kuda ide ukrajina (1) ili petar iskenderov_ kao da poČinje treĆi svetski rat

KUDA IDE UKRAJINA (1) ILI PETAR ISKENDEROV: KAO DA POINJE TREI SVETSKI RAT

http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-1-ili-petar-iskenderov-kao-da-pocinje-treci-svetski-rat.html[23.09.2013 21:07:40]

J

KUDA IDE UKRAJINA (1) ILI PETAR ISKENDEROV: KAODA POINJE TREI SVETSKI RAT

Tenje inicijatora programa Istonopartnerstvo da ojaaju antiruski pravacUkrajine stoje u dokumentu jo izdecembra 2008.

edna od taaka dnevnog reda na jesenjem zasedanju Evropskog parlamenta, koji je9.septembra poeo u Strazburu, formulisana je manje-vie otvoreno: Pritisak kojiRusija vri na zemlje Istonog partnerstva (odnosi se na predstojei samit Istonogpartnerstva u Viljnusu) [1]. Diskusija o tom pitanju je stavljena u isti red sa

diskusijom o unutranjepolitikoj situaciji u Belorusiji [2]. Ipak, svi su znali o kojoj se zemljiradi. Evropska unija je poslednjih nedelja poela aktivno da igra na ukrajinsku kartu, ameu glavnim igraima su ve tradicionalno predstavnici Nemake i Poljske, drava koje suu ukrajinskoj istoriji, blago reeno, odigrale vieslojnu ulogu.

Nova runda manevara koje EU vri oko Kijeva je startovala od vanrednog zasedanja komiteta za inostrane posloveEvropskog parlamenta, odranog krajem avgusta. Ono je bilo posveeno zaotravanju trgovinskih odnosa Ukrajine iRusije. U Briselu su ak zapoeli priu i o novom trgovinskom ratu izmeu Kijeva i Moskve, u kojoj EU treba da bezpogovora podri Ukrajinu. Situaciju u trouglu EUUkrajinaRusija su na svom zasedanju razmatrali ak ipredstavnici zemalja Viegradske grupe (Maarska, Poljska, Slovaka, eka).

Lajtmotiv vekovnih kritiara Rusije i iznenadnih prijatelja Ukrajine je star koliko i Kijev. Moskvu okrivljuju as zatenju da obnovi kontrolu Ukrajine a la SSSR, as za nameru da hoe da joj oduzme Krim, as za pokuaje da utoj zemlji zavadi zapad, koji govori ukrajinski, sa istokom, koji govori ruski. Reklo bi se da je vrhunac ovakvestrategije postala pozicija koju je zauzeo niz politiara Poljske, skandinavskih zemalja i jo nekih zemalja Evropskeunije, a sve zbog projekta izgradnje gasovoda Severni tok. Umesto da se obraduju mogunostima da pri isporucienergenata ubudue ne zavise od nepredvidivih ukrajinskih prevoznika tranzitera, na Zapadu priaju o nekakvomenergetskom imperijalizmu, as Gazproma, as Rusije, a as Putina lino.

Meutim, novo i jo jae iskuenje za EU postali su carinsko-proceduralni problemi koji su se pojavili sredinomavgusta, a koji se odnose na trgovinske odnose Ukrajine i Rusije. Jasno je da veterani antiruskih geopolitikihbitaka, kakvi su predsednik komiteta za inostrane poslove u Evropskom parlamentu Nemac Elmar Brok i njegovkolega evroparlamentarac Poljak Jacek Sarju-Volski nisu mogli da mirno prou pored tako slatkog zalogaja. Uzajednikom obraanju oni su pozvali Evropsku uniju da zatiti Ukrajinu od trgovinskih ratova sa Rusijom.Blokirajui uvoz iz Ukrajine, Rusija provocira trgovinski rat sa njom. Pritisak raste kako bi se Ukrajina odreklapotpisivanja Sporazuma o asocijaciji i zoni slobodne trgovine sa EU, Bruk i Sarju-Volski su ubeeni da je situacijaba takva [3].

Surovo zvui: kao da poinje trei svetski rat. Ali da pokuamo da pronaemo koliko su obrazloene optubeevropskih parlamentaraca i koliko ima zdrave pameti u njima. Stvarno, ruske vlasti su 14. avgusta privremenopootrile carinski reim na granici sa Ukrajinom, ali je to uraeno u potpunom skladu sa normama ba Evropskeunije. Sada se roba pregleda potpunije, a sumnjivi uzorci se daju na dopunsku ekspertizu upravo onako kako se to

ADVERTISEMENT

ADVERTISEMENT

POZIV

VIDEO

Vi ste na strani: Naslovna Vesti Svet KUDA IDE UKRAJINA (1) ILI PETAR ISKENDEROV: KAO DA POINJE TREI SVETSKI RAT

utorak, 17 septembar2013 12:59

NASLOVNA MARKETING KONTAKT OTVORI NOVI NALOG



radi u zemljama lanicama Evropske unije.

PREISPITIVANJE MOSKVE Logika je razumljiva. Jer, ukoliko Ukrajina stvarno potpie sa EU Sporazum oasocijaciji i zoni slobodne trgovine, Rusija vie nee moi da je smatra za privilegovanog trgovinskog partnera. A toznai da e se prema njoj u trgovinsko-ekonomskim odnosima ponaati onako kako se ponaa prema Briselu.

Usput, to je evropskoj javnosti unapred saoptio Sergej Glazjev, savetnik predsednika Rusije Vladimira Putina. Onje rekao da se radi o profilaktikim merama, povezanim sa pripremanjem promene reima carinskog administriranjaukoliko Ukrajina potpie Sporazum o asocijaciji sa EU. Stvar je u tome da su Rusija i Ukrajina i danas povezanenajtenjim privrednim vezama koje se ni u emu ne razvijaju po zakonima i normama EU. I, ukoliko Kijev i Briseljednostrano promene tu situaciju, Moskva e biti prinuena da preispita dosadanji nain odnosa sa Kijevom. Jasnoje da to nikako nee biti raeno prema interesima Ukrajine i ukrajinskih proizvoaa i kupaca. Jer u sutini situacijase razvija tako da mada se veliki deo spoljne trgovine Ukrajine odnosi na Rusiju Evropska unija pokuava da posvaku cenu Ukrajinu potpuno odvoji od Rusije. I time da ukrajinskoj strani nanese socijalno-ekonomsku tetu presvega tako to e se produbiti i nezaposlenost i ekonomska kriza.

U ovom trenutku u EU se osea da postoje bar tri grupe lobista koje, polazei od sopstvenih politikih ili finansijsko-ekonomskih interesa, pokuavaju da ideju o zakljuivanju sporazuma sa Ukrajinom pretvore u stvarnost.

U prvoj grupi su glavne korporacije lanica EU, koje pokuavaju da u uslovima finansijsko-ekonomske krize za sebepronau nova trita. Upravo iz tog razloga e ugovor o formiranju zone slobodne trgovine izmeu Ukrajine iEvropske unije za Kijev biti vrlo nepovoljan. Ukrajinska strana bi otvorila svoja trita za evropsku produkciju, aliona ne bi bila automatski putena na trita Evropske unije. Jer njeni proizvodi za sada formalno nisu u skladu saveinom evropskih standarda koji se odnose na kvalitet.

Drugu grupu, podjednako zainteresovanu za realizovanje programa Istonog partnerstva, predstavlja briselskabirokratija, pre svih tefan File, komesar EU za pitanja proirenja, kao i spoljnopolitiki emisar EU Ketrin Eton.Godine 2014. treba da se odre izbori za Evropski parlament, posle kojih e se formirati novi saziv Evropskekomisije. I vezivanje Ukrajine za EU bi za sadanje evropske komesare postalo prilino jak adut za njihov reizbor.

Trea grupa lobista za Istono partnerstvo je proameriki lobi, i samim tim antiruski, iz zemalja EU koje, potenogovorei, predstavljaju onu stranu koja je i osmislila navedeni program. Najaktivniji politiari u toj grupi su ministarza inostrane poslove Poljske Radoslav Sikorski, njegov vedski kolega Karl Bilt i ve pominjani Elmar Brok.

ULOGA POLJSKE U vezi sa tim nije suvino podsetiti da su najambiciozniji projekti sreivanja istonoevropskogregiona po tradiciji pripadali poljskim dravnim i javnim radnicima. U periodu izmeu Prvog i Drugog svetskog ratatadanji poljski funkcioner Jozef Pilsudski je iznosio ideju o formiranju Meumorja konfederativne drave koja biujedinila Poljsku, Ukrajinu, Belorusiju, Litvaniju, Latviju, Estoniju, Moldaviju, Maarsku, Rumuniju, Jugoslaviju iehoslovaku i koja bi se prostirala od Baltikog do Crnog mora. Takva konfederacija, prema miljenju Pilsudskog,mogla je da doprinese obnovi nacionalno-kulturnih tradicija srednjevekovne Rei Pospolite, kao i da onemogui dase na taj region proiri uticaj Sovjetske Rusije. (Usput, za slian program se danas bori nacionalistiko ukrajinskoudruenje Svoboda) [4]. A 1960-tih godina je publicista Jei Gedrojc, koji je bio u emigraciji, objavio plan ULB,kojim se predvialo formiranje bufera izmeu Poljske i Rusije u obliku nezavisnih i antiruski raspoloenih Ukrajine,Litvanije i Belorusije [5].

Slini projekti koji u odreenoj meri mogu da se smatraju za prethodnike Istonog partnerstva u obliku kako gadanas vide antiruske snage EU imali su metodoloke paralele u koncepcijama koje su se razvijale u Nemakoj iAustriji. One su konkretno polazile od koncepcije koju je pred poetak 20.veka osmislio Fridrih Nauman, a koja jenosila naziv Sredinja Evropa. Ta koncepcija je shvatana kao celovitost nemakih zemalja koje treba da se nau upotpunoj ekonomskoj zavisnosti od Nemake [6] i obuhvatala je Austrougarsku i dobar deo susednih zemalja.

Tenje inicijatora programa Istono partnerstvo da maksimalno ojaaju njen antiruski pravac su odraene udokumentu koji je jo 3. decembra 2008. objavljen u Briselu pod nazivom Saoptenje Evropske komisije Evropskomparlamentu i Evropskoj uniji. Istono partnerstvo. U tom dokumentu je za glavni zadatak programa proglaenoizvrenje odluka vanrednog zasedanja Evropske unije koje je insistiralo na pruanju jasnijeg signala u vezi zaobavezama EU zbog konflikta u Gruziji i posledica tog konflikta u irokom kontekstu. Osim toga, dokument jepodvlaio vanu ulogu Istonog partnerstva za ono to se odnosilo na realizaciju projekata o transportovanjuenergenata u zemlje Evropske unije, ali bez uea Rusije, uz pomo republika Centralne Azije. Energetskabezbednost EU i njenih partnera zahteva visok nivo diverzifikacije marruta za dostavu i tranzit energenata.Izvrenje tog zadatka moe biti efikasnije uz aktivno uestvovanje treih zemalja, izmeu ostalog i iz zemalja kojepripadaju Centralnoj Aziji.

Tako je Istono partnerstvo trebalo da doprinese stalnom jaanju Bakinskog procesa kao pravog energetskogpartnerstva, uz potpuno uestvovanje zemalja Centralne Azije kao jednog od glavnih regiona isporuilacaenergenata, izmeu ostalog i preko razvoja Junog koridora, u koji spada Zakavkaski region podvlaila jeEvropska komisija [7]. Kako vidimo, u slinim geopolitikim scenarijima i scenarijima koji se odnose na energenteEvropska unija uopte ne daje ni jedno od prvih mesta Ukrajini. to se tie glasnih optubi na adresu Rusije zbognjene izmiljene namere da protiv Ukrajine povede trgovinski rat u toj stvari lopta je, kako se ono kae, nazapadnoj polovini polja. Upravo tamo pa i na prostoru same Evropske unije danas se razvijaju slini ratovi.

Sve u svemu, na reima se borei za interese Ukrajine i ukupnog trgovinskog sveta, gospoda Bruk, Sarju-Volski injihovi istomiljenici po ko zna koji put pokuavaju da Evropsku uniju, Viegradsku grupu i druge strukture uvuku usumnjive politike igre, koje nemaju nikakve veze sa pravim ekonomskim interesima evropskih zemalja i naroda.

Rukovodstvo Evropske unije jaa retoriku u vezi sa Rusijom. Poslednjih dana na strani Brisela je u bitku stupila iteka artiljerija: predsednik Evropske komisije oze Manuel Barozo i komesar EU za pitanja proirenja tefan File.

TRANSLATE / PREVEDI

Select Language

POZIV

POZIV

KOMENTARI

PEOPLE RECENT POPULAR

RECENT COMMENTSAdeptus KeplericusZaista treba prvo saekatirasplet situacije. To to e DSS

da rui Djilasa ne znai da e ii u koalicijuza gradsku vlast. (Moda naivno) ali mislimda DSS po svaku cenu hoe da izdejstvuje...BOKO OBRADOVI: ODGOVORVOJISLAVU KOTUNICI ILI PITANJA



Njih dvojica su istovremeno okrivili Moskvu za njen pritisak na one zemlje biveg SSSR koje se pripremaju zapotpisivanje sporazuma o pridruivanju Evropskoj uniji. Uglavnom se mislilo na Ukrajinu i Gruziju. PredsednikEvropske komisije, govorei pred poslanicima u Strazburu, optuivao je Rusiju da ima nameru da zasmeta Ukrajini idrugim zemljama postsovjetskog prostora da proiri trgovinske veze sa EU. Nisu nam prihvatljivi pokuaji da seogranii suvereni izbor tih drava. Ne moemo da im okrenemo lea, negoduje Barozo. Ista je teza i kod tefanaFilea: Bilo kakva pretnja Rusije koja se odnosi na mogunost potpisivanja dokumenata je nedozvoljiva [8].

NEOZBILJNE NAMERE EU Predstavnici Evropske unije su lukavo zamenili teze. Radi se o tome da odnose utrouglu BriselKijevMoskva ne odreuje samo politika ve i ekonomija. A ekonomski razlozi jasno govore da jeukrajinska ekonomija mnogo tesnije vezana za rusko trite nego za trite EU. injenica je da je Rusija glavnipotroa ukrajinskog izvoza jer zauzima, prema razliitim procenama, 25-30 odsto tog trita. Na drugom mestu je,sa ogromnim zaostatkom, Turska (5-6 odsto), koja takoe nije u sastavu EU. I tek na treem mestu, prema veiniprocena, nalazi se jedna zemlja iz EU Italija. Ako se uzme u obzir da spoljna trgovina Ukrajine ima ogromannegativni saldo oko 30 milijardi dolara postaje jasno da je naturena zamena: EU umesto Rusije kao glavnogtrgovinskog partnera Ukrajine jednaka je socijalno-ekonomskom samoubistvu.

Osim toga, ne sme da se zaboravi da nedovoljno brz razvoj odnosa izmeu EU i Ukrajine, prema miljenju Brisela,predstavlja rezultat obostranih promaaja. U takvoj situaciji glasna antiruska retorika Brisela treba da, kako se toesto radi, problem prebaci sa bolesne glave na zdravu. Optuujui Moskvu za antiukrajinske intrige, rukovodstvoEU preutkuje da je ono to koje odbija da poe Kijevu ususret odreivanjem perspektiva pri ukrajinskojevrointegraciji. Upravo na tu okolnost misli predsednik Ukrajine Viktor Janukovi, koji u vezi sa Sporazumom opridruivanju kae direktno: Mi smo insistirali, a insistiraemo i ubudue, da u tom sporazumu nau mesto iperspektive stupanja Ukrajine u Evropsku uniju [9].

Zna se da su meu glavnim oponentima prijema Ukrajine u EU Nemaka, Francuska i eka, i njihovo miljenjeBrisel nikako ne moe da zanemari. Ustvari, u Evropskoj uniji niko ozbiljno ne misli da Ukrajina ili njene kolege poprostoru na kome se nalaze (postsovjetskom) u doglednoj budunosti mogu da stupe u tu organizaciju, i zato i neele da sebe vezuju bilo kakvim obavezama. To Briselu omoguuje da, u zavisnosti od sopstvenih interesa, igramalo na ukrajinsku, malo na gruzijsku, malo na moldavsku kartu. Slina situacija je bila, konkretno, sredinom prolegodine, kada je Evropska komisija odjednom na brzinu proglasila da za svog prioritetnog partnera ne smatraUkrajinu, ve Moldaviju.

Osim toga, Rusiju i Ukrajinu ne vezuje samo trgovina ve i ono to je opteprihvaeno nazivati ljudski faktor. Premaposlednjem izvetaju UN, u migracijama stanovnitva za Ukrajince je glavni pravac Rusija, i suprotno. Ove godine jeiz Rusije u Ukrajinu prelo 3,5 miliona ljudi, a iz Ukrajine u Rusiju 2,9 miliona. Ovakva tendencija predstavljaznaajan argument pri odreivanju objektivnog karaktera vrlo bliskih rusko-ukrajinskih veza, koje su stvarane zaistadavno, ak mnogo pre osnivanja Evropske unije [10].

to se tie Gruzije, ukoliko se uzme u obzir sadanji nivo rusko-gruzinskih odnosa, optuivanje Rusije da eli daumesto samih Gruzina reava njihove probleme, predstavlja isto izmiljanje jer se kao istina plasiraju puste elje.

Protiv programa Istono partnerstvo objektivno radi jo jedan faktor nemako-francuska borba za sfere uticaja.Pariz ne krije svoju prioritetnu panju za drugi regionalni projekt Sredozemnomorski savez koji je osmiljen iponuen istovremeno kada su Poljska i vedska poele da insistiraju na Istonom partnerstvu. U svim timgeopolitikim igrama mogue je da EU ni sama ne zna ta da radi sa Ukrajinom, osim da insistira da Ukrajinadefinitivno raskine sa Rusijom.

KAKO TO RADI JERMENIJA Projekat Evropske unije je usmeren prema najbliim susedima Rusije, meu kojimaima dosta onih koji su se integraciono obavezali u okviru ZND (Zajednice Nezavisnih Drava), ODKB, Carinskogsaveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora koji mi gradimo, i zato njegova realizacija ne treba da bude suprotnanapred pobrojanim projektima, kao to to predvia putna karta ukupnog prostora spoljne bezbednosti RusijaEU takva je principijelna pozicija ruskog spoljnopolitikog nadletva prema programu Istono partnerstvo i geopolitikimpekulacijama u vezi sa njim. [11] To uopte nije pritisak, to je samo konstatacija postojeeg stanja stvari. Rusijanije protiv jaanja trgovinsko-ekonomskih veza EU sa Ukrajinom ili Gruzijom, pod uslovom da ti odnosi ne podrivajuruske projekte i ne nanose tetu vezama sa zemljama na prostoru biveg SSSR, koje su stvorene tokom istorije.

Ista situacija se stvara i na liniji odnosa EU i Jermenije. Brisel pokuava da po svaku cenu natera Jerevan da unovembru u Vilnusu na samitu rukovodstva Evropske unije i efova zemalja uesnica u programu Istonopartnerstvo potpie Sporazum o pridruivanju sa EU i sporazum O dubokoj i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine.Istina, jermenska strana je ve napravila vaan upozoravajui korak tako to se na nivou predsednika dve zemlje Jermenije i Rusije dogovorila o pristupanju Carinskom savezu i svom uestvovanju u formiranju Evroazijskogekonomskog saveza. [12] Tako da se sada od Brisela mogu oekivati malo drugaiji koraci u igri na jermenskukartu.

U takvoj situaciji postavlja se zakonomerno pitanje: ta u stvari Brisel moe da ponudi svojim potencijalnimpridruenim trgovinskim partnerima, ukoliko se po strani ostavi njegova antiruska retorika? Na alost Brisela,situacija se tako formira da se privlanost EU kao garanta i lokomotive socijalno-ekonomskog razvoja topi predoima sveta. tavie, u samoj EU se osea trend politikog i ekonomskog distanciranja od Brisela, koji ve poinjeda daje prve plodove.

U tom trendu kao avangarda prednjai Maarska. ak su se i lokalni eksperti zapanjili zbog podataka koje je ovihdana objavio Nacionalni statistiki biro Maarske (KSH): u avgustu je nivo inflacije izneo 1,3 odsto, preraunato naposlednjih 12 meseci. Istina, u julu je taj pokazatelj iznosio 1,8 odsto, i analitiari su oekivali da e on da se uavgustu spusti do 1,7 odsto. Ali rezultat je da je zabeleen rekord koji nas je vratio u daleku 1974. godinu, u epohuprocvata socijalistikog sistema i SEV (Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo). Upravo tada, u junu, inflacija u

ADVERTISEMENT

ADVERTISEMENT

ADVERTISEMENT

PREKO KOJIH SE NE MOE PREI 51minutes ago

... . ...... scripta manent

ELJKO CVIJANOVI: KOTUNICA ILIBAUK I ORUJE (1) 56 minutes ago

na.dunavu, ? ?! ,

... , ... , - , - , , ......ELJKO CVIJANOVI: VOJVODINU ZAAMBASADU SLOVENIJE? POTENO! 56minutes ago



Maarskoj je poslednji put bila jo nia od ovogodinjih avgustovskih 1,3 odsto. [13]

Na koji se to voleban nain inflacija u Maarskoj, u periodu finansijske krize koja je zahvatila itavu Evropsku uniju,spustila na nivo iz vremena dravnog socijalizma sa njegovom planskom privredom i admistrativnim regulisanjemnivoa cena? Zar je mogue da su antikrizni programi Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB) i MMFnajzad pokazali svoju apsolutnu efikasnost makar samo u jednoj izdvojeno uzetoj zemlji? Na alost inovnika izBrisela, njihovi recepti za vrstu budetsku disciplinu i jaanje nadzornih funkcija ECB sa tim nemaju ba nikakveveze. Inflacija se nije povukla pred Briselom, ve pred antikriznim merama maarske vlade.

Prema harizmatinom premijeru Maarske Viktoru Orbanu mogue je odnositi se razliito, ali mu se mora priznatiekonomska odlunost i doslednost. Poto se usmerio prema nacionalno orijentisanim socijalno-ekonomskimreformama, on ih i vri, ne vodei previe rauna o uzvicima negodovanja koji dopiru iz Brisela. Konkretno, u okviruoptenacionalnih antikriznih mera njegov kabinet je od januara ove godine direktivom smanjio potroake cenegasa, struje i grejanja za 10 odsto, tako to je obavezao odgovarajue upravne kompanije da same pokriju razlikuu ceni.

MAARSKI PRIMER U Evropskoj uniji su poeli da priaju o podrivanju principa trine ekonomije, o neizvrenjuantikriznih preporuka Evropske komisije i o populizmu, ali Orbanova vlada je u odgovoru obeala da e donetumeru ponoviti ve 1. novembra. to se tie ekonomskih pokazatelja Maarske, ak je i zvanina agencija ECEurostat prinuena da konstatuje da je ta zemlja izala iz recesije, da vlada uspeva da deficit budeta odrava na triodsto BDP koje zahteva Evropska unija, i da se do kraja ove godine oekuje obnavljanje stabilnog ekonomskograsta. Maarska centralna banka je kao meru stimulisanja ekonomske aktivnosti u poslednjih 13 meseci svakogmeseca smanjivala kamatu, tako da je ona danas na rekordno niskom nivou od 3,8 odsto.

Maarsko ekonomsko udo, o kome neki eksperti govore, moe Evropsku uniju i druge institucije da natera dapreinae svoje globalne koncepcije, konkretno u odnosu na mesto i ulogu itave Istone Evrope. Kako su pokazalidogaaji poslednjih godina, glavni udar krize nije iao po tom regionu, ve po onim odavno poznatim Grkoj,Portugaliji, paniji i Irskoj.

Zapad preivljava krizu i deficit liderstva, on traga za odgovorima na niz novih izazova, tako je dananju situaciju uEvropi i itavom svetu okarakterisao ameriki list The American Interest [14]. Da li se treba uditi to pojedineevropske zemlje pokuavaju da probleme koji se pojavljuju ree na osnovu sopstvenih predstava i koncepcija?Izgleda da Maarska na tom novom putu predstavlja prvu lastu. Jer se jo sasvim nedavno itnica itave Centralne iIstone Evrope, zemlja koja je ula u EU, nala pred potpunom degradacijom agrarnog sektora. Poto je izgubilaistono trite, izmeu ostalog i zbog politike konjukture, Maarska nije mogla da se izbori za poziciju u sistemuEU. tavie, maarski proizvoai koji su istorijski orijentisani na kvalitet svojih proizvoda, a ne na trine esto vrlocinine norme, sudarili su se sa novim pravilima igre. Ako se u sistemu SEV maarsko meso cenilo zbog kvaliteta, uEU se ispostavilo da je najvanija to nia vrednost proizvoda koja se postie na vrlo razliite naine. U rezultatu sumaarska svinjetina i slanina poeli da gube pred tom istom robom, proizvedenom u Danskoj ili Holandiji. Gubitakpozicija ne zbog kvaliteta, ve zbog jeftinoe konvejerskog proizvoda u zemljama gde se koriste odgovarajualanana, jeftina i vetaka hrana i sline procedure. Orbanova vlada je i u toj sferi bila prinuena da krene uotvoreni konflikt sa EU, uvodei ceo niz protekcionistikih mera u razliitim oblastima, koje su otile sve do zabraneprodaje strancima lokalnih poljoprivrednih gazdinstava. Rezultat maarski farmeri su najzad doli bar do kakvog-takvog predaha.

Jedna od moguih varijanti kojom bi se reavali problemi moe da bude i reanimacija privrednih veza, obnovanekadanjih i traenje novih svetskih partnera u novim uslovima. I ovde najbitnija uloga pripada Moskvi i njenimirokim integracionim modelima od Carinskog saveza do Evroazijskog ekonomskog saveza i angajskeorganizacije za saradnju. Ali da bi dolo do toga, istonoevropske zemlje, tim pre republike biveg SSSR, treba daza sebe to jasnije odlue ta im je vanije politike spekulacije ili stvarna socijalno-ekonomska korist.

________

Uputnice:

[1] http://www.europarl.europa.eu/plenary/en/home.html#

[2] http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//NONSGML+REPORT+A7-2013-0261+0+DOC+PDF+V0//EN

[3] http://www.unian.net/news/590760-es-doljen-zaschitit-ukrainu-ot-rossii-zayavlyayut-v-evroparlamente.html

[4] http://www.svoboda.org.ua/pro_partiyu/prohrama/

[5] . , , // . 2005. 9.

[6] Detaljnije pogl. :Naumann F. Mitteleuropa. Berlin, 1915.

[7] http://ec.europa.eu/external_relations/eastern/docs/com08_823_ru.pdf

[8] RIA NOVOSTI 11/09/13 16:23 11.09.2013 16:24

[9] http://www.president.gov.ua/ru/news/21373.html

[10] http://www.un.org/en/development/desa/news/population/number-of-international-migrants-rises.html

[11] http://www.mid.ru/brp_4.nsf/briefview/26B7E97C54DF8C31C325791B0034890F

[12] RIA NOVOSTI 12/09/13 16:09 12.09.2013 16:10

ADVERTISEMENT

ADVERTISEMENT

WHO LIKES US

You and 1,429 others like NoviStandard.1,429 people like Novi Standard.

Novi Standard

Like Like

Like LikeYou like this.

Facebook social plugin



Submit

0

Tweet

2

[13] AFP 110906 GMTSEP 13 16:05 11.09.2013.

[14] http://www.the-american-interest.com/article.cfm?piece=1459

Fond strateke kulture

( 18 ocena )

Poslednje aurirano ( sreda, 18 septembar 2013 14:42 )

2 komentara

ta je ovo?TAKOE NA NOVI STANDARD

2 komentara 5 days ago 1 komentar 5 days ago

17 komentara 4 days ago 3 komentara 4 days ago

RATKO KAROLI: UBISTVO SELJAKAILI O DAMPING, TRINIM I

filipfilip Njima su subvencije zarada acenu proizvodnje pokriva otkupna cena(od zemlje do zemlje se razlikuje).

ALEKSANDAR UREV: ZA I PROTIVEUSLAVIJE DANAS

prelom Imamo i presedan na naojstrani. Island je odustao od pregovora saEU, zbog kako su naveli ukidanja

MILANKO EKLER: EVROPSKIPRINCIPI GAVRILA PRINCIPA

DIMITRIJE VOJNOV: ZATO SAMPROTIV STRANACA U

Ostavite poruku...

Najbolje Zajednica Podeli

Odgovor

banev 6 days ago

Ne znam za "treci rat", ali za "hladni" sam sve vise siguran!

5

Odgovor

Cojle Manojle 6 days ago

Treba obnoviti SSSR-privremeno, dok ne ojaca i ne otera neprijatelje..

5 1

0

Podeli

Podeli

POSLEDNJE VESTI

MILO LOMPAR: EGZISTENCIJALNA LEVICA

SINIA SINADINOVI: NA DUG PREMAVELIKOMUENICIMA LOGORA SMRTI DONJA

NAJITANIJE

ELJKO CVIJANOVI: SLEDI LI VREME KAD ESTRANCI OBARATI REJTING SNS?

POSETIOCI SAJTA

9

LikeShare



Impressum Kontakt Horoskop Pretraga@2013 Novi Standard. Sva prava zadrana. Crafted by www.is.in.rs

GRADINA JASENOVAC

VLADIMIR PUTIN: O NACIONALNOJ IDEJI ILINAJZNAAJNIJI GOVOR POSLE MINHENSKOG

OEKIVANA POBEDA MERKELOVE, NEIZVESNEPOSTIZBORNE KOALICIJE

IVAN TASOVAC: U KULTURI IMA VIE NOVCANEGO IDEJA

RUA IRKOVI: A KAKO BISTE VI POTROILIEIKA?

BRANKO UJOVI: ZA KAKVU SU ULOGUSPREMALI LAZARA KRSTIA

ELJKO CVIJANOVI: BAMBI

POBUNA BRITANIJE ILI DORD GALOVEJ: KOSTE VI DA KAETE TA MORA MEUNARODNAZAJEDNICA!

ELJKO CVIJANOVI: NAA SIRIJA

Imamo 1421 gostiju na mrei

RSS

KUDA IDE UKRAJINA (2) ILI GORAN TEI: KRATKA ISTORIJA PROBLEMA

http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-2-ili-goran-tesic-kratka-istorija-problema.html[23.09.2013 21:09:14]

U

KUDA IDE UKRAJINA (2) ILI GORAN TEI: KRATKAISTORIJA PROBLEMA

Ishod bitke za Ukrajinu je neizvestan,budui da prozapadne snage vre svejai pritisak

krajina je verski i politiki podeljena zemlja. Zapadni krajevi Ukrajine Preteno supod uticajem zapada i za njih je Moskva neprijatelj. Ruse tamo pogrdno zovuMoskalji. U tim delovima zemlje najvie ima unijata i pripadnika raskolnikihcrkava. A u istonim krajevima Ukrajine u veini su oni koji podravaju savez sa

Rusijom i pripadnici su kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata,koja priznaje vrhovnu versku vlast Ruske pravoslavne crkve. U tekstu koji sledi videemokako je od Kijevske Rusije, istorijske kolevke ruske dravnosti, dolo do toga da je danasnezavisna Ukrajina u dobroj meri okrenuta protiv Rusije.

KRATKA ISTORIJA Posle raspada Sovjetskog Saveza, u svim bivim republikama a sada nezavisnim dravamabelei se nagli porast religijskih organizacija. Ni Ukrajina nije izuzetak od tog pravila. Ranije se verujuimizjanjavalo oko pet odsto stanovnitva, a sada oko 70 odsto. Religiozno polje Ukrajine nikada nije bilomonokonfesionalno. Glavne religije u Ukrajini su hrianstvo (pravoslavlje, koje za nas nije jedna od religija negoOtkrovenje Istine o ivotu i svetu, zatim katolicizam, unijatstvo i protestantizam), islam, judaizam i u novije vremepaganstvo (rodoverje).

PRVI UDAR NA RPC U UKRAJINI Iako je Ukrajina od davnina (Malorusija u sastavu Ruske Imperije) bilatradicionalno pravoslavna zemlja, dramatian poetak promene religiozne konfiguracije bila je takozvana BrestskaUnija iz 1596. godine. Ideju unije osmislio je poljski katoliki teolog i jezuita Petar Skarga. Pravoslavni mitropolitMihail Rogoza i jo etvorica episkopa koji su pripadali zapadnoruskoj Kijevskoj mitropoliji, a koja je bila u sastavuRuske pravoslavne crkve (RPC) doneli su odluku o ujedinjenju sa Katolikom crkvom. Akt prisajedinjenja potpisan je23. decembra 1595. godine u Rimu a potvren 9. oktobra 1596. godine na takozvanom unijatskom saboru u Brestu,odakle i potie naziv Brestska unija.

Sutina unije bila je u tome da su unijati priznali katoliko verouenje i vrhovnu vlast pape, uz ouvanje istonogobreda na crkvenoslovenskom jeziku. Novostvorena unijatska crkva se zvanino naziva Ukrajinskom grko-katolikom crkvom. Meutim, na pravoslavnom saboru, odranom u isto vreme, pravoslavno svetenstvo na elu sapatrijarijskim egzarhom Nikiforom i knezom Konstantinom Ostroskim odbilo je da prihvati uniju i predalo jeodstupnike od vere anatemi. Meutim, kako je vreme odmicalo, istorijski dogaaji prelazak tih teritorija iz ruke uruku velikih i manjih sila kao to su, na primer, bile katolika Austro-Ugarska i Poljska uticali su da se u zapadnojUkrajini unijatstvo ipak polako iri, to milom, to silom. Unijatska propaganda bila je vrlo jaka i podrana od straneRima, pa je u tom delu Ukrajine koji je bio poznat pod nazivom Karpatska Rus (Ugarska Rus, Podkarpatska Rus,Ruska Krajina, Zakarpatska Ukrajina, Zakarpatje, Crvena Rus) i deo slovenskog naroda koji je nekad bio potpunoruski orjentisan polako poeo da poprima antirusko raspoloenje, ak rusofobsko.

Krajem 19. veka poseban propagandistiki uticaj na stanovnitvo su imala braa Ledohovski Meislav (katolikikardinal) i Vladimir (jezuita), kao i braa epticki Andrej (mitropolit unijatske crkve) i Kliment (arhimandritmonakog studitskog reda unijatske crkve). Kao primer tog neprirodnog ali stvarnog rusofobskog raspoloenjauzeemo sluaj jednog od najradikalnije raspoloenih unijatskih svetenika mitropolita Galickog Andreja eptickog(1865-1944). Tako on pie: Ukrajinci to je samo oruje Boijeg promisla, prizvanje otrgnuti hrianski istok izkandi jeresi (misli na pravoslavlje; prim aut.), vratiti ga u krilo Apostolskog prestola (misli na Vatikan; prim aut.) ievropske zajednice. epticki se nadao i pobedi austro-ugarske vojske nad ruskom carskom vojskom u Prvomsvetskom ratu, pa je kao posebnu meru posle oekivane pobede predlagao da se napravi Ukrajinska crkva, koja bibila odvojena od ruske i gde bi se zabranila molitva za ruskog cara, a uvela molitva za austrijskog imperatora i gdebi se takoe iz kalendara izbacili ruski Sveti. Ruski car Nikolaj Drugi Romanov je, upoznavi se sa njegovim radom,mitropolita eptickog nazvao aspidom.

ADVERTISEMENT

ADVERTISEMENT

POZIV

VIDEO

TRANSLATE / PREVEDI

Vi ste na strani: Naslovna Vesti Svet KUDA IDE UKRAJINA (2) ILI GORAN TEI: KRATKA ISTORIJA PROBLEMA

utorak, 17 septembar2013 12:54

NASLOVNA MARKETING KONTAKT OTVORI NOVI NALOG



DRUGI UDAR NA RPC U UKRAJINI Ukrajinska Autokefalna pravoslavna crkva (u daljem tekstu UAPC) formiranaje za vreme upravljanja Ukrajinom Simona Petljure 1921. godine. Simon Petljura (1879-1926) bio je ukrajinskipolitiki i vojni radnik, predsednik i glavni ataman vojske i flote Ukrajinske Narodne Republike (1919-1920). Godine1900. stupio je u Revolucionarnu ukrajinsku partiju, koja je imala levo nacionalistiko usmerenje. Petljura postepenoprelazi na radikalne ukrajinske nacionalistike pozicije i u meteu za vreme i posle Oktobarske revolucije, kao tosmo ve napisali, staje na elo novoformirane ukrajinske drave. Tada poinje aktivno da se bori protiv boljevikearmije, koja kree da osvoji Ukrajinu i sklapa sporazum sa Poljacima sa ciljem da oslobode Kijev od boljevika.Poto je ta operacija pretrpela neuspeh, Petljura je emigrirao u Poljsku, da bi se na kraju naao u Francuskoj. Ubioga je u atentatu 1926. godine u Parizu anarhista Jevrejin varcbard u znak osvete zbog pogroma Jevreja u Ukrajini,koji je poinila petljurovska vojska. U novoj nezavisnoj Ukrajini, formiranoj posle raspada SSSR, poeli su da sepodiu spomenici Simonu Petljuri za vreme predsednikog mandata Viktora Juenka.

Da se vratimo UAPC. Poto nisu mogli da nau nijednog episkopa RPC koji bi stao na elo raskolnike,nekanonske i nepriznate tvorevine, UAPC je formirana uglavnom od grupe svetenika izgnanih iz RPC zbognaruavanja crkvene discipline. Meu njima su bili glavni kijevski svetenik Vasilij Lipkovski i jo nekoliko njegovihsaradnika verolomnika koji su sami sebe proglasili za mitropolite i episkope, to nikakve veze nije imalo satajnom svetenstva. Stvaranje UAPC podralo je vrlo malo naroda. U poetku, posle Oktobarske revolucije,boljevici su podravali stvaranje i razvoj UAPC sa ciljem da unite RPC, ali ve 30-tih godina su odluili da jeUAPC ispunila svoju ulogu, pa su krenuli i nju da progone. UAPC tada prelazi u ilegalu, iz koje izlazi za vremenemake okupacije Ukrajine 1942. godine. Posle pobede Crvene Armije, UAPC se ukida i veina njenogsvetenstva emigrira u Zapadnu Evropu, SAD, Kanadu, Junu Ameriku i Australiju.

UAPC se ponovo aktivira u Ukrajini 1989. godine, a svetenici i narod koji je podravao ovo raskolniko krilopriznaju za svog poglavara mitropolita Mstislava (Skripnika), koji je iveo u Kanadi, inae roaka Simona Petljurekoji je svoj arhijerejski in dobio za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata. Poznata je izjava MstislavaSkripnika u kojoj je na pitanje o moguoj uniji sa katolicima odgovorio: Unija? Zato da ne? Zar su oni koji su polina uniju sa Rimom neto izgubili? Neka i sa avolom, samo ne sa Moskvom, ali o tome je rano govoriti.

TREI UDAR NA RPC U UKRAJINI Godine1992. godine tadanji mitropolit kijevski i cele Ukrajine Filaret(Denisenko) sa delom svetenstva naputa kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovskog patrijarhata (udaljem tekstu UPCMP) koja je deo RPC i osniva nekanonsku (znai nepriznatu) ukrajinsku pravoslavnu crkvukijevskog patrijarhata (u daljem tekstu UPCKP). Dakle radi se o bivem episkopu RPC koji je ak bio i jedan odkandidata za patrijarijski presto RPC 1990. godine. Zbog toga to je predvodio crkveni raskol, RPC ga je 1992.godine liila arhijerejskog ina, a 1997. otluila od Crkve i predala anatemi. Ovaj poslednji raskol verovatno je inaopasniji jer je unijatski raskol, uglavnom mada ne i potpuno, teritorijalno bio ogranien na zapadnu Ukrajinu iGaliciju (Galicija je istorijska oblast na zapadu Ukrajine, koja danas priblino odgovara teritoriji koju zauzimajuIvano-Frankivska, Lavovska i zapadni delovi Ternopiljske oblasti u Ukrajini, kao i Podkarpatsko i Malopoljskovojvodstvo u Poljskoj).

DRUGI UKRAJINSKI NACIONALISTI Ivan Mazepa (1639-1709) je bio ukrajinski (Malorusija u sastavu Ruskeimperije) dravnik i politiki radnik. Bio je ataman (hetman na ukrajinskom) Zaporoke kozake vojske i u poetkujedan od saradnika ruskog cara Petra Velikog. Meutim, 1708. godine, za vreme takozvanog Severnog rata (1701-1721), koji se vodio izmeu vedske, sa jedne strane, i Rusije i koalicije pojedinih severnoevropskih zemalja, prelazina stranu vedskog kralja Karla XII gazei zakletvu koju je na krstu i Jevanelju dao ruskom caru. Za svoju izdajuga RPC predaje anatemi. Meutim, Ivan Mazepa je aktuelan i danas, 300 godina posle, jer je nekanonska iraskolnika UPCKP preko televizije kroz rei arhiepiskopa Dmitrija Rudjuka pokrenula inicijativu da RPC skineanatemu sa Ivana Mazepe. Cilj ovog zahteva je i politiki i verski odgovara nacionalistikim i raskolnikim krugovimau Ukrajini, koji smatraju da, ako bi RPC skinula anatemu sa Mazepe, onda bi time priznala da je napravila greku, a,ako je jednom napravila greku, onda je napravila i drugi put, kada je predala anatemi samozvanog patrijarhasamozvane UPCKP Filareta (Denisenka). Inae, patrijarh Filaret (Denisenko) je na svoju ruku 90-tih godinasveano skinuo anatemu sa Ivana Mazepe, to, naravno, nema nikakvo dejstvo.

Stepan Bandera (1909-1959) bio je ukrajinski politiar, ideolog i teoretiar ukrajinskog nacionalizma. Njegov politikicilj je bila nezavisna Ukrajina. Roen u porodici unijatskog svetenika, od 1929. Godine bio je lan Organizacijeukrajinskih nacionalista (u daljem tekst OUN) a 1941. Godine postao je njen voa. Od stupanja u OUN rukovodio jeborbom protiv poljskih vlasti jer je tada taj deo Ukrajine bio u sastavu Poljske. Bio je jedan od organizatora ubistvaministra unutraih poslova Poljske Bronislava Perackog 1934. godine. Bio je uhapen i osuen na doivotnu robiju.Meutim, kada je 1939. godine nacistika Nemaka napala Poljsku, Bandera ja izaao iz zatvora i poeo aktivno daradi sa Abverom. Kao rezultat toga, formirani su diverzantski odredi OUN Nahtigal i Roland, koji su se posle napadaNemake na SSSR kretali zajedno sa nemakim trupama. Kada su Nemci 30. juna 1941. godine zauzeli Lavov,odmah za njima u grad su uli borci bataljona Nahtigal na elu sa Romanom uheviem, bliskim saradnikomStepana Bandere. Istog dana, visoki rukovodilac OUN Jaroslav Stecko je proitao dokument kojim je OUNsaoptavala da formira novu ukrajinsku dravu. Meutim, to je bilo uraeno bez saglasnosti sa nemakim vlastima,koje nisu imale u planu nezavisnu Ukrajinu, pa je Bandera bio uhapen, a neki od rukovodilaca OUN streljani.Bandera je sa drugim ukrajinskim nacionalistima bio poslan u koncentracioni logor Zaksenhauzen, ali je tamoboravio u privilegovanim uslovima i imao slobodu da moe da se sastaje sa drugim lanovima OUN, kao i da primahranu i novac iz Ukrajine.

Bandera je bio jedan od inicijatora stvaranja Ukrajinske ustanike armije (u daljem tekstu UPA. na ukrajinskom) kojaje formirana 1942. godine. Cilj UPA je bila borba za nezavisnu Ukrajinu i protiv SSSR i protiv Nemaca, ali je ipakbila data preporuka da se ne ulazi u borbe sa velikim nemakim snagama. Godine 1943. nemake vlasti i UPApostiu dogovor da jedinice UPA ponu da uvaju eleznike pruge i mostove od napada sovjetskih partizana uzamenu za snabdevanje jedinica UPA orujem i municijom. Sledee godine Bandera je osloboen i bavio sepripremom diverzantskih akcija. Posle zavretka Drugog svetskog rata iveo je u Zapadnoj Nemakoj, u Minhenu,odakle je rukovodio teroristikim akcijama u SSSR. U to vreme OUN i UPA su tesno saraivali sa tajnim slubamazapadnih drava u borbi protiv SSSR. Banderu je ubio 1959. godine u Minhenu jedan agent KGB. Viktor Juenkoje 2010. godine proglasio Stepana Banderu za heroja Ukrajine. Danas mu se u zapadnoj Ukrajini podiu spomenici.

UKRAJINA POSLE 1991. to se tie odnosa prema hrianskim denominacijama u Ukrajini za vreme vladavineetiri dosadanja predsednika situacija je sledea:

Leonid Kravuk (1991-1994) podrao je UPCKP i raskolu;

Leonid Kuma (1994-2004) je u poetku, kako je i obeavao, iao na na saradnju sa Rusijom, a onda sepreokrenuo i podravao UPCKP. Za vreme njegovog mandata Papa Jovan Pavle Drugi posetio je Ukrajinu, emu je

Select Language

POZIV

POZIV

KOMENTARI


RECENT COMMENTS92 ,

""? , .BOKO OBRADOVI: ODGOVORVOJISLAVU KOTUNICI ILI PITANJAPREKO KOJIH SE NE MOE PREI 52minutes ago

.. -

. .. ... ......BOKO OBRADOVI: ODGOVORVOJISLAVU KOTUNICI ILI PITANJAPREKO KOJIH SE NE MOE PREI 56minutes ago

92 ,



od dravnih medija data velika panja u simbolinom smislu da se Ukrajina civilizacijski okree zapadu;

Viktor Juenko (2005-2010) je podravao UPKCP i raskol;

Viktor Janukovi (2010-) je stabilizovao status UPCMPiako se napadi i dalje deavaju.

BOLJEVICI KAO UKRAJINIZATORI Meutim, ovde je vano rei da su, pored katolikog zapada, glavniukrajinizatori ruske zemlje Malorusije, koji su pospeivali stvaranje nove ukrajinske nacije i crkveni raskol, bili iboljevici. Godine 1923. bilo je objavljeno uveno nareenje Centralnog komiteta komunistike partije (tada CKVKP/b/) o obaveznoj ukrajinizaciji, prema kome je kao uslov za zapoljavanje, bez obzira na stepen obrazovanja,nauni stepen i sl., bila obavezna potvrda o zavretku kursa ukrajinstva. Totalna nasilna ukrajinizacija zahvatila jetih godina prostor od istone Voline (na zapadu Ukrajine) do Kubanja i Stavropolja. Pogledajmo ukratko kakoizgleda geografija boljevikog genocida:

Volin i Poltava (zapadna Ukrajina) ruski, konzervativni krajevi. Volin praktino nije bila zahvaena revolucijom1905. godine i tamo nije bilo separatistikog raspoloenja. Jedan od glavni duhovnih centara Rusije je bio upravo naVolini uvena Poajevska lavra. Duhovni voa ruskog naroda tog vremena u tim krajevima je bio ArhiepiskopVolinski Antonije (Hrapovicki). Poltavska zemlja je dala jednog od najveih ruskih pisaca Nikolaja Gogolja. Boljevicisu ovde na ruskoj zemlji provodili nasilnu ukrajinizaciju.

Donbas (istona Ukrajina) To je zemlja Luganske oblasti, koja se istorijski odnosi na teritorije Donske kozakevojske. Donbas je ekonomski osvojen ruskim industrijalcima i tamo su se naseljavali pravoslavni narodi kao to subili Srbi i Grci, gde su formirane zemlje koje su se nekada zvale Nova Grka, Nova Srbija i Slavjano-Serbia. Ovezemlje ak nemaju nikakve veze sa istorijskom Malorusijom. Njih su boljevici predali Ukrajinskoj SovjetskojSocijalistkoj Republici i 1920-tih godina tamo je poela da se sprovodi nasilna ukrajinizacija, koja se pretvorila ugenocid nad ruskom veinom na tim teritorijama.

Novorusija (jugoistok Ukrajine) To je teritorija Dnjepropetrovske, Zaporoke, Hersonske, Nikolajevske i Odeskeoblasti, koju je kolonizovala Katarina Velika i nazvala je Novorusijom. Novorusija nije imala nikakve veze saistorijskom Malorusijom i na njoj su uglavnom naseljavani seljaci iz velikoruskih gubernija kao to su Kostromska iKaluska. Ovde su boljevici takoe provodili nasilnu ukrajinizaciju.

Tavrija (jug Ukrajine) To je poluostrvo Krim, koje je predano Ukrajini od strane neprijatelja Rusije i RPC NikiteHruova.

Slodobski kraj i Harkov (centralna i severna Ukrajina) Osnovale su ga u 17. veku moskovske vlasti kao teritoriju nakoju su se naseljavale izbeglice iz zapadnoruskih krajeva zbog napada Poljaka.

HRIANSKE DENOMINACIJE U UKRAJINI Ovde emo ukratko opisati etiri glavne hrianske denominacije uUkrajini, kao i portret prosenog vernika svake od njih Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovskog patrijarhta(kanonsku), Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Kijevskog patrijarhata (nekanonsku), Ukrajinsku autokefalnu pravoslavnucrkvu (nekanonsku) i Ukrajinsku grko-katoliku crkvu (nekanonsku). Podaci su iz knjige Konfesionalna situacija uUkrajini: istorija i savremenost, koju je izdala Ruska akademija nauka, Institut za etnologiju i antropologiju N.N.Mikluho-Maklaja, 2011. Portreti pripadnika ove etiri hrianske denominacije su rezultat ankete koju su provelisaradnici Instituta za etnologiju i antropologiju N. N. Mikluho-Maklaja, RAN 2009-2010, u Kijevu.

Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata (kanonska) je najmnogobrojnija hrianska denominacija uUkrajini. Ima 44 eparhije, vie od 170 manastira, 20 osnovnih duhovnih kola, 106 periodinih izdanja, 4.158nedeljnih kola i 34 bratstva. Uprava Crkve se nalazi u Kijevsko-peerskoj lavri. Glava Crkve je mitropolit celeUkrajine Vladimir (Sabodan). Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata dobila je samostalnost 1990.godine.

Pripadnici ove Crkve mogu biti Rusi, Ukrajinci, kao i oni iz meanih brakova. Mogu podjednako dobro da govore iruski i ukrajinski jezik. Iako pripadaju kanonskoj Crkvi, esto oseaju da nemaju podrku ukrajinske drave, zbogega se kod njih formirao samozatitni pogled na svet. Iako je dolaskom na vlast Viktora Janukovia situacija netostabilnija, niko ne moe da pretpostavi kako e biti dalje. Vernici ove Crkve ogoreni su zbog crkvenog raskola kojije provele UPCKP i UAPC, i smatraju da se time, uopteno gledano, podriva autoritet Crkve. Mogunost ponovnogujedinjenja UPCMP i UPCKP vide u pokajanju svetenstva UPCKP.

Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevskog patrijarhata (nekanonska) ima 31 eparhiju, 45 manastira, 16 osnovnihduhovnih kola, 36 periodinih izdanja, 1.234 nedeljnih kola i devet bratstava. Uprava Crkve nalazi se uVladimirskom hramu u Kijevu. Glava Crkve je patrijarh Filaret (Denisenko).

Pripadnici ove Crkve su ljudi koji su prili veri uglavnom posle perestrojke. Oni imaju izraen ukrajinski identitet istreme formiranju ukrajinske nacionalnosti bez stranih uticaja. Dosta su politizovani i ele da imaju svog patrijarha,nezavisnog od Moskve. Zalau se za uvoenje ukrajinskog jezika u crkveno bogosluenje, to se i deava. Smatrajuda je svetenstvo kanonske UPCMP u velikoj meri pod uticajem KGB, i da ne titi interese Ukrajine. U hramovimaUPCKP karakteristini su ukrajinski vezeni pekiri iznad ikona.

Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva (nekanonska) ima oko 1.200 religioznih organizacija od kojih se 67 odstonalazi u tri Galicke oblasti Ukrajine, est manastira, sedam osnovnih duhovnih kola, 300 nedeljnih kola. UpravaCrkve se nalazi u Andrejevskoj crkvi u Kijevu. Glava Crkve je mitropolit Metodije. Parola Ukrajinske autokefalnepravoslavne crkve je Rim nam nije otac, Moskva nam nije majka. Portret pripadnika ove Crkve slian je portretupripadnika Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevskog patrijarhata.

Ukrajinska grko-katolika crkva (nekanonska) ima 3.734 religiozne organizacije, od kojih se veina nalazi u zapadnojUkrajini, 18 eparhija i egzarhata, 117 manastira, 16 duhovnih kola, 1.276 nedeljnih kola i 27 periodinih izdanja.Uprava Ukrajinske grko-katolike crkve nalazi se u Kijevu. Glava Crkve je episkop Svjatoslav evuk.

U zapadnom delu Ukrajine nema velike razlike izmeu crkvenog i svetovnog ivota. UGKC je za vreme komunizmabila zabranjena i radila je u ilegalnim uslovima, a posle pada komunizma ponovo je poela javnu delatnost. Zapripadnike UGKC je karakteristino da su veoma prisutni u drutvenom ivotu crkve. Imaju mnogo internet sajtova,gde se govori o pomoi usamljenima, starima, sirotima ili ljudima koji se ne nalaze u dobroj materijalnoj situaciji. Unjihovoj bogoslubenoj praktici i oblicima rada ima dosta slinosti sa katolicima. Veliki znaaj za UGKC je biloprenoenje sedita Crkve sa zapada Ukrajine u Kijev iako je broj vernika van zapada Ukrajine mali. To jeverovatno uraeno sa ciljem da se unijatstvo iri i dalje van zapadne Ukrajine. Vernici UGKC su takoe vatrenipobornici ukrajinske dravnosti i samostalnosti. UGKC se esto solidarie sa UPCKP i UAPC.


RECENT COMMENTS

ADVERTISEMENT

ADVERTISEMENT

ADVERTISEMENT

( ) . ...BOKO OBRADOVI: ODGOVORVOJISLAVU KOTUNICI ILI PITANJAPREKO KOJIH SE NE MOE PREI 58minutes ago

Adeptus KeplericusZaista treba prvo saekatirasplet situacije. To to e DSS

da rui Djilasa ne znai da e ii u koalicijuza gradsku vlast. (Moda naivno) ali mislimda DSS po svaku cenu hoe da izdejstvuje...BOKO OBRADOVI: ODGOVORVOJISLAVU KOTUNICI ILI PITANJAPREKO KOJIH SE NE MOE PREI 51minutes ago

... . ...... scripta manent

ELJKO CVIJANOVI: KOTUNICA ILIBAUK I ORUJE (1) 56 minutes ago

na.dunavu, ? ?! ,

... , ... , - , - , , ......ELJKO CVIJANOVI: VOJVODINU ZAAMBASADU SLOVENIJE? POTENO! 56minutes ago



NACIONALISTIKA PARTIJA SLOBODA Na mitingu smo partije, tojest, kako zvanino glasi naziv te politikeorganizacije, Sveukrajinske unije Sloboda. Re na bini dobija krupan ovek sa odlunim i ljutitim izrazom na licu.Uzima mikrofon u jednu ruku, dok drugu podie i spajajui palac i mali prst sa ispruenim ostalim trima prstima kojiobrazuju tradicionalni simbol Kijevske Rusije, koji se nalazi i na grbu savremene Ukrajine, takozvani trizub, gordogrmi: Slava Ukrajini!. Masa pristalica u horu frenetino odgovara: Herojima slava! Druga mitingaka parola tipapitanje-odgovor je: Slava naciji! Smrt neprijateljima!

ovek na bini je voa partije Sloboda Oleg Tjagnibok. Roen je u Lavovu, u zapadnoj Ukrajini. Ima zavrena dvafakulteta, medicinski i pravni. Oenjen je i ima troje dece. Tjagnibok je glavni ukrajinski nacionalista, ogoreniprotivnik Rusije, a partija koju predvodi je logini izdanak cele prethodne prie o postepenom ali upornom cepanjujedinstva RPC i naroda Rusije i Ukrajine.

Organizacija na ijem je elu jedna je od najstarijih politikih organizacija u Ukrajini. Postoji vie od 20 godina. Odnje je starija samo Komunistika partija. Iako konstantno uestvuju na izborima, njihov uinak se godinama kretaooko jedan odsto ili ak manje, neto vie u zapadnoj Ukrajini, gde im je i bila glavna biraka baza. Sve do poslednjihizbora za Radu 2012. Godine, kada su eksplodirali i osvojili 10,44 odsto glasova, a u Lavovskoj oblasti ak 38,02.Dakle, ljuti ukrajinski nacionalisti su uli u Vrhovnu Radu Ukrajine i sada tamo predstavljaju respektabilnu silu. Kakoje dolo do toga?

Na poetku partija se zvala Socijal-nacionalna partija ukrajine (SNPU) i bila je osnovana 13. oktobra 1991. Godine,kad se ujedinilo nekoliko desniarskih organizacija, meu kojima su bili Straa Ruha, Studentsko bratstvo,Organizacija ukrajinske omladine Naslee i Ukrajinski veterani Afganistana. Na elu SNPU je bio JaroslavAndrukiv. Kasnije su se kao voe iskristalisale tri linosti pomenuti Andrukiv, Andrej Parubij i Tjagnibok. Tokomvremena Andrukiv i Parubij su napustili partiju, a vostvo je u potpunosti preuzeo Tjagnibok.

Glavna karakteristika partije u prvom periodu postojanja bio je izraziti ekstremizam, koji se projavljivao kroz jakurusofobiju, antisemitizam i velianje ukrajinskih nacionalistikih heroja, kao to su pomenuti Bandera i zloglasnaukrajinska SS divizija Galiina, koja se za vreme Drugog svetskog rata borila na strani nacistike Nemake. I samnaziv Socijal-nacionalna partija Ukrajine podseao je na naziv Hitlerove Nacional-socijalistike nemake radnikePartije.

Partija je koristila svaku mogunost da istakne i pojaa antagonizam prema Rusiji. Pri tome su joj posebnoodgovarale incidentne situacije, koje je ili sama stvarala ili koristila druge. Tipian primer takvog propagandnogdelovanja je reakcija SNPU na tragian dogaaj koji se desio 28. maja 2000. godine u Lavovu, kada je ubijenpoznati kompozitor i izvoa, voa grupe Vatra, Igor Bilozir. Sve se dogodilo u jednom kafeu, gde je dolo dosvae oko pitanja kakvu muziku pustiti ukrajinsku ili rusku ansonu koja se zavrila ubistvom Bilozira. Ubice suuhvaene i osuene na dugogodinje zatvorske kazne. SNPU je iskoristila taj dogaaj da ga naduva do globalnognacionalnog sukoba da bi dobila maksimum politikih poena.

I posle godina provedenih u borbi za osvajanje ulice, incidenata i ogranienosti na zapadnu Ukrajinu, SNPU je reilada okrene list. Izvren je koreniti rebrending, tojest promena javnog imida partije. To se desilo 14. februara 2004.godine na kongresu, na kome je partija promenila ime u Sveukrajinsku uniju Sloboda, a za vou je izabranTjagnibok. Ukrajintina je nastavila da bude u zvaninom programu Slobode, ali je bolje osmiljena, u nazivupartije vie nije bilo asocijacija na Hitlerovu partiju i krenulo se van zapadne Ukrajine. Takoe, vie panje seobraalo na socijalna pitanja. Cilj je bio da partija dobije sveukrajinski znaaj.

Ideologija partije Sloboda zasniva se na nekim lanim mitovima koji se mogu svesti na sledee:

Jeziki mit Borba za istotu ukrajinskog jezika, prema kojoj su rune rei u ukrajinski jezik dole iz ruskog jezika,plus opta borba protiv ruskog jezika na teritoriji Ukrajine;

Mit o ratu Ukrajina, prema tom mitu, nije pobedila u Drugom svetskom ratu, ve je izgubila jer je ostala podkomunistikom vlau, to jest Stepan Bandera i SS divizija Galiina pretrpeli su poraz od Crvene armije;

Kolonijalni mit Oktobarska revolucija bila je istorijski dogaaj koji je, umesto velikoruske, bio momenat noveokupacije Ukrajine, ovog puta od sovjetske vojske;

Mit o unutranjoj okupaciji Prema njemu, Ukrajina je iznutra okupirana ne samo od strane Rusa ve i od drugihneukrajinaca, na primer od Svetske cionistike vlade.

Sloboda je nastavila borbu za ulicu organizujui javne skupove tribine, mitinge i mareve. Sve te manifestacijeprati i poseban stil koji se ogleda u noenju velikog broja plavih zastava sa utim trizubom, sa bubnjevima; voe isimpatizeri partije nose ukrajinske narodne koulje-viivanke i slino.

ADVERTISEMENT

ADVERTISEMENT

WHO LIKES US

1,429 people like Novi Standard.

Novi Standard

Like



Spomenimo ovde i jednog istaknutog jurinika partije Sloboda, narodnog poslanika Irinu Farion, iji se javni nastupiesto odlikuju histerinim ispadima i strahovitom mrnjom prema Rusiji. Ona se posebno bavi napadima na ruskijezik i favorizovanjem ukrajinskog jezika. Tako na primer jednom prilikom je posetila deji vrti u Lavovu sa ciljem daobjasni deci razliku izmeu ruskog i ukrajinskog jezika. Priala je deci kako se pravilno na ukrajinskom jeziku dajunadimci i, kada je htela da poentira, pitala je decu koji im se nadimak vie svia za ime Mihail: ta vam se viesvia Mia (na ruskom) ili Mihajlek (na ukrajinskom)? Deca su u horu odgovarila: Mia! A zaprepaena IrinaFarion poela je da ponavlja: Katastrofa, katastrofa! To je zabeleeno i na videu (videti na na 0.17 minuta)

Posle svega, vraamo se poslednjim parlamentarnim izborima, gde je Sloboda, kao to smo maveli, ostvarila velikiuspeh osvojivi 10,44 odsto glasova. Partija je izala iz lokalnih okvira Galicije, u zapadnoj Ukrajini, i poela daosvaja glasove i u drugim krajevima Ukrajine, ak i u onim krajevima gde nikad nije imala skoro nikakav uspeh.Pogledajte samo neke karakteristine podatke o rastu te partije:

Kijevska oblast:

2007 0,67%

2012 10,84%

Kijev:

2007 1,25%

2012 17,33%

Hersonska oblast:

2007 0,2%

2012 4,71%

Dnjepropetrovsk:

2007 0,27%

2012 5,19%

Ovo su sve krajevi koji nemaju veze sa zapadnom Ukrajinom. Posebno pada u oi visok procenat koji je Slobodaostvarila u prestonici Ukrajine Kijevu. Zbog ovakvih rezultata, kae se da je Sloboda prela Dnjepar i krenula uosvajanje istone Ukrajine.

Najnovija istraivanja pokazuju da popularnost partije Sloboda i dalje raste i da je prela 12 odsto, dok jepopularnost Komunistike partije Ukrajine i partije Udar Vitalija Klika opala, pa je sada Sloboda na treem mestuiza Partije regiona (Janukovi, Azarov) i Batkivine (Timoenko, Jacenjuk).

ZAKLJUAK Bitka za Ukrajinu se nastavlja. Ishod je neizvestan. Prozapadne snage nastupaju sve jae i vrepritisak. Danas su u jednom stroju protiv Partije regiona upravo Batkivina, Udar i Sloboda. Mitinguju na ulicamaUkrajine traei nove izbore. A onaj ko kae da vie nema verskih ratova itekako se vara. Upravo je na primeruUkrajine oigledno da je izbor vere i izbor sudbine.

Evroazijska Srbija

Facebook social plugin



Submit

0

Tweet

2

( 18 ocena )

16 komentara

Ostavite poruku...

Najbolje Zajednica Podeli

Odgovor

6 days ago

. - - . . , . - () ( !) . 1596 - . ! , , . . . .

8

Odgovor

6 days ago

. , , , , , . , , .

7

Odgovor

SavanovicS 6 days ago>

, .

. . . .

14

6 days ago> SavanovicS

, - . ( )

0

Podeli

Podeli

Podeli

16

LikeShare



Odgovor

- . , "" , . , , . , .

4

Odgovor

6 days ago>

!

3

Odgovor

6 days ago>

, .

4

Odgovor

6 days ago>

, , , . , , , . , . . , , . . , , . ?! : ?

4

6 days ago>

, . . . ? , , . , , - . , , . , , . , , ( ) , , . . , . , , . . , , . . , - , ,

Podeli

Podeli

Podeli

Podeli



Odgovor

. , ., , , , . , ( , ), . - " " . -, ,. , , "", " ". . . . ., . "" . , ( ), : ? ? ? - ? , , ? , , , , , ... . . , , , . , . , . . , - . , , , , .. , - . , . .

6

StariVujadin 6 days ago>

Vatikan JE korporacija, Vatikan je drzava. Vatikan je drzava,koja je korporacija, a koja ima virtuelne opcine i gradjanediljem sveta. I sve dok Vatikan ima potpisani Konkordat sadrugim drzavama, ispostave Vatikana uzivaju komercijalnepovlastice i prava u tim drzavama, i tako odrzavaju svojevirtuelne "opcine" i svoje virtuelne gradjane. Ali kada drzavadomacin to zahteva, odmah se katolici opredele za podrskusvojoj vladi -- cast izuzetcima. Taj sistem funkcionira vecpoduze, a ako se slucajno interesi sudare, odmah iskrsnekriza pedofilije, ili antisemitizma -- ali se interesi "srede", i krizenestaju sa udarnih medija. Kao magija. Razlika izmedju istocnog i zapadnog modela korporacije jesamo jedna. Istocni model kontrolira velike korporacije, takoda u velikoj meri ovise o drzavi. Tako da se mogu zvatikorporacije u vlasti drzave djelomicno ili potpuno, i podkontrolom drzave. Zapadni model je obrnut. Drzave i drzavniaparati su u djelomicnoj ili potpunoj vlasti korporacija. Kako suorgani sile pod kontrolom drzave, tko kontrolira drzavu,

Podeli



Odgovor

kontrolira i upotrebu sile. Kineski model je najotporniji. Politickisistem, baziran ka Konfucijanskom modelu uzdizanja vodstva,stvara piramidu selekcije ljudi za vodece pozicije u drzavi, odlokalne vlasti, do samog vrha. Naime, svaka osoba se moradokazati u svojem poslu, u svom privatnom zivotu i u radupartije -- da je dostojna napredovanja, i to odlucuju starjesine.Naravno, da se uzima u obzir misljenje kolega u tom procesu.Zato u Kini korupcija cveta u privatnom sektoru, ali ne tako upolitickom -- iako to ne bi nikada pomislili citajuci zapadnustampu. Svaki slucaj korupcije, pa i najmanji, u rangovimapartije, je traumatican, i vrlo javan. Pravosudje je na medijima,i vrlo je zanimljivo kako sistem funkcionira. Osim vec poznatogsukoba odbrane i tuzilastva, sudija ima veliku ulogu u fazidonosenja presude. Angazira se u proces dialoga saosudjenim, koji ima otvoren pristup medijima na taj nacin.Osudjeni ima pravo da govori, i to satima, ako to izabere osvojem slucaju. Taj dialog ima veliku ulogu u odluci sudije osamoj kazni. Sto to ima veze sa korporacijama i korupciji? Ima, i to velike.Iznosenje svih nedjela u javnosti su veca kazna za pojedinca,nego sama kazna. Publika je angazirana, i shvaca bolje kakosistem funkcionira, i gdje su najveci problemi. Tako dakorporacije nisu bezlicni, i njihovi vodje znaju za sramotu kojadolazi iz prekrsaja. Vrlo provereni kadrovi -- po strucnosti i po karakteru --napreduju do vrhunskih polozaja. Cak i sam vrh se sastoji odosam ljudi, od kojih je jedan izabran za predsjednika. A svakihdeset godina, svih osam se mjenjaju, da se donese na vlastnova generacija. U takvom sistemu, korporacije su -- bez obzira da li su ujavnom ili privatnom vlasnistvu, dobro kontrolirani od drzave,jer ta drzava kontrolira sigurnosni aparat. A to znaci i da semogu sprovesti velike investicije, i inovacije. I da su dobroregulirane da ne potpadnu pod kontrolu trans-nacionalnihzapadnih kompanija. Rusija, medjutim, ima tezi put pred sobom, jer je divljikapitalizam ostetio drzavu -- ali sistemski rad je vec povratiokontrolu drzave nad krucijalnim sferama. I to se vidi -- urazvoju ekonomije, infrastrukture, povecanom prihodu naroda. Jelena je u pravu. Religija se koristi u sukobima, odnajvulgarnijih primera danas -- kanibalskog Salafizma, pa dosvih formi potstaknute mrznje u korist necijih politickih, i ukranjem pravom rezultatu -- materijalnom dobiti. Nije se Vatikan zalagao za sirenje svoje vere iz duhovnihpotreba, vec se sirenjem svoje vere sirila i materijalna dobit satih novoosvojenih teritorija, kao i politicki utjecaj u strukturivlasti na tom podrucju. I kao i uvek, taj stvarni utjecaj sekoristi ili za podrsku vlasti bez obzira kako odvratna, ili protivvlasti kada to odgovara njima ili njihovim "saveznicima",korporativnim drzavama diljem sveta. BiancaPS. izvinjavam se za ime pod kojim sam prisiljena daobjavljujem. Ne razumijem DISQUS hirove.

5

Odgovor

5 days ago> StariVujadin

? , !!!

tuljanin 5 days ago>

Mogue je da kineski korporativni model zaista koristi nekakvekonfuijanske principe, ali da ipak ne preteramo.Konfuijanstvo je u tradiciji zasnovano uenje, par excellencearistokratska i plemenitaka doktrina, te teko pomirljiva saonim konanim komunistike pseudologije. Model, koji je

Podeli

Podeli



Odgovor

mnogo blii, koji kineski model uveliko kopira i ponavlja nijekonfuijanski ve upravo evropski. Kineski postav odnosadrava-korporacije, uveliko ponavlja reenje faistike Italije,odnosno "faistiki korporativizam": ""Leggi di riforma sociale"(zakoni o drutvenoj reformi) konstituiu "korporativnu dravu",o kojoj je napisano bezbroj knjiga i ija se priroda u potpunostimoe opisati jednom jedinom Musolinijevom reenicom: "Mikontroliemo politike snage, mi kontroliemo moralne snage,mi kontroliemo privredne snage, mi smo, dakle, usredfaistike korporativne drave"" (Ernst Nolte, Faizam u svojojepohi, str. 230). Re "mi", pogadjate, ne odnosi se ni na kakav"transnacionalni kapital", ve na faistiku partiju, odnosnosamu faistiku dravu. To mnogo blia veza, ona koja seodnosi na istu ili slinu problematiku (odnos drava-kapital),pa je samo se po sebi razume, ne treba ni tajiti. A i zatobismo je tajili...

3

Odgovor

tuljanin 5 days ago> tuljanin

Ispravka. - To je mnogo blia veza, itd.

Pozdrav od T.

2

Odgovor

6 days ago>

, "" "" , , . , . .

4

Odgovor

6 days ago>

. . . , . . . ! ! !

3

5 days ago>

. ; ( ). , , ,

Podeli

Podeli

Podeli

Podeli



. , , , , . , .

Impressum Kontakt Horoskop Pretraga@2013 Novi Standard. Sva prava zadrana. Crafted by www.is.in.rs

POSLEDNJE VESTI

MILO LOMPAR: EGZISTENCIJALNA LEVICA

SINIA SINADINOVI: NA DUG PREMAVELIKOMUENICIMA LOGORA SMRTI DONJAGRADINA JASENOVAC

VLADIMIR PUTIN: O NACIONALNOJ IDEJI ILINAJZNAAJNIJI GOVOR POSLE MINHENSKOG

OEKIVANA POBEDA MERKELOVE, NEIZVESNEPOSTIZBORNE KOALICIJE

IVAN TASOVAC: U KULTURI IMA VIE NOVCANEGO IDEJA

RUA IRKOVI: A KAKO BISTE VI POTROILIEIKA?

NAJITANIJE

ELJKO CVIJANOVI: SLEDI LI VREME KAD ESTRANCI OBARATI REJTING SNS?

BRANKO UJOVI: ZA KAKVU SU ULOGUSPREMALI LAZARA KRSTIA

ELJKO CVIJANOVI: BAMBI

POBUNA BRITANIJE ILI DORD GALOVEJ: KOSTE VI DA KAETE TA MORA MEUNARODNAZAJEDNICA!

ELJKO CVIJANOVI: NAA SIRIJA

POSETIOCI SAJTA

Imamo 1406 gostiju na mrei

RSS

www.standard.rsKUDA IDE UKRAJINA (1) ILI PETAR ISKENDEROV: KAO DA POINJE TREI SVETSKI RATKUDA IDE UKRAJINA (2) ILI GORAN TEI: KRATKA ISTORIJA PROBLEMA

RyZWNpLXN2ZXRza2ktcmF0Lmh0bWwA: form1: searchword: trai...input2:

RyZWNpLXN2ZXRza2ktcmF0Lmh0bWwA: select3:

I0MD9BY3JvYmF0V2ViQ2FwVElEMTMA: form0: button0: button0_(1):

01NT9BY3JvYmF0V2ViQ2FwVElENAA=: form0: lsd: AVrskeUthref: http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-1-ili-petar-iskenderov-kao-da-pocinje-treci-svetski-rat.htmlaction: likenobootload: iframe_referer: http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-1-ili-petar-iskenderov-kao-da-pocinje-treci-svetski-rat.htmlref: xfbml: button0: lsd_(1): AVrskeUthref_(1): http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-1-ili-petar-iskenderov-kao-da-pocinje-treci-svetski-rat.htmlaction_(1): likenobootload_(1): iframe_referer_(1): http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-1-ili-petar-iskenderov-kao-da-pocinje-treci-svetski-rat.htmlref_(1): xfbml_(1):

N0b3JpamEtcHJvYmxlbWEuaHRtbAA=: form1: searchword: trai...input2:

N0b3JpamEtcHJvYmxlbWEuaHRtbAA=: select3:

RyZWFtPWZhbHNlJndpZHRoPTI0MAA=: form0: button0:

dfZmFjZXM9ZmFsc2Umd2lkdGg9NTUA: form0: lsd: AVrhRi1Bhref: http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-2-ili-goran-tesic-kratka-istorija-problema.htmlaction: likenobootload: iframe_referer: http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-2-ili-goran-tesic-kratka-istorija-problema.htmlref: xfbml: button0: lsd_(1): AVrhRi1Bhref_(1): http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-2-ili-goran-tesic-kratka-istorija-problema.htmlaction_(1): likenobootload_(1): iframe_referer_(1): http://www.standard.rs/kuda-ide-ukrajina-2-ili-goran-tesic-kratka-istorija-problema.htmlref_(1): xfbml_(1):

kuda ide ukrajina (1) ili petar iskenderov_ kao da poČinje treĆi svetski rat

Documents