уговорима о привременим и повременим пословима било је ангажовано свега 3.585 се-зонских радника у пољопривреди.

Готово 95 одсто сезонских радника у пољопривреди ради на црно без икаквог

уговора, што значи да не остварују права из радног односа попут права на социјално и пензионо осигурање и осигурање од повре-да на раду.

Скупштина је половином прошле године усвојила Закон о поједностављеном радном ангажовану радника на сезонским пословима у одређеним делатностима који се односи на пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Премијерка Ана Брнабић је оценила да ће пријављивање сезонских радника у пољопривреди преко онлајн платформе да им омогући сва права, али и да обезбеди у наредних пет година додатни приход за буџет од 15 милиона евра.

Изразила је очекивање да ће од фебруара пријава сезонских радника у пољопривреди моћи да се обави и путем мобилног телефо-на.

- Ово је потврда онога што смо радили од 2014, а то је одговорно вођење буџета и фи-нансија, рекла је Брнабић и истакла да би до краја 2019. године тај начин пријаве требало да се прошири и на раднике у сектору грађе-вине и туризма.

- Процењујемо да ће у наредних пет го-дина ово значити додатних 15 милиона евра прихода за државу и буџет, а са друге стране једну већу сигурност и за пољопривреднике и за људе који раде као сезонски радници у пољопривреди.

Истакла је да је тај пројекат добар пример суштинске реформе, која је врло комплексна, али и пример доброг тимског рада.

СН

Баш како што је то било и до сада, Русини ће и убудуће имати нашу максималну подрш-

ку у свим сегментима од којих зависи очување њиховог националног, културног и сваког другог идентитета, рекла је у Руском Крстуру, покрајински секретар за културу, јавно инфо-рмисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевића на централној свеча-ности уприличеној поводом Националног празника Русина који живе у Републици Ср-бији. Милошевићева је подсетила да су они сами за тај празник изабрали дан на који је, давне 1751. године, потписан први званични документ о насељавању 200 русинских поро-дица на простор данашње Војводине.

„Од тада је минуло више од два и по века и за то време је преко ове наше равнице протутњало много бурних историјских мена. Русини су, међутим, и даље ту, као својеврс-на константа и, наравно, једна од најлепших нијанси онога што обично с правом називамо раскошним спектром војвођанских различи-тости. Искрено сам срећна што је то тако да-нас и што ће, потпуно сам сигурна, тако бити и у времену које долази“, нагласила је она.

Подршка русинској заједнице ће, како је рекла, и даље бити усмерена на службену употребу русинског језика и писма, образов-ни систем у којем је школовање на том језику обезбеђено од предшколског до факултетског нивоа, све сегменте система јавног информи-сања и издаваштво и организацију културних и других, за очување самобитности Русина важних манифестација.

„Поред редовног финансирања рада Заво-

да за културу војвођанских Русина као ваше кровне културне институције, прошле године смо, уз остало, подржали и више од 20 про-јеката везаних за издаваштво на русинском језику и припрему и реализацију културних и других манифестација у готово свим местима у којима Русини живе. Уз то, веома значајним средствима подржали лист „Руске слово“, а та средства ће ове године бити већа за 12 одсто“, прецизирала је Милошевићева.

Она је подсетила и на недавно обележа-вање стогодишњице присаједињења Војво-дине Краљевини Србији.

„Одлука о томе донета је на Великој на-родној скупштини у Новом Саду коју је, како су забележили хроничари, бираним речима отворио један од осам њених председника,

великан вашег народа свештеник Јован Хра-ниловић. Та историјска одлука је била једно-душна, а својим гласовима ју је потврдио и 21 посланик из редова војвођанских Русина. Уз мноштво других прилога које сте у свим областима друштвеног живота дали развоју Војводине који је, у међувремену, уследио, и то вас чини њеним изузетно битним и неза-менљивим делом“.

У оквиру централног обележавања Наци-оналног празника Русина, у рускорстурској катедрали светог Николе служена је Архије-рејска благодарна литургија, а отворене су и изложба портрета најпознатијих свештеника Крстурске парохије „12 посвећених“ и „Крс-турске ведуте“ која је обухватила слике са Ли-ковне колоније „Њаради“. СН

РУСКИ КРСТУР

Oчувањe и развој идентитета

Са свечаности

Пријављивање сезонаца само уз ЈМБГ

Министар Бранислав Недимовић на представљању новог система

Среда, 23. јануар 2019. 3

По љо при вред ни ци из Сре ма са ра-до шћу су, за раз ли ку од во за ча и

пу та ра, до че ка ли но во го ди шњи снег. Снег ко ји је тре нут но на по љи ма је до бро до шао јер пред ста вља за шти-ту пше ни це од ни ских тем пе ра ту ра, а ње го вим то пље њем ће се по ве ћа ти за-ли хе вла ге у зе мљи шту што ће по го до-ва ти пше ни ци али и про лећ ним кул ту-ра ма, ка же Го ран Дроб њак, из По љо-при вред не струч не слу жбе у Ру ми.

- Пше ни ца се на ла зи у раз ли чи тим фа за ма раз во ја, од фа зе јед ног до два ли ста па до фа зе пу ног бо ко ре ња. Ни-ца ње је на зна чај ним по вр ши на ма би-ло ка сно, сла бо и не у јед на че но због не до стат ка па да ви на на кон се тве. По-сле то пље ња сне га и по ра ста тем пе ра-ту ре има ће мо ја сни ју сли ку о гу сти ни усе ва. Код усе ва ко ји су ка сно ни кли не мо же мо оче ки ва ти ви со ке при но се, јер ће се код њих ис по љи ти ефе кат ко ји се ја вља при се тви ван оп ти мал ног ро ка. На ре ђим усе ви ма се у на став ку ве ге та-ци је мо же оче ки ва ти и про блем са ја чим раз во јем ко ро ва, ка же Дроб њак.

Исто вре ме но, струч ња ци по ру чу ју да је дру ги рок при хра не кра јем мар-

та или по чет ком апри ла, од но сно по-след њи мо ме нат ка да пше ни ца кре не у ин тен зив ни по раст.

Jову Ма ти ћа, ра та ра из Вог ња за-те кли смо у ора њу зе мље за про лећ не кул ту ре. Овај по љо при вред ник је пше-ни цу и три ти кал по се јао на 17 ју та ра зе мље и ка да је ова кул ту ра у пи та њу, че ка пот пу но ота па ње сне га.

- Овај снег је до бро до шао јер је сла-бо ни кла и сла бо се раз бо ко ри ла, та ко

да би јој сва ки ја чи мраз сме тао. Ујед но је обез бе дио и до вољ но вла ге. Пше ни-ца ни је сјај на, али ми слим да ни је ни то-ли ко ло ша и да ће се из ву ћи, по што се њи ва по пу ни ла пре пр вог мра за. Ре као бих да је код ме не сва ко се ме ни кло и ја сам за до во љан. Са при хра ном не ћу жу ри ти, пр во ћу да ви дим да ви дим да на ра сте. Зе мљу сам за о ра вао са са 50 ки ла урее по ју тру и 100 ки ла ма па, та-ко да не мо рам жу ри ти са при хра ном. Сад нам по сле сне га сле ди пре хра на и да да ви ди мо да ли има гло да ра и да

кре не мо у њи хо во уни шта ва ње, уко ли-ко за то бу де по тре бе, ка же Јо ва.

Про ве ру зе мљи шта на при су ство гло да ра са ве ту ју и струч ња ци ка ко би се по по тре би из вр ши ло њи хо во су-зби ја ње го то вим мам ци ма. Мам ци се ста вља ју у ру пе ко је је по треб но на-кон то га за тр па ти. Ово се ра ди да би се спре чи ло тро ва ње пти ца и ди вља чи, а и да би се олак ша ло утвр ђи ва ње но вих ште та при сле де ћим пре гле ди ма.

Ло ши вре мен ски усло ви ко ји су би-ли про шле је се ни, од ра зи ли су се и на ози ме усе ве на под руч ју Срем ске Ми-тро ви це. Је чам и пше ни ца има ли су ве ли ке про бле ме са ни ца њем је се нас, што је до ве лео до не у јед на че но сти на по љи ма, ко је по ре чи ма струч ња ка ће до ве сти до сма ње ног при но са.

- По не ком пра ви лу, ра на се тва би тре ба ла да бу де бо ља, али про шле је-се ни они ко ји су ра ни је по се ја ли, прак-тич но су је у пра ши ну по се ја ли, јер ки-ше ду го ни је би ло, та ко да се ра ни је и ка сни је се тва ујед на чи ле ка да се овај снег по ву као, осим се тве ко ја је би ла кра јем но вем бра и по чет ком де цем-бра ме се ца. Пше ни ца ко ја је ни кла на-ла зи се у за до во ља ва ју ћем ста њу, ове

ни ске тем пе ра ту ре не пред ста вља ју јој про блем, јер при ли ком се лек ци о ни са-ња се ме на ко је је за на ше под не бље, оне ко је из мр за ва ју на ни жим тем пе-ра ту ра ма ни су при хва ће не код нас - при ча Зо ран Мар ти но вић из По љо-при вред не струч не слу жбе Срем ска Ми тро ви ца.

- Не ке прог но зе са да не мо же мо да-ва ти, тре ба пре бор ја ти број би ља ка да би се сте као не ки бо љи увид у са мо ста ње, оп ти мал но је не где пре ко 500 би ља ка по ме тру ква драт ном, све ис-под то га, не ће да ти до бре ре узлта те. Ако го ди на бу де нор мал на, мо гу да се оче ку ју до бри при но си, чак и та мо где је број би ља ка ма њи од пред ви ђе ног,

Ина че, на нај ве ћем де лу по вр ши на је за вр ше но ора ње. На по вр ши на ма на ко ји ма то ни је ура ђе но тре ба ло би тај по сао што пре за вр ши ти јер ће то омо гу ћи ти лак шу при пре му зе мљи шта и ство ри ти бо ље усло ве за раз вој про-лећ них кул ту ра. Зим ски снег по го до-вао је и нео бра ђе ном зе мљи шту ка ко би усло ви за про лећ не ра до ве би ли бо љи.

С.Бе ло тић – У. Ми шче вић

То ком ја ну а ра по чео је са ре а ли за-ци јом про је кат „При род ни селф-

нес“, ко ји под ра зу ме ва из град њу шум ског вел нес цен тра у ири шком се лу Ша трин ци. Про је кат пре ко гра-нич не са рад ње са Ма ђар ском по-др жан је од стра не IPA CBC HU/SRB про гра ма, би ће спро ве ден у на ред-не две го ди не на те ри то ри ји Ср би је, у Оп шти ни Ириг, Но вом Са ду и ма-ђар ске ба ње Ми ра ха лом. Вре дан је око 400.000 евра, при че му је уче шће Оп шти не Ириг 25.000 евра. То ком ре-а ли за ци је про јек та фор ми ра ће се је-дин стве на ту ри стич ка по ну да у овом пре ко гра нич ном ре ги о ну, при род ни вел нес цен тар, ко ји по ред ста за здра-вља, под ра зу ме ва и оста ле са др жа је, укљу чу ју ћи и ре кон струк ци ју аутен-тич ног објек та ко ји се већ на ла зи у се лу Ша трин ци. При о ри тет ће би ти раз вој спе ци фич них ве шти на и ала та

ко је ће омо гу ћи ти успе шно пла си ра-ње ту ри стич ких услу га у здрав стве-ном ту ри зму, ка жу у Оп шти ни Ириг.

- Ово је леп при мер ка ко ми о же да се на до гра ди ма ни фе ста ци о ни ту-ри зам ко ји по др жа ва мо и у Ша трин-ци ма, а реч је о „Гу шчи ја ди“. Тра ди-ци о нал на Гу шчи ја да у Ша трин ци ма оку пља ве лик број по се ти ла ца и си гур но је да је го сто прим ство тих љу ди мо ра ло би ти при ме ће но. Та-ко ђе, у овом се лу жи ви ве ћин ско ма-ђар скло ста нов ни штво, на ла зи се на тро ме ђи три оп шти не и окру же но је при род ним ле по та ма и са три је зе ра. Оп шти на Ириг сво ју бу и дућ ност мо-ра да пла ни ра на ова кав на чин, да се из на ђу сред ства за по бољ ша ње ту-ри стич ке по ну де ка ко би се ква ли тет-ним про гра ми ма упи са ли и на европ-ску ма пу ту ри стич ких де сти на ци ја и ка ко би смо по ред до ма ћих, има ли и

све ве ћи број стра них ту ри ста. Пре-ко гра нич ни про јек ти по пут овог ко ји фи нан си ра Европ ска уни ја су пра ва при ли ка за то, ре као је Ми о драг Бе-

бић, за ме ник пред сед ни ка Оп шти не Ириг.

Ово је при ли ка, ка же Бе бић, да се ту ри стич ка по ну да ши ри и на за пад ни део ири шке оп шти не, као и по тен ци јал да се на тер мал ним из во ри ма у Ша-трин ци ма у бу дућ но сти по диг ну са др-жа ји ко ји ће би ти по пут оних у Врд ни ку.

На по ме ну том про јек ту, по ред Ири га и ма ђар ска ба ње Мо ра ха лом, уче ству је и Удру же ње гра ђа на „Ириг мој град“ и Цен тар за ни зиј ско шу мар ство.

С.Бе ло тић

Про је кат шум ског вел нес цен траФор ми ра ће се је дин стве на ту ри стич ка по ну да

у овом пре ко гра нич ном ре ги о ну, при род ни вел-

нес цен тар, ко ји по ред ста за здра вља, под ра зу ме ва

и оста ле са др жа је, укљу чу ју ћи и ре кон струк ци ју

аутен тич ног објек та ко ји се већ на ла зи у се лу

Ша трин ци

Ша трин ци

Снег спа сао хлеб но зр но

Узор ци- Ових да на ће се кре ну ти и са

ва ђе њем узо ра ка зе мљи шта на са др жај азо та што је осно ва за пра вил но од ре ђи ва ње ко ли чи не ђу бри ва за при хра њи ва ње. Пре-по ру ка по љо при вред ни ци ма је да из вр ше ову ана ли зу јер се на тај на чин мо гу по сти ћи до бри при но-си, сма њи ти тро шко ви и за шти ти-ти жи вот на сре ди на, за кљу чу је Го-ран Дроб њак.

Уља на ре пи цаЈош јед на ози ма кул ту ра ко ја

све ви ше узи ма по вр ши на у Сре-му је уља на ре пи ца. Про це њу је се да на те ри то ри ји Сре ма се је око 5,000 хек та ра.

- Про шла го ди на је би ла до бра за уља ну ре пи цу и мно ги ра та ри су сво је по вр ши не по ве ћа ва ли под том кул ту ром. Про шле го ди-не у вре ме се тве, у сеп тем бру, ни је би ло ни ка кве ки ше, што ће до ве-сти до пре о ра ва ња пар це ла. Она је биљ ка ко јој тре ба ви ше вре ме-на за зи му и биљ ка не сме би ти ни мно го раз ви је на ни ма ла, ако има на пар це ли не у јед на че них биљ ки, бо ље је пар це лу пре о ра ти, ка же Мар ти но вић. Го ран Дроб њак

Зо ран Мар ти но вићДо бро до шао снег

Среда, 23. јануар 2019.4

Од 1. ја ну а ра 2019. го ди не сту пио је на сна гу Пра вил ник о упи су у Ре-

ги стар по љо при вред них га здин ста ва и об но ви ре ги стра ци је, као и о усло ви-ма за па си ван ста тус по љо при вред ног га здин ства. У скла ду са овом пра вил-ни ком пред ви ђен је упис у ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва и об но-ва ре ги стра ци је у пе ри о ду од 1. мар та до 30. апри ла те ку ће го ди не, ка да се до ста вља ју сви по да ци ко ји су про ме-ње ни у од но су на ста ње у Ре ги стру.

Да ва њем не и сти ни тих по да та ка при ли ком ре ги стра ци је и об но ве по-љо при вред них га здин ста ва, а ко ји се ти чу об ра ди вих по вр ши на зе мљи шта, га здин ства ће сно си ти по сле ди це пре-ла ском у па си ван ста тус га здин ства.

Уко ли ко на по љо при вред ном га-здин ству до ђе до про ме не биљ не струк ту ре на кон 30. апри ла, из ме не

исте у ре ги стру по љо при вред них га-здин ства мо гу се из вр ши ти до 31. ма ја те ку ће го ди не.

Уко ли ко на по љо при вред ном га-здин ству до ђе до про ме не по да та ка у при ја вље ним по вр ши на ма на кон 30. апри ла, из ме не истих у ре ги стру по-љо при вред них га здин ста ва мо гу се из вр ши ти у пе ри о ду од 1. ју ла до 30. сеп тем бра те ку ће го ди не.

За до дат не ин фор ма ци је, као и за по моћ и по др шку око упи са, об но ве, ре ги стра ци је и пре ре ги стра ци је по-љо при вред них га здин ста ва, по љо при-вред ни ци са те ри то ри је Гра да Срем ска Ми тро ви ца мо гу да се обра те Аген ци-ји за ру рал ни раз вој Гра да Срем ска Ми тро ви ца, Град ској упра ви за по љо-при вре ду и за шти ту жи вот не сре ди не и По љо при вред ној струч ној слу жби Срем ска Ми тро ви ца. СН

Пре ра спо де лом сред ста ва у окви ру бу џе та обез бе ђе но је до дат них 3,3

ми ли о на евра за ин ве сти ци је у фи зич-ку имо ви ну по љо при вред них га здин-ста ва за пре ра ду и мар ке тинг у окви ру ИПАРД про гра ма.

Та ко ђе, по љо при вред ни ци ма су на рас по ла га њу и но ве мо гућ но сти за ин-ве сти ци је и лак ше ис пу ња ва ње од ре-ђе них усло ва у сек то ру во ћа и по вр ћа и сек то ру ме са, са оп шти ло је Ми ни-стар ство по љо при вре де, шу мар ства и во до при вре де.

У сек то ру во ћа и по вр ћа, на ма лим по љо при вред ним га здин стви ма до 15 хек та ра, убу ду ће ће се про ве ра ва ти стан дар ди са мо у сек то ру ин ве сти ци је

на ко ји се зах тев од но си, а не на це лом по љо при вред ном га здин ству.

Услов за по љо при вред на га здин-ства са ми ни мум 2 ха и мак си мум 20 ха ја го да стог во ћа и ми ни мум 5 хек та ра и мак си мум 100 хек та ра дру гог во ћа про ве ра ва ће се на кра ју ин ве сти ци је, осим у слу ча ју скла ди шних обје ка та где усло ви мо ра ју би ти за до во ље ни на по чет ку ин ве сти ци је.

По љо при вред ни ци ма ће би ти омо-гу ће не и ин ве сти ци је у по ди за ње и об-на вља ње за са да во ћа (ку по ви на ви ше-го ди шњег сад ног ма те ри ја ла), укљу чу-ју ћи при пре му зе мљи шта, што до са да ни је био слу чај. Сад ни це су мо гле да се на ба ве са мо кроз на ци о нал не ме ре.

У сек то ру по вр ћа та ко ђе ће би ти по ве ћа на гор ња гра ни ца - но ви мак-си мум је 100 хек та ра отво ре ног про-сто ра за про из вод њу по вр ћа на кра ју ин ве сти ци је уме сто 50 хек та ра ко ли ко је до са да би ло.

У сек то ру ме са је до да та но ва ка те-го ри ја ин ве сти ци ја ка да је реч о то ву те шког ти па у жи ви нар ству, а услов је упи сан обје кат за про из вод њу ја та ко-ко ша ка ро ди тељ ског ти па.

У прет ход ном пе ри о ду га здин ства су би ла де фи ни са на бро јем гр ла, а са-да су при хва тљи ва га здин ства де фи ни-са на ка па ци те том објек та за др жа ње го ве да, ова ца, ко за, кр ма ча, сви ња и број ле ра, ис ти че се у са оп ште њу. СН

Пред лог кон це си о ног ак та за по ве-ра ва ње оба вља ња ко му нал не де-

лат но сти ли ниј ског пре во за пут ни ка на те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца, на кон рас пра ве, усво јен је на сед ни ци Скуп шти не гра да, па ће пр ви до ку мент јав но - при ват ног парт нер ства гра да уско ро ући у да љу про це ду ру. Су шти-

на је, ка ко су пред ла га чи ре кли, да се на бо љи и мо дер ни ји на чин омо гу ћи јав ни пре воз бу ду ћи да град не ма сво-је пред у зе ће пре во зни ка.

Пред ло зи из овог ак та и не ке ре че-нич не фор ми ла ци је, по та кле су од бор-ни ка опо зи ци је Алек сан дра Про да-

но ви ћа да за го вор ни цом ка же ка ко ло кал на са мо у пра ва ни је оба ве зна да ор га ни зу је јав ни пре воз на пред ло жен на чин, јер то мо же и дру га чи је, а по-сто је и ре ше ња. На чел ник ре сор не град ске упра ве Ми-

ро слав Јо ва но вић, под се-тио је да је овај акт из ра ђен по свим про пи си ма, а до био је и са гла сност Ко ми си је за јав но при ват но парт нер ство Ми ни стар ства при вре де. Од бу ду ћег парт не ра оче ку је по ди за ње, не са мо еко ном-ских и еко ло шких стан дар да, већ и оси гу ра ње не ких дру-гих бе не фи та овом си сте му гра да.

На сед ни ци је усво је на Од-лу ке о по кре та њу по ступ ка из ра де Пла на де таљ не ре гу-ла ци је за под си стем за на вод-ња ва ње „Пе тров ци“ ко ји је део

ре ги о нал ног си сте ма за на вод на ва ње Срем - За пад ни Срем. Овај план је је дан од нај ва жни јих пла но ва за на вод ња-ва ње у гра ду, а оба ве за гра да је да се он из ра ди због имо вин ско - прав них од но са.

- План ће би ти из ра ђен и спро ве шће га „Во де Вој во ди не”, а на овај на чин ми ће мо отво ри ти мо гућ ност ре а ли за ци-је Абу Да би фон да што се ти че град ње при мар не ка нал ске мре же, ре као је гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер.

Од бор ни ци су усво ји ли и Од лу ку о од ре ђи ва њу прав ца пру жа ња др жав-них пу те ва кроз Град Срем ска Ми тро-ви ца и на се ље но ме сто Ла ћа рак, као и од лу ку о утвр ђи ва њу на зи ва ули ца и за се о ка у на се ље ним ме сти ма Гра да Срем ска Ми тро ви ца и у са мом гра ду.

- Овим се не ме ња ју ули це у гра ду и се ли ма, већ до би ја ју зва ни чан на зив са мо оне ко је га ни су до са да има ле. То је ак ци ја Вла де Ре пу бли ке Ср би је ко ја се спро во ди та мо где је то нео-п ход но због до би ја ња по ште, оба ве-ште ња, до ста ва, при ја ва еви ден ци ја на адре су са ци љем да сви објек ти има ју ули цу и кућ ни број – об ја шња ва Вла ди мир Са на дер.

Исти на ово зна чи да ће не ки гра-ђа ни мо ра ти да ме ња ју сво је лич не

до ку мен те, али ће то би ти бес плат но, а ни за град не ће би ти тро шко ва због по ста вља ња та бли са на зи ви ма но вих ули ца јер ће то, ка ко ре че пр ви чо век Срем ске Ми тро ви це, по ста ви ти Ка та-стар не по крет но сти као и бро је ве на ку ће.

Рас пра вља ло се и о Апо те ци Срем-ска Ми тро ви ца, исти на по во дом про-ме не рад ног вре ме на и та од лу ка је при хва ће на. У про те кле две го ди не град је до при нео да се ду го ви ове уста-но ве сма ње са 160 ми ли о на ди на ра на ис под 100 ми ли о на ди на ра.

- Ми смо апо те ку све ли на јед но про-дај но ме сто, све оста ле смо из да ли, од тих сред ста ва вра ћа мо ду го ве, има мо пот пи сан ре про грам са свим до ба вља-

чи ма ко ји ма се ду гу је и све што је до го-во ре но ис пу ња ва се. Ове го ди не, или у пр вој по ли ви ни на ред не, би ће по пу но из ми ре на ду го ва ња уста но ве – ре као је гра до на чел ник Са на дер.

Апо те ка из са ста ва ове срем ско ми-тро вач ке уста но ве све бо ље ра ди, а ка да се ду го ви вра те, са гле да ће се хо-ће ли би ти да љих ста ту сних или не ких дру гих про ме на или ће оста ти као што је са да.

За вр ши о ца ду жно сти ди рек то ра “Срем га са”, на пе ри од од го ди ну да на име но ва на је Да ни ца Не дић ко ја је и до са да оба вља ла ту фун ки ци ју.

Текст: С.Ђа ко вић

Фо то: М.Ми ле у снић

ВА ЖНО ЗА ПО ЉО ПРИ ВРЕД НИ КЕ

Не при ја вље не про ме нe во де у па си ван ста тус га здин ства

ИЗ ИПАРД ПРО ГРА МА

До дат на сред ства за ин ве сти ци јеУслов за по љо при вред на га здин ства са ми ни мум 2 ха и мак си мум

20 ха ја го да стог во ћа и ми ни мум 5 хек та ра и мак си мум

100 хек та ра дру гог во ћа про ве ра ва ће се на кра ју ин ве сти ци је,

осим у слу ча ју скла ди шних обје ка та где усло ви мо ра ју би ти

за до во ље ни на по чет ку ин ве сти ци је

Без и ме не ули це до би ја ју на зи веОд бор ни ци усво ји ли од лу ку о утвр ђи ва њу

на зи ва ули ца у на се ље ним ме сти ма на

те ри то ри ји гра да. Због но вих на зи ва ули ца

гра ђа ни ко ји у њи ма ста ну ју не ће има ти

до дат не тро шко ва ка да бу ду ме ња ли лич на

до ку мен та

Од бор ни ци су усво ји ли про гра-ме одр жа ва ња и уре ђе ња Град ске пла же у Срем ској Ми тро ви ци, одр жа ва ња пар ко ва, зе ле них и ре кре а ци о них по вр ши на са пла-ном са на ци је за шти ће ног др во-ре да пла та на и пла ном укла ња ња штет не ве ге та ци је на те ри то ри-

ји гра да. Зе ле но све тло је до био про грам одр жа ва ња ло кал них пу те ва и град ских са о бра ћај ни ца план и про грам по сло ва ња „Сир-ми јум пу та“ доо као и уста но ва из обла сти кул ту ре и здрав стве-не за шти те чи ји је осни вач град Срем ска Ми тро ви ца.

- Ово је пр во јав но при ват но парт нер ство ко је ће град ус по ста ви-ти у на ред ном пе ри о ду. За ко ном о ко му нал ним де лат но сти ма је пред-ви ђе но да се град ски пре воз, уко ли-ко не по сто ји град ско пред у зе ће за то, оба вља пу тем јав но - при ват ног парт нер ства. Та кав об лик ра да је но-ви ква ли тет у Ср би ји и у на шем гра ду јер ће мо ми ов де са при ват ним парт-не ром ор га ни зо ва ти јав ни пре воз и обез бе ди ти да ље ње го во ква ли тет-но функ ци о ни са ње. С об зи ром да је ово вр ло спе ци фич на де лат ност, град ово ре ше ња сма тра нај по вољ-

ни јим и са нај ма ње тро шко ва – ре-као је гра до на чел ник Вла ди мир Са-на дер и до дао да ће усво је ни акт и ње го ва при ме на у на ред ном пе ри-о ду обез бе ди ти да град има не са мо ли ниј ског пре во зни ка, већ та квог пре во зни ка ко ји ће озбиљ но схва-ти ти по сао, обез бе ди ти мо дер не и еко ло шке ауто бу се, а исто вре ме но ће омо гу ћи ти да сви ко ји са о бра ћа-ју овим пре во зом стиг ну ку да су се упу ти ли - ко мен та ри сао је гра до на-чел ник Вла ди мир Са на дер при хва-та ње Кон це си о ног ак та о ли ниј ском пре во зу.

Пр во јав но - при ват но парт нер ство

Низ про гра ма ра да

Од бор ни ци гла са ју

Вла ди мир Са на дер, гра до на чел ник

Среда, 23. јануар 2019. 5

Елемир је најуспешније село Србије у протеклој години – одлука је коју

је жири Културно-просветне заједнице Србије саопштио на приредби одржа-ној крајем прошле године, у сали Ос-новне школе „Народни херој Светозар Марковић Тоза” у Елемиру. За свестра-ни развој друштвеног, културног и еко-номског развоја, добро функциони-сање здравства и комуналних служби награђена су 22 села, од којих чак 15 из Војводине. Признања су добили и појединци, међу којима су познати глу-мац Ненад Јездић, гитариста и музи-колог мр Урош Дојчиновић, новинар Чедомир Кецо. Награђени су и фолк певач Раде Јоровић, легендарни из-вођач изворних песама Србије Раша

Павловић, уметник на хармоници Но-

вица Неговановић.На финалу “Сусрета села”, медаље су

између осталих добиле и Смиља Ра-

вић из Лаћарка и то за стваралаштво и допринос развоју села, Србислава

Цветинчанин из Кузмина за исти рад, док је Танкосава Чикић из Засавице добила признање за сеокси туризам који развија на свој етно-домаћинству “Чикић”.

- Медаља коју сам добила чини ми велико задовољство. Неко је препоз-

нао мој дугогодишњи рад у удружењу жена „Лаћаркуше“ у којем сам од 1980. године, а председница сам удружења већ 25 година. Наша делатност је дугог века, биле смо ту кад год нас је неко позвао, да ли је то била радна акција, помоћ или прославе. Једно смо од најстаријих удружења, које се бави

очувањем народне традиције, каже Смиља Равић.

Она додаје да простора за жене на селу има довољно, али да им недостаје воља и решеност да у својим идеја-ма истрају и онда када ствари не иду лако.

- Женама никада није лако и то је

прва ствар од које се мора поћи. Бри-га за породицу, домаћинство, децу... а опет, треба наћи слободно време за додатни рад. Међутим, када нешто ре-шите и када кренете напред, нема мес-та стајању и премишљању. Нарочио ни-зак степен интересовања за активизам показују младе жене што ме на неки начин и чуди, пошто добар део ствари које смо ми у нашим домаћинствима радиле и дуже и теже сада се брже и лакше одрађују.

Да за жену има места на селу, смат-ра и Србислава Цветинчанин која се након 11 година проведених у Београ-ду вратила у родни Кузмин, где, из-међу осталог води младе момке на такмичење орача у Ново Село покрај Врњачке Бање. Осим тога, Србислава и сама учествује у овом такмичењу које је јединствено по томе што се оре – коњима.

- Љубав према коњима и земљорад-ничким пословима наследила сам од оца, којем сам као млада помагала. Жи-вот на селу у многоме се променио од мојих младих дана па тако данас пре-овладавају машине што би требало да олакша муку. Ипак, и поред тога многи одлазе... не кривим их, пошто сам и сама покушала да пронађем нови пут за себе и своју породицу. Пробала сам да се скрасим у граду, али није ишла. Што се мене лично тиче, нема

бољег места за живот од села, јасна је Србислава.

Последњих година, битну претпос-тавку опстанка и развоја села чини и концепт руралног-сеоског туризма. Све је више домаћинстава које се од-лучују на овај вид ангажмана, при чему она најуспешнија успевају да се раз-вију и прерасту у права етно имања која непрестано увећавају своју по-нуду гостима. Међу таквима је и заса-вичко домаћинство “Чикић”, у чије име је награду КПЗ-а примила Танкосава Чикић.

Она сматра да жене могу бити доб-ри предузетници на селу и да им на руку иде то што добро познају сеоске послове, своја домаћинства, као и ни-када пресахла љубав према традицио-налном припремању хране и пића.

- Веома ми је драго што смо баш ми добили ову награду, јер она је стаис-факција за две деценије вредног рада. Ово је породични посао, гостима нуди-мо домаће производе, са наших њива. Почетак у овом послу је заиста тежак, али када се крене како треба, може да се послује и гости који једном дођу увек нам се врате. Сваког угостимо као најближег рођака и можда је и то један од кључева успеха, каже Танкосава.

С. Лапчевић

У. Мишчевић

Жене могу све, само ако хоће!

Домаћинство "Чикић"

Са финала “Сусрета села”

- Женама никада није лако и то је прва ствар од које се мора поћи. Брига за породицу, домаћинство, децу...

а опет, треба наћи слободно време за додатни рад. Међутим, када нешто решите и када кренете напред, нема места стајању и премишљању

Среда, 23. јануар 2019.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пи ше: Ми ћа М. Ту ма рић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

IN FLAGRANTI

Јаој моја невољо велика,са комшијом затек`о ме дика.

КОНТИНУИТЕТ

Синоћ био мој гарави лола,синоћ био и вечерас мора.

ПУШНИЦА

Мој је лола цигару пушио,па је димом сланину сушио.

Вре ме плов про ма је

Надминистрација су углавном ствари које људи

имају још један, а то је брига о по-

са једне стране ту су подстицаји

труде да олакшају овај пут, а са дру-ге, још једна могућност се ставља

-вредним газдинствима. Ту наступа

производа са додатном вредношћу,

-вредно газдинство на своје име и да имају при-

који мора бити здравствено безбедан. Примера ради, ако производи пекмез од шљива, добро је да има свој засад, или бар комшијски где се зна порекло основне сировине. Тај производ мора бити и праћен папирима, као и улазна сировина,

да имају објекат у ком припремају производ, он не мора да буде пријављен, нити да има ХАССАП

који у било којој фази учествују у процесу произ-Санда Кљештановић из Пољопри-

-

--

вод добија додатну вредност и бољу економску

све податке о здравственој безбедности произ-пољопривредног газдинства односи се и на про-

-

И једни продају сирово поврће из своје баште, Драгана Ђукано-

вић

-цијалност су домаћи ајвар, пара-дајз и туршија са медом. Поштујући

као конзерванс за туршију користи мед, који поврће чува током целе

-диран производ се прочуо, па је

блиске пријатеље успела да шири посао.

- Овим се бавим три године, пр-вобитно је то било само за пријатеље, па кад се полако прочуло, тако и посао расте. Није то ни

ширити зависи од могућности, јер за озбиљнију -

го тога што је прилично скупо. У неку руку јесам предузетник и није тешко, велики проблем је ако

што радиш, проблема нема ни када си 15 сати на ногама, посебно ако видиш плод рада и да има лепу пролазност и увек је задовољство направи-ти нешто ново. У све су укључени су мој супруг и

-ностима и наравно обилазак што већег броја сај-

финансијски издатак, али у овом случају произ-

-

-рећује. На пример регистрација газдинства је

6 месеци је око 1600 динара, док у пројекту „Ин-

--

ти око 10.000 динара. Тада је суштина у количини, јер један узорак се издваја за целу количину и као

-

се види порекло производа, састав, и да је здрав-ствено безбедан, закључује Санда Кљештаовић.

Она поручује да се поштујући прописе и за-

-воде који су здравствено безбедни и као такви брендирани.

С.Белотић

Брендирани пољопривредни производи шанса за жене

Примера ради, Маришка Мандић је позна-то лице које на румској пијаци више од две де-ценије продaје поврће.

- Ми генерално водимо рачуна о произ-

о карнци, поврће заливамо искључиво чис-том водом из два бунара која смо ископали,

-

значи јер је то додатна сигурност да је све што

Маришка Мандић

Сам пројекат „Интегралне производње“ који финансира Општина Рума подразумева бесплатне

анализе сирових или прерађених производа, након чега производ може да добије ознаку

„Румски цегер“. Брендирањем и ознаком такав производ добија додатну вредност и бољу економску

рачуницу за произвођача. Декларација садржи све податке о здравственој безбедности производа

као и контакт произвођача

Санда Кљештановић

Драгана Ђукановић

Среда, 23. јануар 2019. 7

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Ар хив

У окви ру „ Да на ру ске кул ту ре” у Му зе ју Сре ма :23. ја нур, у 18 ча со ва Дан ру ске на ци о нал не ма њи не24. ја ну ар, у 18 ча со ва, пред ста-вља ње Ру ског до ма25.ја ну ар, у 18 ча со ва час ру ске кул ту ре

Га ле ри ја

У то ку из ло жба „Ла зар и уче ни ци“

Му зеј Сре ма

Рад но вре ме за по се ти о це: по не-де љак од 09 до 15 ча со ва , уто рак - пе так од 09 до 17 ча со ва су бо та - не де ља од 10 до 16 ча-со ва

Сир ми ју март

23. ја ну ар у Арт клу бу „Сир ми ју-мар та” од 19 са ти фран цу ски филм , „Жил и Џим” 24.ја ну ар, у Арт клу бу од 19 са ти, филм „Лифт за гу би ли ште”. Улаз на про јек ци је је бес пла тан

СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Ни ко ла Ро сић и Ива на Мај сто ро вић, Ми лен ти је Ђор ђе вић и Рат ка Пли снић, Ави-на дав Бен Исра ел Бу тлер и Је ле на Ар ба нас, Зо ран Ју зба шић и Ма ри-ја на Пан џић.

ДО БИ ЛИ СИ НА: Ми лан и Ан дри-ја на Бо снић-Ру ма, Иван и Та ма ра Ба што ва но вић-Кле нак, Ми лан и Јо ва на Ра ду ло вић-Срем ска Ми тро ви ца, Сте ван и Кри сти на Мар ко вић-Ириг, Вла ди мир и Же-ља на Ми њин-Ру ма, Ми о драг и Ма ри ја на Бе бић-Врд ник, Сте фан Пи ли по вић и Бран ка Ђу кић Пи ли-по вић-Ла ћа рак, Са ша Кне же вић и Ма ри ја Лу кач Кне же вић-Ин ђи ја.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Мар ко Ка тић и Бра ни сла ва Нин ко вић-Ла ћа рак, Алек сан дар и За гор ка За фи ров-ски-Ла ћа рак, Дра ган и Сне жа на Ми ја но вић-Ада шев ци, Јо ван и Жељ ка Га јић-Ди вош, То ми слав и Ве сна То ма ше вић-Срем ска Ми-тро ви ца, Ста ни слав и Ми ли ца Спа со је вић-Ру ма, Мир ко и Да ни је-ла Ко ва че вић-Шид.

ДО БИ ЛИ БЛИ ЗАН ЦЕ: Иван и Ма-риа Бо ћан-Шид.

УМР ЛИ: Гра бо вић Бо жо рођ.1949., Ши мле ша Мар ко рођ.1954., Ко плић Рај ко рођ.1930., Зо рић Со фи ја рођ.1933., Ве се ли но-вић Бо ри слав рођ.1943., Ми-лу ти но вић Ми ле на рођ.1930., Жив ко вић Ју ли ја на рођ.1929., Мар ко вић Сре тен рођ.1942., Су че вић Сте ван рођ.1954., Убо-вић Пе тар рођ.1948., Ма ли нић Мла ден рођ.1932., Ко ва че вић Да рин ка рођ.1934., Бра јо вић Ву ки ца рођ.1946., Ста мен ко вић Ми ро слав рођ.1947., Фи ли по вић Ма ра рођ.1945., Пе тро вић Ра до-мир рођ.1948., Ку јун џи ја Ма ри-ја рођ.1952., Ко ли бар Да рин ка рођ.1936., Ми ли но вић Стан ко рођ.1931., Ра лић Ђу ро рођ.1936., По по вић Дре на рођ.1927. го ди не.

ПРИ ПРЕ МИО МА ТИ ЧАР

Да ће Срем ска Ми три ви ца, пу тем јав но - при ват ног парт нер ства ре-

ша ва ти не ка ва жна ко му нал на и дру га пи та ња на сво јој те ри то ри ји на ја вљи-вао је од ра ни је, а не дав но је учи њен и пр ви прак тич ни ко рак ка то ме - са-чи њен је Пред лог кон це си о ног ак та за по ве ра ва ње оба вља ња ко му нал не де-лат но сти ли ниј ског пред ло га пре во за пут ни ка, ко ји је uсвојен на сед ни ци Скуп шти не гра да.

Овај до ку мент је до био по зи тив но ми шље ње Ко ми си је за јав но -при ват но парт нер ство при Ми ни стар ству при-вре де, а ка да бу де усво јен ићи ће се у по сту пак из ра де дру гих нео п ход них

до ку ме на та и ака та да би се за кљу чио уго вор са ода бра ним кон це-си о на ром, об ја шња ва Ми ро слав Јо ва но вић, на чел ник Упра ве за са о-бра ћај и ко му нал но - ин-спек циј ске по сло ве.

Кон це си о ни акт има осно ву у над ле жним за-ко ни ма и од лу ка ма, али и у Сту ди ји јав ног град-ског пре во за ко ју је из ра дио још 2014. го ди не Фа кул тет тех нич ких на у ка из Но вог Са да. Он де фи ни ше све основ-не еле мен та пре во за и кон це си је од

ли ни ја, тра са, при хо-да, рас хо да оба ве за и слич ног.

- За што смо га ура ди-ли? Да би обез бе ди ли си гур ност и ква ли тет услу ге. Ми смо до са да да ва ли пре воз на јав ну на бав ку, ко ја је тра ја ла до три го ди не,а уго вор о кон це си ји ће се за-кљу чи ти на ду жи рок,

на 15 го ди на. Хте ли смо да ре ши мо два ве ли ка про бле ма - да јав ног парт не ра ве же мо на тај рок у оба вља њу де лат-но сти и да са мим тим он мо же да обез-бе ди бо ље усло ве тог ра да. Ис ко ри-сти ли смо мо гућ ност да ак том као град зах те ва мо ства ри ко је ће нам од го ва-ра ти, а оне су да се у по ме ну том пе-ри о ду обез бе ди ква ли те ни ји пре воз, но ви ји ауто бу си а, по сле ди ца то га ће би ти сма ње ње тро шко ва – об ја шња ва на чел ник Јо ва но вић.

Оче ку је се из ме на тра се град ског пре во за и об у хват две рад не зо не у си стем ли ниј ског пре во за што на кра ју тре ба да да по ве ћа број пут ни ка, до не-се уште де, али и да бу ду ћим ин ве сти то-ри ма, по ред оста лих бе не фи та, по ну ди пре воз за рад ни ке.

Пре ма по да ци ма На ци о нал не слу-жбе за за по шља ва ње Фи ли ја ле

Срем ска Ми тро ви ца, уку пан број не-за по сле них ли ца на те ри то ри ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца , на дан 31.де цем-бар био је 3.867, а у де цем бру 2017. го ди не он је из но сио 5.036 ли ца, што пред ста вља сма ње ње за 1.169 ли ца, од но сно за 23,5 од сто, по да ци су из пред ло га Ло кал ног ак ци о ног пла на за-по шља ва ња.

Исти из вор на во ди да нај ве ће уче-шће ме ђу не за по сле ним ли ци ма има ју они до 30 го ди на ча ки вих је 800 ли ца или 20,69 од сто, као и ли ца ста ри ја од 55 го ди на ко јих је 15, 7 од сто,

Да би се ста ње на тр жи шту ра да још

ви ше про ме ни ло Ло кал ним ак ци о ним пла ном за по шља ва ња су пред ви ђе не ме ре за сва ку од ка те го ри ја не за по сле-них. За мла де то су : про фе си о нал на ори јен та ци ја и са ве то ва ње о пла ни ра-њу ка ри је ре, струч на прак са, суб вен-ци ја за за по шља ва ње и по др шка са мо-за по шља ва њу, као и про грам функ ци-о нал ног основ ног обра зо ва ња. За оне ко ји су ппста ли ви шко ве и ста ри је од 50 го ди на те ак тив но сти ну ди: клуб за тра же ње по сла, ра ди о ни ца за сти ца ње ве шти на за по нов но за по шља ва ње на-кон гу бит ка по сла, раз не обу ке. Та кве ак тив но сти су пред ви ђе не и за не ква-ли фи ко ва не осо бе као и за осо бе са ин ва ли ди те том.

Је дан од нај ве ћих про је ка та и у овој го ди ни у Ма чван ској Ми тро ви ци

је на ста вак из град ње но вог објек та основ не шко ле, тач ни је из град ња фи-скул тур не са ле. То тре ба да се ура ди ру ше њем ста рих учи о ни ца и из град-њом са ле и дру гих про сто ри ја на ис тој ло ка ци ји. Али то ни је је ди ни про је кат у овој при град ској ме сној за јед ни ци : у пла ну је из град ња мо ста пре ко ка на-ла Бо газ по што је по сто је ћи у ло шем ста њу и пре ко ње га је већ ду же вре ме за бра њен са о бра ћај мо тор ним во зи-ли ма. Пла ни ра но је уре ђе ње пи ја це, ре кон струк ци ја и до град ње објек та вр ти ћа “Ла не” и дру ги про јек ти.

ПРИ ЗНА ЊА

Светосавскe повељe нај бо љим уче ни ци ма

Град Срем ска Ми тро ви ца, од но сно Упра ва за обра зо ва ње, кул ту ру и

спорт и ове го ди не до де ли ће Све то-сав ксе по ве ље нај бо љим уче ни ци ма основ них и сред њих шко ла за успе хе у школ ским и ван школ ским ак тив но-сти ма.Од лу ку о то ме ко ће до би ти нај-ви ше уче нич ко дру штве но при зна ње од лу чу је Ко ми си ја за при зна ња гра да на осноу пред ло га На став нич ких ве ча шко ла. Све то сав ска по ве ља се са сто-ји од пла ке те и нов ча не на гра де а 87 осно ва ца и сред њо шко ла ца до би ће их на све ча ној Све то сав ској ака де ми ји у не де љу, 27. ја ну а ра, у са ли Скуп шти-не гра да.

ДА ВА ЛА ШТВО КР ВИ

Но ва ак ци ја 24. ја ну а ра

Цр ве ни крст Срем ске Ми тро ви це и Ин сти тут за тран сфу зи ју кр ви

Вој во ди не из Но вог Са да ор га ни зу ју у че твр так, 24. ја ну а ра, од 8.30 до 11.30 ча со ва, ак ци ју до бро вољ ног да ва ња кр ви. Ак ци ја ће се одр жа ти у про сто-ри ји Цр ве ног кр ста у Ули ци Ар се ни ја Чар но је ви ћа број 17. Под сло га ном “Бу ди и ти да ва лац кр ви” ор га ни за то ри упу ћу ју по зив свим ху ма ним љу ди ма да се при кљу че овој ак ци ји.

ПО ЗО РИ ШТЕ

„Ђу ро ло ги ја“ сти же 14. фе бру а ра

У че твр так, 14. фе бру а ра, са по-чет ком у 20 ча со ва у По зо ри шту

„До бри ца Ми лу ти но вић“ би ће одр жан стенд ап шоу Бран ка Ђу ри ћа Ђу ре „Ђу-ро ло ги ја“. Са сво јим пре по зна тљи вим бо сан ским шар мом и ду го го ди шњим глу мач ким ис ку ством ко је се по себ но огле да у култ ним про јек ти ма „Топ ли-ста над ре а ли ста“ и „Ауди ци ја“, „Ђу ро-ло ги ја“ до но си јед ног но вог, дру га чи-јег, а опет пре по зна тљи вог Ђу ру ко ји кроз 90 ми ну та тра ја ња шо уа из вла чи оно нај бо ље из сва ког гле да о ца и иза-зи ва сал ве осме ха на ли ци ма.

„На сва кој пред ста ви сви се пре по-зна ју у си ту а ци ја ма о ко ји ма го во рим. Би ло да се до так нем ју тар њег ту ши ра-ња или во жње трам ва јем… на сце ни де ми сти фи ку јем и се бе са мог па љу-ди ма искре но го во рим ка кве осе ћа је имам, о че му раз ми шљам, шта ме де-кон цен три ше, итд“, ка же Ђу ро.

Про да ја ула зи ца је на бла гај ни По-зо ри ште „До бри ца Ми лу ти но вић“, ре-зер ви са не кар те мо гу се пре у зе ти до 8. фе бру а ра. Ин фор ма ци је и ре зер ва ци је ка ра та на број те ле фо на: 022/615-115.

МА ЧВАН СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Пла но ви пре ма по тре ба ма

Уре ђе ње цен тра ( ар хив ски сни мак)

Фи ли ја ла На ци о нал не слу жбе за по шља ва ња

ЗА ПО ШЉА ВА ЊЕ

Знат но сма њен број не за по сле них

ТРА ГОМ КОН ЦЕ СИ О НОГ АК ТА

Ре ше ње за бо љи ли ниј ски пре воз

Ми ро слав Јо ва но вић, на чел ник

Град ско ста ја ли ште

Среда, 23. јануар 2019.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Драгослав Арсенов, Инђија

- У сваком случају треба јер се велики кућни апарати не-како баш покваре после истека га-рантног рока и тре-ба их поправити, а тешко се долази до резервних делова и та процедура зна да потраје.

Данијела Поповић, Ириг

- Подржавам такву идеју, и данас трају неки апарати из мог детињства, а нови се покваре отприлике кад им истекне гаран-ција, исто важи и за мобилне телефоне.

Ђорђе Радусин, Сремска Митровица

- Са становишта потрошача, треба да се уведе, јер би то било веома добро, не би мо-рали да идемо од мајстора до мајсто-ра и плаћамо велике цене. Ако сте стекну услови, одлично би било.

Мирко Ђаковић, Стара Пазова

- Чуо сам за „пра-во на поправку“ и после истека га-ранције. Покрену-ли су је потроша-чи из развијених западних земаља и ја мислим да бисмо и ми могли да се прикључи-мо јер се заиста много уређаја квари.

Перо Крмар, Нова Пазова

- Не само да би то било добро за потрошаче већ је и глобално гледано то одговорно пона-шање у односу на животну средину. Већина тих апара-та има елемената који трајно загађују околину.

Да ли и Србија треба да уведе „право на поправку“ и после истека гаранције на веће кућне апарате?

У Елаборату уличног система општине Ириг који је објављен на

сајту Општине Ириг, евидентирано је још 166 улица и 42 заселака којима је неопходно било одредити називе. Ово је обавеза локалних самоуправа да својим формалним одлукама одреде називе улица,тргова, заселака и дру-гих делова насељених места са своје територије и доставе их Републичком геодетском заводу, који је надлежан за ажурирање Адресног регистра, а проистекла је из пројекта Владе Репу-блике Србије. У Иригу је формирана Комисија која је у што краћем року припремла и размотрила предлоге за одређивање назива улица, тргова и заселака назначених у поменутом Елаборату, а према унапред одређе-ним критеријумима. Ррасписан је и Јавни позив грађанима општине Ириг да у писаном облику доставе образло-

жене предлоге за утврђивање назива улица. Најактивнији у предлагању су били становници Јаска, који су доста-вили бројне предлоге које је Комисија усвојила и уврстила у предлоге одлу-ка које је прво проследила на давање сагласности Покрајинском секретари-јату за регионални развој, међурегио-налну сарадњу и локалну самоуправу, а затим и на усвајање пред Скупштину Општине Ириг.

Грађани иришке општине, који можда нису на време били упознати са променом назива улица или су не-задовољни утврђеним називима, могу своје образложене предлоге достави-ти у писаном облику на шалтеру Услуж-ног центра Општинске управе.

Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних ре-гистара поред Централног регистра

становништва, Регистра привредних друштава и Регистра непокретности. За потребе лакшег ажурирања Адрес-ног регистра, Републички геодетски завод израдио је Елаборате уличних система и доставио их једницама ло-калних самоуправа.

У Обавештењу Комисије наводи се да водило рачуна да се сачувају поје-дини називи делова насеља који су од културно-историјског значаја где је то било могуће, односно где је то у складу са Елаборатом Републичког геодетског завода. До већих измена морало је доћи нпр. у случају Старе и Нове коло-није у Врднику, јер се стање улица на терену разликовало од њихових описа у Елаборату. Пошто су називи Стара и Нова колонија одомаћени међу локал-ним становништвом, Општина Ириг предлаже да се у овом делу Врдника поставе табле са натписима Стара и

Нова колонија, док би се у Адресни ре-гистар Републике Србије унели нови називи улица. С тим у вези Општи-на Ириг позива све заинтересоване грађане да се активно укључе у давању предлога и примедби како би се зајед-нички пронашло најбоље решење да се задовољи правна форма, али и да се сачува јединственост архитектонско-

културолошке и историјске целине.Циљ пројекта је да сви добију зва-

ничну кућну адресу, да имају исправ-на документа, као и да по завршетку пројекта постоји једниствен регистар који ће сви органи бити у обавези да користе и који ће се централизовано водити.

С.Белотић

По новом Закону о оружју и муни-цији власници оружја имали су рок

до 5.марта да „пререгиструју“ оружје. Влада Србије је на седници одржаној 10. јануара усвојила Предлог закона о измени закона о оружју и муницији којим би се тај рок продужио до пе-тог марта 2020 .године. У Националној асоцијацији за оружје Србије траже да тај рок буде продужен на две године. Они који то не учине и на време не замене оружане листове за нове би-ометријске, могу добити казну и до 150.000 динара.

Иако је устаљен назив „пререгис-трација оружја“, ове одредбе Зако-на о оружју и муницији односе се на замену исправа, што се наводи у члану 50, што у суштини и треба да буде, а тако и гласи његов први став: „Физичка лица која су поседовала оружне листове и дозволе за ноше-ње оружја за личну безбедност, као и правна лица и предузетници који су поседовали одобрења за држање оружја, издата по закону који је ва-жио до дана почетка примене овог закона, дужни су да у року од три године од дана почетка примене овог закона поднесу захтев за изда-вање исправе, заједно са уверењем о здравственој способности за др-жање и ношење оружја у складу са овим законом.“ Тај првобитни рок до 5.марта 2019.године требало би да буде продужен за још годину дана, након усвајања предлога измена по-менутог закона од стране Скупштине Републике Србије.

По новом Закону о оружју и муни-цији пререгистрација оружја се од-носи само на трофејно оружје, које је као категорија укинуто. То је регу-

лисано Чланом 50. Став 2. ЗОМ-а који гласи:„Физичка лица која имају одо-брење за држање трофејног оружја дужна су да у року од годину дана од дана почетка примене овог закона пререгиструју, продају, онеспособе или предају оружје без накнаде у ко-рист Републике Србије.“ (рок је исте-као 5.марта 2017.г).

- Национална асоцијација за оружје Србије - НАОС је мишљења да је ово својеврсна ревизија легал-них власника регистрованог оружја (коју законодавац није предвидео у Закону о оружју и муницији) те да се без оправданог разлога поново (о трошку пореских обвезника Србије и о трошку сваког легалног власни-ка оружја) спроводи управни посао око регистрације оружја и наплаћују већ једном плаћене таксе. Једино је

оправдан трошак за лекарски пре-глед и за нови оружни лист, остали трошкови су неоправдани, рекао је за „Сремске новине“ Душко Илић, генерални секретар НАОС-а.

Живко Стојковић, ловац из Малих Радинаца овај посао обавио је пре две године.

- Ја сам своје четири ловачке пуш-ке пререгистровао у фебруару 2017. године. Нисам чекао крајњи рок, мада сад чујем да је могуће да ће тај рок бити продужен. Свакако сам то морао урадити, а мени је свеједно када ћу, а добро је што нисам морао да чекам последњи моменат. Цео поступак је

трајао око две до три недеље. Нови оружни лист је 1.500 динара, односно биометријска картица, 2.500 динара сам плаћао пререгистрацију за сачму по комаду, а 3.000 динара је био лекар-ски преглед који важи наредних пет година и то за било који комад оружја који бих узимао у тих пет година. Ја сам положио испит за руковање свим ватреним оружјима која поседујем и са којима сам имамо додира рприликом некадашњег посла још 2006. године и због тога нисам морао да полажем сада приликом пререгистрације, ре-као је Живко Стојковић.

С. Белотић

НЕДОУМИЦЕ У ВЕЗИ СА ЗАМЕНОМ ИСПРАВА О ОРУЖЈУ

Продужетак рока за „пререгистрацију“ оружја?

Ова замена исправа, за шта је ус-таљен назив „пререгистрација“, под-разумева вађење обрасца бр. 1 код изабраног лекара у Дому здравља, одлазак у лиценцирану здравствену установу (са обрасцем бр. 1) за вр-шење прегледа за установљавање здравствене способности физичког лица за држање и ношење оружја, одлазак у полицијску станицу по месту пребивалишта са оружјем које се ставља на увид референту за оружје, прилаже уверење о здрав-ственој способности. Уз старе оруж-не листове прилаже се документ о оправданом разлогу за поседовање оружја: за ловачко копија ловне кар-те или копија уверења о положеном ловачком испиту, за спортско оружје потврда стрељачке организације да је активан члан те организације, за оружје за личну безбедност даје изјаву у којој наводи разлоге угро-жености личне безбедности. Вла-сник треба да приложи уплатнице о плаћеној такси за оружје са олу-ченим цевима (само једну таксу, без обзира на број комада) у износу од 5.360 динара, за оружје са глатким цевима (само једну таксу, без обзи-

ра на број комада) у износу од 2.560 динара, као и уплате за нови оруж-ни лист 900 + 600 динара. На један оружни лист може се уписати до 10 комада оружја. Такође потребно је приложити уверење о завршеној обуци у руковању ватреним оружјем (за оружје које је набављено пре 01.01.1999. године, ово уверење није потребно, ради се о стеченом праву). Власнику ће се тражити и уверење из Суда да се против њега не води кривични поступак. Овај документ се може прибавити и по службеној дужности због чега ће се чекати 15-ак дана више на нови оружни лист. После подношења захтева за изда-вање новог оружног листа следи та-козвана „теренска провера“ о подоб-ности за држање и ношење оружја и на крају полицијски службеник долази на адресу становања да се личним увидом увери у постојање ормана за безбедан смештај и чу-вање оружја (овај орман може бити од метала (орман, каса, сеф...) али и од дрвета с тим да се закључава на начин да се не може лако отворити), образлажу у Националној асоција-цији за оружје Србије.

Процедура

Живко Стојковић

Душко Илић

Позив грађанима да дају предлоге

Заједничко решавање питања назива улица

Среда, 23. јануар 2019. 9

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Поводом новогодишњих и божић-них празника, на иницијативу

председника старопазовачке општи-не Ђорђа Радиновића, најмлађима у Општини Лепосавић однети су и уру-чени поклон празнични пакетићи, иг-рачке и слаткиши.

Око 800 поклон пакетића за децу уручили су заједно председник Опш-тине Стара Пазова Ђорђе Радиновић и председник Општине Лепосавић Зоран Тодић са сарадницима. Поред новогодишњих пакетића деци која не похађају вртиће, за социјално угро-жена лица припремљено је и из Старе Пазове допремљено око 120 пакета хране.

- Велико је задовољство видети ус-хићење и осмех на лицима ове деце овде, која су као и сва деца света жељ-на радости, љубави и пажње. Осећам срећу што смо са мало нашег одри-цања и труда улепшали празнике прво

родитељима, а потом и деци, којој же-лим да буду здрави, да одрасту у добре и честите људе, на понос својој Србији и свима нама, поручио је председник Радиновић приликом поделе пакетића

у једној од основних школа у Општини Лепосавић.

Овај гест братске подршке грађани-ма на Косову и Метохији дочекан је са великим одушевљењем, а захвалност

Општини Стара Пазова, њеном пред-седнику и суграђанима била је више него очигледна, посебно су се деца обрадовала оваквој бризи и указаној пажњи.

Према речима председника Ради-новића и у наредном периоду Опш-тина Стара Пазова ће према могућ-ностима повременим активностима пружати помоћ и подршку, али са ве-ликом вољом и еланом, као пријатељи у невољи, искрено као и сваки пут до сада.

Идеја за поменуту акцију постоји дуже време, а резултат је пријатељс-

ких контаката које председник Ради-новић и Општина Стара Пазова са ру-ководствима више општина у јужној Покрајини негују већ неколико пос-ледњих година. Помагано је, не само у појединачним случајевима, породи-цама са Косова и Метохије, које живе у оскудици, већ на различите начине деци, ученицима основних и средњих школа, црквеним општина тј. храмови-ма Српске православне цркве у циљу њиховог бољег и лакшег свакодневног функционисања, обнове и обележа-вања црквено-верских празника.

Б.Родић

Месне заједнице Војка по 14. пут прогла-

сила је најуспешније су-грађане у протеклој го-дини у области пољопри-вреде, привреде, културе и спорта, а традиционално су уручене награде и за најуређеније домаћинство, као и признање заслужним грађанима. На свеча-ности уочи Православне нове године у Дому кул-туре у Војки, уз присуство општинског руководства на челу са председником Ђорђем Радиновићем, плакете, полакете повеље, уметничке слике и поклон Скупштине општине Стара Пазова уру-чио је председник Савета Месне зајед-нице Војка Љубан Скопљак.

- Гостима, добитници признања, али и свим Војчани желим да буду још вред-нији и успешнији у новој години, а да их ово наше традиционално окупљање уочи Малог Божића подсети да само залагањем и радом можемо очекивати да нам се труд и исплати. Будите још вреднији у овој години – поручио је председник Скопљак.

Одлуком Савета Месне заједнице Војка најуспешнији пољопривредник селу је Бранислав Чикош који об-рађује 50 јутара земље, што у свом власништву, што у закупу.

- Сејем жито, кукуруз, соју и јечам, држим крмаче прашчаре, товим од 200 до 250 свиња годишње, то је наша про-изводња – каже Чикош.

- За најуспешније привреднике проглашени су оснивачи компаније „Фриго Сопринг“ Срђан Станић и

Дејан Станковић. Фирму су основали пре девет година а данас се ова фирма бави производњом и продајом високо квалитетне расхлад-не, грејне и неутрал-не опреме, палетних регала за комер-цијалне објекте и ма-гацинске просторе, као и инсталацијом и пуштањем у рад свих система. „Фри-го Сопринг“ тре-нутно запошљава 15 квалификованих радника, а у плану

је запошљавање још 10 на пословима фригомеханичара, електричара и бра-вара. Планирано је и проширење ма-гацинског и радног простора до краја ове године.

У области екологије за најуређеније двориште проглашено је домаћинство породице Ковачевић, а признање је примила млада газдарица ове куће Тамара Ковачевић. Домаћинству Ко-вачевић ово није једина награда, и у телевизијској емисији Прва башта Ср-бије однели су прву награду.

Талентованом, тринаестогодишњем хармоникашу Милошу Симетићу, који је на Међународном фестивалу хармонике у аустријском граду Грацу однео прву награду, припало је при-знање најуспешнији Војчанин у обла-сти културе. Милош поред ОШ „Милан Хаџић“ у Војки похађа и Основну му-зичку школу „Теодор Тоша Андрејевић“ из Руме. У 2018. освојио је и трећу награду на Републичком такмичењу у Београду, прво место на Шестом ин-

тернационалном фестивалу хармони-ке у Београду, прву и другу награду на 10. међународном фестивалу „Дани хармонике“ у Угљевику, прву награду на интернационалној манифестацији „Дани хармонике“ у Смедереву и прву награду на 7. међународном музичком такмичењу у Бечеју. Као што су писале Сремске новине, Милош је својим изу-зетним успехом подстакао непознатог дародавца да му за новогодишње и бо-жићне празнике поклони за његов уз-

раст одговарајућу хормонику. Признање за најуспешнији

спортски колектив припало је ФК „Сремац“ који је 2018.године напунио 80 година. Председник управе Клуба Милорад Инђић захвалио се локалној самоуправи од које, како је рекао, Клуб има највећу помоћ и изразио наду да ће „Сремац“ помоћи и при-вредници и грађани Војке. У плану је оснивање школе фуд-бала, најавио је Инђић.

Проглашење најуспешни-јих Војчана пратио је приго-дан културно-уметнички про-грам Културно - уметничког друштва „Славко Гајин“ које је у овом сремском селу постоји и ради већ седам деценија.

Б. Родић

Из Старе Пазове за децу у Лепосавићу

Председник Радиновић са децом са Ким

Подела пакетића у једној од месних заједница општине Лепосавић

Проглашени најуспешнији Војчани

Заслужни грађани

У години када је обележен век од победе у Првом светском рату, Војка је одала признање својим солунским добровољцима. Било их је 67. Међу њима и носилац Ал-банске споменице Миливој Ран-ков, који је 1914. из Босне прешао у Србију и учествовао у свим бор-бама до ослобођења 1918.године. Ове године, у сто првој години на-кон Великог рата, солунски добро-вољци из Војке ће добити и прво спомен обележје у свом селу.

Милорад Инђић награђен

за област спортаПољопривредник Бранислав Чикош

Милошу Симетићу признање у области културе

Привредници Срђан Станић и Дејан Станковић

Тамари Ковачевић признање за најдвориште

Гости

На првој овогодишњној седници Општинског већа у Руми донет је

Закључак којим Општина Рума усту-па електроенергетске објекте Елек-тродистрибуцији Рума без накнаде. Ради се о објектима трафостаница на две локације. 28.јуна прошле године Општина је закључила уговор са Елек-тросдистрибуцијом о извођењу радова на изградњи електроенергетских обје-ката у улици Вељка Дугошевића, укуп-не вредности близу 9 милина динара са ПДВ-ом, од чега је учешће локалне самоуправе око 4,5 милиона динара. Исти уговор потписан је и о извођењу радова на изградњи трафостанице за потебе пречистача отпадних вода

код фабрике „Хачинсон“ у радној зони Румен, која је вредела око 7,5 мили-на динара без ПДВ-а, где је учешће из општинске касе износило 2,978 мили-она, образложила је Биљана Дамља-

новић, шеф Одељења за финансије, привреду и пољопривреду. Изградња оба електроненергетска објекта је за-вршена и сада су се стекли услови да њима газдује и управља Електродист-рибуција Рума.

На сличан начин се у власништво основних школа „Иво Лола Рибар“, „Душан Јерковић“ и „Змај Јова Јова-новић“ преносе касетни ормарићи, који су набављени у оквиру програ-ма „Партиципативног буџетирања“

и постављени пред крај прошле године.

- Општина Рума је Одлуком о буџету за 2018.годину предвидела средства за финансирање пројекта набавке у основним школама Иво Лола Рибар“, „Душан Јерковић“ и „Змај Јова Јовано-вић“. „Душановој“ школи набављено је 77 касетних ормара, „Змајевој“ 60 и „Лолиној“ 20. Сви су постављени у ос-новним школама, као и у подручним сеоским одељењима у Добринцима и Kраљевцима, за ОШ „Иво Лола Рибар“ и у Малим Радинцима и Павловцима за ОШ „Змај Јова Јовановић“. Како је пројекат завршен, предлог је да се ормарићи предају школама на уп-рављање, образложила је закључке Биљана Дамљановић.

На седници већа усвојен је и Пред-лог Правилника о изменама и до-пунама Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Oпштинској управи Oпштине Рума, а разлог за измену је усклађи-вање систематизације са изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и до-пуна стручне спреме и усклађивање броја извршилаца са потребама орга-низације посла, о чему је говорила Је-

лена Бркљач, шеф Одељења за општу управу и заједничке послове. Према њеним речима, измена одлуке неће довести до нових запошљавања, него се ради о усклађивању зановим закон-ским решењима. Подсећамо у систему локалне самоуправе у Руми тренутно је запослено 155 лица на одређено и неодређено време.

Изгласан је и Годишњи програм уређења, одржавања и заштите јавних зелених површина на подручју насеља

Рума који спроводи Јавно предузеће „Комуналац“ Рума, а за ту намену је из буџета локалне самоуправе издвојено 17 милиона динара.

- Као и сваке године доносимо овај програм. Овогодишња финансијска средства за ову намену су смањена са 20 на 17 милиона динара, тако да смо у склопу својих активности предвиде-ли да одржавамо исте површине, али са мање новца, тако да ћемо се потру-дити да спрам тих средства урадимо све послове које смо радили и прошле године, рекао је Драган Панић, дирек-тор ЈП „Комуналац“ Рума.

Среда, 23. јануар 2019.10

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Зоран Мишчевић, рођ.1957. год.Катица Димић, рођ.1935. год.Недељко Патковић, рођ.1961. год.Раденка Петровић, рођ.1936. год.Анђа Томић, рођ.1930. год.Лазар Ерцеговац, рођ.1946. год.Мара Нићифоровић, рођ.1935.год.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм24-31.јануар „Аладин и летећи ћилим“ од 19 часова24-31.јануар „Срећни принц“ од 21 час

Позоришни програмВелика дворана Културног центра “Брана Црнчевић” у 20.00 часоваПозоришна представа Државни посао - Велика реформаЦена улазнице - 1000 динара

Смисао живота је пренети да оно дете које смо били пренесе по-

руку оном старцу који ћемо бити, а да се потрудимо да се та порука успут не заборави. Ово је један од одговора међу 200 интервјуисаних људи широм света за потребе филма „Човек“ који је премијерно приказан у румском културном центру у окви-ру Филмских вечери које организује Кино клуб „Ворки тим“ Рума. Доку-ментарни филм француског фотогра-фа, еколога и новинара, Јана Артуса

Бертранда, Човек (Human) из 2015. године пројекцијом у Руми уједно је доживео и своју премијеру у Србији. Јан Артус Бертранд је са својим ти-мом обишао преко 50 земаља света и интервјуисао најразличитије људе, постављајући им суштински бит-на питања као што су шта је прија-тељство, шта је богатство љубав, сми-сао живота. Интервјуисано је више од 200 људи широм света током две године, колико је трајало снимање. Они искрено одговарају, на различитим

језицима, представљајући тако и сце-наристе и главне глумце овог епског документарца.

-Филм има више верзија, најдужа траје четири сата, а због српског пре-вода одлучили смо на трајање нешто дуже од два сата. Филм је занимљив не само због искрених интервуја људи широм света, него има и занимљиве видео секвенце, односно интересант-не призоре земаљске кугле снимљене дроном са велике висине, нешто што до сад нисмо имали прилике да види-мо. Такође филму доприноси и ориги-нална музика, специјално рађена за овај филм, а једну од песама звану „Је-

русалим“ интерпретира и наша умет-ница Дивна Љубојевић, рекао је Дра-

ган Цакић, председник „Ворки тима“.Иницијатор да се филм прикаже у

Руми је чланица „Ворки тима“ Мира

Швоња, која је публици пренела ре-ченицу редитеља филма „Мислим да је једини начин да се људи наведу на размишљање кроз емоције, не кроз мозак, него кроз срце“.

-Често заборављамо да имамо емоције, а овај филм управо ради на емоцијама људи и на томе да схвати-мо да смо сви ми на планети земљи једна људска заједница, рекла је Мира Швоња.

ПОВЕРЕНИШТВО ЗА ИЗБЕГЛИЦЕЈавни позив

за доделу

грађевинског

материјала

Избегла лица са територије Општи-не Рума имају рок до 14.фебруара

да се пријаве на Јавни позив за доде-лу помоћи у виду грађевинског ма-теријала породицама избеглица које су биле кориснице програма откупа сеоских кућа из средстава буџета Ре-публике Србије, преко Комесаријата за избеглице, и буџета АП Војводине, преко Покрајинског фонда за пру-жање помоћи избеглим, прогнаним и интерно расељеним лицима. Потреб-на документација се подноси Пове-реништвУ за избеглице и миграције општине Рума, а више информација се може добити на број 022/479 162

или у канцеларији Повереништва у

Руми, улица Главна 107. Један од ус-лова је да подносилац пријаве и чла-нови његовог породичног домаћинс-тва не поседују непокретност у Репуб-лици Србији којом могу да реше своје стамбено питање, осим предметне непокретности и да не поседују непок-ретност у држави порекла или другој држави, а којом би могли да реше своје стамбене потребе.

ФИЛМСКЕ ВЕЧЕРИ У РУМИ

Филм „Човек“ о суштинским питањима

Мира Швоња и Драган Цакић

Једно од 200 људских лица

Предаја трафостаница Електродистрибуцији

Биљана Дамљановић

Са седнице већа

Среда, 23. јануар 2019. 11

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Као и сваке године, и у 2019. години Народна библиотека „Др Ђорђе На-

тошевић“ спремила је низ попуста и по-годности за своје кориснике кад се ради о учлањењу у ову установу. За Национал-ни дан књиге, 28. фебруар попуст од 50 одсто за учлањење у библиотеку важи за све кориснике, док за Међународни дан књиге за децу, попуст од 50 одсто важи само за децу до 14 година. Такође, попуст од 80 одсто за све кориснике, библиотека даје последње недеље у октобру пово-дом Међународног сајма књига у Београ-ду. Сви ови попусти важе за појединачно годишње чланство, напомиње Бранис-

лава Танасић, директор ове установе. По њеним речима библиотека се тренут-но бави редовном набавком књига, а за Светог Саву у сарадњи са основним шко-лама и предшколском установом органи-зоваће се креативна радионица на тему Светосавља.

Прва у низу промоција књига, одр-жаће се 24. јануара, а реч је о књизи Драгослава Симића „Гласом писана ис-торија“ која представља мозаик детаља који осликавају живот генерација на бал-канском простору у 20.веку.

– Припремамо још једну живу библи-отеку која би требала, ако све буде у реду да се, у сарадњи са Црвеним крстом и Организацијом „Пријатељи деце“ одр-жи у марту јер претходна, одржана пред крај прошле године била јако по-сећена и ја верујем да су млади извукли добре поуке и да су наше живе књиге

дале добру поруку присутним читаоци-ма, како живети с физичким недостат-ком, болешћу или како не ући у проблем у који су они ушли, типа болести завис-ности. Имамо доста живих књига које су заинтересоване и које ће именом и пре-зименом стајати на нашем списку, а пла-нирали смо да акценат ствимо на прости-туцију и ХИВ позитивне – каже директор Библиотеке Бранислава Танасић уз напо-мену да ће се организовати и значајне трибине на тему насиља над децом, као и насиља на интернету, што свакако иде у прилог испуњавању друштвене улоге библиотеке.

Г.М.

Буџетом општине Инђија за 2019.годи-ну опредељено је 34 милиона динара

што је за четири више него лане када се инђијска општина сврставала међу пр-вих пет локалних заједница у Војводини по издвајању средстава за пољопривре-ду. И ове године уз већ постојеће мере за суфинансирање куповине прикључ-не механизације, опреме за сточарство, воћарство, пчеларство, као и регреси-рање репродуктивног материјала, новим аграрним буџетом планирано је и суфи-нансирање осигурања усева и плодова, мањих инфраструктурних пројекта, ин-вестирање у развој и унапређење инфор-мацоно-комуникационе инфраструктуре којом ће се лакше пратити конкурси, потребна документација, апликације на конкурсима, као и сајамска посета и из-ложба заинтресваних пољоприредних газдинстава и задруга.

Пољопривредницима инђијске оп-штине велику подршку пружа локална самоуправа посредством Агенције за ру-рални развој која обезбеђује све потреб-не информације и бесплатну припрему документације за бројне конкурсе који се током године расписују.

- Аграрни буџет за ову годину је знатно увећан, а оно што ћемо детаљ-није знати јесте када се распише Про-грам спровођења руралне политике и политике руралног развоја општине Инђија. Остаће све мере које су потреб-не пољопривредницима, а једна мера која је најпотребнија је инвестиција у физичка средства и највише средстава ће се пласирати кроз ту меру, тј. купо-вину нове прикључне механизације. И ове године ћемо ставити акценат на ку-

повину приплодних грла, дакле обнове стада. Кроз рад са пољопривредницима уочили смо да је потребна едукација и да се ради на њиховом усмеравању ка некој другој производњи за коју треба да се усавршавају – рекла је Ивана Пејо-

вић Шеврт, директор Агенције за ру-рални развој општине Инђија и додала да прошлогодишња статистика показује да је све више нових газдинстава и да је све више пољопривредника заинтересо-вано за субвенције из општинског буџе-та. Такође, је истакла да очекују добру сарадњу са вишим нивоима власти по питању разних конкурса за пољопривре-денике, та да су итекако спремни да по том питању помогну земљорадницима инђијске општине.

Г.М.

Крај прошле и почетак ове године у Туристичкој организацији општине

Инђија обележила је припрема пропа-гандног материјала тако да је урађен нови План града Инђије с потпуно ажу-рираним подацима о називима улица и неким новим улицама које постоје и тд. План града се може добити бесплат-но у Туристичкој организацији.

- Такође, смо израдили илустровану туристичку мапу општине која ће бити истакнута у центру града у сити лајту код Гимназије. Сем тога, тренутно ра-димо на изради пропагандних мате-ријала и ажурирању постојећих, пре свега за потребе београдског Сајма туризма. Почеле су и припреме за изглед штанда и заједнички промо-тивни материјал туристичке понуде Срема јер ће и ове године на зајед-ничком штанду настурпити туристич-ке организације из осам сремских општина – рекла нам је в.д директо-ра Туристичке организације општине Инђија Маја Бошњак и додала да је крајем 2018. године израђен и проје-кат туристичке сигнализације за на-сеља Марадик, Јарковци и Љуково, док су раније била овом сигнализа-цијом покривена насеља наслоњена на реку Дунав и сам град Инђију.

- Сада смо ставили акценат на западни део општине, израђена је пројектно – техничка документација и тренутно је у току поступак приба-вљања потребних дозвола тако да ће у скоријој будућности ти знакови бити и постављани и они обухватају како

путоказе, тако и информативне табле на српском, енгленском и немачком, а у Марадику ће бити и на мађарском језику испред важнијих објеката - обја-шњава Маја Бошњак.

Туристичка организација општине Инђија своју туристичку понуду пред-ставља на новом сајту indjijatravel.rs који сада има модернији изглед и кроз нови концепт представљени су сег-менти туристичке понуде.

- Подаци које смо раније имали на старом сајту су обрађени, ажурирани, допуњени новим елементима понуде, освежени новим фотографијама тако

да је сада комплетна туристичка пону-да на новом сајту, мада и даље радимо на попуњавању страница. Туристи који желе да посете нашу општину, на том сајту о свему се могу информисати и о туристичким вредностима, али и о угоститељским објектима, пре свега који су, где се налазе с линковима на њихове сајтове и контакте где се могу ближе информисати. То је место где се могу наћи сеобухватне информације, шта видети, где одсести и слично – каже в.д. директор инђијске ТО Маја Бошњак.

Г.М.

Инђијски Зоолошки врт „Коки“ који је пре више од двадесет година

основао ентузијаста Славко Поповић, за Инђијце, али и госте с стране пред-ставља својеврсну атракцију и рекло би се оазу мира. Уз велику упорност, пожртвовање и љубав овога, сада већ шездесетдвогодишњака, ЗОО врт оп-стаје и траје, а његови становници, око стотину животиња, живе у скромним условима. Зиму добро подносе, ако имају довољно хране, каже Поповић, захвалан локалној самоуправи која је притекла у помоћ.

- Све животиње у принципу подно-се добро зиму, ако имају довољне ко-личине хране. Они храном товаре маст

која их греје и то је поента свега. Види-те: птице, мајмуни и јелени..., све је на-пољу на слободном простору зато што добијају редовно и топлу воду и храну. Уназад две -три године имам редовну помоћ од локалне самоуправе и зах-ваљујем им се овом приликом на томе, али ја бих желео да се реши статус зоо-лошког врта, да то буде још један парк у Инђији који сам направио и желим да остане нашој деци и нашем граду. На-дам се да ће се то решити, као и неке мање инвестиције које су зоо врту не-опходне и да ће све бити у реду – каже оснивач инђијског зоо врта Славко По-повић. Сем тога додаје, да су у стајама коњи, магарци, медведи и друге круп- није животиње, а да украсна живина

не може да опстане због паса луталица док се не заврши оградни зид.

- Волео бих да једног дана овај зоо врт пређе под ингеренцију општине јер не знам докле ћу ја имати снаге да све ово радим. Овај парк постоји већ 23 године и никоме нисам напла-тио улазницу. Сналазим се како знам и умем и не пада ми тешко јер ја то волим – тврди Славко који је у „Коки“ уградио део себе, а његовим станов-ницима пружио неизмерну љубав као што се пружа члановима породице.

Г.М.

ОПШТИНСКИ БУЏЕТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ ВЕЋИ НЕГО ЛАНЕ

Све више корисника локалног аграног буџета

Ивана Пејовић Шеврт

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ДР ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ“

Библиотека испуњава своју друштвену улогу

Бранислава Танасић

АКТИВНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Нови сајт и припрема туристичке понудеБесплатно у Туристичкој организацији може се добити нови План града

Инђија, док се комплетна туристичка понуда налази на новом сајту ТО

Маја Бошњак

ИНЂИЈСКИ ЗОО ВРТ „КОКИ“ У ЗИМСКИМ ДАНИМА

Животиње добро подносе зиму

Славко Поповић

Становници ЗОО врта „Коки“

Среда, 23. јануар 2019.12

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Румски вашар требало би да добије нову локацију, бар онај робни део

који се сада налази дуж Главне улице. Ова идеја полако се спроводи у дело, с обзиром на то да је у току израда план-ско-техничке документације. План је да се растерети Главна улица која сва-ка прва три дана у месецу блокирана, да се ослободи саобраћај на регионал-ном путу који спаја Руму са Инђијом и Старом Пазовом, али и да се изађе у сусрет становницима тог дела града који су практично блокирани првих дана сваког месеца. Директор јавног предузећа „Комуналац“ Рума које уп-равља овом манифестацијом, Драган

Панић каже да та идеја постоји од како је дошао на место руководећег у пре-дузећу и да ће њена реализација доне-ти бољитак свима. Према његовим ре-чима план је да се робни део премести на део за продају стоке који се више не користи у толикој мери.

- Сходно потребама грађана и самог одвијања саобраћаја и расположивом простору вашаришта који се не ко-ристи више у оноликој мери као пре за сточну пијацу, дошао сам на идеју

да урадимо пројекат изградње тезги и продајног простора како би створили могућност да се вашар, који има тради-цију дугу 270 година измести из Главе улице. Предузели смо активности за израду пројектно-техничке докумен-тације, добијени су локацијски услови, очекујемо грађевинску дозволу у пр-вом кварталу ове године, а потом и из-налажење средстава како би могли ре-ализовати тај пројекат, јер ми као пре-дузеће сами не можемо финансирати такву инвестицију, рекао је Панић.

Тренутна површина сточног дела од шест хектара задовољила би потребе да се део искористи за продају робе широке потрошње, каже Панић. То би подразумевало уређење простора, изградњу нових наткривених тезги које би биле једнако приступачне и продавцима и купцима, посебно што би свака од њих имала приступ ауто-

мобилом за допремање робе.- Ја бих био задовољан ако би у

наредном периоду то могло да се ре-ализује, јер ради се о лепом пројекту, где ће се ослободити Главна улица, ако не цела, онда бар део до станице по-лиције. Неколико година саобраћај се зауставља у том делу града, ствара се саобраћајна пометња, а људи који ту живе и послују су хендикепирани јер не могу да функционишу, као и остали. Не треба посебно помињати да је три дана у месецу блокиран саобраћај на регионалном путу према Инђији и Па-зови. Зато се и трудимо да реализује-мо ову идеју која ће бити добра за све, купце, посетиоце, а и ми као предузеће ћемо лакше обављати свој део посла у смислу контроле, наплате и самог одр-жавања на један далеко модернији на-чин, додао је Драган Панић.

С.Белотић

Румски вашар на новој локацији

Драган Панић

Део сточне пијаце биће намењен за продају робе

Модернији услови за румски вашар

Историјској и изузетно значајној посети председника Русије Влади-

мира Владимировича Путина Србији и додели једног од највиших признања Русије - ордена Светог Александра Невског, председнику Србије Алек-

сандру Вучићу, у четвртак, 17. јану-

ара, присуствовало је и преко 300 Беочинаца, чланова ОО СНС Беочин, председник ОО СНС Беочин и пред-седник општине Беочин, Митар Ми-

линковић, али и они грађани који су тако имали јединствену прилику и желели уживо да виде руског пред-

седника и својим присуством покажу приврженост и захвалност за помоћ и све учињено Србији у свим тешким и значајним временима у њеној борби за очување и одбрану свог идентитета, самосталности и суверености и зашти-ти српског народа и Србије.

У општини Беочин у петак, 18. јануара одржан је први састанак у оквиру про-

грама Exchange 5 „Имовина локалне самоу-праве – важна карика локалноекономског развоја – ФАЗА II“ чији је циљ подстицање локалног економског развоја и унапређење пружања јавних услуга грађанима и бизнис сектору успостављањем ефикаснијег упра-вљања општинском имовином.

Носилац пројекта је општина Беочин, а партнери на пројекту су општина Шид и

CenTriR. Пројекат је наставак истоименог проје-

кта имплементираног кроз програм ЕУ Exchange 4, током кога су Беочин и Шид значајно унапредили постојеће стање у об-ласти управљања општинском имовином и уписале право јавне својине на више од 4.500 јединица непокретности. Овај проје-кат ће додатно унапредити претходно

постигнуте резултате кроз унапређење законског оквира за управљање општин-ском имовином, успостављање процеду-ра за пренос права коришћења општин-ске имовине на друге локалне институ-ције и установе, затим кроз формирање регистра података о земљишту у јавној својини, као и кроз јачање капацитета за-послених у општинским управама у обла-сти управљања имовином. Поред овога, пројекат ће омогућити упис података о

тар непокретности у јавној својини који води РДИ, јавно објављивање података о објектима који се користе у комерцијал-не и јавне сврхе на сајту општине Беочин, као и покретање процедура за легализа-цију бесправно изграђених објеката у јав-ној својини општине Беочин и Шид.

Донатор овог пројекта је Европска унија.

Беочинци на скупу у Београду

Друга фаза Exchange 5 пројекта

Састанак у општини Беочин

Среда, 23. јануар 2019. 13

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Марица Шорак, Инђија

- Треба јер у већини случајева велики кућни апарати трају док траје и гаранција и шта онда? Нису сви људи у ситуацији да могу да одмах кад се апарат поквари купе нов, него га треба поправити, а то зна да потраје.

Перица Кравић, Стара Пазова

- Кратки су ти гарантни рокови! Ми смо навикли да један добар уређај дуго траје. Имали смо маши-не за веш и фижи-дере и преко 30 година а сада трају две до три године...

Милица

Теодоровић, Рума

- С обзиром на то да сви нови уређаји трају таман толико колико и гаранција, не би било лоше да имамо право на поправку апарата и после тог периода. Овак смо на неки начин условљени да купујемо нове.

Ђоре Јовановски, Сремска Митровица

- Треба да се уведе и то што пре. Чим истекне гаранција они се се покваре и сервис неће ни да погледа. Апарати нису јефтини, чак ни поправка није јефтина, а некад није ни могућа.

Драган Цакић, Рума

- Да се уређаји про-изводе квалитетно као што је то било некад, о овим пи-тањима не бсимо морали ни да го-воримо. Све то иде у прилог потенцирању потрошачког друштва, тако да нисам сигуран да ли би то уопште и могло да заживи.

ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић

Да ли и Србија треба да уведе „право на поправку“ и после истека гаранције на веће кућне апарате?

На седници Скупштине општине Шид сазваној по хитном поступку,

а одржаној 16. јануара, одборници су донели Одлуку о месним заједницама на територији ове општине. Усвоје-на су и два решења - о именовању Комисије за спровођење избора за чланове Савета месних заједница и о именовању Другостепене комисије за спровођење избора за чланове Савета месних заједница.

Нови Статут општине Шид до-нет је 8. јануара, а како је неопход-но усклађивање аката са основним правним актом локалне самоуправе као и усклаживање са одредбама За-кона о локалној самоуправи седница то је тазлог што је седица одржана по хитом поступку. Новина ове одлуке о

месним заједницама је што предвиђа да се у појединим срединама смањи број чланова савета. Након усвајања неопходних одлука и решења очекује

се расписивање избора за чланове са-вета месних заједница на територији шидске општине.

С.Ђ.

У Услужном центру Општинске уп-раве Шид пуштен је у рад нови

сервис који омогућава плаћање так-си електронским путем. То значи да грађани у овом центру могу све вр-сте такси за различита документа или потврде од Општинске управе Шид да плате картицама било којом од

три бренда: DINA card, Master CARD ili VISA, и на тај начин да уштеде и вре-ме и новац. Нову услугу постили су у рад представници Канцеларије за ин-формационе технологије и електрон-ску управу Владе Републике Србије у присуству представника локалне самоуправе. С.Ђ.

Протекле недеље у сали Скупштине општине одржана је јавна дебата

о Нацрту Локалног антикорупцијског плана општине. Јавној дебати претхо-дила је тридесетодневна јавна распра-ва која је трајала од 18. децембра 2018. до 16. јануара 2019. године.

Одлуку о организовању јавне расправе о Нацрту Локалног антико-рупцијског плана општине донело је Општинско веће на седници одржаној 18. децембра 2018. Током трајања јав-не расправе сва заинтересована лица могла су своје предлоге, сугестије и примедбе на Нацрт Локалног антико-рупцијског плана општине (ЛАП) дос-тавити у писаном облику преко поште или лично на адресу Општинске упра-ве општине Шид, а усмено предлоге

изнети на јавној дебати. Нацрт Локалног антикорупцијског

плана општине на јавној дебати образ-ложила је Милана Момчиловић Сви-локос, секретар Скупштине општине. Након спроведене Јавне расправе

и дебате, Нацрт Локалног антико-рупцијског плана (ЛАП) општине, са свим примедбама, предлозима и су-гестијама доставља се Општинском већу општине Шид, ради утврђивања предлога тог акта. С.Ђ.

НОВИНА У УСЛУЖНОМ ЦЕНТРУ

Олакшица за плаћање

Нова услуга

Грађани у овом центру могу све врсте такси за

различита документа или потврде од Општинске

управе Шид да плате картицама било којом од три

бренда: DINA card, Master CARD ili VISA

У СКЛОПУ ПРОЦЕДУРЕ ДОНОШЕЊА

Дебата о Нацрту Антикорупцијског плана

Јавна дебата

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Усвојена одлука о месним заједницама

Са седнице

У окви ру про шло не дељ не по се-те Пред сед ни ка Ру ске Фе де-

ра ци је Вла ди ми ра Пу ти на Ср би ји, „РЖД Ин тер нешнл“ д.о.о. и „Ин фра-струк ту ра же ле зни це Ср би је“ а.д. пот пи са ли Уго вор за про јек то ва ње и из во ђе ње ра до ва на из град њи же ле знич ке ин фра струк ту ре Ре пу-бли ке Ср би је, као и из град њу Је-дин стве ног Дис пе чер ског цен тра за упра вља ње са о бра ћа јем во зо ва.

Уго во ром је пред ви ђе но из во ђе-ње ра до ва и ис по ру ка ма те ри ја ла у окви ру дру ге фа зе ре кон струк ци је, мо дер ни за ци је и из град ње дво ко-ло сеч не же ле знич ке пру ге за бр зи-ну 200 ки ло ме та ра на час на де о ни-ци Ста ра Па зо ва – Но ви Сад укуп не ду жи не 40,44 ки ло ме тра на пру зи Бе о град – Бу дим пе шта. По себ но ће

би ти из ве де ни ра до ви на из град њи елек тро тех нич ке ин фра струк ту ре, ар хи тек тон ско-гра ђе вин ских и про-прат них обје ка та, елек тро е нер гет-ских обје ка та, ра до ви на ре гу ли са-њу во до то ко ва и уре ђе њу зо не екс-про при ја ци је.

Пре ма усло ви ма пот пи са ног до-ку мен та „РЖД Ин тер нешнл“ из ра-ђу је и про је кат за ре кон струк ци ју и мо дер ни за ци ју же ле знич ке пру ге Ва ље во – Врб ни ца – Др жав на гра-ни ца са Цр ном Го ром, укуп не ду жи-не 210 км, у ци љу да љег из во ђе ња ра до ва.

Осим то га, пре ма Уго во ру „РЖД Ин тер нешнл“ се ба ви про јек то ва-њем и из град њом Је дин стве ног Дис пе чер ског цен тра за упра вља-ње са о бра ћа јем во зо ва у Ре пу бли-

ци Ср би ји. Пре ма струч ној про це-ни из град ња ова квог цен тра ће по-тра ја ти око три го ди не.

До ку мент су пот пи са ли ге не рал-ни ди рек тор „РЖД Ин тер нешнл“ д.о.о. Сер геј Па влов и в.д. ге не-рал ног ди рек то ра „Ин фра струк ту ра же ле зни це Ср би је“ а.д. Ми ро љуб

Јев тић. Укуп на вред ност уго во ра из но си око 230 ми ли о на евра.

Истог да на одр жа но је и пот пи-си ва ње Ме мо ран ду ма из ме ђу „Ру-ске же ле зни це“ о.а.д. и Вла де Ре пу-бли ке Ср би је. Ме мо ран дум пред-ви ђа при пре му по треб них усло ва за уче шће „Ру ске же ле зни це“ о.а.д. ко је пред ста вља спе ци ја ли зо ва на ком па ни ја „РЖД Ин тер нешнл“ д.о.о. у про јек ти ма за те ку ће одр жа ва ње обје ка та же ле знич ке ин фра струк ту-

ре у Ср би ји. До ку мент пред ста вља на ста вак ра да у окви ру Ме мо ран-ду ма, пот пи са ног у мар ту про шле го ди не из ме ђу „Ру ске же ле зни це“ о.а.д. и Вла де Ре пу бли ке Ср би је о

раз во ју од но са стра те шког парт-нер ства и за јед нич ке ре а ли за ци-је ин фра струк тур них же ле знич ких про је ка та на те ри то ри ји зе мље.

СН.

Бр же од Па зо ве до Но вог Са даПред ви ђе но из во ђе ње ра до ва и ис по ру ка ма те ри ја ла у окви ру дру ге фа зе

ре кон струк ци је, мо дер ни за ци је и из град ње дво ко ло сеч не же ле знич ке пру ге

за бр зи ну 200 ки ло ме та ра на час на де о ни ци Ста ра Па зо ва – Но ви Сад

Пот пи си ва ње уго во ра

Среда, 23. јануар 2019.14

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Жељко Мандић, Рума

- Требало би да поправља свако своје, али и да омогуће свим сервисерима да могу набавити оригиналне ре-зервне делове. Раније су све про-изводили далеко квалитетније.

Александар Мишчевић, Дивош

- Мислим да би требало да се то уведе. Јер, чини се да произвођачи и продавци нас терају да стално купујемо нове уређаје, а фи-нансиска ситуација није баш добра за тако нешто.

Мира Тијанић, Стара Пазова

- Мислим да је то до-бра идеја. Чини ми се да се све квари чим истекне гарантни рок а поправке су скупе! Не знам да ли је то случајно али често се дешава. Добро би било да за велике и скупе кућне апарате постоји могућност поправке о трошку произвођача.

Миле Петровић, Сремска Митровица

- Требало би да се уведе јер ово је баш претерано, да се сви апарати кваре чим истекне гаранција. Не могу се сваке две године куповати нови апа-рати. Када би се то увело, значајно би се помогло људима.

Марица Сидоренко, Инђија

- Требало би, али на жалост дају пет година гаранцију и после истека тог рока кад се поква-ре, многи кажу да не вреди ни попра-вљати, већ одмах на отпад и зато би било добро да се уведе то „право на поправку“ после истека гаранције.

Да ли и Србија треба да уведе „право на поправку“ и после истека гаранције на веће кућне апарате?

Није више неуобичајена ствар да људи налазе мир у селу, посебно

када се ближи време пензији. Тако не изненађује ни случај Бранка Станића, који је пре три године игром случаја купио кућу у Никинцима и тамо запо-чео узгој коза. Цела прича је још ло-гичнија када се узме у обзир да је овај човек одрастао у селу Младеново код Бачке Паланке и као свршени студент машинства, одсека пољопривредне технике, цео радни век провео као новинар и уредник листа „Пољопри-вредник“ при новсадском „Дневнику“. Пољопривредна производња је, може се рећи, на посредан и непосредан на-чин обележила живот Бранка Станића.

Данас у кући у Никинцима води пољопривредно газдинство са око 50 коза, расе француска алпина. Како је још увек у току период селекције, нада се да ће имати стадо од око 30 квали-тетних грла, а посао ће ширити само ако неки од његова три сина буде же-лео да настави посао. Сада, уз пензију, узгој коза дође као хоби у ком сваки динар добро дође.

-Као и сваки пензионер размишљао сам шта ми је чинити када слободног времена буде на претек. Ја сам дете са села, где сам детињство провео уз домаће животиње и тако их заволео. Када је у листу „Дневник“ све већ било готово, гледао сам где ћу да купим сеоско имање са већим двориштем и објектима како бих се могао бавити пољопривредном производњом. Сам посао ме је терао и кад сам ишао по те-рену и када сам уређивао текстове да обилазим фарме коза, свиња, живине, пчеларе и тако даље. Тако сам видео како људи раде и у томе сам могао да видим и себе. Тако је на крају и било, говори о својој одлуци Бранко Станић.

Избор да се смести у Никинцима до-шао је случајно, тражење погодне куће са адекватним помоћним објектима довело га је у ово румско село. Одлука да то буду козе дошла је у време када се о овој производњи доста говорило. Уз то, познато је да су производи од козијег млека можда и најздравије намирнице животињског порекла. Основни мотив није била зарада,

већ више жеља да за себе и супругу, као и породице својих синова про-изводи здраву домаћу храну, како од коза, тако и од нешто свиња и живине коју такође гаји. А како су новинари, посебно они са вишедеценијским ста-жом познате личности, врло лако је дошао до нових муштерија у Новом Саду, којима данас продаје навећи део својих производа. Јарад продаје најви-ше новосадским ресторанима, а козије млеко, сир, сурутку, односи на кућну адресу мушеријама које су од уста до уста разгласиле да Бранко има квали-тетне производе.

- Првобитно смо мислили да држи-мо двадесетак коза, после смо појача-ли на педесет. У Србији јако тешко на-бавити квалитетне козе и јарчеве, што је могуће само на неколико фарми које их увозе. Да бих дошао до квалитетних коза неопходна је селекција која траје две -три године, некад и четири. Током тог процеса елиминишем лошије и ос-тављам оне боље како бих дошао до најбољег стада од 20 до 30 коза и на том броју грла бих се и задржао. Про-шириваћу само до оног броја где су све козе музне са квалитетним јарчевима, у том случају бих остављао јариће, које сада продајем, каже Бранко Станић.

Како је регистровао пољопривред-но газдинство, све козе и јарићи су уматичени, те могу да се продају за

формирање нових стада. Користи и субвенције државе од 7.000 динара по музној кози, али како каже, до трећине средстава од субвенција потроши се на испуњавање свих услова да би се до истих подстицаја дошло. Производња је за сада исплатива, иако од ње не очекује велику зараду. Примера ради литар сурутке кошта 70 динара, коју уг-лавном распрода, а ако нешто претек-не, даје је свињама. Литар козијег мле-ка кошта 120 динара, килограм сира 700, а тврдог козијег качкаваља 1.000 динара. Просечно има око 100 литара сурутке недељно, док једна коза у „пу-ној снази“ може дати и до три литре млека на дан. Од понедељка до суботе се од млека прави сир, а оно што се по-музе суботом увече и недељом ујутро се не прерађује, већ се одмах продаје. Систем је већ разрађен, ради углавном сам, деца припомогну када наиђе пе-риод обимнијих послова, док супруга помаже викендом када није на свом послу.

- Највише посла има када почне мужа. Тренутно посла нема много, јер су све козе сјарене, једу шта им се да, лешкаре и чекају принове, с обзиром на то да ће јарење почети у фебруару и трајаће до краја марта. Козе се паре током септембра и октобра, када дани почну да се скраћују. Природа је све то лепо удесила, како су дани краћи и хладнији козе се одмарају док носе

јарад, а јаре се кад дани постају дужи и топлији. Јарићи сисају месец до месец и по дана, они слабији и до два месеца. Када се одбију од козе почиње мужа. Јарићи се после сисања хране два до три месеца док не достигну тежину живе мере око 30 килограма, односно кад се закољу имају тежину од 12 до15 килограма. Женско јаре које се ојари-ло у фебруару већ у септембру - октоб-ру може да се пари, али то није препо-ручљиво јер још увек нема довољну масу. Најбоље је држати их 10 до 11 месеци, односно парити је када ојача. Што се тиче муже, козе су најпродук-тивније у трећој, четвртој и петој годи-ни. Храним их концентратом, сеном и детелином коју набављам, јер ми се у овим годинама и на ову количину не исплати да купујем земљу и улажем у механизацију, објашњава Станић.

Разговарајући са њим стиче се ути-сак да је и у овом послу сигуран у себе и да му је свеједно да ли пита или је пи-тан. Са друге стране, писац ових редова имао је тежи задатак, да изабере праве речи и на најбољи начин представи ново занимање старијег колеге од ког може много да научи. Да је задовољан својим избором, доказује и реченица коју „добацује“ његова супруга: „Када оде у Нови Сад послом увек говори да једва чека да се врати у Никинце“.

С. Белотић

Новинар постао узгајивач коза

-водње, негде на пола пута између хобија и посла. У пензији је најваж-није да је човек задовољан и да има чиме да се бави, јер му стечена фи-нансијска сигурност после деценија рада то и омогућава.

мене активност и хоби и мени је до-вољно да имам своју храну и нешто зараде. Овај посао би био исплатив кад би човек имао своју земљу, ме-ханизацију и када би гајио најмање 200 музних коза.То онда више није хоби, већ посао од ког може да

живи цела породица, у којој ће сви чланови да раде и да не запошља-вају никог са стране како би што више новца остало у кући. Поред тога овај посао мора да се воли, то је прва и основна ствар, јер си ан-гажован од јутра до сутра 365 дана у години. Када радиш са животиња-ма, нема нове године, годишњих одмора, празника и слично. То из-искује велико одрицање и нисам сигуран да би многи млади људи могли да прихвате толику одговор-ност, поручује бивши новинар, а са-дашњи сточар, Бранко Станић.

Између хобија и посла

Козе чекају принове

Бранко Станић у новом радном окружењу

Како је регистровао пољопривредно газдинство, све козе и јарићи су

уматичени, те могу да се продају за формирање нових стада. Користи

и субвенције државе од 7.000 динара по музној кози, али како каже,

до трећине средстава од субвенција потроши се на испуњавање свих

услова да би се до истих подстицаја дошло

Јарац Марко- маскота фарме

Среда, 23. јануар 2019. 15

ПЕЋИНЦИПрипрема: С. Лапчевићwww.pecinci.org

Почео је први круг лицитације за пољопривредно земљиште у др-

жавној својини у општини Пећинци, за земљиште у атарима Ашање, Карлов-чића, Купинова и Попинаца.

Првог дана лицитације у закуп је из-дато 370 хектара у Ашањи по просечној цени између 16 и 17 хиљада динара, док је у Карловчићу укупно издатао 230

хектара по просечној цени између 15 и 16 хиљада динара. За мању количину земљишта која је понуђена у атарима Купинова и Попинаца није било заинте-ресованих.

Данас је на лицитацији пољопривред-но земљиште у државној својини у ата-рима Деча, Доњег Товарника, Пећинаца, Сибача и Сремских Михаљеваца.

И ове године, породицама са но-ворођенчадима, поред једно-

кратног новчаног додатка у износу од 40 хиљада динара, општина Пећинци обезбедила је на поклон и хигијен-ске пакете. Тим поводом, ових дана општинско руководство обилази породице у свих петнаест насеља општине Пећинци које су током пре-тходне године добиле принову, а према речима председника Општине Пећинци мр Жељка Трбовића, ово је само једна од мера којима локална самоуправа настоји да стимулише повећање наталитета.

- Изузетно ми је драго да сам у при-лици да обиђем породице које су до-биле принове прошле године, да их лично упознам и уручим им хигијен-ски пакет као мали знак пажње. Пред новогодишње празнике обрадовали смо породице са новорођенчадима са по 40 хиљада динара, а ево сада је општинско руководство обишло сва-ку породицу у свих 15 насеља наше општине, и уручило им и хигијенски

пакет у који смо ове године додали и по једну играчку да бисмо додатно обрадовали наше малишане. Желили смо да упознамо сваког новог ста-новника наше општине, да уђемо у сваку кућу и да им лично пожелимо добродошлицу, а ја сам свакој поро-дици коју сам посетио пожелео да се видимо за годину дана истим по-водом. рекао је први човек пећинач-ке општине, и додао да је прошле године у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, уручено 40 ауто седишта породицама са бебама и млађом децом, што је новина у од-лучном ставу локалне самоуправе да се на деци неће штедети.

Две породице Петковић из Пећи-наца, браћа Ђорђе и Жика, које живе у заједничком домаћинству, обe су током прошле године добиле другу принову у кући, а како нам је рекла мајка малог

Петра Мирјана Петковић ова помоћ их је обрадовала, јер представља посебан вид пажње локалне самоуправе према сваком новорођенчету.

- Веома нам значи свака помоћ па тако и овај хигијенски пакет, а посебно нама који смо добили друго дете. Та-кође, недавно смо добили и 40 хиљада динара што нас је посебно обрадовало јер постоји доста тога што треба обез-бедити за бебу, поготово у првим да-нима када се роди. Зато од свег срца, желим да се захвалим нашој општини што се труди, што води рачуна о сва-ком детету, а посебно је позитивно што представници општине дођу да нам лично уруче хигијенски пакет, рекла је Мирјана.

До краја недеље општинско руко-водство је стигло до сваке куће и сва-ког новорођенчета и уручити укупно 201 хигијенски пакет.

Председник општине Пећинци мр Жељко Трбовић посетио је ком-

панију “Вокс електроникс” у Шиманов-цима, која послује преко 10 година, а са плановима компаније, тренутним стањем и потребама упознао га је ди-ректор Сава Јанковић.

- Наша компанија бави се увозом и дистрибуцијом апарата за домаћин-ство марке “Вокс електроникс” и постојимо више од 15 година на на-шем тржишту. Тренутно запошљавамо око 70 радника, а на простору од две хектера у Шимановцима, простире се на 3000 квадратних метара савре-мени логистички центар. С обзиром да смо компанија која жели да се раз-вија и расте, у плану је изградња још две овакве хале, које би у потпуности задовољиле наше потребе. Апарати “Вокс Електроникс” су једни од најпро-даванија три бренда у Србији, што са собом носи и одређену одговорност. Због тога и постоје толики људи који раде за нас, који мисле о потрошачима свакодневно. Ми смо прва фирма која је на домаћем тржишту дала три годи-не гаранцију за телевизоре. Такође, ми смо једини у свету који дају гаранцију, такође за телевизоре, уколико постоји

и један мртав пиксел, рекао је Јанко-вић и додао да су веома задовољни са-радњом са пећиначком локалном са-моуправом, а да им је једини отворен проблем неадекватан приступни пут.

Током разговора са директором Јанковићем, председник Трбовић је, такође, нагласио значај добре сарадње привредних субјеката и локалне само-управе.

- Важно је да ми као локална само-управа знамо у сваком тренутку са којим проблемима се суочавају при-вредни субјекти који послују на нашој

територији и у којим областима ми као локална самоуправа можемо да до-принесемо решавању проблема. То је основни разлог мојих редовних посе-та привредницима. Са проблемом, на који нам је данас указао директор Јан-ковић, већ смо упознати и као што сам раније већ најавио за ову саобраћај-ницу припремићемо пројекат са којим ћемо аплицирати за средства код до-маћих и међународних фондова. Ја се надам да ћемо у догледно време бити у могућности да решимо и овај про-блем, изјавио је председник Трбовић.

И ове године, на 41. Сајму туризма који ће бити одржан од 21. до 24.

фебруара у Београду, сремске Туристич-ке организације ће на заједничком штан-ду представити туристичке потенцијале и лепоте Срема. Тим поводом је у Пећин-цима одржан састанак представника сремских Туристичких организација. У име домаћина присутне је поздравио заменик председника општине Пећин-ци Зоран Војкић, који је том приликом истакао значај заједничког наступа, као и да је пећиначка општина последњих година доста урадила по питању развоја туризма.

Током састанка договорени су детаљи око заједничког наступа и представљања Срема и свих 8 општина, а како нам је рекла Љубица Бошковић директор ТО Пећинци договорене су и неке новине око наступа.

- Ово је пета година како наступамо заједно, а што се тиче изгледа штанда ове године смо се определили за један модернији концепт. Бићемо другачији, модернији и поново наступамо у оквиру штанда Туристичке организације Војво-дине. Оно што ће, такође бити новина то је заједнички промотивни материјал у виду двојезичних брошура, где ће бити представљена свака општина посебно са својом туристичком понудом, али и све оно што нас заједнички карактери-ше, праћено мапама. Што се тиче наше општине, ми имамо већ устаљену и вео-ма популарну једнодневну туристичку

руту, током које су посетиоци у прили-ци да посете Музеј хлеба у Пећинцима, Свињарску колебу у Доњем Товарнику, Аксентијев кућерак у Огару, Специјални резерват природе „Обедска бара“ и на крају као круна посете је Купиново, где туристи могу видети цркву Светог Луке задужбину деспота Ђурђа Бранковића, Ето кућу Путник, као и остатке средњо-вековне тврђаве Купиник, последње престонице српских деспота, рекла је Бошковић.

Маја Бошњак вд директора Туристич-ке организације Инђија сматра да ће и ова година бити једна у низу којом се чини корак напред што се тиче заједнич-ког наступа и заједничког представљања туристичких потенцијала на једној од највећих и најзначајнијих туристичких манифестација у земљи и југоисточној Европи.

- И ове године организоваћемо на-градну игру која се испоставила као врло занимљива и атрактивна за посетиоце сајма и нашег штанда, а свака општина обезбедиће пригодне награде. Што се тиче сарадње са другим субјектима из области туризма наставиће се сарадња са туристичким агенцијама које у својим понудама имају домаћа путовања, како би они што више уврстили Срем као дестинацију која има разнолику понуду. Управо то јесте основна предност нашег удруживања, јер наша понуда постаје бо-гатија, разноврснија и пригодна за разли-чите циљне групе, изјавила је Бошњак.

ЛИЦИТАЦИЈА ДРЖАВНЕ ЗЕМЉЕ

У Ашањи излицитирано 370 хектара

САСТАНАК ТУРИСТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Сремске општине и ове године заједно на Сајму

Састанак

Заједно на Сајму

У плану изградња још две хале

Приликом посете

ПОДРШКА ПОРОДИЦИ

Бебе у центру пажње- Веома нам значи свака помоћ па тако и овај хигијенски пакет,

а посебно нама који смо добили друго дете. Такође, недавно смо

добили и 40 хиљада динара што нас је посебно обрадовало јер постоји

доста тога што треба обезбедити за бебу, поготово у првим данима када

се роди, каже Мирјана Петковић

Подршка породици

Бебе у првом плану

И пра во слав ни вер ни ци ши ром Сре ма обе ле жи ли су про шле су-

бо те ве ли ки хри шћан ски пра зник Бо го-ја вље ње, дан ка да је по пре да њу бож ји глас об ја вио да је Исус ње гов син. По тра ди ци ји, ор га ни зо ва на су тра ди ци о-нал на пли ва ња за Ча сни крст.

На оба ли ре ке Са ве, код Хра ма Св. Ар хи ђа ко на и пр во му че ни ка Сте фа на, у Срем ској Ми тро ви ци, на Бо го ја вље-ње одр жа на је по 20. пут тра ди ци о-нал на про сла ва овог ве ли ког пра зни-ка пли ва њем у ре ци Са ви за Крст ча-сни. Пр ва до Ча сног кр ста до пли ва ла је 30-го ди шња Ни на Ђу кић, али су свих сто ти ну пли ва ча, ме ђу ко ји ма је би ло и се дам пли ва чи ца, по бед ни ци ју би лар-не про сла ве. Ина че ор га ни за то ри ове ре ли ги о зно - на род не свет ко ви не су Све бор дру жи на "Све ти Ди ми три је" и Срп ска пра во слав на цр кве на оп шти на при хра му Св. Ар хи ђа ко на и пр во му-че ни ка Сте фа на, уз бла го слов вла ди ке Епар хи је срем ске го спо ди на Ва си ли ја, а под по кро ви тељ ством Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

По во дом ју би ле ја од об но ве про-славe у Срем ској Ми тро ви ци Дра ган

Са бљов, ста ре ши на Све бор дру жи не “Све ти Ди ми три је” из Срем ске Ми тро-ви це од ли ко ван је од Срп ске пра во-слав не Епар хи је срем ске ор де ном Св. Ар се ни ја Срем ца.

- По ме ни, то је ор ден свих пли ва ча, свих уче сни ка прет ход них 20 го ди на. Срем ска Ми тро ви ца је мај ка свих гра до-ва и сви су ов де до бро до шли би ло ко је ве ре, на ци о нал но сти и бо је ко же, с на ма су сви сло жни и сви ди ше мо хри шћан-ским да хом и ду хом - ре као је ста ре ши на Све бор дру жи не Дра ган Са бљов.

Ове го ди не пли ва ње ни је би ло так-ми чар ског ка рак те ра, та ко да су по бед-ни ци сви пли ва чи ко ји су ушли у во ду. Mанифестацију je, као и ра ни јих го ди-на, пра ти ло не ко ли ко хи ља да вер ни ка и по сма тра ча.

Са ра за исто ри ју

У Ру ми се на је зе ру Бор ко вац пли-вао осму го ди ну за ре дом, а ове го ди не пр ва је до ча сног кр ста сти гла че тр на-е сто го ди шња Са ра Ев ђе нић, нај бр жи пли вач био је Фи лип То дић из Врд ни-ка, док је нај мла ђи уче сник Сте фан Ев-

ђе нић, ко ји ће ове го ди не на пу ни ти 13 го ди на. Ове го ди не у бор ко вач кој во ди тем пе ра ту ре све га три сте пе на за пли-ва ло је 35 пли ва ча, нај ви ше од ка ко се ор га ни зу је ова ма ни фе ста ци ја.

Че тр на е сто го ди шњој Са ри Ев ђе-нић и ње ном бра ту ово је би ло пр во уче шће на пли ва њу за Ча сни крст, ка-же ни је се по себ но при пре ма ла, осим ре дов них ча о ва фи зич ког вас пи та ња и тр ча ња. Фи лип То дић из Врд ни ка, нај-бр жи му шки так ми чар, ове го ди не је дру ги пут пли вао у Ру ми.

- Сту ди рам ДИФ и ме се ци ма пли вам два пу та не дељ но у хлад ној во ди на Спен су. Уче ство вао бих и ра ни је, али ми је мај ка бра ни ла док са био мла ђи, за то са да мо гу да уче ству јем, и ово је

ве ли ка на гра да пред мо ју су тра шњу сла ву, ре као је Фи лип.

Ор га ни за тор до га ђа ја је Спорт-ски са вез Оп шти не Ру ма у са рад њи са Срп ском пра вол сав ном цр кве ном оп-шти ном Ру ма, а под по кро ви тељ ством Оп шти не Ру ма. Са ра, Фи лип и Сте фан до би ли су нов ча ну на гра ду ко ју је обез бе ди ла Оп шти на Ру ма. Са ра као по бед ни ца до на ред ног так ми че ња би-ће по но сни вла сник Ча сног кр ста, ко ју је ар хи је реј ски на ме сник рум ски Сре-

тен Ла за ре вић да ри вао злат ним кр-

сти ћем.- Сва ке го ди не је све ви ше пли ва ча,

ове го ди не је пли ва ло њих 35, пу бли ка је до шла у ве ћем бро ју не го про шле го-ди не. За то је за до вољ ство ор га ни зо ва-ти пли ва ње. Сви так ми ча ри у мо ра ли и да оба ве ле кар ски пре глед, ка ко би би ли си гур ни да ће све про ћи у нај бо-љем ре ду, ре као је Ми лош Мар ко вић, ге не рал ни се кре тар Спорт ског са ве за Оп шти не Ру ма.

Ове го ди не би ло је нај ви ше уче сни-ка до са да, ме ђу ко ји ма су на је зе ру

за пли ва ли и пли ва чи из ин ђиј ске, ста-ро па зо вач ке и ми тро вач ке оп шти не, а би ло је и так ми ча ра из Но вог Са да.

- Ја сам из Ди во ша, али ду го жи вим у Но вом Са ду. 10 го ди на пли вам за Ча-сни крст, ду го го ди на сам пли ва ла у Срем ској Ми тро ви ци, про шле го ди не у Срем ској Ка ме ни ци, а ка ко ми је же ља да пли вам на раз ли чи тим ме сти ма, од-лу чи ла сам да са да то бу де Ру ма, ре кла је Ива на Ми ле кић из Но вог Са да, ко ја је пли ва ла за јед но са мом ком Сте ва-

ном Стој ко вим.Пред сед ник Скуп шти не оп шти не

Ру ма Сте ван Ко ва че вић ка зао је да је Бо го ја вљен ско пли ва ње ма ни фе ста ци-ја у ко јој се ма ни фе сту је сна га во ље и

ве ре уче сни ка, хра брих љу ди ко ји пли ва ју по ова квим усло ви ма.

- Сва ко ко да нас пли ва је по бед-ник, ло кал на са мо у пра ва је обез бе ди-ла сим бо лич не нов ча не на гра де за нај-у спе шни је так ми ча ре. Мо ра мо има ти у ви ду ду хов ни аспект да на шњег пли-ва ња и он је за пра во нај ва жни ји. Ово ни је спорт ска ма ни фе ста ци ја, већ они ко ји уче ству ју и они ко ји до ђу да им да ју по др шку, ма ни фе сту ју сна гу сво је ве ре, ре као је Ко ва че вић.

Ма јор пр ви до кр ста У Ста рим Ба нов ци ма за Ча сни крст

су пли ва ле две де вој ке и 31 је дан му-шка рац. Ча сни крст ове го ди не по нео је ма јор 204. ва зду хо плов не бри га де Ми лан Жу нић ко ји је сва при зна ња на ме нио сво јим са бор ци ма са Ко со ва и Ме то хи је у знак се ћа ња на хра бро др жа ње и ве ли ке жр тве из 1999. го ди-не. Ма јор Жу нић пли ва за Ча сни крст од те, 1999.го ди не за сво је по ги ну ле и на стра да ле дру го ве у НА ТО бом бар до-ва њу:

- По но сан сам на сво је дру го ве ко-ји су омо гу ћи ли да се да нас у Ср би ји фор ми ра ју по ро ди це и ра ђа ју де ца.

Среда, 23. јануар 2019.16

ШИ РОМ СРЕ МА, НА БО ГО ЈА ВЉЕ ЊЕ, ОР ГА НИ ЗО ВА НА ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ПЛИ ВА ЊА ДО ЧА СНОГ КР СТА

Сви су по бед ни ци

Ни на Ђу кић сa Ча сним крстoм

Хи ља де оку пље них крај Са ве у Срем ској Ми тро ви ци

Пли ва ње за Ча сни крст на Јар ко вач ком је зе ру

Чу ли сте ону је ван ђе о ску по ру ку на шу, при ула ску у во ду, пли ва ли смо за ве ру, љу бав и на ду, за де цу, за по ро ди цу, за на ше све то Ко со во и Ме то хи ју - ре као је ма јор Жу нић.

Са истом по ру ком и пе смом о Ко со-ву и Ме то хи ји ишла је и ли ти ја од хра ма Пре но са мо шти ју Све тог Оца Ни ко ла ја у Ста рим Ба нов ци ма до пла же код ре-сто ра на Ве не ци ја где су пли ва чи ушли у хлад ни Ду нав. Пли ва че је бла го сло-

вио ар хи је реј ски на ме сник про то је реј ста вро фор Ми ле Јо кић:

- Са би ра мо се ов де већ пе ту го ди-ну за ва љу ју ћи раз у ме ва њу дру штве не сре ди не и пред сед ни ка оп шти не, да у мно штву гру бих гла со ва чу је мо глас Хри ста Са пи сте ља. Од Бо га вам бла го-слов, мир и бла го ста ње, здра ви и срећ-ни би ли на мно га ја ље та.

Сви пли ва чи су по не ли ме да ље и при ми ли че стит ке од пред сед ни ка

Оп шти не Ста ра Па зо ва Ђор ђа Ра ди-но ви ћа:

- По но сни смо што ова ле па ма ни фе-ста ци ја по ста је на ша тра ди ци ја и што по сто ји ве ли ко ин те ре со ва ње и уче-сни ка и гра ђа на, ко ји се сва ке го ди не оку пља ју у ве ли ком бро ју. На сто ја ће-мо да сва ке го ди не ова ма ни фе ста ци ја бу де све бо ље ор га ни зо ва на. – ре као је пред сед ник Ра ди о вић.

По бе дио 13-го ди шњи Дра ган Бе шић

У дру гом по ре ду бо го ја вљен ском пли ва њу за Ча сни крст на Јар ко вач-ком је зе ру у кон ку рен ци ји 43 так ми ча-ра ме ђу ко ји ма су би ле и две де вој ке по бе дио је три на е сто го ди шњи де чак Дра ган Бе шић из Ин ђи је, уче ник ОШ „Јо ван По по вић“. Ин ђиј ска Уста но ва „Спорт ски цен тар“ обез бе ди ла је све

усло ве да без бед ност пли ва ча бу де на за и ста ви со ком ни воу, а ор га ни за то ри су се по бри ну ли и за то пле на пит ке за све ко ји су пра ти ли пли ва ње за Ча сни крст.

- Бо го ја вље ње спа да у ред ве ли ких хри шћан ских пра зни ка и про сла вља

се све ча но, ли тур гиј ски, пре све га у хра мо ви ма ка да се осве ћу је во да. Пли-ва ње по во дом Бо го ја вље ња ушло је у не ку вр сту тра ди ци је и ов де у на шим па ро хи ја ма Љу ко ву и Јар ков ци ма – ка-зао је је реј Не ма ња Мар ти но вић.

ЕСН

Среда, 23. јануар 2019. 17

ШИ РОМ СРЕ МА, НА БО ГО ЈА ВЉЕ ЊЕ, ОР ГА НИ ЗО ВА НА ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ПЛИ ВА ЊА ДО ЧА СНОГ КР СТА

Бо го ја вље ње је је дан од 15 нај-ве ћих хри шћан ских пра зни ка, а тог да на у свим цр ква ма и хра мо ви ма се

осве ћу је во да ко ју на род узи ма и но-си ку ћа ма, јер се ве ру је да ду хов на и ле ко ви та свој ства.

За Ча сни крст пли вао је и пред сед-ник оп шти не Ин ђи ја Вла ди мир Гак

ко ји је но ви на ри ма ре као да ће то чи-ни ти и у на ред ним го ди на ма и за хва-лио се свим уче сни ци ма и ор га ни за-то ри ма, као и оку пље ним гра ђа ни ма ко ји су сво јим при су ством уве ли ча ли про сла вља ње Бо го ја вље ња.

- То ли ко сам по но сан на ком плет но хри шћан ство и пра во сла ље, на све нас из оп шти не Ин ђи ја, та ко да обе ћа вам да ћу сва ке го ди не, уко ли ко ми здра-вље до зво ли, пли ва ти за Ча сни крст. Ово је, за и ста по се бан до га ђај. Мно го тру да је уло же но у ову ор га ни за ци ју, про шле го ди не нам је би ло пр ви пут, ове го ди не је мно го бо ље и на дам се да ће ор га ни за ци ја из го ди не у го ди ну би ти све бо ља- ре као је Гак.

Бо го ја вљен ска во да

По де ла Бо го ја вљен ске во де

Пли вао и пред сед ник оп шти не

Вла ди мир Гак пли вао за Ча сни крст

Пли ва чи и ор га ни за то ри у Срем ској Ми тро ви ци

Ива на Ми ле кић и Сте ван Стој ков

Број на пу бли ка и пли ва чи у Ру ми

Са ра и Сте фан Ев ђе нић

Ма јор Жу нић пр ви сти гао до Ча сног кр ста у та ла си ма Ду на ва

Уче сни ци пли ва ња за Ча сни крст на Јар ко вач ком је зе ру

По бед ник у Јар ко ви ма Дра ган Бе шић

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- На продају две куће са локалом (79 КВ+50 КВ+17 КВ) на истом плацу 3,6 ара, преко пута аутобуске станице. Легализовано и укњижено. Контакт телефон 062/76-50-14; +49 151 56 23 44 15 (Viber+WhatsApp)

- Про да јем 75 ари зе мље у Но ћа ју. Тел: 063/248-011

- Про да јем ку ћу у Чал ми 100м2 са пра-те ћим објек ти ма це на 14.000 евра . Тел: 2685-194 и 065/8685-194

- Про да јем ку ћу 120м2 са по моћ ним објек ти ма у Срем ској Ми тро ви ци у-ли ца Пр вог но вем бра број 25. Тел: 022/614-624 и 063/194-31-09

- Ку пу јем ку ћу или стан у Срем ској Ми тро ви ци до 30.000 евра, зва ти по-сле 16 ча со ва. Тел: 064/187-48-56

- Про да јем 4,5 ју та ра зе мље у Ла ћар-ку на чал ман ском пу ту бли зу ас фал та. Тел:065/621-78-03

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у цен-тру Ша ши на ца. Тел: 063/65-66-18

СТА НО ВИ

- Про да јем стан 62м2 на се ље Ни ко-ла Те сла, Срем ска Ми тро ви ца. Тел: 063/11-57-005

- Ку пу јем јед но со бан стан у Срем ској Ми тро ви ци пред ност Ста ри мост до дру гог спра та са ЦГ. Тел: 064/294-95-91

СТА НО ВИ

- Из да јем гар со ње ру ком плет но опре мље ну у цен тру Срем ске Ми тро-ви це са за тво ре ним пар кин гом. Тел 060/490-42-57

- Из да јем гар со ње ру у цен тру Срем ске Ми тро ви це по си сте му „стан на дан“. Тел: 060/490-42-57

- Про да јем тро со бан кон фо ран стан у на се љу Пеј тон или ме њам за два ма-ња, вре ди по гле да ти. Тел: 063/467-412 и 069/51-00-702

- Из да јем нов ком плет но опре мљен је до и по со бан стан код бол ни це. Тел: 063/89-94-331

- Из да јем јед но со бан на ме штен стан са ку па ти лом улаз по се бан гре ја ње на гас. Тел: 061/15-55-110 и 671-845

ЛО КА ЛИ

- Из да јем ло кал у Срем ској Ми тро ви ци 16м2, Пи вар ска 17. Тел: 066/211-43-48

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

- Про да јем Ал фа Ро мео 156 ка ра ван ди зел ЈТД у до бром ста њу, ре ги стро-ван, гра тис 4 лет ње гу ме. Тел: 064/44-20-412

- Про да јем Ла ду 110, 204 го ди ште. Тел: 061/501-55-07

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Из др жа ва ла би ста ри је осо бе и бри-ну ла о њи ма уз нов ча ну на док на ду. По до го во ру. Тел: 065/517-76-11

- Ве о ма по вољ но ча со ви срп ског је зи-ка за све уз ра сте. При пре ма за при јем-не ис пи те. Тел: 065/560-23-49

Среда, 23. јануар 2019.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Стоматолошка ординација

Стари шор 48Сремска Митровица

022 611-199

Др Филиповић

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

Радно време:КУЋНЕ

ПОСЕТЕ

Тел:

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RSWWW.SREMSKENOVINE.RS

POSETITE NAŠ SAJT !

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

610-496 и 615-210

Изложбом под називом „Ана Карењина као огле-дало епохе“ Државног музеја „Лава Николајевича

Толстоја“ из Москве која је отворена у Музеју Срема, отворени су и “Дани руске културе” које другу годину за редом организује Историјски архив „Срем“. Поставка изложбе је састављена од репродукција радова руских уметника из 19. и 20. века на тему најпопуларнијег и најчитанијег дела Лава Николајевича Толстоја и ње-говр главне јунакиње насталих у различитим епохама, различитих по техници, маниру, стилу уметника који су их израдили.

Изложбу је отворио Мирослав Шпановић, пред-седник Одбора за безбедност Скупштине Аутономне покрајине Војводине који је том приликом казао да су овакве манифестације природан одраз односа две др-жаве кроз векове.

Поштовање

- Зато је и поштовања према руској култури природ-но присутно у целој Србији, а нарочито у Срему, јер су руски борци овуда прошли и борили се најмасовније у Другом светском рату. Овде имамо изложбу посвећену великом руском писцу Тoлстоју и њеновој јунакињи Ани Карењини, а по мени су два највећа руска писца

баш Толстој и Пушкин – рекао је поред осталог Миро-слав Шпановић.

Говорећи у име града Сремске Митровице Зоран

Мишчевић, заменик начелника за културу ,образо-вање и спорт истакао је да овај догађај сведочи о кул-тури и уметности.

- Такве манифестације су нам потребне, као и из-ложба која је прати, којој је тема из друге половине 19. века, где су кроз соцреализам и личност Ане Карењине осликане неке трајне вредности које и данас важе, а то су љубав, поштовање и понос. Ова манифестација све-дочи и о доброј организацији Архива Срема, а сведочи и о свима нама ко смо и шта смо.Она наравно говори и о нашем вековном пријатељству, односима руског и српског народа кроз историју и литературу – рекао је Зоран Мишчевић.

Директори Историјског архива „Срем“ Дејан Уме-

тић подсетио је да се већ другу годину организују „Дани руске културе“ у Сремској Митровици.

Пријатељство

- Изабрали смо за почетак наше манифестације 15. јануар, јер је то Дан српско-руског пријатељства, дан Светог Серафима Саровског једног од највећих светаца

Русије. Прошле године смо први пут организовали ма-нифестацију овог типа, јер иако нисмо програмска ус-танова видели смо да су грађани били веома заинтере-совани за привредне и културне теме које нас везују са Русима и зато смо се одлучили поново да је организује-мо. - објаснио је Дејан Уметић настанак манифестације који је организовао Историјски архив “Срем”.

Након отварања изложбе која пратити ову мани-фестацију до краја, “Дани руске културе” настављени протекле недеље различитим садржајима . Предавање о српско -руским односима у средњем веку одржао је проф. Ђура Харди са Филозофског факултета у Новом Саду. Овај универзитетски професор изучава помените теме а о томе је и написао књигу.

У средњем веку између тадашње Србије и Русије везе су биле, пре свега, верске и културолошке приро-де. Иако, за прилике свог доба, сразмерно доста удаље-не, две државе су одржавале контакте од раније.. Зато су биле најзаслужније две компоненте : старословенски језик који је у обе земље био званичан, као и заједничка званична вера - православно хришћанство.

Културне везе

У том домену и у то време Србија је била у позиција снабдевача Русије црквеним књигама, као и световном литературом. То је био такозвани Други утицај са југа након првог утицаја којим се сматра ширење старосло-венског језика у Русији и који је такође потекао са сло-венског југа. Србија је у културолошком аспекту била напреднија јер је била ближа Византији, светионику просвећености тадашње Европе. Са друге стране, осим што је била удалљенија од средоземне Европе, Русија је била оптерећена монголским најездама и ропством - додао је проф. Харди.

У време пада Српске деспотовине, Русија се опо-рављала од монголског ропства и покушавала да

успостави ефикасну и јаку средишњу власт над целим простором своје земље, а Србија је потпала под турско царство. Ипак, постојало је и неколико политичких бракова између српског и руског племства. Свакако најзначајнији, био је брак између српске плем-киње, из властелинске београдске породице Јакшића и деде првог цара Русије, Ивана Грозног, навео је уз оста-ло проф. Харди у свом предавању.

Концерти и пројекција

Национална мањина Русина из Сремске Митровице концертом и пригодним програмом обележила је свој - дан 17. јануар . Пред публиком у свечаној сали Му-зеја Срема наступили су рецитатори Мирјана Крнић и Огњен Вујасиновић, ученици Митровачке гимназије, као и Милош Маљик, Снежана, Сара и Теодора Стра-

ценцки рецитатори из Основне школе„ Јован Попо-вић“ и други. У музичком делу програма наступили су Милена и Владимир Костић, хор „Русински зраци“ под управом Данијеле Хоњак и ансамбл „Ходоба и прија-тељи“, а на овој академији је говорио гркокатолички парох из Сремске Митровице Владислав Варга.

У склопу манифестације посвећене руској култури одржана је пројекција филма о Кремљу и песнично вече„Русија нама у срцу“ на коме су учествовали пес-ници из Шида, Руског Крстура и Сремске Митровице. У музичком делу програма наступили ученици Музичке школе „Петар Кранчевић“ и Марко Јелисавац. Одржан је и концерт хора Шидијанке под насловом „ Између степе и панонског предвечерја. Програме је водила Мирјана Марковић.

Дани руске културе које организује Историјски ар-хив „Срем“ наставља се уанимљивим програмима у Му-зеју Срема и наредних дана две до 25. јануара.

С.Ђ. - М.М.

Среда, 23. јануар 2019. 19

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica

Tel: 064/842-08-66

Menadžer: 064/842-08-76

Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Неизбрисиве везе између два народа Изабрали смо да почетак наше манифестације буде 15.

јануар, јер је то Дан српско-руског пријатељства и дан

Светог Серафима Саровског једног од највећих светаца

Русије, објаснио Дејан Уметић, директор Историјског архива

„Срем“

Русински зраци

Велико интересовање

Мирослав Шпановић на отварању манифестације

Црквени хор Свети Сава

Наступ Александра Цигановића

Среда, 23. јануар 2019.20

11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

Оде ље ње за ис пек циј ске по сло ве и ко му нал не де лат но сти, Оп штин-

ске упра ве оп шти не Ста ра Па зо ва, сход но од ред ба ма чла на 10. За ко на

о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ( “Слу жбе ни гла сник РС”, број

135/2004 и 36/09) об ја вљу је

ОБА ВЕ ШТЕ ЊЕ

Но си лац про јек та, „IN TER CROWN-PLA STIC“ С.Р. из Но ве Па зо ве, ул. Пр ва ин ду стриј ска бр.1, чи ји је вла сник Јо ван Јан ко вић, под нео је да на 28.12.2018.го ди не, под бро јем 501-298/2018-III-07, зах тев за од лу чи ва ње о по тре би про-це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну, про јек та из град ње по слов но –про из вод-ног објек та, на ме ње ног за из ра ду про из во да од пла сти ке, чи ја се ре а ли за ци-ја пла ни ра на по сто је ћем ком плек су, на кат.парц.бр. 727/69 к.о. Но ва Па зо ва, упи са ној у Пре пис ли ста не по крет но си број 376 к.о Но ва Па зо ва, у Но вој Па-зо ви, у ул. Пр ва ин ду стриј ска бр.1, у бло ку 25 на ме ње ном за рад ну зо ну.

На кон омо гу ће ног јав ног уви да у под не ти зах тев, да на 22.01.2019.го ди не, до не то је Ре ше ње да ни је по треб на из ра да сту ди је о про це ни ути ца ја пред-мет ног про јек та на жи вот ну сре ди ну.

Среда, 23. јануар 2019. 21

Šabac - Masarikova 135L6 Tel: 015/346-652

Šid - Kneza Miloša 22 Tel: 022/712-748

Sremska Mitrovica - Žitni trg 18 Tel: 022/621-467

Sremska MItrovica - Žitni trg 10 Tel: 022/613-000

Donošenjem ovog kupona

stičete pravo na

na ceo asortiman:

led sijalice, led plafonjere,

lustere i lampe

Akcija traje do 31. januara 2019.

10% POPUSTA

LED RASVETA

www.megga.rs

Џулс Ковачевић, родом из енлеског града Кембриџа, пре 19 година

није ни помишљала да ће напустити Британију, још мање да ће живети и формирати породицу у Србији. У ње-ном случају примењив је један статус који се може видети на друштвеним мрежама „Зарекни се да никад нећеш урадити ово или оно и само чекај да видиш како ће те живот брзо деман-товати“. Ова жена већ 14 година живи у Руми са супругом Драганом и двоје деце, Петром и Анабелом. Дванаест година ради у једној страној компа-нији у Београду, а њено ангажовање за друштвену заједницу у којој живи мож-да је и веће и од многих Румљана.

Високе студије у области социоло-гије је завршила на једном британском универзитету, а радила је послове ве-зане за финансије. Одлазак на Малту очигледно је био велика прекретница, јер је тамо упознала будућег супруга и родила двоје деце, данас петнаестого-дишњег Петра и четрнаестогодишњу Анабелу. Још 2000. године није ни по-мишљала а ће напустити своју земљу. Међутим, живот је за њу имао друга-чији сценарио. Разговор за посао у вези са преласком у нову фирму имала је у среду и тада није ни претпоставила да ће већ у суботу летети на Малту.

А живот и рад на Малти су били увертира за одлазак у нову земљу, ни мање ни више него Србију и Руму. У Руму је дошла са две бебе и тада је по-чела борба за опстанак. Данас је каже веома задовољна оним што ради, али у почетку то је било веома тешко.

Друштвено ангажована

- Када сам дошла у Србију догодило ми се то да први пут од своје четрна-есте године нисам имала посао. Убрзо после доласка сам почела да шаљем своју биографију свакој британској фирми која је пословала на територији Србије. Нисам познавала никог, нисам знала ни језик, а са укућанима и свекр-вом сам се споразумевала рукама и ногама. Помишљала сам да се вратим у Енглеску. Ипак, тек након осам месе-ци од кад сам почела да тражим било какав посао пружила ми се шанса да радим као асистент директора једне британске фирме, који је тражио особу којој је енглески матерњи језик. У тој фирми сам остала 11 година. Врло брзо сам напредовала и почела да радим као „medical writer“. И тадашња, а и са-дашња компанија се баве тестирањем нових лекова и медицинских терапија, а мој посао је да на објашњењу пишем налазе стручњака и резултате тести-рања, односно како су лекови и мето-де тестирани, које су им индикације и котраиндикације, каже Џулс.

Поред свог посла, ова жена је друштвено прилично ангажована и то је можда чини другачијом од многих странаца, српских зетова или снајки који живе у нашој земљи. Већ осам година је копредесдник „Београдског клуба страних посетилаца“, највеће групе странаца у Србији са преко 1.500 чланова. У овом клубу организује многобројна друштвена дешавања од којих је већина хуманитарног каракте-ра и путовања по Србији за стране по-сетиоце. Секретар је „Британско-срп-ског друштва“, са сличним активности-ма у којима повезује наша два народа. Члан је Ротари клуба у Руми са којим

учествује у бројним хуманитарним ак-тивностима, председник је Рагби клуба „Панонија“ Рума, чијих већ шест игра-ча тренира за Рагби репрезентацију Србије. Активна је и у сарадњи са ват-рогасцима из Велса, редовним посети-оцима Срема, који су годинама уназад, осим ватрогасних возила, донирали много робе и средстава у хуманитар-не сврхе. Чак је, да би заштитила своју ћерку од солријума, на своју руку по-могла отварање првог салона у Руми за потамњивање.

- Заиста је много активности у који-ма се трудим да учествујем. Код нас се такве ствари и подразумевају, а како овде живим са породицом, овде ста-савају и моја деца, јасно је да желим да унапредим заједницу, да нам свима буде боље. Рецимо, за ватрогасце из Велса сам сазнала преко фејсбука. Тра-жили су преводиоца из Британије који би ишао са њима у конвоју ватрогасних

возила до Србије и преводио разгово-ре са људима из митровачког Црве-ног крста и представницима локалне власти који су тада путовали са њима. Девојка коју сам им тада препоручила данас је једна од њихових најбољих пријатељица и сарадника. Била сам и један од оснивача организације за по-моћ избеглицама. Ватрогасци из Велса тада су прикупили значајну количину робе, а Клуб страних посетилаца чак 25.000 евра, рекла је Џулс.

Задовољна животом

Ипак, стиче се утисак да је најпо-носнија на Рагби клуб „Панонија“. Ус-коро покреће кампању да се прикупе средства за опрему и возило, како би чланови клуба могли да одлазе у Бео-град на редовне тренинге у национал-ном тиму.

У Британију не иде често, али одржа-ва контакте са продицом, на Енглезима својствен начин. О повратку не раз-мишља много, али како сама каже, када је већ променила две земље, никад се не зна да ли ће је живот одвести у трећу.

- Не размишљам о повратку, моја деца су овде свој на своме, а и ја са њима. Задовољна сам животом, по-слом и друштвеним ангажовањем. У Енглеској нисам већ скоро 20 година. Не могу да кажем да сам постала Срп-киња, али бих се и у Енглеској сада осећала као странац. То сам схватила када сам после много времена отишла тамо и видела колико сам испала из колосека када су у питању неке новине које су тамо увели. Мислим да је боље бити странац у Србији, него Енглез у Енглеској. Овде као странац имам мно-го више могућности, овде сам имала прилику да идем на Бели двор, да са-рађујем са амбасадорима, да упознам много људи, да се поред свог посла ба-вим и друштвено корисним радом. Ко зна, да сам остала у Британији мож-да бих заувек остала у свету финан-сија и не бих имала могућности које имам овде, завршила је причу Џулс Ковачевић.

С.Белотић

Боље је бити странац у Србији, него Енглез у Енглеској

Разлике и сличности постоје. Овде живи у кући са свекрвом, што је у Британији незамисливо. Деца се у Британији одгајају тако што их ро-дитељ оспособи да сами могу да се отисну у свет чим стасају, док се на то овде гледа као на одбацивање. Са друге стране, човек је човек где год да живи и одакле год да потиче, и то је исто у било којој земљи. Сада кад већ живи у Руми толике године, ус-пела је много тога српског да пока-же страним пријатељима. Обележа-вајући мужевљеву славу Светог Ни-колу за трпезом су се нашли гости са

различитих континената. Чак је јед-ном специјално за њих супруг Дра-ган организовао печње ракије, где се сваки гост опробао у том послу и са собом понео пиће које ће неком поклонити. Пријатељи широм света чекају православни Божић како би путем интернета видели коњанике у дворишту Драгана и Џулс Коваче-вић. Научила је да припреми и по неки српски специјалитет, мада је кухиња и даље свекрвин терен. Како каже, чак је и свекрва прихватила да припреми по неко јело са састојци-ма несвојственим за ово подручје.

Разлике и сличности

Џулс са децом и председницом Британско српског друштва Лисом Браун

Једна од акција са Ротаријанцима

Обука на „веселој машини“

Џулс Ковачевић

У сред жестоке свађе, жена се продере на свог мужа:

- Реци само још једну реч и одмах се враћам код своје мајке!

На то ће муж:- Такси!

Тата:- Сине, гори кућа, брзо на-

поље!Син:- Чекај да шерујем на Фејсу!Тата:- Тагуј меее!

Среда, 23. јануар 2019.22

Недељни хороскопОванПрипремите се за неочекиван развој догађаја, који ће многе ухватити неспремне и можда одлучити вашу по-словну будућност. Особа која вам се допада буди у вама бројна питања и радозналост.

БикУказује вам се нова пословна понуда, која би за многе била пожељна, али у вама не буди интересовање. У пери-оду који вам предстоји много ћете расправљати са својим партнером.

БлизанацОсећате да нећете дуго издржати велики притисак који вам тренутни посао представља. Размишљате да га конач-но промените. Уколико вољеној особи покажете своје емоције, она ће вам их у великој мери узвратити.

РакТренутно вам је пословни успех највећи приоритет и у њега улажете сву снагу, мада наилазите на бројне препре-ке у свом окружењу. Свесни сте да љубав пролази и да се ваша веза претвара у рутину.

ЛавСрећа вас је поново послужила и осећате захвалност на томе. До решења предстојећих проблема долазите инту-итивно. Наредни период вам доноси могућност за оства-рење неке тајне везе.

ДевицаИмате све квалификације да преузмете водећи положај у свом окружењу. Не оклевајте да то свима покажете. Пи-тате се где сте погрешили и вреди ли обнављати везу са особом која вас је тако повредила.

ВагаАко се ослоните на то да ће сарадници доћи до решења вашег проблема, бићете разочарани. Срешћете особу која вам се неће учинити значајном, али ће вам у будућности постати веома битна.

ШкорпијаПроменљивост на пољу финансија вас узнемирава, али своју забринутост лечите надом у позитивне промене. Можете да верујете у верност свог партнера. Неће вас разочарати ако му се искрено посветите.

СтрелацТрудите се да одржите мир у свом радном окружењу и да се заштитите од стреса, али вам то не успева увек у потпуности. Тренутни партнер вам по многим стварима не одговара.

ЈарацПоказујете спремност на ризик уколико улог није пре-велик. Ваш пословни успех долази из тога што умете да играте на сигурно. Знате да вам је потребна озбиљна веза и тражите особу која дели исте ставове.

ВодолијаУ претходном периоду настало је много проблема, о чијим решењима почињете најозбиљније да размишљате. Ваша веза с партнером ће напредовати једино ако прес-танете да тактизирате.

РибеДолазите до нових идеја и, ако их примените, доћи ћете до решења постојећих пословних проблема. Променили сте мишљење неочекивано брзо и спремни сте да поново пружите шансу старој љубави.

5 8 3 4 1

2

4 6 7 1 3 8

9 1

2 8 3 5 4 1

2 6

6 7 2 8 9 3

9 6

2 9 7 6

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ АКАДЕМИК

Р. У СРЕМСКОЈ МИТРОВИ

ЦИ

СТРУКА ЛИЧНОСТИ СА СЛИКЕ

БЛАГ ВЕТАР

У ГОДИНИ (ЛАТ.)

УКРАСИТИ СЕ

ЈЕЛЕНА НЕМАНИЋ КРМПОТИЋ

ДРЖАВА НА

ДАЛЕКОМ ИСТОКУ

СТАРИ НА-ЗИВ ГРАДА

НИНА У ДАЛМА-

ЦИЈИ

ВЕЋА ПЛИТКА ПОСУДА

СТИЛСКА ФИГУРА У КАДРИЛУ

ЕНЕРГИЈА ------------- НАУКА О ТВОРБИ

РЕЧИ

БЕЛЕЖНИЦА

ИТАЛ. ПО-РОДИЦА ИЗРАЂИ-

ВАЧА ВИОЛИНА

СИМБОЛ АЗОТА

МОЧВАРА

МОРСКЕ УКРАСНЕ ЖИВОТИ-

ЊИЦЕ

ВЕЗА ИРИДИЈУМ ЖЕНСКО

НАРОДНО ИМЕ

ПОКРАЈИ-НА У

ШПАНИЈИ

АУТО-ОЗНАКА ЗА ШПАНИЈУ

НЕДОСТА-ТАК СЛУЗИ

(МЕД.) ---------------- МЕСТО У

КОНГУ

УЧЕЊЕ О ИСЛАМУ

ПЕВАЧКИ ГЛАС У ОПЕРИ (МН.)

ИНИЦИЈА-ЛИ

НОБЕЛОВ-ЦА КАМИЈА

НЕСТА-

ШАН ДЕЧАК

------------- ПЛАНИНА

У ДАЛМАЦ.

СОЦИЈАЛ. ДЕМОКРАТ. СТРАНКА -------------

САСТАВНИ ВЕЗНИК

НЕУПОТРЕБЉАВАНО

ЖИВОТИ-ЊА (ЛАТ.) -------------

ТВ ВОДИТЕЉ,

ОГЊЕН

ТАЈНА ДЕ-ЛАТНОСТ

ИЛИНКА ОДМИЛА -------------

ТИП ШПАН СКЕ НАР ПЕСМЕ

ВРСТА ПОДНОГ

ПРЕКРИВАЧА (МН.)

АСИРСКИ БОГ НЕБА ------------- МАЈЧИН

БРАТ

КЕЛВИНОВ СТЕПЕН

EUROPEN JOURNAL

OF IMMUN. ------------

ТЕЛЕФОН. ПОЗИВ

УЛАЗАК

(МН.) -------------

ИСТО ТАКО

ПРЕВОЗ-НИК

ЗАПРЕГОМ

СУСЕДНА СЛОВА

------------- ИНСПЕКТОРАТ РАДА

МЕЂУНАР. СКРАЋЕНИ

ЦА ЗА МАЛИ

ДРЖАВА У ЕВРОПИ ------------- ИСТОК

НАШ РУКОМЕ-

ТАШ, НИКОЛА

МЕСТО У ИРКУТС-

КОЈ ОБЛАСТИ

ВОДОРАВНО: 1. Излазак на јавну сцену (мн.), 7. Хајдучко оружије (мн.), 13. Педантно, 14. Ознака за динар, 14. Закупнина, краче, 16. Лопов, 17. Складиште оружија, 20. Осмо и десетло слово азбуке, 21. Републичка лига (скр.), 23. Ушивен ткањем, 25. Бацање бомби из авиона, 29. Владар у царевини, 31. Страно женско име, 32. Лична заменица, 33. Муслимански свештеник, 26. Алат за метење, 37. Скуптура нагог тела, 38. Библијски град греха и разврата, Гомора, 40. Помоћна дрвена нога, 42. Вучена меница, 43. Француски биолог светског гласа, Луј.

УСПРАВНО: 1. Стручњак за нутрицију, 2. Језеро у Русији, 3. Део игре у тенису, 4. Тони Дала-ра, 5. Притока Саве у Босни, 6. Ивица на хаљини, 7. Ознака за круна, 8. Тесно, уско, 9. Свечана прередба са плесом, 10. Слово старословенске азбуке, 11. Црвенило за усне, 12. Средиште земљотреса, 14. Писмене наредбе, 18. Времешне, 19. Врхунски шпански тенисер, Рафаел, 22. Без одеће, 24. Шеста нота солмизације, 24. Космати део мушког лица, 26. Британски атлети-чар, Фарах, 27. Лична заменица, 28. Врста јела, 30. Староримски Бог љубави, 34. Возач фор-муле један, Стирлинг, 35. Британско оство у Ирском мору, 36. Модел широких узенгија, 37. Прекшај у фудбалу кад је лопта ван терена, 39. Ознака за милиампер, 41. Иницијали глумца, Савалас, 43. Ознака за притисак.

САСТАВИО: Томислав Земан

Кувар

ВИЦ

Састојци: 110 г маргарина, 170 г чоколаде, 3 јајета, 65 г шећера + кашика шећера, кашичица екстракта ваниле

Начин припреме: Рерну загрејте на 200 степени. Модле за колаче добро науљите како бисте касније лакше вадили колаче. На пари ото-пите маргарин и чоколаду. Жуманца умутите пенасто са 65 грама шеће-ра, додајте екстракт ваниле и смесу са чоколадом. Умутите чврст шам од беланаца и постепено додајте кашику шећера. Шам од беланаца постепено и полако додајте мешавини са чоколадом и пажљиво уме-шајте. Смесу сипајте у калупе и пеците док се ивице колача не испеку, али средина треба да изгледа помало влажно, око 10 минута.

Лава колач

Среда, 23. јануар 2019. 23

Međunarodni prevoz pokojnika - cela Evropa

Veleprodaja pogrebne opreme

www.pogrebneuslugeodense.rs Tel. +381 64 501 65 84Tel. +381 11 314 17 11

По пр ви пут ове го ди не у Срем ској Ми тро ви ци би ће одр жа на ма ни фе ста ци ја у част чва ра ка.

„Чвар ки ја ду” ор га ни зу је Ме сна за јед ни ца Блок Б уз по др шку не ко ли ко град ских удру же ња гра ђа-на ме ђу ко ји ма је За ви чај но дру штво „Ма ња ча” и „Мо сто ви на Дри ни” и то у у су бо ту, 26. ја ну а ра у пе ри о ду од де вет до 15 ча со ва.

До га ђај ће упот пу ни ти и бо гат кул тур но умет-нич ки про грам на пла тоу ис пред Ме сне за јед ни-це „Блок Б” у Срем ској Ми тро ви ци, ко ји ће, ка ко је ре че но на кон фе рен ци ји за но ви на ре пред-

ста вља ти спој Сре ма, Ма чве, Сем бе ри је, Кра ји не, Ба на та и Бач ке, а гра ђа ни ма ће се том при ли ком бес плат но де ли ти ср не ћи па при каш, ку ва на ра-ки ја, слат ки и сла ни уштип ци, чвар ци и маст.

За нај мла ђе ме шта не Бло ка Б, ка ко је на кон-фе рен ци је за ме ди је у Град ској ку ћи у Срем ској Ми тро ви ци на ја вио пред сед ник Са ве та ове Ме-сне за јед ни це Дра ган Бо жић, при пре мље ни су све то сав ски па ке ти ћи.

С. Л.

За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре у Срем-ској Ми тро ви ци, по кри ва те ри то ри ју Сре ма,

на ко јој се на ла зе ви ше од 200 спо ме ни ка ку ту ре. Пре ко 120 спо ме ни ка је од ве ли ког за на ча ја а око три де сет од изу ет ног зна ча ја за кул тур ну ба шти-ну. Ве ли ка де лат ност ко ју овај За вод оба вља из го ди не у го ди ну, ви ди љи ва је го лим око, а тек ће и би ти јер су у пла ну но ви про јек ти ко ји ће у мно-го ме улеп ша ти ли це на шег гра да.

Ди рек тор За во да Љу би ша Шу ла ја на ја вио је ве ли ки про је кат на уре ђе њу фа са да на три град-ска тр га у Срем ској Ми тро ви ци ко ји ће осве жи ти њи хов из глед и да ти јед но све тло ру хо ме сти ма где ми тров ча ни ра до про ла зе.

- Ова го ди на би ће у зна ку об но ве фа са да град-ских тр го ва. По зна то је да Ми тро ви ца има три тр-га - Жит ни трг, Tрг Ћи ре Ми ле ки ћа и Tрг Све тог Сте фа на, ко је су кул тур но исто риј ске це ли не, то је не што што је вр ло рет ко и ма ло гра до ва у Ср би-ји има. Те це ли не по ти чу ма хом из 18. ве ка, њи хов зна чај је ве лик, ка ко са кул тур но - исто риј ског аспек та та ко и ту ри стич ког. За хва љу ју ћи град ског упра ви ко ја је у бу џе ту пред ви де ла ове ра до ве и одво ји ла сред ства, у овој го ди ни, на да мо се, да ће пр ва фа за овог ве ли ког про јет ка би ти за вр ше на, ре као је Шу ла ја.

Град ски бу џет Срем ске Ми тро ви це је пред ви-део два де се так ми ли о на ди на ра за уре ђе ње фа-са да. То ће би ти до вољ но за три фа са де јер је реч о де ко ра тив ним и ве о ма зах тев ним фа са да ма. Упра во та кве фа са де су и у нај ло ши јем ста њу.

Јед на од фа са да ко ја ће ве ро ват но ме ђу пр-ви ма би ти уре ђе на је сте вред на стил ска фа са да на ку ћи Ћи ре Ми ле ки ћа, пр вог гра до на чел ни ка

Срем ске Ми тро ви це. Реч је о објек ту ко ји је без по слов них про сто ра и са чу ван је у ори ги нал ном из гле ду из вре ме на град ње. То је из у зет но сти ски вре дан обје кат, не са мо што је реч о ку ћи пр вог гра до на чел ник Ми тро ви це, већ и што ни је де ва-сти ран про ме на ма.

Да ће ова го ди на би ти го ди на ве ли ких ра до ва, ка ко но вих, та ко и на став ка оних ра до ва ко ји у кон ти ну и те ту тра ју већ не ко вре ме, уве ра ва ди-рек тор За во да, от кри ва ју ћи да ће Град ска упра ва за кул ту ру кон ку ри са ти за об но ву ен те ри је ра по-зо ри шта „До бри ца Ми лу ти но вић“, на ре пу блич-ком кон кур су „Гра до ви у фо ку су“. Је дан од про је-ка та ко ји тра је је су кон зер ва тор ски ра до ви на ан-тич ким мо за и ци ма у Цар ској па ла ти и је дан но ви про је кат ко ји се ра ди, кон зер ва тор ски ра до ви на фре ска ма у но во о тр ки ве ној гроб ни ци из 4. ве ка.

- Гроб ни ца ко ја је про на ђе на у ули ци Па лан ка при ли ком из град ње јед ног ин ве сти ци о ног објек-та је на лаз од из у зет ног зна ча ја за свет ску кул тур-ну ба шти ну. На и ме, у њој се на ла зе у вр ло до бром ста њу фре ске са пред ста вом рај ских вра та и до-брог па сти ра, из 4. ве ка. Ра до ви су већ за по че ти и пр ва фа за ће до про ле ћа би ти за вр ше на, док се на да мо да ће у овој го ди ни би ти и дру га фа за

за вр ше на, а то је пре зен та ци ја фре са ка у Му зе ју Сре ма, на гла сио је Шу ла ја.

Ина че, прет ход на, 2018. го ди на је би ла го ди на ве ли ких про је ка та ши ром Сре ма. Ме ђу ра до ви ма ко ји су обе ле жи ли ми ну лу го ди ну сва ка ко су ра-до ви на Жит ног тр гу, на ло ка ли те ту 28.

- За хва љу ју ћи прој ке ту „Гра до ви у фо ку су“ и Ми ни стар ству кул ту ре Ре пу бли ке Ср би је и Гра-да Срем ске Ми тро ви це, ко ји је та ко ђе одво јио сред ства као су фи нан си јер у ре а ли за ци ји тог про јек та, до би ли смо је дан мул ти кул ту рал ни про стор ко ји ма има за да так да ожи ви про стор Жит ног тр га и да про стор ко нач но до би је оно за че га је и био отво рен - пре зен та ци ју ан тич-ког де ла Сир ми ју ма. Дру ги ве ли ки по сао био је на кон зер ва тор ско – ре ста у ра тор ским ра до ви-на на згра ди ко ман де пу ка Пе тро ва ра дин ске ре ги мен те из 1758. го ди не, згра да у ко јој се За вод на ла зи. Ра до ви су из во ђе ни на са на ци ји кро ва и ај нфор та. Та ко ђе су ра ђе ни и ра до ви на об но ви спо ме ни ка из осло бо ди лач ких ра то ва, до дао је Шу ла ја.

У. Ми шче вић

Фо то: М. Ми ле у снић

Пр ва „Чвар ки ја да”

Са кон фе рен ци је за ме ди је у Град ској ку ћи

Ове го ди не ће у Срем ској Ми тро ви ци по че ти об но ва фа са да

у цен трал ном град ском је згру за шта су већ из дво је на

сред ства у град ском бу џе ту

Го ди на ве ли ких ра до ва

Жит ни трг

Љу би ша Шу ла ја

Трг Ћи ре Ми ле ки ћа

Трг Све тог Ди ми три ја

Среда, 23. јануар 2019.24

БИЉАНА ПАИЋРОЂ. ТРИФУНОВИЋ

1974 - 2014.

Нашој драгој и никада прежаљеној ћерки Биљани навршава се пет година,

24. јануара од трагичне смрти.Никада прежаљена и заборављена,

твоји тужни родитељи мама Драгица и тата Радован и Твоја деца Селена, Софија и Страхиња

Дана 12.1.2019. године преминуо је наш драги

супруг и отац

МАРКО ГАВРАНОВИЋ

(21.11.1932 – 12.1.2019.)

Хвала Ти за сву брижност, топлину

и љубав коју си нам пружао.

Остаћеш вечно у срцима супруге Злате

и кћерки Јелице и Верице

Тужно сећање

на нашег вољеног оца и супруга

ДРАГАНА МАРТИНОВИЋА22.1.2009 – 22.1.2019.

Десет година ниси са нама, а у срцу јуче.

У њему те брижно, са пуно љубави

чувамо од заборава.

Твоје супруга Станка и ћерка Ана

Дана 24.1.2019. навршава се две године од када

није са нама наш драги супруг, отац и деда

ПЕТАР ЈОСИФОВИЋ18.6.1944 – 24.1.2017.

За тобом је остала празнина и туга.

Твоји супруга Савета, син Александар,

ћерка Маја, снаја Јелена, зет Душко, унук Алекса

и унуке Милица, Мина и Ана

Тужно сећање

на наше драге родитеље

ЕРДЕГ

ТОМИСЛАВ СЛАВИЦА

22.1.2010 –2019 3.8.2018 – 2019.

С љубављу и поштовањем увек ће их се сећати

ћерка Татјана и син Жељко са породицама

Сећање

ЗВОНКО

ЈАШЋУР16.1.2009 – 16.1.2019.

С љубављу и поштовањем

чувамо успомену на Тебе.

Супруга Анђа, деца

Жељка и Владимир

www.

srem

sken

ovine

.rs

Дана 23.1.2019. навршава се четрдесет дана како није

са нама наш драги супруг, отац и деда

ЉУБО АРСЕНИЈЕВИЋ

(1952 – 2018.)

Заувек ћеш остати

у нашим срцима.

Супруга Мира,

ћерка Биљана, син

Мирослав и унук Михајло.

Дана 24. јануара 2019. године навршава се шест тужних година како ниси са нама

РАТКО МИНЧИЋ

1950 - 2013.

Остаћеш заувек у нашим срцима и мислима. Твоји:

супруга Нада, синови Ђорђе и Златко, снаје и унучад.

Дана 23.1.2019. навршава се осам година откако није са нама наш

ТАДИЋ ПАВЛЕ ПАЈА

1939 - 2011.из Лаћарка

Имам тамо негде на небу...Некога...Кога нећу никада заборавити.С љубављу и поштовањем супруга Борка, ћерке Слађана и Драгана са породицама.

Дана 22.1.2019. навршило се две године од смрти нашег драгог

РАДОВАНА ЦВЕЈИЋА

1941 – 2017.

С љубављу и поштовањем.Његови најмилији супруга

Даница, ћерка Зорица, син Јован и брат Петар са

породицама

МИЛАН МИРОСАВЉЕВИЋ

27.1.2011 – 27.1.2019.

Милане драги,живот је овај сваком одређена улица којом се прошета. Ти си твоју шетњу завршио пре осам година. Све што живи мора и нестати. Довиђења друже мој довиђења носим те у грудима.супруга Босиљка

Сећање

НАДА СУВИЋрођ. Лисац

19.1.2001 – 19.1.2019.Породица Сувић.

Сећање на

СПАСУ ИЛИЋА22.1.1992 – 22.1.2019.

С љубављу, поштовањем и

поносом те се сећамо и чувамо

од заборава.

Твоји најмилији

Среда, 23. јануар 2019. 25

Дана 28.1.2019. навршава се две године како није са нама наш драги

СЛАВКО ЈОВАНОВИЋ

1954 – 2017.

С љубављу и поштовањем,твоја породица

Нашем вољеном и непрежаљеном

БРАНКУ РАДУСИН

ФИДЕ мајтору шаха25.1.1994 – 25.1.2019.

Године пролазе , теку као река, а бол и туга остају

довека.

Неутешни мајка Радојка и брат Ђорђе

Дана 15.1.2019. у 83. години напустила нас је наша драга

ДАРИНКА ДАРА КОЛИБАР

1936 – 2019.

Остаје заувек у нашим срцима и мислима.

Ожалошћени син Радица, снаја Драгана,

унуци Мирјана и Мирослав са породицама

Дана 30 јануара навршава се пола године од како нас је напустила наша драга мајка

СМИЉА СОФРЕНИЋ

Њен лик и њену љубав никада нећемо заборавити.

Ћерке Весна и Славица

Помен

МИЛАН КРСТИЋ

2004 – 2019.

Успомену на тебе чува породица Крстић

Дана 23.1.2019. навршава се 12 година од смрти нашег вољеног оца и супруга

МИЛОВАНА ДУКИЋА

Помен ће се одржати 23.1.2019, године на

Новом гробљу у Сремској Митровици у 11 часова.

Породица Дукић

У суботу 26.1.2019. у 10 часова у цркви у Малој Bосни даваћемо 40. дневни парастос

САВКИ МИХАЈЛОВИЋ

1940 – 2018.

С љубављу и поштовањем,породице Јанковић и Сајић

Прошло је седам година како нису са нама наши драги

РАДОВАНОВИЋ

mr.ph.ДУШАНКА prim.dr ПЕТАР 1933-2012. 1934-2012.

С љубављу и поносом ћемо чувати успомену на Вас.Син Владан и унук Немања.

Дана 23.1.2019. године навршава се пет година од када

није са нама наш вољени тата и дека

НИКОЛА МАРЈАНОВИЋ

Године пролазе, а време није

ублажило нашу тугу . Заувек

у нашим срцима.

Твоји најмилији син Бошко,

ћерка Марица, снаја

Драгана, зет Борис, унуци

Никола, Марко, Милан и

Алекса.

Сећање

ДЕСИМИРКА ЗАРИЋ

27.1.2012 – 27.1.2019.

Заувек ћеш остати у нашим срцима.Твоји супруг Мирко, синови Томислав, Борислав и Бранислав, ћерка Босиљка, унучад Бојан, Светлана и Јован

Дана 17.1.2019. навршило се 18 година

од смрти нашег драгог

СЛАВОЉУБА

ВЛАДИСАВЉЕВИЋА

1929 – 2001.

Сећање на Тебе чувају супруга

Невена, ћерке Мирјана

и Маја, унуци Владимир

и Милан и зет Кирил.

WWW.SREMSKENOVINE.RS

615-

210

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГРАД СКА УПРА ВА ЗА УР БА НИ ЗАМПРО СТОР НО ПЛА НИ РА ЊЕ И ИЗ ГРАД ЊУ ОБЈЕ КА ТАБрој: 350-10/2019-VIДа на: 23.01.2019. год. СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу оје ка та Гра да Срем ска Ми тро ви ца у скла ду са чла ном 63. став 2. За ко на о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014 и 83/2018),

О Г Л А Ш А В АЈАВ НИ ПО ЗИВ ЗА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈУ

УР БА НИ СТИЧ КОГ ПРО ЈЕК ТА

са ур ба ни стич ко – ар хи тек тон ском раз ра дом ло ка ци је за из град њу спе ци ја ли-зо ва ног скла ди шта (скла ди ште нео па сног ма те ри ја ла), на ка та стар ској пар це ли 7803/1 К.О. Срем ска Ми тро ви ца у ули ци Те о до ра Бе ки ћа у Срем ској Ми тро ви ци

На јав ну пре зен та ци ју из ла же се Ур ба ни стич ки про је кат са ур ба ни стич ко – ар-хи тек тон ском раз ра дом ло ка ци је за из град њу спе ци ја ли зо ва ног скла ди шта (скла-ди ште нео па сног ма те ри ја ла), на ка та стар ској пар це ли 7803/1 К.О. Срем ска Ми-тро ви ца у ули ци Те о до ра Бе ки ћа у Срем ској Ми тро ви ци. Под но си лац зах те ва за по твр ђи ва ње Ур ба ни стич ког про јек та је Ко ва че вић Ср ђан из Срем ске Ми тро-ви це.

2. По зи ва ју се сва за ин те ре со ва на прав на и фи зич ка ли ца да из вр ше увид у Ур ба ни стич ки про је кат, као и да у то ку тра ја ња јав не пре зен та ци је до ста ве сво је при мед бе и су ге сти је у пи са ном об ли ку Град ској упра ви за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми-три ја број 13.

3. Ли це овла шће но од стра не Град ске упра ве за ур ба ни зам, про стор но пла ни-ра ње и из град њу обје ка та за да ва ње оба ве ште ња о са др жа ју јав не пре зен та ци је је дипл. инж. арх. Вла ди сла ва Но ва ко вић.

4. Јав на пре зен та ци ја Ур ба ни стич ког про јек та ће би ти одр жа на од 23.01.2019. до 30.01.2019. го ди не сва ког рад ног да на у вре ме ну од 7,00 до 14,00 ча со ва. Ме сто одр жа ва ња јав не пре зен та ци је је у хо лу но ве згра де град ске ку ће Гра да Срем ска Ми то ви ца, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13.

5. Јав на пре зен та ци ја Ур ба ни стич ког про јек та ће се одр жа ти у тра ја њу од се дам да на и то од 23.01.2019. до 30.01.2019. го ди не

6. Про стор об у хва ћен Ур ба ни стич ким про јек том чи ни пар це ла бр. 7803/1 К.О. Срем ска Ми тро ви ца а на ла зи се у об у хва ту Пла на ге не рал не ре гу ла ци је „Це ли не 2“ ис точ ног де ла гра да Срем ска Ми тро ви ца.

НА ЧЕЛ НИК Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

KLA NI CA PRE RA DA ME SA I TR GO VI NA

NE DELJ KO VIĆ

ZMAJ JO VI NA 13, ŠA ŠIN CI 22425

RAS PI SU JE OGLAS ZA SLE DE ĆA RAD NA ME STA:

VE TE RI NAR 1 Iz vr ši lac:

Za da ci rad nog me sta:

Uslo vi za kan di da te:

Za po sle ni ma nu di mo:

offi ce @ne delj ko vic.co.rs

Среда, 23. јануар 2019.26

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС", СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг Војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

Своје „Приче равнице“, збирку ре-портажа-приповедака, скројену од

емоција, исечака из породичне хрони-ке, историје и хумора која никога неће оставити равнодушним новинар, глав-ни и одговорни уредник „Војвођанског магазина“ Илија Туцић представио је прошле недеље митровачкој публици. У питању је збирка од 53 нове приче у којима аутор трага за најтанинијим ни-тима војвођанске душе, проналазећи их често у „обичним“ стварима, што сваком његовом тексту, уз несумњив припове-дачки квалитет, даје додатну – посебну вредност.

До сада, Илија Туцић објавио је чети-ри књиге, а „Приче равнице“, како је ис-такао у интервјуу за „Сремске“ настајале су током протекле деценије као резултат лутања, трагања и сталног страха да ће оно за чим се иде на крају ипак измаћи.

Књиге „Челобаште“, „Мале вој-

вођанске приче“ и најновија „Приче

равнице“ садрже добрано преко 100,

сви се слажу необичних и аутентичних

прича. Шта вас је све време руководи-

ло, на шта се наслањала идеја са којом

су стваране?

- Пола Србобрана још увек се добро сећа локалног трговца и по потреби добошара Георгија Де-бељачког. Касније се замонашио. Као оца Максима срео сам га у ма-настиру Крушедол. Он ме је под-сетио да код нас у Бачкој, постоји оно што зовемо „каров“. То је као неки кратак дрвени колац, који се на једном крају заоштри и пободе тик са унутрашње стране капије. Можеш да имаш капију велику, широку, гиздаву... она је јака само онолико колико је јак каров којом си је подбочио. Ако је он слаб, капија ће се, без обзира колико велика и тешка, отворити чим се на њу наслониш. Али ако је каров чврст, нема силе с којом ћеш ма-кар и дашчану капију оборити. Е сада, свако од нас, мора да има свој ка-ров. Да има нешто – што ће га подбочи-ти. Ако је то у теби јако, може се живот на тебе наслонити колико хоће. Нећеш у себе пустити невољу. Али ако је слаб или га, не дај боже немаш, улазиће ко хоће. У неко доба, схватио сам да је писање – мој каров.После је било лако. Не привлачи човек у живот оно што хоће, већ оно што јесте. А ја сам Војвођанин засигурно у осмој, а неки кажу и 12. генерацији. Када живиш у равници, онда ти је свака грађе-вина, сваки човек на хоризонту, тачка према којој се управљаш. Светионик. А замешен од исте земље од које и ти. Инс-пирација је свуда око тебе.

Након четири књиге са прича-

ма о Војводини, десет година рада у

„Војвођанском магазину“, текстова

са тематиком расутом од Бездана до

Алибунара... имате ли осећај да сте тај

простор ипак мало митологизовали?

Модерним речником, јесте ли стваран

живот пропустили кроз „фото-шоп“?

- Вероватно сам на много места уоп-штио сопствени сентимент. Ствари сам свесно гледао кроз сопствене наочаре. То је оно што чини разлику између но-винарског и књижевног текста. Увек сам спонтано, полазио из првог а завршавао у овом другом. Ипак, сентимент је једно а идеализовање стварности нешто сасвим друго. Зато сам се, кад год ми се учини-

ло згодним, трудио да развејем неке наше „урбане легенде“ у којима волимо да уживамо. На првом месту је наравно она најомиљенија, да смо ми овде Ауст-ро-Угари, дакле културолошки и циви-лизацијски, супериорнији од оних који живе јужно од реке Саве. А заправо, ми смо овде провелиисто толико времена под Турцима, од1526. до 1718, као и под Аустро-Угарском, од 1718. до 1918. Бач-ка се два века звала Сегедински Санџак. А рецимо, Сремска Митровица је имала 14 џамија. Исто то важи и за мит о нашој величини. Знате ли колико становника је имао Нови Сад када је проглашен Сло-бодним краљевским градом? Веровали или не – 4.000. Пре смо „Атиница“ него Српска Атина. Уосталом, о каквој ми то супериорности можемо да говоримо, када од 465 насеља у Војводини – 450 нема канализацију! А пола Баната и дан-данас пије техничку воду. Управо, ако загребете по текстовима које сам писао, видећете да ми је јако важно да љубав према овом менталитету и поднебљу, буде заснована на истини.Само је таква љубав права. Мера нашег самопоуздања, не сме да буде одређена нашом ствар-

ном или лажном величином, већ нечим много дубљим од тога. То „дубље“, то је оно за чиме трагам.

Како се уопште долази до праве

приче? Некако, стиче се утисак да су

нам сва села иста. Сви имају сличне

проблеме и жале се због истих ствари.

Где је „оно нешто“ што прави разли-

ку?

- Два су правила из којих произлазе сва остала. Најпре, не постоје два иста села! Симболичан пример срео сам у Фе-кетићу. До суседног Ловћенца и Малог Иђоша можете и пешке стићи. А опет, у Фекетићу расте врста вишње, која не ус-пева чим изађете из сеоског атара. Имају ендемску врсту вишње. Као „човечја ри-бица“ у Постојинској јами. Таквих приме-ра имате колико хоћете. Рецимо, Надаљ је био најудаљеније место у Шајкашкој области, која се налазила под војном управом. Четири километра удаљена Турија била је у „паорији“, под потпуно другачијим режимом власти. То је дове-ло до разлике у менталитету и погледу на свет. А село до села. Таквих примера имате безброј. Дакле, сва су нам места различита.

Друго правило јесте да нема кукања. Не волим га ни у монологу а камоли у дијалогу. Шта би било да свако крене да прича како је живот неправедан и како је баш њега закинуо. Причао сам на ту тему

о једном републиканском борцу који је стрељан у првим данима Шпанског грађанског рата. Вод којем је поверено погубљење, извео је затворенике једног леденог зимског јутра да би заједно пеш-ке отишли до места за стрељање. Мада су војници имали шињеле и рукавице, дрхтали су од зиме. Затвореник који је на себи имао само јакну од лаганог платна, трљао је рукама од зиме укочено тело, жалећи се на неподношљив мраз. У јед-ном тренутку, командир вода, разјарен жалопојкама, повикао је: „Престани да од себе правиш мученика.! Помисли на нас, који по овој одвратној хладноћи – мора-мо и да се вратимо“. Е зато је бар живот праведан. Нема назад и не враћа се нико. Нема жалопојки. Ако се држите ова два правила, на добром сте путу да нађете праву причу.

Имате ли неку мисао или мото

којим се руководите?

- Имам једну мени драгу, кажу аутен-тичну војвођанску пословицу. Настала је у време када је свилена буба гајена широм Баната, и када се у Белој Цркви

одређивала цена свиле на европским берзама. Она каже: „Стрпљење и дудов лист – претвори у свилу“! Ипак, волим и оне мудрости које човек покупи сам, у скитњи по равници. Тако сам негде срео човека који ми је причао да обратим па-жњу на две честе травке на нашим лива-дама. То су крпигуз и попино прасе. Први ти се залепи за чарапу тако да га ручним пребирањем једва скинеш. Просто уђе у текстуру онога за чега се закачи. На тре-нутак помислите да сте у невољи. Онда схватите да је ова дискретна, ружњикава травка, која се труди да остане непри-метна, заправо потпуно безазлена. Попи-но прасе је нешто сасвим обрнуто. Оно је живахно и сусретљиво, до те мере да готово нема детета којем није послужи-ло као играчка, и које га није пропусти-ло кроз спојене дланове. А заправо, иза ове безазлености, крије се опасност. Ако би, ређе детету, чешће некој животињи, попино прасе ушло у ухо, тако забодено у “контра” смеру, у којем га је готово не-могуће извадити, умело је да доведе и до смртног исхода. Зато када некога упоз-најете, обратите пажњу да ли је тај неко сличнији крпигузу или попином прасету. Тих и неупадљив – али безазлен. Или сим-патичан, разиграни ласкавац, који ће вас пре или касније увести у какву невољу! Ко би рекао? Лекција о животу, налази се одмах ту, крај ваших ногу.

Разговарао: С. Лапчевић

Фото: М. Милеуснић

Како је и било најављено на седни-ци Социјално-економског савета

Општине Стара Пазова у децембру месецу, прошле недеље одржана је 28.седница на којој су проведене про-мене предвиђене Законом о Социјал-но - економском савету.

На седници је усвојен финансијски план за рад СЕС-а за 2019. годину, а на-менска средстава су усклађена са одо-бреном апропирацијом у усвојеном општинском буџету за ову годину.

Савет је у складу са законом и Пра-вилником о раду, донео одлуку о раз-решењу старог и именовању новог руководства. На основу предлога со-цијалног партнера Савеза самостал-

них синдиката за општину Стара Пазо-ва, за председавајућег СЕС-а за 2019. годину једногласно је изабран Раде

Ерцег,члан Савета испред Савеза са-мосталних синдиката, а за заменика председавајућег у овој години, једно-гласно је изабрана Сузана Илић, члан Савета испред социјалног партнера локалне самоуправе, односно, Општи-не Стара Пазова.

Поред тога, Савет је донео Одлуку о закључивању уговора о пружању књиговодствених услуга за потребе СЕС-а у 2019. години и одлуку о име-новању лица овлашћених за потпи-сивање финансијске и друге докумен-тације Савета. Б. Родић

СТАРА ПАЗОВА:СОЦИЈАЛНО - ЕКОНОМСКИ САВЕТ

Председник Раде ЕрцегНа седници је усвојен финансијски план

за рад СЕС-а за 2019. годину

ИЛИЈЕ ТУЦИЋА

Свет у ораховој љусци

Илија Туцић

“Приче равнице”

Са промоције

Среда, 23. јануар 2019. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Kaко са оп шта ва Вла да Вој во ди не, по чев ши од пр вог ја ну а ра ове го-

ди не, не за по сле не мај ке ће за тре ће или че твр то де те при ма ти ма те рин ски до да так у ви си ни од 15.000 ди на ра ме-сеч но. Пра во на ма те рин ски до да так оства ру је не за по сле на мај ка, ко ја је, по чев од 1. ју ла 2018. го ди не, ро ди ла тре ће или че твр то де те.

Сред ства за ову на ме ну, на во ди се у са оп ште њу Вла де АПВ, пла ни ра-на су у ви си ни 270 ми ли о на ди на ра, на ба зи про це не да ће у 2019. го ди ни ово пра во оства ри ти око 1500 не за по-сле них мај ки. И док јед ни сма тра ју да се и ов де ра ди о до број по пу ла ци о на ме ра ко јом „По кра јин ска вла да про ши-ру је обим по др шке за тре ће де те“ не из о ста ју и они ко ји сма тра ју да је овај вид по др шке ви ше из раз не до стат ка си сте мат ског ре ше ња за по ло жај мај ки и дру штву, „по моћ“ ко ја је крај ње огра-ни че на и ка ко на во ди пор тал „Бе бац“ ком пен зу ја са про шло го ди шње об у-ста вља ње ис пла те нов ча не по мо ћи по ро ди ца ма у ко ји ма се ро ди ло тре ће де те, ко је је Вла да АПВ спро ве ла од-лу ком до не том 18. ју ла. Та да су мај ке у Вој во ди ни за ро ђе ње тре ћег де те та оста ле ус кра ће не за по моћ од по кра-ји не и при ма ле са мо ре пу блич ки ро ди-тељ ски до да так.

На и ме, по ро ди це у Вој во ди ни оства-ри ва ле су пра во на нов ча ну по моћ за тре ће де те у из но су од 12.000 ди на ра, и то 24 ме се ца, до на-пу ње не две го ди не жи-во та. Са да, у при ли ци да но вац до би ју би ће са мо не за по сле не мај-ке што та ко ђе иза зи ва не за до вољ ство.

Ме ђу не за до вољ-ни ма је и Бран ки ца

Ма тић из Ди во ша. Ова труд ни ца, мај ка дво је де це ко је у мар ту оче-ку је тре ћу при но ву за по сле на је и ра ди за ми ни ма лац од ко-јег не баш ла ко из др-жа ва сво ју по ро ди-цу. Ка ко ис ти че, сва ку ме ру ко ја за циљ има

по моћ мај ка ма и де ци по здра вља, али сма тра да је у све му што се ра ди по-треб но мно го ви ше ло ги ке и ши ри не, ка ко се не би де си ло да мај ке као што је она оста ну ус кра ће не за по др шку ко ју су од Но вог Са да за ро ђе ње тре-ћег де те та до ско ро до би ја ле све мај ке у Вој во ди ни.

- До бар део да на сам одво је на од сво је де це, по што мо рам да ра дим ка-ко бих за ра ди ла до вољ но за ис пла ту свих оба ве за ко је при сти жу. Су пруг и ја смо ре ши ли да има мо још јед ну бе бу по што де цу во ли мо и зна мо да ће мо се мак си мал но по тру ди ти да им обез-бе ди мо све што тре ба. Во ди ли смо се ло ги ком да та мо где има за дво је има и мо ра би ти и за тро је. Ипак... има ту не ло гич но сти. За ми сли те ви са мо си-ту а ци ју да ће мај ке ко је су већ ку ћи са сво јом де цом до би ја ти по моћ, а ми ко је смо одво је не, ко је оста вља-мо де цу и то та ко ђе пла ћа мо, не ће мо до би ти ни шта. Ле по је по мо ћи и по др-жа ти, али ни је пра вед но да до бар део нас оста не ван та кве по мо ћи, при ча Бран ки ца.

Сти че се ути сак да ова ме ра ко јом по кра јин ска вла да под сти цај за ра ђа-ње тре ћег и че твр тог де те та, по све му су де ћи да је огра ни че ном бро ју же на, оним не за по сле ним, на ис пи ту па да на ро чи то у се ли ма. Та ко се, из ме ђу оста лог по ста вља и пи та ње од но са за-по сле них и не за по сле них мај ки ко је на

се ли ма жи ве, при че му има ју са свим до вољ ну ко ли чи ну зе мље и га-здин ство до вољ но ја ко да мо же да им омо гу ћи ква ли тет ну ег зи стен ци ју.

- На ма је по треб но си стем ско ре ше ње, бо-љи од нос пре ма мај ка-ма и по ро ди ци уоп ште. Не мо же те ви оче ки ва-ти да ће се ства ри по-пра ви ти про стим до те-ри ва њем ства ри, па и ту има мно го ру па. Ако за не мра и мо чи ње ни цу да има мај ки ко је жи-ве на се ли ма и про сто не мо ра ју да ра де јер

им има ња оси гу ра ва ју до вољ но при-хо да, ту је и про блем со ци јал но угро-же ног ста нов ни штва. Ја ни сам по бор-ник огра ни че ња ра ђа ња, али обе ћа на сред ства су ма ла да би мо гла по кри ти озбиљ не ру пе у при ма њи ма до ма ћин-ста ва ко ја ре ци мо жи ве од со ци јал них да ва ња и слич не по мо ћи. У крај њем, шта са за по сле ним мај ка ма ко је ра де за ма ле па ре? Ако ће мо би ти по ште ни, то чак не би тре ба ло ни да је пре ви ше ва жно, по што сва де ца тре ба да има ју јед на ку по др шку, ис ти че Сла ви ца Кр-

стић из Срем ске Ми тро ви це.Она до да је да не тре ба за не ма ри ти

ни већ по сто је ће ви шеч ла не по ро ди це ко ји ма, ако већ не ма до вољ но нов ча-них сред ста ва, тре ба да ти дру гу вр сту по др шке и олак ши це.

- Ја имам не ко ли ко при ја те љи ца ко-је су у труд но ћи упр кос свим муч ни на-ма оста ја ле да ра де из стра ха да ће до-би ти от каз ако оду на бо ло ва ње. Оне о

то ме не ће го во ри ти... и ја их раз у мем. Та ко ђе, знам и оне ко је су са по ро диљ-ског до би ле от ка зе... и ни ком ни шта! Све то ску па ути че на сто пу ра ђа ња, та-ко да ова „по др шка“ Вла де Вој во ди не мо жда и је сте до бра, али је не до вољ-но, огра ни че на, не ком плет на и оту да мно ге мај ке има ју пу но пра во на не за-до вољ ство, сма тра Сла ви ца.

Је ле на Ми јић Ва си лић ис пред Удру же ња „Ро ди тељ СМ“ сма тра да се у сва ком слу ча ју ра ди о до број ме ри по кра јин ске Вла де ко ју тре ба са гле да-ва ти не са мо кроз основ ну на ме ру ко ја је пле ме ни та, већ и кроз ре ал не мо гућ-но сти и огра ни че ња.

- Сма трам да тих 15.000 мо гу би ти до вољ на су ма да се по кри ју основ не по треп шти не бе бе. Ра ди се са мо о по-мо ћи, што зна чи да не тре ба ни раз ми-шља ти о то ме да по ро ди ца не тре ба ни шта да при вре ђу је за се бе и сво је де те. Крат ко ре че но, то су до дат на

сред ства у кућ ном бу џе ту и она до бро до ђу, ка же Је ле на.

Она на по ми ње да тре ће и че твр то де те сва ка ко зах те ва ви ше нов ча них сред ста ва и да би оту да по др шка свим по ро ди ца ма до бро до шла.

- Сва ка же на ко ја ро ди тре ће и че-твр то де те је хра бра и тре ба је по др-жа ти. Не са мо кроз нов ча ни из да так, већ и кроз дру ге олак ши це, по моћ, по др шку. Та кве же не тре ба ис ти ца ти у пр ви план на сва ком ме сту као при мер бо љег од но са пре ма ма те рин ству и по-ро ди ци. Без об зи ра да ли жи ве у се лу или у гра ду, да ли су со ци јал но угро же-не или не и да ли, ко нач но ра де или су не за по сле не, на во ди Ми јић-Ва си лић.

Ис пла та овог ма те рин ског до дат ка, на во ди се у са оп ште њу Вла де Вој во ди-не, по че ће пр вог фе бру а ра.

С. Лап че вић

С. Ста не тић

КРАТ КО О ПО ПУ ЛА ЦИ О НОЈ ПО ЛИ ТИ ЦИ

По тре бан је си стем, а не шмин ка

За ту под сти цај ну ме ру не ће мо ћи да кон ку ри шу сви, јер се она од но си са мо на мај ке ко је су ро ди ле тре ће или че твр то де те од 1. ју ла 2018. па на да ље и да жи ве у Вој во ди ни бар го ди ну да на.

- Још је дан услов је би тан, а то је да се оне на ла зе на еви ден ци ји На-ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње, бар го ди ну да на пре ро ђе ња те де це, и шест ме се ци на кон ро ђе ња. Зна-чи има ју шест ме се ци вре ме на да при ја ве да су ро ди ле то тре ће или че твр то де те, по сту пак утвр ђи ва ња свих нео п ход них усло ва има ту још

не ких усло ва ко је ће утвр ђи ва ти град ске упра ве и оп штин ске упра ве, ка же Све тла на Се ла ко вић, по кра јин-ски се кре та ри јат за со ци јал ну по ли-ти ку, де мо гра фи ју и рав но прав ност по ло ва.

- Из ва ди те из вод из ма тич не књи ге да се ви ди да сте мај ка те де це и да та де ца ни су да та на ста-ра ње и бри гу не ком дру гом не го да сте је дан од го во ран ро ди тељ. Оно што за кон о управ ном по ступ ку омо гу ћа ва је сте да над ле жни ор-ган сам при ба вља те по дат ке, до-да је она.

- За ми сли те си ту а ци ју да ће мај ке ко је су већ ку ћи са сво јом де цом

до би ја ти по моћ, а ми ко је смо одво је не, ко је оста вља мо де цу и то

та ко ђе пла ћа мо, не ће мо до би ти ни шта. Ле по је по мо ћи и по др жа ти,

али ни је пра вед но да до бар део нас оста не ван та кве по мо ћи, при ча

Бран ки ца Ма тић

Бран ки ца Ма тић са по ро ди цом

Ко мо же кон ку ри са ти

Је ле на Ми јић Ва си лић

Сва ка же на ко ја ро ди тре ће и че твр то де те је хра бра и тре ба је по др жа ти. Не са мо кроз нов ча ни из да так, већ и кроз дру ге олак ши це, по моћ, по др шку. Та кве же не тре ба ис ти ца ти у пр ви план на сва ком ме сту као при мер бо љег од но са пре ма ма те рин ству и по ро ди ци.

Среда, 23. јануар 2019.28 СПОРТ

Про те клог ви кен да на шам пи о на ту Вој во ди не у дво ра ни у Но вом Са-

ду у кон ку рен ци ји ју ни о ра атле ти ча ри ми тро вач ког Сир ми ју ма осво ји ли су но ве ме да ље.Са ра Киш је у свом пр-вом на сту пу по сле ду же па у зе убе дљи-во три јум фо ва ла у тр ци на 60 м са лич-ним ре кор дом у вред ним ре зул та том за ову кон ку рен ци ју 7,77.

На ред ног ви кен да је у Бео гра ду др жав ни шам пи о нат и тр ка у пра вој кон ку рен ци ји а за из не на ђе ње се по-

бри нуо мла ђа ни Ду шан Ла зић ко ји је јо шу век пи о нир али је у тр ци на 60 м све по бе дио и по стао но ви шам пи он Вој во ди не у дво ра ни за ју ни о ре и то са но вим лич ним ре кор дом 7,53.

На ко рак до ме да ље би ла је и Ксе-

ни ја Зо ра но вић још пи о нир ка ис тр-ча ла је 60 м 8,17 и би ла че твр та. Та ма ра

Пре ка јац ни је има ла сре це у ква ли фи ка-ци ја ма је ис тр ча ла нај бо ље вре ме на 60 м код мла ђих пи о нир ки али се на жа лост по вре ди ла и ни је тр ча ла фи на ле. С. Н.

Ко шар ка ши Ме га Бе мак са су за бе-ле жи ли из у зет но ва жну по бе ду у

бор би за плеј-оф по што су у окви ру 16. ко ла АБА ли ге у Срем ској Ми тро ви ци по сле ве ли ког пре о кре та са вла да ли Мор нар са 82:80. (14:21, 23:15, 16:22, 29:22).

Иза бра ни ци тре не ра Де ја на Ми-

ло је ви ћа су од лич ној ат мос фе ри ха ле ПСЦ Пин ки гу би ли 15 раз ли ке у тре ћој че твр ти ни, али су у уз бу дљи вој за вр-шни ци до шли до по бе де по што су од-бра ни ли по след њи на пад Мор на ра. Тре нер Ме га Бе мак са на овом ме чу ни-је мо гао да ра чу на на Ко стју Му ши ди ја, Ада ма Мо ко ку и Ан дри ју Мар ја но ви-ћа док су пр ви пут у са ста ву у АБА ли-ги би ли Лу ка Це ро ви на и Алек сан дар Лан го вић. Це ро ви на је од и грао сја јан меч где је за 26 ми ну та имао де вет по-е на, три ско ка, две аси стен ци је, три укра де не и две бло ка де уз кош ко лич-ник у игри плус 26.

Нај е фи ка сни ји у ре до ви ма Ме га Бе-маxа су би ли Един Атић са 20 по е на и Ни ко ла Ми шко вић са 17. У Мор на ру су се ис та кли Стра хи ња Ми ћо вић са 18 по е на и Ни ко ла Ре бић са 17.

По сле 16. ко ла АБА ли ге, Ме га Бе-маx има скор 9-7 док је Мор нар остао на шест по бе да. У на ред ном ко лу 26. ја-ну а ра од 19 ча со ва Ме га Бемаx го сту је Пар ти за ну НИС.

Пре по чет ка ме ча пу бли ка у ха ли ПСЦ Пин ки је ве ли ким апла у зом по-здра ви ла бив шег ка пи те на Ме га Бе-маxа Ни ко лу Ре би ћа ко ме је Ге не рал ни

ме на џер Го ран Ћа кић у име клу ба уру-чио при го дан по клон.

Де јан Ми ло је вић је по чео меч са пе тор ком Ча ра пић, Ја њић,Атић, Фун-дић и Ни ко лић. Ни ко лић је до бар на по чет ку ме ча, али је бр зо оти шао на клу пу због две лич не гре шке. Го сти се-ри јом по е на сти жу до пред но сти 3:8 ко ју Ста нић пре ки да сјај ним за ку ца ва-њем по сле од лич не ак ци је. Усле дио је ло ши ји пе ри од игре Ме ге па Мор нар успе ва да по ве де са 10:19. У игру пр ви пут ове се зо не ула зи Це ро ви на ко ји из пр вог кон так та по сти же трој ку из угла а по том сјај но кра де лоп ту. Ипак, го сти ко шем из од бој ке у по след њој се кун ди во де са 14:21 на кра ју пр ве че твр ти не.

До сре ди не дру ге че твр ти не Ме га је др жа ла ко рак за го сти ма, али при ре зул та ту 26:29, Мор нар пра ви се ри ју 0:7 и од ла зи на дво ци фре ну пред ност, 26:36 на 3 ми ну та до кра ја по лу вре ме-на. Атић и Ми шко вић по кре ћу Ме гу у на па ду и то по сле ско ко ва у на па ду и укра де них лоп ти. Ми шко вић трој-ком спу шта раз ли ку на 2 по е на, 34:36, Атић по га ђа јед но сло бод но ба ца ње а у по след њем на па ду Ча ра пић по га ђа те жак улаз ис под ру ке за се ри ју 11:0 и вођ ство Ме ге 37:36 на по лу вре ме ну.

Из у зет но лош по че так дру гог по лу-вре ме на за Ме гу где Мор нар се ри јом 0:15 сти же до убе дљи ве пред но сти ко-ја је у јед ном тре нут ку из но си ла 15 по е-на. Фун дић и Атић успе ва ју да по кре ну Ме гу у на па ду, а он да је усле дио сја јан фи ниш где Це ро ви на по га ђа трој ку на

14 се кун ди до кра ја а по том Ашће рић по сле ско ка у од бра ни са сво је по ло-ви не по га ђа трој ку на ис те ку че тр ти не за 53:58 пред по след њих 10 ми ну та.

На ста ви ла се сјај на игра Ме ге и у по след њој де о ни ци, Атић и Це ро ви-на по га ђа ју трој ке, да би по том Атић са ли ни је сло бод них ба ца ња до нео пред ност, 65:64. Еки пе су се сме њи ва-ле у вођ ству до 3 ми ну та пред крај кад кре ће но ва се ри ја Ме ге ко ју за ку ца ва-њем у кон три Атић по твр ђу је за 79:72 на 46 се кун ди до кра ја. Ипак, у пе нал за вр шни ци го сти успе ва ју да ис ко ри-сте про ма ша је Ме ге са ли ни је сло бод-них ба ца ња па је ре зул тат 81:80 на 10 се кун ди до кра ја. Рат ко ви ца је фа у ли-ран, по га ђа јед но сло бод но ба ца ње а у пре о ста лом вре ме ну Ме га успе ва да од бра ни улаз Ре би ћа и да на кра ју сла-ви са 82:80.

МЕ ГА БЕ МАКС: Ја њић, Рат ко ви ца

8 (8 аси стен ци ја), Ашће рић 9, Ми-

шко вић 18 (7 ско ко ва), Ча ра пић 4,

Атић 20 (7 ско ко ва, 4 укра де не лоп-

те), Це ро ви на 9 (ин декс 17), Ко при-

ви ца, Ни ко лић 7, Лан го вић, Фун-

дић 5 (8 ско ко ва), Ста нић 2.

МОР НАР: Грент, Ми ћо вић 2, Ми-

јо вић 18, Дре но вац 9, Па вић 2, Ву јо-

ше вић, Па ви ће вић, Во лер 14, Са не

2, Вра њеш 10, Ре бић 17, Лу ко вић 4.

На кон фе рен ци ји за штам пу по сле ме ча Де јан Ми ло је вић је ис та као да ње го ви игра чи има ју ве ли ко ср це.

– Пре за до во љан сам по бе дом ко-ја је до шла по сле огром не же ље мо-ма ка. Ус пе ли смо да се из бо ри мо са мно штвом по вре да ко је има мо, би-ли смо зна чај но осла бље ни, али ови игра чи ко ји су игра ли из не ли су утак-ми цу на пра ви на чин. Би ло је осци ла-ци ја, по го то во у тре ћој че твр ти ни ко-ју смо од и гра ли ка та стро фал но, али кад има те ве ли ко ср це као што има ју мо ји игра чи, ус пе ли смо да се вра ти-мо, на пра ви мо пре о крет и да са свим за слу же но до би је мо. Бит но ми је да се над и гра ва мо са сви ма и да мом ци ко ји су ма ње игра ли у пр вом де лу сад ко ри сте шан су на пра ви на чин, ре-као је тре нер Мегe и до дао – На овом ме чу је Лу ка Це ро ви на, мо мак ко ји је 2000. го ди ште од и грао 26 ми ну та и био играч утак ми це. Не во лим да апо стро фи рам игра че јер је тим тај ко ји по бе ђу је, али по што је од и грао ова кву ква ли тет ну утак ми цу по сле 7 да на тре нин га са на ма, то он да тре ба ис та ћи.

Ме га Бе макс - Иви ца Ве се ли нов

АТЛЕ ТИ КА

Са ра и Ду шан на по сто љу

Го ран Па вло вић и Са ра Киш

На ред ног ви кен да је у Бео гра ду др жав ни шам пи о нат и тр ка

у пра вој кон ку рен ци ји а за из не на ђе ње се по бри нуо мла ђа ни

Ду шан Ла зић ко ји је јо шу век пи о нир али је у тр ци на 60 м све

по бе дио и по стао но ви шам пи он Вој во ди не у дво ра ни за ју ни о ре

и то са но вим лич ним ре кор дом 7,53.

КО ШАР КА

Ме га по то пи ла Мор нар

По то пљен Мор нар

Од лич на Ме га

Среда, 23. јануар 2019. 29СПОРТ

Бор ко Шу ћак из Ди во ша са сво јих 20 го ди на успе-

шан је фуд ба лер и већ но си тра ку ка пи те на, а фуд бал игра од сво је ше сте го ди не. Тре нут но игра у Фуд бал-ском клу бу Хај дук Ди вош на по зи ци ји ве зног игра ча, а пре Хај ду ка играо је шест го ди на за ОФК Бе о град.

- Ро ђен сам у Срем ској Ми тро ви ци 30. ја ну а ра 1998. го ди не. Тре нут но жи-вим у Ди во шу где сам ишао у Основ ну шко лу „Све ти Са-ва“ до сед мог раз ре да, а осми раз ред сам за вр шио у Бе о гра ду. Раз лог то ме је што сам се пре се лио у Бе о град због фуд ба ла. Пр во су ме ро ди те љи упи са ли у шко лу фуд ба ла Бу ме ранг у Срем-ској Ми тро ви ци. Од та да, па све до да нас, сам про шао све фуд бал ске се лек ци је, по чев ши од се лек ци је Сре ма до ре пр зен та ци је Ср-би је. У ОФК Бе о град сам играо пу них шест го ди на – го во ри о сво јим по че ци-ма мла ди фуд ба лер Бор ко Шу ћак.

У спор ту, као и у дру гим про фе си ја-ма, ла ко се ис так ну нај бо љи. Труд, за-ла га ње и нео спо ран та ле нат не мо гу, а да не про ђу без за слу же них на гра да. Ве ру је мо да је за Бор ка на гра да упра-во то што је он је дан од мла ђих у свом ти му у ко јем но си ка пи тен ску тра ку.

- Ни ма ло на ив на ли га у ко јој се тре-нут но ФК Хај дук так ми чи, у пи та њу је Вој во ђан ска фуд бал ска ли га југ. У тој ли ги има до ста ис ку сних игра ча ко-ји су игра ли или у ино стран ству или у ви шим ли га ма као што су Пр ва срп ска или Су пер ли га. Упра во због то га, сва-ка утак ми ца је те шка. Спорт зах те ва мак си мал ну по све ће ност, ка ко на тре нин зи ма, та ко и на ме че ви ма, али и у свим аспек ти ма сва ко дне ви це. Тре нин зи се одр жа ва ју сва ко га да-на, осим да на на кон утак ми це. Ме ни лич но, ни су на пор ни, не го за ни мљи-ви. На сва ком тре нин гу се на у чи или са вла да не што но во. Дан пред утак ми-цу ниг де не идем, већ ку ћи од ма рам – до да је Бор ко.

Из бо ри ти се са при ти ском на пра ви на чин, за др жа ти по зи ти ван дух у те-шким тре ну ци ма, али и про на ћи вре-ме на за дру же ње, или уче ње, су са мо не ки од ква ли те та ко је успе шни спор-ти ста тре ба да по се ду је.

- Ја успе вам да ускла дим све. Сва ко-днев не тре нин ге, утак ми це, дру штво, из ла ске и по ро ди цу. Да нас мла ди по-пут ме не, али и мла ђи мом ци ни су за-ин те ре со ва ни за спорт. У ства ри, је су до не кле за ин те ре со ва ни, али не схва-та ју то озбиљ но и бр зо од у ста ју од тре-нин га, што је за ме не не схва тљи во. Све ви ше су оку пи ра ни мо бил ним те ле фо-ни ма и из ла сци ма – искрен је овај мла-ди фуд ба лер.

У сва ком спор ту бу де те шких мо-мен та, али упра во та да спор ти ста тре-ба да ста ви ства ри у пер спек ти ву и не до зво ли да га по ре ме ти не што. Ако играч же ли да бу де успе шан, од ра них да на мо ра да бу де по све ћен, мо ти ви-сан и упо ран.

- У све му што ра дим ме по др жа ва по ро ди ца, па та ко и у мо јој фуд бал ској ка ри је ри. Та ко ђе, ту су и при ја те љи. Сви су ту да ми да ју не ки са ветт ка да је то по треб но, а ја из ву чем из све га то-га они што је нај бо ље по ме не. Же лео бих овом при ли ком да по зо вем све мла де да се ба ве не ким спор том, али је на рав но мо ја пре по ру ка фуд бал, јер је он нај за ни мљи ви ји – по ру чу је Шу ћак за крај.

Сан мно гих де ча ка је да јед ног да на по ста ну по зна ти и успе шни фуд ба ле ри. За то је наш са вет да се угле да ју на мла-де и успе шне мом ке и окре ну се спор-ту. Сва ка ко да ће сво јим тру дом, ра дим и за ла га њем оства ри ти сво је сно ве.

С. С.

За фуд ба ле ре Сло бо де из До њег То-вар ни ка за вр шен је од мор. У спорт-

ској ха ли од ра ђен је пр ви тре нинг. Игра чи су очи глед но жељ ни фуд ба ла. Оп шти је ути сак да играч ки по тен ци јал ни ка да ни је био бо га ти ји, што је нај бо-љи по ка за тељ да је то ком зим ске па у зе упра ва клу ба би ла ве о ма ак тив на.

- По ри лич но смо се осве жи ли и по-ја ча ли – ра пор ти ра пред сед ник клу-ба Ми лан Алек сић - Но ви игра чи су: Алек сан дар Јан ко вић (до шао из На-прет ка, По пин ци), Лу ка Ран ђе ло вић

(БСК, Ба тај ни ца), Ми лош Ми лић (Пр ви мај, Ру ма) и Не ма ња Мр ка јић, по врат-ник из До њих Пе тро ва ца. Клуб су на пу-сти ли Вла ди мир Кре со је вић и Ма ти ја

Ге ме ри. Игра чи ма смо ство ри ли оп ти-мал не усло ве за рад: пр ве тре нин ге од-ра ђи ва ће у спорт ској ха ли, а ка сни је на те ре ну. По чет ком мар та има ће мо че-тво ро днев не при пре ме на Ле пен ском Ви ру. У сва ком слу ча ју, по тру ди ће мо се да за др жи мо ли дер ску по зи ци ју до

кра ја пр вен ства и да се, ко нач но, пла-си ра мо у Вој во ђан ску ли гу.

Тре нер Жив ко Бу ди ми ро вић ни-шта не пре пу шта слу ча ју.

- До пр вог про лећ ног ко ла, ра чу на-ју ћи тре нин ге и при ја тељ ске утак ми-це, има ће мо 37 рад них да на – ис ти че Бу ди ми ро вић – За са да, до го во ри ли смо сле де ће кон трол не утак ми це: 3. фе бру ар, Под ри ње (Ма чван ска Ми тро-ви ца), 10. фе бру ар, БСК (Ба тај ни ца), 17. фе бру ар, Је дин ство (Ста ра Па зо ва), 24. фе бру ар, Сре мац (Вој ка) и 28. фе бри-ар, По ду на вац (Бе ле гиш). То ком ми ни при пре ма на Ле пен ском Ви ру тре ба ло би да од и гра мо још јед ну утак ми цу. Та-ко ђе, пла ни ра мо и ге не рал ну про ве ру пред по че так про лећ ног де ла се зо не.

Очи глед но је да су фуд бал ски по-сле ни ци из До њег То вар ни ка из ву кли по у ке из прет ход не се зо не. Циљ је ја-сан и све се чи ни да се до ње га и до ђе.

Ж. Р.

При пре ме за ор га ни за ци ју ма ни фе-ста ци је Спор ти ста го ди не у Ру ми

при во де се кра ју. До де ла на гра да одр-жа ће се у дру гој по ло ви ни фе бру а ра, ка жу ор га ни за то ри из Спорт ског сва е-за Оп шти не Ру ма.

Спорт ски клу бо ви су при ли ком до-ста ве из ве шта ја о про јект ним ак тив но-сти ма у про шлој го ди ни пред ло жи ли и кан ди до ва ли сво је спор ти сте за ко је сма тра ју да по сто ји основ за до де лу при зна ња за до при нос у спор ту у 2018.

го ди ни. Пе то чла на ко ми си ја на че лу са пред сед ни ком Алек сан дром Бун-

да лом ће иза бра ти нај бо ље у ви ше ка те го ри ја: пи о ни ри, ка де ти, ју ни о ри, се ни о ри, нај бо ље еки пе, у мо шкој и жен ској кон ку рен ци ји, за тим нај бо ље спорт ске пе да го ге и шко ле у об ласк ти школ ског спор та за основ но и сред ње обра зо ва ње, нај бо љи тре нер, спорт-ски рад ник, нај бо ља еки па и по је ди-нац у обла сти рад нич ког спор та, као и спе ци јал не на гра де.

Пред ло же ни кан ди да ти ће се бо-до ва ти пре ма пра вил ни ку на осно ву уче шћа и ре зул та та на зва нич ним до ма-ћим и ме ђу на род ним так ми че њи ма. За нај бо ље је обез бе ђен а нов ча на на гра-да, пла ке те и ди пло ме. По кро ви тељ ма-ни фе ста ци је је Оп шти на Ру ма. Под се ти-мо, за нај бо ље се ни о ре про шле го ди не су про гла ше ни Ирис Јо вић Ву ја ко вић и Ни ко ла Вуч ко вић, док су нај бо ље еки пе би ле Атлет ски клуб „Ру ма“ и Жен ски ру-ко мет ни клуб „Сло вен“. С. Б.

Спорт ска ха ла Вра ње; гле да ла ца 120; су ди је Ми ла ди но вић Ми лан и

Јан ко вић Мир ко; де ле гат Ми лић; ЖОК Вра ње : ГЖОК Срем 0:3 (18/25 30/32 19/25) 67:82.

Од бој ка ши це Сре ма су у на став ку так ми че ња оства ри ле но ву пр вен стве-ну по бе ду.

Овај пут су до не ле три бо да из Вра-ња. Тре нер Ка приш се опре де лио за стан дард ну по ста ву Је ре мић, Узе лац, Егић, Та сић, Трај ко вић, На ран чић и ли-бе ро Дра гу ти но вић а у игру су ула зи ле и Фа ћол, Уба вић Н. и Ди ми трић.

С об зи ром на ве о ма те шко оства-ре ну по бе ду у Срем ској Ми тро ви ци у пр вом де лу так ми че ња Ми тров чан ке су меч до че ка ле мак си мал но ре спек-ту ју ћи про тив ни ка ко ји у сво јим ре до-ви ма има не ко ли ко ис ку сних игра чи ца пред во ђе них Иси до ром Ста но је вић и Та ма ром Ма нот.

Ипак пр ви сет ни је до бро по чео по Сре ми це по што је до ма ћа еки па по ве-ла са 5:1 и 10:5. Тек та да су се у ве о ма хлад ној са ли у Вра њу игра чи це Сре ма тр гле и за и гра ле у свом пре по зна тљи-вом сти лу. Сре ди ном се та су на пра ви-ле се ри ју по е на и ре ла тив но ла ко га до би ле.

Дру ги сет је по чео до ми на ци јом Ми тров чан ки ко је су по ве ле са не ко-

ли ко по е на раз ли ке да би их Вра њан ке сти гле при са мом кра ју се та. Раз ви ла се бор ба за сва ки по ен у ко јој су Сре-ми це би ле срећ ни ји окон чав ши га ре-зул та том 32:30.

Тре ћи сет је био тек рут ни на, игра чи-це Сре ма су од мах на пра ви ле раз ли ку и успе шно је одр жа ле до кра ја ме ча.

Сва ка ко да се као нај ве ћи ква ли тет ти ма по ка за ла ко лек тив на игра и од-лич на пси хо ло шка и фи зич ка при пре-мље ност еки пе ко ја би мо гла би ти пре-суд на у на став ку так ми че ња.

Сле де ћег пет ка игра чи це Сре-

ма се у Спорт ској ха ли Ми тро вач ке гим на зи је са ста ју у дер би ју ко ла са еки пом Ро де из Бе о гра да тре нут но дру го пла си ра не на та бе ли а тај меч ће у ве ли кој ме ри ути ца ти на ко на-чан из глед вр ха та бе ле Пр ве ли ге Ср би је.

ГЖОК СРЕМ: Ди ми трић, Трај ко-

вић, Гра бић, Уба вић Н, Та сић, На-

ран чић, Егић, Фа ћол, Је ре мић, Узе-

лац, Дра гу ти но вић (л), Но ва ко вић

(л), тре нер Ка приш Вла ди мир, ста-

ти сти чар Пе трењ Мар ко.

С. Н.

ОД БОЈ КА

Ми тров чан ке и да ље пр ве

РУ МА

ИЗ БОР НАЈ БО ЉИХ СПОР ТИ СТА

До де ла при зна ња у фе бру а ру

На гра ђе ни у 2018.

Са ме ча у Вра њу

Ми тров чан ке

ФУД БАЛ

За др жа ти пр во ме сто

ФУД БАЛ

НАЈ БЛИ ЖИХ – СИ ГУ РАН ПУТ КА УСПЕ ХУ

Не ма од у ста ја ња

Бор ко Шу ћак у дре су ОФК Бе о гра да

Среда, 23. јануар 2019.30 СПОРТ

Све ве ћи број нај мла ђих на спорт-ским те ре ни ма, све ве ћи број

спорт ских клу бо ва и по је ди на ца, број-на спорт ска так ми че ња, ре зул тат су не се бич ног ан га жо ва ња пе ћи нач ког Спорт ског са ве за “Раз вој спор то ва”, а до де ла го ди шњих при зна ња, је дан је од на чи на да се они нај вред ни ји и нај у-спе шни ји на гра де. Тим по во дом, си ноћ су у Спорт ској ха ли у До њем То вар ни-ку, у при су ству пред став ни ка свих 40 клу бо ва чла но ва, пред став ни ка ло кал-не са мо у пра ве и јав ног жи во та оп шти-не Пе ћин ци, уру че не Го ди шње на гра-де Спорт ског са ве за „Раз вој спор то ва“ нај у спе шни ји ма у 2018. го ди ни.

На по чет ку офи ци јел ног де ла ве че-ри, у име ор га ни за то ра при сут не је по-здра вио Си ни ша Ђо кић пред сед ник Спорт ског са ве за.

- За ових 6 го ди на, Спорт ски са вез је из ра стао у ор га ни за ци ју, ко ја оку пља 2000 спор ти ста из на ше оп шти не, а са ја сним ци љем - да под стак не мо на-ше мла де спор ти сте на још пре да ни ји

рад и по сти за ње још бо љих ре зул та та, јер они су при мер по жр тво ва но сти и упор но сти ко ји же ли мо да пре не се мо на но ве ге не ра ци је. На рав но, ова кав успон не би био мо гућ без по др шке ло кал них ин сти ту ци ја, а пре све га, без по др шке пе ћи нач ке ло кал не са мо у-пра ве, за хва љу ју ћи ко јој смо у мо гућ-но сти да сва ке го ди не на гра ди мо нај-бо ље уче ни ке ле то ва њем, као и да у са рад њи са пе ћи нач ким Ба зе ни ма ор-га ни зу је мо бес плат ну шко лу пли ва ња за сву на шу де цу, као и бес пла тан улаз на Ба зе не за од лич не уче ни ке, ре као је Ђо кић и до дао да без за јед нич ког ра-да, ме ђу соб не по др шке и раз у ме ва ња ни Са вез као ор га ни за ци ја, ни спорт-ски ко лек ти ви, ни по је дин ци не би ус-пе ли да по стиг ну ре зул та те на ко је сви мо же мо да бу де мо по но сни.

На гра де нај бо љим спор ти сти ма и спорт ским клу бо ви ма уру чи ла је пред-сед ни ца Скуп шти не оп шти не Пе ћин ци Ду брав ка Ко ва че вић Су бо тич ки, ко-ја је том при ли ком та ко ђе на гла си ла зна чај ме ђу соб не са рад ње и по др шке.

- Оп шти на Пе ћин ци се још 2012. го-ди не опре де ли ла да пре све га ула же у раз вој ама тер ског, омла дин ског и школ ског спор та, јер се на тај на чин до-би ја нај ши ра ба за мла дих љу ди окре-ну тих спор ту и здра вом на чи ну жи во-та. Шест го ди на ка сни је све до ци смо да је ова стра те ги ја би ла ис прав на, јер да нас, ка ко смо чу ли, Спорт ски са вез „Раз вој спор то ва“ оку пља око 2000 љу-ди ко ји се ак тив но ба ве спор том, што је за оп шти ну од 20 хи ља да ста нов ни ка за и ста ре спек та бил на ци фра. На рав но, све то не би би ло мо гу ће без јед не та-ко ја ке ор га ни за ци је ка ква је Спорт ски са вез „Раз вој спор то ва“, ко ја је основ на по кре тач ка сна га свих спорт ских ак-тив но сти у на шој оп шти ни, би ло да су у пи та њу зва нич на спорт ска так ми че ња у ко ји ма уче ству ју на ши клу бо ви, би ло да је реч о школ ским так ми че њи ма, ис-та кла је Ко ва че вић Су бо тич ки.

У ју ни ор ској кон ку рен ци ји ти ту лу нај бо љег спор ти сте по нео је ко шар-каш Срем Ба ске та Ми лош Ђу кић, а

нај успшни ја ју ни ор ка за 2018. го ди ну је од бој ка ши ца „Мла дост 07“ Не ве на

Ива нић, док је ти ту лу нај бо ље ју ни-ор ске еки пе за про те клу го ди ну по нео ОК „Мла дост 07“. У ка те го ри ји се ни о ра, за нај у спе шни јег про гла шен је Вла дан

Ни нић фуд ба лер Сло бо де срем ско ли-га ша из До њег То вар ни ка, а за нај бо љу се ни ор ку Љу би ца Ште тић из пе ћи-нач ког Фит нес клу ба „Фит и Вел лнес“ ко ја је по сти гла за па же не ре зул та те у ги ре вој ди сци пли ни. Нај бо ља се ни ор-ска еки па у 2018. го ди ни је ФК „До њи Срем 2015“ из Пе ћи на ца.

За нај бо љег тре не ра у про те клог го ди ни Спорт ски са вез на гра дио је

Жив ка Ми си ра чу тре не ра КК “Срем Ба скет” из Пе ћи на ца, док је ти ту лу нај-бо љег спорт ског рад ни ка по нео фуд-ба лер и тре нер ФК “Шу мар” из Ога ра Ми лан Ра дој чић.

На гра де нај у спе шни ји ма у школ-ском спор ту уру чи ла је на чел ни ца Оп штин ске упра ве оп шти не Пе ћин ци Дра га на Кр стић. За нај бо љег спор ти-сту про гла шен је Ни ко ла Ко цо ље вац

уче ник ОШ “Сло бо дан Ба јић Па ја” из Пе ћи на ца, а нај у спе шни ја спор ти ски-ња за 2018. го ди ну је Те о до ра Ива нић уче ни ца ОШ “Ду шан Јер ко вић Уча” из Ши ма но ва ца. Нај бо љи спор ти ста у ка те го ри ји сред њо шко ла ца је Мар-

ко Ми тро вић уче ник СТШ “Ми лен ко Вер кић Не ђа”, нај бо ља спор тист ки ња је Ва ња Пет ко вић, нај бо љи на став ник фи зич ког вас пи та ња је Бо јан Алек сов, док је ти ту лу шко ле ко ја је у про те клој го ди ни би ла нај су пе шни ја на спорт-ским так ми че њи ма по не ла пе ћи нач ка основ на шко ла.

У име на ра ђе них при сут ни ма се обра ти ла Љу би ца Ште тић, ко ја је том при ли ком ис та кла зна чај по др шке ло-кал не са мо у пра ве али и Спорт ског са-ве за ма лим клу бо ви ма и не а фир ми са-ним спор то ви ма у на шој оп шти ни.

- Же ле ла бих пре све га да се за хва-лим Оп шти ни Пе ћин ци и Спорт ском са ве зу на уру че ном при зна њу, али и да ис так нем ко ли ко смо сви за јед но срећ ни што жи ви мо у оп шти ни ко ја то-

ли ко бри не и ула же у фи зич-ко, а са мим тим и мен тал но здра вље ње них ста нов ни ка. Та ко ђе, хва ла мо јој по ро ди-ци, при ја те љи ма и чла но ви ма клу ба ко ји су ми пру жи ли без-ре зер вну по др шку без ко је ја не бих да нас би ла ов де, ре кла је Ште тић.

По ред на гра да нај у спе-шни јим спор ти сти ма и спорт-ским ко лек ти ви ма Раз вој спор то ва тра ди ци о нал но на-гра ђу је и уста но ве нај за слу-жни је за уна пре ђе ње спор та у оп шти ни Пе ћин ци. Спе ци-јал ним пла ке та ма за до при-нос раз во ју спор та на гра ђе ни су Оп шти на Пе ћин ци, По ли-циј ска ста ни ца Пе ћин ци, Ло-вач ко дру штво “До њи То вар-ник”, пе ћи нач ки Дом здра вља

“Др Дра ган Фун дук” и са да већ бив ша на чел ни ца Оде ље ња за дру штве не де-лат но сти оп шти не Пе ћин ци Сне жа на

Га гић, а пла ке те је уру чио пред сед ник Спорт ског са ве за Си ни ша Ђо кић.

Као и сва ке го ди не, Спорт ски са вез је свим клу бо ви ма чла но ви ма, основ-ним шко ла ма и пред школ ској уста но ви на по клон до де лио ком пле те спорт ске опре ме и ре кви зи та по из бо ру, ко је су уру чи ли Зо ран Вој кић за ме ник пред-сед ни ка Оп шти не Пе ћин ци и Дра га на

Кр стић на чел ни ца Оп штин ске упра ве.Све ча ност ју че ра шње до де ле Го ди-

шњих на гра да Спорт ског са ве за уве-ли ча ла је сво јим на сту пом и мла да во кал на са лист ки ња Те о до ра Ра до-

са вље вић ко ја је на по чет ку све ча но-сти от пе ва ла хим ну „Бо же прав де“, као и ка сни је то ком про гра ма две пе сме, док су чла но ви Фол клор ног дру штва “Из вор До њи То вар ник” игра ма из Шу-ма ди је и Ба на та по бра ли ова ци је у до-њо то вар нич кој Спорт ској ха ли.

Ж. Р.

Про те кле су бо те у Срем ској Ми тро-ви ци ху ма ни тар на ор га ни за ци ја

“Ср би за Ср бе” ор га ни зо ва ла је “Пи ка-до из бло ка“, так ми че ње ко је је оку пи-ло пре ко 30 так ми ча ра и ве ли ки број по се ти ла ца ко ји су сви за јед но са ку пи-ли 32.220 ди на ра ко ји ће би ти при до-да ти на ра чун “Трој ке из бло ка” ко ја ће и ове го ди не то ком ле та би ти одр жа на у гра ду на Са ви.

И ма да је пла сман так ми ча ра био у дру гом пла ну, вред но је ис та ћи да је тре ће ме сто осво јио Или ја Ми ље вић, дру ги је био Ми лош Бе не жан, а пр ви Аљо ша Ле шчук.

Не што ра ни је, “Пи ка до из бло ка” ор га-ни зо ван је и у Ру ми. Укуп но се над ме та ло пре ко 40 так ми ча ра и том при ли ко ску-пље но је 16.300 ди на ра. На ред ни “Пи ка-до” у Ру ми за ка зан је већ за Са вин дан и то у Ка феу “Ре пу бли ка” у 17. ча со ва.

А ка да смо код ху ма ни тар них ак-тив но сти... ако се још увек се ћа те Лу ке

Жи ли ћа... „Мо то мед“ је сти гао у Мар-тин це. Круг је за вр шен, по моћ ко ју су са би ра ли Ми тров ча ни ис по ру че на је што отва ра про стор за по кре та ње но-вих ак ци ја и укљу чи ва ње у већ ор га ни-зо ва не, као што је био не дав но одр жа ни “Пи ка до”.

С. Л.

СПОРТ И ХУ МА НОСТ

Та мо где сви по бе ђу ју!На ред ни “Пи ка до” у Ру ми за ка зан је већ за Са вин дан

и то у Ка феу “Ре пу бли ка” у 17. ча со ва

Са “Пи ка да” у Ру ми

“Пи ка до у Ми тро ви ци”

“Мо то мед” је сти гао

НА ГРА ДЕ ЗА НАЈ БО ЉЕ

При мер бу ду ћим ге не ра ци ја ма

Са до де ле при зна ња

На гра ђе ни

Среда, 23. јануар 2019. 31

По слов ни број:13/19Но ви Сад, 10.01.2019.г.

На осно ву чла на 75. За ко на о ви со ком обра зо ва њу (Сл. гла сник РС бр. 88/2017) и чла на 73. Ста-ту та Фа кул те та за прав не и по слов не сту ди је др Ла зар Вр ка тић у Но вом Са ду, Бу ле вар осло бо ђе-ња 76, де кан рас пи су је:

К О Н К У Р С1. За из бор у зва ње до цен та и за сни ва ње рад ног од но са за ужу на уч ну област Те о риј ска и при-

мен је на пси хо ло ги ја - је дан из вр ши лац са пу ним рад ним вре ме ном Усло ви: Тре ћи сте пен ви со ког обра зо ва ња или VI II сте пен струч не спре ме (док тор на у ка).

Кон курс је отво рен 15 да на.По треб на до ку мен та ци ја: при ја ва на кон курс, ове ре не фо то ко пи је ди пло ма свих ни воа ви со-

ког обра зо ва ња, из вод из ма тич не књи ге ро ђе них, из вод из књи ге др жа вља на, по твр ду о не ка-жња ва њу.

До ку мен та ци ју до ста ви ти на го ре на ве де ну адре су. Кан ди да ти ко ји кон ку ри шу, по ред оп штих усло ва, тре ба да ис пу ња ва ју усло ве пред ви ђе не од-

ред ба ма чла на 74. и чла на 75. За ко на о ви со ком обра зо ва њу (“ Сл. гла сник РС” бр. 88/2017) Де кан Проф. др Мир ја на Фран це шко

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААП ВОЈ ВО ДИ НАОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈАOдељење за ур ба ни замко му нал но стам бе непо сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске

упра ве оп шти не Ин ђи ја, на осно ву чла на 10. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу-жбе ни гла сник РС'', број 135/04 и 36/09) об ја вљу је:

О Б А В Е Ш Т Е Њ Ео под не том зах те ву за од лу чи ва ње о по тре би про це не ути ца ја

на жи вот ну сре ди ну

Но си о лац про јек та „УНИ ВЕР ЗУМ ЕКС ПОРТ - ИМ ПОРТ” ДОО из Аран ђе лов ца, Кр ће вач ки пут бб, под нео је зах тев за од лу чи ва ње о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за из град њу

по слов но-про из вод ног објек та (ха ла за су ше ње си ро вих опе кар ских про из во да) на ка та-стар ској пар це ли број 2366/23 КО Ин ђи ја, Ка ме но ва број 1, на те ри то ри ји оп шти не Ин ђи ја.

Увид у до ку мен та ци ју из зах те ва но си о ца про јек та мо гућ је у пе ри о ду од 10 да на од да на об ја-вљи ва ња овог огла са и то од 23.01.2019. го ди не до 04.02.2019. го ди не, сва ког рад ног да на у вре-ме ну од 900-1200 ча со ва у про сто ри ја ма Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на број 1.

За ин те ре со ва на јав ност, ор га ни и ор га ни за ци је мо гу до ста ви ти сво ја ми шље ња у пи са ној фор-ми на адре су над ле жног ор га на, Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ва оп шти не Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на 1, за вре ме тра ја ња јав ног уви да.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

JКП “Во до вод и ка на ли за ци ја“ Ин ђи ја ЈП, на осно ву Пра вил ни ка о по ступ ку спро во ђе ња јав ног над ме та ња (ли ци та ци ја) и по ступ ку при ку пља ња по ну да (тен дер ска про да ја) за про да ју во-зи ла и дру гих основ них сред ста ва број 3494/1 од 25.10.2016. го ди не и Од лу ке Над зор ног од бо ра број 2349 од 25.07.2018. го ди не, да на 23.01.2019. го ди не рас пи су је

О Г Л А СЗа при ку пља ње по ну да – тен дер ску про да ју во зи ла

и дру гих основ них сред ста ва

Да на 30.01.2019. го ди не, у про сто ри ја ма ЈКП „Во до вод и ка на ли за ци ја“ Ин ђи ја ЈП, ул. Вој во де Сте пе бр.48 у Ин ђи ји са по чет ком у 12:15 ча со ва из вр ши ће се тен дер ска про да ја и то :

1. Гра ђе вин ска ма ши на –ком би но ва ни уто ва ри вач мар ке Ve ni er, мо дел VF 9.23, рег.озна ке IN AAD-59, год.про из вод ње 2001. и 10.567 рад них ча со ва, вред ност 903.169,00 ди на ра.

Пред мет про да је се мо же раз гле да ти сва ког рад ног да на од 08:00 до 14:00 ча со ва у про сто ри-ја ма ЈКП „Во до вод и ка на ли за ци ја“ Ин ђи ја ЈП, на адре си Вој во де Сте пе бр. 48.

Пра во уче шћа има ју сва фи зич ка и прав на ли ца, као и пред у зет ни ци ко ји под не су по ну ду у из но су ко ји ни је ни жи од по ну ђе не це не у јав ном огла су.

Пра во уче шћа не ма ју ли ца ко ја има ју до спе ле не из ми ре не оба ве зе пре ма ЈКП „Во до вод и ка на-ли за ци ја“ до да на под но ше ња по ну де за уче шће у тен дер ској про да ји.

Крај њи рок за под но ше ње по ну де је 30.01.2019. го ди не до 12 ча со ва, на адре су ЈКП „Во-до вод и ка на ли за ци ја“ Ин ђи ја ЈП, ул. Вој во де Сте пе бр. 48, 22320 Ин ђи ја, уз на зна ку : ПО НУ ДА ЗА

УЧЕ ШЋЕ НА ТЕН ДЕР СКОЈ ПРО ДА ЈИ – НЕ ОТВА РА ТИ.

Тен дер ска про да ја се сма тра успе шном ако је нај ма ње јед но ли це сте кло ста тус уче сни ка по пред ме ту тен дер ске про да је.

Уко ли ко по сто ји ви ше уче сни ка, нај по вољ ни јим по ну ђа чем се про гла ша ва ли це ко је је по ну-ди ло нај ви шу це ну.

Нај по вољ ни ји по ну ђач, од но сно ку пац је у оба ве зи да ис пла ти по ну ђе ну це ну у ро ку од 8 да на и да за кљу чи ку по про дај ни уго вор. Уко ли ко у оста вље ном ро ку не ис пла ти по ну ђе ну це ну или од би о је да за кљу чи ку по про дај ни уго вор, про да ја се у од но су на тог куп ца огла ша ва не ва же ћом и за кљу чу је се уго вор са сле де ћим нај по вољ ни јим по ну ђа чем.

Тен дер ска про да ја је об ја вље на у не дељ ном ли сту „Срем ске но ви не“ и на ин тер нет стра ни ци ЈКП „Во до вод и ка на ли за ци ја“ Ин ђи ја ЈП, www.vo do vo dindjija. co .rs. Св а даљ а обавеш те ња о пре-дм етима и условима продаје могу се добити на телефон 022/560-842 или на e-mail vik@indjija.

net , особа за контакт Никола Мандић.

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААП ВОЈ ВО ДИ НАОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈАOдељење за ур ба ни замко му нал но стам бе непо сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске

упра ве оп шти не Ин ђи ја, на осно ву чла на 10. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу-жбе ни гла сник РС'', број 135/04 и 36/09) об ја вљу је:

О Б А В Е Ш Т Е Њ Ео под не том зах те ву за од лу чи ва ње о по тре би про це не ути ца ја

на жи вот ну сре ди ну

Но си о лац про јек та „УНИ ВЕР ЗУМ ЕКС ПОРТ - ИМ ПОРТ” ДОО из Аран ђе лов ца, Кр ће вач ки пут бб, под нео је зах тев за од лу чи ва ње о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за из-

град њу по слов но-про из вод ног објек та (ха ла за су ше ње си ро вих опе кар ских про из во да) на ка та стар ској пар це ли број 2366/23 КО Ин ђи ја, Ка ме но ва број 1, на те ри то ри ји оп шти не Ин ђи ја.

Увид у до ку мен та ци ју из зах те ва но си о ца про јек та мо гућ је у пе ри о ду од 10 да на од да на об ја-вљи ва ња овог огла са и то од 23.01.2019. го ди не до 04.02.2019. го ди не, сва ког рад ног да на у вре-ме ну од 900-1200 ча со ва у про сто ри ја ма Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на број 1.

За ин те ре со ва на јав ност, ор га ни и ор га ни за ци је мо гу до ста ви ти сво ја ми шље ња у пи са ној фор-ми на адре су над ле жног ор га на, Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ва оп шти не Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на 1, за вре ме тра ја ња јав ног уви да.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

Број: 501-3/2019-1-IV-02Да на: 23.01.2019. го ди не

Ин ђи ја

Број: 501-3/2019-1-IV-02Да на: 23.01.2019. го ди не

Ин ђи ја

Zbog pro ši re nja po slov nih ka pa ci te ta, fir ma D.V.A. SA GAL AGRAR DOO, iz Be o gra da, ras pi su je kon-kurs za rad no me sto:

ODR ŽA VA NJE OPRE ME - 3 iz vr ši o ca i RAD U PLA STE NI CI MA - 10 iz vr ši o ca

u po slov noj je di ni ci Kra ljev ci, Ru ma.

Va šu bi o gra fi ju (CV) mo že te po sla ti na mail: prirodanizbor@yahoo.com ili kontaktirati poslodavca na

broj telefona: 022/449-500

Kandidati koji uđu u najuži izbor biće kontaktirani.

По кра јин ски се кре та ри јат за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не, на осно ву чла на 10. За ко-на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС", бр. 135/04) об ја вљу је

О Б А В Е Ш Т Е Њ Ео под не том зах те ву за од лу чи ва ње о по тре би из ра де

сту ди је о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну

Но си лац про јек та РТЦ Лу ка Ле гет а.д. из Срем ске Ми тро ви це, ули ца Ја рач ки пут бр. 10, под нео је зах тев за од лу чи ва ње о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну про јек та Ба ге ро ва ње реч ног на но са из ко ри та ре ке Са ве од km182+800 до km183+800, на к.п. број 989 КО Срем ска Ра-ча, Град Срем ска Ми тро ви ца.

По да ци и до ку мен та ци ја из зах те ва но си о ца про јек та мо гу се до би ти на увид у про сто ри ја ма По кра јин ског се кре та ри ја та за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не, Бу ле вар Ми хај ла Пу пи на 16, Но ви Сад (при зе мље, кан це ла ри ја бр. 39).

Сви за ин те ре со ва ни, у ро ку од 10 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња, мо гу до ста ви ти сво је ми шље ње у пи са ној фор ми на адре су Се кре та ри ја та.

Станари једне сремскомитровачке зграде разбијају стереотипе који

владају о зградама заједничког стано-вања и људима коју у њима станују, а који се односе на отуђеност, непажњу једних према другима, непоштовање кућног реда. У Улици Јована Цвијића бб, улаз 1 све је супротно од наведеног и они би могли да буду добар пример неким другима.

Већ 12 година колико зграда постоји, а многи су баш тада и усељени. Ови Мит-ровчани доста времена проводе заједно дружећи се и помажићи се међусобно, па им није страно ни да заједно про-славе рођендан и све празнике, ни да причувају потомке једни другима када је неко спречен у томе од ближих у по-родици.

Они за себе кажу да су једна вели-ка проширена породица. Друже се у слободно време, пригодним поклоном обрадују нове родитеље и тек рођене бебе у становима у свом улазу, брину

о старијим и болесним комшијама, са-купљају чеп за хендикеп да помогну не-познатима...

- Тако је од када смо се уселили у станове, много тога заједно радимо, али све што радимо за средину у којој живимо радимо заједнички и сложно. Организујемо се већ традиционално за Нову годину и имамо Дедамразијаду која је радост за наше малишане, за ма-лишане из околине, а и за нас старије. Вишак слаткиша поделимо сиромашној деци. Чувамо децу и унучиће једни дру-гима, водимо их у шетњу кад родитељи и баке или деке не могу – прича приме-ре заједништва станара Олга Глумац

Вељковић, управница зграде.Овде међу станарима нема несугла-

сица, све се договоре, а договор кућу гради,па је тако и у Јована Цвијића када треба плаћати нека уређења или зајед-ничке ствари. Не буде проблема ни са онима који су ту ни са онима који су у иностранству и долазе повремено, јер

знају да је новац наменски и потрошен, а потреба стварна.

Већ годинама станари ове зграде, пред празнике оплемене своју зграду, њене заједничке просторије, ходник, степениште и свако своје станове, па тако доприносе заједничком угођају за празнике и унапређењу заједничког живот у колективном становању. У згра-ди где на улазу има 12 станова учинили су то и ове године, а ни Деда Мраз није изостао.

- Дошла сам на идеју да анимирам комшије, у ствари чланове ове наше проширене породице на то, јер смо ми целе године заједно, па зашто би били и тај празнични дан – додаје управни-ца зграде чије свесрдно ангажовање у свим приликама примећују станари а да би јој показали пажњу добила је за рођендан велику честитку на вратима.

С.Ђ.

Среда, 23. јануар 2019.32

Ученици Средње пољопривредно прехрамбене школе “Стеван Петро-

вић Бриле” из Руме, као што смо већ писали, освојили су трећу награду мађу војвођанским школама на конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопри-вреду, водопривреду и шумарство за представљање задругарства. Презен-тација коју су представили носи назив “Значај задружног организовања за пољопривреднике и квалитет живота у руралним срединама”. Да би направи-ли квалитетну презентацију, 42 ученика четврте године смера ветеринарски и пољопривредни техничар, заједно са професоркама Бојаном Гравоња и Дра-

ганом Вуловић, осим припреме обишли су и две задруге, Земљорадничку задругу у Инђји и Земљорадничку задругу “Воћар Сланкамен”. Једна је класична друштвена, а друга пример приватничког удуржи-вања воћара окупљених око хладњаче. То је и била прилика да ђаци виде како задругарство функционише, али и да стекну свој став о удруживању пољопри-вредника. Тако и у самој презенацији закључују “Што један човек не може сам, више може, заједно смо бржи, ефикас-нији, јачи, снажнији, заједно смо стена, појединачно тек каменчићи”.

Ерик Путица је један од ђака, који већ има искуства на породичном пољопри-

вредном газдинству у Добродолу. Поред оца са којим увелико ради постао је свестан шта зна-чи удруживање мањих пољопривредника.

- Задругарство је до-бра будућност за нас младе пољопривредни-ке, јер када се удружимо можемо постићи јефти-нију цену горива, ђубри-ва, механизацију и рад. Мени је то већ познато јер је и мој отацрадио у некадашњој задрузи која се распала. Опет је дошло време да се све то поново формира. Сам пољопривредник, посебно ако је мањи не може да наступи сам, једино ако ради-мо заједно можемо се лакше појавити и опстати на тржишту, каже Ерик Путица.

Ерик напомиње да ду искуства која су стекли у задрузи у Сланкамену и Инђији непроцењива. Инђијска задруга данас има хектара своје земље, два трактора и шест стално запослених радника. За-дружна имовина је остала као друштве-на, а механизацију су купили из сопстве-них средстава када су продали земљу. Сланкаменачка задруга са друге стране окупља воћаре због хладњаче капаците-та 3.500 тона за складиштење јабука. Ја-

буке пласирају 80 одсто за Русију, 10 процената пласирају на европско тржиште и остатак код нас.

-У Инђији смо видели много тога, лично сам запазио да су сопстве-ним средствима успели да набаве новију меха-низацију, далеко новију него што је наша у шко-ли. Пословање је успеш-није путем удруживања,

пољопривредни произвођачи могу на тај начин да постигну много боље услове производње. А то наше виђење је очиг-ледно добро прошло пред Покрајин-ским секретаријатом, мада искрено нисам очекивао да ћемо освојити трећу награду у Војводини, рекао је Жика До-

брић, ученик.Школа се одазвала позиву на Конкурс

који је расписао Покрајински секрета-ријат, иначе први ове врсте, са циљем да се подигне ниво знања о удруживању пољопривредника. Ученици су радо при-хватили овај задатак, каже професорка Бојана Гравоња.

- Њихова предзнања о задругарству нису била нарочито велика, али тек када смо се појавили у Инђији, видели смо да

знају и више него што су и сами мисли-ли. Примери које су видели у Инђији, по-себно у Сланкамену чија задруга окупља доста младих, показали су им којим кора-цима могу да крену. Јасна порука коју су они извукли јесте да појединац не може да опстане на тржишту. Иако у оквиру наставног програма имамо предмет пре-дузетништво, на тржишту је тешко опста-ти и видели смо да ако се удруже постају снажнији и имају више шансе, рекла је Гравоња.

Ђаци у пољопривредној школи уче како се ради на пољопривредном газ-динству, али оваква презентација и њена припрема уводи их у реалан живот на тржишту који их чека након школе када

крену да се баве послом у пољопри-вреди. Зато се школе прилагођавају, и подсећају на некадашње задруге које су се некад подразумевале. Можда данас оне прерасту у неки модернији облик, попут кооператива, али на првом месту младом човеку треба развити свест о томе, рекла је професорка.

- Констатација једног ученика је да је “лакше продати веће количине на иностраном тржишту, него продати 100 килограма јабука на пијаци”. То је сјајно запажање младог ученика који је схватио срж удруживања, закључила је ову тему професорка Бојана Гравоња.

С.Белотић

Комшије као род рођени Друже се, пригодним поклоном обрадују нове родитеље и тек рођене

бебе у становима у свом улазу, брину о старијим и болесним комшијама,

сакупљају чеп за хендикеп да помогну непознатима...

Дедамразијада

Необична честитка

Како ђаци виде задругарство

Бојана ГравоњаЕрик Путица и Жика Добрић