kronika o našem malom mistu

Miljenko Smoje Kronika o našem Malom mistu

DALMATINSKA BIBLIOTEKA Miljenko Smoje IZABRANA DJELA

Miljenko Smoje KRONIKA O NAŠEM MALOM MISTU

Za nakladnika Lidija Šare

Urednik Marin Kuzmić

Nakladnik

MARJAN TISAK d.o.o.

Tisak

SLOBODNA DALMACIJA

Dizajn naslovnice i ilustracije Nikša Kuzmić

Miljenko Smoje

Kronika o

našem

Malom mistu

© copyright Marjan tisak d.o.o. 2004. Marjan tisak u cijelosti odgovara i

pridrţava sva autorska prava

CIP - Katalogizacija u publikaciji Sveuĉilišna knjiţnica u Splitu

UDK821.163.42'282-31

SMOJE Miljenko Kronika o našem Malom mistu / Miljenko

Smoje. - Split : Marjan tisak, 2004. - 293 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Odabrana djela Miljenka Smoje) (Dalmatinska biblioteka ; 4)

ISBN 953-214-184-7

TODM nco n i A 1 OA <-t

ff'f

UVODNA BESIDA

Svako naše malo primorsko misto jema svoga kroničara, Ijetopisca. Čin se ujutro digne iz posteje, sede za stol, naravski u tinelu, jer istorijska važnost posla ne dopušća da škritorij bude u kužinu, pa uz bilu kaju i biškotine marljivo bilježi ča se dogodilo.

Kako se staračka ruka uvik bokun trese, to su i stranice debele knjižurine poprskane kapjama koje se razlivaju niz ćikaru i cididu iz biškotina. Ali to ne umanjuje vridnost kronike vengo je samo prožima finin, plemenitin mirison.

Jednu takvu knjigu, šporku, punu plisni i tragov mišji zub, naša san u šufitu jednega malog dalma-tinskog mista.

Ispunja je kroz godine krasopison pošćer tega maloga mista, čovik ne baš tako bezazlen kako bi se moglo promislit u prvi maj zaraj njegovega zanimanja i lišnosti. Ne, ne, ne! Zna je bit pomalo i zloban naš Ijetopisac, bokun podrugljiv višje ven dopušća obzir prema staračkoj čangrizljivosti. Šće-ta ča se kronika ni sva sačuvala pa puno stranic i nima, oli su nečitke. To mije, virujte mi, kad san

Miljenko Smoje

kroniku ukreja, zadalo puno puno posla i mnoge dogaĎaje moga san tek pouonjat poizdaje, a nike glave kronike i izuentat.

Osobito mije draga prva uvodna stranica kroni-ke u kojon pošćer, ka stari pisnid, počimje invoka-cijon sveca zaštitnika Maloga mista:

Lito gospodnje 1936. godine na dan svete Eliza-bete, patrona našeg Malog mista

Svojon voljon i milošću boţjon odluĉi san danas, potaknut jednim velikin dogaĊajen, pisat kroniku našeg Malog mista. Dugo san se bavi ton mišlju da ja, pošćer ovdašnji, koji sve vidin i znan sve ĉa se dogaja u našin kaletan, konoban, u brijaĉnici i apoteci, u postejan, kancelarijan i gajetan, a bu-dući san ĉovik stiman i pismen, poĉmen ĉinit za-pise koji će našen potomstvu ostavit sliku o našen vrimenu i o judiman u njemu. Za poĉetak izabra san dan svete Elizabete, jer je ona po predaji naro-dnoj zaštitnica ĉiste misli i otvorena govorenja.

I kad je tako, sveta Elizabeto, budi mi zaštitnica u ovome teškome ma poštenome poslu!

AVIJATIĈAR

Lipi je litnji dan godine gospodnje 1936. Vapor se baš okriće u portu i po tomen manevru, boje vengo po satu na kanpanelu, more se znat da su za koji minut prošla ĉetiri bota poza podne. Iskrca je putnike, vriće, bagaje, demejane, pakete, kru-nu za mrĉa i jednu tortu sa visokin zvonikon o krokanta za mladence pa odrišija cime, zaklapa, okrenuja se i nesta tamo iza punte.

Svit koji gaje doĉeka i ispratija priši rivon da se ĉa pri do vati kalet i laĊa. Zvizdan je upeka i ka da se olovo cidi s neba.

Pošćer, uz redara jedino monturano ĉejade u mi-stu, poĉeja je već dilit pisma i pakete. Oćale je spu-stija na puntu nosa niz koji mu se cidu krupne kapje znoja. Ma koliko se tra rukavon, jerbo su mu ruke zauzete, svaki put kad prigne glavu da proĉita indi-ric, kapne krupna kapja i razlije se po sloviman.

Kurbanjski je ovi naš svit! Misto da dojdu prid njega vidit jema li ĉa, svi ga ĉekadu u ladovini. A on bidan vuĉe ka tovar. Jidan je na sve i na sva-koga. Smeta mu i ova luda ĉarĉajika cvrĉci koji


po cabliman dišpetoţasto gratadu svoje nevidljive teće i stvaradu mu jezive gricule. Dok gre po cenci mula prema leutu u kome je ugleda ribara Stipu, dva mulca, baš prid njin, ka da su ga ĉekala, sko-ĉu na glavu u more i poštrapaju ga po monturi.

- Gospu oĉevu i materinu, razbojniĉku - bešti- ma pošćer i ne vidi konop kojin je Stipe o kolonu veza leut. Postol mu pobigne ispod konopa i debo to se zapleja i pa.

- Ajde kvragu ti i konopi, veţiješ ji ka da nami- šćaš trapulu da judi noge lomidu.

Ne ĉuje Stipe njegovo ronjanje: - Oli jema ĉa za me, a Andrija? - Baš tebe traţin - zaustavi se i doda mu kuver

tu. - Ka da si zna. - A oklen je a, je li iz Amerik? - Na kartu Ċeografiku dva pednja bliţe. Oliti

dreto iz vojnoga okruga moj Stipe. - Molaj sad škerce. - Ma kakvi škerci: poziv u rizervu. Pogledaj lipo

ti piše.

- En ti poštu i pošćere. U godinu dan primin u sve dva pisma i oba puta poziv u soldate. Ĉa su se na me narastili, oli ću ji ja spasit.

- Volidu te oficjali. - Mater svoju zajebaji, ne mene, ruka ti dabo

gda usala!

- A ĉa san ti ja kriv? Volija bi i ja dilit pineze nego soldaske pozive i sonete. Lipo ti meni ovod potpiši i spremaj valiţe.

Ĉin je ribar potpisa, pošćer šjolon turne kjun od leuta i zagrabi na drugu stranu praćen lipin soĉnin beštimjan koje su sve po redu ĉilo nebo kalavale na zemju. Ta beštimadurska zvonjava ka da mu je

skinula piz i sad je već gazija lagje, veselije. U letu baci pismo na jednu nisku balaturu, a ţena koja se na njoj pojavi viĉe za njin:

- Proštijte mi ga, šjor Andrija! - Niman sad vrimena, moran nać naĉelnika i

likara. - Ajme, a ja san tako kurjoţasta. - Ne boj se, bit će dolori - zamaka je za kantun. - Jema li ĉa za me, jema li ĉa? - pozdravjadu ga

s ponistar. - Nima, ništa nima - vika je i trka. Pri nego je

brijaĉ i zinija, mane mu rukon da nima ništa. Apotekaru i postolaru baci pisma s praga i ne za-

ustavljajuć se, vas mokar, prispije do oštarije. Na-slonija se na zidić da samo tren opoĉine, ali bija bi brzo zaspa da tamo malo daje nisu bubale balote.

Prid oštarijon, ispod odrine na kojoj visi grozje, dva-tri stola na kojiman se igra šah i briškula. Za-dubjeni, ka da rišavaju probleme svita, šah igraju uĉitej i općinski tajnik, dok ih naslonjen na šćap kibicira pop. Okolo vika, smij, batude svita koji sidi na bovaniman i gredan, gleda balotare i prati igru, druka za likara, koji se baš prignija, odrišija kajiš i miri punat. Poslin lipo bombizane balote o kojoj je zavisila ĉila igra tija je nategnit punat i deboto je prikinija kajiš... A gaće mu, onako odrišene, ska-lale se malo niţe i deboto mu ispale. Pod stolon na kojemen je vino i bibite za igraĉe, njegov pas ispla-zija jazik i gleda ka da ga se ništa ne tiĉe.

- Ma ĉa se misliš - ujedanput zapuše tajnik - ol ĉekaš feratu?

- Jeman se prav mislit. Ovo je igra za mislit. -A vi, veleĉasni, ne mišajte se i ne ĉinite mu

mote, igramo u bibite.


- Je li ja? Ne mišan se. - Je, onako vas vrag odnija! Ajde, ti, miĉi višje. Niko su vrime muĉali, ĉule su se balote, a onda

jopet pop: - Jemate jedan lipi potez topon. - Gospu materinu, veleĉasni, ol ne moš muĉat!?

Tamo za jednin stolon, di je sidija sam, debeli na-ĉelnik, kojemen su priko trbuja bile nategnute gaće sve do rebar i stegnute kajišen pedanj niţe, tra je znoj s vrata šudarićen. Mava je košujon bez koleta, ubila ga sparina, bile mu nogavice na jaken suncu bile su još bilije. Pogleda je u praznu ĉašu i zazva:

- Roko, još jednu turu. I platit. - Omar, šjor naĉelnice - doleti mladi konobar,

crn, jak i nasmijan. - Omar. Evo me. - Bravo, Roko moj, baš sam priţednija danas. - A di nećete po ovoj vrućini - ulija mu špricer u

kriglu i odmaka se da posluţi druge. - I platit. Uĉini mi raĉun. A Roko, vrag i uncut kakvoga nadaleko nima,

samo da bi ga svi ĉuli, zaviĉe iza banka:

- Oli ne znate sami, naĉelnice, to van je dvanajsta! - Cukunu, kurbin sine, nišan te pita za krigle,

vengo za pineze! Dat ću ti govno, a ne manĉu. Šahisti fermali igrat i stali se smijat, likar zau-

stavija balotu u zraku, ni bilo ĉovika kojemen se nisu tresla ramena. Pop bi zacenija od smija da nije baš sada doša pošćer.

- Nemojte se jidit, šjor naĉelnice, evo van friške novine i pošta.

- Daj novine, a frigan tebe i poštu. Daj je tajniku. Nikor se nije tija u njega dirat, svi su se okrenili

i zabavili svojin poslon. Pošćer je stavija pisma na stol sa šahistiman, sve velike kuverte, s pustin

timbrima i bulima, i onda se okrenija prema lika-ru. Likar se jušto zatrĉa s baloton u rukan i bacija je visoko, pa se iskrenija ustranu, ka da će tako ispravit njezinu putanju. A kad je vidija da je da veliku brivu, nagnija se nazad i sta brenzavat.

- Ajde, ajde malo livo, još malo, još malo... livo se daj... Koţi... figura šporka.

Govorija je ka da sipje. - Ţbandala se... uvatila je bus!

Pa je onda sta davat upute suigraĉu:

- Ne tako jako, polako, ovod u moje noge, pjano, pjano, doć će ka u karocu.

Okrenija je dlane prema doli i sve brontulaje: - Maledeto, kretino, non kapiši un kaco, za te je

baĉve vajat, a ne balote. Sve si pokvarija!

A kad se balota odvajala lipo tamo do zida, odmanija je rukon.

- Doture, pismo za vas - navalija pošćer na nj. - Dobro, daj ga Belini, ĉa se mišaš ovod. I baš kad je poĉela druga baza, kad je pošćer

doda pismo pasu, a pas ga priklopi] a no gon, baš kad se namišća za tuć i kad je zaţmirija, kad se zatrka, jedan mladi ĉovik upa je posrid igrališta.

- Doture, brzo, šjor doture!

Likar je izgubija korak, zabeštima i zaustavija se. - Vaj malora! Ĉa je, ĉa si se uzlarma? - RaĊa mi ţena, more svaki ĉas... - Pa baš sad, a meni fali jušto tri punta! - Ka boga vas molin, svaki je minut vaţan! - na

valija je ĉovik.

- Ma tu sej vero kretino. I ti, dunkve, misliš: tvoji su minuti vaţni, a moji punti nisu.

- Ma doture, za gospu, prvo mije dite... - Asti Isukrsta! Eredite, pristolonaslidnik! - gur-


nija gaje ustranu i nastavija bazu. - Sad muĉi, nek ovu balotu ţboćan. I ti bi tija da ja sad pustin par-tiju i da ka pas trĉen za tobon? Sinjor je zafišĉa i trĉi doture! Da me ne zabavjaš moga san već uĉinit tri punta.

Namistija se i potrka malo, bacija balotu, zapu-va se za njon i falija. I zabeštima.

- Eto, gledaj ĉa si uĉinija. Sve si ti kriv! A reka san ti: cito.

-Ma ĉa san ja to kriv, doture? - šapne ĉovik i sve lomi ĉlanke.

- Da ĉa si kriv! Ajde, trĉi doma i reci svojoj šjora gospoji da se ustrpi, neka buţu malo stisne, a ja ću doć kroz tri minute.

Dok je nevojnik iša ća lomeć prste i okrićući se, likar je za njin ronja:

- Ajde kvragu! Tribalo bi tri dila mista uškopit da ne ĉinidu više tu pustu dicu. Udri, tuta la note, to jin je sve ĉa znaju. A onda šempre: trĉi doture! Ka da likar ne srni jemat pet minuti vrimena za poĉinit.

Kad mu je ovako propala igra, kad se ĉili izner-va, vazeja je one dvi balote i zamota ji u novine, nosija ji je ka sveto otajstvo prema konobaru.

- Roko! Roko! - Ĉa je, šjor likar? - Ĉuvaj mi balote. I da ji nikomu nisi da. - Ne bojte se, u mene su ka u trezoru. - Bravo. I donesi paštu za pasa, neka plati koje

izgubija.

Sageja se i odrišija pasa, uzeja pismo, razgleda ga i meka u ţep. Niko vrime je gleda kako Belina grize paštu, pa dobaci naĉelniku:

- Ke Ċente, mijo poteštato, ke imbeĉili!

- Ĉa ćeš, doture, ka malo misto. RaĊanje i umi ranje jedine su promine - naĉelnik je natega ţmul i ispija do dna.

Pogleda je za pason i gospodaren, a onda se okrenija i zapiljija u one ĉa su još igrali na šah. Li-kar je već zamaka iza kantuna, pa se naglo ferma i vrati. Belina ga ostala ĉekat, oblizivala je paštu i legla u lad.

-Roko! Ištrumente san zaboravija, dodaj, neću dite prstima vadit.

Oni koji su još ostali igrat i oni koji su ostali gledat nisu mogli sakrit smij. Gledali su za likaren sve dok jopet ni okrenija za kantun i dok su mogli ĉut njegovo bogavanje i razgovor s Belinon.

o o o

- Eto, sad je sve u redu - govorija je likar dok je u poruku pra ruke u stari škorcani lavaman i tra ji o veliki šugaman o špunje. - A ti se pripa: trĉi, doture, trĉi, doture, sve ostavi. Oli ja ne znan svoj posal!

- A da van je falilo devet punat, bili biste zaka snili - prikori ga ĉovik kad je vazeja iz njegovi ruk šugaman.

- Ma, gvarda ke šempjo, još mi prigovara! To mi je fala. A znaš li ti, imbeĉile, da san ja medicinu izuĉija u Padovu. Peka san zanat na tristo mrĉi, na tri stotine, a ne jednega. Je li tako, šjora?

- Ne bacilajte ĉa on govori, doture, nego fala van

- odgovori mu stara ţena koja mu je Ċonila vodu. - Puno fala, nikad van nećemo dobro platit.

- Znan ja to! Vengo, kad smo već na tomu, kad već ni ariva pristolonaslidnik, vengo prinĉipeša: ĉa ćete likaru platit?

Domaćini su se pogledavali. Pasalo je dabi po minute pri vengo je ĉovik izustija:


- Mi smo van siromaji, ali, isto neka je ţensko spremili smo van demejanu najbojeg prošeka.

- A, a... jedan pršutić? - Niman pršut, doture, oĉi mi ispale! Ko će mi

ga dat? - uzvirija se ĉovik i zalamata rukan. - A onda, enti onega gori! Svaka pegula na me. Di prvo pa ţensko!

- E, pa ĉa. Jemaš, imbeĉile, lipu zdravu curicu; ni reĉeno da mora bit šupjaĉa, jema ji i pošteni. Nego je lipo ĉuvaj, prati i kad nareste, mekni postole s gumon šoto, pa za njon. A kad nimaš pršut - nastavija je likar dok je vazimja boršu u ruke - kad nimaš njente per kvešta volta, demejanu mi smista doma nosi, da se ne pridomisliš.

- Oću, moj doture, oću - skoĉija ĉovik ka iz pu ške, sritan ĉa je dobro prosa i otvori likaru vrata. Stara, ĉa je dosad jemala ruke u traveršu izašla je na balaturu i makla se u bandu, da likar more proć, gledala ga je u ĉupicu dok je silazija, vrtija glavon ovamo onamo i zva Belinu.

- Priporuĉan se, doture! - dovikivala je odozgar, i dometnila: - Zbogon jin!

Dotur je zasta u dvor i zva pasa od kojeg se ni moga ni minut rastat, zaviriva je iza jednega kan-tuna, iza drugega i vabija Belinu. I ujedanput ona je povirila iz konobe i zamavala repicon, pa jopet nestala, a likar za njon.

- Dobar sinjal, sigurno je ništo našla - reĉe on u se, a kad je vidija da ona vuĉe ništo iza baĉav, diga se na prste i sta se libit ka lupeţ. - Bravo, bravo, Belina; tu mai trovato peršuto, sej propju kara!

Pa je vazeja pršut u ruke ka na balancu, sve ga miri, vrti glavon i smije se. I baš je tako gusta, kad se pojavija ĉovik koji je deboto pa niza skale od priše, vika je ka da ga kojedu:

- Ajme, ajme, doture, ukrela mi je pršut iz ko nobe, prokleta beštija - i poletija je naprid da će ga zgrabit, ali ni uspija, likar ga je odmaka iza nog.

- Kako ti gaje mogla ukrest, kad ga nimaš? Jesi se kleja: oĉi mi ispale, doture, ko će mi ga dat! A?

- Ma to mi ga je stric ostavija da ga ĉuvan - izmotava se ovi - ni to moj.

- Aj kvragu, moj ĉovik, ĉuvaj ti prinĉipešu da ti je ne ukredu, a ne misli na pršute.

I dok se bidan ĉovik kleja, likar i Belina nestali su iza kan tuna. Ona je mavala repicon, a on se smij a i gingolava pršut:

- Ke Ċente, ke maškalconi! Da mi nima Beline, u ovo prokleto misto - bidan likar! Krepa bi o glada. Doture, krepa di fame! Bravo, mia Belina, uvik me ti šalvaješ.

o o o

Sve polako i s noge na nogu vuka se likar ulicon prema kući noseći pršut u desnu a boršu u livu ruku, tiska se uza zid da uvati lad, a Belina sva uza nj da more njušit meso. Meštral je zasta, ni bilo njanci bave da razladi umornu ĉejad i vrućina nije popuštala. Ponistre ka mrtve, škure svuda zatvorene. Na ĉenpresiman, tamarisiman, na murvan i smokvan ĉvrĉci ĉvrĉidu i dubidu tišinu. I ujedanput niki šušur pade s neba na zemju, slabiji pa jaĉi, niki zvuk koji ni ni od trabakula ni od tono-bila, ni od beštimje, ni mularije, ništo ĉudno. Likar je diga glavu, zagleda se on i zagledala se Belina u arju, ošervaju se, ĉudidu ĉa se to dogaja iznad Malega mista, dok u niki momenat ne opazidu reo-plan di ka lastavica gre sve niţe i ĉini dva-tri dira.

- Ĉa je sad, koji imbeĉile ovo šuška gori i ne da svitu spavat?


Ti grubi šušur prati ga je sve do kuće. - Bepina, Bepina- stane on ispod ponistre. - Be-

pina, izajdi brzo. - Evo me, LuiĊi, pronto - odzva mu se ona odo-

zgar i izlazi na ponistru. - Evo me, moj LuiĊi, ĉa je, ĉa si navalija?

- Ĉa to vonja iz kuţine? Na, dojdi, vazmi ovi pr- šutić i odnesi boršu, a ja ću - gleda leroj - do veĉere uĉinit još jednu partiju na balote.

Bepina iznila svu svoju ĉetrejst godin na skale i zabrivala doli na kaletu do LuiĊa. Zalepršala je na njoj traverša, a ispod traverše vesta kakvu nosidu boje gospoje. Dok se skalavala, tukli su joj taki ka rafal, oni drveni od šandal. Zabila je špicastu facu u pršut, povonjala ga, popipala i vazela, pa ga me-kla šotobraco ka daje boršin.

- Nije najboji, ma more stat. I već je bila do po skal kad mu je pripomenila: - An, bravo, moj LuiĊi, ne moš poć na balote. - Zašto, oštija? - Došli su te zvat, moraš u paron Antonja. Umi

re, bidan.

-A ĉa ću jin ja!? Reka san jin prikjuĉer: gotov je. - Ma znaš kako je, LuiĊi, isto moraš poć. - Va ben. Daj mi onda boršu. Ke Ċente, pet mi

nuti ne moredu bez likara. I jopet su se on i Belina prilipili uza zid i skla-

dno uvatili korak. o o o

Kad je stupija u sobu bolesnika, omamija ga vonj znoja i stareţine, pišote u vrĉine i medicine ĉa je stala razbacana na oba kantunala kraj duple poste-je da je jedva izdrţa. Kraj armeruna, u škuro, staje kapo od muzike i pušija, gleda je doli u mršavo lice

bolesnika. Jema je niki glas ka da puše u tronbu, ruĉetine je naslonija na komon, pa tišija starca.

- Drţi nan se, paron Antonjo, ne dajmo se. Vidi ga, doture, kakvi je, je li da dobro izgleda?

- Je, ka Gospe, ne more boje - iscidi LuiĊi kad je pristupija. - Ĉa je, Antonjo, nima straja, sve će bit dobro.

- Gotovo je, doture, gotovo - odgovori mu bole sni i zastenje - adio mia bela Napoli!

- Ma ĉa gotovo, još ćemo mi popit koju baĉvu vina. - Oćete vi, ali bez mene. Jušto u ti tren ka furija uleti pošćer i naleti na

LuiĊa.

- Di je kapo od muzike? - zaviĉe, jer u oni ĉas

nije vidija u škuro. Kad gaje opazija, potega ga je za rame ka da će

mu ga išĉupat:

- Ajde brzo, traţi te naĉelnik! - Ĉa je, ĉa se dogodilo, oli je ko umra? - Doša je reoplan. - Ko je doša? - zakrklja odozdal Antonjo. - Reoplan! Prvi put u istoriji našega mista kala

se reoplan. - Maje li moguće? - likar se zasmija. - Impoši-

bile. Reoplan, govoriš. - E, pa ĉa ću mu ja? - reĉe kapo. - Skupi muziku, morate svirat. Bit ćedu govori,

muzika će zaudarat koji soldaški marš, ĉakod ve selo. Ajde.

- Ma ĉa marš!? Moremo svirat jedino marĉu funebru, ĉa smo je spremili za paron Antonja!

To je ĉu Antonjo i omar se malo pridiga, uvatija je likara za rukav i vas bisan reka:

- Ma ĉa dobro stojin, a već ste mi spremili spro

vod, za ime Isusovo!


- Kretino, imbeĉile - zaĉepi LuiĊi kapu usta dlanon. - Ma on se privarija, pobiglo mu je, ni to za te, ven za jedneg drugega. Njente, njente, moj Anto- njo, on je lud, ne slušaj ga. A di je ti naĉelnik?

- U oštariju. On i tajnik pišedu pozdravni govor. - Ben, ajmo onamo - reĉe likar i pojde do vrat.

- Ti, Antonjo, koraĊo i ne daj se. o o o

Skalali su se iz kuće i uputili u oštariju, likar polako, kapo malo brţe, a pošćer, već po svojoj uţanci, deboto trĉeć. LuiĊi se uputija ravno prema zjogu, ne bi pustija svoje balote sve da je Isukrst aterira na zemju.

Ona dvojica, naĉelnik i tajnik, sidili su ozbijni fac za stolon, a prid njiman karta i crnilo. Tajnik, koji je umaka pero i vrtija drţalo meju prstima, puva je u slova da se osušidu, nageja je glavu ka koza kad priţivje, sve ĉita u sebi i ništo brontulaje. Do njega debeli naĉelnik drţi ţmul i pije, pravi se vaţan, vidi se daje vlast ovega malega mista i daje njegova riĉ zanja. Jednin je okon gleda u kartu i tajnika, a dru-gin u ţmul i kad je vidija daje prazan zarika je:

- Roko, Roko! - Ĉa je, šjor naĉelnice, ĉa ste se najidili? - reba-

tije mu kamarjer i poviri. - Trĉi, donesi još jednu! - bugne on onako kru

pan u stol daje sve poletilo u arju. - Onda, di smo ono stali? Tajnik se trga ka da gaje uboja.

- Stali? A: "Junaĉe vrli, slavon ovjenĉani..." - To je dobro reĉeno: "Junaĉe vrli, slavon ovjenĉani". - "Ĉuvaru neba naše domovine". - Promini to, sitija san se. Stavi: "Ĉuvaru neba

naše otadţbine". Vojnici reĉedu otadţbina, a ne domovina. Svaka riĉ triba bit na svon mistu.

Tajnik minja riĉ i nastavja ĉitat:

- "Kralju i domovini", bravo!, "i otadţbini, odani narod našeg Malog mista u tebi, junaĉe vrli, orle nebeskih visina..." eto tot smo stali.

- Nisi iša daje? - Nišan, ovod san se nikako ukopa, pa ne znan izać.

- En ti toga tebi i tvojiman skulan! Daj, Roko,

vina, ĉa stojiš!?

- Evo, naĉelnice - spusti Roko botilju na stol. - Popili ste tri litre i napisali tri reĉenice. Po litran ću znat koliko će govor jemat reĉenic.

- Roko, kurbin sine, jopet me jidiš! Doćeš ti meni na tir, mulac jedan.

- Nemojte se jidit, šjor naĉelnice, volin ja vas višje ven sve druge, vi mi vridite za šest mušte- rij. Ala, ala! - Roko je sada dobija umiljato lice ka jaganjac, malo se odmaka i gleda, a najradije bi prasnijau smij.

- Potegni, boje će ti odit - govori naĉelnik tajni

ku i lije mu.

- Ne mogu višje, već mi se manta. Recite ĉagod vi. - A ĉa, za majku boţju? Roko se jopet pribliţija, sve se nakašjaje, tija bi

ništo reć, ali se boji. Onda, više ni moga izdurat: - Škuţajte ĉa se mišan, naĉelnice, ali ja bi ovako

nastavija: "Orle nebeskih visina... u ovemen historij- skon ĉasu priko tebe narod Maloga mista šaje pozdra ve i divjenje neustrašivin ĉuvariman našega neba, koji vavik bdiju nad našin seliman i gradoviman, moren i brdiman, nad našin njivan... nad našin njivan... njivan... i našin vinogradiman." - dok je govorija nije disa, reka je sve u jednemu dahu, pa je zinija ka riba.

Naĉelnik je skoĉija na noge, raspalija ga po kri-ţiman, bije vesel ka malo dite.

Miljenko Smoje

sti gospu, bravo, bravo, Roko! Ko bi reka, a nika stvar! Napiši ovako kako je Roko reka abi tajnika za vrat - i da nisi ĉa prominija.

- "I kad dojde do strašnega boja" - govorija mu

je u pero Roko - "naši avijatiĉari tirat će dušmane ka ĉa oral jata rebac nebon rastiruje".

Naĉelnik je sada već deboto poludija od veseja, zagrlija je Roka i prilipija svoju mokru od pota ko-šuju uza nj, pa ga stiska da su mu deboto krcale kosti.

- Bravo, Roko, spasija si nas!... "I kad dojde do strašnega boja"... je li tako, Roko? "Naši orli..."

- Ne "orli"; naši "avijatiĉari" naĉelnice, "tirat će nevirne dušmane, ka ĉa oral jata rebac nebon ra stiruje". Ovako.

- Je, oĉe, oće - upa je ujedanput likar sa zjoga koji je ĉu riĉi - rastirat će ji, najskoli s ovakin reoplaniman. Pokvarija mu se i bez dušmani i zato se kala.

- Molin te, bez tvoji škerci, doture, ovo je ozbijni, veliki momenat.

- Ma ke škerci, naĉelnice, pokvarija se ĉoviku reoplan i kala se di se naša.

- Ostavi ti to, zašto je doša da doša, to ni tvoj posal, neš ga ti viţitavat. Vojska je vojska, ona zna ĉa ĉini. Andrija - okrenija se pošćeru -je li pulicjot ĉuva reoplan?

- Je, naĉelnice, potira je svu mulariju ĉa se ba- njala i penjala po kriliman. Ne da nikome blizu, ni prismrdit.

- A, a, jesu li uhapšeni komunisti? - Je, naĉelnice - reĉe mu pošćer - i postolar i

barbir već su u buţu. Likar je na ove riĉi kala balote na tle i uspravija se.

Kronika o našem Malom mistu

- Ti si, škuţaj me, naĉelnice, skroz pošempja. Ujapsija si jude. Zašto, ĉa su uĉinili?

- Ne mišaj se, doture, to ni tvoj posal. - U buţu ji pravedne stavit? - To su opasni protunarodni elementi, ne znaš ti

ništa! Nikidan je došla od ministarstva tajna upu ta, strogo povjerljivi brzojav: Svin općinskin upra van u Dalmaciji pojaĉat... ĉa ono pojaĉat, tajnice?

- Predostroţnost. - ... predostroţnost, bravo, prema svima sumji-

vin elementima, pogotovo komunistima i anarhi stima, radi... kako ono, tajnice?

- Subverzivne teroristiĉke aktivnosti. - E, bravo, tako, jesi li ĉuja, doture? A premeta

ĉina - obrati se jope pošćeru - je li jin uĉinjena? - Je, sve su jin iţbiţigali, kuću i butigu. - A je li se našlo ĉakod? - Nego! Od oruţja, u barbira velike noţice, jedan

mali britulin, a postolar je jema veliki vlaški noţ, moga bi s njin vola zaklat.

- A ĉa ćeš nać u barbira vengo noţice, a u posto lara noţ za parat koţu!? A jema li bombi, pušak, topi, gevermašini? Pusti jude neka gredu doma.

- Reka san ti, ne mišaj se, doture.

- Našli su jin - jopet će pošćer - našli su jin, paĉe, i sliku Lenjina.

- A sliku krajevske obitelji nisu našli, an? - Nisu, reka je postolar da on to ne dupera. - Ne znaš ti te dvi mutrije, moj doture. Kad jin

se smraĉi prid oĉi oni bidu ka ništa mogli izbuţat avijatiĉara i uĉinit u papar reoplan.

- Oli si pijan, oli si lud - odrebati mu likar. - Doša reoplan, a on zatvara svit. Daje onako došlo deset reoplani, ti bi ĉilo misto da zatvorit.


- Sve mi se pari, doture, da si i ti sumjiv. - E, boga ti, da ne bi zubiman prikla toga tvoga

pilota. Ajde kvragu i ti i on. I da znaš, veĉeras neću doć na ti tvoj soare u ĉast pilota. Non vado!

- A zašto nećeš doć? - Zato - naglašava je LuiĊi riĉ po riĉ - zato ĉa san

se zakleja da neću više jemat posla sa njima. Tri miseca san ţivija tamo i priznajen: jesu dobar svit, daćedu ti krvi ispod vrata, ali san mora uteć, nišan višje moga slušat da me zovedu "burazeru". Non potevo pju šentir kvešta bruta parola "burazer". Mi, ke sono un vero sinjor, un konte, dire "burazer".

Vidija naĉelnik da š njin neće izać na kraj, pa ga pustija, zato, da bi okrenija razgovor, pita pošćera:

- Je li, Andrija, a ĉa ĉini pilot? Popravja li motor? - Je, vrti jelicu. Reka je da bi mora telefonirat

u bazu. - A oli on nima radij o?

- Ne radi mu.

- Per madona, ke makinja - LuiĊi je cenija o smija.

- Pa, neka telefonira - reĉe naĉelnik.

- Ne srni ostavit reoplan.

- Neka da tebi broj - upane likar - pa ti javi. - Nemojte bit smišni, doture, ne srni odat broj

telefona od baze. To je vojna tajna. - Ke logika militar: ne smi napustit reoplan, nima

radijo, ne smi telefonirat, a jopet ne smi dat broj drugomen. Neka makne reoplan bliţe pošti! Neka ga drţi špagon dok telefonira, u jednu ruku špag, u drugu telefon.

Naĉelnik se ni tija obazirat na ove škerce, zato je zapita:

- A je li muzika spremna?

- Nije, naĉelnice, mi smo spremali marĉu funebru za paron Antonja.

- A jemate li koju vojnišku, junašku? - Nikad nan ni tribalo - reĉe kapo. - A znate li onu - zapiva likar - "Jebala Mare

soldata u ono vrime od rata"... To van je un kan- con propju militare. Mare, soldat, jubav, rat, sve je tot, ne fali ništa.

- A vi ništa ne znate svirat? A znate li "Interna- cionalu"?

- Nju znamo. Kapo se sada isprsija od sile: - Tot san te ĉeka! En ti Boga materina, svima

skupa! "Internacionalu" znate! A sad mi recite da ne znate drţavnu himnu, pa će ĉila muzika u buţu!

- Pa, znate, šjor naĉelnice - plašljivo će kapo - za pravo reć, odavna je nismo svirali.

- Ajde - prodere se vlast - viţbajte, i do po ure da ste svi isprid reoplana! A ti - okrene se pošće- ru - u uĉitejice, neka skupi dicu, neka naberedu cvića za posipat pilota. Do po ure da ste svi isprid reoplana! Ja gren doma obuć crni veštit.

Istrgne iz ruk tajnika govor: - "Junaĉe vrli, slavon ovjenĉani..." Deklamira je tako sve do svoje kuće, i kako je

bi debel zapinja je o bovanice, a kako je bi polupi-smen zapinja je u štivu.

o o o

Isprid velikeg zrcala namišćala se i kokolavala gospoja naĉelnikovica, sve se vrtila i mirila, prsila i pušćala arju da bude vitkija. Okrugla, pupaš ta, jemala je vraga u sebi koji ni moga mirovat, pa je otila ovu zgodu iskoristit, jer ko zna, moguće daje ovi pilot uznese lipo gori meju zviţde, daleko iz ove-


ga jada i miţerje. Sva se obukla ka curica, nazula nove postole, namušĉala se, napuderala, samo ni-kako ni mogla kosu splest. Provala je, ma ni mogla. Zato, bila je jidna, i okrenila se muţu i rekla:

- Ne mogu ovako primit goste - to je bija direk tni ukor na nj. - Moran poć u barbira, da mi uĉini vodenu.

Muţ, koji je namišća kolarinu i koji se deboto š njon udavija, a utegnut u crni veštit, šesan ka ba-ĉva, bi bi najradije ocova ali nije. Samo je reka:

- I ja san zaboravija poštucat bradu. Ali sad ne moremo poć.

- Ĉa je sad, zašto ne moremo? - Nima brijaĉa. - Kako nima. Nije otputova, vidila san ga jutros. - Sad ga nima. U preţunu je. - U preţun? Naš brijaĉ! - ništa jon se gorega ni

moglo desit. - Je, da san ga zatvorit. - Ĉa je uĉinija? - Predostroţnost. Tot je reoplan, tot avijatiĉar,

ko zna ĉa bi se moglo dogodit. Barbir i postolar su komunisti.

- Ma daj, pusti ĉovika, ne budi smišan. - Njanci ĉut! Dok pilot ne odleti, on će leţat

unutra.

- Je li, a ti ćeš me ondulirat? Oš li da zaraj tvoje predostroţnosti veĉeras izgledan ka raţa? - parilo je da će mu skoĉit u oĉi, tako se bila razbisnila.

- A da mu donesemo alat u preţun, pa da te tamo uredi?

- Je li!? Ja jedna dama, gospoja naĉelnikovica, pa ću ĉinit ondulacije po preţuniman! Ĉa tebi neće past na pamet!

- A da ga dovedemo doma? - napokon reĉe on. - To moreš. Smista ga dovedi - vidilo se da jon

srce reste. Pomogla mu je svezat kolarinu i omar gaje stala

turat vanka. Ona sama ni se nikako mogla odlipit od zrcala.

o o o

Tako su se zanili za briškulu da ga nisu ni po-gledali, sidili su na posteji od dašak, naslonili se na šporki zid, pušili ka Turĉini i igrali. Mekli su postole kraj kible i obisili jakete o brokvu, pa kako je bilo lito vonjali su i postoli i pišota. A naĉelnik, da bi jin upa u oĉi, sve je kašja, primišća se s noge na nogu, zija ka da će progovorit i griza riĉ.

- Brico, budi pametan. Boje ti je doć - govori i sve priko oka gleda doli u karte.

- Neću, naĉelnice; jesan li zatvorenik? - Jesi! - E, onda neću radit! Ne moš ti mene ka zatvo

renika iskorištavat, to je protuzakonito. - Brico, lipo ti govorin, platit ću ti duplo! - na

ĉelnik se ĉili smanta, ni mu bilo lako doć molit onega kojega je da zatvorit. Zato su mu misli same biţale kartan: - Duplo ću ti platit! Oštija, di gledaš, vataj tricu!

- Ne mogu pazit kad mi tot stojiš ka kandilir! Dvajset, trideset jedan, trideset i ĉetiri... - brojija je punte, dok je postolar samo gleda jednega i drugega i smija se u sebi. Gusta je gledat ovu baĉvu di stoji skrušeno i moli.

- Onda, oš oli neš? - Reka san: neću. - Daj, uĉini mi tu jubav - molija je naĉelnik - bit

će ti boje.


- Ma ĉa ti oćeš? Ja da tebi ĉinin jubav, a ti mene u preţun!

- Daj, budi ĉovik, razumi moj poloţaj. Jemaš prav ĉa se jidiš, zatvorija san te, ali priznaj, i ja koji put, bar botu u deset godin moran dat koga uvatit. Ĉa će reć oni moji gori!? Koju Gospu ĉinidu u Malen mistu: jemadu naĉelnika, općinu, pulicjo- te, preţun, a nikad nikoga nisu zatvorili. Moredu mi prigovorit i da ne proganjan komuniste.

- Ĉa ti govoriš? - zapita barbir postolara. - Razumin ja i njega, ni mu lako. - Eto, Ivane, ti si pametan ĉovik, baviš se i li-

bron - reĉe naĉelnik postolaru - znaš mislit. Lipo ti objasni svomen drugu da od tega ĉa san ga za tvorija nima nikakve šćete.

- Kako nima, a meni butiga ne radi!? - Neš ti gubitka u jedan dan. Pustit ću te sutra,

ĉin reoplan odleti. Meni će moji pretpostavjeni reć da san revan u sluţbi, a tebi jopet u tvoj radniški pokret skaĉe numera. Koji bi ti bija revolucjonar da nikad nisi svršija u buţu!? I tvoji bidu mogli pomislit: neš ti revolucjonara o slake vode! Ovako, ti si muĉenik, proganjan, još bi mi mora reć: fala, naĉelnice! A ti, tovare, neš da mi jubav uĉiniš. A, onda, i zaraj ţene. Znaš i sam kakve su ţene. Izist će me ne bude li jon kosa naricana. Pojdi, brico, s menom, boje ti je.

- Za dišpet neću. Jedino ću je ondulirat u moju butigu!

- Dobro, kad je tako - razbisnija se naĉelnik - onda ćemo drukĉije! Pušćan te doma i svagdi ću razglasit da san falija kad san te ujapsija, da si revolucjonar od sete kolpi i da bi po tebi kapitalizam moga durat 77 mijardi godin. I nikor te više neće štimavat! Eto ti na!

Ovo je već bilo drugovaĉije, ovo se ni moglo po-dnit, bili su to takvi argumenti da bi prid njiman pokleka i veći eroj ven barbir. Zato se zamislija, posta mekši, kad je reka:

- Ajde, ajde, nemoj se sada jid.it, naĉelnice! Dobro, kad vas u moju butigu uredin jopet me zatvori.

- A, neću! Pušćan te i ajde smista vanka, nisi više zatvorenik! Tebi, postolaru, svaka ĉast, ti si antidrţavni i antinarodni elemenat na svomen mi stu. Tebi kapa doli.

- Neću, neću izać iz preţuna - vika je barbir i tuka šakon o posteju. - Bome neću.

- Oš, ne boj se, oš silon, ako neš milon. Aj ti u svoju butigu. Tebi ću, moj pošteni postolaru, reć ţeni da ti donese veĉeru i vino, i poslat ću ti druga za briškulu. Ti, brico, nemoj mi infetavat pravega revolucjonara. Marš vanka! Ivane - obrati se jopet postolaru - kad god ti bude tribalo prišapni mi i ja ću te dat uvatit. A tebe, brico, brišen iz knjige sumjivi. Sad se moš upisat jedino u bratovštinu.

- Kurbin sine, nikad ti neću zaboravit, proparat ću ti noţican tu mišinu!

- Samo ti priti, ko te obadaje! Pojdi u butigu, eto mene sa ţenon.

- Boga! Neću radit, vrati me u preţun! - Ĉa sad oš? Oš li mi doć doma, a? - Ajde oću, ali da me jopet zatvoriš! - Takvoga te oću. Evo ti - zavuka je naĉelnik

ruku u ţep - evo ti kjuĉ od preţuna, pa kad se vra tiš zakjuĉaj se sam.

- U redu, naĉelnice, kad je tako. - Jesi li vidija daje ispalo na moju!? Ĉa smo se tribali

karat, kad moremo jedan drugemen pomoć ka judi.


I tako, svak je doša na svoje. Naĉelnik je posluša svoju ţenu, brico je posluša naĉelnika, a naĉelnikovi-ca svoga vraga. Brico je ispa i revolucjonar i zaradija je, naĉelnik je dobija dobri glas i kod oni gori i kod ovi doli, a gospoja, ona je dobri glas uţivala otprija.

o o o

Spustila se crna, gusta, lipljiva noć. Ĉilo misto spa-va, a sviće goridu samo kod oni ĉa su se jušto vratili sa soareja. Škure su prikuĉene, da ne uletidu rau-šuni i da ne štipju ţene i cure ĉa su se razgolacale po ovoj sparini.

U LuiĊev stan, di je još vonjala spiza od veĉere, svitlo na kantunal, onod di on leţi okruţen librima. Navrj svi Leopardi, a odispod sve libri iz taljanske klasike. Nje-mu u rukan Dante, i on ĉita verse u po glasa, vidi se uţiva posli igre na balote i steĉenoga pršuta. Ko bi se uspeja na teracu pa provirija kroz ponistru uviri bi se daje likar ĉovik o svita. Ĉita on ĉita, obuĉen u jaketu o pidame a doli gol, kadgod tiše i kadgod glasnije, ovisi o tomen ĉa ĉini njegova Bepina. A ona, ka vila u spava-ćicu, na drugi kraj posteje i sva se pritvorila u uvo, ali ne da bi ĉula ono ĉa on ĉita, vengo ono ĉa se dogaja u naĉelnikovu kuću, di je svršija prijem u ĉast pilota. Ka na iglican je. Pa kad je zasvirala sa gramofona pisma "Sedila sam za mašinom, šila sam, šila sam..." sva se stresla, da je pod njon zaškripjala koćeta. To je likaru dozlogrdilo, pa zareţi na nju:

- Daj, makni tu nogu, per la Madona, ĉa me badaš!?

- Skuţaj, LuiĊi, nišan tila, sluĉajno san... - izmo tava se ona.

- Ako si se upalila, pojdi u banj, mekni ladni oblog, mene pusti na miru -jedva se svlada da ne plane, i jopet je ĉita.

- A da je doletila koja cura, iša bi na prijem, je li? - Ne, ne bi iša, i ţenske su mi se njijove zamirile. - A kleja si se da nisi nijednu tamo taka! - Je, jesan pa ĉa! Bija san mlaji. Nisam moga tri

miseca ţivit bez ţenske. - A ĉa je bilo, LuiĊi, reci? Ĉa je bilo s onon ĉa ti

se zamirila? - Njente ni bilo, ĉa će bit. Vaja reć pravo, mala ni

bila za bacit. Aveva, koţi ĉiĉoni, propju te ĉinila voju. I, ja š njon u posteju da ću uĉinit posal, a ona mene zagrli i šapje mi na uvo: dojdi, pilence moje. Asti Boga, ka da me kogod sikiron udrija, sve mi je palo. Mi, dotur LuiĊi, vero konte ki študjava djeci ani a Pa dova dire: pilence moje! Omar san je potira.

- Eto ti na, baš mi je drago! A, kad san te ja uvridila, kad san ti ja rekla: pilence moje?

- Još ti samo to fali! - napne uši, digne bokun glavu i pusti je past. - Ke bela kancona. Ramona, ti digni nogu do plafona... Daj, zatvori tu ponistru.

Bepina se pridigla, išla je do ponistre, ali ne da je zatvori, vengo da izajde na teracu. Naslonila se je na ogradu i stala slušat napeto ka puška.

- An, tot smo ga! Moj LuiĊi, samo da vidiš! Na- ĉelnikovica privrće oĉiman ka pupa i faćka pilota i, ĉa san ti ja rekla! Potirala je goste da more ostat š njin. Eno joj muţa doli, ĉuva reoplan, bidni ĉovik. Koja furbaćona, kako gaje špedila, an?!

- Ma, oli si maska, kako to vidiš? - Jeman kanoćal u ruke! Ajme, brzo, LuiĊi, pari

mi se da se grlidu. - Oštija, ne daš mi mira ni u ponoća - zastenja

je likar, ali je isto kala noge s posteje i izaša vanka na teracu: - Daj kanoćal. En ti Boga, ĉa su se za- ĉiĉali! Ma vidi!


- A on sidi sa pulicjoton, ĉuva reoplan! Kretino! - A ĉa je, ĉa si se uzdrćala, ne stiska tebe, vengo

nju? - Velika je vlaga, LuiĊi, friško mije. - Onda, ajde u posteju, nazepst ćeš. Ako neš ti,

gren ja - da jon je kanoćal i uteĉe u posteju. Vazeja je u ruke Dantea i nastavija ĉitat.

- Je li, Bepina, a ĉa sad ĉinidu? - pita je a da ni diga oko s libra. - Jesu li se poĉeli svuĉivat?

- Nisu, samo se jubidu i pipadu. - Ti Boga, ĉa ĉeka, koji je on soldat, ĉa se liţe!

Ajde, udri, muški, bogati, dage oljo! Neka dimi! Jo, Bepina, kad san bija mlad, kad san bija njegovi godin moga san na nj obisit sić vode, altroke soldat!

- E, bidni naĉelnik, kad bude ulizat u kuću, morat će se dobro saget da mu rozi ne zapnedu.

- Ĉa sad ĉinidu? - Eno, jušto su se zagrlili i povukli. Udunili su

sviću, sad se ne vidi ništa. - Ajde, uduni i ti, i smiri se lipo. Drugi put kad

dojde reoplan, ja ću ga poć ĉuvat. - Ne bi to ja uĉinila za sve miljune, nišan ja ka ona. - Boţe saĉuvaj! - Ĉa to govoriš, LuiĊi? - Njente, ĉitan verše. Izvalila se na posteju, ali ovi put malo bliţe

LuiĊu, i sve ga gleda, gleda. A on njanci da bi je obada, ĉita i ĉita, ka daje ona komad driva. Bilo je bit će barenko dvi ure poza ponoća kad je udunija svitlo i okrenija se na livo. Deboto je zaspa, i bi bi zaspa da ga nije trgla.

- Je li, LuiĊi, kad ćeš me odvest prid oltar? - Sutra, oli prikosutra, kara mija, ĉin izvadin

dokumente. Samo me nemoj badat nogan.

Bepina je samo uzdanila i stala se privrćat po posteji. Ni jon bilo lako, tribalo jon je još barenko po ure da sklopi oĉi i zaspe.

o o o

I tako, kad ĉovik posadi špicu cate, raĉuna na to da će mu cata rodit, i rodi, bome. Nego ĉa? Sve je po zako-nu, i ĉa je poĉelo mora i svršit. Mora bome, nima dru-ge. Tako je u cilon svitu, tako i u našen malen mistu.

Naĉelnik je sidija, ka i uvik, za svojin stolon i trusija ţmule. Likar, ka obišno, igra je na balote, trka je zjogon da gaje milina bilo vidit, gaĊa je ka iz topa, bonbizava, vaja, dava upute, vika, bešti-ma, sve ujedanput. Belina je lizala svoju paštu i ležala, pod stolon, od fjake jedva je mavala repicon na mušice. Tajnik je igra na šah. Pop, fala budi Gospodinu, kibicira je i miša se u igru. Sve, ma baš sve je bilo isto ka i uvik.

- Roko - traţija je naĉelnik kamarjera - Roko, daj još jednu, i platit!

- Omar, naĉelnice, omar! Jemali ste, jemali ste, ovi, dvanajst krigl, s ovon trinajst. Je li tako?

- Kurbin sine, pitan te za pineze, ne za krigle! - buga je šakon u stol i, ka i uvik, svi su se stali cerekat. Guštali su šta ga štucigaje.

Ujedanput, ĉili uznojan i mokar, vas vruć ka friški kruv doletija je pošćer i sta vikat:

- Doture! Naĉelnice! Brzo, brzo, gospoja će svaki ĉas...

Likar se uspravija s dvi balote u rukan, vas jidan. Priša je naĉelniku, odmirija ga, prisika ga oĉima, bi bi ga baloton u glavu udrija da je moga.

- A ti, nisi se moga ustrpit, pa ga napravit deset minuti poslin, da mogu svršit partiju. Roko, da mi balote nikor ni taka!

Miljenko Smoje

- Ka u trezoru su, doture, ne bojte se. - E, moja Belina, ni ti ne moš opoĉinut. Tišĉeć kajiš od Beline, kad se već uputija, reka

je naĉelniku: - Ĉa je, ĉa si se obisija? - Nije li u mojin godinan malo kasno jemat dicu?

- upita gaje dok je stiska ţmul i priginja glavu.

- Ti boga, da kasno! A jedan ingleški admiral dobija je sina u sedandeset petoj godini. A jedna Francuzica se tamplirala svaki dan do osandesete. Ni mogla njanci jedan dan bez muškoga. A tebi kasno. Napravit ćeš ti još kojega, viruj ti meni

- okrenija se i potega Belinu za sobon. Uša je š njon u lad, provuka se ispod odrine i

reka za se: - Napravit ćeš, ako još koju botu pade s neba

reoplan.

SODOMA I GOMORA

Ka i svako jutro, i ovo je ulizalo u LuiĊevu ko-moru kroz škure. Svi tlo je kroz dignute grilje tuklo drito u likarevo ĉelo i u kantunal, di je sta Dante, raskriljen još od sinoć. Odispod Leopardi, a šoto njega još nike knjige. Doli, kraj koćete, na pod ţmul s prs ton vina i cavate.

Ĉu se motor leuta, u susistvu je piva pivac, ni-kor je zva i beštima, a tamo iza nikog zida reva je tovar. Malo misto je trio krmeje, budilo se, tribalo je odit u poje, tribalo je polivat lozu, iskrcat ribu, otvorit butige. I koje god moga, ustaje iz posteje. Ko je god bi zdrav.

Zato je likar spava ka malo dite. Zna je da će se tek oko osan uri javit prvi bolesnici, moga je spavat još barenko dvi-tri ure. I spava bi, da vrag ni tanta njegovu Bepinu, ĉa je uvik bdila nad njin, da je ni tanta ustat i poć do ponistre pa zatvorit škure, koje su zaškripjale. Ukoĉila se namistu, sti-skla je zube, ukipila se - pa jopet stala zatvarat. I, nego! Zaškripjalo je još jaĉe. Digla se na prste, sva se stiskla, tila je šmugnit u kuţinu da ne probudi


svojega LuiĊa. Jušto je stala kraj vrat, kad se on javija:

- Ne triba ti se libit, ostavi, Bepina. - Spavaj ti, spavaj još malo - sva se, jadnica,

pripala. - A sad je gotovo! Ki pol pju dormir? Sad moš

šuškat koliko te voja.

Pruţija je ruku i uţga radijo, vrtija je botun:

- Sad ćemo ĉut koja je drţava noćas kapituli rala. Ĉula se pisma "Lili Marlen", pa niki sving, a onda glas: "Holandija je noćas obustavila nepri jateljstva. I, kako javlja glavni stan voĊe Reicha, raĉuna se da je nakon što je ĉitava Holandija bila pretvorena u veliku klaonicu izginulo najmanje ĉetvrtina holandske vojske. Saveznici su potvrdili vijest o kapitulaciji Holandije."

- As ti Boga, ĉa padaju ka gnjile kruške. A Ame rikanci, nesriknji peli rosi, samo gledaju! A daćedu mi i Rusi indiric.

"Njemaĉki avioni noćas su ţestoko bombardirali London, a engleski bombarderi tukli su Bremen."

- Jopet pošteno: jedan jedan!

"Fjord pred Narvikom pretvoren je u pravo gro-blje brodova. Vide s vršci jarbola 18 transportnih brodova, osam njemaĉkih i šest britanskih razara-ĉa. Raĉuna se daje ovdje utopljeno najmanje 2600 mornara."

- Ka Gospe, lipo su se usidrili! - LuiĊi je upra rukan u štramac i zdiga se, seja je.

Sluša je dalje: "Predsjednik dr. Maĉek daje upute za općinske izbore. U svojoj okruţnici dr. Maĉek istiĉe da ovi izbori nemaju politiĉko znaĉenje..."

- Ĉa to jema novega, Luidi? - Njente, Bepina, sve gre ka. po loju.

... "i da kod kandidata u prvom redu treba gle-dati poštenje, nesebiĉnost i njihovo shvaćanje go-spodarskih potreba općina".

- A koja je to drţava pala noćas? - Holandija, Bepina mija, pala je, udrila se malo. - Evo, LuiĊi, malo limunade - rekla mu je kad je

ušla kroz vrata. - Donit ću ti kakao i pandišpanju. - Neću kakao, stislo me, dva dana nišan iša na

stranu. Daj mi kafu. - A, je li, LuiĊi, di je ta Holandija? - Daleko, moja Bepina, lipo gori. - Koliko daje od Triešta? - Ka do Triešta, pa još deset puti. - Onda, moj LuiĊi, ne razumin, ĉa se ovi naš

svit jur pripa? Jema rat, da prostiš, ĉa prdit dok dojde u naše misto.

- Na vrata je već. Nima uteć, moja Bepina. I kad se ovako koju najkulturniji narodi Evrope, ĉa će tek bit kad se uvati naša Ċente balkanika.

- Ajme, gotovi smo! - Ne boj se. I jopet je ništo klapala i šuškala u kuţini. - Kakao, reka si. - Ne, šenpjo: kafu! Muĉala je dobru po minute, deboto se ni ni

ĉula. A kad je zinila glas jon je drća. - Hitler će nas osvojit, je li? - Bome. Ko će ga fermat? Oni naĉelnikov avija-

tiĉar?

- Ajme, svi ćemo svršit na gingolu! - zakukala je. - A ĉa bi jija za obid?

- Zakoji pulastra, pa ćemo jist - pušća je dim od španjuleta drito gori i grata trbuj. - U se, na se, poda se, to ti je ĉila filozofija.


- Ti tako govoriš - puvala je i uzdisala. - Je, a na "poda se" si, bogami, zaboravija - zdigla je prsi i kalala ji.

LuiĊi je ugasija španjulet i namistija glavu na kušin.

- Ajde, ajde. Teško vrime, a njon monade tuĉu po glavi.

- Kad ćeš me, LuiĊi, odvest prid oltar? Poginit ću nevinĉana.

- Vinĉana oli nevinĉana, isto ti se piše. I Belina se probudila, gratala je nogon i tukla u

vrata. LuiĊi je naćulija uši, ujedanput mu je po-stala kuška vaţnija od ţene.

- Bepina, za gospu, otvori jon, kako je moš pu- šćat da ti stoji ka prosjak prid vratima!?

- Išporkat će mi palkete. - Ti ćeš oĉistit. Ĉa ćeš ĉinit ĉili dan, gratat mandu? - LuiĊi, LuiĊi, voliš ti nju višje nego mene - do

šle su jon deboto suze na oĉi. - Volin ja vas obe dvi jednako. Usta je. Najprin je iša u zahod, a onda je sta

obuĉivat robu: mudante, maju, biĉve i tek šum-prešanu košuju. Malo poslin izaša je ĉist ka sunce, šesan. Bepina ga je guštala gledat kad je koraĉa niza skale. Nima ovakega ĉovika, mislila je, nikor nima ovaki šest.

o o o

"Dobro jutro, doture, zdravi bili, doture, jesmo li, doture, uranili, a, evala, evala, ţivili", pozdra-vjali su ga dok je seta rivon, a on jin je odgovara. Zaustavija se kraj jedne gajete pune rib, naslonija nogu na bitvu i sta gledat ĉovika di grabi rukan ulov i meĉije ga u kasete.

- Ĉa je, kako si, a? - upita gaje odozgar.

- E, dobro jutro, doture, pozdravjan vas - uspravija se i maka kosu. - Ni mi dobro, kupi se u prsi.

- Pa ĉa da se kupi? - Oćete li me viţitat? - Ne triba te viţitat, moj Prošpero, to je bulsa. I po

kojni ti je otac od bulse partija. Bulsavi ste po raci. - I nima lika, doture? - A, moš vazest pet-šest ijad dolori i za prominit

arju poć pet-šest godin u sanatorij u Alpe. Ne boj se, Prošpero, još ćeš ti durat koju godinu.

- Samo koju godinu!? - A ĉa bi ti tija, ka Matuzalem!? Manje puši, ma

nje bumbi. Kašji, pjuji, vazmi koji kućarin meda. - Fala, doture - gleda ga je di pripalije španju

let. - Evo van friški barbuni, pa vazmite. - Ti si, Prošpero, imbeĉile. Di ću s ribon, u ţep?

Odnesi Bepini i reci jon da ne triba klat pulastra. Na, vazmi ti jednu - pruţija mu je španjulet.

- A rekli ste mi da ne pušin? - To ti govorin ka dotur, a dajen ti ka prijatej.

Budi miran, znanja kad ću te viţitat, ništa se ti ne boj. A ti, Galileo, ĉa si se ti inkanta, ĉa jope nismo na more, a? - okrenija se LuiĊi ĉoviku koji je sidija na jednemu lipemu trabakulu na kojen je pisalo "Slavni".

- Rat je sve rastira, nima furešti. Ĉa ću? - Ukrcaj teret, oštija. - Bogati, ka da san lud, da me šotomarini poto-

pidu - nabija je kapetansku kapu i ĉinija se vaţan. - Puno ji je more.

- A ĉa barenko ne kalaš mriţu? - Ništa mi ni drago, vidi oni oblak, mogla bi lako

nevera. - Slabo ćeš ti tako, kapetane.


- E, neš ti. Bravura je ţivit bez lavura. LuiĊi je manija rukon i slega rameniman. Sva-

šta li je na svitu, ĉega sve nima u ovo naše misto, majko moja, reka je u se i zaputija se u barbira.

o o o

Upa je u brijaĉnicu, a Belina za njin, jušto kad je bila besida o reoplaniman, brodiman, razaraĉi-man i bonban. Od onod di je sidija niki stari ribar ĉuja se glas ka da izlazi iz badnja:

- Smišnoga ratovanja, ja, judi, ovo ništa ne razumin. Brico, koji je brija ĉovika na kojemen se omar vidilo daje ţivija u Amerike, ima je reloj o zlata, velik ka kapula, niki prsten na ruku, pa gaće na rige, i ko- šuju kratki rukavi, okrenija se i zamava britvon.

- Ĉa misliš - reka je - ĉa misliš da ti je ovo ka za prvega rata u vrime Borojevića i Potjoreka?

- Tuĉedu se padobranin, reoplanin, tankiman, a na fronti jedan drugemen kroj idu ţepe i jema bit ko uĉini više ti ţepi ti dobija rat.

Na katrigu di je sidija naĉelnik vidila se novina, "Novo doba", bija je sakriven iza nje, i moglo se proĉitat "Poĉela najuţasnija bitka u historiji svije-ta", "Proširen njemaĉki dţep prema La Mancheu", "Milijunske armije vode bitku na malom prostoru", "U Rimu najavljuju ulazak Italije u rat", i sve tako. Iza njega na zid visila je karta Ċeografika Evrope. Brijaĉnica je parila ka glavni štab.

- Ostavi ti ţepe, nisu ţepi vaţni - upa je batelant s brojen na kapu. - Rat će dobit ingleška škvadra. Ulizla je iz Sivernoga mora u Škagerajc i Kagetat, da ozgar zatvori i bombiza Njemce.

- Ma koji Škagerajc - upita gaje pošćer - di ti je ti tvoj Škagerajc?

- I ti si mi niki pošćer? To ti je kraj Danimarke, 1L

pogledaj, brico, na kartu, je li tako. Sto puti san navigava, znan.

Brico, stari komunista, koji je pratija sve visti, ţabi je nos u kartu.

- Je, jema prav. Tot je. - Na drugu bandu pogledaj, tot ti je mali škoj

Kelgoland, a dva prsta niţe Amburg, a to ti je tu- deški Triešt. Tot će se flote inkontrat i uĉinit veliki šturum. Pari mi se ĉut kad Ingleţi raspalidu iz miljun topov, sve ćedu dignut u lagum.

- Rusi, judi, samo Rusi mogu radni narod Evrope šalvat. Pametan je Staljin, ĉeka on da se imperjališti izmeju sebe pokojedu i istrošidu i onda će ji dešvat - barbir se ĉili isprsija.

Deboto je i zaboravija na posal, mora ga je oni povratnik dobro potegnit za rukav.

- A e, bilo bi ga tot da nima Amerike. Dolori, dolori, moj sinko, dolori dobijedu rat. Hitlera sad nikor ne more fermat, a kad Amerika makne prston

- gotov je. - A ĉa ne makne? - pita gaje barbir. - Oli jon je priša!? Sad sve fabrike ĉinidu reopla-

ne, vapore, tanke i sve se prodaje ka cukar - odgovorija mu je povratnik - i kad sve zlato svita svrši u amerikanske trezore, onda će Amerika reć: stop, sad je na me red. Well!

- Ti Gospu, generalštab se danas proširija. Svi ka da su svršili akademiju militar Marije Tereze - likar se zacenija o smij a.

Roko, konobar, koji je do sada sta na vrata, pa izlazija vanka i jopet uliza unutra, buga je nogon u vrata i okrenija se.

- Morete vi, judi, mislit ĉa oćete, ali avijacija, samo avijacija će dobit rat. Ko bude jema više


reoplani i avijatiĉari ti će potuć. Je li tako, šjor naĉelnice?

Naĉelnik koji je do sada lista foje, puva i pripo-mišća noge zdiga je veliku glavu, nije razumija.

- Nišan te sluša, ĉita san. - Reka san, naĉelnice: avijatiĉari su glavni, o

njima sve ovisi.

Ka da gaje kogod brokvon badnija, naĉelnik se trga i zarika:

- Zašto to meni govoriš? - Tako, sluĉajno. - Sluĉajno, je li, kurbin sine, tovare od tovara. Svi su umukli, i oni Amerikanac ĉa je plaća, i po-

šćer, i ribar, i batelant koji se igra ĉešjen, i likar ĉa je sada sidija pun sapuna uvijen u šugaman. Svi su kalali glave. Bilo jin je ne samo neugodno nego i ţaj bidnoga naĉelnika. Roko je zna da gaje badnija, naj-volija bi se izvinit, ali gaje sram.

- Ma nišan ništa zlo mislija, šjor naĉelnice. - Jopet ti, kurbino kopile! Enti ĉili rod, sve ţivo

i mrtvo! - Ne vriĊajte, naĉelnice, izgubit ću rišpet. - Odavna si ga izgubija, gubo, crvu - skoĉija je i

uvati ga za gućak i bi bi ga zadavija daje Roko bi sla biji. Nego! Da nisu drugi uvatili obojicu i razdvojili ji, jema bi likar posla.

Belina je zalajala i uvukla se ispod katrige. - Cito, Belina, ne mišaj se, to ni tvoj posal! A ti,

barbiru, ĉa si se uzmuva ton britvon, još ćeš koga obrizat!

Onda je naĉelnik pogleda krvniĉki Roka i izletija vanka. U brijaĉnici se ni ništa ĉulo, samo struga-nje britve po likarevoj bradi.

- Ma ĉa san mu ja kriv, judi - vata se Roko izgu-

bjeno za patele - nišan zlo mislija. Reka san mu isto ka ĉa bi reka tebi ili njemu, svakomen.

- Ne pravdaj se, Roko, kriv si - umiša se pošćer - turija si mu pod nos avijatiĉara.

- Ja bi mu se na tvoje misto škuţa - reĉe mu LuiĊi. - I meni je sada ţaj, ali kako ću reć: skuţajte,

naĉelnice, nišan mislija na onega vašega avijatiĉa ra ĉa van je da sina!

- Ajde, ajde, jopet poĉinješ. Kriv si i muĉi. Jema stva ri o kojiman se ne govori, kretino, imbeĉile. Kapiši?

- Puno se dišpera naš naĉelnik - zavrtija je glavon pošćer. - Ništa mi ni drago, slabo će to svršit.

Išli su, onda, ća i batelant i ribar. Za njima je izaša Roko, pa pošćer, najposlin LuiĊi i, ka naj-zanja, Belina. Osta je sam barbir, ispratija ji do vrat, i onda se zagleda u onu kartu na zid ka da je Napoleon Bonaparte.

o o o

- Tu tu tu tu - vuka je mali Mirko, lipo bucmasto dite, feratu po kuţini naĉelnikove kuće, dok je slu škinja, mlada vlajina, puvala u špaker i loţila oganj.

Šporki pijati, bronzini, nozi, peruni, gradele, ma-cole, ogrisci, bokuni kruva i pandišpanje napunili su lavel do vrja. Iz tinela ĉula se larma, razgovor i smij: bidna sluškinja morala je trkat ka da dvori miljun svita. A za stolon je sidija naĉelnik, pa njegova gospo-ja, pa Bepina, pa likar, onda pop, usve pet judi. Kad je mali potrka tamo u tinel, uvatila gaje mater i me-knila na katrigu. Prid njin je bila torta sa tri šterike.

- Ajde, puši, uduni sviće! - gospoja gaje drţala za ramena i nagnila naprid.

- A di ću puvat? - upita je mali Mirko. - U guzicu, staroj babi u guzicu - izvalija je pop. Svi su pukli o smij a na ove riĉi.


- Baš ste vraţji, veleĉasni! Ajde, sine, puši u sviće. - Ajde, Mirko, forca, forca! Ovako puni, ovako -

pokaziva mu likar kako će udunit šterike. - Ajde. - Je li ovako, barba? A? - napuva je obraze ka

da će puknit.

- Vidi ga, vidi - ţvaka je i govorija pop - kad na- puše obraze isti pape. Je li, doture?

- Je, bogami, pjunuti naĉelnik. - A da vidite ĉa je pametan, ĉa mlije po ĉili dan!

- naĉelnikova gospoja je gledala milo u muţa, ali ni jon se baš dalo gledat ga u oĉi. - Svaki mu vrag pade na pamet.

- Od race je pametno, jema se na koga i uvrć, jel tako, naĉelnice? - pita je veleĉasni.

Naĉelnik, koj i je ĉilo vrime sidija na katrigu ka kip i gleda u pod, najprin je potega iz ţmula i tek je onda odgovorija:

- Je, je, veleĉasni, tako je, vi najboje znate da je tako.

Mali je puva i puva i ujedanput ugasija sviće. Svi su batili rukan, i digli su taku galamu daje sluški-nja povirila iz kuţine. Dok je gospoja noţen rizala tortu i stavjala fete na male pijate, ĉila je evala.

- Mama, ĉa je to roĊendan? - pita je mališan. - To je oni dan kad te roda Ċonila - odgovorila

mu je. - A kako me Ċonila? - navaliva je mali.

- Lipo, Ċonila te. - Letila, letila, letila je i Ċonila te - izvalila je ne-

sriknja Bepina pri vengo je prigrizla jeziĉinu. Debo- to jon je LuiĊi slomija rebro lakton.

Vidija pop daje vrag odnija šalu pa je tija okre-nit razgovor, ali ni moga. Onda, zamuka je i on. Sidili su niko vrime ka da su na sprovod.

- Donesi oni prošek, mala! Ĉuvan ga od vinĉa- nja. Sad ćete vidit ĉa je prošek.

- Svaka ĉast kuvarici, odavna nišan jija ovaku tortu - snaša se i pop.

- Bome - pofalija je i LuiĊi - bome! Bogami, ke tor ta! Prava padovjana. Nišan ovaku jija od kada san bi studente. Bepina, od nje nauĉi, neka ti da ricetu.

- Ne triba njon riceta. Zna vaša Bepina zanat. - Ne znan ja ka vi - srameţjivo je rekla Bepina. - A e! A kako biste ugodili šjor LuiĊu, on je bonku-

lović - gospoja je sada nalivala prošek. - Provajte. Svi su potegli i ka zamislili se. Parili su ka filo-

zofi, tribalo je uć u dušu piću. - Eliksir, balzam - prvi se javija veleĉasni. - Liĉi.

Daj, naĉelnice, da se kucnemo u zdravje malega! Lipo ime Mirko, Mirko, Bog ga ţivija - zapiva je, a svi za njin.

Pa su jopet nalivali i pili, zdigli se na noge i pi-vali tako ţestoko da se mali Mirko pripa. Kad su se dobro nalili, spustili su bićerine na stol i seli svak na svoje misto. Naĉelnik, koji je još pri pet minuti bi bisan ka pas, sada se smija i ĉili rascva od dragosti. Ovod, za svojin stolon, ni mora zvat Roka i rišĉat da mu oni mulac viĉe naglas koliko je popij a, ovod je moga svoju ĉast i svoj ugled ĉu-vat koliko ga voja. Pa je zato i zaboravija na ono ĉa slavi.

- Ajde ti lipo sada u posteju i reci sviman dobru noć, srce moje - milovala je gospoja sina i zdigla ga s katrige.

- Ajme, a ja mu dar nišan još dala! - skoĉila je Bepina. - Jo, ĉa san postala zaboravna, maj ko moja! Ĉekaj, Mirko, vidi ĉa ti je teta spremila. Tamo mi je u boršu.


Išla je u portik, ništo je tamo šuškala i petljala, pa se vratila s paketon. Kad ga je otvorila, uzela je u ruku dar i meknila ga malemu u krilo. Bija je to lipi, mali reoplan, s dvi jelice na kriliman i dva kola odispod.

Mali je zinija i omar se razbudija. Potrĉa je po tinelu, raskrilija se ka pravi reoplan i prdija justi-man, ĉinija je prrrrr prrrr da mu je sve pjuvaĉa štrcala sa just.

Gospoja se ukoĉila, provala se nasmijat, ali ni mogla, samo je sela. Doĉekala je Bepinu oĉiman ka na noţe, bila bije najradije bacila kroz ponistru. Pop je samo kala glavu i ĉeka najgore. Bepina je poĉela plakat kad je doli ispod stola LuiĊi raspali -ja u gnjat. A kad se naĉelnik zdiga i kad je bacija ţmul na pod iz kojeg se prolilo vino, pa kad je ute-ka vanka, likar je zabeštima ĉa je god moga ţešće:

- Maledeta kretina! Non te špoţaro maj! Roge ćaćine i materine, ĉa si uĉinila!

- Nišan, nišan bidna, tila san malega razveselit - zvirala je oĉiman i traţila zaštitu, ali je ni našla, veleĉasni je kašja i gleda doli, gospoja je strilila oĉiman, naĉelnik je pobiga, a LuiĊi, a ĉa će drugo, dera se na nju.

- Ĉa mene nisi pitala, ĉa mi nisi rekla?

- Ni te bilo - plakala je ona - iša si u vizite. - Znan ja tebe, zmijo otrovna, stara, podmukla,

raţo gruba!

- Nišan ništa mislila, malega san tila razveselit! - Lipo si nas svi razveselila - LuiĊi je usta, otra

tavajolon justa i izaša. - Gren ja za njin, ja ću ga smirit.

- Molim, vas, doture, ovo ni ţivot, ovo je muka. Tri godine ni s menon riĉi progovorija.

- Platit ćeš mi, Bepina, bogami, kad dojden doma. I da znaš, seli iz moje komore u svoju, da te više nišan vidija! Da mi nisi u posteju došla! - iza ša je kroz vrata i skala se, a Belina za njin.

Ni pušćala kost iz gubice. o o o

Pitaj boga koja je bila ura kad su se likar i naĉelnik izvukli iz oštarije, di su pili i liĉili rane. Misec je ka zrila cata sta na nebu i svitlija nji dvojicu kako gredu priko rive pravo u novi otel, ĉa ga je u ova vrimena straja o rata otvorila lipa, šesna i, prema oniman koji trošidu pineze, duševna ţena Roţa. U otelu, zapravo otelĉiću je jemala damen kapelu i animirke za one ĉa su ćutili straj u kosti i arĉili pineze. Tako, stali su isprid vrat kuće, na kojoj se moglo proštit "Zvizda mora", a onda su ušli unutra. Pri nji je omar došla Roţa, ĉila se rascvala o sriĉe kad ji je vidila:

- Dobra veĉer, gospodo! Zdravi bili, naĉelnice, pozdravjan, doture! Drago mi vas je vidit. Kako ste? Samo izvolite, za koje su piće gospoda?

- Sad ništa - reka jon je likar - najpri ćemo svr- šit posal. Jesu li dame spremne?

- Je, je, doture! Ĉekadu gori, spremne su za vizi tu. Ali, sedite malo, odmorite se, neće posal uteć.

- Ma ke! Moramo svršit vizitu - pravija se važan naĉelnik. -1 ako baš oš donesi nan gori malo bilega.

- I kafe, isto - LuiĊi je zagrlija prijateja i potega ga prema skalan. - A je li, Roţa, jema li koja mala bjonda, štuf san crni?

- Jema, jemala san vas na pamet, doture, sva je ka bonboncin, za lizat prste. I na vas san mislila, naĉelnice, ne bojte se, jema jena propju po vašen gustu - rekla je brzo kad je vidila da se naĉelnik po skalan zapuva.


- A jesi jin rekla da sluţbeno dolazimo, da moradu bit dobre, pametne, poslušne, oli omar šup iz našega mista!

- Sve san ja uredila, znan ja svoj posal - deboto je trkala uza skale.

Prošla je isprid nji i otvorila jenu sobu u kojon su na dvi posteje leţale dvi cure i stile. Omar jin je dala rukon mot da se diţu. Bile su obuĉene u tanke svilene kućne veste koje su zapele centuron, pa jin se vidilo tilo odispod. Na vrata od armeruna visile su mudante, konbineti, reĊipeti, priko katrig dvi-tri ligambe, nike kotule, šjalpete, a na pod i postole i cavate s bilin mufon. Sve puno nereda i nikoga vonja o pota, kolonje, jubavi i mlika. Kad su se zdi-gle i stale na noge, LuiĊi je zafišća: bile su krupne, strojne, ĉiĉate i guzate. Milina ji je bilo vidit.

- Ovo su van, šinjorine moje, gospodin naĉelnik i gospodin likar, dvi najfinije i dvi najuglednije li- šnosti u naše misto. Vi znate ĉa to oĉe reć - Roţa se naslonila za zid i isprsila.

Keti, ona bjonda, kad je vidila di dotur vadi špa-njulet iz tabakere, pruţila je ruku prema njemu, a drugon je zatvorila vestu.

- Daj cigaretu, doktore. Je li zlatna? - pokazala je tabakeru.

- Je, curo, ali ne triba ti se ništa stidit - LuiĊi joj je rastvorija vestu i pogleda doli. - Ne stidi se, mala, ostavi tako, da jeman vištu.

- A šta bih se sramila! - I ja govorin. Naĉelnik, koji ji je gleda i mirija, oblizava se ka

gladni pas.

- Tot su dvi, a di su druge? - zapita je.

- U drugoj sobi - odgovorila mu je Roţa.

- Dovedi i nji ovamo - uvatija je nike mudante, raširija ji, bacija na posteju. - I vina donesi!

Ona druga, koja ni bila bjonda, stala je uz na-

ĉelnika. - Je, gospon, kak ste vi hercig, kak ste snaţni! Tak

volim jake ljude. Bog i bogme, pravi ste naĉelnik! - Nego ĉa! Jesan! A kako se ti zoveš, a? - Frida.

- Frida! Ajde, neka si Frida. Onda si iz gornji kraji?

- Zagrepĉanka. Iz Gornjega grada.

- Vidi se da si iz fine fameje, i jema bit da su te

dobro ranili. Prosa jon je rukon priko guzice, pa lipo lipo gori

sve do ĉiĉ. LuiĊi je biţingava komoru, sve je gleda robu i zaviriva. Onda, vazeja je jedne mudante i meka ji naĉelniku ispod brade.

- Vidi kroja, ala franse. Jema bit da su cure ĉiste. - Ĉistije nego vaše ţene - skoĉila je Keti jidno i

potegla mudante. Ko zna ĉa bi bilo, moţe bit da bi mu i u oĉi sko-

ĉila da nisu došle druge dvi divojke. Jena velika, golema, a druga sitna, malešna, još bokun pa lipa. Bjonda.

- Ovo je Micika - predstavila je Roţa onu veliku.

- Asti Isukrsta! A ja san mislija da je Krajević

Marko. - A ova je Greta. - "Sva si sliĉna samo njoj, odvest ĉu te u Holivud"

- zapiva je likar. - An, bravo, Micika! - okrenija se braceri. - S tobon san svršija, vidi se da si ĉista i za te je vizita gotova. Je li tako, naĉelnice?

- Bome, doture, neka gre. A di mi je to vino, a?

- Škuţajte, omar ću donit! - Roţa se smela i

nestala.


Za njon je bez riĉi išla ĉa i Micika, vrteći fetan ka da su jon odizad dvi gume o auta.

- Asti Gospu, kad bi ovoj upa u šake! Koja od vas dupera ovu grezu kolonju? - okrenija se cu- ran. -To si ti, Keti! Koji ti je ovo paštroć? Povonjaj, naĉelnice.

- Pa, more stat.

- More za tvoj grezi nos! Dojdi, moja Greta, tebe će barba viţitat.

- Ja sam zdrava, doktore.

- Boje da jesi, ali ĉa je sigurno sigurno! Mora bit medicinski ustanovjeno. Dobro se isperi, poj u svoju sobu i ĉekaj.

Greta, koja u prvi moment nije razumila, stala je i ni znala, ĉa bi ĉinila. -Ali, doktore! ...

- Ništa. Poslušaj gospodina, pregled ti neće škodit. - A ti lipo ĉitaj i sve zapanti, pa ako me uvati

voja sutra, prikosutra sve ćeš mi ispriĉat. Sad, da vidimo Fridu - priša je Fridi, koja se uvatila naĉel nika i tila ga prodrmat, da se malo razbudi. - Ke fetivo putanjer sej mio poteštato. Ma ko bi reka, od prve pa u pravu! Tot bi i ja moga uĉinit koji Ċir.

Naĉelnik se na ove riĉi trga, diga je malo pijanu glavurdu i zakrkja:

- A ĉa je, doture, sad bi ovu, sad bi onu! Nemoj bit ingord.

Roţa je Ċonila botiljun biloga i uvik ţedni naĉel-nik nije više pušta ţmul iz ruke. Vino mu je bilo prisnije od jubavi.

- Ne boj se, naĉelnice, ovo je pikoli kapacitet. Dojdi, Frida, stani ovod bliţe svitla. A ĉa ti je ovo na vrat, ova krastica?

- Sluĉajno sam se ogrebla.

- Grebla si se. A okad ti je? - Tak, par dana. - Reci istinu, ĉa ti je to? - Ugrizel me je neki fakin. - A ĉa si jemala posla s vuciman i tigriman, s be-

štijan. Dobro, naĉelnice, jema dozvolu za rad, nima straja. A ti, Garbo, još si tot, još nisi u svoju sobu. Koju Gospu ĉekaš? Ajmo, mala! - uvatija je šotobra- co i odvuka na portik, pa tamo malo daje u komoru.

Ĉu se smij i kriĉanje, a ondar ništa. - Dojdi ti, Keti, s menon - pozvala je Roţa - po

kazat ću ti ţurnale. Pa su išle vanka. Ostaje sam naĉelnik sa svojon

curon i tribalo mu je dobri pet minuti dok je ispra-znija bocun i privatija se posla.

o o o

Nisu brojili ure, a i ĉa bi ji brojili. Brojija ji je le-roj na kanpanilu. Kad su izašli naĉelnik je piva ĉa je moga ţešće, i naslanjajuć se na prijateja, gnjeĉi-ja je LuiĊa i parilo je da će ga prilipit za stine.

- Umukni, dosta višje, ĉilo ćeš misto razbudit. Ĉa će svit reć!

- Ĉa će reć: likar i naĉelnik su pijani. Ako jin je krivo, neka me višje ne izaberu!

- A koga ćedu izabrat nego jopet tebe: ti moš po pit najvišje, moš najvišje izist, moš lajat najvišje, govorit monade, ne razumiš se u ništa, najveći si rogonja u ĉilo misto, a ĉa oš naĉelnik si ka bog. Ne fali ti ništa!

- Doture, gubiš rišpet! Sve mi moš reć, ali nemoj to o rogo nj i.

- Skuţaj, pijan san, nišan te tija uvridit. Ali, moraš se pomirit s tin. Nisi moga jemat diĉe, i sad si rišija pitanje naslidnika, i budi miran.


- Ne mogu, ostavit ću ţenu. - Šempjo, ako te privarila, neće višje. Dovedeš li

novu, jopet će te tokat sve iznova. Došli su na mulet. More ka uje, bonaca, nigdi

bave. Naĉelnik je sta na kraj i poĉeja pisat, pustija je vodopad da su sve skakale male iskre i biţale u mrak. Onda, kako ni likar ni tija bit mulac i on otvori špinu.

- A deto Marko Polo ke maj višto un dalmato ki piša solo. Jo lipo lije ţivit.

Dok su tako štrapali u more guštajuć slušat muziku svoji instrumenti, ljuljali se naprid-nazad ka da će past u more, izvirili su iz kalete barbir i postolar. Došli su iza nji i stali ji gledat. Nisu rekli njanci beside, samo su muĉali. Pa kad se naĉelnik okrenija, onako s odbotunanin gaćan, zinija je, ni moga virovat oĉiman.

- A koga to vidimo? Ĉa je, gospodo komunisti! Oli se vraćate sa sastanka? Radite vi, an? Rušite drţavu!

- Bome - reka mu je barbir - mi se pripremamo, dok drugi loĉedu i kurbadu se.

- I tako ćemo svršit na isto - odgovori mu je naĉelnik.

- Ko proţivi, vidit će. - I ja govorin - promrmja je likar i muĉija se sa

botuniman. - A znate li vi - raširija je postolar novine - ĉa

je novega? - A kako ćemo znat? - reka je likar. - Ĉitaj. - Proštij mi ti, oli ja vidin po noći, ka da san ja

maska. Eno ti feral. - "U Beogradu i Moskvi" - štija je postolar ozbij-

nin glason - "otvaraju se trgovaĉka izaslanstva s di-

plomatskim prerogativima. Ugovor stupa na snagu sadašnjim objavljivanjem. Kraljevina Jugoslavija s jedne i SSSR s druge strane pobuĊene ţeljom da stvore trajne uvjete prijateljstva"... ĉuješ li, naĉelni-ce!... "trajnog prijateljstva i suradnje putem uspo-stavljanja gospodarskih odnošaja izmeĊu obiju ze-malja i njihovih naroda donose slijedeće odredbe".

- Dobro je ovo, bogami! Sad nas ĉuva "medo"

- likar je uvlaĉija košuju dok je govorija. - A ko će, ako neće tvoj. Sad smo ka u škatulu

- naĉelnik je tresa glavon da se razbistri. - U škatulu - zavika je barbir -je li, a kad si me

zatvara! - Aj kvragu ti i ko te zatvara! Jesi li se sam za-

tvorija? - Jopet mi triba pisat - upa je likar - ovo me

uzbudilo. Sada su mu se pridruţili i postolar i barbir, pa

je u tri bilo slaje i muzikalnije. - Ţaj mi je, judi, ja višje ne mogu. - Bit ćeš malo pija. - I nišan, bogami, potega san. Nikor je poĉeja pivat, a onda su svi upali, pivali

su "Budi se istok i zapad". Zamarširali su put mi-sta, zagrjeni.

Prošla je deboto ĉila noć, već se poĉelo razdanji-vat i zviţde trnit, a još su likar, barbir, postolar i naĉelnik arĉili po mistu i pili vino di god su stigli. Revali su pisme, jitali kvake, voltavali jedan dru-gega, zafrkavali se i potizali, uzbunili su deboto sve spavaĉe. Postolar i barbir, koji su ji srili, nisu ji se mogli deliberat, morali su š njiman lokat, ĉa in, ruku na srce, ni ni bilo teško i ĉa jin je išlo od ruke. Tako, i oni koji je bi vlast i oni koji je bi


protiv nje išli su šotobraco, ka da su najskladnija braća. Sve dokle ujedanput ni nesriknji naĉelnik pa ka bija na tle i tako osta.

Ni ga ima ko zdignit, ni ga nikor ni moga zdi-gnit, pa su lipo seli na zemju. Ali, likaru isto vrag ni da mira, makar je bi pijan, pamet mu je radila i polako se usta, potega za sobon nji dvojicu pa su nestali malo tamo iza kantuna, di su ništo boga-vali, vikali, puvali, a ondar su se vratili sa stolon od biljara na koji su jedva zdigli naĉelnika i legli ga ka mrĉa. A kad su ga tako namistili ka na katafalk poĉeli su ga vuć. Jušto su pivali "Pokoj viĉni", kad su naintrali na ĉilu damen kapelu.

-Ajde, cure, uprite i vi malo. Upiraje i on dosta, a? - naredija jin je likar. - Ajde, uţgite mu kraj glave lumine.

- Bogati ĉa je teţak - puva je barbir. - Jema u nj dvista kili - stenja je postolar, koje-

men se popuzla šjola i deboto je pa. - Nima ni sto pedeset. - Nima vakog prajca nadaleko. Ajde, ţenske,

ajde. Ti, Frida, zatvori mu butigu, ni pristojno da se to mrĉu vidi. Dok je Frida zabotunavala naĉel niku gaće, smijala se ka luda.

- Tako - nastavija je LuiĊi - ti, Micika, stoj mu kraj glave ka anĊel... en ti Boga, baš si kus anĊe la!... Keti, klekni ka švora i moli. Daj salpu, svezi mu bradu. Tako. Ašišti, ti, Greta, ka ministrante.

- I svitlost višnja svitlila njemuuuuu! - rika je postolar.

- Amen! - odgovorili su mu svi i popadali od smija na zemju.

A bilo je vrime kad pulicjot gre po mistu ĉinit vondu, pa je baš intra u ovi ĉas. Ni zna ĉa bi misli-

ja, vidija je nji na pod, pa naĉelnika di mrtav leţi na katafalk i zinija je. Pripa se. Mislija je daje vlast gotova, i da mu je ovi prvi u misecu zadnji, i da se jopet mora uvatit mašklina.

- Ajme, judi - zakuka je - umra naĉelnik! - E, bidan, umra je - reka mu je odozdal postolar. - Gotovo je s našin naĉelnikon - deboto je zapla-

ka barbir. - Nima ga višje. - A koji ĉovik. - A kako to naglo? - pita je pulicjot. - Pala mu kap, maloprin. Kolpalo ga - objasnija

je likar i usta. - Bidni naš naĉelnik, bidna njegova ţena! - puli

cjot se nagnija nad mrcen i zagleda u sklopjene oĉi. Oko njega poredale su se cure ka anĊeli, jedva

su izdrţale da ne zacenidu od smija. - Ĉekajte, ĉekajte, a je li ovo on rĉe? - Je, rĉe... pa ĉa! - reĉe mu likar. - Onda ni umra! - Imbeĉile! Ko je likar, ti oli ja? - Jemate prav. A bidni naĉelnik, bi je dobri ĉovik. -A koja pijanĉina, nadaleko ga ni bilo. Daj, po-

mozi nan, upri. Teţi je od prajca. Vukli su ga kroz misto. Oko njega bile su cure

iz "Zviţde mora" i drţale su sklopjene ruke ka an-Ċeli, pulicjot, postolar, barbir i likar vukli su stol i pivali "Pokoj viĉni" da te je bilo straj ĉut. I sve tako, dogurali su ga prid crikvu di je likar jušto tija po-tegnut konop od zvona.

- A ĉa je sad ovo, koje je to ĉudo Boţje?! - uje danput je pa pop ka iz neba.

Iza njega se stiska remeta, bi se baš zaputija zvonit jutarnju.

- Ništa, veleĉasni, ništa se ni dogodilo. Umra je


naš naĉelnik - likar je deboto zaplaka. - Otega papke - rekla je Micika. - Gotovo je s njin. - Amen - zakuka je postolar. - Molite, veleĉasni. Pop je priša bliţe i zagleda se u naĉelnika, meka mu

ruku na ĉelo, pa kad je vidija da je tepal i da rĉe ka krmak, uvatija gaje za jaketu i poĉe potizat na tle.

- Ĉa je ovo, Sodoma i Gomora!? Ĉa je ovo došlo na svit, di neće Bog dignit ruke od roda juskoga!? - pop je vika i upra ruke u nebo. - Šta vi, bludnice, radite prid hramon Boţjin?

- Molimo. - Pijan si, doture, koje to komedije ĉiniš? - Jesan, pijan san, isfregan, išĉiĉan, i ĉa je tebe

briga. Ti si trizan, i lipo pojdi skupit svoje ovce i ĉini š njima ĉa te voja. Ĉa se mišaš u naš posal, je li tako, Greta?

- Tako je, doktore. - Je, doture, jemaš prav - reka je barbir - ĉa se

njega tiĉe. - Ĉa je ovo, sudnji dan je kucnija - zapomaga je

pop. - I kad me Gospodin bude na strašnome sudu pita: di su ti ovce, pastiru, odgovorit ću mu: Gospo dine, oprosti, koze i jarce si mi da, koze i jarce ti i vraćan! Ko će s ovin ludin sviton izać na kraj!?

- Poĉiva u miru! - Ameeen! Dernjava koja se sada ĉula probudila bi mrĉa,

ali nije mogla naĉelnika. Tek kad su ga dame po-ĉele škakjat, polako se zdiga i seja. Vidija je oko sebe pusti svit, pa katafalk, pa cviće i šteriku, i ondar popa i remetu, pa crikvu. Uvatija ga straj, ni zna di je ni ĉa se š njin dogaja.

- Di san ovo, majko moja!? - A di ti je i misto - reĉe mu likar.

Postolar i barbir pivali su i daje, guštali su se rugat, pa su tili iskoristit ovu zgodu ĉa je moguće boje. Pop je samo slegnuja rameniman i nesta, remeta je cima konop i zvonija. Dame iz "Zviţde mora" oprostile su se i izgubile.

- Bi si ka Lazar u grebu i sad si uskrsnuja. Aj, diţi se, gremo doma, dostaje komedije.

Naĉelnik je otresa prašinu i zemju s veštita. Be-štima je, bogava, vata se za glavu koja gaje bolila. Ni zna bi li se smija ili bi plaka. Likar mu je mekni-ja španjulet u justa i zapalija.

- Doma spavat! - reka mu je. Potega ga je za ruku. Odili su simo-tamo, i sada jin se od vina mutilo, kolina su jin klecala, deboto su popadali.

Iza nji postolar i barbir uvatili su pismu "Svanu-la zora, svanuo dan". Najposlin, pivali su sva ĉetvo-rica. I tako, sunce ji je zateklo di se klataridu.

o o o

Je, ali nisu svi u ovomen malen mistu bili veseli, bilo je i oni kojiman su suze išle na oĉi, kojiman se srce paralo od tuge i ţalosti, ka naĉelnikovici, koja je sidila uz ponistru, uzdisala, grizla justa i plela. Ĉilu noć.

A ni ona ni bila najţalosnija na oven svitu, ni, ni ona prolila najvišje suz, niti se najvišje grizla. Bila je to Bepina kojoj je njeţno i virno srce skoro puklo o ţalosti. Sidila je, pa se dizala i išla na teracu, pa jopet kraj tavulina. I na kraj, kad višje ni mogla, stala je pisat.

"Dragi LuiĎi, jedina jubavi moja! Ostavjan te za-uvik, LuiĎi. Jadna, ponižena, bez časti, na sramotu rodu svome dižen na se ruku. Bila san mučenica naše žarke ipričiste jubavi."

Malo je stala, stisla rukon boĉicu veronala, uzdanila, i nastavila:

Miljenko Smoje

"Ne mogu trpit, jubavi moja, da se s ononfecom

0 načelnika baciješ u blud s najgorin kurbetinan, a da prezireš svoju Bepinu. Isto ti praštan i ne krivin te ča svoj život skončajen."

"Kakao ti je na špaker. Samo ga triba steplit". "Ukopaj me i siti se svoje vime, jadne Bepine". "I kad me najdeš mrtvu i studenu, vazmi tvoje oštre

likarske nože i proparaj jadno srce moje, i u njemu ćeš nać zlatnin sloviman zapisano: Volin te, LuiĎi!"

Pa je zaplakala, tresla se ĉila ka tršĉica. Na njoj bila vesta, duga do poda, ona ĉa je spremila za oltar, a na glavu kruna. Reĉine su drćale, braćolet se malo usika u meso, ĉila, bidna, bila je sveĉana

1 napirlitana. Ispod nje, ispod tavulina, Belina je lizala gubicu i gledala ĉa jon to gospodarica radi u ovo doba noći. Malo je zacvilila, bokun, ne puno, i zamavala repicon.

- Ajme - viknula je Bepina sama za se - ajme, zaboravila san ti dat jist! Kad najde mene mrtvu a tebe gladnu, najidit će se LuiĊi! Neka! Za dišpet neću, neću jon dat jist... Bidna moja mladost!

Vazela je boĉicu, prostila još jedan put pismo, popila tablete i onako sva sveĉana, obuĉena, ure-Ċena ka za vinĉanje, legla u posteju. Ni ni ćula LuiĊa da je već iša uza skale i ništo brontulava.

PRID NEVERU

Prošlo je jur misec dan od one velike tragedije koja je mogla našega likara zavit u crno. I da onda ni doša u zanji ĉas, pa da je ni ispunpa, da kojin sluĉajen ni bi dotur ven marangun, i da ni bilo njegove velike jubavi za nju, ko zna ĉa bi bilo, bi li Bepina ikad više toĉala biškotin u prošek ka ju-tros. LuiĊi je pazija na nju, ni da mušici da na nju pane, nego je perfin kupija i tovara od kuma Frane da jon ne reve šoto ponistre. Doveja jon je i sluški-nju, šjoru Keku, ţenu od šervicja, ţenu malo bala-vu, lajonu, da jon pomaţe i daje dvori ka krajicu.

Jutros je LuiĊi usta ranije. Uša je u banju, pritvorija vrata i ĉini toaletu. Bepina je ležala, na široku braĉnu posteju, naslonila se na dva kuši -na, na svoj i na njegov ĉa jon ga je utiska iza vrata kad se usta. Na blide obraze palo jon bokun svitla s ponistre, nos jon se produţija, justa stanjila, oĉi upale. Tišĉala je ćikaru s prošekon i s mukon gri-ckala biškotin.

Šjora Keka je došla iz kuţine, na malu gvantjeru noseći mliko.


- Ajte, pijte, šjora Bepina. Ĉa višje mlika, mliko sve ĉisti.

- Ne mogu, moja Keka, ostavi ovod na kantunal. LuiĊa mi gledaj. Brzo, izvadi mu mudante iz komona, maju, biĉve, košuju. Sve ostavi i stani prid vra ta od banja - davala je, bidna, upute kako će radit, ni jadna mislila na se. - Tako, stani tot, bliţe.

- Znan, znan, moja šjora Bepina, njiman mu- škiman triba uvik stat aptak.

Keka je stala prid vrata iza koji je likar štrapa vodon, šuška, piva i pjuva rakotinu od duvana.

- Uvik aptak - ponovila je Bepina. - Znan ja, tako je i meni doma s onon moj on

nesrićon o ĉovika. LuiĊi je provuka ruku kroz vrata. - Di je višje ta košuja - reka je nervoţasto. - Asti miša, ĉa ste šufištik! - odgovorila mu je

Keka i dala košuju. Dodavala mu je svaki put po bokun robe kad god bi on provuka ruku. Onda je stala popravjat lancune ispod Bepine i dizat kuši- ne da more šest. - Je, znan ja kako to gre! Moraš mu dat košuju, moraš mu dat mudante, dat kolarinu, dat ovo pa ono, a kome? Onomen linguzu, ĉa je umislija da je glumac, da je Hari Pil, sićate se Hari Pila kad je snima ovod i zaludija muške? I po ĉili dan se gleda u zrcalo. A ĉa je je, priznajte, kurbin sin je lip! Ma ĉa mi to vridi! Kad je sve na moje spale. Bidne ţenske!

Dok su one govorile, izaša je likar iz banja. Lipo ureĊen, obrijan, obuĉen, umiven i namušĉan pri-ša je posteji i seja.

- Sad je sve u redu - reka jon je dok je mirija pulac. - Da se ne razliniš, mogla bi se malo i zdignit.

- Kako ti oćeš - odgovorila mu je ponizno.

- Nego obećaj mi da se višje nikad, nikad nećeš •ubivat.

- Neću, neću, moj LuiĊi - deboto je plakala Be pina. Pogledala je Keku koja se motala po komori i slušala priko uva ĉa oni govoridu i bila bi je naj- raĊe izbacila vanka.

- Da si onda kada si pila veronale mislila na me, bila bi Belini dala jist - prikorija je on dok je vazimja španjulet. - Kako si mi to mogla uĉinit?

- Oprosti mi, LuiĊi. - To ti nikad neću oprostit. Kako si bidnu beštiju

mogla onako zapustit? Mogla je krepat od glada. - Oprosti mi, LuiĊi, neću nikad višje. - Obećaj mi da ćeš najprin dat Belini jist ako se

budeš trovala. - Evo obećajen. A ti meni, LuiĊi, obećaj da nećeš

višje nikad odit s onin pivaĉican i kenjerican. - Neću, neću ti ništa obećat! Viš kakva si ti. Tebi

je upalila puška i jopet si mi se utirala u posteju, pa ti je sad i to malo. Jesi li sad s menon u posteju, jesi! Pomirili smo se i dosta.

- A kad ćeš me odvest prid oltar, LuiĊi? - Ti uvik isto - njemu je ovega već bilo priko glave. - Da mi je to doţivit, bila bi najsritnija ţena na

svitu. Sve ţelje bi ispunila. - Kad ĉovik ostvari sve ţelje - tumaĉija jon je

likar - onda višje nima za što ţivit, onda mu je najboje umrit. A ja neću da ti nimaš višje zašto ţivit, ja oću da ţiviš, jesi li razumila?

- Nišan - rekla mu je i pogladila kuvertu. - Kako ću to razumit?

- Jer si kretina, pa ne znaš mislit. Pusti mene da mislin za te. Dobro promisli, Bepina, ovo je treći put„da se ubiješ. A znaš ti onu; tri puta boe


pomaţe. Ovi put smo te jedva šalvali, a drugi put moš partit.

Keka koja se motala po komori i sve slušala, ni mogla a da ne reĉe:

- Tri puta! A ja znan samo za dva! Kad je to bilo treći put?

- Ĉa je to vas briga!? - razdera se LuiĊi. - Da nije to ono priklani kad je bila bolesna

- morala je reć Keka, jer bi pukla. Uvatila je ćikaru i pjatin, pa je izašla. - Znaš, LuiĊi, da si spominja niku Gretu u snu. - Ajde, nišan to zna. - A koja je to Greta? - navaljivala je Bepina. - Bome Greta Garbo, ko drugi. Bit ću sniva film

- likar je usta s posteje i sta se spremat da izajde. Be- lina je omar skoĉila i stala kraj njega. - Gremo mi.

- A neš me pojubit? - sva se raznjeţila. Priša jon je i pojubija je u obraz, a onda su iza-

šli, i on i Belina. - Jo ĉa vas voli - istrkala je iz kuţine Keka. - Ja

gren okolo po kućan, ali nišan vidila taku pravu, finu jubav!

- Je, Keka, ne mogu se na nj potuţit. Dobar mi je ka kruv.

- Ni oni moj linĉina ni loš, ne mogu se ni ja po tuţit. A reću van ništo u ĉetr oka: kako ne radi ĉili dan ništa, samo mu one stvari tuĉedu po glavi. Mira mi ne da.

Bepina se na ove riĉi malo uţgala i oĉi su jon se poĉele penjat iz jam.

- Ma ĉa govorite, još vas napastuje? - Pa još kako! Pa kako, šjora Bepina! A di neće,

vidite kakva san! - zdigla je vestu da jon se mogu vidit mudante, duge do kolin, biĉve stegnute li -

i

ganbon i bokuni bilega mesa di visi. - Ĉista san ka sunce. I sam on ovo tilo uţiva, nikor ga drugi ni taka.

- A zna vas skuntentat? - pitala je Bepina. - Ajme, pa kako! Nima takeg u naše misto. Rojen

je za te stvari. A, skuţajte, vaš dotur, je li i on, a?... - Je, je, fala bogu. Ne mogu se potuţit. Lagala bi

kad bi rekla da mi tega fali - razgrnila je kuvertu, otkrila je noge. - Jo ĉa je ovo danas zavrućilo.

- Je, je, triba se ladit, šjora Bepina. Keka je rastvorila škure na ponistri, ušlo je unutra

svitlo. Sunce je upeklo, bilo je vruće, ĉvrĉci su ĉvrĉali i svak ko god je moga već je bija u more. Bidna Bepi-na, već jon je prazne posteje bilo na vrj glave.

o o o

Ni bilo lako podnit ovu vrućinu. Pasi su leţali ispod zida i stenjali, kokose su zdigle krila i ladile se, tovari su umukli, koze plandovale, teţaci su se zavalili u lad ispod smokve i pili bevandu. Je, ko je god mora radit ni radija, a ko ni mora radit iša se kupat. Tako i naš likar. Obuka je kostim, oni sa špalinan, meka priko vrata šugaman, na ćelu tropsku španĉeru, vazeja bocun vina, dvi indora-ne kokose, jenu catu, malo pomi, kukumari i seja u motorin. Sa sobon je poveja i Bepinu i Belinu, namistija ji ispod tende, da jin zvizdan ne popije moţjane. Bepinu je ogrnija dugin kupaćin manti-lon. Armava je brod, mota se ovamo-onamo, na-mišća kušine, cimu, meća u bukaportu piće i jiće, da se ne stepli. I ĉeka je. Pa kad je dotrkala mlada vlajina s dvi borše spize i sva zapuvana skoĉila u motorin da mu ji doda, reka je nestrpjiv:

- Di ti je višje ta tvoja gospodarica, koju gospu ĉini?


- Sad će ona, svaki ĉas - i baš se pojavila gospo ja naĉelnikovica, moglo se dovde povonjat da se je ĉila izmazala. - Evo je, nu!

- Ţvelto, ţvelto, šjora Leticija! Partijemo! Ĉa ste izašli na tu ponistru?

Leticija, koja se pojavila na ponistru, mavala je rukon likaru da ne viĉe.

- Omar, omar! - prošapjala je. - Evo sada! - Ma koji su to moti, oli smo mutavi? - Naĉelnik spava - rekla mu je vlajina AnĊa

- kaţe vam da se ne derete. - Gospu ti vlašku, ĉa si mi to rekla!? - Ništa, ništa nisam rekla, samo to da se ne derete. - Kapiši, morlaka!? Ne moš ti to meni reć! - Ma nisam to ja kazala, gospoja je. - Ali, LuiĊi, ona je bidna štramba. Viljaka - upa

la je briţna Bepina - ona ne razumi, nima ona naš edukacjun, našu finecu.

LuiĊa je ovo sve uvridilo, ni moga podnit da mu jena vlajina njemu doturu, koji je uĉija u Padovu, nareĊije neka se ne dere. Zato je udanija ĉilu arju okol i zaurla:

- Leticijaaaaa, šjora, Leticijaaaaa! - Moţete vi i grlo izderat, baš mene briga! - pu

nila je AnĊa. - Ali, LuiĊi, zaboga! - Bepina se zgraţala, uvati-

la je Belinu za gubicu, jer je i ona stala lajat. - Vi ste dvoje lipo zapivali - rugala se vlajina.

- Ma ko to - planija je likar. -Vi i pas. - Per Madona, ova je propju luda. Dok su se karali, pojavila se šjora Leticija s

malin Mirkon. Bila je ĉila okićena, jemala je niki šareni kapelin na glavu, niku svitlu kotulu ĉa se

otvarala odisprid, pa ovo i ono na se, da je bilo milina gledat. Prava dama, omar se vidilo da je iz boje kuće.

- Dobro jutro, šjora Bepina. Kako ste? Kako ste, doture?

- Puno dobro - zabrunda je LuiĊi - najškoli s ovon vašon vlajinicon. Zlata vridi.

Pridrţa je ruku Leticiji da ne pade u more:

- A dije naĉelnik? - Neće doć, boli ga glava, spava. - Šta ne kaţete istinu: sinoć je doša pijan ki zemlja

s onon droljon tamburašicon! - ciknula je AnĊa. - Daj šapu, daj šapu - molija je mali Mirko

pasa. - Daj nogu. - Jo ĉa van je lip ovi brodić, puno je lip - rekla je

Leticija ka da ni ni ĉula ĉa vlajina govori. - Je, lip je, samo ima jenu manu. - A koju to? - Sad ćete vidit - zavrtija je manicu od motora i

motor je zaprdija. - Ne pali od prve. - Vidite, pali! - Zato san i reka. Radi ka leroj - daje gas, odli-

pija se od rive i zabriva. Ni pasalo puno vrimena, a već su bili daleko, s

mista na kojemen su bili nisu mogli vidit ponistru na kojoj je izvirila velika naĉelnikova glava.

o o o

Naĉelnik je virija kroz grilje i pratija ji pogledon doklen je moga, a ondar se okrenija i seja na po-steju. Na njoj je ležala gola golcata Frida, a na sve strane nered, razbacana roba, botilje i španjuleti, smrad od vina i pota.

Mora bit da je njegov pogled probudija. Je, ta-šno, makla se i rastegla jušto onda kad je on uzda-


ni, zinula i sela. Otvorila je zakrvavjene oĉi i rekla glason ka rašpa:

- Kaj ti je sad, mili? Zakaj si tak stal? - Oli ne spavaš? - Gledam te kroz trepavice - vazela mu je špa-

njulet iz just i punila dim. - Ajde, digni se i skuvaj kafu. - Poljubi me najprije, daj mi pusu. - Kuvaj kafu, reka san ti - zakrkja je naĉelnik

jut ka ris. - A zar ti ţena nije kod kuće? - Ajde, auf, mala. Skuvaj kafu i pakuj se! - usta

je i raskreĉija noţurine. Bi je spreman zaklat, po bit vas svit, tako je barenko izgleda.

- Sad me mrziš, kroz prozor bi me bacio? Znam ja ovakva jutra. Da nisam pila, ne bih ti ni došla. Pogledaj se kakav si!

- Ništa ti nišan reka, mala, samo da skuvaš kafu! - griza je bis, kupija je u prsi.

- I da se kupim, rekao si? - draţila ga je ona. - Kidaj! - zaurla je on i zavitla ruĉetinan. Pokupila se brţe ven strila, jedva je jemala vri-

mena navuć na se vestu. Kad je bugnila vratiman, ostaje sam, seja je za tavulin i tako zabija glavu u ruke. Ni sam ni zna kako mu je palo na pamet to da privrće list po list albuna, pa da gleda u slike, onu s Leticijon u Veneciju, kad su se vinĉali, onu u gondulu, onu s golubiman, onu na brod, pa na banj di se ispeĉija ka sika a s njega skaĉe Leticija. Lista je tako i gleda u slike sve do one di stoji s onin nesriknjin avijatiĉaron ispod krila reoplana. Onda se vas infota, pocrvenija, pa pobilija, pa je vazeja albun i cilega ga raskida u komadiće.

Likar je sidija i razgovara sa Zojon, ĉuvaricon ku-pališta, isprid gabini u kojiman su se svuĉivale Bepi-na, naĉelnikovica i ona vlajina. Motorin mu se zibja privezan. Seja je u lad i pušija, ni tija da mu izgoridu leĊa, ne bi moga leţat na kosti i ĉitat Dantea.

- Kako ovo nima nikoga? - upita je. - A, Zoja? - Nima, moj doture. Naš svit se slabo kupa, a

furešti nisu došli. - A, je li, kupaš li se ti koji put? ; - A za koga? - Bome, za tvoga Zorza. - Oli ga ne znate! Ne zovedu ga zaludu Teribile.

Ne bi me ubija da se svuĉen? - Ol je on taki? - Asti, da taki! ' - Doture - doša je glas iz gabine - pripazite mi

na malega, da ne gre u more! - Ne bojte se, drţin ga na oku. I tako, Zoja, stra

šan ti je Zorzi. Likar je okrenija glavu, jer su izašle Bepina i slu-

škinja, Bepina u kupaći kostim, s velikin fjorentin-skin šeširon, a vlajina u obiĉni dugi konbinet.

- Ko bi reka da ispod one vlaške robe stoji ovako tilo!? Ti boga, sva je ka srna!

Bepina je ĉula ove njegove riĉi i omar se obadala. - A vidiš li jon šporki konbinet? - Znan i ja da bi bila boja bez konbineta. A ni

vas straj - reka je Leticiji - drţat ovaku beštiju u kući da naĉelniku ne poleti ruka?

- Nima straj a, doture. - Bogami, niste ni vi za bacit. Dobra gospoja,

dobra sluškinja, ne znaš di bi se prija mašija. Naĉelnikovica se smijala, bilo jon drago za ovi

konplimenat.


- I Bepina van je fina štatura. - Nju znan, bogati. Roko! - viknija je konobaru koji

se pojavija u kajić - pomozi mi, sam san, a nji tri! - Evo me, doture! Da ji je i višje, sve ĉedu doć na

red - zaveslaje, pa zašija i iskoĉija na kraj. - Drago mi vas je vidit, šjora Bepina, ajme ĉa lipo izgledate, lipo ste se rekuperali. I s tin kapelinon parite naj- lipja glumica.

Roko se isprsija, koţa mu se svitlila ka bronca. Bi je visok, jak, jema je lipi ţivot i sve tri ţenske gledale su ga s gušton.

- Bi si, Roko, uvik fini, juski mladić - odgovorila mu je Bepina.

- I baš mi je drago ĉa smo se trevili. Lipo, ostat ćeš s nama ĉili dan, jema spize.

- Ţaj mije, ali poza podne radin. Zdravi bili, šjo ra Leticija! Ĉa oĉe reć da nima naĉelnika?

- Ne voli se on kupat. - Znan, znan, on se kupa samo u vino. - Ajde, Roko, ti šempre isto - prikinija gaje likar.

- Sad muĉi! Aj, Zoja, ispriĉaj nan kako su tvoga Zorza nazvali Teribile.

- Ja znan zašto - reka je Roko. - Kad znaš, muĉi. Mi ne znamo. Aj, Zoja, poĉni. Seli su svi oko Zoje, a ona se nakašjala i nami-

stila, bacila vlase na time. Roko je okinija bokun kruva, seja je malo daje da mor'e virit AnĊine noge. Svi su digli glave da mogu boje ĉut.

- Inšoma - poĉela je Zoja pripovidat - jenega dana iša moj Zorzi u grad, a ja ostala sama. I, kako me bog stvorija mirnu i povuĉenu, sunce u more, ja u kuću. Ĉetr prsta krakuna na vrata, i spavan mirno. Kad, u niko doba noći - ovod su se svi stresli - eto ti niko ĉejade kroz otvorenu ponistru. Uliza, muĉi,

I

stoji, muĉi on, muĉin ja. I ĉa ćeš vidit: poĉeja se on svuĉivat, najprin jaketu, košuju, pa gaće. I, muĉi on, muĉin ja. Tuĉe meni po glavi ĉa je on doša. Ne dan mu gusta da progovorin prva. Ja san ţena na svon mistu, ne dan mu reta. I zamislite, perfin je skinija klobuk s glave.

- Ma ĉa, i klobuk! I klobuk mu je smeta? - E, moj doture, i klobuk. I di će on ven meni u

posteju. Ma ja se ne dan, drţin se duro, ni riĉi da progovorin. Muĉin ja, muĉi on. Ćutin ja ruku na kolino, ĉa je ovo, boţe moj, mislin ja, ali muĉin. Tiska se on uza me, sve me lagodi, golica, gori doli, gori doli, a ja mislin u se: Neš ti od mene riĉ ĉut, merlo, muzu viru jedan. Na lipi si se indiric namiri- ja, nišan ti ja od oni.

- Dobro si se drţala, Zoja! - Roko se smij a ka lud. - Bravo!

- I ĉa je onda bilo? - zapitala je Bepina. - I, ništa bome! Svu me izmiša, pritiska, Boţe

saĉuvaj ĉa je uĉinija od mene, svu me ruvina. Ali, muĉin ja, muĉi on, nije od mene besidu izvuka. I mislin ja u se, muzuviru, to ti je sve ĉa znaš. I, poslin jedne ure zdiga se on bez riĉi, obuĉije mudante, košuju, jaketu i pojde ća. Ja, evo, judi, ni danas ne znan ĉa je on od mene tija.

- A kako ćeš, bidna, znat - rekla je Bepina. - Ne znan, viruj mi. - A je li, Zoja, ĉa bi bilo da je onako intra tvoj

Zorzi? - pita je Roko. - A, ĉa bi uĉinila? - Njanci nemoj to spomenit! Boje bi bilo da je

nebo palo na zemju. - Ma jopet nisi rekla zašto ga zovu Teribile? - likar

se smija, sve je sipjalo u njemu, od duvana i pića. - Ma to je bilo drugi put. Zorzi je bi nigdi van-


ka, ja u posteji, a oni naš susid Tondin, znate ga bome, doša pitat fulmine, da mu je sviće nestalo. I nesriknjak, puf u moju posteju.

- Pa? - zinila je Bepina. - Zorzi ga uvatija. Ja govorin: doša je radi ful-

mini, a moj Zorzi ne viruje, namusija se, poludija! I znate li vi da on deset godin ni s Tondinon progovorija! Je li tribalo poć na intavular, je li tribalo posudit sikiru, pirju, uvik je mene šava, jer on ga ni moga ociman vidit. Eto, zato ga zovu Teribile.

- Dosta više, Zoja - smijala se Bepina - puknit ću od smij a!

Naĉelnikovica, i ona se smijala, ali ne tako od srca, smijala se kiselo.

- A ĉa vi govorite, šjora Leticija? - vrag ni da Zoji mira, morala je badnut. - Jema bit daje i naš naĉelnik Teribile, ka i moj Zorzi.

Roko je puka, izletija mu je bokun kruva iz just. A ni drugi nisu stali mirni. AnĊa, lija vlaška, cikni-la je i jedva je ostala sideć.

- Ajde, ajde, dosta smija, ajmo se malo kupat - likar ji je malo umiriva.

Ni mu baš bilo drago ĉa se diradu u Leticiju. Zdiga se i iša do broda.

Bepina i Leticija najprin su se smoĉile po vratu, pa su bokun ĉuĉnile. Ondar su se polako polako bacile na prsi i zaplivale, drţale su glavu visoko da jin se ne smoĉi kosa i pjucale su more iz just svaki put kad bi zamavale rukan.

More je bilo teplo, mirno, jušto po gustu, pa su obe od dragosti pušćale uzdahe milinja.

- Jo ĉa je lipo - puvala je naĉelnikovica ka du pin. - Jo gusta.

- Baš te rasfriškaje. Ĉa je bistro, an, ka sunce

- odmakle su se niki deset-dvajst metri, sve pola ko, plivajuć po ţensku, dok su LuiĊi i Belina ostali kraj broda, a Roko i AnĊa zajedno s malin Mirkon na plitko, na salbun.

- A je li ovo trava ispod nas - zadrćala je Bepina

- ne ĉini li van se da smo išle malo daleko?

- Oli ne vidite, kraj je blizu - rekla jon je Leticija, koja je bila malo boji plivaĉ.

- Niman ja vire u more. Ajme, straj me. - Ne bojte se, ĉa se bojite? - More me uvatit grĉ, mogu potonit. More doć

morski pas pa mi odgrist nogu. Oli ne more? - A more, bome, ne bi se zaklela. - Ajme, LuiĊi, LuiĊi, brzo, škapulaj me! - mavala

je rukan i vikala daje more štrapalo na sve strane. - Ĉa je, Bepina? - Brzo, dojdi, spasi me! - Pogledaj ti, Roko, ĉa jon je. Roko je omar skoĉija ka dupin i zapliva. Sika je

rukan more i za ĉas se stvorija kraj nje. Ona mu se obisila za ruku, ĉila se uz njega prilipila.

- Ne bojte se, drţite se vi za mene. Ajde, ĉvrsto se uvatite.

- Fala ti, Roko, kad je kraj mene muško, omar me straj projde. Ĉa san sigurna uz tebe!

Polako su plivali na kraj, a za njima Leticija. Roko je gusta, moga se pokazat prid ţenskan, i ka dobri plivaĉ i ka kavalir. A bome, bi je i jedno i drugo. Samo, ono ĉa je vidija ni ga veselilo, likar ga je zafrka, posla ga Bepini, a on se, kurbar jedan, uvatija vlajine.

- Vuncut jedan, ni zna di će!

LuiĊi je ĉilo vrime miri AnĊu i ni se moga na-gledat njezina tila. A kad ga je stopila, kad jon


se konbinet prilipija uz ţivot i pokaza ĉa ima i ĉa nima, krv mu je udrila ţešće u glavu ven zvizdan. Makar je volija Bepinu i sve bi da za nju, a on je nju volija doma, u kuţini, na balkon, u komoru, kad kuva, kad zalije pitare, ovod na banj, di je bilo lipji ţenski, boţe moj, letilo mu je oko svud.

- Ajmo se mi dva pomirit - reka jon je. -A, mala? Doša je blizu nje i sta gledat di se ona bućka

skupa s Mirkon. - Kako se ono ti zoveš, an? - Ja sam AnĊa. - Oli se sve ţenske u Vlašku zovu AnĊa?

- Nije. Ima i koje i nisu AnĊe - ĉiĉe su jon isko ĉile ka dva limuna, i da mu ji je bilo cidit!

- Najde se koja, govoriš, koja nije AnĊa - gleda je priko oka Roka i Bepinu di se primiĉu. - AnĊo, AnĊelijo, a kako to da ti ne znaš plivat?

- Nikad se nišan kupala, pa nisam mogla ni nauĉit.

- A - zagriza, je on ka glamac - a bi li ti tila nauĉit?

- Ih, puno bi to volila. - To ti je lako, a ja san ti meštar od plivanja.

Nauĉit ću te u deset minuti, i vidit ćeš, plivat ćeš ka riba. Dojdi malo ovamo na dubje.

- Neću, straj me, doktore! Likar je uvatija za ruku i potega u more. - Nemojte, pustite me. - Ništa se ti ne boj, mala, samo ti dojdi u barbe.

- uvatija je oko pasa i pokuša poleć. -Ajde, lipo, opruzi se.

- Neću, potonit ću ki stina! - Neš, ja te drţin. Tako, tako, pusti se, viruj u

me - uvatija je priko ĉiĉ i štumika i lega u more. - As ti gospu ĉa si tvrda, ka bovan. Aj, bubaj, kla-

paj nogon, pruţi ruke, pruţi dobro ruke. Tako, tako. Bravo!

AnĊa je mlatila nogan ka prakljaĉan po Cetini, puvala je, pjucala more iz just i grcala. Parilo jon se da će se udušit, uvatija je straj.

- Dosta, doktore, dosta, ajme! - Ĉekaj još malo pa ćemo se odmorit - stiska je

ĉa je moga lipje i sve je tišĉa uza se. - Barba LuiĊi - vika je mali Mirko - nauĉite i

mene! - Ĉekaj, najprin AnĊu, ona je starija. Roko, koji je doveja Bepinu i ostavija je u plitko,

gleda je ĉa dotur radi i ni moga da ne reĉe: - Mogu li pomoć, doture? - Ne triba, eno ti mali, njega uĉi. - Aj, barba Roko - skoĉija je mali i obisija mu

se za ruku. - Ajde kad si tako navalija - pušća mu je Roko da ga

mali uvati oko vrata, ali sve se okrića i gleda AnĊu. Ni mu se dalo daleko. A i ĉa će mu mali?

Bepina, koja se eto spasila iz dubokega mora i došla na kraj, ni jadnica mogla ni odanit, a već je noţ uboja. Namusila se, obisila, a kako i ne bi kad vidi LuiĊa di je lipo zagrlija onu vlajinu, a za nju i ne mari. Najprin je kašjala, kašjala, pa ništa. Ni obadava. Zdigla je glavu ka kokoš, nabila španĉe-ru, onu fjorentinsku, isprsila se, ma sve za ništa. I kad višje ni mogla, morala je ništo izmislit.

- Ajdemo, LuiĊi moj, ajmo jist, ogladnila san. - Ĉekaj još pet minuti! - I šjora Leticija bi jila. - A ko jon brani, nekaji. Roko je kamarjer, neka

vas on posluţi. Ni se da maknit od AnĊe.

Miljenko Smoje Kronika o našem Malom, mistu

Roko je, a ĉa je drugo moga, meka malega u brod i iz broda vazeja indoranu kokoš. Raširija je tavajol, vazeja noţ i razriza je na bokune, pa sta dilit.

- A vi, doture, oćete i vi? - Oli ne vidiš, Roko, da iman prisnijeg posla.

Bepina je vazela krilo i poĉela ga grist, ali neka je vrag odnese ako je ona znala ĉa ji. Gledala je LuiĊa i onu curetinu, njega di je obuvatija odispod s obe ruke i nju di bućka i kriĉi ka da je koju, a sve jon obline izletiju vanka, ka cate. A LuiĊi je, ruku na srce, za svoje godine vazeja prevelik piz, i ĉili se zapuva, ĉili iskrivija od teţine i vas je porumenija.

- Izmorit će te, LuiĊi - morala mu je reć - ol ne vidiš da tone ka stina!?

- I ti bi tonila da si ovako tvrda - odgovorija jon je. Glas mu je drća, ka daje zima.

-Doture! - zazvala gaje Zoja koja je metlon gu-rala škovace u more - da malu ne uĉite mislila bi daje pipate. Ajde, izmorili ste se, malo van je krv udrila u glavu.

Bepina, kad je ĉula ove riĉi, ni višje mogla gle-dat, skoĉila je na noge, bacila košćicu i dri to u more.

- Ajde dosta, LuiĊi - zavikala je sva briţna, ka prava ţena - vidiš da si se vas najeţija. Nemoj se igrat, more te kolpat.

Po tegla ga je za ruku da je izgubija poloţaj i pa bi da ni pušća vlajinu u more, koja se deboto udu-šila. I bi da ni Roko, spretni Roko priskoĉija pa je uvatija u naruĉaj. Bepina ni pušćala likara sve dok ni izaša i seja na šugaman.

- Di ćeš se ti s menon stavit, zelenbać jedan! AnĊa se od straja uvatila Roku oko vrata, pju-

vala mu je more deboto u obraz. L

- Samo se ti stisni, stoji Roko ka bova - i vuĉe je u dubje. - S menon moš bez straja priplivat ocean.

- Dalje ruke, Ċava te odnija, makni se! - Ne boj se, AnĊa, ol ne vidiš da te uĉin. - Bravo, bravo, Roko, jo ĉa si spretan! - kazala

mu je Bepina, sva sritna ĉa je LuiĊi na suvo. - Vraga me uĉiš, dalje ruke. - Evo ti, kad oš! - pustija je naglo i odmaka se,

a ona, ka da je vrag dere, raskriĉala se da je nisi moga slušat.

- U pomoć, u pomoć, ajme, ajme! - deboto se udušila, dobro je popila.

Bila bi potonila daje on jopet ni šĉepa. - Viš, a ti na me viĉeš - ona se umirila, a ĉa je

drugo mogla, i pušćala ga da radi ĉa oĉe. Sada jon ni smetalo da je pipa za bedra i da rukan kliţe po njoj. - Sad ĉini rukan, tako, tako. Viš kako znaš. Bravo, AnĊa!

- Jel dobro, a? - pitala gaje. - Puno dobro, ne more bit boje. Kad je malo zaplivala, kad se bokun nauĉila,

došla jon sila u glavu i jopet se stala bunit:

- Okreni se, lopove! Gospe mi Sinjske, noţen ću te proparat, dirneš li me još jednon u misto!

- Pusti je bidnu, udušit će se - dobacija mu je likar.

- Maje! - izbejila se Bepina. - A u koje te misto taka? - Zna on, lupeški sin. Pušćaj me, nesrićo jena! Roko je tako lipo namistija ruke da je moga

nauĉit ne samo plivanje, nego i ĉakod drugo, i bi, nauĉija bi je, ali se ona otrgla, poletila i jopet nagucala mora. Tek sada je Roko vidija da je vrag odnija šalu i izgura je vanka. Bidna AnĊa jedva je


stala na noge, sela je, naslonila na ruku i polako legla. Likar, ka da je to ĉeka. Omar je sta pipat pulac i srce, meka jon je ruku na ĉiĉu.

- Vidi ĉa jon bidnoj tuĉe srce, ka tiĉu. Aj, smiri se, moran ti masirat trbuj, da ti izajde voda.

- LuiĊi! - Ĉa ste se skupili, ĉa ste kurjoţasti!? Oli nikad

niste vidili likara da liĉi? - masira je, ĉilu je ispipa. Bepina bi mu najradije skoĉila u oĉi.

- Ako ste se umorili, pustite mene - navalija je Roko. /

- Lupeţu, takneš li m^, probost ću te! - To mi je fala ĉa san te uĉija! - Zapamtit ćeš ti za sva vrimena AnĊu, viruj. - Aj, dosta, LuiĊi, ĉin se more karat zdrava je. - Ma vidi jon modric, ĉa si jon ovo uĉinija? - li

kar jon je diga konbinet i zavirija. - Vidit ćete roge! - Maja san likar! - Gledajte vi svojoj Bepini pod suknju! - Jemaš prav, AnĊa! Ajde dojdi jist - Bepina jon

je pruţila but od kokose. AnĊa je zagrizla, okinila po, a s onon polovicon

pritila Roku. A Zoja je mekla metlu na cimenat i rekla:

- Roko, ni ja ne znan plivat. Oš me uĉit?

o o o

Dok su oni tako ladili noge u more i jili kokoš, u misto su se desile vrlo vaţne stvari koje su uzbunile sve ĉa je bilo ţivo. Pulicjot je vodija vezanu ţenu kojoj su vezali krepanu, zaklanu kokoš oko vrata. Vodija je priko rive, pa uz kalete, priko cilega mista, a pusta dica za njon. Di god su prolazili, judi su izvirivali na vrata, na ponistre i terace, ţene su rastvarale škure,

I

micale koltrine i gledale. Dica su se derala: Lupeţice, lupeţice!... Jedan mali tuka je u raminu ka u bubanj, bilo je to ka u ona vrimena kada su palili višćice.

- Misusovo, ĉa je ovo došlo na svit! - Lupešćina je zavladala u naše misto! - Ruke jon opale! - U paklu je vrazi rastizali! - Ti si lambro od kokoš, je li! - vikala je jedna

debela s ponistre. - Kokose su ti se osladile! Jesi li je pekla s kun-

pliriman? - Oli si je ĉinila na tingulet, goluzono stara! - vi

kali su ka da je vrag uša u nji. - Neš ti, ukrela kokoš! - reka je jedan mladi ri

bar drugomen. - Triba je kaštigat - odgovorija mu je drug. - Nego!? - Ĉa je ukrala: ništa. Bila je gladna. - Ĉa ni prosila?! - ĉovik je zajuja brod od bisa. - Boje ukrest, ven prosit. - Od kada, tovare? Ko te to nauĉija? - Ţivot, nego ko?! U onoj guţvi postolar je otrĉa drito u barbira i š

njin se ništo šapja. Barbir je omar svatija ĉa mu je ĉinit, vazeja je britvu, izaša vanka i zaletija se put ţene. Trĉa je brzo da je pošćera, koji je sta i gleda, buga ramenon i skoro bacija.

- Ajme, ĉa je barbiru? - vika je i zdiza kapu. - Da mu ni škopjalo? Drţite ga, judi, daje ne zakoje!!!

Brico se bacija ka pas meju svit i sta prid ţenu. Prija ven su mogli ĉa uĉinit, meka jon je britvu pod grlo i jednin tiron prisika konop, a kokoš na tle.

- Bravo! -vika mu je s leuta mladi ribar. - Je maš prav!

Pulicjot ni zna ĉa bi. Isprsija se, namrštija i ustuka.


- Kako si se usudija? Oš li ti krojit zakon?

- Ako triba oću! Slugo burţoazije.

- Nišan ja burţuj!

- Još gore, ti si sluga, pas ĉuvar. Pusti ţenu - izdera se barbir.

- Ne smin. Meni je tako zapoviĊeno. - Ko je zapovidija? - Gospodin naĉelnik.

- Kvragu ti i on - barbir je potega ţenu, a ona mu je stala jubit ruke. - Odriši je!

- Neću! - Odriši, kad ti govorin! - Je li me ti plaćaš oli drţava? - Bit će ti lipo kad ti ja buden plaća. - Tri koraka nazad! - zavika je pulicjot i izvuka

sabju. Judi su se razletili ka kokoši.

- Bogati! Uĉinit ćeš juriš, s ton sabjon! Ostavi te ruzine, jer ću te britvon priklat!

Dica su fermala vikat, oni mali ni višje buba u raminu. Svi su zamukli.

- Jema barbir prav! - ĉuja se oni mladi ribar.

- Nima - reka je stari.

- Sto puti jema prav. Bravo, barbir, evala! - Ni to tvoj posal, brico! - ĉuja se glas iz gomile. - Judi, ni to moj posal, ven svi nas! - okrenija se

barbir svitu ka da drţi govor. - Narode, vidite li ĉa se dogaja sa siromajiman?

- Ukrela je kokoš - zavikala je jedna ţena s ponistre.

- Koga je pokrela, ĉa je ukrela? Ukrela je kokoš! Aj, to ni smila, ali glad je na to natirala! Nije ukrela od luša, ven o jute potribe. Trbuj vodi ruku, gla dna justa ne ranidu se zakoniman. Ĉa je to kokoš?

Sitnica! Drugi, ministri, bani, liferanti, bankari, kredu miljune, pijedu tvoju krv; narode! I na tvoje spale ţivedu, krv ti ĉiĉadu i ko jin ĉa more! Oni su ugledna gospoda, o njiman foji pišu. A zaraj jene kokoši ovako se sa sirotinjon postupa!

- A ĉa pijanĉina ni da zatvorit onu Roţu ĉa drţi kaţin - viknila je jedna ţena s balature - di naši judi ostavjadu pineze, a dica jin krepaju o glada!? Ĉa Roţi ni obisija kokoš oko vrata!?

- Ne kokoš, njon bi tribalo... tila san reć koju stvar obisit oko vrata.

- A ko je naredija da staru ovako muĉidu? - pita je mladi ribar koji je skoĉija na rivu.

- Pitajte pulicjota. Barbir se okrenija pulicjotu, koji je ĉili drća:

- Govori, ko je naredija? - Naĉelnik. - Eto vidite, narode, gospodin naĉelnik! A on višje

vina u jedan dan popije nego ĉa ova jadnica jema za spizu u godinu dan. Dok se jedni razbacijedu, drugi krepaju o glada. Je li to pošteno?

- Sinko - javija se niki stari penšjunat - sinko, tako je uvik bilo.

- Ali neće bit! Radni narod, proletarijat, vazest će vlast u svoje ruke, sami ćemo krojit zakone, da ne bude gladni i siti, bogati i siromaji, pijani i ţedni. Da svima bude isto, da svak ţivi ţivoton dostojnin ĉovika. Postolar, koji je do sada sta i muca, ujedan - put se razbudija.

- Pogledajte, judi, nepravde: vas ribare i teţake zovu svaki ĉas u vojsku! Eto, Stipe, koliko si ti bija puti u rizervu?

- Dva puta u dvi godine. - A ti, Ante?


- Tri puta.

- I ja tri - nadoda je jedan teţak. - A naĉelnik, tajnik - uzvikiva je postolar - go

spoda iz našega mista, koliko su puti oni bili? Njan- ci jedan! Vi sluţite za se i za nji. A rat je prid vratiman, i vas će tirat u klaonicu ka brave, a oni ćedu doma stat.

- Neće, bogami - vikali su niki ribari - ako ćemo ginit, ginit ćemo svi!

- Dobro govori! - Ka sveto pismo!

Oni mladi ribar ĉa se bunija prvi staje kraj puli-cjota. Bi je od njega višji za glavu i duplo širi, moga bi ga za obid izist. Meka je na nj ruĉetinu, na kojon se vidila tetovirana sisata cura i probodeno srce.

- Okjućaj ovo gvoţĊe! - naredija je. - Neću!

- Oš, bogami! Letit ćeš u more. Dajte malo špa ga da ga vezen - prin ven je on ovo reka već je pulicjot okjuĉa lisice.

- Ovo je pobuna, revolucija! - vika je pulicjot. Svit ga je vuka, potiza i klepa po ćiverici, sve

dok ni izletija iz guţve.

- Dojdi - reka je ribar ţeni - dat ću ti ribe. - Evo ti dva dinara, pa kupi kruva - mašija se

brijaĉ u ţep. - U socijalizmu nikor neće bit gladan, kruva i rada bit će za svakoga. U socijalizmu svak će jemat svaki dan kokoš u pijatu.

- A ko će ji toliko napripravit? -pita je jedan glas.

- Radni narod!

- "Podignite u vis ĉela" - zapiva je ribar - "vi ro bovi rada svog".

Privatili su i drugi. Pošli su priko mista u povorci. Vikali su, pivali, pritili, a na ĉelu svij postolar i barbir.

Ĉin je pošćer vidija da je vrag odnija šalu, po-trĉa je priko mista javit naĉelniku ĉa se dogaja. Njega je bog stvorija za to da nosi visti, zato je on iša. Ĉili se zapuva, pa kad je sta ispod ponistre, ni jema force da zaviĉe. Mora je stat, povratit dušu, odbotunat jaketu, pa tek onda zvat.

- Naĉelnice, šjor naĉelnice!

Naĉelnik je sidija za stolon i gleda rasparani al-bun. Ni se maka dabi dvi ure. Kada je ĉuj a da ga nikor zove diga je glavu.

- Ko je? - Ja, naĉelnice! - Ko: ja? - Bome ja: pošćer. Brzo - reka je kad je naĉelnik

povirija - brzo! Ajme ĉa se dogaja! - Ĉa se dogaja? Oli se koju? - Deboto. Moglo bi doć do krvoprolića! - Dojdi gori, brzo! - naĉelnik je još bi u mudante

kad je pošćer upa u kuću. - Ĉa je? Pošćer ni moga doć do riĉi. Pogleda je bocu ra-

kije na stol. - Mogu li se napit prija? - Potegni. - A dije bićerin? - Potegni iz boce - gleda gaje dok pije. - Govori!

Ĉa je bilo? - Ni bilo, ven još traje. Demonštracjun, veliki de-

monštracjun! Ajme - viknijaje kad je vidija isparani veliki album - ko van je ovo ispara? Mali Mirko! Koja šćeta.

- Je, on je, vrag te odnija kurjoţasta! - Inšoma, u dvi riĉi: kad su vodili onu lupeţicu,

barbir i postolar potirali su pulicjota i sad drţidu govore i bunidu narod. Sve se diglo na noge.

- * u i-


- Ma ĉa sve?

- Sve, naĉelnice! Ĉilo misto: ribari, teţaci, batelanti, muško i ţensko.

- Naĉelnice, gospodin naĉelnice - vika je pulicjot ispod ponistre.

- Gori dojdi!

- A ĉa su sve vikali: doli drţava, doli kraj! - I doli kraj?

- Je, ovako: Doli kraj!!! - Ĉa se dereš, nisi u demonštracjun!

- Kaţijen kako su vikali.

Dotrĉa je uza skale pulicjot. Bi je ĉili škican, ni jema ni kapu ni sabju.

- Di ti je sabja? Kakvi si to? - U more. - U more?

- E, bacili su je. Dobro san se izvuka.

- Ko je bacija?

- Ne znan, u onoj guţvi jedva san glavu izvuka. - I "doli kraj" su vikali? - Jesu.

- A da je samo to - upa je u razgovor pošćer. - Vikali su i doli naĉelnik!

- Maje li moguće? - Bog me sapeja, ako nisu.

- Barbir je svemu kriv - skoro je plaka pulicjot - on je sve poĉeja. Reka je u govoru da pijete višje vina ven sirotinja u godinu kruva izi.

- Asti gospu, i to je reka!? - Oslipija, ako nije.

- Platit će mi, kurbin sin. Malo mu je kontra kraja, ven i kontra mene. Kraja bi mu još i proguca, ma ovu uvridu ne mogu. Smista ga ujapsi! Zovi tajnika i neka udre befel Ċendariman, pokazat ću

I

ja kurbinome sinu! Ujapsi ga, najprin njega, pa postolara. Ne zaboravi livorver, ako se usprotivi omar pucaj!

- Nemojte - pripa se pošćer - more ga ranit. - Neka ga ubije ka pasa. On će meni da san pi

janĉina. Vidi ti govna od ĉovika! Pulicjot i pošćer su omar poslin ovega izašli.

Naĉelnik je sta obuĉivat gaće. Beštima je i kleja ka ribar kad vuĉe praznu, isparanu mriţu. Da mu je sada u ruke oni barbir, cilega bi ga rastrga, prosu-ja bi ga po podu ka oni albun. Obuĉiva se, baciva je robu po podu i nikako ni moga nać ono ĉa mu je tribalo. Prošlo je bome barenko po ure dok je zanji komad robe meka na se. Potega je pošteno iz boce, skupija komade albuna i slik, sve to bacija u ško-vace pa tek onda izaša. Ma isto, da ne bi izgubija obiĉaj, potega je ĉašu vina u prvu oštariju i tek onda iša prema preţunu.

o o o

Dok je on doša, postolar i barbir već su bili u buţu. Sidili su na posteju, izvalili se i igrali na bri-škulu. Jakete su jin visile na brokvu, postole su mekli ispod. I kad je naĉelnik uša, kad se raskreĉija iznad nji, pa ji oštro pogleda, nisu njanci makli gla-vu. Pulicjota su obadavali još manje.

- Vazmi jin karte - reka je naĉelnik. - Ovo ni oštarija, ven preţun. Zbroji - reka je kad jin je pu licjot vazeja sve - vidi jesu li svi ĉetrejst.

- Jesu, naĉelnice, jušto ĉetrejst. - Viţitaj ji! Najprin barbira - gleda je kako mu

straţar vadi iz ţepa škatulu o duvana, šuferine, šudarić, par dinari, leroj. - Sada viţitaj postolara!

Pulicjot je u njega naša još manje, ni jednu stvar kojon bi moga zaklat mušicu.


- Vazmi olovku i bokun karte pa sve sinjaj. Va- zmi i ovu botiju.

- Ĉa ovo oĉe reć, kakvi je ovo postupak? - pita gaje barbir.

- Postupak, je li, dat ću ti ja postupak! Odnesi ovo u moju kancelariju, poslin ćeš donit kartu da potpišu. Kad je straţar izaša, postolar i barbir izva lili su se na posteju ka da se ništa ni desilo. Nisu obadavali ni jednega ni drugega.

- Nima karti, nima duvana, nima vina, najstroţi reţim, naĉelnice! Smimo li se razgovarat, oš nan zaĉepit justa? - baibir je kala glas, da ga more još više draţit.

- Nima, brico, više labavo, ĉut ćeš ti guste. Ti š meni demonstracije organizirat, narod bunit!

- Oću, kad god buden moga! - Neš, bogami! Sutra partiješ. - A di to? - U Lepoglavu. Tamo ćedu te pameti nauĉit. "Boga Jokina, ovi se ne šali", pomislijaje barbir,

"ovi bi moga to i uĉinit!" Ništo mu se stislo oko srca. Ni moga ostat leţat, uzdiga se, kala noge na pod i zagleda u naĉelnika.

- U Lepoglavu! - E, mišu moj. - Kako znaš? - Znan, jer san posla befel. - Onda i ja, je li? - pita je postolar ĉili u straju. - Ti ostaješ ovod.

- Ako smo krivi, krivi smo jednako. Uĉinili smo skupa isto.

- Znan ja jušto koje ĉa reka i uĉinija, postolaru. - Pa koja je razlika? - zapita je barbir. - Velika. Dobro je, brico, ĉa si reka protiv drţa-

ve, kraja, ĉa si govorija o lupešćini, ali je li bilo dilo kontra mene govorit!

- Pa ĉa san reka kontra tebe? - A, ništa. Da san pijanĉina, da popijen na dan

višje ven sirotinja na godinu izi spize. - Neš ti uvride! - manija je rukon barbir. - To

su politiĉke borbe u kojiman protivnik jema prav sve iskoristit.

- Neš se ovi put izvuć. Šest miseci Lepoglave najmanje ti ne fali. Tebe ću, Ivane, do koji dan pu stit, ti ĉini svoj posal, drţi sastanke, punpaj narod koliko oš, ali mene pusti stat. Ti si pametan ĉovik i igrat ćeš poštenu igru. Bogati! Ako smo politiški protivnici, sad ćemo jedan drugemen brojit ţmule, ka da smo kamarjeri. Moga si lipo bunit narod; ali ne kontra mene!

- A kontra koga ću?

- Kontra kraja, Ċenerali, ministri, oli je malo lupeţi u ovu zemju, ven si se mene uvatija! Je li tako, Ivane?

- Tako je, naĉelnice, dobro si reka. - Eto ti, brico, naša si ĉa si traţija. Ja gren lokat i

kurbat se u "Zvizdu mora", a ti se pripremaj za duho vne viţbe u Lepoglavu - uputija se da će izać vanka.

- Ako izajden, neću te zaudobit, naĉelnice - viknija mu je barbir.

- Bog, brijaĉu, bit će mi drago da jeman koga ĉa će i na me mislit.

Kad je izaša i zatvorija vrata, oba su dugo mu-ĉali, ni jednemu ni drugemu ni bilo lako. Mekli su ruke pod glavu i gledali u strop.

o o o

Likar, Belina, Bepina, Leticija, Roko, mali Mirko sedili su na ţalu, a Zoja je mela isprid gabini. Izili


su kokoš, itnili košćice daleko u more i guštali. Ondar, kada je sunce palo, Roko je usta, turnija kajić, vazeja vesla i zaplovija.

- Zdravi bili, fala jin na društvu, bilo mi je dra go. Ti, AnĊa, nemoj zaboravit meštra o plivanja!

- O pipanja, o pipanja! - vikala mu je Zoja kad je već bija zavesla.

- I mi ćemo brzo, Roko! - reka mu je likar. - Ni mi drag oni oblak tamo, mogla bi nevera.

Skupjali su robu i stvari, mekli su teću i pijate u kofu, a likar je sve šlaga u motorin. Jušto su se tili ukrcat, kad je došla ĉila damen kapela iz bara. Omar je prišla Zoja i odvela ji u gabine, oklen su izašle za sekund u kostimiman u dva dila. Greta je samo bacila vestu. Vrtila je gujcan ka maţininon.

- Nu joj Ċava sriću odnija! - ciknula je Anda. - Ajme, vidi šupjaĉe, kako je ni sram, sva je

gola! - rekla je ĉedna Bepina. - Vidila san u dornale, to van je zanja moda

- objasnila je Leticija, koja se u to razumila. - Eno joj se i pupak vidi, judi moji!

- Dobar dan, doktore! - pozdravila je Greta

- kako ste?

- A evo ni loše, moja Greta.

Zoja je zapivala "Niska Banja, topla voda, za mangupe prava zgoda". Micika i Keti vatale su za njon i nastavile daje. Kada je ĉula ime one kur-betine, Bepinu ka da je noţ badnija usrid srca. Okrenila jon je kosti, zapuvala, zatrepćala, bila bi jon oĉi iskopala.

- Ajmo brzo doma, brzo! - viknula je da se LuiĊi okrenija.

- Ĉa ti je sad? Ol je priša?

- Oću doma. Ni minut neću stat ovod!

- Ne razumin, zašto? - Jer to ti je ta ĉa si je u snu spominja! - zaplakala

je ka malo dite, sve su jon suze tekle niz obraze. Greta se smijala, bacila je sisetine još više na-

prid, a Zoja je umukla. - Zaboga - ĉudila se naĉelnikovica - nemojte bit

dite! - Ako vi morete trpit, sve progucat, ja ne mogu,

oću doma... Ne bi je bog zaustavlja. Sela je u motorin, batila

nogan o pajole i cmizdrila. LuiĊi ni zna ĉa bi uĉinija. - Ovo su mi krštena ĉejad! - pjunila je AnĊa i

sela do Bepine. Likaru ni ništa drugo ostalo ven da upali motor,

uvati timun, pozdravi rukon cure i pojde. Pograta je Belinu po kostiman, prokleja sve ţenske na svi-tu i uputija brod prema mistu. Zoja jin je šavala pozdrave metlon.

- Moga bi malo zaveslat da gremo brţe - rekla je Bepina LuiĊu - vuĉemo se ka mrcine.

- Bogati! Nima stvari koju mrzin više od upira nja veslon. Prin dvajst godin jedan put san vesla i evo mi još ţuj. Pogledajte, šjora Leticija.

- Je, tot je, doture. - A dvajst godin je prošlo. Vidi i ti, AnĊa. - Šta vam je ruka meka - pipala je vlajina - ki u

diteta. Ne volim ja meku mušku ruku, ne ćutim je - zgadila se ona i bacila je daje.

- Ćutila bi ti, zato, ništo drugo. - Ma, LuiĊi! - Ĉa ću, kad me izazivje!? Vi vlaji ne znate ništa.

Za vas je najboja spiza pulenta. Voliš li ti pulentu? - Volim, pogotovo s mlikom. - Viš, i Belina je pametnija od tebe, ona je ne ji.

Miljenko Smoje

- Je to gosposko pašĉe razvicjano, gore od naj- poganijeg kršćanina.

Motor je ujedanput sta kašjat, pjucat, šćucat, prdit, i u jednu botu je sta. Bepina je pogledala Lu-iĊa, LuiĊi u Belinu. Zabeštima je da su se ţenske prikrstile.

- En ti Gospu, ĉa mu je sad! - raspalija gaje nogon, ka da je općinski.

Onda gaje sta gledat, otvarat, pa vrtit manicu i ništa. Ka da je umra. Paf paf paf i ništa, tako ijadu puti. Višje o znoja ni moga gledat, bija je ĉili špo-rak od uja, a i ruka gaje zabolila. Lako je bilo bacit balotu, ovo je ništo drugo.

- Ĉa ćemo sad? - pitala je Bepina. - Nima ti drugega ven se uvatit vesla.

- Daje baren Roko odeka - uzdanila je AnĊa - on bi upra dobro.

-E!

- Bi boga bi on upra - najutija se likar - ma ĉa on zna! Nišan ni ja veslo sisa.

Izvuka je vesla, namistija ji i, bome, zavesla. Ni se moglo reć da ne zna, zna je, ali se moglo

reć da ni moga. Bepina je to najboje znala, zato ga je i gledala i drito mu se u oĉi smijala.

- Ĉa me gledaš, a, guštaš ĉa se muĉin! Koja je ovo pegula danas! Upira je, ali sve slabije. Godine su uĉinile svoje, salo ni dalo maknit, bilo mu je jasno daje za njega ĉitat Dantea i ništa više.

- Ma ĉa me ovo tokalo, jesan li moga igrat na balote i guštat ka ĉovik. Ovo je tebi palo na pamet, da se gre na banj!

AnĊa, kojon je bilo ţaj likara da se muĉi, a bila je puna force, digla se i pruţila ruke.

- Dajte, ja ću, doktore.

I Kronika o našem Malom mistu

- Aj kvragu, oĉe mi vlajina veslat! - Provat ću, doktore, dajte. Radila sam ja i teţe. - Provaj, kad oćeš. Na - da jon je vesla i ona je

potegla, ali ni zagrabila more, mavala je po zraku i deboto je pala.

- Jesan ti reka, ni veslo za vlajinu - jopet je vazeja posal u ruke i potiza, upira. - Ti bi me, Bepi na, pušćala poginut, ne bi mi pomogla.

- Evo se kupidu i oblaci - upre Leticija prston. - Mogla bi nevera, judi moji.

- Kakve san sriće, još mi samo to fali. I je, ni pasalo puno i poĉelo je puvat, pa grmit,

dizat se valovi i štrapat. Ţenske su se omar uvukle u gabinu i stisle.

- Boje da me grom ubije ven da ovako, patin - govorija je likar za se. - Aj, Bepina, pomoli se, gotovi smo.

- Oli ćemo se utopit? - pitala je i zadrćala.

- 01 ne vidiš koja je ura?

- Ajme, sinje će me more potopit! - kukala je

Bepina i kršila ruke.

- Bit će spize za ribe!

- 01 je opasno, doture - pitala ga je Leticija i

stiskala malega. - A ko će nas više šalvat? - Ajme, a ja ne znam plivat - viknula je AnĊa. - I da znaš, sve ti je isto - utišija je likar. Sada su valovi naresli, dimili su priko broda

i škropili likara. Bi je mokar ka pas, sve mu se zalipilo. Bepina ga je jedva mogla gledat o tuge. A kada su dva-tri vala zdigli brod pa ga bacili daleko ulivo, LuiĊi je ostavija vesla i uteka ţenskama u gabinu. Pustija je neka sve vrag nosi.

I bi. I utopili bidu se ka misi da ni bilo Roka. Pogeja se u kajić, onako gol do pasa, onako jak i

Miljenko Smoje

pun force i koraĊa. Vesla je ka lud, sika je more, skaka s vala na val - sve bliţe motorinu. Prva ga je vidila AnĊa.

- Rokoooo, Rokooooooo, spasi nas, Rokooo! - zavi kala je ka da se već davi. Na njezin glas svi su skoĉili na noge i stali mavat rukan. Belina je lajala.

- Evo me, AnĊo, ne boj se, drţi se! Roko je još nikoliko puti zavesla, pa kad je bija

blizu, uvatija je cimu, sageja se i skoĉija, upa je drito na noge naĉelnikovici. LuiĊi, kojen je već svega bilo dosta, uvatija je kraj konopa i zaveza ga za krmu. Roko, za ne gubit vrime, omar je pogleda u motor, ništo petlja, ništo odvida, punija i jopet vratija na misto. Zavrtija je manicu i motor je pro-radija. Omar je da gas, okrenija brod i put kraja!

- A ĉa mu je bilo? - pita je LuiĊi. - Ništa, svića se išporkala.

- Madona! Kako se nišan sitija. Ovo si me ti inšempjala - viknija je na Bepinu. - Bi san bistar prin ven san te upozna.

- I mlaji, šjor LuiĊi, mlaji - isprsija se Roko na kiši, ka statua.

Kad su ušli u porat, sve su ponistre bile za-tvorene, ni bilo ni jednega ĉovika vanka, svak se sklonija i ĉeka da projde nevera. Reka bi ĉovik, ni se ništa dogodilo, sve je mirno, nima ni sirotinje, nima ni pulicije, ni komunisti, ni naĉelnika. Ništa. Ka da je na cilemen svitu kiša i ka da je ovi oblak na nebu jedino ĉa se miĉe. A ni bilo tako.

I

KO JE VIŠJE DA?

Noć je crna ka garbun, nigdir nikoga. Svi spavaju, svi, osin oni koji nimaju krov nad glavon, oni koji su tamo gori u šumu, i, bome, likara, koji štije svoga Dantea. A u ĉilo misto samo su dvi ponistre osvitlje-ne, ova njegova i ona u otelu "Stella mariš", kako se sada zove "Zvizda mora". Škure su bile zatvorene, krakuni potegnuti do kraja, ni se sušila roba vanka, ni bilo ni tovara u dvor, sve je utirano u kuće. A kako i ne bi kad je bija rat i kad su Taljanci tukli cokulan u vrata kad god jin je palo napamet i kada su pucali i na repca ako dikod sušne.

Pokrivena imbotidon do nosa spavala je Bepina i samo jon je nos virija. Do nje, na pod, leţala je Belina, pokrila repicon oĉi i kunjala. Ni se ĉulo ni disanja, samo listanje libra. Leroj na zidu odrebati ponoć.

Ujedanput: ... bam bam bam... pucnjava je zapa-rala noć. Trka, koraci, nikor je skoĉija, pala je jedna kupa, zaškripjala su nika vrata, pa jopet rafal.

- Ĉuješ li, LuiĊi? - probudila se Bepina sva u straju.

- Ĉujen, kako ne bi ĉuja!


- Ajme - šapjala je ona - u koga su ovo pucali? Da nisu koga ubili?

- Pucadu u vraga, bit ĉedu trevili masku pa se pripali, ka i niki dan. Ajde, spavaj - reka jon je on a da ni diga pogled s libra - i ti spavaj, Belina, ĉa si postala nervoţasta?

- Nišan, LuiĊi, ven mislin... - Ma ne govorin tebi, ţeno boţja, ven pasu govo-

rin. Nastavija je ĉitat, i jedva ako je doša do po nove strofe, kad ga prene kucanje na vrata. Bepina se omar skupila uza nj. Pas je napeja uši, polako se diga i pripomisti uz likara.

- Doture, doture, otvorite, ja san... - glas je šapja na vrata.

LuiĊi je usta i priša vratiman, malo se prignija. - Ko: ja? - zapita je. - Ja, Roko! - Ti, Roko! - otvorija je vrata i Roko je šmugnija

u komoru ka zec. - Asti gospu, kakvi si to! Pariš reklama za fabriku municije.

Bi je vas zaresta u bradu, jema je na prsima kratku inglešku strojnicu, rivolver za pas, bonbe, redenike pune metak.

- Roko moj, od kada te nišan vidila - okrenila se Bepina u posteji i pruţila ruke. - A da nisu ono u tebe pri pucali?

Roko se smija. Berekin jedan, brci su mu ska-kali a zubi svitlili ka da ji svaki dan na kost od sipe glanca i bili.

- Da te nisu pratili? - Ne bojte se, doture, sve je u redu. Lipo sanji ški-

va i nisu sigurni jesu li oli nisu koga vidili. Vrtidu se oko crikve. A vi, šjora Bepina - priša je posteji - kako ste? Drago mi vas je vidit. Ništa se niste prominili, za reć pravo sad najlipje izgledate.

- Govorin ja, nima mladića do tebe, ti si, Roko, najfiniji mladić u ĉilo misto. Sto puti san na te promislila.

- A kada ćemo jopet na banj; an? - Dat će bog, samo da ove vrag odnese. Jo koju

ćemo feštu uĉinit. - Oćemo, šjora Bepina, oćemo, refat ćemo za sve

ĉa smo pripatili. - A kako je gori u brdu, an? - Lipo, puno, puno lipo. Fina friška arja otvara

ti apetit, a kadikad se i zapuca, ma više iz športa, da ti projde vrime.

Likar se smija, njemu je bi drag ovaki berekin ka Roko.

- Ti si, Roko, gori lupeţ o mene, sve ti na vic okreneš.

- Ja govorin ono ĉa je našoj šjori Bepini najdra- ţje ĉut.

- Dobro, dobro, Roko - nastavila je jopet Bepina - a jemate li u partizane spize? Jeste li gladni?

- Ma kakvi! Jemamo svega, ne fali nan ni tiĉjega mlika. Jemamo pušak, kaluni, a baš nikidan smo zaplinili i dva teretnjaka marmelade.

- Asti gospu - namrštija se likar. - Neš ti spize. Roko se sageja i pomilova Belinu, a ondar kada

se diza, naslonija se na posteju. - Ajme ĉa je meka, jo daje leć u posteju! - seja

je na kraj koćete i malo tabula tilon. Bepina se makla i potegla imbotidu. - A jema li gori kakvi beštij? - A koji beštij more bit? - Pa, mislin ušenak? - makla se još malo daje. - Ma kakvi, di to morete i pomislit. - I tila san reć. Nego, molin te, okreni se neka

se obuĉen.


- Ne triba, samo vi ostanite leţat. - Tila san ti ĉakod dat jist. - Nemojte se muĉit, nišan gladan - reka je Roko. - Ako jesi, samo ti reci, narizat ću ti pršuta. - Ovi... daje ĉa drugo, ali kad je pršut... - Ajde, Bepina, brzo, daj ĉoviku, oli ne vidiš da

je prigladnija. - Nišan baš gladan, najija san se kad san se

uputija, samo san malo ogladnija dok san doša. Bepina se zagrnila i uputila u kuţinu. Omar se

likar pribliţija Roku. - Dunkve, Roko, ĉa je, ĉa si doša? Koje dobro? - Ni dobro, doture. Morate smista s menon gori. - Asti boga, i to! - Je, naredija je komesar. Jemamo ranjeni. - Zna san ja, pri oli poslin, ne moš uteć. Ranje

ni, govoriš? - E, tukli su nas bacaĉiman. - Koliko ranjeni? - Dosta. Poginija je oni mali ribar, Tonĉi, sin Ton-

dina. I oni študjente Zdravko. - A on je nikidan iša! - E. I prvi tir ga je pogodija u ĉelo. Pegula, moj

doture. - Dico moja, malo će vas ostat - zavrtija je likar

glavon. - Ĉa se more? Muĉali su niko vrime. Ĉula se Bepina iz kuţine

di riţe i uzdiše, i klapa pijatom. - Ma - trga se likar - kako ću ja radit? Ĉa jemate

gori od medicinskoga materijala? Boga? - Jemamo sve, malo prin smo van ispraznili kom

pletnu anbulantu. Sve smo pokupili, njanci jedna boĉica ni ostala. AnĊa je sve na tovara naprtila.

LuiĊi, koji ni zna ĉa bi reka, bi li se smija oli plaka, samo ga je buga dlanon u lopatice. Onda je došla Bepina i dok je nosila na pijat pršut, Roko je već va-zimja i trpa u justa. Prija ven je seja, izi je trećinu.

Bepina ni ni riĉi progovorila, samo ga je gledala i vrtila glavon. Ni mogla virovat da ĉovik more tako brzo jist i toliko u se strpat. Nalila mu je ţmul crnoga vina, prikriţila ruke i stala. Likar se vrtija zamišljeno po sobi. Eto, triba poć u rat, more bit i poginit. Ali smrti ga nije bilo straj. Samo se boja patimenta. Naglo otvori ormar.

- A ĉa ću od robe odnit? - Sve ĉa morete na se obuć, ĉa višje to boje. Va-

zmite vas duvan, doture, i šuferine, sve ĉa jemate. - Roko se zavalija u fotelju pa gusta, ni više moga jist, stiskla mu se ĉriva. - E, da van se ne desi ka i meni lani. Govoridu mi, ne triba ništa nosit, sve gori jemamo. I dojden ja gori, a već puca. Komesar me makne livo - puca livo, makne me desno - puca desno! Mislin, ĉa je ovo, majko moja, on me gleda, gleda i govori, a di nećedu pucat kad te vididu na miljun kilometri. Kako moš doć u partizane u bili veštit? Asti gospu, a je li lito, ĉa san moga, doć u crni? Ja se nosin prema štaĊunu.

- Ja se spreman u partizane, a ti glendu ĉiniš. Nikad ne moš šerjasto govorit.

- Ozbijno van govorin. - Dunkve, ništa gori nima? - Ĉa će bit? Jedino ako ĉa zaplinimo od Pujizi. - Nima nikakve monture? - Koja montura, ol smo fuzbališti. - A ĉa ja znan kako ću se obuć. Ajde, Bepina,

vadi svu zimsku priobuku: debele mudante, naj- debje gaće, sve vadi vanka.


Bepini su suze došle na oĉi, šmrcala je vadeć robu iz škafetini o komona. Svaki je bokun suzan zalivala. Roku je bilo ţaj, ali ĉa jon je moga. A vata ga drim, sada kada se najija i napija, da mu je bilo zaspat! Ćutija je toplo u ţilan i vas se opustija.

Bepina je sve sloţila i mekla na posteju. - Evo, Roko, ovi mali kušin, neka mu bude meko

pod glavu, on je naušan na perje spavat. Evo i tebi jedan - poloţila mu je mali kušinet u krilo.

- Ma ĉa kušin?!

- Ko nosi ne prosi, boje ti je kušin ven ma- tun.pod glavu.

- Budite pametni, šjora Bepina, di ćemo u par tizane kušine nosit! Sve bi popadalo o smija, i naši i dušmani.

- Molaj ti nju, ol ne vidiš daje rebanbila! Bepina se povukla, ni znala ĉa bi uĉinila, vidila

je daje pogrišila, ali jopet ni razumila. - An, LuiĊi... a kako ću seja obuć? - zapitala je

u straju. - Ma ĉa, diš ti?! - Meni je misto s tobon, di ti tot i ja! - Ma, ti si skroz luda! I ti š s menon? - Bome da oću. Neću ja tebe ostavit. LuiĊi je vas poludija. Buga se u ĉelo, udrija no-

gon u koćetu, zalamata rukan. - Kad je tako, poj ti, ja neću! Evo ti je, Roko,

vodi je u soldate, daj jon dvi bonbe, neka ĉini juriš. Aj,'dušmani, biste, biste, dolazi Bepina!

- Jema prav - reka je Roko - ni to za vas, teško je gori, šjora Bepina.

- Neka je pakal - ni se dala ona -ja moga LuiĊa neću pustit, ja ću poć š njin.

Likar se vas infota.

- Ben, kad je tako - zareza je - onda ti otvoreno govorin: ja gren samo za uteć od tebe. Štuf san te više!

- Kako mi to moš reć? - Mogu, jer si luda! - Nemojte se sad karat - umiša se Roko - priša

nan je, doture, prin zore moramo izać iz mista. Ĉa je mogla, pošla je spremat robu, i to je ĉinila,

dodavala mu je dil po dil, a on se obuĉiva. Meka je na se debelu maju, povrj nje debelu košuju, pa Ċenper, pa povrj Ċenpera debelu lovašku jaketu, najposlin na sve to još niku inceradu za kišu, kojon je moga i glavu pokrit. Doli je obuka duge mudante i tri para debeli biĉav, na koje je jedva navuka lovaške ĉizme. Vazeja je torbu, pribacija lovašku pušku i sta.

- 01 me tako mrziš, LuiĊi? - pitala je bidna. - Ma nije, ţeno boţja, volin ja tebe - taka je ru-

kon u obraz, ĉila se raskrabila. - Kad doznadu sutra da si iša, moredu nan

kuću zapalit. - Neka uţgu! Neka sve gori. Samo mi se ti ĉuvaj. - Sve ĉedu nan vazest, sve ćedu raznit - kukala

je ona. - Nek nosidu! - A, ako mene vazmu? - Ko će tebe vazest? - Roko je na ove likarove

riĉi mora okrenit glavu i nasmijat se. - Ako mi tilo vazmu? - Pusti se, glavno da te ne tuĉedu. Nemoj se

opirat. Ka Zoja. - I ti tako, neka me dušmanin uţiva. - Neće se, Bepina, puno nauţivat - ja jin garan

tiran. - I ti bi mene tako pusti drugomen? - Ja tebe? Ma jesi luda? Staje vikat:


- Di je ti razbojnik, progorĉat će mu, progorĉat! Samo ga ti, Bepina, dobro zapanti! Zubiman ću ga zaklat, raznit ću ga cilega u papar, ovako! - zaškri- pja je zubiman i zatresa glavon.

- A kako ćeš ga nać? - Nać ću ga, sad se u zemju sakrija. I Roko će mi

pomoć. Je li, Roko?

- Pa bome, ja bi radi vas, šjora Bepina, po svita zakla.

- Sad ste me malo smirili i omar mi je lagje. - Je li dobro, Roko? - pita je likar i pokaza na se. - Dobro, puno dobro, i priko mire. Belina je oćutila da ništo je, stala je uz likara i

mavala repicon. Bit će pomislila da gre u lov. - Ĉa je, Belina, ĉiniš veseje? Ne gremo u lov,

kapiši, gremo u partizane. - Oli ćete i nju vodit? - Ja ti se ĉudin, Roko, kako to moš pitat, di bi

ja bez nje? - A bez mene moš!

- Jedno si ti, drugo je ona. An, bravo, deboto san zaboravija moga Dantea! Aj ti, Roko, i ĉekaj me na Ravne njive, ja ću polako za tebon.

- Ol nećemo skupa? - Bogati, ĉa si pametan! Ako nas uvatu oba, omar

smo gotovi. Ja ću s Belinon polako, ka u lov. - A vididu li van boršu s inštrumentiman? - Nećedu je u mene vidit, ti š je nosit. Roko je skoĉija na noge, potega još jedan put iz

ţmula, zagriza u bokun pršuta, ugasija je španju-let i meka ga u ţep.

- Dovidova, šjora Bepina! Ništa se vi ne bojte, mi ćemo vas ozgar ĉuvat. Ja ću uredit i da van pisma dolazidu.

- Fala ti, moj Roko, i ĉuvaj mi LuiĊa, stoj uza nj, jer on je nagal i uvik će tit prvi pucat.

- Ne bojte se, šjora Bepina, ja za nj odgovaran. - Aj, Roko, zelenbaću, ti š za me odgovarat? Bepina je pojubila Roka, on jon je stiska ruku i

izaša, nestaje ka maska. Ona jadna ni mogla izdr-ţat, bacila se na posteju i zaplakala.

- LuiĊi, LuiĊi moj, kako me moš ostavit!

- Umiri se, Bepina - tišija je on. - Znaš onu, ĉa je Trogirani pivadu: "U boj u boj, mac iţ toka, braco, nek dusman ţna kako Rvat mre"! Kako ono gre, Bepina: "Nek še ĉuje naši maca ţvek, maca ţvek". Ajde, ajde, koraĊo, Bepina!

Likar se oprostija od nje. Ona ni mogla ni riĉ reć, samo je plakala. Stiskla je zube, zabila obraze u kušin i tresla se. Dok je on gazija niza skale, re-citira je Dantea: "Nel mezzo del cammin di nostra vita, mi ritrovai per una selva oscura, che la diritta via era smarrita". Ka daje za me pisano.

o o o

U otelu "Stella mariš" rat je zateka poznatu novu damen kapelu, koja je ĉilo vrime ostala u mistu. Tali-janskin oficjalima to je dobro došlo, da mogu uz boti-lju kjantija, vermuta i šampanje zaboravit straj. Zato, kad god jin je bilo dosta ţivota u kasarni i trkanja po škrapan za partizaniman, dolazili su ovod.

I veĉeras je došlo pet-šest nalickani oficjali, kose krcate briljantine i balali su s curaman niki starinski tango, koji je škripja s izlizane gramofonske ploĉe.

- Tu sei propio carina, come sei bella! - tepa je niki mali Kalabreţ, kojega ni bilo ĉa vidit, debeloj, krupnoj Miciki.

- Dabome da jesan - odgovorila mu je ona i uĉe- pila ga u nogu.


- Samo me ne škaklji! - Che pezzo di donna, come nostra regina Helena di

Montenegro, Dio mio, come sei bella! - ĉili se ustega i isprsija, glava mu je dosizala jušto do njezini ĉiĉ.

- Šta bulazniš, sjaši, mali! - bugla gaje trbujon u prsi i deboto bacila na pod.

I drugi su njeţno zagrlili svoje plesaĉice, sve su jin ništo šapjali, jubili ji u vrat i rastizali, pipali. Svitlo ni bilo jako, mogli su štipjat i drpat koliko ji je bila voja.

Za jednin stolon sidija je naĉelnik. Vidilo se, ni bi dobre voje, sve je ništo strilija oĉiman, nabira obrve, ništo baciva pogled ovamo onamo, ka da se boji, ili ka da nikogar ĉeka. Prid njin samo dva ţmula, jedan prazan a drugi do po, i dimi one crne, smrdljive taljanske španjulete. Malo daje od njega stala je na noge Roţa, vlasnica otela i gledala ple-saĉe. Kraj nje bi je gramofon i kad je svršila ploĉa, mekla je drugu, jope s nikon staron pismon, zavr-tila manicu i sela uz naĉelnika.

- Noćas odlazi doktor - rekla je odma. - Di gre? - U partizane, a di će drugo. Dostaje ranjeni. - Bogami, svi gredu, u zanju ćemo samo ti i ja

ostat ovod. A kad sve ovo svrši, sve će past nan na glavu.

- Tila san zatvorit otel, ali mi nisu dali barbir i postolar. Rekli su, moraš drţat otvoren i otel i oĉi, i javit sve ĉa doznaš.

- Boga jin njijova, mene su prisilili da ostanem naĉelnik. Boje ti, reka mi je postolar, nego da oni dovedu kojega svoga.

- Ali ja višje ovo ne mogu izdurat! Doznadu li Puji- zi, visit ću na gingolu. A pari mi se da već sumjaju.

- Ajde, kako znaš? - Svit me poĉeja nikako krivo gledat, postajen

sumjiv na obe bande. - Oli i meni ni tako! - Ma ću ji poslat kvragu! - Nemoj bit lud. Muĉi i slušaj diretive, da ti ko

mesar ne skine glavu. Ploĉa je jopet stala i omar su nestrpljivi plesaĉi

poĉeli vikat. - Padrona! Mušica! Ancora una botiglia, e per

signore potestato anche. - Grazie, capitano! - zafalija je naĉelnik priko

stola i omar se okrenija. Roţa se polako digla da podvori goste. - Što je, naĉelnice, tuţan si nešto - prišla mu je

Frida. - Molaj me, Frida, puna mije kapa. Aj, ti balaj

s tin arlekiniman. Promrsila mu je kosu i bacila se u zagrjaj svoga

oficjala. o o o

- Ću, ću, tovare, Ċava ti kosti nosa, ki šta će ti odnit, i tebi i meni - AnĊa je tirala tovara uzbrdo nikin kozjin puten u rano jutro.

Bura jon je rizala obraze, tukla je u prsi, a grane grmja ĉa su se uvijale i tresle zapinjale su tovaru za samar.

- Ma vidi kocjute beštije! Ajde, mrdni, brate! - uspuvala se ona, a bome i beštija, ni lako bit voj nik ni njoj ni njemu, pa su malo opoĉinuli.

Malo je sela, rastvorila kapot, skupila noge. - Ma ti kanda i nisi kenjac, niti vonjaš na kenjca,

nego na likara. Koliko sam te puta gonjala - govorila mu je i gladila ga brstinon - nikad radosnija nego


danas. Aiii, što mi je drago da naš likar dolazi! A je smišan, a je zgodan, Ċava mu odnija i Bepinu i Beli-nu. "AnĊo, morlaka, AnĊo mata, nimaš edukacjuna, ne znaš ća je spiza!" E sada, vidit ćemo te, doktore, šta je tvoj edukacjun! Nećeš pure, neće Belina pure, je li? Plakat ćeš ti za puron, AnĊa tebi kaţe! Zamotala se i ustala:

- Ajde, ću, tovare, ne: doture, ću!

Ĉa se višje penjala, bura je bila jaĉa. Sve su jon male stine tukle u gnjate.

Doli, daleko ispod nje, penjali su se likar i Roko. Roko naprid, a iza LuiĊi sa svojon Belinon. AnĊa ji je gledala odozgar i nije mogla zadrţat smij.

- Nu, gledaj našeg doktora, izgleda lovac s boţi ĉne kartoline. Je sila!

Uspela se na stinu, manila rukon i zazvala: - Ooooj, dotureeee, ţveltije malo, ţveltije! - Ne mogu, ne mogu višje, stani, Roko. Jesi li

ĉovik oli zvir!? Ne mogu - gega se i liza - ni ja ni Belina. I kojega Isukrsta vrdaće odozgar!?

- Blizu smo, doture - hrabri ga Roko. - Jema uru vrimena da me tišiš: blizu smo, bli

zu smo. - Nima još ni po ure odit. - Po tvon leroju. Ubij me, ali me nemoj ĉinit pa

tit - LuiĊi je zakrkja, sta i, ĉa je moga drugo, seja. Belina je legla do njegovi nog. Roko se bokun vra-

tija, naslonij a na cablo, izvuka iz ţepa oni ugašeni španjulet i zapalija. AnĊa je ka srna sletila doli.

- Pa vi ste lovac, jemate kondicije - reka je Roko.

- Niman, moj Roko, niman. Otkad nišan bi u lov -jedva je vata zrak. Roku gaje bilo ţaj. - Malo Be- pina, malo one tanburašice, svega su me išĉiĉale

I

ka cukar de orzo. Ne mogu, bogati, ne mogu višje, nišan jao gvozda.

- Ni, doture, teţak put, ven ste se nabili robeti- ne, pa ne morete disat. Koţa nema rešpira.

Likar se popipa, taka robu. - Je, Roko, jemaš prav. Zima je, a ja se potin

višje ven usrid lita - likar je poĉeja svuĉivat robu, skinija je najprin koţnati kapot, pa Ċenper, ondar košuju.

- Ol ćete se vas svuć? - Neću, samo ću svuć jednu maju. Omar mi je

lagje. Sad moremo daje. Aj, Belina, na noge! AnĊa je gurala tovara, mekla je ruku na samar

i pomagala mu da lagje nosi teret. Roko, koji je odija s druge strane tovara, tica je svojon rukon njezinu, milovaje, štipja.

- Šta ti je, Roko? - viknula je ona i povukla ruku. - Ništa, oli je ĉa? - Šta mi ruku gladiš? - Nišan ni zna da to ĉinin. - I, ne znam ja tebe, tico! Roko se osvrnija da vidi sluša li ga dotur. Bilo

mu je u niku ruku drago ĉa on zaostaje.

- Kakva si ti to, AnĊa! Ja se borin za narod, su tra mogu poginit, a ti!

- Ma staja? - A ti nimaš malo srca. - Đavla izija, šta ti narod u to mišaš, šta on u

to uliza? - Kako ne bi uliza, moja AnĊa, narod uliza u

sve. Jesmo li, AnĊa, drugovi? - Jesmo, druţe Roko. - A drugovi moraju sve izmeju sebe dilit. Ĉa je-

man ja, to je i tvoje. Ĉa jemaš ti, to je i moje. Ne


smimo ništa jedan od drugega sakrit, uskratit i drţat sebišno za se - jopet je uvatija za ruku.

- I, tvoje šporke pulitike! Sve si izmiša, ali nećeš šta misliš. Nije AnĊa s kruške pala. Nije taka dire ktiva, druţe Roko.

- Je, oĉi mi ispale! - Pitat ćemo komesara. - Ala kakva si, ti bi sad išla njemu špijavat. A to

je moja i tvoja stvar. 0 0 0

- Vidiš li ĉa? - pita je postolar, sada komesar, barbira koji je posta komandir.

- Ništa! - odgovorija je barbir. Staje na jenemu vidikovcu i kroz kanoćal gleda doli prema male- men mistu. - Di su više, ĉa ĉinidu, koju gospu! AnĊa je uvik bila jušta ka leroj.

- Likar je komodan, znaš ti njega. - A ako je odbija poziv? - Ne boj se, komandiru, nije to nikor uĉinija; pa

neće ni on. - Meni je i danas najveća tajna, kako nas ĉilo

misto sluša. Sad već jemamo timbre, ka prava vlast, ali još lani na bokun šporke karte napišeš lapišen poziv oli direktivu i svi slušadu, svi skaĉu. Koja smo mi dva autoriteta, komesaru!

- Ĉa ti je, otrizni se. Jesu li ti zasluge i slava već poĉeli tuć u glavu? Sve mi se pari da ćeš ĉili ţivot ostat mali barbir.

- Ne dopušćan, druţe komesaru, da s menon tako govoriš! - spustija je kanoćal i skoĉija. - Ne vriĊaj!

- Sedi, brico! - zavika je postolar oštro. - Ne sluša narod tebe oli mene, ven partiju. Narod je svjestan.

- Je, je, ajmo reć da je tako. A kako onda slu šadu i oni koji nimadu svist. Uzmi ribara Stipu,

koju on jema svist? Ti ga na politiĉkon satu pitaš, druţe Stipe, koji je tvoj najveći neprijatej, a on ka iz puške: dupin! Ja bi ga bija strilja.

- Ti si, brico, cukun! Ti bi ga strilja, a ja san se nasmija, jer u oni ĉas on je mislija na kuću, na brod, na svoje mriţe.

- Evo ji, dolazidu - viknija je komandir. - Maje li moguće!

- Ĉa to? - Gredu! AnĊa, tovar, Roko, likar i, bogamu, pas! - Ĉa je poludija! - komesar se usta i skoĉija na

noge. - S pason gre u partizane? Je li i pas doša na ti tvoj poziv? A, komandiru?

Postolar je pritega postole i zaputija se u grmje da pripremi jenu pojatu za anbulantu i uredi sve za ranjenike. Za njin je iša i komandir, skoĉija je sa stine, zataka kanoćal za pas i potrka.

Bidni LuiĊi, ni ima vrimena ni odanit, ĉin je stiga mora je omar zavrnit rukave i radit. Nikad u ţivotu ni ima ovoliko pacijenti, znoj mu je cidija makar je puvala bura. Operira je jednega ranjeni-ka kojemen je granata odnila lipi bokun mesa.

- Ti boga ĉa te rasparalo! Vidiš li ga, AnĊa? - za pita je vlajinu koja je stala uz njega i radila posal bolniĉarke.

- Ne vidim, druţe doktore. - Duboko je uliza. - Boli, doktore! - Znan i ja da boli. A ĉa misliš da će te škakjat?

Moran ti ovi geler izvadit. Mali, ne deri se! Ĉa si mu se tako lipo namistija? Vi meni samo ĉinite dišpete, zamisto da se sakrijete, vi se namišćate, kako bija ima ĉa radit - likar je mrmlja, brontulava i para meso, i zafrkavajući se, da ne bi ranjenik


preveć urlika. - S ovon rukon neš moć ništa, naj-boje je osić.

- Ne, druţe doktore, nemojte. - Ne boj se, neću, samo mi nemoj plakat. Stisni

zube i muĉi, sada će sve bit gotovo. Jemaš li koje jaje, AnĊa, tribalo bi mu kriposti?

- Jema još jedno. - Daj ovemen polovicu, a polovicu onemen dru-

gomen. Vidit ćeš, mali, kad popiješ po jaja, moš udrit na bataljun Taljanac - likar je da AnĊi da ga privije, naslonija se na vrata mrtav umoran. - Jo da je sadar zapalit! Jemaš li, AnĊa, koji španjulet?

- Imam. Ima AnĊa vavik za vas, doktore. Misli AnĊa na vas.

- Ma vridiš zlata, tebe je bog baš stvorija za sve. - Evo, doktore, španjuleta - AnĊa mu ji je dala i

omar nastavila privijat ranjenika. - Ne mogu zdignit ruke o umora, pripali mi ji ti

- zamolija je likar. Vlajinica mu je pripalila i stavila u justa. - I meni su, doture, dva španjuleta u jaketu,

oćete li ji? - reka mu je ranjenik. - Da oću li!? Omar ji daj ovamo. - Evo, doture - doda mu ji je ĉovik - nikad van

neću dobro platit ĉa ste me ovako liĉili. LuiĊi se nagnija i zagleda mu se u oĉi. - Ĉekaj, ĉekaj, tebe ka da poznajen. - Kako me ne znate, meni se ono ćer rodila. - An, bravo! Ti si oni ĉa si me na balote prikini-

ja, ĉa si plaka za onin pršuton, je li? - Je. Spominjete me se. - Ma ke tebe, spominjen se balot i pršuta. Ništa

ti ni vridija - likar je pušća debele dimove i gusta. - I ostanemo li ţivi, pa jopet budeš ĉinija dicu, ne

I

dolazi mi na zjog! Asti gospu, da mije uĉinit parti-ju! Kad sve ovo svrši samo ću igrat šest dan i šest noći bez fermat. Neka me ko prekine, gospe mi ću ga bombizat, zapantit će me za sva vrimena!

Dok je govorija i pušija, dotrkala je Belina s bo-kunom sira.

- A, doktore, vidite šta je uĉinila - viknula je AnĊa. Belina je kalala prid likareve noge sir i zamavala repicon.

- Ĉa si to uĉinila, lupeţice jedna? Ne, neću ga ja, kako te ni sram, ol ne vidiš koja je ura, nisu ovo stara vrimena. Roko je upa ka da gaje kogod ubacija, a za njin komandir.

- Evo ti ko krede! - povika je Roko. - A ti na me sumjaš!

- Tot smo ga, an! Ko bi sumja na nju - barbir se vas uţga.

- Strašna je lovica. Iz ţepa će ti ukrest a neš ćutit - falija je likar.

Gladija je po kostiman. - Nima milosti - zapovidija je komandir - omar:

striljanje! - Koga striljat? - likar se isprsija. - Pasa. - Moju Belinu? - E, Belinu! Znaš li ti, doture, da su borci gubili

glavu i za manju stvar? Za jedan kumplir, a kamo li za sir!

- Ma - branija se likar - ona je beštija, a nije ĉovik! Ne more ona trpit glad, kad je gladna mora krest.

- Oprosti joj ovi put, druţe komandiru - molija je i Roko, jer mu je bilo ţaj likara - neka joj ovo bude zanja opomena.

- Ne boj se, komandiru, neće se ona višje ma-


knit od mene. Pazi, Belina, budi pametna, more svake gracije boţje bit isprid tebe, i ne smiš taknit. Krepaj o glada, ali ne tiĉi. Poštenje iznad svega. Kad ovo svrši, jemat ćemo odrišene ruke i ĉilo mi-sto moš ogulit.

Lizala mu je dlan, ćutila je da ništo ni kako triba. - Eto, komandiru, pokajala se. Barbir ni zna ĉa bi. Zatresa je glavon, manija

rukon i izaša. Roko je namiga likaru. Išĉupa mu je španjulet iz just, potega dim i jopet mu ga utira.

o o o

Bila je duboka noć, a u kuţini naĉelnikova stana sedili su Leticija, Bepina, naĉelnik i Roko. Ponistra je bila zatvorena, škure zapete, i još priko svega debela deka, da se ne vidi svitlo. Ţenske su sidile uz maki-nju, Leticija je jušto šila veliku bandiru, a Bepina je krojila zvizdu. Oko nji pusta roba, biĉve, mudante, košuje, gaće, jagle i konci, ništo sloţeno, a ništo samo baĉeno na pod. Za stolon, uz bocun vina i teću brujeta sedidu naĉelnik i Roko, pušidu, pijedu, mu-ĉidu i po koji put bacidu pogled na ţenske.

- Pij, Roko, neš gori, znan - reka je naĉelnik i uliva. Kad je nalija, taka je bocunon u strojnicu ĉa je leţala na stol. - Makni to ĉudo!

- Ol te straj? - Ni, ven će mi razbit bocun. - Je li, Roko - pitala je Leticija kada je on meka

strojnicu uz makinju - ĉa oĉe reć da ni došla AnĊa, ven su tebe poslali?

- Kakvi AnĊa, di ti ona višje more doć. Ona van je avancirala, postala je glavna bolniĉarka, šef od saniteta. Bepina je slušala, šila i sagela glavu. Ma isto, ni mogla a da ne reĉe:

- A ništa mi ne govoriš kako moj LuiĊi.

- Puno, puno vas pozdravja. An, bravo, reka mi je da vas pojubin, namisto njega, govori: pojubi mi Bepinu, ali, znaš, nemoj mi je pojubit, lopove, po francusku, samo u ĉelo. Ovako - cmoknija je daje sve puklo.

Ona se sva stresla. - A je li bidan smršavija? Je li mu ĉa fali? - Ma kakvi, pomladija se, pari mladić. AnĊa pazi

na nj deboto ka vi. - Ko? AnĊa? Ona pazi moga LuiĊa? Ma vidi ti, a,

tot smo ga! Bogati, daje bilo! Neće, ne, omar, Roko, gren s tobon - ĉila se nakostrešila, poletila bi omar daje mogla.

- Ne bojte se, šjora Bepina, to su ĉisti drugarski odnosi.

- Ne virujen ja nikomen, znanja ĉa je ţensko, a znan i mojega LuiĊa, njemu će poletit ruka.

- Ma ne more, to je zabranjeno, šjora Bepina! - Kad je zabranjeno, oće on za dišpet uĉinit. - Govorin van, nima straja - tišija je Roko i smi-

ja se - a ondar, AnĊa i ja postali smo veliki drugo vi. Znate, ona će bit moja drugarica.

- A ĉa ti sada ni drugarica? - Je, je, ma zapravo i nije. Sad mi je AnĊa još

drug. Kad je oţenin bit će moja drugarica - Roko je ovu tiradu izveja da ni moga boje.

- A ĉa onda ona dojde mom LuiĊu? - navaljivala je ona.

- Bome, drugarica. - I LuiĊi, onda, more reć moja drugarica? - Be

pina gaje stirala prid zid. - Ma ne more! To ću samo ja moć reć - Roko se

vas smanta. - Zapravo i more, bogati! - Sve ste to vi gori izmišali, ništa višje ne razu-

min ni ko je kome drug ni ko je kome drugarica!


- A je li, Roko - prikinija je naĉelnik - kako to da si uvik soldat?

- A ĉa je moj LuiĊi? - ubaci se Bepina. - Kapitan - Roku je ovo dobro došlo, moga je

zabašurit odgovor. A naĉelnik se ni da smest, pita je jopet.

- A ti uvik na tuku?

- Je, degradirali su me, dobro da san i glavu izvuka. A bi san poruĉnik. Bi san pravedan ka sveti Ante. Ma ĉa ću van se sada ispovidat?

- Bit ćeš ĉakod uprska - zainteresira se naĉelnik. - A kako neš? - odvrati Roko. - Duga van je to

storija, ali ću van sve reć u dvi beside. Inšoma, naredili su mi da pratin kurira koji je nosija nike vaţne poruke. Nišan njanci zna di gremo. Kaţije mi on samo bokun kuverte na kojoj doli u zanji redak piše Osijek. Pribacili smo se leutom pod Bi- okovo, za priko Bosne, priko pusti planin, gor i rik. Govorin ja kuriru: Ĉoviĉe boţji, neće bit Osijek. A on meni: Oli misliš da ja ne znan ĉitat!? I posli dva miseca mi blizu Osijeka, a Osijek okupiran. Vazmen mu ja poštu, a ona adresirana na IV. vojni osjek. I kad smo došli na pravo misto, odnosno u Livno, tili su nas striljat. Ĉa se more, moj naĉelni ce, kad oni naš komandir ne zna pisat adrese.

- I radi toga su te degradirali? - plane Bepina. - Asti sto, ko to ne bi falija? To bi se i mome LuiĊu moglo dogodit...

Prikine je škripa vrat. More bit da je zapuvalo, oli da su se sama rastvorila.

Naĉelnik je diga glavu i gledajuć na vrata fali je stol kad je spušta ţmul. Vino prsne po tavelan.

On makne nogu i prošapje:

- Leticija, jema bit da se mali probudija.

- Ajme da ne ulize, znate kakva su dica - poleti ona u portik. .

- A je li naresta, bit će velik? - pita Roko. - Sedma mu je. Poĉeja je odit i u skulu. Naĉelnik natoĉi novi ţmul i potegne. - Jema prav, šjora Leticija, dite je dite. Kad bi ovo

vidilo, moglo bi kome špijat - pripade se Bepina. Naĉelnik utone u crne misli i ruta ţestoko ne

znajuć daje to uĉinija. I ka da se ispovida stenje: - Nikidan mi dojde iz skule i ĉudno me gleda. "Ĉa

je mali?", pitan ga. "Zašto si, pape, ti izdajica?" De- boto me inkolpalo. Uvatija san se za stol. Ja izda jica? Ko te to reka? "Dica", govori on. "Svi mi se u školi rugadu: Samo tvoj pape nije iša u partizane."

- A je to malo grubo? - sauĉestvuje Roko. - Poludit ću, ka boga te molin, reci jin da ću i

ja doć. - Reka san, već san reka, ali komesar ni ĉut. Go

vori, korisniji je doli ven gori. Kad ga buden triba, zvat ću ga. Osin tega, nimamo mi gori ni vina...

- Jopet je zaspa - došla je Leticija iz komore. - Bi je budan.

Bepina je šašila zvizdu i dala Leticiji daje prišije na bandiru.

- Jo da mi je vidit moga LuiĊa kako stupa ispod bandire. - Bepina je raširila bandiru i poĉela stupat.

- Jo koji šest jemate o soldata - laska jon je Roko. - Ĉa bi vas bilo lipo vidit di stupate s Lui- Ċen. Da ga samo vidite kako gre s AnĊon.

- Vlajina će mi marširat. Nima ona mota, ona trusa ka bedevija, pari mi je se vidit.

- Je, je, ne more se ona s van stavit - Roko se usta i poĉeja spremat.

Vazeja je veliki bagaj u kojemen su bile košuje, gaće, maje, pribacija strojnicu, omota bandiru oko


pasa i pokrija je jaketon. Natrpa je ţepe bokuni-man kruva, sira, pršuta i druge spize, popija još jedan ţmul i spremija za poć.

- Stojte mi dobro. - Blago se tebi - potapša ga je naĉelnik. - Neću

ja ovo moć izdrţat. - Reci mome LuiĊu da san dobro i pojubi mi ga,

znaš. Reci mu da na njega uvik misli njegova jedi na drugarica Bepina.

Ispratili su ga do vrat, i onda se sitili da triba udu-nit letriku. Roko je onako u mraku lako naša kuda će proć i kako će zavarat Taljance. Oli se ni rodija u Malo misto!

o o o

- Ĉa je nova, drugarice AnĊa? - pita je koman dir kad je došla ispod cabla di su on i komesar pisali izvještaj. Ona onako u ingleške gaće i jaketu bila je šesna, i da se smilo ono ĉa se ni smilo, pita bi je ĉakod drugo.

- Ništa - odgovorila je - samo, likar plaĉe, cvili ka malo dite.

- Ol je krepala Belina? - Nije još, al će svaki ĉas odapet. Gleda samo u

nj, a on samo u nju, ki da mu je dite roĊeno. - Oslabila je okad ne krede - ruga se komandir. - Puno cvili, fini pas. Rekla sam mu ja da on neće

podnit ovi patimenat. - Je, mogli smo jon nać veterinara i guvernan

tu, da je svake godine vodidu u Švicarsku na šest miseci da se liĉi i oporavja.

Komesar je prikinija pisat. Bokun se zamislija, pa je reka:

- Vidiš, AnĊa, ĉovik izdrţi, a pas ne more. Reci likaru da ne ĉini komedije. Ginu i judi, pa nikor ne cmizdri. Ni vrime da se nad beštijon plaĉe.

- Sve sam mu ja kazala, ali ne obadaje. - Odvedi ga u vizitu ranjeniciman, i dok se vrati

uklonite Belinu. Daj mu ova dva španjuleta, kad zapali bit će mu lagje.

AnĊa ode osjećajući kako po njoj klizu pogledi obojice. Usitnila je korak, da jin šta duţe ostane na meti. Komesar je jopet vazeja kartu u ruke i olovku.

- Je li dobro ovako, an? - pita je barbira. - "Re zultati prvomajskog takmiĉenja. Pobijena 34 nepri jateljska vojnika, ranjeno priko stotinu, zarobljeno osan, sve skupa izbaĉeno iz stroja 142 neprijatelj ska vojnika. Uništena 4 kamiona, zaplinjena dva minobacaĉa, deset strojnic, 150 pušak, 10 ijad me tak." More ovako?

- Je, dobro je. Jesmo li gotovi? - Ahan. Niko su vrime sidili slušajući fijuke bure.

o o o

Vrime je prolazilo. Teški, gladni, krvavi miseci doveli su do kapitulacije Italije. A u naše Malo mi-sto došli Njemci. Ali narod nije ĉeka. Dica, starci, ţene, svi za pušku nesposobni, pribacili su se u zbjeg. Ostavili su prazne kuće, zemju, leute, vino, sve na milost i nemilost dušmaninu. Iša je naĉel-nik sa ţenon i mali Mirko š njiman, išla je i Bepi-na, plakala je ka juta godina, jedva su je drţali da ne poleti LuiĊu u šumu. Malo misto ostalo je pu-sto. Ali, ka ĉa su ginuli oni u šumi, tako su umirali oni u zbjegu, tako je umrla i šjora Leticija, bog jon grije oprostija. A u brdu iznad Malog mista strašni se rat nastavija.

Neš ti, ka daje rat igrat na karte, oli izgubit pu-nat na balote. Kako da ne? Rat je kad si gladan i nimaš ĉa jist, kad te probuţaju metkon, kad te zdi-


gnu na gingolu pa visiš za spizu gavraniman. Kad ti zapale kuću, meknu minu odispod i letiš u arju u sto komadi. Kad ti zanamisto noge meknu bokun driva i cotaš dok si ţiv. Kad ti zanamisto oka me-knu franju. Rat je vrime kada uvik fali crne robe.

I razmišljajuć tako o ratu, LuiĊi je stiska zube, riza, vadija, krpija, tašelava i privija ĉa je moga boje. Spava je malo, na prekide, s Danteom ispod glave.

AnĊa gaje pazila ĉa je mogla višje. Ka i danas, kadar je poslin krvave borbe bilo višje posla ven ikad. Dodavala mu je klišća, noţe, zavoje, likarije, besidila je š njin da mu misli ne letidu lipo doli u Afriku, di je Bepina sedila na salbun i na vrilen suncu liĉila reumu. I Roko, i on je kad god je moga barenko jednin španjuleton tija razveselit likara.

- Ĉa je ovo, AnĊa - reka je LuiĊi i otra pot - je li ko osta cil danas? Dvajstĉetiri ure nišan ferma, ruke me bolidu.

- Oćete li zapalit, druţe doktore? Imam dvi. - Vas san izgorija, neću. Jesmo li svršili danas,

je li ovo zanji? - Samo još dvojica, doktore.

- I, tebi su: samo dva! - To su dva najlakša, samo ih je okrznilo. - Onda neka gredu kvragu! Na mlado je, zarast

će, ti to uredi. Oho, evo ji! Jušto mi dolazite na tir - likar je zdiga glavu i miri više u komandira nego komesara. - I ti š mi, druţe komandire, dat adre su! A ĉa ti je ovo polak odreda uništeno?

Komandir, koji je bi doša nasmijan, ĉin je ĉuja ove riĉi najidija se.

- Ti brojiš naše, ne brojiš njijove.

- Friga se meni za njijove, gledan ja ove moje!

- Svi koji su pali, pali su odizad mene, a ne isprid mene. Razumiš li, doture? - uĉinija je dva koraka, maje sta.

AnĊa, ono ka da neće, prošla je izmeju nji. - Nima mista za svaĊu, likar ni mislija zlona

mjerno - sta ji je umirivat komesar. - Bome da nišan, nišan ja reka da si ti škivava,

tebi ka borcu svaka ĉast, ma... - Ĉa: ma? - isprsija se komandir. - Malo si mi ka komandir zapeja - draţija ga je

likar, a sve je mota pašicu na ranjeniku. - Ja zapeja!? Ti š meni, gubo doturska! - barbir

se uvatija za rivolver. Postolar gaje uvatija za ruku. - Dosta, ni riĉi više! - viknija je. Likar se ni da smest. Vazeja je španjulet s kase-

te di je stavija da mu gori i nastavija radit.

- Vidi ti moga brice ĉa se raspalija! Nišan zna da si tako nagal. I ti bi na me rivolver potega, an? Ven, znaš, kad sve ovo svrši, nikad se u tebe višje neću doć obrijat! Nikad višje moja noga neće stupit u tvoju butigu!

- Ma ti si bogamu lud! I ti zaista misliš, da ću ja kad ovo svrši jopet vazest britvu u ruke!

- A ĉa misliš, brico, bit kraj? - Najprin, ja za tebe, ni za koga, nišan brico, ven

komandir! - Slušaj, brico, skuţaj! Ĉa misliš da ćedu te su

tra mušterije oslovjavat: šišanje, druţe komandir, brijanje, druţe komandir!

- Aj, doture - prikinija ji je komesar - nemojmo jopet poĉinjat sa škerciman. Malo si priša miru. Nego - postolar se zakašja i niko vrime zašutija - nismo za to došli, da se karamo, kad potiramo Njemce bit će vrimena i za to. Znaš li, doture, da š bit odlikovan?


Likar je baš ništo gleda u ranjenika, bi je po-gnut, i kad je ovo ĉuja, uspravija se ka da ga je nikor uboja.

- Ja, odlikovan?! - E, ti. - A zašto? - Za hrabrost. - Za koju hrabrost? - LuiĊu ni išlo u glavu. - Zato ĉa si, kad su Njemci navalili, osta sam

na poloţaju. I samo zahvaljujuć tebi mi smo uspili odred jopet skupit i vratit na poloţaj.

- I koja je moja zasluga? - Govorin ti, ĉa si osta na poloţaju. Likar se udrija po ĉelu, ni moga virovat. - Ma, komesaru, osta san o velikega straja, noge

su mi se posikle, izdale su me, nišan moga biţat! - Ĉuješ li, komandiru, vidiš, ovo mi je drago -

uvatija je likara za mišicu i stega je - ovo je primjer skromnosti. I ti bi se mora u nj ugledat.

LuiĊi još ni moga svatit ĉa se to dogaja. Gleda je jenega pa drugega i ni zna reć koji je luĊi.

- Ma, jeste li vi dva mene uvatili u Ċir? - pita je. - Ja jeman i platfres pa nišan moga trkat, osta san di san se naša. A koje san ja to junaško dilo uĉinija?

- Neka smo se maloprin svadili - progovorija je i komandir - moran ti, druţe doture, priznat, puno si uĉinija, višje ven ĉa misliš. Sutra ćeš primit me- daju ispod zastave i gotovo!

AnĊa se ni petjala u ovi razgovor, prvo ni mogla, radila je, a drugo ni tila, slušala je i smijala se. U sebi, razumi se. Ma jopet ni mogla a da ne kaţe:

- Šjori Bepini će bit drago, ovako će jon srce narest - pokazala je rukon - kad ĉuje da ste primili odliko vanje ispod bandire koju je ona šašila. Kako ćete se vratit bez medaje?

- A, je li, i Bepini će bit drago, an? Ajde, ţrtvovat ćemo se radi Bepine. Ti, AnĊa, uvik mene skuvaš, znaš me u ţicu taknit.

- Ondar, sve je u redu, druţe doture? - Je, je, komesaru. I mi dva, druţe bri... ovi,

druţe komandir, smo se pomirili. Evo ruka, ĉa je bilo bilo je, nismo se zakarali, ništa jedan drugomen nismo rekli - likar je uvatija barbirovu ruku i stega je, rukovali su se ka najboji prijateji.

AnĊa se smijuckala i guštala. Pa su izašli. Likar je skinija kutu, obisija je na brokvu, izvuka špa-njulet i zapalija. Jedva je utega dva dima kad jin je odozgar sa stine manija Roko. Potr kali su i uspeli se. Jemali su ĉa i vidit. Doli, uz more, njijovo še-sno, lipo, drago misto bilo je ĉilo u dimu, gorilo je ka bakja. Gusti dim pokrija je poja, kuće, kanpa-nel, iša je priko mora do drugoga škoja.

Nisu mogli izustit ni besidu, stali su ka inkan-tani. Komandir, koji je i bi najtvrĊi ĉovik, prvi je progovorija, okrenija se likaru:

- Ĉa plaĉeš, doture? - Ne plaćen, ven odozdal mi dolazi dim, pa mi

peĉe oĉi. - Neka gori - progovorija je sad i komesar - novo

ćemo zgradit. - More bit novo, ali neće bit višje isto. - Još će bit lipje, doture. - Razbojnici, ubojice, palikuće - vika je i pritija

šakon Roko - nima višje milosti, di kojega uvatin, zubiman ću ga raskidat.

- Ĉa ti je, Roko? - pita gaje komandir. Mora gaje primirit. - Ne mogu gledat, komandiru, moran ji barenko

dva ubit, gren ja doli.


Roko je vazeja strojnicu i omar skoĉija doli. - Ĉekaj, Roko - viknija mu je likar - evo i mene,

i ja ću ti pomoć! - Ĉujete li zvona? - zamavala je rukan AnĊa.

- Njemci biţe, zato su zapalili. - Za njima sve do Brlina! - urla je Roko i letija

niz brdo. Za njin se sjure i komandir i komesar, i svak ko

god je moga stat na noge i držat pušku. o o o

Još je durala fešta, pobjedniĉka zvona zvonila su svoje ţanje kadence, a već je poĉelo karanje. Ĉilo Malo misto odrebativalo je od udarci šak. Svak se tuka u prsi i vika kako je on, baš on, naj-višje da za ovu našu stvar.

Ribari su pokazivali na svoje leute. Ovod su bile vriće od salbuna, mitraljezi, odavle se pucalo u re-oplane i torpedinjire dušmanske!

Batelanti su u oštariju tukli šakan o stol: mi smo iz mora mine gulili, mi smo slomili neprijateja...

Mornar koji je s vapora baciva cimu, kleja se da je 47 puti prosa kulaf i nosija ranjenike u Bari. Ko će se s njin doć stavit? Ajte svi lovit zmije!

Kad bi se Roko infota, zna je zavikat: da mene nije bilo još bi van okupator sra po mistu!

A Bepina je po ĉili dan sidolon luštrala meda-ju za hrabrost svoga LuiĊa. Di ćedu se, mislila je glasno, ove miţerje doć s njin stavit. Višje je on da za ovu našu stvarnost nego sve one fališe skupa. A priznat ćete, da ni ona nije bila za bacit. Da nije bilo nje, ko bi jin bandini šasija? Mogli bidu krpan mavat!

I tako stanovnici Maloga mista nisu više bili sastavjeni od krvi i košćic nego od zaslug. A kako

nima pinez na svitu koji ove puste zasluge moredu platit, ĉrv nezadovojstva neprimjetno se uvuka u Malo misto i poćeja rovat, rovat... Lupeški, kur-vanjski ĉrv! Ko zna ĉa sve more uĉinit i di dovest i poštenega ĉovika?


ZOVE OBNOVA

Vejaĉa je godine rada i obnove 1946. Stisla crna zima. Zapravo i ni bila baš nika juta studen, ali organizmi izdebulili u ratu teško su je podnosili. Tribalo bi se rekuperavat, a fali kriposti. Višje ven od spize ţivi se od pisan, koli, bandiri, govori i do-brovojnog rada. Svit je još obuĉen u soldasku robu i svud se još vidi herojski štimung. Na briškulu, balote, ćakule i sve ostale guste i godimente nikor se ne usuĊuje njanci promislit.

Ĉilo misto, sve kuće i one popaljene i one ĉile, od podanka do vrja, ispisane su parolan: Ţivila NOVJ! Ţivija NOP! Ţivija AVNOJ! Ţivija ZAVNOJ! I bovani soreni zidi klicali su: Ţivija Sovjetski savez! Ţivija Staljin! Na manje upadna mista bliĊa slova su tek reda radi šapjala: Ţivili naši veliki savezni-ci, Ingleška i Amerika! Ali zato s druge istaknute fasade omar bi druga parola dala štos: Doli impe-rijalizam!

Glavetine Musolina bile su pripiturane, a ako bi malicu provirivale, i inkarat bi se izgrata. I tot bi se raspalilo: Smrt fašizmu!

Parole su se zibjale i gingolavale na leutima i gajetan, penjale se po kanpanelu i kalavale se na prage potleušic. Vijorile su bandire i veselo leprša-le duzine zastavic.

Na Općini je bilo nalipjeno miljun oglasi. "Tjedan ĉistoće", "Akcija pošumljavanja", "Društvo naša djeca", "Analfabetski teĉaj", "Kulturno-umjetniĉko društvo", "Akcija prikupljanja otpadaka", "Djeĉja nedjelja", "Naša djeca - naša budućnost", "Poziv ĉlanovima desantnog bataljona", "Raspodjela ţive-ţnih namirnica", "Puĉko sveuĉilište", "Ĉitaonica-bi-blioteka", "Program radnih akcija", "Smotra folklo-ra", "Šah turnir", "Prijave za limenu glazbu", "Poziv zadrugarima", "Zidne novine", "Sastanak AFŢ-a" i puste druge obavisti, avizi i upozorenja. Niki su bili zalipjeni tako nisko daje tribalo kleknit, niki visoko da je tribalo donit kasetu i š nje ĉitat.

S rive ĉula se pisma. Nikor je rastiza armoniku i vatalo se kolo. Iz kalet svit je trka put rive i svi su nosili motike, lopate, mašure, badile.

Likar je jušto ĉita oglase kada je doša pop, pri-ginja se i diza na prste.

- Pomozi mi, veleĉasni - reka mu je umisto po zdrava. - Ne mogu je nać.

- A ĉa traţiš? - Ma jenu moju obavist o cipljenju diĉe, prikju-

ĉer san je još odnija AnĊi daje zalipi. Pop mu se prikjuĉija, traţili su oba i pregledali

ĉili zid. - Nema je - zakjuĉija je veleĉasni. - Ma kako nima, mora bit. Poslat ću koje dite da

najde piturske skale, pa ću pogledat gori - okrenija se oko sebe, ali ni jenega diteta, sve je išlo doli na rivu.


- Ĉa ti se ĉini - ujedanput ga zapita pop - ĉa ti se ĉini, doture, koji bujni ţivot, koja dinamika!? An!?

- Je, ne boj se, ako se i šališ. Sve se diglo na noge, sve se izmišalo. Kultura, umitnost, obrazova nje, predavanje, konferencije, obnova, tjedni akcije, striljaštvo, šah, balun, teatar, muzike, sve. Pridju- ĉer san, baš, bija u dom kulture. Majku ti boţju! Koji je to konfuţjun, moj veleĉasni. Diţe ti se kosa na glavi. U jedan kantun spremadu se glumci, do njih viţba folklor, zbor tišći prove, uĉitejica uĉi ne pismene, dica igradu ping-pon, penšjunati ĉitadu foje, Ċenaštikanti se tombulaju, pusti šušuri, kon- fuţjuni, sve mi se u glavu izmišalo.

Odozdal, s rive, najprin je provirila bandira, a za njon radna brigada, s armonikašen, pivaĉiman, maškliniman, motikan i lopatan, s mašuriman i drugin radnin alaton. Ujedanput su napunili ĉilu pjacetu. Od pisme, sviranja, vikanja, struganja vojniĉki postoli, pripali su se golubi i stali kruţit oko kanpanila. U prvi red Roko i AnĊa, na kraj brigade naĉelnik s lopaton.

- Ajde, Prošpero! - vika je Roko ribaru, koji je plašjivo izviri na ponistru - neće te brigada ĉekat.

- Mogu li poć sutra - ozva se glas odozdal - jerbo je sad lipo vrime, a ĉaja znan kakvo će sutra bit!

- Nima labavo - narediva je Roko i izaša iz reda. Okrenija se i vika: - Danas je tvoj red!

- Nadija san parangal, tija san uvatit koji kil ribe - tumaĉija je ribar i potrka do Roka. U ruku je drţa ešku, ĉili je smrdija na srdele.

- Tebi je prisnija riba ven obnova. Aj, brzo, riba more ĉekat, obnova ne more.

- Ma sutra ću dat duplu normu. - Ajde, nismo dica, vazmi mašklin! - Roko je do-

vatija mašklin od nikog diteta i da mu ga. Ribaru

ni ostalo ništa drugo ven da zaronja, pribaci alat priko ramena i ulize u red.

- Ti gospu i obnovi - govorija je poda se - oli ću bovane jist!

Roko je sta na srid pjacete i gleda. Na njemu je još bila jaketa, ona ţuta, ingleška, i gaće istog kolura. I kada je vidija barbira di struţe dlake na mušteriji, naredijaje:

- Zatvaraj butigu, ala, ala, na rad, drugovi! - Ne mogu, puna je butiga svita - odgovorija mu

je barbir. - Ma ĉa svita, ma ĉa brijanje! Nima brijanja dok

traje obnova! Vamo, drugovi! - uša je u brijaĉnicu i zavrtija katrigu na kojoj je sidija kapitan Galileo.

- I ti, lopatu u ruke! Neš se ti mušćat, a misto da smrdi!

Ĉovik gaje pogleda, zapra je nogon da se zaustavi. - Ne mogu ja pogazit principe: bravura je ţivit

bez lavura. - Nisi se borija, nisi radija! Kako misliš ţivit? - Ja da se nišan borija? Borija san se protiv ka

pitalizma ţešće, principjelnije od svi vas! Samo, ja san se tuka drugim metodan.

- Ti se tuka? - Ĉili san ga ţivot sabotira, od mene ni jema ko

risti niti ovoliko! - pokaza je nokat. - Jema je samo šćetu. I tako je pedeset godin borbe protiv kapitali zma iza mene, Roko.

- Bogami, miritaš da te stavimo u kvadar! - I ondar, sve kada bi i tija radit, ne mogu, bo

lidu me ruke. Ĉilo san jutro veštite vitrija, da ji gagrice ne iziĊu.

- Radi za tvoje dobro, jer š doć na crnu listu! - zapriti Roko i izleti iz brijaĉnice.


Brijaĉ je svuka bilu veštalju, istira jude, zatvo-rija butigu i vazeja alat. Roko je produljija korake i sustiga brigadu.

- Tri puta ura za dotura! - zaurla je. - Ura, ura, uraaa! - Parilo je da je pala bomba.

Jopet su golubi poletili u arju. - Aj s nan, doture. - Neću, mene i Bepinu sutra je red. A ne znan

oću li i sutra radit. Gledaj - pruţija je dlanove i pokaza zuje. - Gledaj ove trudbeniĉke ruke, vidi mi zuje.

- Ni motika za te - reka mu je pop. - Je, ne boj se, i za te je, veleĉasni. - Ja oren njivu Gospodnju. - Ostavi ti njemu neka je on ore, orimo mi ovu

našu. Roko, AnĊa - zaustavija je likar nji dvoje. - Di je moj oglas o cipljenju diĉe?

- Nije bilo mista na zidu - odgovorila mu je AnĊa. - Za one puste monade jema, za moj oglas nima? - Sutra ćemo ga stavit - smirivala ga je AnĊa

- ĉim skinemo koji stari. - Koju gospu drţiš ti opasaĉ? - upra jon je u

trbuj ĉa jon je skoĉija ka po dinje. - Ditetu će ti glavu smeĉit. Roko, rodit će ti inbrlano dite.

- Još nije svršilo, doktore, još traje rivolucija - isprsila se ona.

- Ostavi ti sadar revoluciju, gledaj dite. Roko, budi pametan i baci jon rivolver u more. Koje vidija da rivolver tuĉe dite po glavici.

- Je, jemaš prav, doture. - Uvik ja jeman prav. A tebi san tija reć, okad

si posta diretur ugostitejskog poduzeća ne radi ti ni oštarija ni otel. A di ćedu judi igrat na balote, di ĉedu popit ţmul vina?

- Ĉovik more umrit od ţeje, nima se di pokripit

- javija se naĉelnik iz gomile. - Obnova je, judi, dok traje obnova nima odmora!

- Roko je vas cva i resta u svojoj inportanci. - Najprin, nima balot dok rat svrši - konta je

likar - sad nima balot dok traje obnova. A, ĉa ću igrat kad umren? !

- Skuţaj, doture, ali utekla nan je brigada. Su tra ćemo govorit.

Likar je zabeštima za njin, uvatija popa ispod ruke i uputija se doma.

o o o

Bepina je jušto pisala velikin sloviman tabelu koju će LuiĊi sutra nosit:

"Na terenu obavija san osan stotin jedanajst pregleda da priko ijadu medicinski sauita izuadija 365 gnjili zub stavija u gips tri ruke i četiri noge"

- Faljen Isus, šjora Bepina! - pozdravlja je pop. - Vazda budi - odgovorila je, a da ni podigla glavu. - Dobro si doša, LuiĊi, jerbo san se sitila. - Ĉa si se sitila? - U nediju je parada, a do nedije se more svašta

desit. - Kako to misliš, more se svašta desit? - Bome, oli ko ne more još slomit ruku oli nogu!

Oli još koga neće zabolit zub, an? - Neš ti, pet zubi višje oli manje! - Neću da budeš prikraćen, ja san svugdi nado-

ţuntala koji broj. Boje da se najde koji zub višje, ven da fali. Pop je griska masline ĉa su bile u mali pijat na stol, pa u prvi ĉas ni ni vidija tabelu.

- A ĉa van je to, šjora Bepina? Koja je ovo reklama? - Di vi ţivite, veleĉasni? Ništa ne znate. Ovo su ra

dni uspjesi moga LuiĊa - rekla je i raširila parolu.


- Ribari iz zadruge - reka je LuiĊi kad je vidija da je pop zinija, da ni ništa razumija - oni ćedu nosit ta belu: ulovili toliko i toliko ribe, na primjer, 12 kvintali skuši, 30 kvintali srdel. Teţaci: iskrĉili 300 vriti vino grada. Muzika: odrţali 10 koncerat. Politiški aktiv: odrţali sto predavanja, tristo sastanak. Razumiš li?

- Sad razumin. - I ti bi moga uĉinit jenu tabelu i nosit je u po

vorku. -Ja?!

- E, ti, zašto ne bi? - A ĉa bi ja moga napisat? - Sve ĉa si uĉinija. Najpri zakaţi natjecanje

popu u drugo misto i napiši: ispovidija toliko i to liko duš, udrija za pokoru miljun oĉenaši, podilija svete sakramente, ĉita sto veliki i tristo mali mis, dunkve, sve ĉa si uĉinija.

- A di su predike, blagoslovi, ure, dotrine, kršte nja, priĉesti, duhovne viţbe!

- Vidiš, koliko jemaš! Zašto ćeš skrivat radne uspjehe?

- Ma, to njiman neće bit drago - koleba se vele ĉasni.

- Je, jemaš prav, tvoji uspjesi na drugu su bandu neuspjesi. Tako je. Kako je to sve relativno - zamislija se likar.

- Vi isto morete napisat tabelu, morete je obisit na pulpit i nosit je dva dira oko crikve.

- Tribalo bi promislit, ne vaja se zatrkat - zakju- ĉija je pop.

- LuiĊi, moraš dignit plakat visoko, visoko, ti si uĉinija najvaţniji posal u misto.

- Oli moj ni bi isto tako važan? - pobunija se veleĉasni.

- Škuţajte, ali ni ka njegov. Evo, samo 365 kr- njatak ĉa je izvadija! Da ni bilo moga LuiĊa, svi bi nji bolija zub, naresle bi jin bufete, ovoke, ne bidu mogli spavat, ne bidu mogli radit, patila bi proizvodnja i obnova, iz svake kuće ĉuja bi se plaĉ namisto pisme.

- Bravo, Bepina, vridiš zlata - pomiluje je likar po obrazu.

To je njoj bilo dosta da zacvrkuće:

- A kada ćeš me oţenit, LuiĊi? - Asti gospu, ĉa si nagla! Vidiš da niman vrime-

na, da se ne mogu ni maknit o posla?! Nima pira, nima ţenidbe dok traje obnova!

Najutila ga je, okrenija se, potega popa za ru-kav i izaša. Bidna Bepina, a ĉa je mogla? Ostala je uzdisat i moĉit suzan tabelu i na njoj radne uspje-he svoga LuiĊa.

o o o

Pa je mrak, zima je, puše lagani burin. Nidir niko-ga. Ko je god moga zbija se u kino na politiški zbor, ĉa ga je sazva presjednik NOO-a. Na ulazu, u izlogu fotografije filma pokri je natpis: OdgoĊeno, a omar kraj tega na bili pakpapir stalo je ispisano: Poziv za konferenciju! Dnevni red: Prvo - politiĉka situacija, drugo - razno. Presjednik NOO-a. Potpis neĉitljiv.

Unutra, na podiju iza stola velika bandira s petokrakon, a za stolon u sridu sidi Roko, do nje-ga sekretar, a s jene strane presjednik, s druge strane, malo daje za stolićen AnĊa, ka zapisniĉar. Trbuj jon je već toliki da se ne more pribliţit stolu. Kosa jon je zalizana, crni se i luštra ka taljanski jon postol na nogan. Roko je već pronaša niku civilnu jaketu na rige, ĉa je s prviman paketiman preplovila ocean. Presjednik, prvašnji barbir, a do nikidan


komandir, bi je u monturu, tako isto i komesar, bivši postolar. Sedili su vaţno, ka velika vlast.

Doli, meju glavan, virila je pošćerova kapa, pa naĉelnikova ćela, tamo se zbila Bepina, stari An-tonjo, teţaci, ribari, batelanti, starci, cure, dica, dakako i pulicjot, sadar milicjoner, koji je sta kraj vrat i pazija na red. Ponistre su bile zatvorene. Arja puna kašja i duvana grizla je oĉi. Jedva se moglo disat.

- Dakle, drugovi - govorija je sekretar - ovo moje izlaganje o vanjsko-politiĉkoj situaciji ja bi zakjuĉija sa prijedlogon da smista odovde pošaje- mo brzojav Ujedinjenin Narodiman na ruke Trigve Liju. Ja bi, drugovi, u cilju toga proĉita test brzo java: Slaţete li se s tin?

- Slaţemo se! - odjeknilo je kinon. - "Najenergiĉnije" - zakašja se sekretar i diga

glas - "najenergiĉnije zadrţavamo za sebe prava na Trst i Julijsku krajinu, što je potkrijepljeno je dnodušnom voljon tamošnjeg slovenskoga i taljanskoga radnog naroda za prikljuĉenje SFRJ. Ţesto ko protestiramo šta se u zoni A ruše slavoluci koje je narod postavija za doĉek MeĊunarodne komi sije. Najţešće protestiramo protiv povanpirenosti taljanskoga iredentizma, koji ne samo oće da nan vazme zonu A, nego pruţa pandţe i na zonu B."

- Bogati - upala je jena ţena - tili bidu i A i B, a ĉa ćemo mi ondar jemat, ostat ćemo bez njanci jenega slova!

- Tako je! - povika je jedan ribar. - Daje ruke od naši slov!

- A sada, drugarice i drugovi, samo nikoliko besid o našoj unutrašnjon situaciji. Puno nji - pogle da je sekretar po dvorani - puno nji misli da naša

mlada nova drţava mora za sve davat pineze. Ne more, drugovi, drţava rišit sve teškoće, ako narod ne pomogne. A, kako i sami znate, ţetva je puno podbacila. Ĉine na trţištu poĉimju naglo rest, ma-sovno se javjadu saboteri, špekulanti...

- Doli izdajice!!! - prodra je jedan glas. Jedan stariji ĉovik, koji je deboto zaspa, trga se,

pogleda oko sebe i zapita: - Ko je izda? - Ţetva - odgovorija mu je susid. - Sve te sabotere, drugovi - nastavija je jopet se

kretar - radni će narod zbrisat i svaki trag triba jin nestat! Neprijatej sada poĉimje lovit u mutno, javja du se zahtjevi da krešidu nadnice i plaće, a to ništa ne bi rišilo, ven bi nas samo odvelo u inflaciju. Jedi no je rišenje, drugovi, da mi svi skupa višje radimo, svak na svoje radno misto, da ribar višje lovi, teţak boje gnjoji, da radnik u fabriku višje proizvodi. A svi skupa moramo uništit parazite, koji budedu tili ţivit na grbaĉi radnega naroda!

- Ţivila grbaĉa radnoga naroda! - prolomila se sala. Sekretar se toliko bi zani da je deboto privalija

katrigu kad je tija šest. Da ga Roko ni pridrţa, pa bi prid cilin ovin skupon. A kad se Roko već diga, staje on drţat govor. Rekaje:

- Ĉuli ste izvještaj druga sekretara. Prihvaća li se izvještaj? Javja li se kogod za diskusiju? Nikor! Piši, AnĊa: izvještaj jednodušno prihvaćen. A sa dar bismo mogli prić na drugu tošku dnevnoga reda, na "Razno". Dajen riĉ drugu prisjedniku.

Kada je Roko seja nastala je stanka, niko vrime ni se ĉula riĉ. I kašjat se fermalo. A sve zato jer je presjednik strilja oĉiman, ka iz dvocivke.

- Zapravo - poĉeja je - zbog ovega razno mi smo


danas i sazvali zbor. I to razno, drugovi, poĉelo je smrdit, zaudarat, i mi to nećemo, i ne smimo - udrija je šakon u stol - trpit!

- Tako je - povikali su niki - doli razno! - Mi to razno, drugovi, nećemo dopustit, neprija-

tej je poĉeja dilovat u naše Malo misto i socijalizam je u opasnosti. Tek ĉa smo fašizam srušili, a već se širi neprijatejska propaganda! I to javno, drugovi, isprid nosa nan sviman. A naše ţrtve traţidu da prema tomen neprijateju opasnomen budemo ne milosrdni!

- Tako je! - Doli neprijatej radneg naroda! Na gingolu s

njiman! ! ! - Neprijatej je opasan, lukav ka zmija - nastavi-

jaje sekretar. - Dok ja ovo govorin on je meju nan, plešće i

ĉini fintu da odobrava mojiman riĉiman. - Di je, kaţi, raznit ćemo ga!? - Eno, ga, onamo u kantun - pokaza je prston

onamo di je bi Galileo, isejenik, Antonjo i još nikoliko stari mištani.

Ĉila se dvorana okrenila, okrenili su se i Anto-njo i Galileo, i oni najzanji su pogledali iza sebe. Ali, tamo ni bilo nikoga. Bi je zid.

- Di je ti neprijatej, di se to sakrija da ga ne vi dimo? - zaškripja je stari paron Antonjo.

- Još pitaš? Pogledaj na se, paron Antonjo, na tvoje prijateje, Galileja, isejenika. Vi ste ta banda o kojon ja govorin.

U prvi ĉas nikor ni virova, zinuli su ka škarpina na suvo. Galileo ni zna ĉa bi, bi li se smija oli bi ga potega postolon.

- Skrati jezik, brico! - reka je bisan.

- E, sad si, Galileo, pokaza pravo lice! - skoĉija je sekretar. - Za te ja nišan presjednik, narodna vlast, ven brico! Je li, ti bi tija povratak na staro? An?

- Svi te tako zovemo jema pusti godin i moš ti tristo puti prominit zanat, za me š uvik ostat brico. A ka presjedniku, tebi svaka ĉast.

- Ĉuli ste, drugovi, kolovoĊa ove bande sam se javlja za riĉ. Njega ja najvišje optuţujen, jerbo je on zaveja i ove druge.

- Ma koga san ja to zaveja? - Govori, presjedniĉe, ĉa su uĉinili, da vidimo! - Bit ću konkretan. Najprin, ti Galileo i tvoja

banda svaku veĉer javno isprid ĉitaonice, isprid svi otvarate radijo i slušate Glas Jamerike. Je li tako?

- Tako je! - povikali su glasovi u dvorani. -1 ne samo to: vadite svoje leroje i navijete ji pre-

ma uri koju daje Glas Jamerike!

- Je, pa ĉa onda? - pita je Galileo. - A, oli mi u našen mistu nimamo kanpanil sa

saton? Zašto vi svoje leroje navijete prema kapita- listiĉkon vrimenu?

- Jer naš leroj koji put krede i pet minuti. - A tebi su vaţni ti pet minuti da ne zakasniš

na posal? - Nije nego volin taĉno vrime. - A zašto ga ne navijaš prema Zagrebu? - Vi znate, judi, da smo Antonjo i ja ţivili puste

godine u Jamerike. Mi se ne sakrijemo, javno slu šamo.

- I širite neprijatejsku propagandu! - Ma, ja san mislija da su nan oni saveznici. Ka

kvu propagandu? Govorimo ono ĉa ĉujemo. - Ĉekaj malo, Galileo! Zašto ne greš na radne

akcije? - pita je Roko.


- Zašto? Zato ĉa ja ne volin radit, ĉa nikad u ţivotu nisan radija i ĉa nikad nisan vazeja motiku u ruke. Ĉa ću ja poć radit, za koga?

- Za narod - povikali su niki. - Nisan ni za se, pa neću radit ni za narod. Neka

narod sam radi za se. Jeman još ništo pinezi na amerikansku banku, a niman ni ţene ni diĉe. I ti bi, Roko, tija da ja nosin grede, da ţgobajen a ne triba mi. Jesan li ja na prisilni rad, oli san slobo dni ĉovik i grajanin?

- Jopet si se izda - upa mu je Roko u riĉ. - Dakle, svi mi koji radimo smo na prisilnon radu, samo ti si slobodan ĉovik, a mi nismo slobodni.

- Nisan ja to reka. Svi smo mi slobodni, i ko oĉe radit neka radi, ko neće neka ne radi.

- U socijalizmu svak triba radit, nikor neće ţivit na tuje spale - zatrunbeta Roko i sede.

- Ja na tvoje spale ne ţivin, niti na iĉigove - Ga lileo je ovo reka i usta.

- Drugovi - jopet je govori)a presjednik - nismo ovod došli da se karamo s neprijatejiman, ven da jin sudimo.

- Pridlaţen - diga se jopet Roko - da jin se da zanja opomena i prilika da se priodgoje.

- Tako je! - A ako ostanemo ka ĉa smo i bili? - U Sibir - riknija je Roko. - A zašto u Sibir - pita je podrugjivo Galileo

- zašto u socijalistiĉku zemju? Zašto ti, Roko, ne reĉeš: neka gredu di jin je misto?! Kad već oćete, pošajite vi mene u Ĉikago, tamo di su gangsteri Al Kapone, Dilinger, neka me izbuţadu.

- Je - javija se i Antonjo - jemaš prav, Galileo! I ja ću poć s tebon u Ĉikago. Nisan tamo bija jema

trijest godin. Baš san se zaţelija Ĉikaga! Znaš ti onega Imoćanina, ĉa drţi oštariju, onega malega? Jo ĉa kuva, judi moji, za lizat prste.

- Jesi li ti reka, Galileo - pita je Roko - da neš jist crnega kruva o slidovanja, jer da je to kruv Krajevića Marka, ven da oćeš jist Trumanova?

- Jerbo niman zube, i volin Trumanov ven Markov. - Ĉujete li, drugovi?! - vika je Roko. Likara je sve ovo nerviralo i ni moga više izdurat. - Ma dobro, Roko, ako će poć Galileo u Ĉikago,

neka gre, neka ga vrag nosi. Di š njega i rebanbive- noga paron Antonja šavat u Sibir? Da nan reĉedu koga jin šajemo.

Na ove riĉi svi su se poĉeli cerekat, smij je uva-tija ĉilu dvoranu i nikor ga ni moga zaustavit. Smijali su se i oni za stolon, i bilo je jasno daje ovi veliki zbor svršija svoje. Oni ĉa su bili blizu vrat, stali su izlazit. Drugi za njiman gurali su se, i da naĉelnik ni podiga malega Mirka, bili bidu ga sme-ĉili. Nikor je poĉeja pivat "Merjane, Merjane", ali ga je jena grupa nadjaĉala s onin "Kraju Petre, peta si kolona..." Najposlin ni se znalo ni ko pije ni ko plaća, a kako je koji izaša, tako je i potr ka doma, da puton na onoj ledenoj buri ne uvati puntu.

o o o

Roko, presjednik, sekretar i AnĊa skupjali su spise, obuĉivali jakete i skoĉili s podija na pod. AnĊi bi se posikle noge da je Roko ni pridrţa, pri-tega bije trbuj.

- A je li, LuiĊi - rekla je Bepina dok su išli doma

- u koji je ovo misec AnĊa noseća?

- Ĉa u koji misec? Do dvajst dan jemala bi rodit. - To je Roko nju blagoslovija - brojila je na prste

- u primaliĉe.


- Bit će, kad si izraĉunala. - Onda je to bilo još gori, u partizane? - Ĉa me pitaš, ka da san jin ja svitlija? - Ajme laţivca, lupeţa! A kad se oni put bi skala,

spominješ li se kad si mi po njemu posla pojubac, govori mi: kakvi, šjora Bepina, to se gori ne srni ĉinit. To je strogo zabranjeno, omar bi te striljali! A eno, on jon gaje, bogami, zakaluma, a ţiv je i zdrav.

- Nisu ga uvatili - promrmja je likar. - Ma se zna ĉa su uĉinili, trbuj je dokaz. - Vidi ti nju! I sad bi tila da Roka striljaju? - Saĉuvaj boţe! Drag je meni mulac Roko, ven

zašto me laga? - Bepina se obisila LuiĊu na ruku. - Ma ĉa je tebe briga? - jutija se likar. - Znan ja zašto pitan. - Zašto, an? - A jesi li se i ti gori miša, je li i tebi koja naletila

na itac? LuiĊi bi jon otresa neku i bija bi je i ostavija nasrid ulice da nisu naišli presjednik, kome sar, Roko i AnĊa.

- Mogli biste nan - brzo se snaĊe Bepina - ti Roko i AnĊa, doć koju veĉer u vizitu. Je li tako, LuiĊi?

- Dobro bi bilo, jerbo mi i tako s tebon polako vrime prolazi.

- A zašto vi ne biste došli malo do nas? - reka je Roko puvajuć u ruke da ji stepli. - Sada smo se bokun i okućili, vidit ćete koji stan jemamo. AnĊa gaje moja ka crikvicu uredila.

Roko i njegovo društvo išli su brţe pa su već deboto i zamakli.

- Doćemo omar sutra - rekla je Bepina. - Je li, LuiĊi?

- Drţimo vas za riĉ - mahne rukon Roko. Kad su se odmakli, Bepina je omar zalajala.

- Di ga neće uredit, kad su polak stvari iz otela prinili doma!?

- Ko ti je to reka? - zareza je LuiĊi. - Rekla mije, bome, Roţa, ĉin su jon konficirali,

poĉeli su raznosit. Roko je i tapete odnija doma i vas kristal.

- Ni riĉi! Da te to nikad nišan ĉuj a njanci u snu spomenit! To je ćakula!

- Nije, LuiĊi, Isus me sapeja! LuiĊi ubrza korak da se ĉa pri odmori na tercinan.

o o o

Vapor je doša rano. Iskrca je dvi role filma, vriću brašna, kasetu ĉikolate, brošure, novine i pisma, i partija. Pošćer, koji je sve to primija, sreĊiva je po-štu kad je doša Roko i sta zavirivat u svaki paket.

- Ĉa ništa ni došlo, samo ovo? - Ka ĉa vidiš, moj Roko. Moremo gledat novi

film, ĉitat parole i tuć se po trbuju. - A moralo je doć. Nima višje njanci deka šenice

u misto - seja je na kolonu i naslonija glavu na la kat. - A u Split su nikidan došli vapori sa šenicon.

- Poslali su ĉikolatu zanamisto šenice. Dilite su tra po pet deki ĉikolate na glavu i po jenu brošuru i ka gospe! Roko je privrnija vriću brašna.

- "Mister Matt" - slovka je - "Janovich, Island Little Place". Pa ovo ni za naše misto, ovo je za Island!

- Ma di Island - zaĉudija se pošćer. - Evo ovod, piše Island. - Ma ĉoviĉe, to se ingleški otok reĉe island. Jo

da si ti pošćer, koja bi mišanca na svitu nastala. Ka daje to baš tako, bit pošćer.

- A kome je ovo brašno? -Mati. Škarpelinu_ brat šaje iz Ameriic^.„I i


me, Roko, tot zabavjat, moran trkat u sekretara. Najprin triba nosit poštu komitetu.

- A on me i posla da vidin je li došla spiza. On- dar, ni došla, an?

- Vidiš i sam. - Da znan reć - Roko se odbacija od kolone. Kad je malo poslin uša u kancelariju sekretara

mjesnog komiteta, sekretarica je baš pisala neki strogo povjerljivi izvještaj. On se malo nadvi, pro-ĉita: "Na zboru graĊana odrţanog 17. veljaĉe 1945. demaskirana je i javno osuĊena grupa mahom starijih i deformiranih graĊana, koji su širili nepri-jateljsku propagandu. Demonstrativno su odbijali sudjelovanje u dobrovoljnim radnim akcijama."

Presjednik i sekretar su ĉitali novine kad je Roko uša. Ĉudija se ko ji je pri donija, kada je on ovi ĉas doša s rive. Bit će pošćer posla po kojen ditetu.

- Viš, sekretaru - govorija je presjednik - ĉa san ti ja govorija. "U Zagrebu tri sabotera osuĊena na smrt strijeljanjem", ovod daje piše: "U Splitu se vodi rasprava protiv nabijaĉa cijena", "U Šibeniku for mirana komisija za ispitivanje ratne dobiti". A mi, ĉa smo mi uĉinili, koga smo mi osudili? Nas novine ne spominju, ka da nas i nima! I, naravno, da će se povest pitanje: a ĉa oni u Malo misto ĉinidu?

Roko je seja na kantun o stola i mava nogon.

- Ne bi reka da nismo baš ništa uĉinili. Oli ni smo konfiscirali "Zvizdu mora" i likarnu.

- A di su nan rezultati budnosti - pita je oštro presjednik - borbe protiv sabotera, crnoburzijanac, nabijaĉi cin, protiv dušmani svi koluri i bandiri?!

- Ne moremo ji izmislit, kad ji nima - reka je se kretar koji je jema dva zrna soli višje u glavi.

- Nije da ji nima, ven je zaspala naša budnost! Stišale su nan se revolucjonarne strasti. To - gleda je novine, pa ji je pokaza. - Evo, ĉitaj!

Roko se nagnija i onako nagnut poĉeja strilit oĉiman po novinan.

- "Konkurs za drţavnu himnu" - poĉeja je Roko. - "Postoje oslobodilaĉki rat protiv fašistiĉkih osva jaĉa završen..."

- Ma ne to, ovo odispod - prikinija ga je i upo- zorija komesar.

- An. "Poslije drugog zasjedanja AVNOJ-a, dakle u danima ţestokih bitaka Slavena za svoj opstanak..."

- To je svakako vaţno, ali nišan to mislija, ven ovi ĉlanak ispod. Ova kritika Dubrovnika.

Vazeja je sam novine i sta štit: - "Poslije"... falija san. Ne to. Ovo: "U Dubro

vniku ima sirotinje koja teško pati. Ta sirotinja ne moţe doći do ulja i masti. Što preostaje Malom narodu Dubrovnika? Treba stupiti u borbu protiv švercera, kao što smo to radili na politiĉkom po lju. Dubrovĉani su meki ljudi i oni neće ĉvrsto da udare po prstima, nego postupaju gosparski. Mi u Dubrovniku treba da se odreknemo mekoće, po put drugih krajeva naše domovine i da se borimo protiv neprijatelja naše budućnosti" - meka je foje na stol, bacija se u naslon katrige, punija i reka:

- A ĉa sad govoriš, sekretaru?

- Ništa. To se odnosi na Dubrovnik, a ne i na naše misto.

- Ali, sutra će ovako udrit po nama. A ko će bit kriv? Ja! Jer ja san po krvi iz Dubrovnika i sve će past na moje spale. Makar sanja za najstroţi kurs.

Komesar je kresa upaljaĉen izdilanin od avion-ske patrone. Ni se tija zaletit.


- Oli ja nišan? Ali kako mi moremo izmislit neprijateja? - reka je.

- I to, ako nima druge! Ĉa ćemo na primjer s ovon direktivon o nepoštednoj borbi protiv kula ka? U naše misto triba najmanje tri kulaka raz - vlastit.

- A di š nać ovod tri kulaka? - pita je sekretar. Roko je za ovo vrime sta po strani. Razmišja je.

Bija je i ĉelo zgrišpa, ĉili se napeja. - Moramo, drugovi, ĉakod uĉinit, moramo.

Jema prav presjednik. Ja predlaţen - diga se sa stola i sta uz armerun - da najdemo svaki po jenega. Evo, ja prvi.

- Ti kulak? - Ma ne ja, ven moj stric. - Ma ko? Stari Stipe? Di ti je on kulak? - manija

je rukon sekretar. - Ni baš kulak, ali ni ni siromaj, jema lipo poje,

jema svićaricu, a dobar je ĉovik ka duša, neće njanci riĉ reć. Ja ću ga lipo uvirit da tako mora bit.

- A di su ti druga dva? - pita je sekretar. - Ja san naša svog, vi najdite svoga, i norma je

ispunjena. Sadar su se oni dva zamislili. Roko je vazeja no-

vine, zna je da će moć proĉitat barenko tri stupca dok ništo smislidu. Štija je, štija, a ondar je uje-danput skoĉija ka lud.

- Sitija san se, drugovi! - Naša si kulake?

- Ma, kakvi kulaci! Ĉila će štampa o nama pisat. -Ĉa? - Ples! - Ples?! - zinija je sekretar. - E, ples, bal.

- Nan glava puca o problemi, a ti nike valcere! - reka mu je presjednik.

- Ĉa ne razumi te, drugovi? Prvi slobodni sindi kalni ples u Malome mistu. Ĉitajte - tuka je zape- šćen u stranicu - i novine o tome pišu, u Split je juĉer odrţan prvi, a mi ćemo drugi, omar u subo tu. Drugi ples u osloboĊenoj Dalmaciji!

- "To je bila manifestacija ljubavi graĊanstva Splita prema svojoj sindikalnoj organizaciji i vjeĉita potvrda o novostvorenim odnosima izmeĊu naših radnika sela i grada i intelektualaca, što je vaţni ĉinilac za pravilni napredak naše zemlje. Ples je protekao u atmosferi drugarskog raspoloţenja. Se kretar zemaljskog sindikalnog odbora odrţao je go vor i tom je prilikom rekao..." - sekretar je ovo štija, sve polagje i polagje, najposlin je deboto šapja.

- Moţe - reka je presjednik. - Ni to loša ideja. - Bogati, ĉa san bistar, an! - Roko je vas blista. Izletija je vanka ka tić.

o o o

- A ovo van je kuţina? - pitala je Bepina AnĊu dok je zavirivala u sve kantune stana. - Vidi, vidi, lipo, lipo, puno lipo, nima prigovora.

- Sve smo van ja i moj Roko skucali malo poma lo - tumaĉila je AnĊa.

Mekla je ruke na krize, nagela se nazad i ispe-ĉila trbuj.

- Pa, i ni baš tako pomalo - letila je simo-tamo oĉiman šjora Bepina.

AnĊa je otrala malo prašine i makla ćikare na kredenću.

- Drugi to stiĉu godinan, a vi uĉas. - Radimo oboje, snalazimo se. - I, triba priznat, drţite jucki, ĉisto ka sunce.

Nima šta.


- Ne biste virovali di smo oskudni: u noţiman i pinjuriman. Imamo samo za šest peršona, i to kaši ke, pinjure i noţeve staji je izradila naša partizanska radionica na Visu. I to, promislite, od krila aviona.

- Ko bi reka!? - Bepina je pogledala u otvoreni škafet i vazela ji u ruke. - A nisu ni tako loši, jesu malo gobavi i conkulasti, ali isto moredu stat.

"Za koga je, dobro je", pomislila je u sebi. - A, ovo van je, da prostite, zahod. - Ma ajde! To nećemo gledat. - A do njega van je spavaća soba. - Ajme, lipo, puno lipo. Svaka ĉast, pravo juba-

vno gnizdo - Bepina je pritiskla rukon kuvertu i ku šala štramac. - Jemate vi, drugarice AnĊa, puno, puno ukusa.

Bepina je, vrag jedan, zavirila u svaki kantun, izvukla svaki škafetin, biţigala je ĉilu komoru i ni bilo njanci komada koji ni razgledala.

- Bogati, ĉisti batist, najfiniji! A, vidi, vidi luster! Pravi kristal. A di ste ga namakli?

- Ne znan ni ja, to ga je Roko donija sa sluţbe nog puta. Jeftino gaje kupija.

- A di, an, i ja bi vazela jedan takvi. - U komesarsku radnju u gradu. - Nikad nišan ĉula za takvu butigu - rekla je

Bepina i podigla obrve. - Znaš li ti, LuiĊi - viknula je u tinel di su Roko i likar sedili u fotejaman i pili - znaš li ti da jema komesarski butigi?

- Ma neće bit -javi se Roko - neće bit komesar ski, ven komisionerski.

- Ĉa višje ĉinidu - zabrontula je likar Roku - de vet uri je. Ajde - viknija je u komoru - brţe malo, okasnit ćemo!

- Ĉa ti je priša, doture?

- Koprifogo, Roko, da san ja sam, lako bi prosa, ali s Bepinon i PariĊon fermat će nas.

- Pari mi se - reka je Roko, sageja se i zagrata po skini pasa ĉa se opruţija na tapetu - da je puno do bar pas, an? - Ke dobar, krepalina. Višje vridi repica moje pokojne Beline ven tri vaka pasa. Nikad višje onakve beštije. Dokle su oni tako sedili, pili, razgo varali i ĉekali, ţenske su razgledavale stan. Bepina je sve tila vidit, sve taknit, sve ispipat i doznat.

- An, i biblioteku jemate! Deboto jemate višje libri ven moj LuiĊi koji kupuje knjige jema trideset godin. Bogati, i na strane jazike, njemaški, ingleški, taljanski! - Bepina je zagratala rukon po knjigan ka po grijan. - I sve ćete vi ovo, drugarice AnĊa, pro studirat? Siguro ste već nauĉili ingleški?

- Polako, tek koju besidu. - A Roko, siguro i on puno štije? - Nima, bidan, vrimena, puno radi, jedva dospi

je i novine pogledat. - A, vridan je, vridan. I pametan, niste mogli

nać bojega ĉovika. - Ajde, Bepina - zarika je likar iz tinela - devet

uri je, trĉi bogati, još će pucat u nas! - Evo, evo, ne jidi se. Jo ĉa mi je drago da san

van vidila stan. Jo ĉa je ukusan, pun svakeg blaga boţjega.

- Ja gren. Adio, Roko! - likar je uvatija PariĊa i povuka ga u noć.

Bepina je tila još ništo reć, ali AnĊa ju je već pritiskala k vratima.

- Dobru noć, AnĊa. - Trĉite brzo, doktor vas ne ĉeka.

o o o

Sustigla gaje na po kale. Nigdir ni bilo nikoga, svak je sta u kuću, pa je Bepinu uvatija straj.


- Jo koliko libri jemaju, višje ven ĉitaonica. Di su to sve pokreli?

- Ajde brţe, bogati! - Ne mogu brţe. A da si vidija luster! - Kvragu ti i luster i libri! Radi tvoji ćakul još će

nas zatvorit. - Oli nas ne poznaju!? - sve je skakutala za njin.

- Soldat ne poznaje nikoga, samo lozinku. A znaš li ti lozinku?

- A oklen ću znat? - Eto viš, i sad moredu u nas pucat. - Di će pucat, oli je pamet izgubija, moga bi nas

ranit - Bepina ga je sustigla i obisila mu se za ruku i stiskla se uza nj.

- Stoj!!! - sledi je urlik iz mraka. - Eto, ĉa san ti reka! Sta san! - viknija je straţaru. - I ja - šapnila je ona. - Ko ide? - zapitalo je iz škura. - Ide obitej likara ovdašnjeg. To jest ja, za me-

non Bepina, a iza nje PariĊi, pas moj - likar je sve jedno iša, je bokun sporije, ali ni sta.

- Stoj, ne prilazi! - Stani, Bepina, ne mrdaj! Stali smo. Evo, ja ĉel

ni dolazin naprid, a vi stojte. Mogu li, an?

- Tri koraka naprid! Stani! LuiĊi je zakoraĉi)a i sta. - Ĉelni je sta.

- Ajme, moj LuiĊi, ĉa se znaš lipo po soldatsku razgovarat! Reci mu da smo bili u vizite i da smo se bokun zaćakulali.

- Jesi li, druţe - reka je likar i sta ka drvena Marija -jesi li ĉuja ĉa ona govori?

- Ne miĉi se, stoj! - Asti gospu, dokle ću ja ovako stat! - LuiĊu je

već bilo dosta ovega.

- Dok ne doĊe deţurni - straţar je izvirija iz mraka i sta kraj zida.

Ni se pribliţija, drţa je pušku ka da će evo sad opalit.

- Ko zna kad će on doć, a ja ne mogu bez mrdat. Mogu li baren zapalit španjulet?

- Ne moţe, odbij! - Ajme ĉa je strog - šapje ukoĉenuto Bepina. - Ukoĉenija san se o zime. - I meni je friško - zakukala je ona i zdigla Lu

iĊu kolet. - Bog ti da, ĉoviĉe, daj da projdemo, aj, pusti nas - molila je ona.

- Ajde, prolazi! - ujedanput je reka straţar i ma nija puškon.

U prvi ĉas nisu se njanci makli, nisu mogli viro-vat u to da su se škapulali. Tek kad je PariĊi usta, manija šugavin repon i nesta iza kantuna i oni su se pokrenili. Likar je itnija najprin livu nogu isprid sebe, pa za njon tilo, nageja se nazad, zdiga rame-na i zagrata postoliman. Bepina ga je pratila, ni dala ni pednju da izmeju nji stane.

- Fala, puno fala, vojnice, kad god oš skokni u nas na bićerin, naša su ti vrata uvik otvorena.

Uša je u kuću jidan, ni tija ni veĉerat ni govorit. Svuka se na brzinu, uvalija u posteju, pripalija duvan i vazeja svoga Dantea. Slušala je barenko do dvi ure di ronja i šapje verse.

o o o

Reĉeno-uĉinjeno. Ako je tribalo micat katrige i stole i sloţit ji uokolo, bija je tot Roko. Ako je tri-balo napisat plakat, bija je tot sekretar. Ako je tri-balo okitit dvoranu i obisit krep papir, našla se tot AnĊa. Ostalo je da se odredidu mista di će ko sidit. To zaduţenje uze je presjednik. Rekla je: u prvi red


invalidi, u drugi borci iz ĉetrejst prve, u treći borci iz ĉetrejst druge i sve tako do grupi ţen i staroga svita koji su zbili uza zid. I kad su tako drugarski podilili posal i sve organizirali, bal je moga poĉet.

Muzika je zasvirala. Sekretar je bala s tajnicon, Roko s AnĊon, LuiĊi s Bepinon, naĉelnik s Roţon, ovi s ovon, oni s onon. Plesali su niki valcer, turali se, gazli, gnjeĉili, grišili i vatali korak. Bilo ji je to-liko da su deboto stali jedan drugomen na kal, ali to nikome ni smetalo.

Naĉelnik se uspuva, debelo mu tilo zalipilo se uz Roţu, vonja je po duvanu, potu i vinu, ali se Roţa isto ni odmakla, nego se tiskala uza nj.

- A di si ostavija Mirka? - pitala ga ona i gledala mu umornu facu.

- Spava. Nišan tija poć, a on mi govori: ajde ti, pape, pojdi, ja ću uĉit pa leć.

- Puno dobro dite. - Je, je, ne moren se potuţit. Ali mu mater fali,

teško je nan dvama bez ţenske ruke. - A ko van pere, šumprešaje, ko van mete? - Sami mi dva. On bidan i skuva, milo mi ga

ĉini - namistija je boje ruke i malo je pritiska, jer, boţe moj, ni mu se svaki dan pruţila ovaka prilika. - Nima se kad ni igrat.

- Nima druge, vaja ti se jopet zenit - rekla je ona i još višje pustila tilo njegovin rukan. - Kako š vako?

- Ni to lako, moja Roţa, u ovin godinan poĉet sve iznova.

- Ajde, ajde, neš ti starkelje! - matala gaje ona. Ko zna ĉa bi mu još rekla da nije svršija valcer i

da se ni sekretar uspeja na podij. Muzika je prisi-kla svaki razgovor, raspalila je tuš, a ondar je na-

stala tišina, moga si ĉut mušicu di leti. Sekretar se nakašja, istega šiju, zatrepća oĉiman i sta govorit:

- Ovo je, drugovi, prvi slobodni sindikalni ples u naše Malo misto. I on je višje od tega! On je ma nifestacija sloge radnika, težaka., seljaka i narodne inteligencije - ĉin je sta govorit, svi su se uvatili u male klape i stali šapjat. - Na ovoj manifestaciji, drugovi i drugarice, dolazi do izraţaja novi odnos, izresta u borbi za osloboĊenje i taj novi odnos pre nesen je ne samo u skule, tvornice i kancelarije i na svako radno misto, ven i u plesne dvorane! Iskori stimo, zato, drugovi i drugarice, ovu kratku stanku i bacimo letimiĉni pogled u prošlost i u dvadese- tpetgodišnju borbu naše radniĉke klase. Put je, drugovi, bio vrlo trnovit i traţija je puno samoprije gora i ţrtava. U staroj reakcionarnoj Jugoslaviji...

- Onda, mala - šapja je Roko sekretarici koja je bidna stala ka tuţna godina - ĉa je, jesi li se reku- perala?

- A evo, druţe Roko! - još malo pa bi jon i suze došle. - Tako.

- I još nisi tila doć ovamo - isprsija se isprid nje i zaštitniĉki je priklopija.

U ruke je vrtija botiju prošeka. - Znate kako je. - Pogini je i pogini, i fala bogu. Ni on jedini. Viš

kakva si se uĉinila, smršavila si, dišperala si se, oli misliš postat usidilica?

- Ne mogu ga tako brzo zaboravit - kalala je gla vu, a Roko jon je odozgar gleda tanki vrat.

- Ne triba se za to dišperat, još jema muški na svitu, pa kakvi muški! - kad jon je kapnila suza, sta jon je trat obraze, a ona se bokun makla.

- Nemojte, druţe Roko.


- Ajde, nasmij se.

- Ne mogu. - Oli jemaš gnjile zube? - ovo jon je bidnoj parilo

smišno i malo se nasmijala. - Eto viš da moreš. Aj, aj, mala, gremo popit bićerin. Kada ti bude ĉa tribalo, samo se ti obrati Roku i sve ćemo uredit. Sve će Roko za te uĉinit - progura se kroz svit i odveja do banka di je bilo pića.

A sekretar je govori i daje: - Uoĉi sramnog napada na našu zemju od stra

ne fašistiĉki zavojevaĉa, koji je bi uvjetovan izdaj- stvon bivše jugoslavenske reakcionerske vlade s generaliman na ĉelu...

- Gren ja malo doma poĉinit - govorija je likar Be- pini dok su sidili i slušali govor - pa ću se vratit.

- A tek smo došli - zaĉudila se ona. - Ol ne vidiš, koliko se ovi uvatija govorit, neće

svršit do ponoća.

- U staroj reakcionarnoj Jugoslaviji, drugarice i drugovi, ples, zabave, šanpanjac, bili su privilegij izrabjivaĉa koji su ţivili na grbaĉi radnoga naroda, a kada bi narod odrţava svoj radniĉki sindikalni ples, ondar je to bilo pod terorom Ċendarski baju neti i redarski pendreki...

- A kako je, drugarice AnĊa, s predavanjiman za idući misec - pita je presjednik, pijuckajuć bićerin kruškovca.

- Već smo našli dva predavaĉa. Likar će govorit o njegi diteta, a jedan doktor iz Splita o obiteji i braku.

- Ti si to sebi namistila, drugarice AnĊa, ali ja oću aktiv politiĉki predavaĉi.

- Ni toga neće falit, druţe presjedniĉe. A i kur- sevi opismenjavanja su dobro krenuli, jedan je završen, a drugi su nauĉili pola slova.

- I zato ovi ples - govorija je sekretar ka da ga sluša ĉili svit - drugarice i drugovi, još je jedna manifestacija naše snage i jedinstva i mi ćemo odavle s novin elanon i s još višje odgovornosti na staviti rad na obnovi naše razrušene zemje...

Štufi govora dva momka se uvate i zapivaju ĉa su mogli ţešće: "Širi kolo, oj širi kolo..."

Za njima, ka da su jedva doĉekali, uvatili su se deboto svi. Pivali su tako ţestoko da su cakla u dvoranu zadrćala. Kolo se ka zmija vuklo i plelo i pod se tresa.

- Paţnja, paţnja, drugovi - viknija je Roko kad je muzika tušen najavila šenţacjun - i drugarice, sadar dolazi najveća atrakcija veĉerašnjega plesa: izvlaĉenje lutrije!

Odgovorija mu je urnebes i, da nisu svi bili gole glave, letile bi kape uvis. Bogati, ko se ne bi vese-lija, ko ne bi za šolad dobija bokun robe, oli ĉakod drugo. Kad su se svi umirili, Roko je sta tumaĉit:

- Najprin ćemo, drugovi i drugarice - diga je ruke u arju i okrenija doli dlanove ka parok - najprin ćemo, da ova stvar bude napetija izvuć treći zgodi tak. Ajde, mala - reka je tajnici koja je već drţala saket s brojeviman - ajde, mišaj, mišaj dobro, i vadi ga vanka! Drugovi i drugarice, sadar ćemo vidit ko je ti udarnik koji će dobit mašklin i motiku.

Tajnica je zavukla ruku u saket, promišala bro-jeve i izvadila jednega. Roko ga je vazeja, zagleda, malo zašutija, prošeta oĉiman po dvorani i tek ondar reka:

- 317! Neka se, drugovi i drugarice, javi gospo dar broja 317!

S podija, di su bili sloţeni, vazeja je mašklin i motiku i diga ji povrj glave. Svi su se zagledali


u bokun karte koji su dobili na vratiman kad su ulazili, svi su gledali, najprin u svoj pa omar u tuji. Vrtili su glavan, brontulali, smijali se, a ondar, na onu stranu di je sta sekretar, provalija je smij.

- Sekretar je dobija! - zavika je nikor. - Udarni ĉki alat doša je u prave ruke!!!

Dok se sekretar nikako kiselo smijuljija judi su ga gurali prema podiju di je Roko bi spreman da mu da zgoditak. Gurnili su ga gori, okrenili.

- Izvoli, druţe sekretaru. Ĉestitan - reka mu je Roko i preda alat. - Udarniĉki alat ni moga doć u ĉasnije ruke, koje ĉedu s još višje elana prijonit obnovi naše raton opustošene zemje. Ţivija naš drug sekretar!!!

- Ţivija! Ţivija sto godin!!! - A sada, drugovi i drugarice, gremo na drugi

zgoditak. Da vidimo kome će, drugovi i drugarice, pripast novi parangal sa tri stotine udic. Neka je na svaku riba o po kila, to je kvintal i po. Mišaj, mala! Daj broj ovamo. Evo, drugovi i drugarice, broj 17! Ko jema broj sedamnajst neka se javi!

Ĉin je on to reka sta se probijat meju svit jedan mladi ribar. Mava je srećkon, vas se rastopija o sriĉe.

- Moj je, judi, moj! - vika je ĉovik i omar se maši za parangal.

- Evo ti ga i sritno ti - prida mu ga je Roko. - Samo da znaš, ribu ne smiš prodat njanci šolda priko normirani cin.

- Gren ga omar kalat, smista. A sutra ĉila muzi ka u mene na brujet!

- A sada, drugovi i drugarice, prva i najveća na grada: konpletna kuţina. Stol, ĉetri katrige, kre- denca i špaker! Da vidimo ko je te sriĉe. Prve dvi nagrade došle su u prave ruke, da vidimo koga će ova razveselit.

Svi su zamukli, zabili su se uz Roka. Muzika je udrila tuš, a to je još višje razdraţilo svit.

- Aj, mala!

Tajnica je digla ruku, raširila prste da pokaţe kako nima ništa u ruke, pa je zabila u saket. Mi-sala je, misala (mišaj, mala, ĉa misala nisi - upa je Roko). Svi su u nju gledali. Kad je izvadila broj ni ga ni pogledala, dala ga je Roku. On, ni on ga ni najprin pogleda, okrenija ga je svitu, uzdiga, zavrtija š njin da ga svako more vidit i proštit. Tek kada je to uĉinija proĉita gaje.

- Broj devedeset i šest! Devedeset i šest! Neka se javi najsritniji ĉovik mista!

Svi su zamukli, ĉitali su po sto puti, ali jin ni ispadalo. Roko je sta gori i samo strilja oĉiman.

Tribalo je proć puno vrimena dok se jedan glas javija. - Pogledaj dobro, Roko, koji je broj! - bija je to Galileo, oni ĉa su ga napali na sastanku.

- Reka san, devedeset i šest. - Jesi li siguran? - A, znan, bome, ĉitat brojeve. - Onda - polako i dostojanstveno sta se Galileo

pribliţavat -ja san dobija. Dok se Galileo pribliţava i gura izmeju svita,

sekretar se prišunja Roku i ništo mu šapnija.

- Škuţaj, Galileo - ferma gaje Roko - ali jema si prav. Falija san broj, uvatija san ga naopako.

Galileo je sta u ĉudu, ni virova ušiman. Oni oko njega poĉeli su se okrićat, znali su koja je ura.

- Je li šezdeset i devet - pita je Roko sekretara. - Je, šezdeset i devet. Falija si. - Pogledaj i ti, mala. Tajnica se bokun nagnila, pogledala, bacila po-

gled na Roka pa na sekretara. Rekla je:


- Je, istina je. - Neka se, dakle, javi - zavika je Roko i ubacija

broj u saket - gospodar broja šezdeset i devet. - Neka najprin ja vidin ti broj - traţija je Galileo.

- Daj ga ovamo. Roko, koji se ĉinija ka da ga i ne vidi, trga se i

pogleda u malu. - Daj ga, mala, da ga on vidi. - Ni u mene. - Zašto si ga bacila u saket? - Nišan ja. - Nisi ga smila bacit. Ali, sada je sve isto, i tako

su ga svi vidili. Dakle, ko je vlasnik broja šezdeset i devet?

- Ja! - naĉelnik je diga ruku i pokaza broj. - Ali kako ja već jeman kuţinu, ova mi ne triba i neka bude dar prvin mladenciman koji se oţenidu u naše misto.

- Pošteno, ne more bit poštenije - uzvrtija se Roko.

Galileo, koji je osta ka nika stvar, ni moga svatit ĉa se dešava, ali kada je vidija di je i ĉa je, samo je slega rameniman, nasmija se i povuka. Judi nisu ništa rekli, nisu se tili u ovu kuţinu mišat. Galileo je zna ko mu je i zašto zakuva. Ĉa je moga? Mu-zika je jopet svirala, plesali su tango, ali ni bilo raspoloţenja ka prin.

- Znate, presjedniĉe - govorila je Bepina dok se jujala u zagrjaju i balala - znate, ja Galileja kvragu dajen, ali isto ĉa je puno, puno je!

- Ne razumin vas - odgovorija je on i okrenija je. - Razumi te vi mene dobro. Niste mu smili pro-

minit broj. - Ne znan da se to uĉinilo. O ĉemen govorite?

- Ajdete, boni, svak je to vidija. - Ja znan samo to da nepravda ni uĉinjena. A

zamislite, drugarice Bepina, koja bi to nepravda bila da na prvomen slobodnomen sindikalnome balu prva nagrada pripane najvećen reakcionaru. Bi li to bilo pošteno? An?

- Naravski da ne bi, ali srića je srića. - I na sriću se mora uticat. Ne srni bit sriće za

sabotere. Svakome prema radu i zalaganju, druga rice Bepina, samo tako i nikako drugovaĉije.

Malo poslin ovega razgovora, a pri planirane ure, završija je veliki ples i svak je poša svojoj kući.

o o o

Sutra ujutro, ali ne rano, brijaĉnica se napunila mušterijan. Roko, likar, nikoliko ribari, isejenik i paron Antonjo, ĉekali su red, ĉitali foje, stali na vrata i gledali vanka. Novi mladi barbir struga je dlake na presjednikovu obrazu, koji je svaki put kad bi ga potega istegnija vrat i zastenja.

- Upri mi u trbuj ĉa moš i ne moš - reka je stari Antonjo i pruţija Roku svoj šćap - vidićeš koji je ovo gozd. Deboto mije devedeset godin, a vas san ka krik

- smija se, vidila su mu se prazna justa i mokre oĉi. - Aj kvragu ti i tvoj trbuj - odmaka se Roko od

njega. Bija mu se popeja na vrj glave sa njegovon snagon. - Pusti me, ĉoviĉe boţji, na miru.

- A moj Roko, nikad ništa o tebe, filozofija ti fali, filozofija.

- Ajme, judi, ĉimavice o ĉovika! - A znaš li ti, Roko, ĉa je reka Sokrat? - draţija

gaje Antonjo. - En ti boga tebi i Sokratu, pušćaj me na miru

- likar se smija ispod brka, gusta je ĉa starac gnja vi Roka.


- Reka je: upoznaj samoga sebe, a ja san u deve deset godin jema vrimena sebe upoznat, razumiš?

- Upozna bi ti i mene da si mlaji. - Kako to drţiš britvu? - ujedanput je skoĉija i

zavika presjednik. - Di si nauĉija ti zanat? - istrga mu je britvu iz

ruk i pokaza mu kako se radi. - Zapanti - reka mu je i potega mu po obrazu - britva mora pust, mo raš jemat fini osićaj za britvu, isto ka umitnik kad svira violinon. Ovako, ovako je triba drţat.

- Niman ja vaše iskustvo, presjedniĉe, ne znan ja ka vi.

-Neš nikad zanat nauĉit, za barbira ka i za umi-tnika triba se rodit.

- Jemaš prav, presjedniĉe! - upa je u razgovor likar koji je jedva ĉeka. - Kad god me on brije, uvik se sitin tebe, i viruj mi da se zaţelin tvoje ruke. Koja šćeta da nisi osta barbir, šćeta za ĉilo misto. Mater višje ne raĊa takvega!

Presjednik se zakašja, zbunija, ni zna ĉa bi reka. Likar ga je dobro badnija, udrija mu je ĉaval da će ĉilo misto zunzit. Svi su se smijali ne naglas, nego onako šotokuco. Smija se i Roko. A ko i ne bi! Presjednik se uvalija u katrigu, bi bi najsritniji da gaje barbir cilega pokrija bilon krpon.

- Ĉa je pošćeru da vako trĉe? - vidi je prvi Antonjo. - Gledaj, presjedniĉe, vidi - upa je unutra pošćer

i meka mu foje pod nos - foji pišedu o našemen balu. Spominjedu i govor sekretara.

- Ajde? Daj ovamo! - Evo, tot piše. - Da vidimo, da vidimo - presjednik je raširija

foje i sta ĉitat: - "Veliki uspjeh sindikalnog plesa". - Jesan ti reka! - Roko se omar uklepa i nagnija.

- Ne more Roko falit!

- Je, je, pogodili smo. Roko, sazovi za pozapo- dne sastanak, pa ćemo odluĉit ĉa ćemo daje ĉinit. - struga mu je mladi brico sapun, s adamove jabu ke cidila mu se krv, bije smišan u ten poloţaju, ali je svejedno govorija i izdava nareĊenja. - Moramo, drugovi, moramo aktivirat ovo naše misto i smi slit ništo ĉa će koristit radnomen narodu i ubrzat obnovu naše raton opustošene i razorene zemje. Jesan li, Roko, dobro reka?

- Ka bog. Kad je bi gotov, likar je seja na njegovo misto. I

tako, sve se minja, jedan se zdigne da drugi sede na njegovo misto.


PROLJETNI KROS

Danje 7. travnja lita gospodnjeg 1946. Ostat će crno obiljeţen ka veliki datum našeg Malog mista. I radio je javija i novine su pisale kako je na veliĉan-stven naĉin otvorena sezona masovne fiskulture u Dalmaciji; puno se misti istaklo, ali njanci jedno se izbliza ne more mirit s našin športskin dosti-gnućima. Naravski da se uspjesi ne postiţu tako lako. Svaki veliki uspjeh traţi zalaganje i ţrtve. I da je to tako, dokaz je ĉa je misto već sutradan posli velikoga krosa osvanilo oblipjeno šonetan, a još nikoliko miseci poslin vridni likar LuiĊi jemat će pune ruke posla isto kao i remeta koji je ĉešće potiza konope mrtvaškoga zvona. Ali baš te ţrtve ne da umanjuju nego uvećavadu znaĉenje ovi do-gaĊaji koji su naresli do monumentalnosti.

Ti pramalitnji dan osvanuja je prohladan. Vitar je puva s mora i nosija, tura i zbiva oblake koji su gnjeĉili i škicavali sunce dok ga nisu sasvin po-krili. A baš tako vrime dalo je onu zanju potribnu ligadinu herojskon štimungu. Crvene i trobojne naše bandire gordo su se razigrale na visokin

štandarcima. Šuškale su i pucale pod oblaciman i parilo je da oblaci stojidu a one nebon jidridu. Vitar je nosija cviće i baciva pitare koji su kitili ponistre, terace, balkone i balature. Judi su na smjene svu noć ĉuvali veliĉanstveni slavoluk koji je već bija uĉinija škerac i poĉeja se lomit. Tri dila paroli ispisani na kartu visilo je rasparano, ali se zato moglo ĉitat one na platnu koje su zvale narod "Svi na kros", poduĉavale ga daje "U zdravom tilu zdrav duh" i upozoravale kako je "Masovna kultura - snaga naroda".

Na sveĉanu tribinu, podignutu nasrid rive, do-stojanstveno su se stivali mjesni rukovodioci. Svje-sni vaţnosti trenutka, sekretar i presjednik, Roko i drugarica AnĊa, jemali su, kunemo se, poze koji se ne bi sramili ni višji forumi. Odudara je samo predstavnik Oblasne fiskulturne organizacije; ba-setan, velikog trbuja, obrazi zadrigli u salo, višje bi odgovara ugostitejskon nego športskon skupu. Roko, ĉin gaje ugleda, ujopće ne misleć, pri vengo se i prestavija, zapita je:

- A ĉa biste vi, druţe, jili za obid?

Slega je ravnodušno s rameniman, opustija vi-licu i uĉinija mot ka da ne bacila za spizu. A onda je piskutavin glasićen tiho prošapja:

- Ako jema malo ribe. Zaklonjena ispod tribine muzika je udrila marš.

Da su muzikant koji je tuka ĉinele i bubnjar mogli vidit kapa o glazbe koji se isprsija isprid tribine, moglo bi se reć da bi bilo skladno sviranje. Oni su se dva sve tresavali livo i izlagali se kolpima vitra prosipjuć zvukove oli minut pri oli minut posli nego je tribalo. Bogavali su tako slako daje upravo grijota ĉa ji mnoštvo ni ĉulo.

A parada se već uputila.


Na ĉelu lake ka srne gazidu cure. Razgolicane, u same bile kratke majice i crne gaćice, mašedu lovor vincima. Roko je isprid svi ka predvodnicu stavija sekretaricu komiteta, ali ne zato ĉa je bila u komitetu ven zato jerbo je jemala lipe špicaste ĉiĉe, fine duge noge, a ĉilo drţanje takvo da je š nje bilo teško pogled odlipit.

I dvi druge iza nje i ujopće sva tri prva reda cur gusta si gledat. Prave ţenskice! Koliko formi, ko-liko raznovrsnosti odisprid i odizad, a jopet sve, judi, vridi.

Kad su cure s uzdignutim vincima bile ispod tribine, Roko je zapazija i sitne detalje, perfin i najeţurenu koţu na nogan. Pod brĉićima otkrija je u smiju zube, jer mu je na pamet pala fina misal: Blago vama, divojke, jer van barenko nje ne fali.

Toga ĉasa, ne okrićuć glavu, mune lakton AnĊu u rebro:

- Doma ajde! Maloga nadoji! Ne skupiš li se kroz pet minuti, nasrid tribine ću te raspalit. Zapamtit ćeš ti mene, gospu ti vlašku!

- A šta će drugovi reći? - otpozdravjala je s tri bine AnĊa.

Prolazila je ĉeta momak u marinerskin majan i vesliman na rame.

Roko zagrli Andu i, ne skidajuć smij s usan, s drugon rukon mane pozdrav marinerima. Usput pritisne takon AnĊu po prstima. Bila bi zaurlala daje nije od dragosti uštinija za obraz.

- Doma ajde!

Prolazili su nogometaši u kopaĉke. Vratar je baci-va u arju balun i doĉekiva ga u šulpu. Isprid tribine on se baci za balunon i odjekne frenetiĉni pljesak. Športski su ribolovci na karet vukli malu gajetu a za njima stupali su modelari sa reoplanima i jedrilican.

Ping-pong ekipa mavala je raketan, a košarkaši su iza nji digli crnu mriţu skrojenu od jedne stare trate ĉa su je dupini davno izbuţali. Bili konjĉić vuka je kar u kome su bila namišćena dva stola i za njima zadubljeni šakisti vukli su ubitaĉne poteze.

Tek iza gimnastiĉarki, koje su skakale priko špaga, lino su se vukli balotari. Svaki je tišća u ruci po jednu balotu, samo je furbasti likar vaze-ja malešni bulin. Dok su drugi primišćali balotu iz ruke u ruku, on je bulin drţa ka franju. Lovci sa puškan na ramena ćakulali su iza nji i potizali pase koji bidu tili svaki ĉas fermavat i dizat nogu.

Kako je likar bija zanji meju balotarima, jedan mladi pas mu je ĉilo vrime vonja gaće.

- Lipa, šesna beštija - okrene se on lovcu. -Ko liko si da za nj?

- Ijadu dinari - odgovori lovac, prigne se i pomi luje investiciju.

- Nije ni puno. Mirita, bogami! Nidir blizu udre grom. Munja raspara oblak i

poĉmu prve kapje kiše. Likar je tija uteć, ali tribi-na je blizu. Utisne se meju lovce.

- Ma govorila mi je Bepina: Ajde s lovcima, Lui- Ċi, boje ti je; oni su teplije obuĉeni.

- Pa ĉa je nisi posluša? - lovac potegne svoga pasa kojemu se osladija vonj LuiĊevi gać.

- Jer nišan tija odit u paradu s onom mojon krepalinon od PariĊa. E da mi je pokojna Belina, ono je bija pas za paradu mondijal!

- A ja ti ovega ne bi da za Belinu - uji ga za srce lovac.

- Ovo gube - plane LuiĊi i kolinon udre pasa po ĉunci. - A jesi li ti, ĉoviĉe, porebanbija!? Višje je vri- dila moja Belina nego svi vaši pasi i puške i svi vi skupa na jarpu!


- Ne vreĊaj, doktore - plane odizad brkati mesar koji je uvik jema dobre pase. A kad bi on reka "ne vreĊaj", to je bija znak da se ţestoko najidija, jer samo u velikoj ljutnji on je "i" pretvara u "e".

- Ovo su pantagane, a ne pasi za paradu - ne smiruje se likar.

Nikor ga odizat turne i s tribine se moglo vidit kako likar diţe bulin.

- Ne kvarite paradu! - trka je redatelj. - Ajde k vragu ti i parada! - bisnija je likar. I ko zna ĉa bi se bilo izvrglo, da se ti ĉas ni

stvorila uz LuiĊa njegova Bepina sa lunbrelon i trenĉkoton.

- Pokrij se, moj LuiĊi, nisi višje mlad. - Kretini, imbeĉili - mrmja je oblaĉeći trenĉkot.

Ona je nad njin otvorila lumbrelu. - Doli lumbrela, nećemo tako u paradu! - dišpe-

toţasto su vikali lovci. Likar se bez riĉi izvuĉe od lovac, potegne za so-

bon Bepinu i digne lumbrelu koliko je god moga penjući se na prste.

Gori na tribini vlast se nije osvrćala na kišu. Samo je drug iz Oblasnog diga kolet i pokrij a pelu referaton. Gledajuć paradu ĉilo vrime je falija fi-skulturno rukovodstvo koje je uspilo da tako velik procenat mišćana ukjuĉi u športski pokret. A kad je još dozna da će osin parade i krosa bit organiziran i šampionat na balote, omar je reka da Malome mistu neće uteć nagrada Oblasnog komiteta FISAH-a.

Roku je baš u ti momenat uspilo da potira AnĊu koja se plaĉuć vukla prema kući izgaţeni postoli i puna modric. U svaĊi s njon Roko je i zaboravija daje gost zaţelija ribu. Pošapje to na uvo sekreta-ru, a sekretar uĉini mot milicjoneru. Pošapje mu

na uvo poruku za ribara Stipu koji je u dno rive sidija na gajeti koju su maloĉas vukli u paradu.

- Ko će sad stvorit ribu? A vidi koje je vrime! - Sekretar je naredija, barenko ĉeter-pet kili.

- A oklen ću je izvadit? Dajte mu mesa! - lomata rukon ribar.

- Zaţelija je ribe. - Ol je noseć? - muĉi ribar milicionera. - Dakle nećeš - strogo će milicjoner vadeći špa-

njulet. - Ne da neću nego ne mogu - tiše će ribar pru-

ţajuć ruku put škatule. - Jedino ako bacin minu... onda bi to bila druga stvar.

- A znaš li - odmakne milicjoner duvan - da je to strogo zabranjeno?! Kako ti je mina ujopće mo gla past napamet?! Sva srića da to nisi reka isprid sekretara. Znaš li da bi te on da smista zatvorit?

Parada je završila, muzika umukla, a Roko dignuta koleta s rukan u ţepu od gać uĉini dva koraka naprid do cenca tribine. Odvrne kolet i za-kašje se da proĉisti grlo.

- A sad, drugovi i drugarice - prodere se ĉa je god moga da skupi svit - jeman ĉast i duţnost da otvorin prvu slobodnu fiskulturnu sezonu i naja- vin poĉetak krosa.

I dica koja su se uvukla u baĉve na kojima su stale tribine, izvukla su vanka glave.

- Zašto krosa, drugarice i drugovi? Pitat ćete, zašto baš krosa? Jerbo je kros kad ga boje pogle damo isto ĉa i ţivot. Ĉa je to kros? Kros je svla davanje prepreki i zapreki. A ĉa je ĉili ţivot od rojenja do smrti ven samo priskakanje zapreki i svladavanje teškoć - ispod sebe vidija je samo ra stvorene lumbrele. To ga smete, pa traţeć bilo koje


lice okrene se i zagleda u niku staricu na ponistru. - Naša je domovina puno lipa, drugovi i drugarice, puno je lipa njezina priroda, i trkajuć kroz prirodu uz brig niz brig, mi upoznajemo lipote naše domo-vine. Trĉe se uz more, uz šume, kroz šumu, priko ţala, uvik se minja teren, vidimo promine, raznoli-kost terena, drugovi i drugarice, i ĉovik njanci ne ćuti da trĉe, i postaje lagan ka perušina - jopet je zasta, a ovi put da more vidit kako se judi stivaju, izuvaju postole, zavrću gaće i naginju naprid, ka da će poletit ka strile. - Kros toliko zaokupja ţivce da trkaĉ njanci ne ćuti umor. Na pravomu trkali-štu bi se umorija ka pas, ali u prirodi trĉe ka srna. Kros nas pritvara u prave borce, snalaţljive, diţe nan energiju i stvara pouzdanje u vlastite snage.

Govornika prekine eksplozija u blizini. Zna je da je to mina poletila iz ruke ribara, ali niki su mislili daje to sinjal za poĉetak trke.

- Vridnost krosa - nastavija je mirno Roko - do lazi do izraţaja samo na duţe staze, ne na kratke. I kako to ni pitanje brzine, ven izdrţljivosti, dru govi i drugarice, kros je prikladan za sve narodne mase, i za stare i za mlade. Dok dica i ţene trĉedu ijadu metri, omladinci dvi ijade, starci ĉedu trkat tri ijade metri.

- Ĉa Roko danas pametno govori - dobacija je paron Antonjo pošćeru do sebe - i on je posta filo zof. Starac se prigne da zavrne nogavice.

- Aj kvragu, stari i rebanbiveni cukunu, ti ćeš mi trkat! - ruga mu se pošćer.

- Bome da oću! Jesi li ĉuja ĉa je Roko reka: ĉa si stariji, to dulja staza! Ja ću trkat dva dira oko otoka.

- Drugarice i drugovi - raspalija je Roko ĉa je moga ţešće - svi vas pozivjen da sudilujete u na-

šen veliken prolitnjen krosu!!! Evo, ja se stavjan na ĉelo trke.

Skoĉija je s tribine, bacija je jaketu i diga gaće, pa se sageja, zalamata rukan i, kad je milicjoner opalija iz rivolvera, poletija je ka metak. Za njin svit. U jednu skupinu ţenske, u drugu muški. Blato je štrcalo na sve strane pod nogan trkaĉa. Paron Antonjo upira je šćapon o tle da se zaputi i kad je uvati korak, staje i on trkat.

- Ĉekajte, drugovi, i ja ću s van. Polako, polako, na dugu stazu.

- Vidit ćeš ti sutra - govorija je LuiĊi Bepini - bit će ovod posla za duzinu likari.

Pokaza je rukon naĉelnika di zamiĉe iza kan tu-na na batastin runjavin nogan.

Trkaĉi su se rastegli na prvin metrima. Roko je bi na ĉelu, a iza svi vuka se Antonjo, bada šćapon i odupira se. Ĉudo da se onaka karanpana i drţala na nogan.

- Misusovo! Da mi je ko ovo reka ne bi virovala - prikrstila se Antonjova ţena na ponistri kad ga je vidila.

- Ĉa je ovo došlo na svit? Ĉilo misto poludilo! Ko je to vidija da ĉovik u godinan trĉe?

- Neka trĉu kad jin je drago - odgovorila je susida. - Ma za kin? Da mi je znat. Trĉedu mala dica. Je,

more se trkat po likara, po kurata kad ko umire, more trkat lupeţ isprid pulicjota, ĉejade isprid nevrimena, ali ovako iz ĉista mira! Ajme meni, boţe moj, sve je pošenpjalo! -jopet se prikrstila i bugla škuran.

o o o

Dok su oni trkali, isprid oštarije zapoĉeja je šampionat balotari. Kratke eliminatorne partije još su ranije odigrane. A u finalu su ostali par likar


- presjednik kontra dueta picigamorti. LuiĊi je na-ruĉija vino i bibiti, ĉastija je uvik ţedne protivnike, koji su u po partije vidili duplo.

- Slušaj ti mene i ne more nan nikor vazest pr venstvo - govorija je likar presjedniku. - Ti š igrat za bulinon, a ja ću ţboćavat. Aj, lipo, pametno va- jaj i ne boj se.

- Ovod si ti, doture, kapo. Slušan te - presje dnik se sageja, uvatija mot, bacija balotu i nageja se na stranu ka da će tako balotu ispravit.

- Ĉa ti misliš, Bepina - pita LuiĊi ţenu koja je stala odispod cabla i u jednoj ruci drţala lunbrelu a u drugoj njegov trenĉkot - da je raspalin za tri punta, an?

- LuiĊi - odgovorila mu je bidna - vas si mokar, evo ti, pokrij se.

- Muĉi sad, oš da falijen, vidiš da se koncentriran. - Razbolit ćeš se, ovo je gusta kiša, LuiĊi. - Umukni, zatvori maţinin! - Ajde baci višje, pa dojdi ispod lunbrele - jušto

kada se on lipo namistija, kada je nacilja, tila gaje pokrit lunbrelon i on se bokun smeja.

- Jopet ona! - balota mu je išla dabi ĉetr prsta ulivo. - Vidiš li ĉa si uĉinila, moraš ti mene snervat! Nikor meni ne more vazest šanpjonat ven ti.

Bidna ona, ĉa je mogla ven se povuć i nestat. Ĉula gaje di beštima i galami sve do pjacete.

- Dobro je, doture. Jemamo još igrat, ne jidi se. Jušto su poĉeli novu bazu, a trkaĉi projdu kraj nji. Roko i ništo diĉe bili su prvi, omar za njin ţenske, a daleko posli svi puva je i stenja naĉelnik. Nisi ga moga od ţalosti gledat, srce ti se paralo.

- Jeste li vidili ĉa oĉe reć šanpijon? - prsija se likar kad je lipo pogodijajenu balotu i tako spasija

i »

dva punta. - Jesan li reka da će diploma o balot doć u moj tinel!? Meštar san, judi, meštar!

- Forca, forca, naĉelnice - vika je presjednik

- upri, bogati! Gledan te izdaleka i sve mislin je li to Nurmi oli naš naĉelnik. Ala, ala, dojdi gori, popij ţmul vina, ni to za tebe.

I likar gaje tija uvatit u Ċir, ali kad gaje vidija di jedva diše, skala se doli i vazeja ga pod ruku. Pote-ga gaje u oštariju. Naĉelnik se obisija ka mrtac, ni moga govorit, vata je arju ka špar na suvo.

- Dajte kapot, pokrijte ga, judi. Ajde, proodaj malo

- zabrinuja se likar - ne smiš šest. Jesan ti govorija: ajde s menon na balote ka ĉovik, ne trkat ka mona!?

Ulili su mu malo vina u grkjan i omar ga odveli doma. I tako, dok je svršila utrka još ji je nikoliko palo od umora i kolpića. Ali to ni ni vaţno jer sva ta pojedinaĉna stradanja su sitnica prema kolekti-vnon veliĉanstvenon uspjehu. Ujutro su i Prošpera morali omer špedit u Split u ošpidal. Ništo mu je puklo unutra.

o o o

Danas je Roko osta malo duje u posteju. Igra se s malin, vaja po posteji, gusta ka veliki. Radijo mu polako svira, kafa mu na kantunal. Ţivi ka kraj.

- Ola, ĉa smo se razvicjali. I mene je moj pape ovako u zivku zibja. Je, spava san do sedan godin u kasetu o srdel. Ĉa me zoveš? - izdera se na AnĊu koja gaje zvala iz kuţine. - A sad zivka, mišu moj, i karocete! Ajde, ajde, neka, guštaj. Guštaj, mali moj, je li ti se pape borija oli nije.

- Ustani, linĉino, ne mogu gledat zdravo ĉeljade u postelji.

- Vlaška pamet! Vi vlaji mislite da je posteja samo za bolesne.


- Bome, zdravi u njoj samo prispavaju, a ne linĉare.

- Pusti me bogati guštat! Ijadu puti san se u partizane zaţelija posteje i još će proć koja godina dok se štufan. Koja je ura?

- Sedam. -Tek! - Ajde do otela, jesi li direktor ili nisi.

- Ĉa ću tamo ĉinit, koju gospu? Gledat ziĊe?

- protega se i zinija.

Pruţija je ruku, naša drugu stanicu, protega se i namistija da ĉuje visti.

"Na zasjedanju UNRRA-e u Atlantik Sitiju jugo-slavenski delegat zahtijevao je apsolutni prioritet za pomoć narodima koji su bili ţrtve fašistiĉke agresije, jer naši narodi gladuju više od pet godina."

- Jema prav naš delegat! Ĉuješ li ĉa govori? "Prema vijestima primljenim iz Praga dosad se javilo više od tisuću ĉehoslovaĉkih turista koji će ljetovati na Jadranu."

- Ĉuješ li, AnĊa - skoĉija je Roko iz posteje - dolazidu strankinje! Ĉekinje, iz Praga. Jo, ĉa. će kurit posal!

- Ne moreš, Roko, naši su kapaciteti zauzeti i rezervirani za rudare udarnike.

- Ostavi ti svomu Roku, Roko će to uredit - skaka je u mudantan ka lud po komori. - Svaka ĉast našim udarniciman, maja volin Ĉekinje ven nji.

- Nećeš što misliš, muzuviru jedan. Ja ti velju, Roko, nećeš ĉinit kaţin od narodnoga otela.

- Ti nemaš pojma ĉa oće reć turizam. Moramo ugodit, ja ka diretur naroĉito, svakoj fureštoj.

Roko je moga znat da će ga pogodit srid srca. Raspalila se ka lavica i stisla je zube bez riĉi i po-

ĉela biţigavat po komonu. Izvukla je iz škafetina rivolver i zabila mu ga u kriţa.

- Roko, Gospe mi Sinjske, zapamti, kad bi ti mene privarija, napunila bi te olovom ki najgorega fašistu. On s okrenija i kala jon rivolver.

- Doš ti mekša, samo neka posal krene. Vidit ćeš ti Roka kakvi je kad je u formi.

- Ti bi, lupeţu lupeški, i Njemca ugostija! - Privarila si se. Njemca ne bi, ali, vidiš, Njemice

bi. Njemice mi se nisu zamirile u ratu. "... Oblasni odbor FISAH-a za Dalmaciju odao je

posebno priznanje Malome mistu za uspjeh para-de i kroskontrija, ĉime je obiljeţen poĉetak fiskul-turne i sportske sezone..."

- Viš, AnĊa, ĉuješ li ovo, proslavlja san misto. I ti š meni tako govorit. Ka da gaja ne bi moga pro slavit i u turizmu.

Ona je samo manila rukon u kojon jon je još bija rivolver. Ma ga je omar zaminila noţen i stala kriţat kunplire za obid. Roko ni zna da dok se on izleţaje i gusta da dotle polak judi u misto ni mo-glo ni gaće obuć. U kuţinu jedan par crveni nabo-tiveni nog parija se u kajinu oli maštilu. U svaku posteju ĉinila se masaţa, vonjala je rakija, i kroz plaĉ i stenjanje odrebativale su beštimje koje su spominjale kros i onega koji gaje izmislija.

o o o

Likar se vrtija po tinelu. Drţa je u ruku diplomu o balot i mirija zid i traţija jon najlipje misto.

- Di ću je obisit? Vaja mi Bepinu pitat. Ĉin ko ulize neka mu omar pade u joĉi i zaslipi ga - seja je na posteju i zavapija: - Di si višje, Bepina, bogati?

- Evo nosin! - ozvala se ona i utrkala u kuću. Dodala mu je škatulu španjuleti "Biokovo" i

šest mali, crni cigari.


- Ĉa ti je ovo? - pita je i pokaza na cigare. - Cigare, ol ne vidiš. - Ĉa si to vazela? - Ne dadu u trafiku kutiju španjuleti bez šest ci

gari. Za deset španjuleti tri cigare. LuiĊi je zapalija jednu, povuka i zakrkja.

- Pa ovo je za ubit vola. Ko će o smrada ovo fu- mat?

- Ma, LuiĊi, ako ćeš kupit španjulete, moraš vazest i cigare, jerbo da ove ne kuridu.

- A kako će ji kupovat kad ne vajadu? ! - Oni govoridu daje to vezana trgovina. Ne more

jeno bez drugega. - Reci ti onoj u trafiku neka ovo utira u niku stvar,

razumiš! Nego, Bepina moja, di ćemo ovo obisit? - Ja bi - šetala je pogledon po zidovima -ja bi ...

ovod! - Ko će je tot vidit iza vrat. Nego, Bepina, znaš,

lipo ćemo je stavit ovod di je moja diploma. - Di ćeš, LuiĊi, diplomu o medicine skinit?! - Ovo je meni draţe i milije, i vaţnije. Kvragu i

medicina, pas jon frega mater, ko je mene uĉinija za likara. Ja san ti umjetnik, artista, športaš, šan- pijon, ĉa će mi likar! Svaku tukac more bit likar - juštro je skinija kvadar o diplome iz Padove, kad je upala Marijeta, ţena paron Antonja.

- Brzo, doture, Antonjo mi umire! Umire - vri- snula je sva zapuvana kroz plaĉ.

- Pa ĉa plaĉete, šjora Marijeta, zahvalite bogu da ga višje digne.

- Ni baš tako, šjor dotur, muţ mije, ni pas - popravjala je sudar na kosi.

- Sada ćete otpoĉinut, neće vas višje u ĉetr bota budit, svirat u armoniku i ĉinit Ċenaštiku. Ţivit ćete ka ĉejade.

- Je, je, jemate prav, bidna ću poĉinut. Jeste li ĉuli, šjora Bepina, danas nima deki.

- Je, ĉula san. - Vraga izili ĉa ĉinidu od bidnega naroda. Ajme,

Antonjo moj, di š me ostavit, ĉa ću bidna bez tebe? - Pojdi, Marijeta, evo me omar za tebon - još je

jema diplomu o balot u ruke i omar je tija prilipit priko one o medicine. - Di san ono sta, Bepina? An, bravo: jušto san balotu ţboća, falilo nan je tri punta, stali su nas vatat...

- To si mi sinoć pripovida. - Ti gospu, ĉa ću, stanen malo, mirin, zaletin se

i udren je dreto u glavu. Moja ostane ka da si je zalipija, a njijova izleti vanka zjoga. Takav udarac se još ni vidija, to je tribalo fotografat.

Bepina ga je bidna slušala po sto puti ovo isto pripovidat, stala je ponizna, ĉila se umirila, ni je bilo ĉa vidit ni ĉut. Sve je gucala i guštala ĉa trpi za njega i nikad jon ni padalo na pamet da mu se protivi. Jerbo jon je š njin ţivot parija ka u raj, de-boto ka raj. Falilo je bokun sriće, samo jedan ko-rak. Zato, izletilo joj je iz just, a da ni znala kako:

- A, LuiĊi... - Ĉa je, Bepina? - Kad ćeš me odvest prid oltar? Ka da ga je zmija ujila. Diploma mu je iz ruk pala. - Ajme, kakva si ti, kako moš bit takva! - štica se

ka dite. - Ja jon priĉan lipe svari, kako san posta šanpijon, a ona puf! Kad ćeš me odvest prid oltar!? Eto, ĉili si mi dan pokvarila, ĉili dan mije iša vare- mengo. Kvragu i diploma i šanpijonat, balote, olta ri, pasi! Svega mi je dosta! Svega san više štuf.

- Oprosti mi, LuiĊi, oprosti, nišan te tila najidit - molila gaje ona.


- Kako se neću jidit!? Dvajst godin mi punpaš glavu tin oltaren! I svaki, svaki dan iznova. Kako te višje ni štufalo, za majku boţju?

- Ti se nikad, LuiĊi, s menon lipo ne razgovaraš. - A ĉa se nas dvoje jemamo razgovarat? Ti se

ne razumiš u lov, u pase, u balote, u medicinu, u libre si isto ka tuka, i ĉa se mi dvoje jemamo ra zgovarat? Mi se ka svaki muţ i ţena jemamo samo karat. Da ni tega, oli bi te jedan jedini dan trpija.

- Bit će, moj LuiĊi, kad ti tako govoriš - ovo ni mogla reć poniznije.

Nikor je trka uza skale i kad su se vrata otvorila, uša je mali Mirko, a za njin pas PariĊi.

- Dobro jutro, teta Bepina. - Ĉa oĉe reć da si tako uranija? Oš malo mlika? - Fala, neću, dala mi je teta Roţa. - Roţa?! - E, ona je u nas, papu boli, pa je došla i poslala

po barba doktora. - Kurbetina! Već se fikala u kuću! - Ĉa ti je - reka jon je LuiĊi - isprid malega? A

je li papu puno boli? - Ne more se maknit. - A je li ga Roţa masira? - Je, masirala ga je dva puta. - E, luda je - udrila se Bepina po ĉelu - ne zna

svoj posal. Jemat ćeš novu mamu, sve mi se pari. - Aj, Bepina, kvragu, ne bali višje! Daj boršu,

vrime je za vizite. Mali, najprin ćemo u onega cukuna, tvoga pape, di mu je bila pamet s onon jetron poć trkat! Neka uvatin Roka, ĉut će me. Po mistaje deštriga.

Bepina je mekla malemu ruku na rame, malo ga je pomilovala po vlasiman, bilo jon gaje ţaj.

- Pozdravi papu, reci mu da bude pametan. Višje radi tega da nju ne sluša nego radi bole snika likar, izleti i nestane skupa s malin i pason.

o o o

I tako, ka ĉa su prošli svi dani o postanka svi-ta, tako je prosa i ovi. I ka ĉa su umrli svi judi koji su mrtvi, tako je umra i naĉelnik. Zinija je, uzdanija, protega se, zakrkja i umra. Umra je na posteji, bez postoli. Ka ĉa umire ĉovik. Pridruţija mu se i Prošpero, koji je ostavi i kuću, i zemju, i tuţnu ţenu. A kad jin je bija sprovod skupilo se ĉilo misto. Zvona su ĉili dan jecala, sve su škure bile zatvorene, nikor ni piva ni igra na balote. Mali ministrante nosija je kriţ, muzika je svirala marĉu funebru, veleĉasni je molija, a dva i dva muški su se poredali za kasilima i muĉali. Roko i LuiĊi odili su napored, presjednik sa sekretarom, pošćer s milicjonerom, paron Antonjo i isejenik, i sve tako dva i dva dabi sto-dvisto metri u duţinu. Piciga-morti, koji su nosili pokojnega naĉelnika, potili su se, ni jin bilo lako.

- Još nišan nosija ovako teškega mrĉa - šapja je jedan i meća sudar na rame da mu bude lagje.

- Ti boga, jema u nj barenko dva kvintala. Iza nji pop je ka organet mlija molitve, a odizad

popa, dva reda dalje presjednik je razgovara sa sekretaron.

- Ĉa misliš - pita ga je - sad je naĉelnikov stan prazan, kome da ga dodilimo?

- Ne znan, triba promislit - odgovorija mu je sekretar.

- A ĉa misliš, kako bi bilo da ja uselin, an? - Ako ti odgovara - koraĉa je polako, prignute,

ozbijne face. - Ako ti se sviĊa.


- Ovi sadašnji - prione uza nj presjednik - vla ţan mi je, nizak. I, pravo za reć, triba mi, niman radnu sobu.

- Prošpero moj - ujedanput se rasplakala gori na ponistru Prošperova ţena, koju su dvi druge drţale da se ne baci - dobri ĉoviĉe, ranitelju moj!!! Ostavi me ka suvu granu! Prošpero moj, tugo moja vela!!! - plakala je, ridala, sve dokle sprovod ni zamaka u drugu ulicu.

- Jesi li vidija - reka je Roko likaru kad su prošli pjacetu - ĉa novine pišu o našen krosu? Koji veliki uspjeh!

- Ne more bit veći, dosad dva mrtva i dvadeset bolesni i ranjeni, od koji ĉedu najmanje još dva-tri partit. Lipo si nas uredija, triba priznat.

- I ti mene kriviš? - Ma kakvi! Triba di dat dekoracjun. Došli su do kina. Ĉila liva strana mogla je pro-

štit plakat: "Dogodilo se jedne noći", u glavnoj ulozi Sonya Henie. U pripremi "Cirkus braće Marx".

- Jesi li vidija - reka je presjednik sekretaru - prominija se film. Mogli bismo poć veĉeras u kino, a?

- A ĉa se prikaţij e? - Evo, vidi, moš proĉitat. Antonjo je kaska na kraju, nabada je šćapon. Bi

je mlaji ven juĉer kad je trka. - I svi su mislili da ću ja umrit. Bogati, ka da san

lud. Evo ti, zemjo - petava je roge u tle -ja još mislin skoknut u Ĉikago u onega Imoćanina na janjetinu.

- E, moj Antonjo - cima je glavon isejenik ĉa je sta do njega - a ko će dat dolori za vijaĊ? I meni se istanjila knjiţica.

Oni odizad buga ga je u rebra, neka muĉi. U sprovod je i ni red.

- Di će sadar mali Mirko? - pita je Roko. - Ĉa će bidan i on, bez oca i matere.

- Ne brini ti za Mirka, njega ću ja vazest, ja san mu kum i oĉev prijatej, ja ću od njega uĉinit ĉovika bojega ven si ti. - Oli ĉa meni fali?

- Ništa, samo pet za uĉinit šest. Roko je okrenija glavu, ni mu se dalo višje govo-

rit. Likar gaje gleda ispod oka i mava glavon. - Nišan ti reka - sitija se sekretar - stigla je oba-

vist da se more pridignit galenterijske koţe koliko god kojemen mistu triba, za litnje postole. I apelira se na brzu preradu, da se sve postolarske radioni ce stavidu u pogon.

Presjednik je diga glavu, vas ozaren problemom koji je njegova specijalnost.

- A ĉa more naš postolar izbacit? - Dva para na dan najviše.

- A da mu ti daš ruku? - Oću, ako ćeš ti pomoć barbiru. Kad je sprovod uliza u grobje, mrtaško je zvo-

no otegnuto s jaukon zazvonilo. Gazeć po blatu do otvoreni jam svi su bili puni viteštva i dobrote. Ka i uvik i svuda, svi su judi na grobj ima pametni i dobri. Picigamorti su konopima spušćali kasile. Judi su utiskivali prste u blatnjavu zemju i prosi-pali je po kasilima. Nikome ni palo napamet da će šporkat prste.


U ĈAST TEBI DOBROTVORE NAŠ

Lita gospodnjeg 1955., oko šeste ure pozapo-dne, tekla rivon šetnja. Ribarski su brodi miro-vali u luci, ribari igrali tresete prid kafanon, dica ĉuĉala bonbone, lizala sladolede, a ozbijni svit i mladost šetala po rivi gori-doli, gori-doli. Svi su se obukli po amerikanskoj modi i vidile se košuje ka pidame s palman i šimijan na prsiman, s raznin natpisiman i bendţevima, di koja velika kaubojska španĉera, na ţenskan šuška najlon. Reka bi ka da je ovo digod u Kaliforniji oli barenko u San Pedro. Priko oceana uspostavjen je most kojin putujedu paketi: iz malega mista pisma, a iz Amerik paket. Zato u svakon našen otoĉkon tinelu na poĉasno-me mistu na zidu visi slika amerikanskoga sveca zaštitnika, oli slika ĉile mu famije, koju vrag nek nosi, a zaštitnika bog poţivija. Najboji su sveci koji svojti najviše šajedu. Ivan, Stipe, Marko sad su Đon, Stiv, Majki.

Vapor se okrića u luci i svit koji se skupija na doĉek vaporu poĉeja se razilazit. Pošćer je vazeja poštu i pocejaje dilit. Meka je oĉale na puntu nosa i

kad ĉita adrese sagne glavu, a kad govori podiţe oĉi iznad oĉali. Priši priko rive, a svit ga fermaje. Kape-tan Galileo sedi na provi broda "Slavni" i puši.

- Evo, Galileo, iz Amerik! - pruţi mu pošćer pismo. Galileo odma otvori pismo i, mrmjajući, poĉeja

ga nerazgovjetno štit. Ruke mu se tresle, pa se uvatija za kolonu, a pismo ispalo.

- Ĉa je, Galileo? Koje zle novitadi? Oli ti je brat umra? - reĉe pošćer, priginjući se i uzimajuć pismo.

- Sto puti gore nego daje umra - urlikne Galileo. - Ĉa gore more bit? - Vraća se, dolazi mi u vizite. - Pa ĉa je u tome zlo? - Ĉa ima dolazit? Koju gospu će vidit? - A tebe, bome, brata svoga. Bit će te se zaţelija. - Ĉa jema tako naglit!? Ĉetrejst ga godin ni bilo,

a sad u botu, evo me, dolazin, ka daje to tako. Oli se ni moga strpit još koju godinu?

Pošćer pokuša ĉitat pismo, ali mu ga Galileo otme iz ruke, pa pošćer nastavi svoju šetnju. Prosa je mimo općinske kuće na kojoj se prominila tabela: umisto Općina na tabeli je pisalo Mjesni ured. Na ponistru se naslonija presjednik koji je sada bija degradiran, jer je posta šef Mjesnog ure-da. Pošćer zastane malo pogledavši u novu tabelu, pa mane rukon i nastavi put.

- Ĉa je, Andrija, a di ćeš? - oslovi ga presjednik. - Najprin gren skoknut do likara i zadruge. - A ĉa si prominija rang listu? - Naravski. Kad je općina bila Općina jemala je

prvenstvo, ali okad je Mjesni ured pa si na treće misto, posli likara i zadruge.

- Andrija, nismo se tako pogodili. Uvik je ovo centralna toĉka.


- Neš ti centralne toĉke, ne priznajen ja Mjesni ured. Dobro je da si i na treće misto. Budeš li se bunija, stavit ću te iza ţupnika - bez rišpeta će pošćer i nastavi prema zjogu o balot.

o o o

Kroz to vrime se kapetan Galileo vas ustrašen vratija u kuţinu, proĉita bratovo pismo, pa seja za stol, uzeja kartu i tintani lapis, pa bratu poĉeja odgovarat:

Dragi i mili moj brate, malo pri san primija tvoje pismo i evo odma ti odgovaran. Moš zamislit kako san se razveselija kad san čaja da dolaziš. Dragi i dobri moj brate, plaka san od milinja. Skaka san i piva od sriće ka da san dobija lutriju. Ali poslin te velike sriće, kad san se malo otriznija i zamislija, ne znan ča bi ti reka i svitova. Znaš, u nas situacija još nije čista ni normalna. Vlada velika mizerija i žestoki teror. Svi koji dolazidu izvanka su sumjivi, policija ji prati u stopu, sve ča izustidu na deset kantari se miri. A ti koji slobodno živiš i misliš, moš puno lako upast u nevoju. Osin tega, nećeš imat ni komoda ni konfora amerikanskoga.

S onu ijadu dolori koju si priklani posla, ja san, kako si zapovidija, staru nan očevu kuću lipo po-pravija. Svu san je pitura i uveja banj ingleški, sve kako si ti reka.

Ča se toga tiče moš doć, ali sve drugo je naopa-ko. I zato bilo bi puno, puno pametnije, kad me već želiš vidit, ka ča i ja tebe želin, da mi pošaješ karte da ja dojden tamo misto ti ovamo. Zasad eto toliko, tvoj jubeći te brat Galileo.

Stavivši kartu u kuvertu, zalipija je pismo i odjednon odmirija do lakta, mrmjajući:

- Evo ti na, ĉa san uredija ingleški banj! Lud li su svit ovi naši Amerikanci! Di ćeš poć dolore za kondut trošit!? A ĉa on cukun boţji misli da san ja ove ţanje godine od arje ţivija!?

o o o

Isprid kuće u dvoru šjora Keka lušijala lancu -ne u velikon maštilu. Ĉineći šervicij i sluţeći po finin kućan šjora Keka ranila sebe i muţa linĉinu. Odjutros je oprala ĉilo brdo robe, a muţ se jušto brija i milova obraze. Okad je statira u jednon fil-mu Hari Pila, infiša je da je glumac, pa nije ništa ni radija.

- Keka, di mi je ĉista košuja? - reĉe muţ svojin

najdubjin baritonon.

- Juĉer si se, pimperlinu, prominija - vikne šjo

ra Keka bubajući po lancunu.

- Juĉer je bilo juĉer, a danas je danas.

- E znan, od velikoga truda i znoja šporkala se. Oli si mali posal od juĉer uĉinija?

- Keka, di je ta košuja? - jidno muţ povisi svoj

bariton.

- Evo, evo, sad ću ti je šumprešat.

- Nisi jemala kad, nego jušto sad kad jeman

izać. - Nišan ja ka ti drţala ruke na niku stvar. Od

zore peren, trĉen, ĉistin, diškargajen, šumpreša- jen, najprin u šjore Bepine, pa onda u AnĊe. Ni- man ja sto ruk - kukala je Keka, ostavjajuć maštil i odlazeć u kuţinu. Muţ je pivucka i zviţĊa, spre- majuć se za izlaz.

- Asti gospu, evo zanji španjulet - reĉe on, va-

deć duvan iz škatule. - A jutros san ti kupila škatulu, i sve si popušija.

- Jopet ti! Jutros je jutros, a sad je veĉer.


- Sveti moj Ante od trinajst gracji, uĉini veliki mirakul...

Uto uliza pošćer u kuţinu drţeći pismo visoko u ruci. Šjora Keka se prisikla u riĉi i zablenula u pismo.

- Evo mirakula, Keka. Evo ti pismo iz Amerik. Bit će modruji i zeleni. Neće ti, Keka, više tribat ţgoba- vat po tujin kućan.

- Ĉa je sad ovo, sveti Ante? A ko to meni more pi sat? Iz Amerik, govoriš? - zinila je šjora Keka, dok je muţ vazeja pismo pošćeru iz ruke i sta ga okrićat.

- Ovo nije iz gornji, ovo je iz donji Amerik. Ovo je iz Ĉileja. Ne moredu bit dolori - reĉe muţ.

- A koja je tamo munita? - pita Keka. - Koja je da je, dobra je. Lako ćemo je minjat,

glavno je da jema.

- Umuknite pet minuti, oću li ĉitat oli neću? - jidan ĉa ga prikidaju zareţi Linĉina.

Ne ĉekajuć odgovor nastavi ĉitat:

- Poštovana i draga teta Keka, znan da će vas ovo pismo iznenadit, jer ste me možda izgubili u pamćenju.

- Nišan te izgubila, ne - kupa se Keka u suzan. - Uvik si svojoj teti na srce - tuĉe se ona šakon na falivenu bandu.

- Zaokupjenposlovima i brigama sam u tuĎini...

- A, nije ovi cukun - bistro će pošćer - vidin ja kako piše da je poslovan i pametan.

- ... Sam u tuĎini teško san se probija kroz bure i oluje života...

Sva razjecana Keka pljesne rukan:

- Ajme, to je navigava bidan! - Ne mora bit - tiši je pošćer - to se tako reĉe

gramatikalno. - Sunce moje, ko zna koliko se napatija - briţno

će Keka, proţivljavajuć sve nevere svoga dragoga nećaka.

- ... i zaželija san se toplega ognjišta, vonja od maslina i mriža svog rodnog Malog mista i tebe, teta Keka.

- A pineze ne spominje? - izduši Linĉina i tresne pismon ne bi li ispa koji dolor.

- Naravski da ne spominje, ali vidi se da je pame tan, a kad je pametan onda je zna steć kapital. U ma slo si, Keka, upala, u maslo - stiska joj ruku pošćer.

Keka se baci isprid kipa svoga zaštitnika: - Fala ti moj sveti Ante!

Ali razdragani pošćer koji je navonja i za sebe ovod mali rudnik, nije jon da da izreĉe molitvu zafalnicu.

- Jesi li ĉula: sit je svega, svake obilance. - Omar ću mu uredit sobu, uduţit ću se - zavi

kala je Keka. - Moreš sad kad te upalila puška - uzdane po

šćer odlazeći. o o o

Brza ferata iz Zagreba ututnja u splisku ţelje-zniĉku stanicu. Meju putniciman silazi Galileo s dva teška kufera u rukan, muĉeći se s teškin kuferiman, puva je i ronja. Mlaji brat, Domeniko, kojega je Galileo iša doĉekat u Zagreb, stane kraj vagunske ponistre i ĉeka da doda bratu priostale valiţe. Obuĉen je bi po ameriĉku, a dolori mu davali pripotencu nad braton. Putovali su noću u prvoj


klasi, pa su oba bili neispavani i škicani. Galileo je bija posebno jidan na brata škrca, nervoţast, jer ga je brat inkomoda, susteza se i glumija jubaznost.

- Daj ţvelto, ĉa se vuĉeš ka krepalina!? - poţu- riva ga Domeniko.

- Moga si, bogati, zvat fakina, vidiš da ću se pridrit.

- Vidin ja da jeman brata frajuna. Najprije si tija spavaća kola, a relajšen 400 kilometri. Emeriken men uzimje spavaća kola najmanje na tauzend milja.

- E, znan, ma tamo ferate gredu brzo. Galileo odloţija kufere i privatija nove, pa ji štiva,

dok je Domeniko šiša, gledajuć štaciju i kompoziciju. - U nas in Amerike ovo bidu sve skupa stavili u

muzej. Osan uri meni triba za doć fron Amerika tu Eu-

ropen, a dvanaest putujen iz Zagreba i tek san na po puta. A da na informejšen još botu pitamo ima li danas vapora?

- Nima, Domeniko, ti boga, pa ja to znan. Rezer vira san sobe u otel.

- Koji otel? Koliko dolori na noć? - Otel "Belvi" na rivi, a koliko se plaća ne znan,

nišan pita. - Jes, šue. Mister nije pita. Oli on plaća?! U nas

in Amerike najveći biznismen najprije pita koliko apartman, a mister Galileo...

- A ĉa ćemo s kuferiman? - prikinija ga Galileo. - E, šue, nećemo ji ostavit ovodec. - Zovi ti fakina, ja ji, bogami, neću nosit do otela. - Odnesi ovo do garderobe, jerbo svaka ferata

jema garderobu. Tumorou uru vrimena prin par- tence vapora sve ćeš prinit na vapor - zapovidi Domeniko, pa izvadi cigaru i zapali.

Zadrţa je samo mali kuferĉić u kome su mu bile svakodnevne potripštine. Kad je Galileo odvuka i prida kufere, vratija se i da bratu ceduljicu od gar-derobe, a ovi mu turija u ruke i svoj kuferĉić.

o o o

Sat na zvoniku Svetog Frane na rivi kaţiva je jedanajstu uru. Domeniko i Galileo šetali su gra-dom. Zastajkivali kraj svakog izloga, a Domeniko znatiţejno i pomjivo sve gleda. Svit sedi po štekati-ma kafani, a odisprid šetnja.

- Ĉa je ovo? Piknik? Fešta? - Ma nije, nego obiĉan dan. - A tako, niko ne radi. U ovu uru u nas in Amerike

svak je na posal, a ovod se samo šetadu i pijedu. Tako šetajuć došla braća i na Peristil, pa se Do-

meniko ni moga naĉudit. Gledajući staru rimsku arhitekturu vrtija se i mava glavon.

- E, šue, to san zna, ĉetrejst godine škarši da san in Amerike a ovod je ostalo sve isto. U te puste godine nisu bili kapaci ove stare ruvine poĉistit. U nas in Amerike kroz jedan dan sve bi ovo bilo ĉisto, makinje bidu ĉilu ovu pogrdu raznile, i tu bi bija bilding dupli od kanpanela.

- Ali ovo su starine, kultura - umorno će Galileo. - Jesu starine, ali di kultura kad sve visi!? To

triba, bogati, oĉistit. Gledajuć ţene koje su se punin boršan vraćale

s pazara., oli u izlog nike knjiţare, Domeniko se raspalija, pa udrija umornomu bratu ĉilo prida-vanje.

- Koji nazadni narod! Svaki dan gre u spizu, pe- škariju, bikariju, vinariju, pazar, a radit ništa. In Amerike toga nima, nou! Ulizeš u market i uĉiniš provištu za nediju dan. Doma jemaš friţider, upreš

Miljenko Smoje Kronika o našem Mfll°m

u botun i gre ladna arja. Pa unda ta ćirilica. Još duperate i latinicu. Sve se štanpa duplo, dupli tro-škovi. Ov kos, svi ste vi frajuni. Linĉine, šue.

o o o

Vapor je pristaja uz rivu Maloga mista. Mišćani se okupili na doĉek vapora, a priko broske skale silazili putnici s demejanan, paketiman, bagaji-man. Blagdanski obuĉena tot je šjora Keka i njezin namušćani lini muţ. Keka je sva uzbujena stala u fermu, penjala se na prste i vrebala kad će jon se na skali pojavit nećak. Poslin prvog vala putnik na broskoj skali nasta je zastoj, pa se pojavila jena ţena ĉa je nosila visoku tortu sa zvonikon o kro-kanta. Za njon je prošla jena švora.

- Ajme, nima ga! - zakenjka šjora Keka. - A kako je onda brzojavija da će danas doć?

- reĉe pošćer. - Da se ni zadrţa u Zagreb, oli Split, oli u anba-

sadu? Tad se na dnu broske skale pojavija ĉudan tip:

visoka a tanka i asketska figura ĉetrejstgodišnja-ka, pari je vitez tuţne spodobe. Usko mršavo lice uokvirivale su crne kose koje su se već bilile na slipoĉnicama. U jednoj ruci je nosija staru pisaću makinju, a ispod miške Servantesovog "Don Kiho-ta". U drugoj ruci mu se gingala stara valiţa, a oko vrata mu je visija kanoćal na koţnatoj kurdeli.

- A koji je ovo redikul, majko moja? - zinila Keka. - Ovo ti je siguro niki Ingleţ oli Njemac koji traţi

stare bovane - reĉe lini Kekin muţ svojin baritonon. Pošćer popravja oĉale i malo boje pogleda u

došjaka koji je dostojanstveno i visoko uzdignute glave prolazija priko broske skale. Svi okupjeni za-piljili se u njega, a on pristupija pravo pošćeru.

- Vi ste, senjor, mjesni poštar? - Je, jesan, šjor... - zbunij^-

se Pošćer.

- Vi sigurno poznajete seAJor

u Keku. Pokazat ćete mi je, ako je ovdje - došjak je govorija odmje reno i polako, a svakoj riĉi je dava. posebnu dubi nu i naglasak.

Šjora Keka se bidna sva sman

tala i otvoreni just gledala u dugonju, ne svaćajvić ĉa on govori.

- Eno je - upre pošćer rukon na Keku. - Zaista, vi ste senjora Kek

a?

- Ujme Isusovo, a ĉa ću va*1 J

a?

- No, pa ja san Antonio, odnosno Tonĉi, vaš ne ćak kojega ĉekate.

- Sveti moj Ante, je li ovo tvoj rnirakui? - jedva izgovorila Keka i srušila se u afan.

Priskoĉili joj muţ i pošćer, Pa J

e stali ladit.

o o o

Dok se vapor u luci okrića, mala. se povorka pe-njala put Kekine kuće. Prvi je iša lini muţ noseći kufer, za njin je nabada Tonĉi noseći pisaću maki-nju, a malo iza njega je išla ši°

ra Keka i pošćer.

- Ĉa ti je bilo, Keka, pa da padaš u afan? - pita pošćer.

- Smantala san se. Ĉa se tebi pari od njega? Moš na nj pineze kupit.

- A nije reĉeno. Oli ne vidiš daje to uĉevan ĉo- vik? Ko se ikad od naši vratija iz Artierike s libron i makinjon za pisat? To je za mene veće ĉudo, vengo da se vratija su miljun dolori.

Kekin muţ priko oka mrko niirija Tonĉa koji se uzvrpojija, gleda uokolo kanoćalon) veselo ništo uzvikiva i zapinja za bovanice-

- A vi ste, senjor, zemjoposjednik? - upita Tonĉi. - A ne, ja san glumac - odgovori Kekin muţ,

isprsivši se i vatajuć vaţnu pozu.


- Glumac?! Zar i toga ima u našen mistu? - Je, glumija san u ekipu Hari Pila. Bit ćete,

bome, ĉuli za nj? - Onda ćemo lako naći zajedniĉki jezik, jer ja

sam umjetnik, pjesnik-poeta i prevodilac. Već tri godine radim na Servantesu.

o o o

Rano ujutro tiĉe pivale, a sunce izvirilo iznad brda, pa kroz borove iglice i masline ka da je malo poţmarilo. Pridrţavajući gaće i ţmireći ka pilić Ga-lileo poţurija u zahod koji se nalazija vanka kuće, u dvoru. Vazeja je i novinu da po svon staron obi-ĉaju more ĉitat. Kad je otvorija vrata vidilo se daje tot jama, svuka je jaketu i obisija je na brokvu iza vrat. Spuštajuć gaće, zatvorija je vrata. Tad je na dvor izaša i Domeniko i pokuša otvorit vrata.

- A ĉa je, koji je sad vrag unutra? - Ja san, bome, Galileo. - O, moj Gad, uvik visiš u kondutu, spavaš oli

ţdereš. Ka da olvejs imaš proliv. Jutros san se po sebno rano diga da dojden na red pri tebe, a ti si deţura ĉilu noć da mi uĉiniš dišpet. Ĉa radiš višje, za majku boţju, filozofiraš? Ajde, izlazi, Galileo!

Na bratovjevo pribacivanje Galileo vas skonšu-man izletija vanka, ostavija jaketu i prid zahodon poĉeja vezivat gaće.

- Evo, izvoli! Doša san rano samo da tebi ne smetan - zakrene Galileo oĉiman.

- Daj prolij dva-tri mastila vode. Svako jutro mi poĉinje s tvojin smradon - reĉe Domeniko vonjaju- ći zrak ka lovaĉki pas.

Zapalija je cigaru da bi razbija smrad. Galileo ţurno prolije maštil vode, pa Domeniko ulize i baci Galileovu jaketu vanka, a obisi svoju, pa se zatvori.

- Ti boga, ja san tebi tauzend dolori posla, ne dolor nego tauzend, ingleški kondut da uĉiniš - vika je brat iznutra.

- Objasni san ti, nije se moglo nać meštra - reĉe Galileo, vrteći se oko vrat.

- Zašto si mi piša da si sve uredija? Zašto se sluţiš laţiman?

- Nišan ja kriv, meštar me vuka za nos, obećava mi: danas ću, sutra ću.

- Dobro, a di su onda dolori? - Izilo se, brate moj, izilo. Skupoća je velika. - Moreš krepat, ali moga se šolda neš više oku-

sit - zastenje Domeniko, a zatin krikne: - A di je karta za kondut? Neću ja duperat novinu. Di je šugaman, sapun?

Galileo se rastrka pun straja i konfunţjuna, donija šugaman i sapun, pa sta isprid konduta sa šugamanon priko ruke ka soldat na straţu.

- Ĉuja san ja, Galileo, ove dane po mistu tvoje tirade. Jesi li govorija: bravura je ţivit bez lavura? - zastenja Domeniko iz konduta.

- Jesan. - Bez lavura kad jemaš ludu braću. Ĉuja san da

govoriš da te bolidu ruke od velikega truda ĉa si vitrija veštite. Jesi li to govorija?

- Jesan - reĉ Galileo zabrinuto i snishodljivo. - A jesi li govorija da oni koji radi jema prav jist

juvu i meso, a oni koji ne radi juvu, meso i šalšu? - Jerbo radnik nima vrimena jist šalšu - furba-

sto se pokuša izvuć Galileo. Domeniko izajde vanka iz konduta i opere ruke

iz lavamana ĉa mu ga je brat drţa ka mineštrante popu.

- Odsad pa unaprid od mene više neš vidit njanci dolora, neću ti dat njanci za likariju. I mlajemu


bratu ću poslat befel u Australiju: Galileju obusta-viti svaku centu! Jesi razumija? - reĉe Domeniko, unoseći mu se u lice.

- Nimaš prav, brate. Ako ste se vi trudili, ja san za vas mislija.

- Ti za nas mislija? - zebezeknija se Domeniko. - Ja, za svi vas. Ko je najmlajega brata posla u

Australiju? Koje njega nagovorija da jednoga sina pošaje u Novi Zeland, a drugega u Johanesburg? Ko nego ja? Ja san razmišja, konbinira i sve san smislija. Da nima mene, izginili bi svi ka ovce, ali moja atonska strategija sve će škapulat.

- Ma koja atonska strategija? Ĉa je tebi, jesi li porebanbija? - poviĉe Domeniko, sumjivo ga gle- dajuć i popravjajući kajiš na gaćan.

- Porebanbija? To mije fala. A pitanje rata izmeju Rusije i Amerike? Rusi moredu ruvinat Ameriku, Amerika more atoniman uţgat Rusiju i ĉilu Evropu, pa će vas narod izginit, ali naše će pleme ostat. Jerbo more izginit ĉila balota zemajska i zato san vas ra- zmistija na ĉetri kantuna svita da dva uvik moredu priţivit i nastavit našu lozu, an? A ĉa sad govoriš?

- Zapala je ta tvoja strategija mene i brata lipu jarpu dolori. Moga si ingleški kondut uĉinit, a ne se bavit timan ludorijan - razjutija se Domeniko ulazeći u kuću, dok je Galileo proliva lavaman i trka za njin.

o o o

I tako je pasala nedija dan. Domeniko se oda-leĉija od brata Galileja, a šjora Keka je proklinjala svetoga Antu, u onoj njegovoj poniznoj pozi s malin Isuson u naruĉju, zbog tega ĉa jon je posla inber-lanoga nećaka Tonĉa, zvanog Servantes. Morala je duplo ţgobavat i ĉinit šervicij, dvi škatule španjuleti

nabavjat ujutro: za svoga muţa glumca i za senjor Tonĉa Servantesa, a bila se i upalila, uţgala sva, ali one stvari ni mogla ĉinit jerbo se nećak uvik mota po kući. Priko AnĊe i Bepine, koja se s likaren Lui-Ċen vratila iz Zagreba di su bili u vizite svome Mir-ku, studentu medicine, šjora Keka je isposlovala da Roko primi Tonĉa Servantesa na posal u otel.

U nediju pridveĉer Roko i Tonĉi, zvani Servan-tes, šetali su rivon, mavali rukan i razgovarali. Uz Roka je skakuta sinĉić kojemu je bilo sedan godin. Zadubjeni u razgovor nisu ni vidili likara LuiĊa koji se pribliţava vodeći na uzici pasa PariĊa.

- Šetate, an? Ako nisu vaţni razgovori, ako ne smetan, mogu li ja s van?

- Poĉašćeni smo vašin cijenjenim društvom, izvolite se prikjuĉiti, senjor doktore - širokin ge- ston Tonĉi pozove LuiĊa.

- Evo, nudin našen Servantesu misto ĉinovnika. Liti dok je turisti da bude portir, a ostale misece ĉinovnik - reĉe Roko.

- Cijenim vašu ponudu, ali ni pored najboje voje ne mogu je privatiti. Zamislite, svako jutro mora bi se dizati u zoru.

- Tako van je u nas radno vrime, o šest do dvi - reĉe LuiĊi.

- Ali ja nišan ka drugi. U deset uri naveĉer ĉilo misto rĉe, samo ja radin, ĉitan, prevodin, razmi- šjan. I baš kad moran malo prileći, tribalo bi se dizati na posal. Zatin oprati se, obrijat, uredit...

- Dabome, senjor Antonjo, ali morate nešto ra dit od ĉega ćete ţivit.

- Pa prevodim Servantesa. Vi ste barem intele ktualac, vi me shvaćate. Nije Servantes Kaĉićeva pismarica.


- I vi mislite da će van se isplatit toliki trud - za pita ga likar.

- Dabome da neće, jer se kod vas ne isplati ni kakav posao. Senjor Roko nudi mi teţak posao, a vrlo malo novaca.

- Dajen ti, kume, plaću po propisu ka i drugi ma. Ako ti se ne isplati, nemoj radit. Jemaš prav, ka bog - povisija Roko glas.

Tako šetajuć došli su do diĉjeg odmarališta "Pĉeli-ca". Na ogradnon zidu odmarališta sidila jedna mala smišna divojĉica od kakvi osan godin. Suvonjavi se-njor Tonĉi zasta i zadivjeno se u nju zagleda.

- Kakva krasna djevojka! - reĉe on. - Di je? Koja divojka? - obazre se uncutski

Roko. - Zar ne vidite, senjor Roko, tu boţanstvenu lje

potu? - Ma di, za majku boţju? - uzvrtija se Roko. - Eno je, sjedi na zidu. - Ono dite?! - zaprepastija se Roko i izbeĉija oĉi

u senjor Tonĉa koji je seja na šentadu ne skidajuc oĉi s divojĉice.

- Pa on je pedofil! Omar san na nj sumja - reĉe LuiĊi.

- Ĉa ste rekli, doture? Peder? - Ne, nego pedofil. Voli dicu. - Dicu! Kurbin sin, isprobivat ću ga ka tovara. - To ti je, moj Roko, beteg, bolest ka i svaka

druga. Smiri se, ja ću s njin lipo razgovarat, a ti samo slušaj - reĉe likar, sidajuć na šentadu kraj senjor Tonĉa.

- Jemate prav, zgodna cura. - Veliĉanstvena, doktore! Kaka raskošna ljepo

ta! Upravo je sazrela.

- Ma di sazrila? - plane Roko, koji se ni moga savladat, nego je gleda kako će mu vzz\yv\. zube.

- Nedirnuti cvijetak. Nikad se u ţivotu nisam zaljubio.

- A sad si se zajubija, an prijateju? - ne otrpi Roko.

- Jesan, senjor Roko, i to na prvi pogled - zane seno reĉe senjor Tonĉi.

- Ti si, kume, skroz lud - zaviĉe Roko, ali likar mu da znak da muĉi.

- Svaki od nas voli - poĉeja senjor Tonĉi - svog najdraţeg pjesnika, slikara, cvijet. Isto tako svaki muškarac ima ţenu koja je baš za nj stvorena, samo u većini sluĉajeva to se ne ostvari jer je ni kad ne upozna, a evo san ja moţda upravo otkrio djevojku koju je Gospod za mene stvorio.

- Triba ga isprobivat oli utirat u ludnicu - reĉe Roko likaru.

- Eto, senjor doktore, kako primitivci rezoniraju. - A ĉa se moţe, senjor Tonĉi, svit je surov i pri

mitivan.

- Po samoj logici morao bih otići i zaprositi tu djevojku. Ona bi me zacijelo primila i pristala, ali bi me ti primitivci najurili batinama.

- Oni bi vas razapeli ka Krista na kriţu. Odbaci te i samu pomisao, sinjor Antonjo.

- Znam, dragi doktore, već sam prošao svoju kalvariju. Godinu dana sam robovao pod optu ţbom da sam napastovao djevojĉicu.

- A zar nisi? - Dabome da nisam, jer je to bila jedna sasvim

ordinarna ţenetina od preko deset godina, senjor, od deset godina...

- Slušaj, kume, i kad bi sad tija na posal, ne bi te primija. A ne samo to, nego da te nišan vidija da


se vrtiš blizu otela ni blizu odmarališta, jerbo ćeš, Servantes, u more letit! - razbisnija se Roko priko mire, uzeja dite i otiša ne osvrćući se i ne pozdra-vivši ni likara.

Senjor Tonĉi osta širokin maniron tuţeći se LuiĊu na uţasan i surov svit, na neznanje i primitivizam.

o o o

Bila je litnja veĉer, na pjacetu su izneseni stoli: velika je fešta, slavija se Isejeniĉki tjedan. Jilo se, pilo, pivalo, plesalo. Muzika je svirala "Mamu Hu-anitu". Za dugin stolon sedilo je desetak isejenika i ugledni grajani Malog mista. Na vrju stola su Stiv i Merdţori, bogati braĉni par, naši Amerikanci. Puni su zlata, Stiv je prepotentan, ţilav ĉovik. Do njega je sekretar partije, presjednik koji je sada šef mjesnog ureda, ali svi ga i daje zovu presjednik, do njega je AnĊa, likar, Bepina, pop, izmeju AnĊe i Bepine je postarija suvonjava isejenica. Smišno obuĉena, jemala je kapelin i tetoviranu ruku. Do popa je Domeniko, pa drugi gosti i na kraj gotovo izoliran Tonĉi Servantes. Za drugin stoliman sedi-du mišćani, ribari, dikoji furešt, a za jednin stolon ĉila nogometna momĉad još u majican na kojima piše SD "Talas". Roko kontrolira konobare koji su sluţili poĉasni stol, vrtili se okolo i nosili pjatance.

- A aftenun na fuzbol jesu li naši bojs potukli? - zagrmi stari Stiv, gledajući u dresove momĉadi koja je upravo sloţno zapivala "Ribar plete mriţu svoju..."

- Jesu, mister Stiv. Na svon terenu oni su ne pobjedivi.

- O ke, tako, veri gut. O rajt, bojs, ĉestitam! A ko je presjednik kluba?

- Naš Roko, diretur o otela - reĉe sekretar okre ćući se igraĉiman i dajući znak Roku da priĊe.

- Izvolite, mister Stiv - ispali Roko ka soldat. - Vi ste Roko prezident of fuzbol? O ke, evo sto

dolora, mister prezident, pa svakome igraĉu za pobjedu podilite po deset dolori - reĉe stari, vadeć debeli takujin i iz njega pineze.

- Fala lipa, ali skuţajte, momĉad jema jedanajst igraĉi - reĉe Roko, vazimjuć pineze.

- Vot? Jednome dajte vi iz vašeg portafoja! Ili jin dajte po devet dolori. Mister Roko, zašto se vaš futbol klub zove "Talas", a ne "Val"?

- Jer se ugostitejsko poduzeće zove "Val", pa da ne bude nesporazuma - namigne Roko i pojde igra ĉiman dilit pineze, a Stiv drţeći portafoj obrati se popu.

- Tudej aftenun bija san na grobu ocu i majki. Ţupniĉe, evo dajte grobaru 50 dolora.

- Dosta je i dvajst, mister Stiv. On je ĉovik siromaj i bit će van zafalan, a trijest neka ostane za cviće, lumine i uje - odgovori ţupnik, skrivajući rukon puna justa.

Sekretar namigne presjedniku, dajući mu znak daje vrime da zapoĉnu igru ĉa su je namistili mi-ster Štivu. Presjednik je prvi triba poĉet tuć ţicu, a kasnije će se, prema dogovoru, umišat i Roko.

- Nima višje takega ĉovika ka ĉa je bija vaš po kojni otac - tuţno uzdane presjednik.

- O jes, to je bija kremen. - Pošte nj aĉina od glave do pete. Ĉa ti je reka tako

je moralo bit - priklopi sekretar, gledajuć ispod oka odobrovojenog i podnapitog mister Štiva.

- A koji je to bija radnik. Radija je do zanjega ĉasa - dometnija presjednik.

- Nije njemu tribalo radit. Svak zna da ste muša- vali toliko da ni jema kud s pineziman, ali isto nije


tija zapustit vinograde - potvrdi sekretar, pozivajući rukon Roka koji je igraĉiman podilija pineze. Momĉad je za svojin stolon digla ĉaše i vikala:

- "Tri put ura za mister Štiva! Ura! Ura! Ura-a-a!" - U vaše zdravje, bojs! - otpozdravlja mister Stiv. - A da znate, mister Stiv, koji je sprovod uĉinilo

misto vašen pokojnen ocu! - reĉe sekretar jidan na Roka ĉa ne dolazi i ponovo mu dajuć mot.

- A to je. Taki sprovod se ne panti. Padala je kiša ka iz kabla, a isto se ĉili narod naša za spro- vodon - upa je Roko u pravo vrime.

- Općina mu je poslala krunu - pridoda presjednik.

- I Socijalistiĉki savez - nadoţunta sekretar. - I naše poduzeće - snaša se Roko. - O tenk ju, tenk ju, veri maĉ. To ja nikad neću

mistu zaboravit. Šteta što nije saĉuvana koja foto grafija.

- Je, kako nije - reĉe Roko ka iz puške. - Jema- mo, di nećemo jemat. Omar ću van je donit.

Dok su se na vrju stola vodili ozbijni razgovori, Roko je zaista otiša po fotografije. Dotur Luidi, Be-pina i AnĊa zabavjali su se s tetoviranon isejenicon koja je priĉala kako je s vaporon na kom se krila s još pet stotin duš posli misec dan došla u Sidnej, govorila je o bildingu većen o Kamešnice, o briĊevi-man, mostoviman, o štrik-kariman, tranvajiman, o kamenicama od deset stolitar, to jest banjeviman. Kroz to vrime vratija se Roko s fotografijaman. Na fo-tografijaman se vidile duge kolone mištani, fotografi-je išle iz ruke u ruku, a mister Stiv poĉeja trat suze.

- Šćeta ĉa se ne vidi narod za kasilon, nego kasil napose, a povorka napose - šmrca je stari mister Stiv.

- A to je, znate, slab fotograf. Daje to bija ĉovik o zanata onda biste tek vidili! - uvirava ga Roko.

- Nikad ovo neću zaboravit našemu Malomu mi stu. Kaţite mi ĉa je sad u misto najpotribnije?

- Fali nan, mister Stiv, jedan dobar kinoproje- ktor. Bili smo sproveli akciju u Ĉile i skupjalo se polako kroz nikoliko godin, i jušto kad se skupilo za konpletan kino pala jin je valuta - objasnija je presjednik.

- Devalvirala - rezignira struĉno sekretar. - S onin ĉa je ostalo kupili smo katrige, a proje

ktora nima. A jemamo i prospekte o kinoprojekto- ra. Evo, vidite, mister Stiv! - pokaţe Roko prošpe- kat ĉa gaje u meĊuvrimenu donija iz kancelarije.

- End hau maĉ koust? Koliko to košta? - Oko dvi ijade i dvista dolori. - To nije ni skupo. A je li to najboji? - Je, najboji ĉa se moţe nać - potvrdi Roko. - Evo ĉek na tu sumu, neka misto pamti Štiva

- mašija se mister Stiv ţepa i poĉeja ispisivat ĉek. Kroz to vrime njegova ţena Merdţori gledala je

fotografiju, pa je dodala Bepini. Bepina pogledala sliku, pa manila glavon.

- A ĉa je ovo? - To je sprovod oca moga muţa - objasnila Mer

dţori. - Ma nije judi, privarili ste se - bisno se digla

Bepina na noge da objasni zabunu - ovo je prvo majska povorka. Oli ne vidite, sekretaru, ovo je ono kad je padala kiša, kad je moj LuiĊi bija s lov- ciman? - bubala je Bepina, pokazujuć se onakvon kakvu je bog stvorija.

Svi se poĉeli vatat za glavu ka daje pala bomba, a mister Stiv presta ispisivat ĉek.


Sveĉani stol se gotovo ispraznija. Sekretar i presjednik podlaktili se na stol i zamislili, a Roko tupo buljija u fotografije. Po sredini stola smija se Domeniko, a na podan stola usamjeni Tonĉi Ser-vantes sta ka svinga.

Likar jut ka zmija otrovnica diza se od stola, a Bepina plakala, tresući ramenima.

- Ma koji je to vrag u tebi, da sve, ma baš sve ĉa takneš, moraš pokvarit? Ma u koja ti to govna mene baciješ? Ti si postala opasna, perikulana za okolinu. Tebe triba vezat doma kadenon oli te otrovat. Ne smi te se pušćat iz kuće - bisnija je likar.

- Ma ĉa san ja bidna znala? Kaţijedu mi sliku od sprovoda, a ono prvomajska parada. Ja san bi dna mislila da su falili, tila san ispravit - pravdala se Bepina, plaĉuć.

- Ĉa si se tribala mišat? Dobro, a kako to da niko drugi nije špija nego baš ti?

- A bit ćedu drugi znali, ja nišan. Zanila san se u razgovor s onon nesriknjon vlajinon.

- Znaš li, ţeno boţja, da si dvi ijade dvista do lori mistu bacila u more. To je ka da si kino poli- la petrojen i zapalila. Tebi samo dragi bog moţe oprostit. Jedini on moţe razumit tvoju beskrajnu glupost. Je te lipo nadarija. I onda - paf - mora te namirit baš na me. I da znaš, Bepina, od oltara nima ništa. Kupi lipo bagaje i seli iz moje komore! - vika je likar odlazeć.

- Bidna ja, ni kriva ni duţna, a uvik sve po meni pade. Vidin ja koja je ura, najboje je meni nestat da nikon više nišan na smetnju -jecala je Bepina, gušeć se u plaĉu. - Skonĉat ću!... Utopit ću se, neka me sinje more ji... samo neka je kraj mojin mukan... - vikala je Bepina trĉeć put mula.

Došla je na cencu muleta, ali je zaustavija lika-rev glas.

- Stoj, stoj! Leroj ti je na ruku, skini zlatni leroj! Dok je ona skidala leroj sa ruke, doša je likar i

uvatija je. -Ajde, nemoj mi sad ovod ĉinit prestavu, nego

ćeš se lipo doma otrovat ka prava dama, a ne se u more bacivat ka sluškinja - smiriva je likar, dok je grcala u suzan.

Na ispraţnjenu pjacetu ostala je muzika koja je davno fermala svirat. Muzikanti su spremali in-strumente i pili vino. Za sveĉanin stolon bila je ista slika: u vrju Roko, sekretar i presjednik, Dominik po sridini, a na dnu Tonĉi Servantes.

- A ĉa ste se vi tri dišperali? Ako je radi Stiv, nisu svi dolori nestali. Još ji jema i višje ven u njega - nasmije se Domeniko.

Roko ga pogleda ka da ga je ko udrija mokron krpon, podiţe obrve skupivši bore na ĉelu, pa se prvi snaša:

- Reka san van, judi, omar da je Stiv napuvani jebivitar, trĉi-laţi, a Domeniko je naš ĉovik, naše gore list.

- Ne tribaš se ti, Roko, s menon rugat, niti mi la- skat. Ja ću van dat pineze samo za uĉinit dišpet onomen mome neradu, lupeţu bratu, neka se on grize. Stavjan samo jedan uvjet: ĉilo misto neka gre u kino, samo Galileo ne, njega nikad nemojte pustit.

- Ne boj se, Domeniko, neće njanci laznit. Za branit ćemo mu prolazit blizu kina - poĉeja Roko novu pismu, a sekretar i presjednik pripomistili se i seli kraj Domenika.

- Ĉa je, muzika, sviraj - povika Roko, a muzi kanti poĉeli raspakivat instrumente. - Kaţi, Do meniko, koja ti je najdraţa pisma?


- A meni je najdraţa ona naša: "Kad su se dva Braĉanina..."

- Konobar, daj šampanju iz friţidera - zovne Roko i privati "Dva Braĉanina" i poĉne pivat, a muzika svirat.

- Evo, ovod su šoldi - reĉe Domeniko vadeći portafoj - dvi ijade dvista dolori, je li tako?

- I da znate: vama, Domeniko, u ĉast kino će se nazvat Kinematograf Domeniko. Povrj vrat stavit ćemo slova, svako od po metra, Domenikol - zama- še presjednik ka da se ita i sjajeć oĉiman.

- I sva srića da oni puvander ni da pineze, nego naš Domeniko, jerbo kako bi bilo grubo ĉut Kine matograf Stiv. Domeniko je lipje, puna su ti justa - reĉe Roko.

- Već su mene nadarili s tin imenon. Ništa vi nemojte stavjat. Nikidan san onemu mome susidu Juri, siromaju, kupija mazgu i trevin ga juĉer di tira mazgu i viĉe: ajde, Domenika, potegni! Govo- rin ja njemu: jesi li poludija, je li mi to fala? A on govori: je u ĉast tebi, dobrotvore moj. I sad mazga nosi moje ime, majku ti boţju.

- Ne bojte se, Domeniko, odma ćemo jon prominit ime u Stiv ili Merdţori, a tebi, Domeniko, na kino, dok je svita i vika nek se vidi i panti kino Domeniko] - oduševjava se Roko, dok je kamarjer otvara šampanju koja je pukla ka livolver.

- Nazdravje, Domeniko! - podiga ĉašu sekretar. - Tebi u ĉast, dobrotvore naš! - kucnija se Roko

s Domenikon. Senjor Tonĉi Servantes oprezno pristupi. - Natoĉite, gospodo, i meni jednu ĉašicu. U

ĉast našega Maloga mista ja prevodim Servantesa i pola zarade od prijevoda dajem u fond za malu djecu - reĉe on. Roko mu natoĉi, govoreć:

- Pij, Servantes, i samo daleko stoj. I sebi prste, znaš! - pritija je prston, spremajuć dolore i miga-juć sekretaru.


ŠPORKA POSLA

Lipo prolitnje predveĉerje dozvalo je na rivu ĉili svit, svi koji su se mogli micat. Mladost se tiska prid kinematografon "Domeniko", mornari se vrti-du na trabakulima, briju i peru u kajine, a s fuge-re po krmi dimi i vonja brujet. Friška ar ja i bava s mora otvara šetaĉima apetit i razgovor šetaĉi najvišje se vrti oko tega ko će ĉa veĉeras prigrist. Ribari zavrnuti gać skaĉu iz gajet priko mriţ i ona-ko šporki ulizadu u kafanu popit s nog ţmul vina oli kupit španjulete.

Letidu karte, motajedu se trice i asi, akuţajedu se duje i napolitane, zunzidu beštimje, muzike i fantazije. Kibici se rugaju pogriškan, starci sa šćapon upiredu u kartu koju je tribalo zaigrat. Konobar raznosi bocune i kafe, i usput doda dvi ĉaĉkalice paru furešti koji se zbija u kantun. Uju-dno najpri doda jednu ĉaĉkalicu ţeni, a tek onda drugu muškome.

Do šanka se dogegaju dva picigamorta koji bi uvik ţivnili kad bi miston poletila vist da se ko razbolija. Ako bolesnik slabo stoji poĉinje za nji

fešta. Dobri su to judi, uvik spremni da pomognu, da obuĉu mrĉa i da ga ĉuvaju ĉilu noć.

- Daj nan, mala, litru! - reĉe šankerici prvi picigamorte.

- Ne dan višje na dug. Već ste duţni deset litar. - Dat ćemo ti sutra, za majku boţju, najdaje

prikosutra. - Ne mogu dat, zabranjeno je - šankerica nije

popuštala. - Ko te zabranija? - najidija se drugi picigamorte. - Diretur. - Ţeno boţja, daj litru, sutra ćemo sve platit! - A oklen šoldi? - zapitala mala. - Oli ne znaš da umire šjora Palmina? - reĉe

drugi picigamorte. - Neće doĉekat jutro - potvrdi prvi. - Ne virujen, ne dan dok ne umre, da me ne pri-

varite ka ono kad je umira paron Antonjo. - Ostavi paron Antonja, ono je zvir a ne ĉovik,

a ovo je juska kršćanska duša. Umrit će, ne more falit - batija je drugi picigamorte.

Ĉuvši u kafani galamu, uliza je Roko, dok su ga sekretar i presjednik koji su s njin šetali, ĉekali vanka.

- Ĉa je vas dva, ĉa galamite? - strogo će Roko. - Daj, reci jon ti, Roko, neka nan natoĉi litru

- reĉe prvi. - Duţni su već deset litar - planula je šankerica. - Ti jon reci, Roko, je li umire šjora Palmina. Ĉa

ćemo je ĉuvat, uvatit ćemo najmanje pet ijad - bi- znismenski se jitne drugi picigamorte.

- Je, u redu je, umire. Moš jin slobodno dat - odobri Roko i izajde vanka di su ga ĉekali sekre tar i presjednik.


Mala natoĉi litru u bocun i picigamorti sedu na prvi prazni stol.

- Ĉa je ovo došlo na svit? Niko više ne umire

- zacvili prvi picigamorte puneći ţmul. - Nas dva moţe spasit samo jedna poštena gripa

- begena je drugi. - Jo da dojde jedna prava španjola, ĉa bidu pa

dali pinezi. - Ove gripe danas su meškinaste, nimadu force.

Ono je bila gripa, a ovo danas njanci nije bolest, ovo je ruglo. Ko će danas dat oni stari pridratni grip - razmišja je glasno drugi picigamorte dileći vino ĉa je ostalo na dno bocuna. - Ajde, ţivija!

- Ţivija! A ĉa ćeš, sad uvozidu nike gripe iz Azi je, a tanke su jin, ne vrididu po šolda. Ne mogu prikinit njanci metijavu staricu - rastuţija se prvi, naj školi kad je vidija daje vino izvitrilo.

Kartaši koji su završili briškulu poĉeli su se dizat, turajuć katrige i prilikon plaćanja nastala je guţva, jerbo je vino krešilo za dvadeset posto. Roko, koji je jopet uletija nazad, tumaĉija je da to radi novega kina, zaraj banketi, janjac, pršuti, bibiti, vina i bire ĉa se mukte davalo. Kartaši su se bunili i vikali da te ţderaĉine i lokaĉine platidu oni koji su ji uţivali. Roko ji je smiriva daje bila to narodna fešta i kad se trošak namiri jopet se gre na stare ĉine. Niki ribar je lukavo namignija svojin prijatejiman kartašiman i pristupija Roku.

- Jemaš, Roko, prav, mi smo nerazuman, lud narod. I oprosti na prijašnjin besidan. Dozvoli da ti darujen jedan mali dar - lukavo će ribar, vadeć iz ţepa jakete škatulu sa tri sapuna. - Ovo san po podne primija u paket iz Amerike.

- Fala ti lipa, ali ĉa će mi sapun?

- Nisu sva tri za te. Jednoga ćeš darovat presjedniku, drugoga sekretaru. To je znak našega dubokoga poštovanja i stimavanja. I ne zaboravi napomenit da ji drţidu u kancelariju - ozbijno je govorija ribar.

Ĉuvši da ji spominju, sekretar i presjednik su ušli da ĉuju ĉa to ribar govori.

- Ma ne triba nan sapun, ĉoviĉe - ĉudi se Roko toj dareţljivosti.

-Triba van, triba. I kako triba! Kad potrošite, donit ću van i druge sapune da morete oprat ruke od govan ĉa ji svaki dan izmišate - svrši ribar svoju tiradu, a sa svi stran se zaĉuja smij i odobravanje.

- Bravo! - Lipo si ji opra. - Tako jin i triba. Presjednik vas pozelenija od jida. - O, pasja ĉeljadi, govnari reakcionarni! Znamo

mi oklen taj vitar puše. Nećete vi narodnu vlast ujidat i rušit. Gvozdena ruka ovod triba. Gvozde na, da vas lupi po tin lajavin zubiman - vika je presjednik i zajedno sa sekretarom izletija vanka, a za njima i Roko.

U kafani je zavladala mukla tišina. - Platit, konobar! - zagrmi jedan bas u kantunu

i teška šaketina ulupi stol. o o o

Vapor je plovija na svojoj svakidašnjoj ruti. S krme je niko dite bacivalo kruv za kojin su, pro-ţdrljivo klikćući, slićali galebi. Puva je vitar, pa je većina putnikov bila u zaklonici, potpalubju iliti salonetu. U salonetu za stolon sidila je sama Be-pina, a dotur je sta do nje uz šank i pija kafu. Pu-tnici su ĉitali novine, ćakulali ili spavali nalakćeni na stolovima.


- Gren se malo vanka razvitrit - reka je LuiĊi i zapalija španjulet.

- Baci na se mantel, LuiĊi. Propuvat ćete - opo- menila ga Bepina.

- Ne triba, nima vitra. - Barenko salpu stavi da ne uvatiš kolap od arje

- ustrajala ona, diţući se i vezujuć mu salpu oko vrata.

- Da nima tebe, Bepina, ja bi svaki dan barenko tri bolesti uvatija.

Dok je izlazija, Bepina ga je pratila briţnim pogledon. Kroz staklo brodskog prozora gledala je kako zamišjeno seta palubon. Vidila je kako se LuiĊu pribliţija niki putnik, ĉovik pedesetih godin. Zasta je prid likaron, osmatra ga dobro sa svake strane, pa u botu poletija na njega, grlija ga, jubija mu ruku, vika, mava ka da je, prosti boţe, polu-dija. Bepinino se lice deformalo pri pomisli da će jon šempjasti furešt izbalit LuiĊa. Brzo je obukla kapot i istrĉala na palubu.

- Koji ti je to, LuiĊi? Ĉa ti ĉovik oće? - Ja bogami, ne znam. Nikad ga u ţivotu nišan

vidija. Putik je i daje uporno navaljiva, a onda se odjednom snuţdija ka da glumi razoĉaranje zaraj tega ĉa ga likar ni pripozna. Govorija je zanašajuć po trogirsku.

- Ma doture, špašiteju moj, kako me še ne šica- te? Kako šte mogli zaboravit vašega Trogiranina? Ovo je trinajšt godin da vaš nišan vidija, a cin šan vaš ugleda i to odizad, promislite, omar šan vaš pri- poţna. Parilo mi še da šan pokojnega oca vidija.

- Ma ĉa ti ja sliĉin na oca? - jidno će likar. - Ne bi še ni njemu visje raţvešelija nego van,

doture moj, špašu moj. Vi šte meni visje nego otac.

On me da ţivot, a vi šte mi ga spasili. Da nima vaš davno bi ja zagnjojija bez greba i kriza. I puste godine svaki dan vaš špominjen, tu vašu miraku-lanu ruku blagošlivjen i šve še pitan: ma di je, kud je oni dragi covik? Jo da mi ga je vidit, da mu še mogu zafalit i barenko malo oduzit.

- A zašto bi ĉovik laga, an LuiĊi? More bit da te poznaje - uplate se Bepina.

- Da ga poţnajen? Znan ga boje nego sebe - privatija Trogiranin pruţenu slamĉicu.

- A ja te se ne špominjen - reĉe zamišjeno LuiĊi koji je uzalud pokušava da ovu ĉudnu facu izvuĉe iz kojeg škafetina svoje memorije.

- A ko ţna, doture, koliko šte ji vi operirali ţa vrime rata? Ko ţna koliko šte ijad judi spasili? I nije ĉudo da šte ţaudobili vašega Trogiranina. A ja znan da šte tri dana oko mene boravili i šve šte ĉinili da me spasite. Kad bi mi bilo malo boje, smi jali šte še i šalili š namon. Ka šad vaš cujen: Jesi li ti oni Raspe heroj ca poznaješ covika kojemu je jedan covik priĉa da je on upozna jednega koji je vidija Turĉina?

- I govoriš ja san te operira. A ĉa san ti to okinija, ruku?!

- Ma nije, vidite, bome, jeman obe dvi. Nogu, nogu šte mi spasili.

- Siti se, LuiĊi, ajde! Ja znan da si ti piva po tro girsku: U boj, u boj! Mac iţ toka, braco! - navalila Bepina ka da jon je neugodno ĉa likar ne pripo- znaje prijateja.

- More bit, ne govorin da nije, nego da se ne špominjen. Ko će ga se spominjat? Bilo ji je vlaji, Imoćani, Kaštelani, Sinjani, i ko sad more sve pantit?


- Bas mene, mene, da šte zaboravili, doture, bas mene? - jada se Trogiranin.

Doša je mornar koji je kupija brodske karte, pa ji je prikinija. Likar je vrtija po ţepima, izvrća fudru od gać i jakete, zatin se sitija daje karte sta-vija u ţep o mantela koji je u salonetu, pa je otiša u salonet. Mornar pojde za njin, a Bepina je ostala ćakulat s Trogiraninon.

- Vi šte, gospojo, pametna ţena. Ja bi še mome špašiteju tija pošteno oduzit. Nišan ja sirotinja. Ĉili Trogir ţna ko je sjor Ivan i kakvi je to covik.

- A spominjete li se daje moj LuiĊi jema pasa u partizane?

- Pari mi še da je. Jednega velikoga vuĉjaka. - Ma nije ono vuĉjak, nego oni bili, duge ĉunke.

- Je, je, kako da nije. I kako se ono šmisno ţva? - Belina - reĉe Bepina i okrene se LuiĊu koji se

vraća. - Znaš, spominje se šjor Ivan i Beline. - Di še neću šicat onoga pasa, one lipe sešne

glave, oni pametni oĉiju - privatija spretno Trogi ranin i likar se pri spomenu Beline, na koju je bija osjetljiv, odma razdraga.

- A znaš i Belinu, je li? Ka u magli mi se ĉini da tebe nikako pripoznajen. Je, pari mi se da je bija jedan Trogiranin.

- Fala bogu, doture, da šte še šitili. To šan bija ja, polako i šve ce van doc u pamet. Zaboravi covik di je oštavija kartu o broda, a di neće ca je bilo pri pusti godin. Mnogo tega še vama vrti po glavi. A ono u ratu je bija delikani pošal, velika odgovor nost, nije to strc-brc. Glavno da znan di šte i evo mene ove dane. Uĉinit cu ja svoju - govorija je Tro giranin, a vapor se polako pribliţava otoku i portu Malog mista.

U prizemju otela, na recepciji za stolon sedila je Roţa, ona ĉa je bila vlasnica "Zviţde mora", u kojoj su pokojni naĉelnik i dotur LuiĊi znali proboravit noći i noći. Sad je Roţa, ka otelski portir, rišavala kriţaljku. Jušto je uliza Roko, dolazeć na posal. Omirija je pogledon i nasmija se.

- Promisli ti, Roţa, kojega san ja cukuna jema na recepciji. Dojde mu jedna mala, znaš kakva, sva ka rusulica, isprid i nazad, sva napeta ka pu- škica. I traţi mala sama sobu s jednom postejon, a on puf, da tu sobu nikome starome profešuru. Omar san vidi koja je ura i potira san ga nazad u magazin. Ni za naš posal.

- Jema si prav - nasmijala se Roţa. - A ti, Roţa, neš taku falingu napravit? - Oli si lud, Roko?! Di ja mogu falit?! - namigni-

la mu ona. - Nego, direktore, moraš bit oprezan. AnĊa ti je lukava, opasna.

- Ma biţi, konšumala me ĉiloga. Luda je od jubomore. Bila je poĉela po otelu špancirat gori- doli. Uvik je bila na straţu, a kad ne more, onda pošaje starijega sina. Jednoj je Njemici deboto oĉi iskopala, a ja samo ĉa san iša vidit u sobu zašto nima vode.

- Di se srni ţena vrtit po otelu - begenala je Roţa.

- Divja vlajina je bila, divja je i ostala. I kako ja sad mogu s njon priredit koju koktel partiju za koje ga uglednoga gosta? Pozivaju vas Roko i AnĊa! AnĊa i koktel, di to more bit? AnĊa i bombe, AnĊa i parti zani, to ajde more stat, ali AnĊa i koktel, to nikako.

- Razumin te. Pri je bilo jedno vrime, a ovo je drugo.


- A znaš, i sekretar je momak. - Još je boje kad ste u dva. Ništa vi ne brigaj-

te. Roţa će za oba mislit - uviravala gaje iskusna Roţa.

Njijov razgovor je prikinija šjor Ivan Trogiranin, koji je uliza zbunjeno se ogledajuć po pridvorju. U jednoj je ruci nosija dva pršuta, a u drugoj par de-belih tukac. Pršuti su bili zamotani u zamašćenu kartu o cimenta.

- Zdravi bili! Kako šte? More li še naprid? -ne odluĉno zasta Trogiranin, koji je poţurija likaru u vizitu.

- Zdravo, kume. Ola tukac! Pošto su, an? - zinija je Roko.

- Nije ovo ţa prodaju. Na dar ji nošin - reĉe Tro giranin, odlaţuć tukce i pršute uz pult recepcije. Roko je vazeja jedan pršut i povonja ga. Kad je Trogiranin zapita sobu za prinoćit i reka da darove nosi svome ratnom drugu, likaru spasiteju, onda ga se Roko. sitija.

- Oli me znate? - ţivnija je Trogiranin. - Priĉa mi je likar kako te trevija na brodu. Ti

si oni Trogiranin, je li? Ja san Roko, diretur ovega otela.

- Onda ši i ti, kumpare, bija borac? - Pa koji borac! - skromno će Roko. - A ja? Strašan šan bija, strašan, kumpare.

Tuka šan še cin je rat poceja. Od prve ure! - pofalija se Trogiranin i uzeja pršut ka da drţi pušku. - Mitroljeţon šan kraj Trogira juriša na ĉetnike.

- Ma di, brate, kraj Trogira ĉetresjtprve, i to sa ĉetniciman?! A ko će dat ĉetnikov kraj Trogira?

- More bit da jemas prav, neću še poc š tobon kontrestat, ali ja znan da šan puca i puno ji pobi-

ja, a vrag ţna koji šu to bili. Meni je bilo šve isto: uštasa, ĉetnik, Pujiţ, Njemac, pucaj, ubij svakoga ko ti je dusmanin.

- I meni se ĉini da san te nidir trevija - zamislija se Roko.

- Ako ši še tuka mora ši me trevit. Di se najze- sce pucalo tot šan bija!

- Kad je moj ratni drug, onda, Roţa, soba za Trogiranina mukte - naredija Roko Roţi.

- A kad ši ti covik, i ja šan. Evo ti ka mome ra tnom drugu ovi pršut. Da šan ţna da cu te trevit, donija bi i visje. Drugi put kad dojden jopet, neću doc prazni ruk.

Roko vazme pršut i da ga Roţi da ga spremi iza pulta, a Trogiranin s tukcen i priostalin pršuton, pojde iskat svoga "špašiteja"? Kad je izaša, Roko se nagne Roţi:

- Nikad ga u ţivotu nišan vidija, a pršut mi daje. Jema bit daje inšempjan.

- Nije on inšempjan, lukav je. Ĉuvaj se, Roko, jema on niki plan - sumjivo je Roţa vrtila glavon.

U dvoru likareve kuće Keka je prala za mašti-lon uz gustirnu, a Bepina se ispruţila u slamnatu fotelju, pijuckala kafu i ĉitala "Slobodnu Dalmaci-ju". Jidila se da u novinan nikad ništa nima, nego samo rati, bombardiranja, konferencije, sastanci, balun, a za ţene ništa. Ništa o kojemu lipon zloĉi-nu, o smrti zaraj jubavi oli o kojoj deţgraciji. Prene je kucanje navratima. Keka je tresuć ruke otvorila vrata i u njima se prizenta Trogiranin noseći pršut i tukce. Ĉin ga je vidila tako obuĉenog, Bepina je ustala.

- O, to ste vi, šjor Ivane. Daj, skoĉi, Keka, pomozi ĉoviku. Ĉa mi vas je drago vidit.


Keka je vazela pršut i tukce brontulajuć:

- E, znan, ludi ste. A ko ne bi ovaku vizitu rado vidija.

- Znate da šan še ţapuva - odušija Trogiranin. - Izmori šan še ka paš. Ali neka, daje i teze nije mi zaj. Ja bi ĉilu kalvariju prosa ţa moga dotura.

Bepina ga ponudi da poĉine i kad je seja izvadi-ja je veliki crveni sudar i brisa pot. Keka je unila pršut u podrum, vratila se i odrišila tukce. Bepina ponudi gosta kafon, ali on odbije, jer samo je nje-mu misal da vidi svoga "špašiteja". Da bi mu se oduţila na daru, Bepina je pripovidala kako ga se likar sitija, samo da se ne spominje di je ono bija šjor Ivan ranjen. Sela je jopet u slamnatu fotelju.

- U nogu šan bi ranjen, evo ovod u kost. Vidi še jos malo buza di je zrno uliţlo. On je mene omar ajn-cvaj uredija. Ţakrpija me i nikad visje ništa ni šan cutija. A u Splitu šan uĉini operacjun. Vidite, ovod na oko mrena mije došla.

- Je, vidin. Ništo van je na oko - rekla je Bepina i špicast nos primakla mu desnon oku.

- I dosa ja u ospidal, a govori mi likar: sjor Iva ne, ne moremo sad uĉinit operacjun jerbo jemate puno secera u kervi. I dajedu mi jišt beţ soli, vina ne šmin pit i projde tako šedan-ošan dan i jopet meni likar: Ne mogu uĉinit operacjun, sjor Ivane, jer šad je malo secera u kervi. Ašti Išukršta, govorin ja, di je sad ti secer? Nišan ja vino u ospidal od secera cinija! I ko ţna koliko bidu me vukli ţa noš da jin nišan zapritija da cu ji švi tuzit na Vrkovni štab... - prikinija gaje likar koji je uliza sa svojon boršon s instrumentima.

Trogiranin se okrenija prema njemu i vas se ozarija.

- Ma šjor Ivane, pasali su ratni dani, nima višje Vrhovnog štaba.

- Ja van še cudin, doture. Za naš stare borce još uvik je Vrkovni štab glavna instanca.

- Da vidiš, LuiĊi, ĉa ti je šjor Ivan donija. Baš se opoštenija - uskoĉila Bepina.

- A da ste blize, doture, svaki bi van dan bija na vrata. Ali ni ovako van neće bit krivo, svaki mišec evo mene. Znan ja svoju duţnost.

- Ma neću, šjor Ivane. Ne triba mi. A Bepina, jesi li ponudila ĉovika?

- Jesan, LuiĊi, ma neće ništa da vazme. - A jesi li spremila posteju šjor Ivanu? Di će

spavat noćas? - Ništa še vi ne brigajte, nišan dosa vaš distur-

bavat. Vaţe šan sobu u otel i samo šan škoknija vaš pozdravit.

- A je li, šjor Ivane, a ĉa san van ja to operira? - A nogu, bome. Ovod me zrno uliţlo. - Je, bravo, je. A di je to bilo? - pita je likar i bilo

mu nelagodno ĉa se nikako ni moga tega sitit. - Na Višu, doture, na Višu, di ce drugo bit. Na otelskoj recepciji, oslonjeni glavu uz glavu,

Roko i Roţa vodili su povjerljiv razgovor. Roko se pogleda u zrcalo, popravija kularinu i malo se za-kašja. Uputija se uza skale, a Roţa ga pratila po-gledon sa dna skal.

- Rekla si da je ona manja pravi oganj? Gren vidit koja je to roba. Rekla si soba stopetnajst? A jesi li jin sigurno iskjuĉila vodu?

- Jesan, već su protestirale - reĉe Roţa i Roko nestane na skalan.

Prosa je dugi hodnik i zakuca na vratiman sobe na kraju hodnika. S druge strane vrat ĉulo se: "Tko je?"


- Da li vi nemate vode?

Otvorila su se vrata i prid njin je stala cura u piĊami. Priko nje je Roko pogleda u sobu i vidija je drugu kako ĉita u posteji.

- Oprostite šta upadan, ali ja san direktor otela i doša san vidit ĉa je to s vodon.

- Ĉekamo vodu otkad smo stigle -javila se cura iz posteje.

- Oprostite, ali ja nišan kriv. Kakvi mi je ovo personal! Sve direktor mora sam uĉinit - trudija se Roko da govori ĉa je moguće pravilnije kako bi ga razumile.

Dok je iša put lavandina, sve je mirija malu u posteji. Otvara je slavinu i odvidava rubinet, gle-dajuć malu u zrcalo.

- Ne ide, direktore - nasmija se mala iz posteje. Roko ostavi razvaljenu špinu i okrene se.

- A znate šta, šinjorine? Jemamo samo jedan lipi apartman, konforan, i kako bi bilo da preselite?

- Ali to će biti preskupo, direktore - rekla je cura u piĊami.

- Ma ko vas šta pita? Sve će direktor uredit. Ni šta se vi ne bojte - poţurija je Roko, zadovojan ĉa je uvatija tiĉice na baketinu.

Izaša je u hodnik i zavika Roţi da donese kjuĉ od apartmana.

o o o

Otelski apartman se sastoja o dvi sobe i ku-patila. U jednu sobu je uliza sekretar s grubjon Slovenkinjon Majdon. Bila je sindikalno obuĉena, jemala je crne postole i bile kratke biĉve. Iz druge sobe, u koju se zatvorija Roko s drugon Slovenki-njon, dopirali su razni šumovi: najprin govor, pa smij i kikot, i najposlin šuškanje i škripa posteje.

Sekretar je vodija zbunjen i nespretan razgovor, jerbo je zamišja ĉa se dogaĊa u drugoj sobi i striga je ušiman ka zec. U po riĉi zna bi zastat, jerbo bi ga zaustavilo uzdisanje i škripanje, a onda bi na-stavija govorit brzo da pokrije muziku koćete.

- Oklen ste vi, drugarice? Sigurno iz Jubjane? - Ah ne! Iz Murske Sobote. - To je blizu Jubjane? - To je na drugom kraju, na Muri. - An, zato je Murska ĉa je na Muri. A zašto je

subota, a ni nedija? A kako bi, na primjer, bilo ĉudno Murski ponedijak? - govorija je sekretar i mala se nasmijala.

U drugoj je sobi izgledalo ka da Roko lomi posteju. - Jo, ĉa je lipa Slovenija, pari ka sanatorij - na-

stavija sekretar deboto vikat, kako bi pokrija ci- panje u drugoj sobi. - Ali isplati se iskrcat jerbo, su mi puno drage Slovenkinje. U vas su drugarice slobodnije, emancipirane.

- Ili vaše nisu? - Poĉele su, poĉele... Nego ovako san daleko od

vas - zaprišija je i on, diga se, zapalija španjulet i tija šest do nje. - A di vi radite, drugarice?

- U Gradskom sindikalnom vijeću. - Ajme, u sindikatu, tija san reć - pripa se se

kretar i odmaka se daje. Zanamisto da sede do nje, jopet je seja za stol.

- Zar sindikat ne ide uz komitet? - izazvala gaje Slovenka, ali on se zagleda u njenu kratku biĉvu koja je na ţnjutu jemala crnu macu od patine i ta maca poĉela mu je rest prid oĉiman.

o o o

Roko, koji je uĉinija svoju, uvlaĉija se ispod lancuna, bija je smiren i pomalo štuf. Slovenka je leţala gola na boku, tila je nastavit igru i jubila je


Roka. Kad je malo jaĉe navalila, Roko se izvuka i uzeja španjulet s kantunala. Roko se ĉudija zaraj tega ĉa je sekretar stalno ništo glasno diskutira u drugoj sobi.

- Sad ti je, mala, najboje zapalit.

- Ja ne pušim. - A otkad, an?! A meni sad triba isto ka poslin

obida.

- Ili si umoran? - rekla je ona i uvatilo ga mazno za brk, zatin mu grickala uvo.

- Nišan umoran, ali nišan popodne spava, a kad ja ne spavan poslin obida, nišan ti za ništa.

-A ja sam slušala mnoge priĉe o vama Dalma-tincima.

- Je, apsolutno taĉno, samo to su ti strašni Ka štelani, Korĉulani, a ja zapravo i nišan pravi Dalma tinac. Meni je baba bila Zagrepĉanka, zato i jesan ovako finiji i u govoru malo zanašan po zagrebaĉku - reĉe Roko gaseći ĉik. -1 zato me sada, mala moja, pusti. Vidit ćemo se jopet sutra, je li tako?

o o o

Miseĉina je uprla u Malo misto, Roko i sekretar šetali su rivon. Sekretar je priĉa da gaje ubilo kad je ĉuj a da njegova radi u sindikat, a uz to kad je vidija maĉu na biĉvi, sve mu je palo. Pripuntava je da za sve to ni crna zemja ne srni znat, a Roko ga je uvirava da je Roţa stara pridratna rufijana i da nima brige. Uto su opazili AnĊu kako trĉe prema njima i izdaleka viĉe:

- Nesrićo! Neradu! Kurbaru!

- Ĉa ti je, AnĊo? Smiri se! - Di si dosad, nesrićo? Dica su te ţeljna vidit. - Ne viĉi, AnĊo, probudit ćeš ĉilo misto. Bija san

na sastanak sa sekretaron. Izašli smo malo na arju da nan se glava razbistri.

- Ĉasna riĉ, drugarice AnĊa, nametnuja se je dan teţak problem i sa mnom je bija ĉilo vrime - potvrdija je sekretar.

- Doma ajde, nesrićo, dosta je meni tizi proble ma. Od diĉe si diga ruke - poĉela je AnĊa plakat i Roko je poţurija za nj on.

- Evo me, AnĊo, gren. Vidiš da san ka anĊel. Ĉa ti je? Ti boga vlaškoga, ĉa san ja s tobon boji, ti sve gora.

Došavši doma AnĊa je ĉilo vrime brontulala, a Roko je jija, gladan ka vuk. AnĊa se malo primi-rila, vazela je "Njemaĉki u sto lekcija" i poĉela ga ispitivat. Uvukla se u posteju, a za njon je doša i Roko.

- A sad mi, nesrićo linja, privedi ovo: gospodine, vaša soba vas ĉeka.

- Her, unzere cimer ist rezerviren - reĉe Roko zivajuć.

- Nesrićo. Sve će tudeškinje s tobon nauĉit rvaski, a ti beside nećeš tudeški. Reci kako se tudeški kaţe: kako ste putovali, gospoĊo?

- Reĉe se: slušaj, gospojo, ako ne umukneš, dat ću ti dvi po gubici. Pusti me spavat, oĉi mi se zatvaradu, drimje mi se. Eto, tako se reĉe. A sad laku noć! - zareza Roko i privrne se na drugu ban du i odma zaspe ka top.

o o o

Za stolon u likarevon dvoru sedili su likar, Be-pina, Roko, AnĊa i šjor Ivan Trogiranin, koji je jo-pet doša u vizitu s pršuton i tukciman. Veĉera je svršila i na stolu se vidilo još polak velike tuke s kumpliriman uokolo. Muški su sedili za donji dil stola, a Bepina i AnĊa su se povukle u gornji dil, prijubile glavu uz glavu i gatale iz kafe.


- Ivane moj, molin te da mi višje ne nosiš te tuke i pršute. Ne mogu ji višje vidit, štuf san. Vas san se pritvorija u jednega velikoga tukca. Meni je drago da kadikad dojdeš, ali ĉa je preveć, preveć - reĉe likar, zavaljujuć se u slamnatu fotelju ka prikrcani trabakul.

- Je, jema prav likar. I meni si donija najmanje deset pršuti. Ĉa ću ĉinit s njiman? Nisi ti miljuner - nadoda Roko.

- I nišan, ne bojte še, ali kad mi vaš je drago oba vidit ka moje stare ratne drugove, a teško mi je i doc prazni ruk - govorija je Trogiranin ka da se izvinije.

- Dobro, Ivane, a kako ćemo mi tebi sve ovo uzvratit?

- Ma ca razbijete glavu š tin, doture! ? Ne triba meni ništa.

- Oli si ti jedini ĉovik na svitu kome baš ništa ne triba? - zaĉudija se Roko.

- Ma kad šte tako na me navalili, onda recu, ali da znate da nišan tija. Evo, vi šte me silovali da re ĉen. Ješan li še š van borija, drugovi? Ješan li bija ranjen i ošta ziv zafaljujuc van, špašiteju moj?

- Ajde dobro, jesi, pa ĉa onda? - zine likar. --Jesi, vaja priznat - sloţija se i Roko. - Samo ces mi, špašiteju moj, napisat bokun

potvrde da šan bija u partizane ranjen i da šte me liĉili, ka ca i jeste.

- A ĉa će ti to? - uznemirija se likar. - A bome, radi pensjuna. Tija bi poc u pensjun.

Ja san covik teţak, nišan socijalno osiguran. Zna te kako je. Roko se nakašja i zagleda u Trogiranina koji je lukavo zaţmirija. Likar se uvatija za glavu, a Bepina odma zabrinuto skoĉila.

Uveĉer su puston rivon zamišjeni šetali Roko i likar. Svako malo likar bi uzdanija, gleda prida se i nije vidija ni more ni vedro zvizdano nebo ka cakal.

- Ma kako nas je lupeţ trogirski uvatija na baketinu? Ma kako mu moš sad ne dat potvrdu? Ka zat će: ako me niste liĉili, zašto ste pršute i tukce vazimjali? Kad je za pršute onda se spominjete, a kad je za potvrdu onda ništa ne znate. Bepina, Be pina je mene u sve ovo uvalila - kuka je likar. -A ĉa ti misliš? Je li ga se ti spominješ? - ponada se likar, oĉekujuć da će ga se Roko sitit.

- Ne spominjen se, ĉa ću van lagat!? - odalamija Roko.

- Ko ga je ikad vidija? Inšempja me, hipnotizi ra, zasuja tukciman. E, LuiĊi, lipo su ti progorĉali tukci. Roko, zaklinjen ti se da u ţivotu višje neću tukca okusit.

- Dajte mu tu potvrdu, pa neka ga vrag nosi. Samo, doture, da ni crna zemja ne zna, samo mi dva.

- Bepina, Bepina, svetoga ti Ivana tebi i Ivanu trogirskome. Ĉekaj, odvest ću te prid oltar ĉin sva ne, a tvoj šjor Ivan trogirski more nan bit vinĉani kum - poluglasno se jada likar, opalivši bovanicu koja mu se namistila isprid postola.


HIDALGO GRE U RAJ

Lipi je jesenji dan godine gospodnje 1959. Još koji minut i leroj na kanpanelu udrit će devetu uru. U punoj paradi mala ĉetica vatrogasac, puna zlata i ordenji, trusi bibite u kafani i bogaje na linoga likara LuiĊa koji i na ovi veliki dan mora zakasnit. Danas naše diĉno i slavno dobrovojno vatrogasno društvo slavi veliku objetnicu - 50 go-din rada i samoprigora. Po programu delegacija jušto u devet gre na grobje poloţit vince i cviće na grob prvoga prešidenta i osnivaĉa društva. Cviće je zasad poloţeno na šank i kako se vitezi ognja, ĉije se herojstvo tako ritko jema prilike ocrtat u svitlo-sti plamena, kucadu sa bićerinima, tako škropidu cviće kapjan konjaka i pelinkovca.

Isprid velikog zrcala u tinelu dotur LuiĊi natiţe vatrogasnu uniformu, jidan ĉa mora od sebe ĉinit krnju. Zanji put je tu monturu obuka kad je di-ĉno društvo slavilo 25. godišnjicu, a on se kroz to vrime malo nadebja, a malo je i roba ulizla u se. Gaće su mu sad kratke, a jaketa ga sapela pa ne more disat.

Bepina mu pomaţe, špacetaje ga, natiţe mu ja-ketu ka da će je s tin produţit i glanca mu lakton ordenje i zlato. Pas PariĊi leţi na tapetu i gleda ga radoznalo ka da ga prvi put vidi. Nervira ga ti podmukli pasji pogled, štuf je i Bepine koja uvik mlije ka maţinin:

- Ĉa si preţenca, LuiĊi moj, pariš Ċeneral, pariš deboto kraj.

- Je bit će, bit će - ironiĉno će likar - najškoli po vonju! Ti boga, ugušit će me naftalina, daj udri kolonju da ubije ovi smrad!

Dok je Bepina našla kolonju, seja je na posteju da promini barenko gaće.

- Nemoj zaboga, LuiĊi, jerbo ti baš gaće otkrije- du finu formu od nog.

- Ove gaće na pištolu? - jidi se LuiĊi i okriće gla vu da ga kolonja iz šprica ne poštrca po oĉiman.

PariĊi se pripomisti bliţe posteji i zalaje. - Ovi pas je ostarija, a sve ĉa je nauĉija to je la

jat. Da nima tebe, Bepina, ni lajat ne bi zna. - A kad san ja to lajala? - snuţdi se Bepina. - A kad si fermala, za ime boţje? Kad je tako, mislila je u sebi Bepina, višje neću

progovorit; bit ću ka one švore ĉa su uĉinile zavit mutavosti. Neka se sam redi i sprema, a mene ka da nima.

Likar je prostija njenu misal i ĉin se latila krpe da poĉne ĉistit prašinu, ulaguje jon se uncutski:

- Ma di bi ja, Bepina, kad bi ti digla ruke od mene? Ne bi niti zna na ulicu izać.

Bacila je krpu i dodala mu kacigu i sikiricu. - Kad već moran bit redikul, onda nek san kon-

pletan - zakjuĉi likar i poĉne marširat po palketi- man mavajući sikiricon.


I to mu je bilo malo pa zapiva treštinsku po-mpjersku pismu: "Mio marito ţe pompjer, o ke bravo ke pompa, pompa li - pompa la - o ke bravo ke pompa..."

- Lipa pismica, samo ti nisi višje za punpat, moj LuiĊi - boĉne ga Bepina.

- Znan i ja da nišan! Ispunpa san sve ĉa san jema. Ali platile su buletu, ne boj se, i more i bjon- de, i debele i mršave, i visoke i basetne - redikula- va se dotur ţureć niza skale.

Bepina je s ponistre zadivjeno gledala kako nje-zin Luidi ka Ċeneral, ka kraj, grabi priko rive.

o o o

Delegaciju sa Rokon, presjednikon i sekretaron na ĉelu, likar je zateka di se bespomoćno vrti oko kameni i mramorni ploĉ priskaćuć pitare i sagnjile krize. Bazdili su po bibitima, ali ne bićerini nego kiše koje su isprale slova sa stari grebi bile su kri-ve ĉa nisu mogli pronać slavnog osnivaĉa i prvog svog presjednika.

- Ovod gori, ispod najvišjeg ĉenpresa mu je greb - spasija ji je likar. - Lako ćemo ga nać.

Štufi vrtnje presjednik i sekretar poţuridu.

- Na kriţu je njegova slika u uniformi vatroga sca. Sliĉi na Franju Josipa - daje jin likar elemen te za pripoznavanje.

- Bija je to - obrati se Roku - veliki špicijal, likarnik kome nije bilo para nadaleko, a infišan u vatrogasce. Znaš li ti, moj Roko, da bi on po ĉili dan u likarni proboravija s kacigon na glavi. A nikad, bidan, ĉili ţivot nije jema prilike vidit njanci jedan poţar. A sika je iz foji svaku vist koja bi javjala o poţarima po svitu. Pri vengo bi izmiša mušteriji dekot, uvik bi dava svite: "Gasite cike! Ne dajte dići

šuferine u ruke! Pri spavanja uĉinite pregled pe-trojki i šterik!" I dok je on bija ţiv, uvik je sve bilo spremno za vatrogasku intervenciju. Svaki je dan odija u inšpeciju i gleda jesu li punpe, skale, sikire u redu. Ma poţar nije jema sriće doţivit!

- Promisli pegule! A kad je umra? - zine Roko. - Ti gospu, ko zna kad je umra!? A more bit je

dno tridesetak, ĉetrejst godin.... Ovako u razgovoru likar i Roko su zaboravili

na druge. Ugledali su naĉelikov grob i fermali se. Likar se primakne i sagne kriţu s kojega je mrko gledalo bradato lice pridratnog naĉelnika.

- Asti gospu ĉa mu je grob zapušćen! Poslaću Bepinu da ovo malo uredi. E moj naĉelnice, di su ona sritna vrimena kad smo nas dva lumpali u "Zvizdu mora". Keti, Frida, Greta, asti boga, ĉa smo šišali i dimili! Prijateju, znali smo ţivit - govo- rijaje LuiĊi stavjajuć cviće koje je nosija presjedniku vatrogasac na grob naĉelnika.

- Nemoj, doture, to cviće je namjenska investici ja za presjednika vatrogasac - pobunija se Roko.

- Pusti ti to, Roko! Di neću stavit staromen prija teju! Jema još cvića za onega drugega. A i naš naĉel nik je bija vatrogasac. On je ĉili ţivot gasija ţeĊu.

- Je, bogami, to jemaš prav. - A ti si ga, beštijo, ĉili ţivot griza i tebi je on na

duši. Još meni nije jasan oni tvoj ludi inšempjani kros. Ĉa si ti tija š njin? Ĉa danas ne drţiš krose?

Roko se izvuka da su tad bila druga vrimena i druge diretive i malo pokunjen ubrza korak za de-legacijon koja je već poloţila cviće i vijenac na grob prvog presjednika.

- Do viĊenja, stari prijateju - mane LuiĊi po zdrav fotografiji pokojnika. Kad se siti ĉa je reka, spopade ga jeza, pa priplašen potrĉi za Rokon.


Stari Stipe sedija je na kućnemu pragu i krpija mriţu. Jema je kuću u kamenu na dva poda, pa je senjora Tonĉa Servantesa primija u šufit na spava-nje kad je ovega istirala šjora Keka. Drugu mriţu je Stipe prostra priko rive da se suši. Privezani uz kolonu na rivi gingali su se na meštralu leut, gajeta i mali kajić. Stipin sin Ivan, momak dvadesetih godin, visok i mišićav, iz konobe je prinosija kasete u brod, uzeja usput jednu kantu benzina i prinija je na leut. Jopet se vratija i preostale kante uredno postiva u jedan kantun. U šufitu se otvorija prozor i u njegovu okviru pojavija se Tonĉi Servantes.

- Gospodine Stipe, molio bih, koliko je sati? -ra- stegnija se i zivnija Servantes.

- Prošlo je deset, senjor Servantes. Ĉa će reć da se ovako rano diţete? - zaţmiri ribar na jedno oko pa pogleda gori u šufit put sunca.

Lice mu se podrugjivo naboralo. Servantes ga oprezno pogleda, ka da nije na ĉisto je li ga zeza oli ozbijno misli.

- Dragi prijateju, ali do zore sam radio, prevodio... - Oli ti, Tonĉi, radiš u mraku? Letrika ti ni gorila

- javija se i Ivan iz leuta. - Razmišljao sam - reĉe Servantes. - Nego, go

spodine Stipe, da li bih se jutros mogao posluţiti vašim ĉamcem? Samo na deset minuta dok di gnem svoju vršu.

Kad mu je Stipe dopustija, Servantes se uvuka nazad u svoju komoru. U kantunu je bila stara gvozdena posteja bez lancuni, a ispod posteje vrĉi-na. Tavulin i katriga bili su sa strane, a na brokvi na zidu visile su gaće i košuja. Na gozdu posteje iznad kušina visija je kanoćal, pod njin na podu stare postole i biĉve. Na tavulinu stara prašnjava

pisaća makinja. U makinji je bija prvi list prijevoda vas poţutija. Velikin sloviman pisalo je: Miguel de Ceruantes Saavedra: Del ingenioso hidalgo don Qu-ijote de la Mancha. Sa španjolskoga originala pre-veo Antonio Puhalovich. Na prašnjavon romanu bili su komadi tvrdoga crnoga kruva. Sideć na posteji Servantes se obuka, zavrnija je biĉve da se ne vidi velika buţa, uzeja je kanoćal i stavija ga oko vrata, pa dostojanstveno izaša iz komore zakjuĉavši je pomjivo. Prid vratiman tetine potleušice zateka je Keku u razgovoru sa škovacinkon Zojon. Obe su pile kafu. Onako visok, suv i proziran, kost i koţa, ujudno ji je pozdravija i zafalija na kafi kojon su ga ponudile, jer da je već pija kakao s pandišpanjon. Skoĉija je u barku i uzeja vesla.

- Okad si ga potirala iz kuće, nije se teplega okusija. Pari duša iz ĉistilišta. Kako ti ga ne ĉini milo? Naćedu ga jednega dana mrtva o glada - reĉe Zoja srĉući kafu i gledajuć za Servanteson.

- Ne mogu ga ja ranit. Dosta mi je i moga linĉi- ne. - Muku mi ĉini. Da nije moj Zorzi onako teribile i deloţ, ja bi ga primila na spizu.

- Lako je to reć, ma bi te brzo štufalo - uzdane Keka.

Sevantes je svako malo ostavja vesla, namišća kanoćal i po moru traţija svoju vršu. Najposlin je naša, diga je u kajić i u njoj maloga cipla.

- Pogledajte, kakav krasan komad, gospodine Stipe - pokaziva je Servantes vršu i ciplića. - Po klonit ću ga mesaru.

o o o

Delegacija vatrogasac vratila se s grobja. Pro-lazili su rivon i vrtili se okolo kuć, traţeć najpo-godniju za poslipodnevnu veliku viţbu gašenja poţara. Likar je zlovojno iša za Rokon i odbiva ga


od viţbe. Nikad ništa ni izgorilo u Malo misto osin kojega fumara. A bude li viţba, kogod more past niza skale pa slomit nogu. Jidija se likar na Roka i govorija da je ka oni likarnik ĉa je uvik odija s kacigon, ali Roko se pravda da vatrogasci spadaju u PAZ, pa moraju uvik bit pripravni. Jedan stari vatrogasac je govorija da su uvik viţbe bile na zgradi Općine, jerbo se zna jušto di će skale doć, kako se pribacit priko balkona, di je koja buţa od rebac, di ćeš stavit nogu, di se uvatit rukon, svaki bovan svi znadu. Roko se sloţija s vatrogascon, jerbo bi se mogli obrukat ako prominu kuću, dva dana bi tribalo študirat raspored kuć, fumari, sob, ponistri, buţ za skale, konop i ostalo. Naslonjen na vrata od kuće njijov razgovor je sluša jedan pi-jani batelant.

- Ma ĉa, judi, razbijete glavu!? Evo van moja kuća i uĉinite pravu provu. Polijte je benzinon, uţgite i viţbajte koliko vas voja.

- Jesi li lud? A ko će ti kuću platit? - zaĉudi se Roko.

- Dajen van je mukte, samo mi ţenu zatvorite unutra - zacenija batelant, a Roko manija rukon i krenija s likaron i vatrogasciman daje.

Na pragu bikarije staje bikar kojemu je Servan-tes donija cipla. Gleda je u vatrogasce i govorija Servantesu:

- Fala van, senjor Tonĉi, puno van fala. Lešat ću ga su dva zrna soli, i obid ka bog. Da nije vas, nikad ne bi okusija friške ribe.

- Hvala vama na mesu, gospodine mesaru. Za mene ovdje ima dva dana obilatog jela. Zbogom, dobri gospodine! Tonĉi Servantes, visokog lika i dugog sporog koraka, uputija se prema vatroga-

sciman, a bikar bacija cipla bilome maĉku koji se mota tot s uzdignuton repicon ka šćapon.

- Bonas dias, diĉni hidalgo - pozdravi likar Ser- vantesa.

- Pogledaj, doture, ovu kuću! Na ovu ponistru izbije poţar, mi doletimo i skale stavimo ovod, punpa s ove druge strane... Biţi, Tonĉi, vidiš da jemamo posla - reĉe Roko, videć Servantesa.

- Našoj vatrogasnoj sluţbi nudim na prodaju spra vu koja bi joj mogla biti od ogromne vaţnosti. Ovaj kanoćal, senjor, dajem za jeftine pare samo zbog toga što će posluţiti jednoj humanitarnoj sluţbi.

- Ti si, bogami, veća ĉimavica nego ĉa je bija pokojni paron Antonjo - tura ga Roko.

Servantes spustija na tle vršu u kojoj je meso zaminilo cipla i skinija kanoćal.

- Ĉudim se vama, doktore, kako moţete zami sliti vatrogasnog osmatraĉa bez kanoćala.

- A je, to jemate prav. Samo eno van Roko. On je nadleţan.

- Pogledajte ovaj kanoćal, gospodine Roko, on je ka stvoren za osmatraĉnicu. Ako se koja ţigica u mjestu upali... - trka je Servantes za Rokon.

- Ajde k vragu, Servantes! U more ću ti ga bacit - tura je Roko Servantesa i nastavja s vatrogasciman obilazak rive.

Servantes se najidija, zatopta nogaman i povika za Rokon da suvišje slobode uzima u ophoĊenju prema njegovoj malenkosti i da ga ugled Rokovog društvenog poloţaja spreĉava da mu odgovori kako zasluţuje. Likar se tiho nasmija i poţuri za Rokon da ga nagovori da priskoĉidu tu prokletu viţbu, a da uĉini drugarsku veĉer na kojoj će lipo jist, pit, pivat i ĉa oće višje. Senjor Tonĉi Servantes osta je


s kanoćalon ka popisan, ošervava se okolo, pa kad je ugleda milicjonera, uputija se k njemu.

- Oprostite, senjor milicioner, ali naša milicij- ska sluţba ne posjeduje ni jedan kanoćal. A kome je potrebniji nego baš njoj, miliciji? Kako ćete u daljini vidjeti švercere, krivolovce i razne krimi nalce? I baš zbog toga dajem vam ga vrlo jeftino, mukte takoreć.

- Fala ti, Servantes, ali naša je milicija daleko vidna i bez kanoćala - odgovori milicjoner i poţuri za vatrogasciman koji su obilazili kuće.

o o o

Posli podne u pet uri muzika je marširala rivon i svirala vatrogasni marš. Naprid je batištrada ba-civa u arju šćap, a svit se kupija isprid općine i po okolnin ponistran. Muzika se zaustavila malo daje uz more da ne smeta vatrogasnoj viţbi. Jedan dentilasti vatrogasac pognut i skriven ispod jedne ponistre na općini, palija je dimjivu zavjesu. Potr-ka je i upalija smjesu i na drugoj ponistri.

- Bogami dimi! - Poĉelo je gorit! - Vatra! - Uzbuna! Puplika se uskomešala. Vatrogasni trubaĉ za-

trunbeta. U dnu rive, pridvoĊeni Rokon, trkali su neustrašivi vatrogasci. Prva grupa mlajih brzo je grabila, meju njima je bija i sekretar koji je ovod bija kapetan odnosno komandant viţbe. Za njima se vukla druga grupa sa spravan i oruĊen. Dva vatrogasca uprćena u timunelu ka konji vukli su veliko kolo sa ĉrivon od gumirane tele. Zanji je na-stupa sanitet: dva vatrogasca s portantinon i pop koji je jema vatrogasnu kapu zanamisto kacige. Na ruci je nosija crveni vatrogasni kriţ. Iza svi je iša likar.

- Budu li punpe ruzinave oli ĉriva probuţana, uvatit ćedu nas u Ċir. Znate kako je prokleto naše Malo misto - mrmja je likar popu koji je kima glavon.

Pogleda je u gledaoce i vidija Bepinu, spored AnĊe i presjednika.

- Iju, koja brzina, druţe presjedniĉe. Minutu poslin nego je izbila vatra, oni su na licu mista - zadivjeno je kliknula AnĊa.

- A kako nećedu bit brzi kad su već po ure iza kantuna!? - zakontreštala Bepina.

Sekretar ka komandant viţbe dostojanstveno zauzeja misto prid kućon odakle je jema dobar pregled i moga izdavat zapovidi. Kraj njega se po-stavija vatrogasac trubaĉ koji je njegove zapovidi prinosija na jezik trunbete.

- Vatrogasci jedan i dva, skale na balkon - oštro je komandira sekretar.

Trunbeta je zapivala. - Ţurno, navali! - ošinija je sekretar i trunbeta

se jopet oglasila. Roko se prvi popeja uza skale na balkon s koje-

ga je spustija konop. Oni koji su vukli kolo s ĉrivi-man, poĉeli su ji odmatat. Likar je sta uz hidrant, muva se, ništa ne radeć.

- A koju si ti gospu, ţupniĉe, doša?! Nije ti bilo boje doma spavat?! Nije mi drago vidit monturano- ga popa, jerbo mi se pari ka da san na frontu.

- Duţnost je duţnost, dragi doture. Di ti, tot i ja. Ti si zaduţen za tila, ja za duše.

- Da ne stojiš za ništa, deţuraj kraj hidranta i kad ĉuješ sinjal, pusti vodu! Jesi razumija? - reĉe likar popu i pojde do proĉelja kuće.

Roko je šiša niza skale i uzeja mlaznicu, pa se popeja na drugu skalinu.


- Vodu daj! - komandira sekretar i prije nego ĉa je trubaĉ zatrunbeta, pop je pustija vodu.

Ĉrivo se nadimalo od vode koja je jurila i Roko, drţeći mlaznicu jednon rukon i ne oĉekujuć vodu prije sinjala trunbete, ispusti iz ruke mlaznicu iz koje skine voda i okupa likara.

- Ti boga, ovo je ona mona od popa pustila. Vidi ĉa me okupa, pasji sin - tresa se likar, a Bepina se otela iz gledališća i dotrkala likaru.

- Ajme, LuiĊi, brzo doma! Priladit ćeš se. -Ajde k vragu, ne smetaj!

Sekretar se popeja uza skale i trubaĉ za njin. Puplika jin odobravala, pleskala i vikala: "Ţivija se-kretar!" Misleći da je na pozornici, da triba odrţat niki govor, već je zaustija "drugovi", a onda se sitija di je, pa je prikoraĉija balkon. Trubaĉ sve za njin ka sjena. Sad je sekretar dava komande s balkona.

- Zaustavi vodu! Spremne mlaznice! Vodu daj, vodu daj!

Trubaĉ je jopet zatatarata, pop je pustija vodu iz hidranta i mlaz je šiknija po ponistri presjedniko-ve komore. Presjednik se zabrinija i izaša iz kruga gledališća, dolazeći pod balkon.

- Jeste li poludili, judi, ruvinat ćete mi kancela riju, uništit spise?!

- Oli ji nisi spremija? - iznenadija se sekretar, a LuiĊi, jidan radi toga karanja, onako mokar poĉeja se penjat uza skale.

Bepina je priskoĉila i uvatila ga za nogavicu. - Jesi li poludija, LuiĊi, oćeš li past? Nije to višje

za te - vikala je Bepina i nije pušćala nogavicu. Dim je sve jaĉe kulja na ponistran.

- Asti boga, koliko ste ludi, još ćete mi uţgat općinu - zadrća presjednik.

- Moj Roko jedini šta vridi, a sve ovo drugo su kilavci a ne vatrogasci - komentirala je AnĊa.

Viţba je sad poĉela teć urednije. Mlaz vode šiba je po općinskoj fasadi, a niz konope su se spuštali kancelarijski armeruni. Roko je bija svuda: oblica je skale, prikoraĉiva ponistre, sidija na balkonu, kalava armerune. Kad je poĉeja polako kalavat drugi arme-run, puka je konop i armerun se razbija na šaliţu.

- Fermaj, Roko, dosta ste spasili! Ne spašavajte ništa više! - uzvirija se presjednik, zabrinut za in ventar Mjesnog ureda.

- Ko je bija zaduţen za pregled konopi, platit će ovu šćetu! - grmija je Roko.

LuiĊi se iša ponovo penjat, ali Bepina koja ga je vrebala, nije ga pušćala nego se poĉela penjat za njin. Tira je Bepinu i mava nogon kojuje ona drţala za no-gavicu, ali se Bepina penjala ka šimija. Pritija jon je sikiron sve dok se nije pribacija na balkon, a Roko priskoĉij a, pomaţući Bepini da se i ona uspenje.

- Ţivija dotur LuiĊi! - vika je svit. - Bravo, šjora Bepina! Boji ste od vatrogasac! Guštala je na balkonu, popravjala frizuru i

smijala se. Vatrogasci su pristupili spašavanju ukućana i to je, izgleda, izazvalo najveću veselost promatraĉa. Na balkon su postavili vriću kroz koju se klizilo, a doli na njezinon dnu, na šaliţu, podmistili su debele strunjaĉe. Najpri su kroz vri-ću izbacivali dicu, a onda su spuštali šjoru Keku i Zoju. Obe su se jedna za drugon našle na strunja-ĉi rašireni nog tako da su jin se zabilile mudante. Svit je puca o smija. Dim se polako smiriva, poţar je bija ugašen, svit spašen, viţba svršila. Muzika je svirala marš, umorni i sritni vatrogasci, nakon ĉa su dokazali svoju hrabrost i spremnost, marši-


rali su u otel na drugarsku veĉeru. Tamo ji ĉeka banketni stol pun spize i pića. Pri vengo su seli, Roko je zapiva poznatu vatrogasnu himnu koju su i ostali privatili:

Ne bojmo se od požara Vatrogasci jesmo mi. Bilo danju oli noću, Vazda spremni jesmo mi! Kada trumba nas pozove, Uvik spremni jesmo mi. Ne bojmo se od požara, Spavaj, grade, mirno ti!

Noć je bila svitla, puna miseĉine. Veseli nakre-sani vatrogasci su se razilazili kućan. Ribar Stipe je zapalija motor na svome leutu i krenija na ribe. Brektanje motora uspavjujuće je odjekivalo u ti-šini jesenske noći. Šterika u podrumu ostala je, zaboravjena, gorit u jednemu kantunu konobe, podaj e od kant s benzinon.

Bepina je vodila doma svoga LuiĊa, koji se, pin-ku pijan, podupira o zidove. Bepina ga jednon ru-kon pridrţavala, u drugoj nosila njegovu sikiricu. Likarevu kacigu stavila je sebi na glavu.

- Ajdemo, LuiĊi, molin te ka boga, dostaje bilo! - Ma kako ti znaš da je bilo dosta? Ajde reci,

kako znaš? Samo zato ĉa si to rekla, ja bi se sad vratija i jopet pija - zaplića je likar jezikon.

- Znaš li, LuiĊi, da si u ţanje vrime poĉeja malo višje bunbit?

- Eto ti na, ĉa sanja od nje doĉeka?! Daklen san i pijanĉina. LuiĊi je pijanĉina! I ti to meni u lice govoriš, a još te nišan oţenija. A ĉa bi tek bilo da san te oţenija?

- Oli me, LuiĊi, nećeš odvest prid oltar? - Ma neću, njanci pijan. - Znaš li, LuiĊi, da okad te Trogiranin ono priva-

rija, puno si mi se dišpera i bacija na bibite. LuiĊi se penja uza skaline svoga dvora. Drţa se

ograde i ona gaje odizad upirala. Kad je spomeni-la Trogiranina, odma se ukoĉija ka da ga je ubola iglon, pogleda je ka šonanbul koji se trizni.

- Ka boga te molin, nikad mi višje nemoj spomenit Trogiranina.

o o o

Roko je s AnĊon isto tako dote tura u svoju ko-moru. Seja je na katrigu i malo pošprucan zna-ĉajno pogleda u ţenu. AnĊa se svuĉivala polako izvodeći lukavi striptiz. Komad po komad robe je svuĉivala i slagala na drugu katrigu. Napola svu-ĉen, Roko se nagne nad nju.

- A ĉa je, moja vlajinice, oli triba gasit?

- A je li ili nije dan vatrogastva!? Nije jema vrimena svuć gaće. - Nesrićo crna, škicat ćeš se, gaće skini! - Je li, gospe ti, a ĉa ćeš ti radit kad ću ji ja ski-

dat? - zaropta se Roko i AnĊa mu vrilin prstiman strgne gaće parajuć mu i koţu noktima.

o o o

Debejuškasti luĉki pilot prvi se tega jutra diga iz posteje. Tribalo je doĉekat jedan vapor ĉa je takava Malo misto. Izaša je prid vrata kuće i rastiza se. Ta rana tiha jutra bila su mu uvik najdraţa. Zapa lija je španjulet i zakašja. Uĉinilo mu se da španjulet smrdi po dimu, iskrivija je justa, naĉinija grimasu i pogleda u španjulet, pa kad na njemu ni naša ništa sumjivo, okrenija se i udisa arju. Tad ugleda dim iz kuće koja je u konobi poĉela gorit. U prvi maj ni zna ĉa se dogaja, pa je nastavija pušit.


- A ĉa je? Oli jin nije dosta komedije? Oli će jopet ĉinit nove prove? - promrmja je pilot i iša put mora da će se popišat ka ĉa je svako jutro ĉinija.

Jušto kad je poĉeja okopĉavat botun na "butigi" ka da se sitija da bi to mogla bit prava vatra. U stra-ju je bacija španjulet u more i poĉeja trkat i vikat:

- Gori! Vatra! U pomoć!

Uletija je u svoju agenciju i traţija sirenu kojon je vaporiman dava znak kad bi bila magla. Iznija je vanka i poĉeja vrtit. Sirena je stala jecat i zavijat u jeţivin samrtniĉkin hropciman. Okolo se poĉele otvarat ponistre.

- Ĉa je,,šjor Jure? - Koju gospu zaviješ, oli si poludija? - Gori, judi! Poţar! U pomoć! - Oli su jopet viţbe? - Nazbij gori, skoĉite judi! - poviĉe pilot. - Ujme Isusovo sveto, dicu škapulajte! - zakriĉa

starica.

Mišćani polugoli u straju ispadali iz kuć i izletili na rivu. Trkali su prema kući koja je bila u dimu i plamenu.

o o o

Roko se probudija i otima iz AnĊina zagrjaja. Leţa je otvoreni oĉiju i sluša viku koja je dolazila kroz otvorenu ponistru. Kad mu je sve prodrlo u svist, izvuka se iz zagrjaja u koji ga je smotala i zaspala. Sirena i galama još su jaĉe prodrli do njega. Priša je ponistri i vidija vatru i upaniĉeni svit. Brzo je obuka vatrogasnu uniformu i poĉeja drmat AnĊu.

- AnĊo, AnĊo, ustani! Vatra je, gori!

AnĊa se u snu okrenila, sritno spavajuć, kroz polusan se nasmišila.

- Sve si ugasija, moj Roko.

- Ustani, gori, boga ti vlaškoga! - najidija se Roko, potega je iz posteje, pa uzeja kacigu i sikiricu i izletija vanka.

o o o

Prvi vatrogasci koji su pristigli, namištali su uza zid kuće skale. Iz prizemja je sukja sve gušći dim i dikoji jezik plamena. Druga grupa vatrogasac je na sridini rive turala veliko kolo s namotanin ĉrivi-ma. Tot se naša i pop s vatrogaskon kapon na gla-vi, a kraj njega dva stara vatrogasca s portantinon. Broj judi i ţen ĉilo vrime se povećava, ali oma su se pritvarali u gledaoce, komentatore, savitodavce.

- A ĉa ĉinidu ti vatrogasci? Triznidu se! - Vraga izili i popili! - I sad beštimate, tovari! Pomozite, skoĉite! - ji-

dija se pop i zaĉepija uši da ne ĉuje beštimje. U ton velikon konfuţjunu svi su vikali, galamili,

beštimali. Likar se stvorija uz hidrant i spaja spoj-nice ĉriva. Bepina se naginjala da mu pomogne i poĉelo je njijovo karanje. Zoja i Keka spasivale su svoju sirotinju, jerbo su se pripale da poţar ne taka i njijovu kuću. Zoji je pomaga njezin muţ Zorzi Teribile, a Kekin glumac drţa je ruke u ţepu. Kad je šjora Keka izvukla bavul, glumac je seja na njega, iska po ţepiman španjulet i tija zapalit.

- Keka, pogledaj dobro je li digod na podu moj fajercag.

- Ni sad se ne moš maknit, linĉino! Dabogda izgorija ka pantagana! Sveti Ante, uĉini mirakul... Ajme, svetoga Antu san zaboravila! - zaviĉe šjora Keka i uleti ka vitar u kuću.

- Najdi fajercag, pazi mi na košuje, Keka - mir no je govorija linĉina, pušeći na bavulu.

Sekretar u piĊami, s kacigon na glavi i sikiron u ruci penja se uza skale. Roko je s balkona baciva


skale s kukon na ponistru od šufita di je spava se-njor Tonĉi Servantes. Zakaĉija je skale, popeja se, sikiron razbija ponistru i upa u sobu. Klupko va-trogasni ćriv spojeno na hidrant bilo je odmotano, ali nikako ni moglo doteć do kuće koju je uvatija poţar. Falilo je tridesetak metri, pa se voda izlivala po rivi. Roko se na ponistri pojavija sa Servante-son, veza ga je konopon oko pasa i spušta doli. Servantes je u jednu ruku drţa makinju, a oko vrata je obisija kanoćal.

- Roko spasije Servantesa! - Ti boga, svi su ga bidnoga zaudobili. - Kako se nije probudija? Roko je polako spušta Servantesa. Ĉuvajuć i

u ariji svoje dostojanstvo i preţencu, Servantes je pokuša prikrit veliku buţu na jednoj biĉvi, pa mu je u jednom trenu pisaća makinja ispala i ra-zbila se na tleju. Ĉin je dotaka zemju, dodirnija je postolon razbijenu makinju, okrenija se i mirno zakjuĉija da se razbila, a da je on doša upravo do zadnji stranica prevoda.

- A rukopisi, Servantes? Zaboravija si prijevod - povika milicjoner koji se odma naša u gomili oko Servantesa.

- Jao, zaboravio sam! Pa da - prosa je Servantes rukon priko ĉela.

- Još imaš vrimena za spasit rukopis - vika je jedan isejenik, vatajuć Servantesa u Ċir.

Likar je ćutija kako bi to moglo svršit, pa se pro-gura do Servantesa.

- Je li sve u redu, senjor Servantes, nisi ozliĊen? - Nisam, senjor doktor, ali duša mi je ozlijeĊe

na. Rukopisi su ostali. Moram natrag. - Ĉoviĉe, jesi li lud, vidiš daje oganj sve blokira!?

Lako ćeš ti sve iznova prevest - smiriva ga likar.

- Ma koga on vata u kolo. Nima on, doture, ni šta. Preveja je samo naslov - boda je i štucigava Servantesa oni isti isejenik.

Svit se poĉeja u svoj toj tragediji smijat naglas. - Gospodine, uvrijedili ste me. Moje ţivotno dje

lo upravo je pred završetkom - diga je Servantes prst u zrak ka da gleda odakle puše vitar.

- A ĉa ga nisi spasija? Kanoćal nisi zaboravija, a rukopise jesi - boĉne ga niko iz gomile.

- Ne zajebaji, Servantes! - Kakav surov i primitivan svijet! O boţe, ja ću

vam dokazati - pompezno će Servantes, pa odjednon zaplaĉe ka malo dite.

Momenat je zbunjeno sta ka da ne zna ĉa će uĉinit, onda je pojurija uz vatrogasne skale. Likar ga uvatija za postol.

- Pusti ga, doture! - Ja san, judi, vidija konpletan ĉili prevod, ĉa

sna riĉ. Ne budi lud, senjor Tonĉi - uzeja ga likar u zaštitu, drţeći ga za postol.

- Jeste li ĉuli, gomilo, gospodin doktor je vidio - popustija je Servantes, silazeći sa skala.

Drća je ka proliveni pas. - Laţe likar ka i ti! - urla gomila. Servantes je priletija priko nji jednim suludin

pogledon, pa se munjevito poĉeja penjat uza skale onako tanak i vijugast ka zmija.

- Ĉekaj, Servantes! Dodaj mi kanoćal! Ja ću ti ga ĉuvat dok se ne vratiš - povika milicjoner koje mu je kanoćal zapeja za oko.

Servantes mu dobaci kanoćal i nastavi se pe-njat, suludo ponavjajuć:

- Dokazat ću, svima ću dokazati. - Bravo, Servantes!


- Spasi ţivotno dilo! - Injoranti, prasci, imbeĉili pokvareni! - vika je

likar gomili. Servantes, spreman za ţrtvu, prid ponistron je

malo usporija i dostojanstveno se uspeja na svoju ponistru ka na ţrtvenik iz kojeg je sukja dim. Iz prizemja, obasjan vatron i vas šporak, iz dima je izletija Roko.

- Biste, judi, benzin je unutra! Sve će esplo- dirat! Benzinske kante su u plamenu - dera se Roko, tirajući najbliţe.

- Brzo natrag, brzo natrag! - komandira sekre tar, a trubaĉ je zatatarata u svoju trunbetu.

Nastala je skrika i vika, svi su biţali, ka ludi batrgali, kukali. Zaĉula se esplozija. Suknija je strašni dim, pa odma plamen koji je zavatija ĉilu kuću.

Izdajega ljudi su nepomiĉno stajali i gledali kako vatra vata vatrogasne skale. Jedino su za-boravjene mlaznice štrcale po rivi vodu i stvarale lokvetine u udubljenjima i raspuklinama. Milicjo-ner se prvi maka, skinija je s vrata Servantesov kanoćal i stavija ga na razbijenu pisaću makinju. Niko nije progovorija. S mora se zaĉuja leut; vraćali se gospodari izgorene kuće: otac Stipe i sin Ivan. Vidilo se kako su se uspravili u leutu, ništo vikali, mavali, vatali se rukan za glavu.

- Ajdemo doma, Bepina. Komedija e finita. - LuiĊi, oli je poginija? - Nije, moja Bepina, nego se diga u nebo. Adios,

ingeniozo hidalgo! - Ubili su ga, je li? -Ti si, Bepina, skroz luda. Ko more ubit Don

Kihota?

Likar je polako krenija doma, a Bepina ga pra-tila u stopu. Muĉali su niko vrime, a onda je ona prikinila muk.

- Ĉa ćemo danas za obid? Oćeš li juvu i mesa? - Mesa, Bepina, puno, puno mesa, i to peĉeno

ga! Ti boga inšempjanoga, ti si Bepina monstrum! - Ĉa san sad bidna falila? - Ništa. Di ti moš falit - rezignira je likar i ubrza

korak. Sustigavši ga, poĉela mu je ĉistit monturu. - Jo, ĉa ti lipo stoji montura. Ĉin dojdemo doma,

odma ću je šumprešat i spremit za dogodine kad jopet bude fešta.

Likar je gurnija daje deboto pala. Skinija je ka-cigu i bacijaje daleko u more, svuka je jaketu i sta gazit po njoj. Bepina gaje ustrašeno gledala.

- Ajde kvragu, Bepina, svi ajdete kvragu! Pusti te me na miru.


BORBENA PONOĆKA

Mirna je, tija, sveta boţiĉna noć, puna blagosti i nike fine kućne intime. Ta noć jema svoje kolure, svoje vonje i šušure. Ma ona i nije baš tako mirna i tija, kako se reĉe, jerbo iz svake kuţine dopiru svete pismice koje ne pijani nego tek malo pošprucani ukućani pivadu u vas glas.

Tot i tamo zaori po ĉiloj kaleti snaţno zdravo ru-tavanje ka mukla grmjavina i boţiĉna pismica se ka priplašena tiĉica ferma na bilo koji veraš di se našla, a surov, grezi baš oli baritimo zagrmi:

Ča mi se rutaje, Ji san bakalara, Ča mi se rutaje, Bakalar na uje...

Kad bi se sve sviće udunile, kad bi svi šušuri pristali, kad se u mrkloj noći ništa ne bi ni ĉulo ni vidilo, jopet bi Malo misto bilo lako pronać po vonju bakalara ĉa se Sirija do po konala.

Ta noć je sveta, jerbo se beštimje malo ĉuju. Judi i manje govoridu samo da jin koja beštimja

ne pobigne, a kad se to dogodi, grišno se tuĉedu po justiman.

Dica trĉedu po pjaceti i rivi i tondinima tuĉedu u prage, i ko ne bi zna daje taki obiĉaj, mislija bi daje nastalo ţestoko puškaranje.

Bepina je frigala fritule u kuţini, a likar i Mirko, sin pokojneg naĉelnika ĉa gaje likar posinija, koji je posta zgodan morast momak, sidili su u tinelu i pijuckali vino. Ka student, Mirko je doša za Boţić i Novu godinu kod svoji doma. Bepina je istezala vrat iz kuţine i gledala ji sva sritna s velikon pr-šuron u ruci. Ispod stola leţa je novi pas, pjunuta Belina, ĉa gaje likaru Mirko donija iz Zagreba.

- Mirko moj, fala ti za ovi boţiĉni dar. Da si mi da sve briljante ovega svita, ne bi me ovako razveselija. A oklen ti pinezi? Ajde, reci koliko si za nju da.

- Bome, špara san od onega ĉa mi vi šajete i skupija san malo pomalo - srameţjivo je Mirko otklanja zafalnost.

- A zašto nisi omar meni javija, jerbo je ta go spodarica mogla pasa i drugomen prodat?

- Nije, jerbo san ga kapara, barba LuiĊi. To je jedna mlada i zgodna udovica, pa san se malo poĉe vrtit oko nje... - zbunija se Mirko. - Kad san ove jeseni iša u Zagreb s demejanom prošeka i bo- tijunon rakije, udovica me ĉekala na štaciju.

- As ti gospu - gusta je likar i uliva Mirku pit - kakvi si ti, bit ćeš jon u naturi platija za pasa. I di ste išli?

- Bome u nje doma. - Je li sama? - Je, sama je. Jema lipi stan. - I kakvi si, bit ćeš je najranije povalija u poste-

ju. Pri osan, nasrid srca.


- Nije, barba LuiĊi, nego tek u deset. Ferata je zakasnila, pa san doša u deset manje kvarat.

- Ti boga, Mirko, ko bi reka, an, per la madona, i tako si doša do pasa - zapleska je likar rukaman. - Ajde, Mirko, u zdravje mlade udovice! - kucnija se likar.

Jušto je tad ulizla Bepina s fritulan. - Ĉa to govoriš, LuiĊi, stari šporkaćunu? LuiĊi se poĉeja još ţešće smijat, a Mirko se diga

s katrige i pojubija Bepinu u obraz. Zagrlija je je-dnon rukon priko ramena.

- Ne slušajte ga, teta Bepina, znate da se on uvik šali - zacrvenija se Mirko, davajuć likaru mote da prestane s onim stvariman.

- E, ja se šalin, ma se on, Bepina, bogami, ne šali. Ovi mali tić moga bi mi bit meštar. Znaš li ti kako je on zaradija pasa? Udovica je primila svoju porciju. Kad je ona dala ovakega pasa, bogami, vi kat će do smrti: ţivila Dalmacija - gusta je likar ĉa Mirko poštuje i tu dalmatinsku tradiciju.

- LuiĊi, ĉa to govoriš, kako te nije sram? Vidiš da je mali pocrvenija ka rak - ništa nije razumila Bepina. Likar je vazeja jednu fritulu, vaja je po justiman i proguca, pa je potegnija za drugon.

- Bepina, nisi ti baš za ništa. Jema i gori o tebe. Ti, na primjer, dobro frigaš fritule - reĉe likar puni justiju.

- Ja tebi samo za fritule vridin - najidila se ona. - A ko te pere, ĉisti, šumprešaje, patinaje ti postole, daje pasu jist, ko gre u spizu? Ko ti tri šugama- na na dan minja? I svaku noć nove lancune?

- Ma pustite ga, teta Bepina, zna on dobro, i ne bi vas on da ni za deset drugi - uzeja je Mirko u zaštitu.

- A bi li ti, Mirko, moga malo umuknit? - zaţmi- rija likar. - Molin te, mali, nemoj mi se mišat u Be pinu. Puste godine je muštran, odgajan, stvaran pomalo i to od ništa, i sve ĉa san uĉinija od nje, ti bi mi sad u tri dana srušija. Njoj se ne srni nikad dat prav, nju triba uvik napadat. Ne srni se ona ra- skokolat i razvicjat, omar je moš bacit u škovace. A jesi li ti, mladi kolega, ĉita Niĉea?

- Nišan, barba LuiĊi. - Tovare jedan, Niĉea nisi ĉita. Omar ga uzmi u

moju biblioteku. - Vi ga jemate na njemaĉkon, a ja ne znan dobro

njemaĉki. - Ne znaš njemaĉki, a? A kako to misliš svladat

medicinu, na turski, an? - Jemamo mi rvaske libre - ravnodušno će Mir

ko i zagrize fritulu. - Ajde, moj sinko, s rvaskin libriman ne moš

niti rvaski nauĉit. Ti njanci ne znaš da je najboja rvaska gramatika napisana na njemaĉki. Sve mi se pari da ste ti i Bepina blizu po pameti, morete se uvatit pod ruku.

- Evo, oćemo, pa ĉa je - reĉe Bepina dišpetoţa- sto i uvati Mirka šotobraco. - I da znaš, LuiĊi, ti si studira u Padovu priko deset godin, a Mirko će svršit u Zagreb duplo brţe.

- E, moja Bepina, znan, znan, za ono ogromno znanje ĉa će ga jemat, dosta mu je bilo poć i na kurs od tri miseca - ozbijno će likar, ali ne da uji Mirka nego da opravda ĉilu deceniju svog padovan skog studija.

o o o

Za stolon u kuţini Roko je priko voje ija šnicele. AnĊa je pitala dvogodišnju curicu, drţeći je na ko-linima. Dva njijova sina, stariji od kakvi trinajst go-


din i mlaji od šest, muĉala su i gledala oca. Roko je provaja priko just još bokun šnicela, pa gurnija pi-jat i napija se vina. Izvadija je španjulet i zapalija.

- Šta ne jideš? - zapitala gaje AnĊa. - Ne mogu, ne da mi se. Ĉilo misto vonja po ba-

kalaru i fritulan. Nadraţili, raţestili su me ti vonji i ko sad more šnicele gucat. Sad bi da dvi ijade za pijat bakalara.

- Bakalara bi ti na ovi dan? A di ti je svist, nesri- ćo jedna? To zatucani slave, njima je sutra Boţić, a nama je radni dan ki i svaki drugi.

- Jedno je svist, a drugo je bakalar. To nima veze - namrštija se Roko za njezino popovanje. - Asti sto, tako je, AnĊo, jemaš prav, za tucani slavidu, mi ne slavimo. Ali zato ĉa san napridan, niman bakalara. Oli bi ja bija manje svistan i napridan da san veĉeras izija malo bakalara i koju fritulu?

- Vidin ja da se i tebi slavi - karala ga AnĊa. - Ne slavi mi se, nego mi se ji bakalar, razumiš

li, boga ti vlaškoga - najidija se Roko. Dica su ji gledala. - A je li, mama, zašto nismo kitili bor? - upita

mlaji. - A zašto ja ne smin danas pucat iz tondina, a

druga dica pucadu? - pobunija se i stariji, iskori- stivši priliku kad se otac najidija na mater.

- Njima je Boţić, a nama nije - rekla je AnĊa strogo, pitajući malu koja je poĉela vraćat ranu.

- Oni ćedu dobit darove - reĉe mlaji, molećivo gledajuć oca.

- I ti ćeš na didu Mraza - rastumaĉila AnĊa. - A oni ćedu i noćas i na didu Mraza - uporno

će mlaji. - Vi ste dva svisna dica, dica napridnih roditeji,

a oni su nazadna - mudro objasnila mater.

- Ne razumin, pape. Mi napridna dica samo je dan dar, a nazadna dva. Onda ja oću bit nazadno dite - furbasto stariji poduprija mlajega.

AnĊa se najidila i ostavila ţliĉicu, a slobodnom rukon plesne starijega.

- Ĉa ga tuĉeš? - smraĉija se Roko. - Ne tuĉi mi maloga, jer ću ti dat dvi po ĉunci!

- Roko, nesrićo crna, šta ćeš uĉinit od diĉe? Di ti je odgoj komuniste? Ti ćeš dicu pokvarit, izopaĉit. Ne znaš ti da mi nikidan doša sa novitadi - pokaţe AnĊa rukon na starijega sina - da će pivat u diĉjem crkvenom zboru. Pop će nan svu dicu pokvarit.

- Naravski, kad mi ništa ne radimo. Eto, bila si do juĉer referent za prosvitu. Ĉa nisi formirala pionirski zbor?

- Ne kontaj mene, ja san u penšjunu. Tila san ja zbor, ali nima razumivanja, nima kadrova, nima meštra, nima pinez.

- Nisi ti ništa ni radila, AnĊo - smrvi je Roko, ustajuć s katrige.

- Bog te ubija, naprtija si mi ovu pustu diĉurli- ju, i traţiš od mene da buden aktivistkinja.

- Ne traţin ja od tebe nikakvu aktivnost, samo oću bakalar, bakalar, AnĊo! -vikaje Roko i obuĉi- va kapot, pa izletija vanka bez riĉi i pozdrava.

Prolazija je kaletan i ferma se isprid konobe slu-šajući "U se vrime". Rapava grla, grmilo iz basa ka motor od trabakula. U osvitljenin prozorskin okvi-rima vidija bi dikoji bor i obiteji za veĉeron. Roko se zadrţi malo kraj dva berekina ĉa su tukla ton-diniman u prag. Stariji je svon snagon udrija, ĉula se jaka eksplozija, a peranj s tondina odleti daleko. Mlaji je plašivo zatvorija oĉi i jedva taka prag.

- Nikad ne smiš zatvorit oĉi, jerbo onda ne vidiš


di tuĉeš - zasmija se Roko, dajući malome upu-te. - Ovako se tondin drţi, vidiš! Daj malo klore i sumpora!

Pod svićon je Roko napunija tondin, namistija peranj i opalija ka iz kaluna. Pomilova je malega po glavi, vratija mu tondin i produţija, pivaju -ći boţićnu pismu. Dok je prolazija pjaceton, sa crkvenog kanpanela tukla je jedanajsta ura. Na ĉetiri kantuna pjacete bili su postavjeni razglasi. Jedan je razglas bija baš iznad portala. Prilipjen uz kuće libija se milicjoner, u jednoj ruci nosija je ĉetri tondina.

- Mile, ĉa to nosiš ĉilu artileriju? Oli i ti pucaš? - Ma ĉa ti pada na pamet? Ovo san dići zaplinija. - Dicu vataš - zinija Roko. - Ne vatan, nego samo plinin tondine. Presje-

dnik je naredija, jer se pucnjavon remeti općinska odluka o javnome redu i miru.

- A kako ĉedu pucat za Novu godinu? - Onda ću jin vratit. Blizu se zaĉula jedna detonacija i milicjoner

strigne ušima ka zec i potrĉi u tome pravcu. Roko se popeja u općinu od koje facada je gledala na more, a ponistre, koje su bile odizad, na pjacetu. Presjednik i sekretar sedili su u foteljaman, puši-li i razgovarali, dok se tajnica, mlada plava cura dugi rasuti vlas, bavila oko razglasni ureĊaji. Ĉi-tala je naslove pišam na ploĉaman i odvajala one koje će pustit priko razglasa baš onda kad zvona budu zvala na ponoćku.

- Usmrdili su tin bakalaron ĉilo misto. Interesi ra me kako su došli do bakalara? Jesmo li naredili trgovini da osan dan prije Boţića povuĉe bakalar iz prodaje? - komentira je presjednik svoju strategiju.

- To smo uĉinili i lani, pa su bakalar nosili iz Splita. Ove godine svi su kupili unaprid. Mene je moja stara doĉekala bakalaron i govori da nije svit tako lud kako nas dva mislimo - prizna sekretar.

- Da nisi moţda ţdera danas bakalar? - upita ga Roko, obišajući kapot na višalicu. - Zapantila bi mi ţena badnji dan da me doĉekala bakalaron. Ja bi ga bacija kroz ponistru - glumija je Roko.

- Drugo je, Roko, ţena, a drugo je mater - pra vda se sekretar ka pravi grišnik.

- Jesi li spremila koncert? - obratija se Roko tajnici. - Ja mislin da bi bilo najboje poĉet s "In- ternacionalon".

- A ja mislin da bi bilo boje "Merjane, Merjane", oli još boje koju s "Melodija Jadrana" - pripeta se kretar da se zaboravi njegov bakalar.

- Nego, drugovi, jeste li dobro promislili da ne ispadnemo sitni, ka narodna vlast da ĉinimo di- špete? - zamislija ji je Roko.

- Nije to dišpet, nego borba protiv religije. Ti bi tija da jin sviramo "Tebe Boga hvalimo"? - napa ga presjednik ka dušmanina.

- Onda poĉnimo s onon: "Kupit ću ti, Mare, motorin"! Ta je draga cilemu mistu - lukavo se ubaci Roko.

- Ta ti, Roko, nije loša. Poĉnimo odma, pri zvon, i tako će ispast da sviramo bez veze s ponoćkon! - reka je sekretar i udrija dlanom o dlan.

Tajnica je upalila razglas i na gramofon stavila prvu ploĉu. Kad je na pjaceti zagrmilo "Kupit ću ti, Mare, motorin", pop i remeta istrĉali su iz crkve ka da su ji ose izbole. Poĉele se otvarat i ponistre. Vi-deć situaciju, pop se sa remeton povuka u kanpa-nel, i oba su dva iz petni ţil poĉeli potizat konope.


Zvona su zabrujala i odma se razmavala ka da su svikla na lajanje i karanje. Poĉeja je veliki duel.

- Mala, doklen god zvona zvonidu, daj ĉili gas. Tuta forca! - naredija presjednik tajnici koja ga je poslušala i potenciometar okrenila do kraja.

Roko pogleda u sekretara koji je mirno sedija i pušija.

- Zatvorite ponistru, poludit ću! - zaĉepi Roko uši, ali ga ostali od silnog zvuka nisu ni ĉuli.

o o o

- Ajde, Bepina, brzo se obuĉi! Gremo i mi na po noćku - likar je odmar svatija daje poĉela zvuĉna bitka.

Rastvorija je ponistru i gusta. - Raspali, veleĉasni! Udri, sekretaru! - poĉe je i

drukat. Mirko ga priko stola zaĉuĊeno pogleda, ka da ga

ni dobro ĉuja kroz galamu razglasa i zvona. - Nije to, moja Bepina, pop pošempja, niti se

upisa u partiju, nego mu ĉinidu dišpete. Guštan slušat ovu konkurenciju - smija se LuiĊi slušajuć pretapanje zvonjave i pisme s razglasa.

- Ajme, na ponoćku nismo bili od pri rata. Ni kad me nisi vodija u crikvu, LuiĊi - uzbudila se Bepina, zatvarajući ponistru.

- A danas te voĊin, ne smimo propustit ovu ko mediju.

Bepina se rastrkala po kući, obuĉivala se, a li-kar i Mirko za stolon pijuckali vino.

- Znaš li ti, Mirko, da moš lipo potegnit i ništa ti se ne vidi - veselo se kucnija likar s Mirkon, malo crven po jagodicaman.

- Znate kako je, barba LuiĊi. Studente ka stu dente, a grubo je vidit studenta koji ne more pote gnit po litrice.

- Reci ti meni, mali, ĉa ti misliš o ovoj komediji s muţikon i zvonima? - zamislija se likar, grebući nokton po ĉaši.

- Ništa, barba LuiĊi, gluposti maloga mista. To se u gradu ne more dogodit.

- E, vidiš, uĉeni moj velegraĊanine, ja baš zato i ne volin grad, jerbo se to u njemu ne more dogodit. Vidiš, menije draga ova naša mala, luckasta, smi- šna pozornica, s onin kretineton od presjednika, s onin imbeĉilon od popa, s ovon moj on nakazon od Bepine. Ajde reci, jema li u ĉili tvoj Zagreb ovaka ţenska ka ĉa je Bepina?

- Ĉa to govoriš o meni, an LuiĊi? -javila se Be pina iz komore, ĉula ga je dok se obuĉivala, ali ga nije dobro razumila.

- Fali vas, teta Bepina. Govori da nima take ţenske u tri Zagreba - prevede jon Mirko do turove konplimente. Ona je došla sa pelicon oko vrata, sumjiĉavo gledajuć u likara.

- A jesi li to reka, an LuiĊi? - Jesan, priznajen. - An, zato ti mene nisi tija pustit u Zagreb kad

san tila poć vidit Mirka. Bija si jubomoran, pri znaj! - likovala je Bepina.

- Ajde kvragu, Bepina, koliko si duga i široka! I ti misliš da na svitu jema, osin mene, još koji kre- tineto koji bi s tobon spava? Tija bi tega vidit i sve ĉa jeman, sve bi mu da. Zapanti: jedan je jedini kretino na svitu koji s tobon more spavat, razumiš li? I to san baš ja, LuiĊi!

- Kad je tako, ja nidir ne gren! - uvridila se Be pina.

- Ajme, bona, nije, laga san. More bit da bi se naša koji soldat oli mornar koji se tri godine ni


skala s vapora i ni vidija ţensko ĉejade. Jesi li sad kuntenta? I kako se to obuĉiješ? Poĉinješ od peli-ce, ti gospu, ni obuć se ne znaš - glumija je likar ka da se on najidija.

Mirko je još botu pojubija tetu Bepinu, a likar se smijucka, tako da je ona nastavila s obuĉivanjen, govoreći da LuiĊi uvik govori pa je ĉilu smanta.

- Ĉa govoriš, Mirko, je li ti draga moja Bepina? - Je, puno! -1 meni isto. Nima je na svitu - reĉe likar ozbijno. Uto se Bepina obukla, neprestano se cifrajuć i

popravjajući kosu. Likar je vazeja pasa za uzicu i svo troje krenulo je niza skale. Vanka je likar obja-snija da će se malo zavrtit okolo, jer da u crikvu ne more pušit, mora muĉat, davi ga oni teški tamjan i smeta mu pijani svit ĉa ne zna pivat i straj ga je da mu kandilir ne pade na glavu.

o o o

Leroj na kanpanelu pokaziva je ponoća manje deset, a remeta je još zvonija. Pjaceta je bila puna svita. Kroz osvitjeni portal stariji su ulazili u cri-kvu, a mlaji su šetali, kibicirali se, pušili, ćakulali. Bepina i Mirko ušli su u crikvu. Pop, obuĉen za misu, ugleda je likara i poţurija njemu.

- Ma doture moj, vidi ĉa su uĉinili! Ma je li ovo dilo, bi li ovo sotoni palo na pamet? - pokaziva je pop rukon na razglase. - Ovaka dernjava ka na derneku. Da je tebi ko na anbulanti obisija ovu pokoru ĉa ti rebunbaje u glavu gore nego graja paklenska, bi li ti mirno vizita svoje pacijente? - uzbuĊiva se pop vas dršćući.

- Naravski da ne bi. Ja bi, moj ţupniĉe, vazeja noţice i okinija ţicu, jerbo ne bi dopustija da me bilo ko smeta na moje radno misto - reĉe likar lu kavo gledajuć u popa sa strane.

- A crikva je, doture, radno misto Gospodina Boga. I fala ti na ideji, doture - zaškripja je pop, okrenija se na peti tako oštro da mu je vesta zale- pršala i vrati se u sakristiju.

Smijuckajuć se likar nastavi šetnju s pason. Prošeta se ispod općine i uĉinilo mu se daje vidija Roka i sekretara kako viridu kroz grilje od općin-ske ponistre. Pop je izleti iz sakristije s velikin no-ţican, a remeta za njin sa skalan.

- Ĉa će ovo, judi, bit?! Jesu li ova dva luda? - viĉe Roko likaru zaboravivši daje skriven iza grilje.

Remeta je naslonija skale uz portal ispod zvu-ĉnika, a pop se polako poĉeja penjat, drţeć u jednoj ruci velike noţice, a drugon se uvatija za skale. Svit se zaĉas skupija okolo i poĉeja šapjat. Kad mu je ţica razglasa bila u visini glave, pop je podiga obe ruke ka da diţe svetu oštiju i energiĉno je noţican pricvika ţicu. Svit je osta zavrteć, a likar šmugnija u neku kale tu.

- Biţimo, Belina, dok je na vrime! o o o

- O kurbina sina, razbojnika crnomantijaškoga! Zovite mi milicjonera, smista da ujapsi njega i re metu! - bisnija je presjednik, gledajuć kroz grilje kako se pop i remeta sa skalan vraćaju u crikvu.

Roko i sekretar su sedili i pušili, tajnica je na-mištala ploĉe.

- Smiri se, smiri i zapali - reĉe sekretar. - Najpri ga ne moš uvatit, sad je u crikvi. Drugo, izbija bi skandal, jerbo ne bi bilo mise. Ma promisli, ujapsit popa na Boţić! To bi i strane novine pisale. Proga njaju crikvu, apsidu pope. Treće, kad se usudija prikinit ţicu, znaĉi da je spreman na ţrtvu da ga uvatimo i osudimo. Ispa bi muĉenik, a to mu ne


smimo dopustit. Ĉetvrto, okinija je ţicu samo ra-zglasa na crikvi, a ostala su još tri.

- Zato, mala, udri novu ploĉu! Ĉa si stala? - po viĉe Roko.

Na pjaceti, koja je zaĉas bila utihla, jopet je zagr-mila borbena zborna pisma "Padaj silo i nepravdo..."

o o o

U crikvi je poĉela misa, svirale su orguje, ali su se zvukovi misali s muţikon razglasa. Pop je nervoţasto obavja radnje za oltaron, sluţija mu je mali mineštrant. Okrića je glavu i gleda u vrata; starice u klupama priginjale su glave jedna dru-goj, šapjale su ka da molidu, a ono su komentirale dogaĊaj.

- Koji skandal, sestro moja! To naše misto ne panti. Jema prav naš veleĉasni.

- A da ga bidnoga ne zatvoridu? On je svetac, a ne ĉovik. Stavja bunbak kad izajde iz kuće, samo da njegovo uvo ne ĉuje grubu riĉ.

Pop je da remeti niki znak, remeta je odija priko crikve: sve su se glave za njin okrićale. Doša je do vrat i pomjivo ji zatvorija: sada su se ĉule samo or-guje. Mirko se zapilija u jednu lipuškastu morastu curu i gleda u nju ka u sveto otajstvo. Curu su boli njegovi pogledi i okrićala je put njega glavu. Kako se Mirko zanija u lipoticu, nije ni ĉuja Bepinu koja mu je ništo govorila.

- Koja je ono mala, teta Bepina, ona crna tamo isprid predikaonice?

- Ma koja? An, onu ti gledaš. Biţi, moj Mirko, smrdi od friškine, dovde se ĉuje.

- Zašto od friškine? - Otac jon je oni ribar ĉa bacije mine. Ona nosi

ribu i prodaje okolo ka najgora peškaruša.

- Lipa je ka gospe - uzdanija Mirko. - Zla je ka vrag - ubola Bepina, puna jala.

- Gora je od ijednoga muškića. Skaĉe po brodu, vesla, potiţe mriţe, vrti manicu, pali motor. Govo- rin ti, ribar, a ne ţensko...

Mirko Bepinu nije ni ĉuja, cura se okrićala, smijuckala mu se i otkrivala lipe bile zube. Pono-ćka se završavala pivanjem boţiĉnih pišam. Švora je svirala na orgujan i pivala je ĉila crikva. Kre-štavi staraĉki glasovi misali se s basima ribara i s nikoliko upadjivo ţenski soprani. Mirko je kibicira malu koja je odgovarala, a Bepina je pivala i ispod oka jidno pratila Mirka. Dva diteta se dolibila iza škropionice i meju ţene bacili praskave ţabice. Nastaje vrisak i strka, pivanje se prikinilo. Jedna stara pala na klupu i koluta oĉiman.

- Pucadu u narod! Bezboţnici! Sotone!

- Boga ćaćina i materina! Da mi gaje uvatit! Pop se uvatija za glavu i pobiga iza oltara, a za

njin remeta i mineštrante. Svit je nagrnija iz cri-kve, a Mirko, koristeć guţvu, naša se iza lipotice. Iskustvon steĉenin po zagrebaĉkin tranvajiman, idući prema vratima, naslonija se na nju, šapjajuć jon na uvo.

- A jeste li se vi pripali? Ne bojte se, ja vas ĉuvan. - Ne triba meni ĉuvar. Ja jeman svoga anĊela

ĉuvara. - Za nj ćemo lako. A di stojite? Mogu li vas

opratit? Izašli su iz crikve na pjacetu i tot ji je do ĉekala pisma priko razglasa "Crven je Istok i Za pad..." Mirko je s curon nesta u mrak jene kalete. Malo daje stali su u škuricu isprid jednog dvora. Najprin je drţa za ruku, zatin je zagrlija i pokuša pojubit.


- Ĉin san te vidija, ka da me grom ošinija - ša- pja je Mirko.

- Asti, ĉa si nagal! Jesu li svi studenti taki? Sta ni daje, pun si letrike.

- Koje letrike? Ti se šališ, a ja ozbijno govorin - lipija se Mirko, grlija je, ali ona gaje sad već bla go turala.

- Je li ti svakoj tako? Reci mi pošteno: ĉa ti je teta Bepina govorila o meni?

- Rekla mi je da vonjaš od friškine. Ona se zasmijala, rasula kosu po rameniman i izazovno ga pogledala. -A je li vonjan? Prignija je glavu u njena njedra i poţudno udisa.

- Je, vonjaš, ali od rusule. o o o

Bepina je meju zadnjima izašla iz crikve. Likar je seta s pason i kad je ugleda, uputija se k njoj, otpozdravljajuć okolo judima.

- A di ti je Mirko? - Izgubija se, uteka. Ĉin je vidija onu malu pe-

škarušu, omar je zaboravija na mene. Uvrga se na pokojnu mater. I ona bi tako izgubila bušulu ĉin bi vidila muškoga - jidno je govorila Bepina.

Likar se nasmija.

- Razlika je, Bepina, jerbo on izgubi pamet kad vidi lipu ţensku.

- Onda se, LuiĊi, uvrga na te. Bepina, likar i pas krenuli su doma. Prid vrati-

ma je Bepina stala i ujila se za prst. - Ajme, LuiĊi, kjuĉ je u Mirka, njemu san ga

dala drţat. Likar je pogleda u škuro nebo i uzdanija, pa je seja na vrj skal, a Bepina skalu ispod njega. Pas je lega na kamen i odma zatvorija oĉi.

- Ti boga, meni se nikad ne spava. Uvik moran najpri ĉitat, a sad bi zaspa na stinu. A dokle ću ja ovako ĉekat? Znaš ĉa, ja gren spavat u ambulan tu, a ti ostani.

- Nemoj, sad će doć. Lipa je noć, LuiĊi - reĉe Bepina stavjajući mu ruku na kolino.

- Majku ti boţju, ĉaja neću doţivit! Momak frega, a ti, LuiĊi, stoj na straţu, i to na Boţić. Biš tu ruku, Bepina! Nemoj me ticat, nervozan san...

Tako su, ĉekajuć Mirka, LuiĊi i Bepina zaspali na skalan. Probudila ji je škripa drveni vrat dvora. Bu-ĉno je uša Mirko pivajuć "Ju te san se zajubija..."

- A na nas si zaboravija - zapiva LuiĊi, imitira- juć melodiju pisme.

- Ajme, oprosti, barba LuiĊi, ubijte me. Ja san kriv.

- Jesi li barenko ĉagod uĉinija da znan da nišan za ništa patija?

- Sram te bilo, Mirko, ovako nas ostavit - karala je Bepina Mirka ka malo dite.

Mirko je već otvorija vrata i pomoga Bepini da ustane.

o o o

Roko i sekretar su pili crnu kafu ĉa je skuvala tajnica. Presjednik je velikin uzrujanim koraciman seta po sobi, simo-tamo. Uša je milicjoner s punin naruĉjen tondini i sta ji slagat po presjednikovon stolu. Presjednik se zaustavija kod stola i zagleda u tondine.

- Ĉa si mi ove pucaljke naslaga po stolu?

- Sve san zaplinija. Bilo je plaĉa. Presjednik jidno zamane rukon i sve tondine

baci na tle. - Ti se baviš glupostima, a nama neprijatej pod

noson razglasne ţice kida.


- Vi ste mi, druţe presjedniĉe, rekli... - Ĉa san ti reka?! Jesan li ti reka da se kidaju

naši razglasi? Ajde odma u sakristiju, privedi popa u stanicu i uĉini zapisnik!

- Oću, druţe presjedniĉe! - Nemoj ga pritvorit, pusti ga, ali mu zapriti da

će najpri prid suca za prikršaje, a onda prid redo vni sud - mirno reĉe sekretar.

- Razumin, druţe sekretaru - salutira je milicjo ner i izletija vanka.

Prosa je priko puste pjacete i uša u jedan por-tun. Tot je ĉeka na popa. Presjednik je gleda s ponistre, a Roko i sekretar sedili u foteljaman, već štufi i najradije bi bili išli spavat.

- Evo ji, izlazidu - tiho je reka presjednik. Remeta je velikin kjuĉen zakjuĉava crkvena

vrata. Milicjoner je izaša iz portuna, zauzeja je sluţbenu pozu, isprsija se i podiga kajiš. Brzin korakon priša je popu i remeti. Tišinu je razbija udarac leroja na kanpanelu, oznaĉivši jedan sat poza ponoći. Milicjoner je ništo oštro reka, strogo je manija rukon i pop i remeta pošli su za n jin u milicijsku stanicu.

o o o

Soba u stanici Narodne milicije bila je oskudno namištena. Milicjoner je seja za pisaću makinju za stolon. Pop je sta prid ormar u kojemu je bila samo jedna knjiga. Remeta je seja na jednu od tri katrige. Milicjoner je priliĉno traljavo glumija strogost i surovost. Pop je već gorija u ushićenju muĉenika, a remeta je umira od straja.

- Ko je van reka da sedete? - Nikor, ali vidija san katrigu - pripa se remeta

i usta ka da se oparija.

- Ustanite! Šest ćete kad van ja buden reka, je ste li razumili?

- Jesan, šjor milicjoner. - Sedite! Remeta je seja, ali je pop osta stat na nogan ka

da ni ni ĉuja milicjonera. - Reka san da sedete. - Fala van lipa, ja mogu i stat- zatresa je pop

liĉen. - Šjor milicjoner, ja nišan ništa uĉinija - poĉeja

je remeta. - Niko vas ništa nije pita. - Ja san samo drţa skale. - Govorit ćete kad na vas dojde red - reĉe mi

licjoner kroz zube i polako stavi pendrek na stol nadomak ruke. Remeta se izbuljija u pendrek.

- On je ţupnik, a ja sam remeta, sluga, moran ga slušat.

- Vaše ime i prezime? - poĉeja milicjoner obra- ćajuć se popu.

- Don Karmelo Ljubetić. - Je li van to "don" ime oli nadimak? - Nije, to je... - Daklen, kad nije vi ste samo Karmelo - reĉe

milicjoner i poĉe tuć u makinju s jednin prston. Stol je sta nakrivo i poĉeja se gingat, pa se mili-

cjoner diga, vazeja je onu jedinu knjigu iz ormara i stavija je ispod noţice od stola.

- Zanimanje? - Svećenik. - Di radite? - U hramu boţjemu. - A usluge koje vršite po kućan, jesu van to fa-

turete?


- Kako to mislite? - Po kućan ispovidate, blagosivjete, a to van je

vanka radnoga mista i vrimena. - To su sveti obredi, a ne usluge. - Usluţna djelatnost - reĉe milicjoner kucajući

u makinju. - Jeste li dosad bili kaţnjavani i koliko puti?

- Nišan nikada, višnjen budi fala. - To nije njegova zasluga, nego naša greška. Do

sad ste se izvlaĉili, ma, bogami, odsad nećete. Šest puni uri tako je milicjoner ispitiva popa i

remetu. Napisa je nikoliko puni listov zapisnika i poĉeja je novi. Vanka je pomalo poĉelo i svitat, remeta je spava na katrigi, a izmuĉeni pop jedva se drţa na nogan.

- Oprostite, šjor milicjoner, ali ja ne mogu višje. - Reka san van da sedete, da ćedu vas noge

zabolit. - Danas je Boţić i ja jeman svetu misu odrţat. - To se mene ne tiĉe, ja moran uĉinit zapisnik,

a vi ste mogli na to sinoć mislit. Vama je bilo po znato zašto su postavjeni razglasni ureĊaji, bili ste svjesni zašto oni sluţe. I vi ste onemogućili namjerno...

- Galamu. - Ne galamu, nego svirku borbenih i patriotskih

pišam. o o o

Ujutro se pop naslonjen na remetu vuka prema ţupskom dvoru ka pribijeni pas. Prid vratima do-šla mu je ususret domaćica, stara debela ţenska, i priuzela ga od remete. Uvela ga je u dvor i pop se strovalija u prvu katrigu ĉa je bila uza sami zid kuće.

- Brzo, kafu mi uĉini i španjulete daj - puva je pop, mrtvo sedeć.

- Ajdete u posteju, don Karmelo - rekla je ţena.

- Kavu i španjulet! - ciknija je pop. I tad, kad je ţena ušla u kuću da pristavi kavu

i donese španjulete, dogodila se jedna nezgodna stvar. Na stinu povišje popove glave stala je kokoš, a za njon je doletija pivac i pritiska je junaĉki. Kamen ispod kokose, koji je slabo stau svon leţištu, zajuja se i pade popu jušto na glavu. Bidni pop skoklja se sa katrige. Domaćica; koja se pomolila na vratima s dţezvicon kafe, ispustila je kafu i zavikala.

I tako je razbluda jednoga obišnoga pivca de-boto stala glave don Karmela, sveca od ĉovika. A po mistu se kasnije poĉelo šapjat kako je ţupnika pretuka milicjoner po nalogu presjednika.

Te boţiĉne noći Bepina je, sva sritna, sanjala da će je LuiĊi odvest prid oltar, jer neće da nevinĉano ţivu prid Mirkon kojemu su bili ka otac i mater. Sriĉu jon je mutilo jedino to ĉa su, dok je ona s LuiĊen išla oltaru u vinĉanoj biloj vesti, svirali jezive borbene pisme, a zvona su tukla krivo, su-manuto.


ALTROKE KALIFORNIJA

Pritisla vrućina, već danima nima niti malo bave i more se, reka bi, usmrdilo ka bara. Druga su mi-sta vrila od furešti, posteji je pofalilo pa se spavalo po brodima i konoban, a Malo misto napala dica ka jata skakavac. Zapoĉesali su i skulu i dom kulture, razapeli puste šatore. Od nji smokvu nisu moga ubrat, a grozd bi nesta sa trsa ĉin bi se na njemu tri zrna zarumenila.

Za niki polovni mercedes, koji su nediju dan vo-zili presjednik, a nediju sekretar, najveća zgrada na rivi afitana je Domu slipi.

Ako bi koji furešt i zaluta u Malo misto, samo bi prispava u stari otel koji je osta isti ka u vrime Roţina kaţina.

Roko se ĉilo to lito kara sa presjednikon i sekre-taron i svaku malo jin mava ostavkon. Prošlo je vri-me, vika je Roko, kad ste govorili: višje vridi fumar "Jugovinila" vengo ĉila poljoprivreda i ribaršĉina.

Misto nazaduje, mladost biţi i jedino ufanje osta je turizam. Ali ne ovo beteţni i ditinjasti, koji vonja kapulon i marmeladon. Mi ĉistimo šporkicu

za dicon, drugi zgrćedu dolore. A ĉin bi šupirali dicu i bolesnike, špine bi se otvorile i krediti bi procurili. Ol to, oli se raspast - trećeg izlaza nima. I zapritija je da će poć u Njemaĉku za konobara, a presjednik neka jopet otvori brijaĉnicu, sekretar postolarsku butigu.

Kad je mercedes osvanuja probuţani gum, a zidi kuć pokriveni parolan: - Vanka dica! Oćemo zdrave goste! - vrag je odnija šalu.

o o o

Lito godine tisućudevetstošezdesetiosme poĉelo je najvećon fešton. "Na ponos i diku ĉile Dalmacije" otvorenje novi otel i pale su velike beside. Ime in-ţenjera su u govorima spominjali uz imena Buvine, Jurja Dalmatinca, fikali su i Meštrovića, a diretur banke koja je dala pineze ispa je mecena veći od Štrosmajera. Vrpca koja se prisikla na vratima otela dilila se ka relikvija. Poslin govori nastavili su obidon, a završili s vatrometon i roketan, ilumina-cijon luke, defilejon brodi i pleson do zore. Na kraju fešte Roko je osta spavat u novi otel s AnĊelijon koja se tomen protivila, ali Roko je uvirija daje boje da ga oni prvi blagoslovidu nego koji furešt.

Te godine uţeţin Vele Gospe ĉila Evropa ka da se priselila u naše Malo misto. Furešti svit razbija je lipu dosadu i mirni ţivot Maloga mista. Turisti su sve pritvorili u ludnicu, a svi mištani ka da su postali konobari, pa si samo ĉuja; bitešen, tan-kešen, silvuple, vulevu, tenkju, dujušpik, prego, gracije. Izvolite, komodajte se, eto van kondut, eto kuţina, eto soba, kvadri pokojnoga oca i matere, govorili su mišćani i noću slušali kako iz njijove sobe pod fureštiman škripi posteja na kojoj su se rodili. Svi ka da su poĉeli sliĉit na furešte samo


jin još pige nisu došle po obraziman, sve je smrdilo po kremi i mušću. Veliki se napridak vidija, misto se ni moglo više pripoznat, gradilo se otele, kuće, vikendice, restauracije, asfaltiralo se, cimentava-lo, nosilo se u kuću tapete, mobilju, ingleške kon-dute, televizije, friţidere, makinje za pranje rubja i sve moguće aparate ovega svita i jedino još ĉa je falilo to je bila eletriĉna stolica. Motorini su bordi-ţavali, a ni bilo više mista u luci za jahte i jedrilice. Ribari su bacili mriţe i pustili bitls frizure.

U modernoj i luksuznoj kancelariji novoga ote-la, za velikin stolon, na kojemu su bila tri telefona, sedija je Roko i gleda svoj dnevni raspored u ko-ţnaton notesu. Na podu je bija debeli perzijaner, anfore na stalcima u kantunima, police s libriman i moderni bar sa stranin pićiman. Niko liko mo-dernistiĉkih slikarij visilo je po zidoviman. Prid njin na stolu nalazila se škatula strani španjuleti. Desno od Roka bija je veliki globus i maketa otela-nebodera ĉa je bija u gradnji.

Roko je na sebi jema fini lagani ingleški veštit koji mu je sta ka saliven: parija je ka da je izaša iz modnog ţurnala. Kroz debele, malo razmaknute koltrine puca je vidik na more s otociman i valama. Roko je upra prston u botun koji je bija spojen sa stolon tajnice. Ona se odmar ukazala na vratiman. Bila je to lipa plavuša od trijest godin, vidilo se da govori sve jezike na svitu, njegovana, namazana. Jemalaje mini suknju.

- Pošaji mi onega konobara i usput neka donese kafu!

Tajnica se nasmišila, kimnula glavon i odma iza-šla. Po naĉinu na koji je to uĉinila, vidilo se da je iz gornji, finiji kraji. Roko je lista notes uvezan u koţu i

crljenin lapišen pocrtava vaţnije sastanke. Zakuca je konobar i uša, noseć na pladnju dţezvu s kafon.

- Izvolite, druţe direktore - reĉe mladi konobar i stavi kafu na stol.

- Ajde, govori! - reĉe Roko vadeći dugi strani španjulet.

Konobar mu je spretno prinija fajericu. Roko odbije dva dima i pogleda u zgodnog ricastog momka.

- Kakvi je to bija skandal? Ko je bila? Njemica? - ŠveĊanka. - I ĉa si je tija silovat? - Ma kakvi, druţe direktore, ona je na me nava

lila. Oslipija ako nije. - Kriv si bez obzira od koga je došla inicijativa. - Ali ja san muško, druţe direktore. Kako ću

reć: neću!?

- Konobar nije ni muško ni ţensko, nego kono bar, razumiš li? - reĉe Roko strogo, a zatin pridoda smijuckajuć se: - Mali, potirat ću te s posla! Ma vidi ti pivca!

- A ko ne bi doša u napast? Vi me uškopite oli ja mogu omar poć svuć bluzu i prominit zanat.

- Nemoj, ti moš izać dobar konobar, ali pamet u glavu, pazi se. I kako moš bit tako glup da te nje zin muţ uvati na dilu?

- Bija je pijan ka sipa, pa san raĉuna da nima straja, ali se stvorija iznad mene ka da je iz zemje izaša.

- Jesu li napustili otel? - Jesu, ali ona me ostavila pismo i piše da će

doć na lito bez muţa, s prijatejicon. - Ajde, ovi put će ti proć lišo, ali drugi se pazi.

Moš poć - strogo će Roko i upre prston u botun.


Konobar se zafalija i izaša, a tajnica se pojavila na vratiman.

- Devet je uri, a još nišan primija izvještaje. Kakvo je ovo poslovanje? Koliko san puti reka, u devet svi izvještaji moradu bit na stolu. Obavisti šefove otela: u deset uri svi u moju sobu.

- Oprostite, ali u deset već imate zakazan sasta nak s projektantom.

- Onda u deset i po. - Tada imate dogovor radi otkupa zemljišta. - Oštija, onda u jedanajst. - U jedanaest vam dolaze predstavnici agencija. - Onda u ponoća, u bot, u dva, najdi buţu - po

vika Roko, jideći se. - Mnogo radite, direktore, morate se više odmarati. - Odmarat se? A da me nima dva dana, sve bi

ovo vrag odnija. Ali odmorit ćemo se, divojko, ja i ti, pošteno ćemo se odmorit. Ove zime gremo uĉi nit Ċir po Evropi - reĉe Roko, ustajuć i dolazeći do ponistre di je raširija koltrine. - Gledaj, Evropu smo doveli u Malo misto, pa miritamo malo i mi prošetat po Evropi. Ĉa ti govoriš?

- Slaţem se, direktore - zasmijuckala se tajnica i oborila oĉi.

Zaĉulo se kucanje s vrata. Ušla je Roţa stavja-juć izvještaj na stol.

- Evo izvještaja, direktore - rekla je Roţa i omi- rila tajnicu pogledon. - Stiga je brzojav iz Rima. Traţidu još trideset posteji. Ĉa ćemo javit?

- Javi da je sve u redu. - Ali nima, sve je rezervirano. - Storniraj Austrijancima. - Ne more, ţalit će se. - Moredu se ţalit Franji Josipu. Ĉa je, ĉa je još

novo? - pita je Roko, videći da Roţa ne odlazi.

- Ţali se vodiĉ ingleške grupe daje slab doruĉak. - Daj mu bocu viskija. - Davala san mu, pa neće da primi. - Daj mu dvi i primit će - namigne Roko Roţi koja

se nasmijala i otišla. Roko pogleda u tajnicu koja je koketno stajala

kraj globusa i makete otela u izgradnji. - Slušaj, curo, sad će doć sekretar i presjednik.

Pazi da sve bude kako smo se dogovorili! Neka ĉe- kadu sve do granice strpjenja, jesi li razumila? Mo raš ji inšempjat, frapirat, da ništa ne razumidu.

- Ne treba meni dva puta ponavljat, direktore - rekla je tajnica i napućila usne.

Tajnica je u svojoj kancelariji tipkala na ma-kinji, a presjednik i sekretar su sedili na dvi je-dnostavne kancelarijske katrige. Sekretar je ĉita novinu, a presjednik nervozno tuka prstiman po stoliću. Iz škatule na stoliću vadija je novi španju-let. Zazvonija je telefon, tajnica je digla slušalicu i ispod oka pogledala presjednika.

- Halo, halo! Vi ste, gospodine doktore? Dobar dan! Vrijeme je sunĉano, prekrasno. A kod vas kiša? Odmah ću vas spojiti s direktorom, oĉeki vao je vaš poziv - cvrkutala je tajnica pribacujući telefon.

Sekretar i presjednik su se pogledali. Tajnica je nastavila tipkat.

- Ma ĉa je on, koji je on govnar da ja moran ovo liko ĉekat? - poluglasno je reka presjednik i nageja se sekretaru.

Sekretar je prosa prston priko ust i uĉinija mu mot na tajnicu.

- Neka ĉuje. Da je presjednik republike, ne bi nas pušta ovoliko ĉekat - ţivcira se presjednik.


- Vidiš da jema posla - reĉe sekretar, a onda se obratija tajnici. - Jelte, drugarice, ko je kod njega?

- Projektanti - reĉe tajnica i ponovo se zaĉuje zvrndanje telefona.

- Halo, Beograd! Vi ste, druţe direktore? Od jutros sam nazivala, ali nisam mogla dobiti liniju. Odobrena su sredstva, kaţete? Tri milijarde! Spojit ću vas s drugom direktorom - jopet je tajnica priba- cila telefon i ponovo nastavila tipkat na makinju.

- Ĉuješ li, tri mijarde? - zinija sekretar. - Tri mijarde bogov, meni je dodijalo. Jesan li ti

govorija da ga triba potirat?! Sad ĉekaj tot ka mona dok se gospodin direktor umilostivi da te primi.

- Tebi još ne gre u glavu da je inicijativa prišla u ruke privrede. Novinari su pri dolazili k nan, a sad se vrtidu oko njega, jer u njega su šoldi, pre- sjedniĉe.

- Daje jin mukte lokat i ţderat, eto ĉa je, pa ga u nebo diţu. Višje mu je intervjua izašlo u novine nego ministru vanjski poslov. Govorin ja tebi, po tirat ga triba - pinija je presjednik jalno.

- Neće bit baš lako. Kolektiv je uz njega. - Ma ti ga braniš ka da si... - Ĉa ja jeman s njin? Samo mu triba priznat da

je spretan, poslovan - jednako mirno je govorija sekretar. Otvorila su se vrata Rokove kancelarije, ispratija je glavnog inţenjera projektanta i rukova se s njin. Onda je ugleda sekretara i presjednika.

- A je li vi dva dugo ĉekate, a? Skuţajte, drugo vi, ali posla je priko glave. Niman minut vrimena. Dajte, ulizite, komodajte se - pokaziva jin je Roko na vrata svoje sobe.

Oba su ušla bez riĉi i ogledavali se po sobi. Roko je iša prema baru i primeća po ĉašan.

- Izvolite šest! Ĉa biste popili? Malo viskija oli konjak? Koji ćete? Martel, Napoleon?

- Svejedno - smantano će sekretar. - Kušajte oba, pa koji van je draţi - inzistira je

Roko i stavija isprid nji na stolić dvi boce i ĉaše. Ponudijaji je i sa stranin španjuletima. Presjednik je odbija i otrovno ga zapita je li mu kredu drago- cino vrime. Roko se nasmija, pogleda u leroj na ruci i odgovorija da ni priša, jerbo je ostavija po ure vrimena za stare prijateje. Nalija jin je ĉaše i kucnuli su se.

- Ti boga, ĉa je dobar ovi konjak - reka je se kretar.

- Daklen, Roko - poĉeja je presjednik - ti znaš u kojen je škripcu Mjesna zajednica. Spomenik palin borciman misto deset planirani košta je dva deset miljuni, Ċardin oko spomenika...

Na stolu je zazvoni jedan od tri telefona i Roko je podiga slušalicu srednjega.

- Skuţaj, presjedniĉe! Halo, halo! Ver ist hir, javol, javol, hir Klajne-dorf. Direktor Roko auf aparaten. Roko šprehen - govorija je Roko i pokrija jedan tren rukon slušalicu. - Ti boga, zove Ro- terdam, a ĉuje se ka daje u drugu sobu - skinija je ruku sa slušalice. - Guten tag, her direktor, nle grise ire gnedige frau. Tanke, tanke. Majne AnĊa zer gut...

- Ĉuješ li ga, presjedniĉe, mlije njemaĉki ka rvaski - iskreno se zadivija sekretar.

- Je, guštan ga slušat. Ti gospu kamarjersku, lupešku! - iscidija tiho presjednik malo svoje ţuĉi.

Roko je ĉinija fintu da govori, a ĉita je unaprid fonetski napisan tekst u svon dnevniku na stolu.


- Ma natirlih, her direktor. Draj und drajsig beten, cvajte kategori. Fir nle sezone - nasmija se Roko. - Ales nudist, bravo! Vir haben grose re zervat fir nudisten. Ajne šene insel... Ja, ja, niks, nain, her direktor - Roko uĉini mot sekretaru i presjedniku da pijedu. - Das ih must šrajben: fon finfcig august bis fmfcig november - zaklonivši slušalicu, Roko jopet da znak ovoj dvojici da pije du. - Drinkenzi, odnosno ĉa ne pijete vi dva? Najn, najn, ih šprih majne kamaraten. Hir ist unsere burgmajster und kamaraten sekretar von partija.

- Ma ĉa nas mišaš, ĉoviĉe? - zaĉudija se sekre tar kojemu je bilo neugodno.

- Pita me koje s menon. Aufidersen, her direktor! - umorno Roko spusti slušalicu. - Uvik je ovako, po ĉili dan telefoni, sastanci, brzojavi, bankari, inţinje- ri, krediti, kamate, devize, inflacije, devalvacije. Ne znan višje di mije glava. A di smo ono stali?

- Mjesnoj zajednici blokiranje raĉun. Pridana je sudu. Radovi na skuli su zapoĉeti pa obustavjeni. Ne naĊemo li ti prokleti trijest miljuni, moremo Zajednicu smista. raspustit...

Zvonjava telefona jopet je prikinila presjednika. Nervoţasto je pogleda u telefon.

- Ko je sad? Alo, Milano! Si, si, parla, sinjor di- retore. A voi siete, kavaljere. Bon Ċorno! Si kapiše, tuto ţe jin ordine. In penso per lei. Voštri klijenti sono sempre al primo posto. Ariverano kol ĉarter? Senca dubio, kavaljere...

- Ti gospu, govori taljanski ka naš likar, ma di je brţe nauĉija!? - divija se i ĉudija sekretar.

- Vraţju je mater nauĉija! Ka i svaki kamarjer, govori od svakog jezika deset besid - pušta je otrov presjednik.

- Arivederĉi, kavaljere, gracije! Saluti ala vostra sinjora - spustija je Roko slušalicu i jušto tada zazvonija je drugi telefon.

Roko uzdane umorno i podigne slušalicu. - Alo, je, ovod direktor. A vi ste, druţe direktore.

Da, dobro ste ĉuli, informacije su taĉne, u pitanju je otel od tri mijarde dinari. "A" kategorije. Ma ka kvi, raspisat ćemo natjeĉaj! Ne triba van dolazit. Jemamo ponude iz Splita, Jubjane, Sarajeva. Ko bude jeftiniji. Da, da, doviĊenja - spusti Roko slu šalicu.

Deboto neĉujno ušla je tajnica. - Došao je onaj novinar iz Beograda - reĉe ona.

Roko je otpremija s riĉima da ga ne moţe primit sad, nego veĉeras.

- Di smo ono stali, drugovi? - rasijano upita Roko kad je tajnica izašla.

Natoĉija je ĉaše. - Ma nismo ni zapoĉeli, ĉoviĉe, nego da ti ne

zajebaješ nas, a mi tebe, reci moţeš li oli ne moš pribacit tih trijest miljuni?

- Trijest miljuni! - ponovija Roko. Jopet je poĉeja zvonit telefon i jopet se Roko po-

ţurija do stola. - Alo, ti boga, pa baš sada mora i Pariz zvat. O,

bon ţur, mesije direter. Keske si di nuvo? Ti bien... ma votr mone e devalve. Pur la turist francez nu devon forme 1 nuvo aranţman. No no, se impo- sibl, orevoar! - spustija Roko slušalicu i krenija oko stola presjednika i sekretara. - Boga ćaćina i materina, munita jin je pala, a oni oćedu istu ĉinu. Ĉa mislidu na naše spale popravjat svoju muni- tu?! Daklen, trijest miljuni, je li? Onda ja nišan dobro ĉuja kad smo zanji put govorili.


- A koliko bi ti moga dat? - upita sekretar gu beći nadu.

- Već san da nalog da se pribaci pedeset miljuni. - Pedeset!? - skoĉija je presjednik ka da su ga

uboli šilon. Ni moga virovat svojin ušiman. - Ali ćeš mi, presjednik, ustupit one općinske

zemje iza kupališta, i da znaš: neću privatni sektor u Malome mistu. Nikome ne smiš dat dozvolu.

- Ĉa san ti reka, drug je Roko. Nima ga na svitu - reĉe sekretar i podiţe ĉašicu.

- Ja san uvik za suradnju, jerbo pametnon su- radnjon moremo ĉuda uĉinit. Sve ĉa triba Malon mistu - tot san. Ako investiramo u otele mijarde, ĉa je to pedeset miljuni za Zajednicu - govorija je Roko diţući se.

Izašli su kroz tajniĉinu sobu, pratija ji je velikin otelskin holon i spušta se s njiman lifton.

- Znaš, tribalo bi da kupiš još tri oli ĉetri slike onog našeg mladog slikara. Otac mu je još uvik uticajna liĉnost i ko zna ĉa nan sve more tribat

- iskoristija je presjednik momenat. - Štuf san ja njegovi slik. Lani san mu kupija

šest i evo mu svi šest nazad neka mi da pedeset ijad dinari. Ti gospu, koja je to sad moda? Dica ru kovodioci postaju umitnici, neš ti, pusti bradicu, vazme pinel i maţe, a ti kupuj. Bogami, neću. Moj prvi kuvar jema osandeset ijad plaće na misec, a ja ću njemu davat svake godine miljune za te por- karije - zapalija se Roko izlazeći iz lifta.

- Roko, nezgodno ga je odbit. Barenko dvi slike - zauzeja se i sekretar.

- Ma njanci ĉut! Ti to, sekretaru, obisi u komi tet, a ja u otel neću. Koliko nan je samo pinez izija za spomenik palin borciman. Bidni pali borci, ka

daje malo ĉa su mrtvi, pa još moradu jemat i gru-be spomenike - nije popušta Roko i kad su izašli na mramorne skaline otela pozdravlja se s njiman. Upravo je nailazija vodiĉ koji je ti posal radija liti honorarno, a inaĉe je bija profešur u školi.

- Zdravi bili, šjor profešur! Vi ste juĉer vodili onu grupu Njemac?

- Jesan. - Pa je li moguće da ste onako falili? Ĉa ste rekli

za one kuće iza crikve, ko ji je uţga? - Reka san da su ji uţgali Njemci na povlaĉenju. - Njemcima reć da su uţgali Njemci? - Ali to je povijesna istina. - Vi ste lud ĉovik - povika je Roko. - Ma koja po

vijesna istina! Kad vodite Njemce, onda su Taljanci zapalili, a kad vodite Taljance, recite da su Njemci, ko će drugi - svitova ga Roko i pogledava na otel- sku teracu ritke goste ispod suncobrani koji još nisu otišli na kupanje.

o o o

Veĉer je bila tepla i vedra ka cakal. Na velikoj otelskoj teraci svirala je plesna muzika. Na platou nikoliko parov balalo je najmodernije bale, sve sami furešti. Mirko, koji je posta likar, bala je sa svojon ribarušon u ritmu. Okolo se za stoliman ve-ĉeravalo, konobari su posluţivali. Likar s Bepinon sedija je za stolon jidan, jerbo je po ure zva kono-bara, a nikor se nije odazva niti dolazija. Jidan, gleda je Mirka kako bala, govoreć da ĉini arlekina od seba onako skaĉući ka šimija i savijajući se ka zmija.

- Je li balarin oli dotur? Koji će bolesnik njemu virovat kad ga vidi onakega? Ĉa jema balat, ka da je ni povalija? - grinta je likar.


Napokon je doša konobar i, poslin svaĊe s njin, likar je naruĉija veĉeru. S drugog kraja terace došli su Roko i AnĊa. Konobari su se raštrkali i ĉinili jin mista. AnĊa je bila moderno obuĉena u svitle široke svilene gaće, a Roko u bilon laganon litnjen ve-štitu. Kad je konobar posluţija likarev stol, Mirko je prikinija balanje. Ĉin su svo ĉetvoro zapoĉeli jist, jedan konobar vas uzbuĊen dotrka je priko terace, doša je do Rokovog stola i šapnija mu ništo na uvo. Roko se diga ka oparen i priša likarevon stolu.

- Jednome fureštu je zlo. Dojdite brzo, doture, brzo!

- Ti boga, ka da je meni dobro. Per la madona, jesi li ti lud, Roko? Dvi ure ĉekan ka pas i jušto kad san poĉeja jist, a ti: trĉi brzo. Neću trkat.

- A ĉa je, Roko, di ti je dobra veĉer? - prikorila ga Bepina.

- Skuţajte, šjora Bepina. Ne ĉini škerce, doture, jema bit daje i umra. Našli su ga konobari u sobi na podu.

Likar se trgnija i ferma jist, omar se diga i obri-sa tavajolon usta.

- Ajde i ti, Mirko, da vidimo ĉa je to. Sva trojica su brzo otišla priko terace u lift, a Bepi-

na i Mirkova cura ostale su same za stolon. Bepina je isto tako pristala jist, ali je mala jila naprid i nutkala Bepinu da će jon se oladit spiza. Muzika je svirala, parovi se vrtili ka trotuli. Bepina je jušto poĉela ispi-tivat malu o Mirku, kad jin se pridruţila i AnĊa za kojon je skoĉija konobar, prinoseći jon katrigu.

- Ĉa ste lipo obuĉeni, guštan vas gledat. Di ste ti konplet kupili? - pitala je Bepina AnĊu.

- U Italiju. Svu moju garderobu ja nabavljan u inozemstvo. Nima, drugarice Bepina, po našin butigan ništa, samo štrace.

- Jemate prav, ka ţena od svita. Samo najde se i u našin butigan. Evo ja ne kupujen u inozemstvo, a fala bogu, nišan u štrace - botuniţaje Bepina.

- Morat ćete i vi doć s nan kad ja i Roko skokne- mo do Italije, pa da vidite tamo butigi.

- A kako se vi tamo snajdete, ko van prevodi? - Moj Roko parla taljanski ki vaš dotur - iscerila

se AnĊa. - Bit će i boje - promrsila Bepina. Roko, Mirko i likar vraćali su se preko terace ka

pokisli. - Mrtav je, inkolpalo ga- uĉinija Roko mot na

srce. - Nosi ovo ća sa stola! - viknija je likar konobaru. Bepina je odma protestirala na likara da se nije

okusija, ali likar je naruĉija samo konjak. Mirko svoju pjatancu nije da odnit, nego je poĉeja jist.

- A koliko je pokojnome godin? -pitala je Bepina. - Bit će pedesetipet i šest godin - reĉe Roko. - A jeste li javili njegoviman? - kurjoţasto će ona. - Ne triba javjat, doša je sa ţenon i ćeron.

- Bit ĉedu se rastuţile, bidne. A oćedu li ga prinit u njegovu zemju?

- Ĉa ĉedu poć trošit? Ovod ĉedu ga zakopat. Nima kod nji afani i naricanja, plaĉu tiho.

- I sutra ćedu se, bidne, same vratit - zamislila se Bepina.

- Ma ne vraćadu se, ostaju. Uplatile su litovanje unaprid i nećedu sad jemat duplu šćetu. Triba pri znat da su već naruĉile crne kostime za kupanje - go- vorijaje Roko pripaljujuć dugi strani španjulet.

- Ola te korote! - zinula je Bepina. Popivši konjak, likar se diga od stola. Mirkova

cura gurnila nogon Mirka, dajući mu znak da gre-


du balat. Svi su se digli od stola: likar, Bepina, Roko i AnĊa odlazili su priko terace i spuštali se niz široke skaline put parkirališta tonobili, a Mir-ko i divojka utopili se meju plesaĉe.

- Ajmo, doture, do mene, stat ćemo samo po ure

- navaljiva je Roko. - Vidit ćete, drugarice Bepina, sve je po moj on

ideji. Ja san davala diretive inţenjeru kako će uĉi nit nacrte - guštala je AnĊa.

Likar je uliza u Rokov tonobil i seja naprid, a ţenske odizad. Bepina se zlamenovala.

- Samo pametno, Roko, nemoj nas privalit - pri- poruĉivalaje Bepina.

- Ne bojte se, šjora Bepina, ja vozin oprezno

- reĉe Roko, okrićući tonobil u rikverc. Priko rive je pojurija punon brzinon. - Je, ĉula san, i nikidan si pa u fošu. A ništa ti

se na autu ne vidi? - Kako će se vidit kad san vozija auto od podu

zeća?! Ali ne bojte se, jerbo je to di vi sedite najsi gurnije misto - umiriva je Roko.

- A di je najopasnije? - Do šofera, di sidi dotur - rekla je AnĊa. - Brzo, Roko, stani! Stani, iskoĉit ću! - uzrujala

se Bepina. - Ja ću šest naprid, a ti, LuiĊi, na moje misto.

- Vozi, Roko, a ti muĉi, jerbo ću te bacit iz tonobila na glavu vanka! Ona će meni vazest najopa snije misto!? - zagraja je likar.

Tonobil se zaustavija prid velikon lipon bilon vi-lon u vali koja je bila sva u zelenilu. Uz mali mulet bija je vezan motorin. Bepina je malo zlobno pri-znala da jin je puno ovod lipo, daje mirno i samo se cvrĉci ĉujedu kako grataju. AnĊa jon je tuma-

ĉila da su zato i gradili da budedu u miru, jerbo njezin Roko nije volija da mu šuškaju nad glavon.

- A ĉa ti je ovod doli u prizemju? - upita je likar. - Ova vrata su od garaţa za dva auta, a ova dru

ga od hangara za brod - pokaziva je Roko. - Jopet si jednu stvar zaboravija. A di ćeš drţat

reoplan? - Dostaje i helikopter - nasmija se Roko. Vila je bila prostrana, moderna, malo suviše

nakinĊurena s elementiman kiĉa. AnĊa je otvorila vrata i Bepina se zaustavila u prisoblju, znatiţelj-no je i pomalo zlobno gledala uokolo.

- Asti, ĉa je lipo! Pogledaj, LuiĊi, ovo je ka u teatar - govorila Bepina i kucnula rukon po zidu. - A kakvi su ovi zidi, ovo ni pitura? A vidi lustere, LuiĊi, a vidi zrcalo.

- To je specijalna roba iz Japana, to je moj Roko dobavija priko veza u Njemaĉkoj. Sva staklarija je iz Kolandije, je li, Roko?

- Per la madona, Roko, oklen ti ovo? Iz neba!? Ol te pape bija Rokfeler? Ovo ja nišan u ţivotu vidija - ĉudija se likar, ali nije pozelenija: bija je bez trunke zavisti.

- Ovo van je kuţina. Tavele i svi aparati su iz Italije. A ovo ovod van je soba za sluškinju. Ona je odiljena, jema i svoj zahod da se s nama ne miša... - tumaĉila je AnĊa Bepini.

- A jemate li sluškinju? - prikinila je Bepina. -Traţin, ali teško je danas doć do sluškinje. Sve

se, moja drugarice, danas pogospodilo. Niko neće u sluškinje.

- Je, to jemate prav, a ĉa ne dovedete koju rodi cu iz sela? - lukavo Bepina namistila AnĊi trapulu u koju je ova nepromišljeno uletila.


- Pisala san već jednoj... - sitila se AnĊa i ugrizla za jezik zaraj tega ĉa jon se svićica kasno upalila. - I znate ĉa su mi odgovorili? Da naĊen za sluški nju koju gospoju iz grada - osvetila se AnĊa.

Roko je odveja likara u radnu sobu. - Ovod ja poslin obida ĉitan novine, pijuckan,

odmaran se, mislin, stvaran ideje. - A di su ti oni pusti libri? - pita je likar. - Ĉa će ti, doture, libri?! Ĉovik ĉita, ĉita i oćora-

vi, a drugi nikad ne ĉita i svuda je stiman, viĊen, ĉašćen, jema dobru plaću, nikome nije sumjiv jerbo ne ĉita, nije zaraţen stranin uticajiman. Kad je svršija rat, jema san prilike dobit stipendiju i štu- dirat za profešura, likara, ekonomistu, pravnika. Bogati, ka da san lud, svršiš škule i više nisi revo lucionarni kadar. Nego, ostavimo mi tu filozofiju. Ĉa bi ti, doture, tija popit? - Roko je otvorija bar pun raznovrsni strani pića.

- Jemaš li francuske šampanje? - Da jeman li? I uz nju malo ruskoga kavijara.

Tot ti se kapitalizam i socijalizam najboje slaţedu - zasmija se Roko.

AnĊa je pokazivala Bepini diĉje sobe i tinel. Bepina ka da je zaslipila i nije znala di će gledat. AnĊa je iz jedne diĉje sobe Ċonila veliku pupu i na-vila, pupa je pred zapripaštenom Bepinon poĉela koracat i pivat niku francusku pismicu.

- Ovo se moraš najeţit. Prosti boţe, ka daje pra vo dite. Višje i ne triba ĉinit dicu, dostaje kupovat pupe - zgranila se Bepina.

Ulizla je s AnĊon u radnu sobu di je Roko jušto otvara šampanju, a dotur je pomalo kuša kavijar.

- A vi se dva sladite, ne biste se nan ni javili

- reĉe Bepina.

Šampanja je pukla i Roko prvu ĉašu nalije Be-pini, a zatin ostalin.

- Mogli bi nazdravit, an Roko, i našoj radniĉkoj klasi. Vidi ĉa ĉini rad! Oćemo li zapivat onu našu: "Da nan ţivi, ţivi rad"? - smij a se likar, kucajući se.

Likar, raspoloţen, poveja, a Roko i AnĊa priva-tili pismu.

o o o

Likar i Bepina legli su u posteju i on se odma privatija svoga Dantea, poĉeja mrmjat stihove, a Bepina leţala na boku, okrenula se njemu i samo ga gledala. Tila je s njin razgovarat, ali se nije usuĊivala prikinit ga u ĉitanju. Likar je to ćutija i svaku malo priletija bi nervoţastin pogledon po Bepini. Smetalo ga je ĉa ga ona gleda, pa se naglo okrenija na drugu stranu i nastavija ĉitat. Vanka je bila prava litnja noć, ponistra je bila poluotvo-rena. U jednon momentu likar se naglo okrene i uvati Bepinu kako u njega bulji.

- Ĉa me gledaš? - Tako, ne spava mi se. - Ĉa ćeš gledat, bogati, pusti me ĉitat. - Ĉitaj, oli ti ja ĉa govorin. - Smetaš mi, okreni se na svoju stranu. Bepina se poslušno okrenila, a on jopet nastavi-

ja ĉitat. Jopet se nervoţasto maka i pogleda je, pa nastavija ĉitat, a Bepina glasno uzdanula.

- Koja ti je gospe noćas, ĉa sad uzdišeš? - Ne smin, bidna, gledat, ne smin uzdanut, a

brzo neću smit ni disat. On nije odgovorija, nego se promeškoljija i

nastavija ĉitat. Kroz ponistru su dopirali nejasni glasovi prolaznika, furešte riĉi. Iz daleka se ĉula moderna muzika s plesne terace otela.


- Je li, LuiĊi? - Muĉi, Bepina, pusti me ĉitat. - Ma tila san te samo pitat jesi li dobija popodne

koju partiju na balote, ol si izgubija? - sitila se Be pina kako će LuiĊa navest na razgovor.

I naravski, on je omar ostavija Dantea. - Ma di ću ja izgubit, ţeno boţja, sve san tuka.

Ţboćava san jednu balotu za drugon, bilo je divota gledat. Jopet san u veliku formu. Znaš li da su mi niki furešti poĉeli pleskat?

- Ajde, pleskali su ti? - Jesu, majke mi boţje, tuka san ka iz topa. - A je li, LuiĊi, kad ćeš me višje odvest prid

oltar? Pri će Mirko oţenit onu peškarušu nego ti mene - zaskoĉila je Bepina.

- Ti boga! LuiĊi, LuiĊi, baš si inšempjan, ostarija si, a pameti nisi steka. I ĉudin se ja ĉa ona mene pita o balotan. Kako san jon pa na baketinu! - pri- korava je sam sebe i jopet se privatija knjige.

- A znaš li, LuiĊi, da se moja vinĉana vesta sva isfrolala? Izile su je gagrice i moran kupit novu.

- Uzmi pineze i kupi, oli ti ja branin. - Ja bi tila kupit vanka u inozemstvo. Gredu

AnĊa i Roko u Italiju tonobilon, pa zovu i nas dva da gremo skupa.

- Jesi li ti luda, Bepina!? Moredu poć k vragu oni i inozemstvo - poĉeja se jidit likar.

- Ma samo do Trsta, LuiĊi. Ja nikad nišan bila vanka. A ti bi moga poć po knjiţaran, moreš nać koji libar ĉa tebe interesira.

- To bi se moglo - poĉeša se likar po glavi po- puštajuć - ali ko će dat devize? Kako ću poć s onu šporku dvajst-trijest dolori ĉa ji daje banka? Oli ću ja poć švercat i sakrivat pineze da me carinici viţitaju?

- Roko će sve uredit. Njemu ćeš dat ovod dinare, a on tamo jema liri koliko oćeš. A da onda sko- knemo do Padove, vidit di si ti uĉija? - lukavo ga Bepina pogodila u ţivac.

- Padova? Padova di mia Ċoventu? Lo studen te di Padova? A sad muĉi, Bepina, da nisi višje progovorila. Jesi ĉula - reĉe likar i ponovo vazme knjigu.

Poĉeja je, mrmjajuć ĉitat, a Bepinu uvatija san. Misal o Padovi poĉela je kopkat u njemu, pa je brzo umuka, okrenija se Bepini i gurnija je nogon.

- Neš spavat, kad si mene uzbudila, sad ćeš i ti stat budna - dišpetoţasto će likar. - Padova? Ona kafana Pedrovi, je li još otvorena? Lipo bi bilo malo šest i jist one fine Ċelate.

Bepina je rastvorila oĉi, sva je sinila, pridigla se na kušin.

- Roko će dat lire, koliko ti god triba. On jema tamo veze - ubacila je Bepina.

- Lupeţ Roko, nikor mu ne more stat na kraj. A dobar je isto, znaš, boje daje on nego ko drugi.

- A jesi mu, LuiĊi, vidija kuću ka Holivud. Oklen mu samo ti pusti pinezi?

- Špara je, ona jema veliku penziju, on lipu plaću, oba su digli zajam, dalo jin je ništo poduzeće...

- I sa svin tin, moj LuiĊi, ne bi on moga zgradit kućicu za pasa, a nekmoli onu viletinu.

- Muĉi, Bepina, nisi ti komešjun za ispitivanje imovine.

- Neš ti njijovi komešjuni. Radili su tri dana i ĉin su poĉeli barkat, omar su se raspali.

- Zato je boje i tebi ne barkat, da se i ti ne bi ra spala - reĉe likar, vatajući libar. - Pusti me ĉitat.

- Laku noć, LuiĊi. - Spavaj, Bepina.


VELIKO PUTOVANJE

Došla je i jesen, tuţna dalmatinska jesen s gnjilin juţinan i kišan, kad i zanji furešti partije-du, oteli se zatvaradu, a metijavi ĉinidu konte za konaĉnu veliku partencu. Starci okrićedu glave od ĉenpresi grobja i, da ne kupidu vlagu, stojidu doma i brojidu kapje kiše na mutnima staklima ponistar.

Grmilo je i šivalo, kiša je lila ka iz kabla toga jutra kad su nakon veliki pripremi Roko i AnĊa, likar i Bepina krenuli za Trst. Ukrcali su tonobil u trajekt i njanci minut nisu tili gubit u Split. Roko je raspalija po magistrali i falija se da ji vozi ka u reoplan.

- Polagje, Roko - molila je cilin puten Bepina, puna straja ne za se vengo za svoga LuiĊa koji je jopet sedija na najopasnije misto do šofera.

Višje u šali nego naozbij, Roko je strašija Bepi-nu sa granicon i carinicima koji sumjive putnike znadu svuć do gola.

- Pa bi moj LuiĊi pustija da mene svuĉijedu? - planila je Bepina i zagrlila likara traţeći zaštitu.

- Bogati, Bepinu do gola, da ĉini striptiz carini cima, a ne bi jin ja ĉilu granicu razbija u komadiće! - odigra je likar scenu koju je Bepina i oĉekivala.

Dva puta su fermali po oštarijan da se malo okripidu i kasno u noć našli se na granici kod Seţane. Pasoške formalnosti su brzo obavjene, a onda je doša carinik i osvitlija ji lampadinon. Be-pina je protrnila o straja.

- Imate li novaca? - ne udunja carinik lampadinu. - Samo po pet ijad! - mirno će Roko. Snop svitlosti zaigra na zbunjenon, deformira-

non licu Bepine. - A vi? - strogo će carinik. - A ko će meni dat, šjor moj? - protrnula je Bepina. - Gdje su vam lire? - A koje lire? - One koje ste digli na pasoš? - Niman ja njanci

elera. - Morate imati dvadeset hiljada lira! - Niman ja,

šjor. - To moraš jemat u pasoš - javi se likar drćući

od jida. - A nije mi Roko reka da sve sakrijen? - bubne

Bepina. - Ma ne te lire ĉa smo digli na banku! - uţga se

likar. - Oli nisi ĉuja kad je reka: sve sakriti? - za ĉudila se Bepina.

Grickajuć brk, Roko se smijucka, ali je i pozele-nija od jida.

- A gdje su vam te lire? -javio se carinik. - Evo, ovod u postol - reĉe Bepina, priginjuć se

i vadeći ih iz postola. - Evo ji, nemojte mi, molin vas, ovo vazest, ovo mije za kupit vestu. Znate, ja i LuiĊi se brzo vinĉajemo. Gotovo je.


- Drago mi je, ĉestitam. Skinite i drugu cipelu

- suvo reĉe carinik, a potom odmiravajuć Roka za timunon tonobila, upita: - A vi imate samo dvade set hiljada lira?

- Ne triba van njega njanci gledat. On je sve unaprid uredija, njega u Trst ĉekadu pinezi.

- Zatvori ti maţinin, Bepina! Umukni, majku ti boţju! - bisnija je likar vatajuć se za glavu, dok je AnĊa turkala nogon Bepinu.

- A ĉa san ja bidna uĉinila? - uvridila se Bepina. - Ajme, tuke, koga ja voĊin na put, i ona će

meni poć u šverc? Ajde kvragu ti i ko te je doveja! - pinija je likar.

- Hajde, prolazite - reĉe carinik, vrteći glavon za njima.

o o o

Jedva su našli slobodno misto za parkirat tono-bil u jednoj ulici punoj butigi. Sat na kanpanelu crkve pokaziva je jedanajstu uru. Likar, sit butigi i trgovanja, štuf AnĊe i Roka i njijovi riĉi "kvanto košta", nervoţast i zaraj neumorne Bepine, najprin je seta gori-doli, a onda je seja na prvi prag. Roko i AnĊa bili su puni paketi, otvorili su portapaki tono-bila i stivavali robu, a Bepina je napunila samo dvi mriţice. AnĊa i Roko jopet su se vratili u butigu.

- A ĉa jemate od ditinje robe? - pitala je AnĊa prodavaĉicu koja je, ne razumivši ni riĉi, gledala u nju ka lešani mol. - Prevedi jon, Roko - zapovidila AnĊa.

- Ne mogu, AnĊo, ruke me bolidu od velikog pre voĊenja - brenza je Roko i poĉeja prodavaĉici ĉinit puste mote, spuštajuć ruke do tleja da oznaĉi uzrast diĉice. - Banbini, pikoli. Uno dovle, a uno sve dovle - ĉinija je Roko znak sebi do vrata i do trbuja.

Prodavaĉica se nasmijala, govoreći: "Aha, kapi-sko, kapisko" i ošervala se po škancijan. Bepina je došla do svoga likara koji je još sedija na pragu butige vas dišperan.

- LuiĊi, našla san ti lipe gaće, moraš ji provat. - Ajde kvragu ti, i Trst, i gaće! Di ću se ja poć

sad svuĉivat, obuĉivat, ne bi za sve miljune! - A kako ćeš kupit veštit za vinĉanje? - Obuć ću marinersku maju na rige i gaće od

kauboja, i tako ĉinite monu od mene. Gren ja u otel, meni je svega dosta! - dišpera se likar i krenija niz ulicu, a Bepina za njin. - Ne mogu višje. Triba mi poć u zahod, dvi ure trpin. Mijur će mi puknit.

Bepina se zanila izloziman uz koje je prolazila i jušto tad u jednon izlogu ugleda veliku maneken-sku pupu sa bilon vinĉanon vešton.

- Eno je. Eno. Baš onakva kakvu san tila - uskliknila Bepina i plesnila rukan i utrĉala u bitugu, a likar se polako uputija za nj on. U kantunu za robu, iza jedne teške koltrine, Bepina je odma poĉela obuĉivat vestu uz asistenciju dvi prodavaĉice. Sva uzbuĊena, Bepina je drćala ka prut. I pala bi da je nisu pridrţali. Likar je sedija na katrigi i pušija.

- LuiĊi, ni mi dobro. Uvatila me mala snaga. Ne znan je li ovo zaraj veste oli mi je slabo.

- Kome siete bela sinjora - poslovno je torokala prva prodavaĉica.

Likar, kome je priprlo pisat, fiksira je drugu prodavaĉicu.

- Ma šinjorina, ĉe kvi toalet? - Ke koza? - Ĉeso, konduto, pišarjola, an?


- Skuzi, non ĉe, andate kvi a ristorante. Una deĉina di metri poi a sinistra.

Likar je izletija u pravcu koji je naznaĉila, a Be-pina ga spazila na vratiman i potrkala za njin.

- Luidi, di ćeš? - Pisat, bogati, pisat, jesi li razumila!? - povika

je likar i produţija. Bepina se, umirena, ostala gledat u zrcalu, dok

su prodavaĉice graktale "Kome bela nostra spoza!" Bepina je njijovo oslovljavanje "sinjora" ispravljala u šinjorina, ali da će za koji dan bit šinjora dotura LuiĊa.

Prid odlazak iz Trsta, poslipodne, likar je navra-tija u jednu knjiţaru, vrtija je i privrća po libriman, biţigava sve škancije, a Roko, AnĊa i Bepina ĉekali su ga isprid vrat. Kad je naša ĉa je iska, vas je sri-tan skoĉija prema vratiman, viĉući i ĉitajući.

- Bepina, pogledaj koji san libar naša. "Poesie" di Fusinato! Koliko ja ovi libar traţin? Ovod je ona pisma koju san ti spominja. Lo studente di Pado va. Slušaj!

Tutti sano che U nome di Studente Voul dire: Un tal che non instudia niete...

- A slušaj ovo:

Quanti, cime d'ingegno e di dottrina, Del secol nostro oracoli viventi, Quando studiauan legge o medicina, fl. che uuol dire quand'erano Studenti Senza pensieri anch'essi e senza affani Se li voller godere i lor quatr' anni.

- U ovi libar mora bit jedna pismica o likaru opće prakse. A, evo je, naša san. Slušaj! - vrtija je LuiĊi stranice libra.

II medico condotto, slušaj, ka da o meni piva, Come la libera luče di sole dascun ti cerca, ciascun ti vuole. Col matutino canto U galo Balzi dal lett, monti a cavallo.

- Ko ti je kriv da si tukac!? Ovod piva o likaru kojega u svaku uru zovu, ujutro, u ponoć, po kiši, buri, uvik vaja da skaĉe: Ozdravi li bolesnik, onda ga je spasila Divica Marija, a otegne li papke, kriv je likar. Vidiš, Roko, ovu i još ĉetiri knjige kupija san za me, a evo ovu malešnu i za našega presjednika, neka vidi da mislin na nj. Evo mu jedna knjiţica koja mu baš odgovara, neka je buba i po stat će pametan, sve će znat rišit, svaki problem - govorija je likar, pokazujuć malu crvenu knjiţicu na kojon je pisalo "Citazioni dalle opere del presi- dente Mao Ce Tung".

- Maje li to ona knjiţica ĉa s njon mašedu? - uzeja Roko knjiţicu u ruke i poĉeja mavat. - Onda ću i ja kupit jednu za mavat s njon s ponistre iz otela.

Vraćajuć se iz Trsta, udrili su put Kopra, jerbo su se bojali viţitavanja kod Seţane zaraj tega ĉa je šjora Bepina sve onako naivno oĉitovala. Likar jon je zabranija da na granici prid carinon ne smi justa otvorit. Kod jedne visoke zgrade, misleć daje gostionica, zaustavili su se skinut kartušinu s pa-keti i stivat robu u valiţe ka da je nošena. Odma-tali su pakete, vadili Ċempere, postole, biĉve, gaće, jakete, likar svoje libre, a Bepina je ka svetinju ĉu-vala svoju vinĉanu vestu da se ne skica. Vesta jon je bila fino stivana u velikon najlonskoj kesi. Je-dan karabinjer nedaleko od nji virija je i smijucka se. Kad su sve poštivali u valiţe, Roko je zatvorija portapaki tonobila i krenuja nikoliko metri pa se


zaustavija na samoj graniĉnoj rampi. Shvativši da je tot granica i taljanska carina, a ne gostionica, likar je poĉeja pucat od smija, govoreć da kakvi su oni šverceri kad jušto na granicu sakriju šverc. A nije ni lako bilo pogodit da je tot granica i carina, kad nidir ni bilo topi, kaluni, tanki, ţic, bombi, njanci pušak ni livolveri. A tamo daje, naši carinici parili su ka boemi, artisti, dišperaduni.

- Imate li šta za carinjenje? - zagleda se carinik u Rokov pasoš.

- Ništa, druţe - bezbriţno je guknija Roko, odmahujuć glavon.

- A vi, druţe? - pita je likara. - Jeman tri-ĉetri libra.

- Ni vi nemate ništa? - carinik će AnĊi. - Samo ništo robice za diĉicu. - A vi, drugarice? - obratio se carinik Bepini,

koja ka da je zanimila. - Vama govorim! - iznenadija se carinik.

Bepina je muĉala i gledala u prazno. - Jeste li nijemi? - povisio carinik glas. - Nišan, nego ne smin govorit. Zabranili su mi

moj LuiĊi i Roko. Znate, ja san iskrena, pa da mi ĉa ne uteĉe, moran muĉat.

- Ĉa van je, šjora Bepina? - privrnija Roko oĉi ma, a likar se jopet uvatija za glavu.

- Ništa mi nije, moj Roko, vidiš da mu ĉin ka riba. Molin te, zatvori to radijo, uĉinilo mi je glavu ka balun. Da ti pravo reĉen, draţe mi je bilo kad smo išli bez radija. Bar smo se mogli razgovarat, a sad ĉilo vrime svira, ĉini konfuţjun.

- Zar niste imali radio? - ukeba je carinik. - Nismo, Roko gaje stavija u Trst. - Asti majku boţju, jopet si nas bacila u govna!

- skiknija je likar ka oparen.

- Platit ćete osamdeset hiljada - strogo će cari nik - izvolite ga tamo prijaviti.

- Ništa mi niste o radiju rekli. Nišan ja bidna zna la. Ĉa mi niste rekli da ne smin spominjat radijo?!

- Osandeset ijad ti kolpi palo, Bepina... - pinija je likar.

o o o

Kasna, gnjila jesen spustila se na Malo misto, kiša je bubnjala po ponistran, juţina se vukla ri-von i ulican. Bepina je leţala u posteji teško bole-sna, omršavila je, oslabila. Jedva jon je dostajalo snage da se boje namisti u posteji kako bi lipje izgledala. Starinski sat na zidu pokaziva je tri i po ure poslin ponoći. Vanka je na refule tuka vitar.

Likar je leţa u posteji do nje budan, zamišjen i nije ĉita svoga Dantea. Bepina ka da je osićala da jon se bliţi kraj, ali je iz nje zraĉila srića i zadovoj-stvo, jerbo je po ĉili dan za vrime njezine bolesti bila okruţena njeţnon brigon svoga LuiĊa. Pogle-dala ga je i vidila da je budan.

- Neću spavat, draţe mi je slušat lebićadu. - A kako nisi izaša vanka gledat kako judi spa-

sijedu brode? - Eto, ne da mi se, razlinija san se. Leţin i isto

ĉujen kako viĉu: U pomoć! Popustilo je sidro! Daj te ruku! Tuĉe provon! Laskaj krmu!

- Je li, LuiĊi, oćeš li mi ĉitat malo naglas Dantea?

- Oću, Bepina, kako da neću, ali ne razumin zašto kad ti ne znaš taljanski, an?

- Već ga treću noć ne ĉitaš, pa mi ništo fali. Isto ka da mi je ko diga armerun iz sobe, oli sa zida tvoju diplomu.

Likar ju je pojubija, govoreći jon njeţne riĉi i ona se sva rastapala u blaţenstvu. Uzeja je libar


i poĉeja ĉitat napolak napamet, tako da je gleda višje u Bepinu nego u libar. Proĉita jon je nikoliko tercini iz petog pivanja, dok je ĉita pratila gaje nji-haljka staroga sata.

- I nikor višje nikad nije tako piša ka Dante - prikinila gaje Bepina.

- Ti boga, Bepina, ko će pisat ka Dante, on je jedini na svitu.

- A je li, LuiĊi, mogu li te malo, samo malo ta knut nogon?

- Ĉa me to pitaš, ti boga, da more li me taknut? Moreš koliko god oćeš. Evo na!

LuiĊi je doša k njoj pod pokrivaĉ i naslonija svo-ju nogu na njezinu. Ona se sva pripustila tomen dodiru i zatvorila oĉi.

- Koliko ću još ţivit, LuiĊi? - prenila gaje ona. - Ko to zna, moja Bepina, to nikad niko ne zna.

More bit još deset, petnajst, dvajst godin... - Molin te, LuiĊi, nemoj se šalit, znan ja da ću

umrit. - Ma, ĉa je tebi, ţeno boţja, zdrava si ka dren!

Moga bi s tobon brode razbivat, sva si ka gozd. Oklen tebi ta ideja da ćeš umrit?! Jesi li poĉela rebanbivat, an?

- E, moj LuiĊi, ĉin ti mene jubiš, ĉin si ti tako dobar pa me sve puštaš, eto, i da te tiĉen nogon, onda znan ja ĉa se sprema.

Likar se trgnija i brzo povuka nogu. Opali jon je po bosanski.

- Kad si tako luda, evo ću te višje ticat! Ti si monstrum jedan. Zato ĉa san jon proĉita dvi terci- ne i ĉa san je nogon taka, i ona da će umrit! Ko to na svitu more izmislit? I sad je sve gotovo, sad san se infota, ĉilu ovu lipu mirnu noć si mi pokvarila

- toboţe se jidija likar. - Ne volin te, mrzin te ka najgorega dušmanina, i jel ti sad dobro, an Bepi-na? Evo ti roge ćaćine i materine! Vidiš li da neš umrit, ĉuješ li kako viĉen na te ka i uvik?

- Oprosti, LuiĊi, nemoj se jidit. Nišan ja bidna tako mislila...

- Infota san se na te, ne mogu te višje gledat, ne mogu te trpit blizu - smrka se likar, diga se i iša u banj.

Ona je za njin sklapala ruke. Zatvorivši za so-bon vrata od banja, likar je tiho poĉeja plakat, svladavajući jecaje. Bepina, njezina virnost i na-ivnost, dobrota i nevinost, prostodušnost i ĉu-dna rafiniranost, njezina beskrajna jubav prema njemu i puste godine zajedniĉkog ţivota, radost i ţalost, sve se to uskomešalo u likarevin njidrima i ka zamršeni grop davilo ga u grlu.

- Bepina, mila moja, amore mio!... - tiho je plaka likar, pridbacujuć sebi svoju surovost koju je pokatkad prid njon zna pokazat.

- LuiĊi, dojdi kraj mene, tiĉi me, LuiĊi, molin te... Nemoj se na me bidnu jidit, ja san luda - ĉuja ju je likar kroz vrata od banja.

Svladavši plaĉ i brišući oĉi, da zametne tragove suz, uliza je u sobu.

- Bome da ti nije ništa. Zapravo to ti je jedna vrst upale pluća ĉa si uvatila kad smo bili na put i to će ti trajat jedno misec dan, bit će ti malo teško, oslabit ćeš i onda ćeš naglo poĉet se rekuperavat i sve će ti proć ka da ti je ko odnija rukon.

- Dobro, LuiĊi, sve je to lipo ĉa ti govoriš, ja tebi sve virujen, ali kaţi ti meni jedno. A kad ti to mene misliš odvest prid oltar, an? Je li kad ozdravin?

- Naravski.


- E, jemaš prav, sad san malo ispaćena, mrša va, i bilo bi me grubo vidit.

- Ostavi ti, Bepina, to. Uvik si ti zgodna, jin gamba sempre.

- Onda ne triba ĉekat da ozdravin. Ja ću se dovuć do oltara, ja ću list, LuiĊi, odit ću na ruke - reĉe Bepina nakon kratke stanke.

- Ma dobro je, Bepina, kako god ti oćeš. - A zašto sad tako naglo pristaješ? - Zato ĉa me štufalo višje te slušat. Ovo je već

trijest, trijest i pet godin da me uvik s tin oltaron tuĉeš po glavi.

- Ĉetrejst, ĉetrejst godin, LuiĊi - govorila je Be pina.

Likar je ispod oka gleda njen blidi prozirni pro-fil. Ponovo je lega u posteju i uzeja Dantea.

- Znaš, LuiĊi, kad bi ko meni reka: vinĉaj se i umri, oli ţivi miljun godin bez vinĉanja, ja bi omar pristala vinĉat se i umrit. I kad vinĉana buden umirala, ja ću bit najsritnija ţena na svitu.

- A zašto ćeš poć umirat, kad se moţeš lipo vinĉat i ţivit? Ja ne razumin tebe, uvik ti je priša. Priša ti je vinĉat se, priša ti je umrit, šempjo. Ĉa je sad? - reĉe likar, videći da mu oće ništo reć.

- Kad umren... Ako umren pri tebe, je li tako dobro, onda te molin da mi na grob staviš samo jednu malu tabelicu: ovod sritno poĉiva Bepina, virna vinĉana ţena likara LuiĊa. Eto, samo to i ništa drugo. Ni godine roĊenja ni smrti, nemoj mi, za gospu, stavit.

- Dajen ti riĉ, Bepina - reĉe likar s oĉiman punin suz. Okrenija se na drugu stranu i ĉinija fintu ka da ĉita.

- A sad me jopet takni nogon.

- Neću, pusti me ĉitat. Ma ĉa me muĉiš višje

- reĉe LuiĊi dodirnuvši je nogon. - I još ništo, LuiĊi. - Ti sve tako malo pomalo, ĉovik ti da mali prst,

a ti zgrabiš ĉilu ruku - pritvara se likar ka da se jidi i da ĉita, a zapravo se ĉili pritvorija u uvo.

- Tila bi da mi kadikad doneseš na grob malo cvića. Tek tako da me se sitiš, eto, recimo, svaku petnajst dan, jednu malu kiticu.

- Dosta, dosta! - povika je likar i odloţija libar. Nije višje moga odolit suzan, pa se diga i otiša

put ponistre. - E, znan, jemaš prav. Puno to traţin svaki pe

tnajst dan. Baš san luda, to bi za te bila velika fatura, velika gnjavaţa. Meni je, eto, dosta svaki misec dan. Oćeš li, LuiĊi, jedanput na misec samo pet minuti skoknut? Oćeš li svaka dva miseca?

- govorila je umorno Bepina. LuiĊi je zaĉepija uši i pobiga vanka iz sobe. - I projdi sa cvićen priko rive neka svi vidu,

neka puknu. Znan, LuiĊi, tebe je sram nosit cviće. Onda dojdi rano ujutro neka te niko ne vidi, ali vi- dićedu na grob boket i svak će znat da si ti bija. Ja samo tebe jeman na svitu, LuiĊi. Ja san ĉili ţivot samo za te ţivila. Di si, LuiĊi, dojdi, kome ja ovo govorin? - zanila se Bepina i zurila u vrata.

Likar je jopet uša, pribliţija jon se zaplakanih oĉiju. Kad gaje vidila takvoga, ona ka da se odma otriznila.

- Ala, LuiĊi, pa ti mi plaĉeš? A ĉa je mome LuiĊu? Nemoj mi plakat, tebe je grubo vidit kad plaĉeš.

- Ko plaĉe, ludo jedna!? Ti sve duplo vidiš. A sad ostavimo te stvari, Bepina, oćemo li malo spavat, an?

- Ne mogu, LuiĊi, menije sad ţaj spavat. Ajde ĉitaj.


- Ne mogu, bolidu me oĉi. Ajdemo pivat - reĉe likar i lagano zapoĉeja jednu pismu, a Bepina dr htavo i slabašno, ali sritno privatila za njin. - "Be pina, Bepina, uĉini da sunce mi sja..."

o o o

Poza juţine uĉinilo je lipo jesensko poslinpodne. Na rivi je jušto akošta trajekt iz kojega su izlazili tonobili i putnici. Meju mištanima koji su ĉekali trajekt bija je i Roko; ĉeka je na Roţu koju je posla u grad po veliki buket cvića ĉa ga je ima namiru odnit bolesnoj šjori Bepini. Roţa je zaista sašla s trajekta s ogromnin buketon i pridala cviće Roku. Sa cvićen krenija je pravo likarevoj kući. Ulizavši u dvorište popeja se skalan do pritvoreni vrat. Ĉuja je Bepinu kako polako govori:

- ... Znaš, ja san napisala ovod u dnevnik ĉa ćeš mu svaki dan kuvat. Lipo redon: ponedijak, utorak, srida...

Za veĉeru uvik malo zeja i ribe, oli mesa na gradele. Ribu mu samo na lozje peci i neka malo izgori oko repa. Za obid tri deca, a za veĉeru po litre, nikad njanci kapju više ne donesi na stol. Ako pita uveĉer kafu, ne daj! Reci da si zaboravila kupit. A ovu knjigu, vidiš, da nisi takla. Ako je na pod, ostavi je na pod, ako je na posteju, ostavi je na posteju. Ovo se ne srni ticat.

- Sveti Ante, ma ĉa to govorite?! Sve ste mi to već rekli, šjora Bepina.

Bija je to Kekin glas. Roka ništo steglo u grlu, poĉeka je još trenutak.

... Pazi, molin te, na postole. Nikad ji nemoj puno glancat da mu se sjajidu. On to ne voli. I ĉin se tak malo izliţe, omar mu nosi minjat take. I nemoj da mu postole vonjadu od patine, za gospu.

Postole koje si danas patinala tek mu daj do dva dana. I to ji stavi na arju neka se izvitridu...

Roko je pokuca na pritvorena vrata, Keka mu je otvorila drţeći likarevu košuju u jednoj ruci. Poja-vija se u vratiman s velikin buketon cvića.

- Pogodite ko van je doša u vizite!? - viknula je Keka.

Bepina se malo uzdigla u krevetu i napo okre-nila. Keka je odma uzela cviće i potraţila vazu, a Roko se uputija Bepini koja mu je veselo ispru-ţila ruke. Pojubija je u jednu i drugu ruku, pa u obraz.

- Roko moj, ajme ko je meni doša! Ko nije Bepi nu zaboravija.

- Šjora Bepina, meni su rekli da ste vi bolesni. Ma nije moguće da tako izgleda bolesnik. Ma znate kako vi izgledate, parite ka glumica, ka jedna pupa. Uvik ste bili zgodni, a sad ste se još polipšali.

- Laţivĉe, Roko, laskavce! Je li tebi ikad koja ţena odolila? !

- Ma ne laskan, šjora Bepina, nego ĉa je je, ne mogu lagat. Mogu li vas još botu pojubit, jerbo mi baš ĉinite voju - jopet je Roko pojubija Bepinu u obraz i zapritija Keki. - Da nisi rekla doturu da san mu jubija Bepinu! Ja mislin da bi me zakla ka brava.

- Ma ti to mene jubiš ka moj prijatej - nasmišila se Bepina.

- Ne jubin ja prijateje, šjora Bepina. Ja jubin samo ţene, a vi ste najveća ţenska koju san u ţivo tu vidija. Keka je namistila cviće u vazu i Ċonila ga u sobu, a Bepina ga pogledala sva razdragana.

- An, bravo, šjora Bepina - sitija se Roko - deboto san zaboravija. Nedavno kad san sluţbeno bija u Pariz, mislija san na vas. Baš san na vas


mislija kad san gleda Pariţanke. Uliza san u par-fumeriju i kupija ovu bocu parfema - izvadija je Roko elegantno upakovani parfem, a Bepina ga odma raspakirala, otvorila i povonjala. - Uru san izabira dok nišan naša ovi profum. Ja san i u Pariz vaš miris ćutija.

- Ajme ĉa san sritna, Roko moj! Ti ne znaš kako si me razveselija, ka da mi je sunce ulizlo u sobu. Ajme ĉa lipo vonja! Baš si pogodija.

- A ĉa ću sad ĉinit? - upala je šjora Keka, koja je stivala u armerun ispeglanu LuiĊevu košuju.

- Moš poć, a meni će Roko ĉinit društvo još malo. Je li, Roko, da oćeš?

- Oću, šjora Bepina, sve do sutra, ako me bu dete trpili.

- Zbogon jin, doću sutra najranije - reĉe šjora Keka odlazeć.

Bepina jon je zafalila i pratila je pogledon. - Pogledaj, Roko, je li izašla, da nije iza vrat?

- šapnula je Bepina i Roko je otiša do ponistre. - Je, išla je - reĉe on, vraćajuć se i sidajući na

krevet do nogu Bepine. - Sad smo sami i sad ti mogu reć veliku, veliku

novost. Ajde, pogodi! - Velika novost! Je li to ĉa lipo oli grubo? - Najveća novost na svitu! I lipo, najlipje! - Onda znan, šjora Bepina. Grete prid oltar. - Kako si pametan?! Kako si smista pogodija?! - A kad je vinĉanje? - Kad god ja oću, samo još nišan spremna. Evo

ĉetrejst godin ĉekan ti dan, a kad je doša nišan spremna. Promisli ti pegule. A pogodi sad, Roko, koga san izabrala za kuma?

- A ko drugi nego ja, šjora Bepina?

- Ajme, Roko, još ću se poĉet plašit tebe, jesi li ti višćun oli si filozof? Kako si to moga pogodit?

- Vi ste ka malo dite, šjora Bepina. Ko vas naj više voli posli LuiĊa? Ja! Koga vi posli LuiĊa naj više volite? Mene! Koga ćete drugoga?! Onda ko van more bit kum, nego ja. Nego već sad razbijen glavu ĉa ću van darovat. Veste, konplete iz Rima, Londona, ĉilu parfumeriju iz Pariza ću naruĉit.

Bepina ga je slušala i umorno se smišila, spo-rin pokreton ruke potirala je jednu mušicu ĉa je zalutala u sobu kroz otvorenu ponistru, a onda je poĉela govorit kako ona zna sve i da bi ona njega ka svoga kuma, koji jema veze u općinu, zamolila da jon osigura parcelu na grobju koju je sama iza-brala. To su ĉetiri kvadratna metra ispod jednog ĉenpresa oklen se vidi more i ĉilo Malo misto. To je komadić zemje najpri za nju, a poslin i za njenog LuiĊa, da budu jedno kraj drugoga. Traţila je da LuiĊi o svemu tome ne srni ništa znat.

- Oprostite, šjora Bepina, ali vi ste malo pijani. 0 vinĉanju se radi, šjora Bepina, ne o sprovodu. Jopet ćemo se mi kupat, frajavat, švercat po Trstu. Koja ste vi švercerka, nišan ja to u ţivotu vidija

- pokušaje Roko malo raspoloţit, buĉno se smijuć

1 drţeći njezine ruke u svojiman. - Ostavi to, Roko, sad ozbijno govorimo. Omar

će to jedno poslin drugoga: vinĉanje, pa sprovod. Je li mi obećaješ da ćeš to s parcelan lipo uredit, neka buden mirna?

- Moran kad me silite, obećajen, šjora Bepina - reka je Roko. Oĉi su mu suzile i pojubija je u obraz.

U ton trenutku u sobu je uša likar sa svojon medicinskon boršon. Kad ji je vidija zagrljene za-


smijucka se, jerbo mu je bila draga ta slika, a poza tin se nakašja i uĉinija se ka daje jidan.

- Per la madona, ĉa ja ovo vidin? A di su mi rogi?

- govorija je likar pipajuć se za glavu. - Ĉa još nisu poĉeli rest? Ĉa san ja ovo doĉeka; ti, Roko, na moju posteju jubiš Bepinu!? Bogati, da je bilo! Brzo se digni, jerbo ću te uĉinit u papar! Ma vidi ĉa mu se osladilo, ma ĉa su se zaĉuĉali, i to na moje oĉi! Da san te, Bepina, oţenija, sad bi omar traţija rastavu.

- Kad je tako, onda amo se prominit, doture

- reĉe Roko privatajući igru - evo ti AnĊu, a za ţuntu dicu.

- Moju Bepinu za AnĊu, jesi li ti lud?! Brzo se diţi s moje posteje, nemoj mi se mišat oko Bepine, da te višje nikad nišan vidija!

- LuiĊi, ĉa si tako rano doša? - reĉe Bepina, gu- štajuć u njijovoj igri. - Moga si uĉinit koju partiju na balote. Ajde molin te, uĉini ti partiju, nisi davno igra, a mi se dvajemamo još razgovarat.

Roko je namignija likaru i LuiĊi vas pokunjen i skupjen izaša vanka. Mrmja je da ga iz vlastite kuće tiradu, zapritija je s vrat Roku da ne bi slu-ĉajno obuka njegovu piĊamu, naša mu posteju. Iša je zamišjen, perfin je i na pasa zaboravija, pa kad je pas zalaja za njin s vrja skal, da mu je znak i promrmja:

- Vieni, Belina!

Pogrbjen je iša kaleton, pa priko pjacete, rive, put zjoga od balot. Niki mištani su ga pozdravjali, javjali mu se, ali on nikoga nije vidija...

Bepina je u sobi dovršila s Rokon dogovor oko vinĉanja i pogreba, pa ga je zamolila da jon doda vinĉanu vestu ĉa ju je Ċonila iz Trsta, jerbo je tila provat, a bojala se da je smršavila. Roko je iz

armeruna izvadija vinĉanicu i piva o kaduji i ru-sulici, o svatima i kumoviman, o crikvi, a pisma i vesta razdragali su Bepinu toliko da se stvarno ću-tila ka sritna mladenka. Iako ni imala force da se digne i obuĉe, traţila je od Roka da zatvori oĉi i da se okrene dok ona provaje vestu, a Roko se smija i govorija da je ka curica iz koledţa i da ju je sto puti vidija na banju u kostimu. Dok se obuĉivala, vesta je šuškala, a Roko je ĉinija fintu ka da viri na jedno oko, jerbo je ka kum tija malo guštat.

Bepina je jauknula od boli i bila bi se strovalila daje Roko u zanji ĉas nije pridrţa. Videć da jon je slabo, Roko je blago poloţija na posteju, a Bepina je zaplakala. Tuţila se da je smršavila, da jon vin-ĉana vesta stoji ka vrića, ali Roko je tvrdija da jon stoji ka salivena, ka na onin visokin manekenkan, samo da bi on, Roko, volija da je vesta kraća, da jon malo otkrije lipe noge. MeĊutin, Bepina je, malo primirena, govorila daje ocidila i da jon vesta malo lampa, a ĉa se manekenki tiĉe da njezin LuiĊi voli pupastije ţenske na kojiman se jema di mašit. Kad su tako, drţeći se šotobraco, došli isprid zrcala, Roko je uskliknija da su strašan par, da paridu reklama ţenidbene agencije i da bi na njijovu zaje-dnišku fotografiju mogli velike dolore zaradit.

0 0 0

I uskoro je doša dan kad je posustala Bepina stvarno sa svojin LuiĊen, našminkana i nafrizi-rana, u biloj vinĉanoj vesti išla prid oltar. Iako Bepina ni virovala ni u boga ni u popa, jopet je za vinĉanje tila crikvu, o ĉemu je ĉetrejst godin maštala. Nije tila matiĉara, jerbo je u njega gru -ba soba i parilo je ka da greš na ispitivanje, a ne na vinĉanje, matiĉar je veliki ĉin obavja štrc-brc


i još faliva govorit. A Bepina je tila pravi oltar od mramora, srebra i pozlate, kandila, zvona, ta mila zvona njezina Maloga mista koje je toliko oĉekiva-la, tila je orguje koje će je nosit na svojin umilnin kriliman, punu crikvu svita, ţene i dicu na izlazu iz crikve kako je posipjedu cvićen i korjandolan, mulariju koja skaĉedu i kupidu konfete, bonbone, karamele, svit na ponistran koji viĉe: Ţivili mla-denci! Sritno, šjora Bepina! Tila je konaĉno crikvu i zato jerbo ona ne daje rastavu, nego su supruţni-ci sjedinjeni na vike vikov.

I doista, sve je i u stvarnosti bilo ka u njenoj mašti, sve osin njezine bolesti. Jedva se drţala na nogan i obred vinĉanja teško je izdrţala. U zanosu, ushitu, ka u nekom pridvorju raja, Be-pina je poput svetice nestvarno lebdila. Njezin kum Roko stalno je pridrţava za mršavu mišicu, a LuiĊev kum, mladi dotur Mirko, sumjiĉavo ju je po-gledava, spreman da priskoĉi. Sva poznata lica bila su na okupu, crikva puna svita, orguje su slavile, zvona su zvonila. Na izlazu su ji zasipali cvićen, korjandolan, konfetima, dica su se jagmi-la, judi i ţene ĉestitali, šjora Keka plakala i jubila Bepinu, likara, Zoja isto tako. AnĊa jin je isto tako zaţelila sriću i berićet, sekretar i presjednik, Roţa, mala bjonda tajnica, Mirkova morasta cura, tako da se Bepina deboto i najidila ĉa jon LuiĊa jubidu, grlidu, ĉuĉadu ka daje cukar de orzo. Ponistre su bile naĉiĉkane glavan, svi su vikali, klicali...

I tad je Bepina, posustala i smantana od velike sriće, pala prid Rokovin tonobilon Mirku u naru-ĉje. A zvona su zvonila, ta divna zvona ĉa ji je ĉe-kala već ĉetrejst godin. Napo onesvištena, Bepina je Mirku izdavala poslidnje upute.

- Omar dovedi tvoju malu u kuću, neka mi ĉuva LuiĊa. Ti priuzmi anbulantu, a on neka višje ne radi, neka samo igra na balote...

- Oću, oću, teta Bepina - plaka je Mirko i uno- sija je u tonobil. Otraga u tonobilu umorno je Be pina spustila glavu LuiĊu u krilo, a on jon je jubija kosu.

A zvona, sva zvona Maloga mista raspivano su brecala i u raj dizala Bepinu.

Umjesto pogovora

ENZO BETTIZA O MILJENKU SMOJI (Izvadak iz romana "Egzil")

Sjećam se i novijeg satiriĉkog pisca Miljenka Smoje, mog polemiĉkog prijatelja koji, kako mi kaţu, pati od više bolesti, pa ga nisam uspio sre-sti. Umjereni, ali uvjereni hrvatski patriot, Smoje me je sedamdesetih godina dva puta napao u "Slo-bodnoj Dalmaciji" zbog nekoliko ĉlanaka koje sam napisao u "Corriere della Sera".

U prvom me napadu nazvao "jugoslavistom" i "unitaristom". Doista, u vrijeme "Zagrebaĉkog proljeća" (1971.-72.) otvoreno sam kritizirao ispa-de hrvatskog nezavisnjaštva i zalagao se za odrţa-vanje politiĉkog jedinstva jugoslavenskih naroda i jugoslavenske drţave. Druga vremena, druge me-Ċunarodne okolnosti, drugi scenariji i balkanske spletke. Sovjetski Savez koji se na Balkanu pose-bno oslanjao na bugarske sluge bio je još Dama-klov maĉ nad nepoznanicama jugoslavenske bu-dućnosti. Namjere su mi bile dobre, "ujedinjujuće" ne "unitaristiĉke", pa ipak sam moţda pretjerao u kritiziranju Hrvata. Smoje, koji oduvijek ĉita ono

Umjesto pogovora Enzo Bettiza o Miljenku Smoji

što pišem, premda se pravi da ne zna talijanski, razljutio se i prozborio. Na jedinom jeziku kojim govori i piše, pitoresknoj splitskoj ĉakavici, tvrdio je da sam stao na stranu srpskih ugnjetavaĉa protiv nacionalnog i kulturnog preporoda Hrvat-ske. Nije bio posve u pravu. Njegov ĉlanak više od polemiĉke osude mog "antihrvatskog" stava, bio je porazna kritika puna ţuĉnih insinuacija uperena više protiv moje osobe nego mojih ideja. Ali nije posve pogriješio nagovijestivši neminovno uguši-vanje "separatizma" Tripala i Savke Dabĉević koje sam, po njegovu mišljenju priţeljkivao mojim po-grešnim razmišljanjima. Malo tjedana nakon toga, Tito, pod pritiskom hrvatskih Srba, ugušio je ovaj kratki hrvatski revival, smijenio Tripala i Dabĉevi-ćku, pooštrivši istovremeno mjere protiv jugosla-venskih "liberala" uopće. Drugi moj prijatelj Frano Barbieri, koji je tada bio glavnim urednikom tje-dnika "Nin" u Beogradu, bio je pometen ĉistkom, ne kao simpatizer hrvatskih autonomista, već kao pristalica srpske liberalne grupe vezane uz bivše ministre Nikezića i Popovića.

Smoje, nakon što mi je u prvom napadu pripi-sao srbofiliju, u drugom me optuţio za italofilsku iredentistiĉku nostalgiju. Razbjesnio gaje tog puta moj elegiĉni ĉlanak o ruševinama Zadra. Rekao sam da je srušen ne jednim već dvama bombar-diranjima: najprije od mahnitih angloameriĉkih avijatiĉara, potom šestarom jednako tako pijanih hrvatskih geometara koji umjesto da rekonstrui-raju grad još su ga više unakazili. Zemljo, otvori se. Smoje me je zalio svim otrovnim crnilom za koje je bilo sposobno njegovo dijalektalno pero nazvavši me ne više unitaristiĉkim jugofilom, već

bajamontijevskim povratnikom, fašistoidnim da-nuncijevcem, grabeţljivim kolonijalistom ţeljnog staviti talijansku šapu na Zadar i Split.

Kada me je, ne mnogo vremena nakon toga, sreo za vrijeme mog ljetnog prolaza kroz Split, srdaĉno me zagrlio kao da se ništa nije dogodilo. Što više zaĉudivši me do stanovite granice, pozvao me da ponovno uradimo ono što smo obiĉno pri susre-tima uvijek zajedno radili: provjeravanje sjećanja kroz labirinte starog grada. Ja sam trebao biti da tako kaţem hodajuće sjećanje. On, ispitivaĉ i nad-zornik. Uputili bismo se nasumce uliĉicama, Smoje me je ispitivao ("sjećaš li se što je ovdje nekad bilo?") a ja sam mu od ulice do ulice morao reći: jednom je ovdje bio buffet Aeroplan sa sendviĉima od crvenog kavijara, i zidovima ukrašenim dvomo-torcima u letu; ovdje je bio Mijo, najbolji naš resta-urant, odmah u blizini bilo je kino Eden, a malo niţe Karaman; tu na velikoj "Pjaci" bio je prvi au-tomatski bar u staroj Jugoslaviji, otvoren sveĉano 1939. godine koji se i zvao Automat jer je sve radio sam, bez posluţitelja, sa sandwichima rasporeĊe-nim u krug na porculanskom pokretnom tanjuru koji bi aktivirao novĉić od jednog dinara. Itd. itd. Smoje, zadovoljan, paţljiv, podmukao, sudjelovao je u igri koju je sam poticao svojim pitanjima, zna-jući unaprijed da će moji odgovori biti nepogrešivi samo devet puta. Svojevoljna greška ulazila je u ovu igru uspomena. Nakon što sam oznaĉio bez i najmanjeg oklijevanja devet topografskih toĉaka gdje se nekad nalazilo devet javnih splitskih lokala, sada išĉezlih i zaboravljenih, pravio sam se da sam pogriješio deseto odluĉujuće pitanje za najvišu ocjenu u svjedodţbi: zaplitao sam se, pokazivao


jedno mjesto umjesto drugog, zamjenjivao imena. Tada bi on, koji se do tada lijeno vukao iza mene, skoĉio, stao ispred mene i podrugljivo i trijumfalno povikao: "Šteta, zbog jedne pogreške nisi dobio de-set iz sjećanja! Moraš se zadovoljiti sa skromnijom devetkom, što je takoĊer ĉastan rezultat. Ipak, pri-znajem kao tvoju zaslugu da za razliku od drugih starih kaţdrafa nisi još posve podjetinjio!"

Govoreći to veselo se grohotom smijao više onim jednim okom nego jedva rastvorenim usnama. Kad mislim na Smoju vidim ga razrokog i nasmijanog. Vidim njegovu desnu šarenicu posve prekrivenu zastarjelom zelenkastom mrenom, dok mi se lijeva više ţuta nego tamna ukazuje prepuna sumpora i namigujuće pakosti. Evo, smije se ĉas ţmireći, ĉas šireći to sumporasto oko koje vidi više od dva oka i daje dojam da vreba sa strane sugovornika kako bi ga bolje uhvatio u grešci i odmah ga uništio. Ponovno vidim polifemsku minijaturu njegove mršave ilirske glave, sasušene bljeskom mora u koji nikad nije ulazio, ofurene sluĉajnom toplinom sunca od kojeg je bjeţao kao od olovne goruće ku-gle. Kao mnogi dalmatinski mornari, i Smoje bi preplanuo preko opunomoćenika, pouzdavajući se u jednostavno djelovanje sjene i zraka, nemajući povjerenja u neposredni dodir s morem i sunĉe-vim zrakama koje je smatrao izuzetno škodljivim. Volio je i istovremeno se plašio snaţne stjenovite morske prirode Dalmacije. Ĉitave godine, nikad se ne okupavši, putovao je njome uzduţ i poprijeko s iskustvom lukavog geografa, zaustavljajući se na najudaljenijim i manje poznatim otoĉićima, nepri-stupaĉnim uvalama, dalekim selima i ribarskim kućicama. Iz tih neobiĉnih i malo posjećivanih

mjesta, ĉesto nepoznatih i samim Dalmatincima, taj nagonski i impresionistiĉki pisac cijedio je i pio tajni sok vlastite zemlje; tu je skupljao neznane boje, zaboravljene glasove, petrificirane dijalekte, ĉudaštva i neobiĉne naravi koje je kasnije veliĉao u kratkim priĉama na dijalektu koje su se kao ri-jetki biseri prosipale po stranicama novina. Saţete priĉe, eliptiĉne, na granici melankolije i poruge koje su rijetko prerastale u knjige.

Odjednom, sredinom sedamdesetih, otevši se uobiĉajenom ljenĉarenju lutajućeg geografa i kon-templativnog etnologa, Smoje je odluĉio napustiti dimenziju priĉe i skice. Poĉeo je pisati u laganoj i popularnoj formi dalmatinsku sagu u kojoj je više isprepletenih i koncentriĉnih priĉa. Granajući se od Splita kao epicentra obuhvaćale su osobe i priĉe drugih gradova i gradića, mnogih otoka, posebno najvećeg i najkarakteristiĉnijeg: otoka Braĉa s njegovim ĉudnim Braĉanima iz Supetra, Sutivana, Bola, Milne, Puĉišća, Postira koje su Splićani uvijek pomalo omalovaţavali i kojima su se rugali. Kroz ratove, epohalne promjene, okupa-cije i vojne poraze, revolucije i kontrarevolucije, freska je obuhvaćala razne obiteljske dogaĊaje od vremena Austrije sve do kraljevine Jugoslavije i one komunistiĉke. Bliski knjiţevni srodnik, prem-da nesvjesni ironiĉnog tršćanskog para Faraguno i Carpinteri, Smoje je nazvao ovu svoju regionalnu rapsodiju pomalo fogazzarovskim imenom Malo misto. Zatim je razvodnio sagu davši joj oblik duge televizijske serije koja se u nastavcima godinama prikazivala sa sve većim uspjehom na svim jugo-slavenskim televizijskim programima: od Zagreba, Beograda, Ljubljane pa ĉak do Skopja.


S tom sretnom televizijskom serijom, koja je na satiriĉno elegijski naĉin govorila o negdašnjem i novom svijetu Dalmacije, popularnost Miljenka Smoje preskoĉila je Dioklecijanove zidove i po-stala nacionalnom znamenitošću. Kroz slike koje je televizija razliĉitih republika prenosila jednom tjedno, Dalmacija je prestala Jugoslavenima biti samo ugodna turistiĉka periferija. Split, spl itska predgraĊa, Trogir s Kaštelima u blizini, veliki otoci Braĉ, Hvar, Korĉula, Vis, pa ĉak i neki mali školji bez imena, od svih zaboravljeni, sublimirali su se u topografska imena zajedniĉkog pamćenja. Kroz ţustru i oštru imaginaciju dalmatinskog domolju-ba, koji je sve prije nego jugofil, moţda autono-mista, stvorilo se ĉudnovato i paradoksalno novo humoristiĉko i idiomatsko zajedništvo u kojem su se prepoznavali ne samo Hrvati već i Srbi. Dalmatinski dijalekti, naroĉito splitski sa svojim disakrantnim obratima, oglašavajući se povre-meno s ekrana u Zagrebu i Beogradu, postao je svojevrstan transnacionalni duhoviti ţargon za sve Jugoslavene.

Tragom uspjeha, Malo misto, podijeljeno u više knjiga, barem je pet godina bilo u to vrijeme na prvom mjestu prodanih knjiga u knjiţarama. Imuniziran slavom, Miljenko je bio jedini satiriĉki kritiĉar kojega je reţim tolerirao ĉak i poštivao udijelivši samo njemu dopuštenje da ubija poru-gom voĊe, birokrate, ministre, ideologe i druge vaţne partijske i drţavne liĉnosti: gotovo sluţbeno dopuštenje što je vrijedilo ne samo za Split već za ĉitav nacionalni teritorij. Pisac se nije dao nimalo korumpirati tom izuzetnom srećom. Štoviše, osje-ćao je stanovito zlovoljno protivljenje prema slavi,

nenadanom bogatstvu, posebnom imunitetu koji ga je štitio od škara i strogosti cenzure. Nije se umislio, nije izgubio sebe. Uspio je ostati ono što jest: Ilir narodskog temelja, zagriţljiv, osamljen, poklonik kao uvijek ţivota na otvorenome, izleti-ma po ribarskim selima i bezbrojnim gostionicama razasutim po obali i otocima.

Jednog dana svojom nezgodnom naravi gotovo je izazvao diplomatski incident izmeĊu Beogra-da i Sofije. Vaţna bugarska delegacija stigla je u sluţbeni posjet Splitu, gradonaĉelnik u ţelji da pokaţe najveću gradsku znamenitost, pozvao je naivno Smoju na banket prireĊen u ĉast gostiju. U trenutku zdravica, Miljenko je ustao sa ĉašom u ruci i izgovorio ništa manje nego ovo: "Drugovi, na vašu sreću nalazite se sada ovdje u neinhibini-ranoj i slobodnoj Dalmaciji. Moţete dakle otvoreno reći, u najvećoj slobodi, sve što vam padne na um. Pozivam vas da slijedite moj primjer: govorite, kri-tizirajte, rugajte se. Mogu vam potvrditi iz vlastitog iskustva da vam se neće dogoditi ništa Loše." Ĉla-novi balkanske delegacije doslovno su poludjeli od negodovanja i bijesa, odmah su napustili prijem, grad i Jugoslaviju i ukrcali se u avion za Sofiju: vlada se morala sluţbeno ispriĉati bugarskoj vladi.

A tek otrovne polemike protiv mene? Netom bi bile objavljene, izbrisale bi se iz njegova nemarnog pamćenja koje nije znalo za mrţnju. Pri ponovnom susretu radije je sve zaboravljao i pozivao me na naša uobiĉajena pogaĊanja uliĉicama Splita. I ja sam se ponašao na isti naĉin te sam ĉak poĉeo vje-rovati da ništa nije ni bilo napisano na moj raĉun u dnevnom gradskom listu. Isuviše su mi poznate

Umjesto pogovora

naše promjene raspoloţenja da bih se uvrijedio. Posebno poznajem otrovna ali prolazna Smojina raspoloţenja, koji da bi ţivio mora uvijek na ne-kome iskaliti svoju ţuĉ. Glagol koji je Tommaseo volio najviše upotrebljavati u svojem intimnom dnevniku bio je: "podnositi, popuštati", "ne uzimati za zlo". Dolazilo je to od popuštanja, opraštanja, strpljenja i samilosti a u stvarnosti je znaĉilo: po-trudimo se ponijeti na leĊima s kršćanskom sami-lošću sav grešni i teški teret ilirske naravi.

Više nego ikada osjećam u ovom ne više jugosla-venskom već sluţbeno hrvatskom gradu promije-njenom i uznemirenom po ne znam koji put ratom prazninu bez Smoje. Nadam se da će nadvladati zlo koje ga već neko vrijeme sprjeĉava da trĉi gore dolje po otocima. Ako se ono njegovo jedino oko, tako ţivo u mojem sjećanju bude moralo zatvoriti, Split će za mene ostati bez pogleda i bez sjećanja.

(Prevele s talijanskog Karmen Milačić i Ana PrpiS

KAZALO

UVODNA BESIDA ............................................... 5

AVIJATIĈAR ........................................................ 7

SODOMA I GOMORA ....................................... 33

PRID NEVERU ................................................... 57

KO JE VIŠJE DA? ............................................. 89

ZOVE OBNOVA ................................................ 118

PROLJETNI KROS ......................................... 152

U ĈAST TEBI DOBROTVORE NAŠ .............. 170

ŠPORKA POSLA .............................................. 194

HIDALGO GRE U RAJ .................................... 212

BORBENA PONOĆKA .................................... 232

ALTROKE KALIFORNIJA ............................... 252

VELIKO PUTOVANJE ..................................... 272

Umjesto pogovora

ENZO BETTIZA O MILJENKU SMO JI .......... 293

DALMATINSKA BIBLIOTEKA

U DALMATINSKOJ BIBLIOTECI

Miljenko Smoje IZABRANA DJELA

• KRONIKA O NAŠEM MALOM MISTU

• DALMATINSKA PISMA

• DNEVNIK JEDNOG PENZIONERA

• LIBAR MILJENKA SMOJE

• PASJE NOVELETE

• KRONIKA VELOG MISTA - prvi dil

• KRONIKA VELOG MISTA - drugi dil

Knjižnica Zelina

540022385

kronika o našem malom mistu

Documents