Krivica kao Krivica predstavlja jedan od etiri obavezna elementa u optem pojmu krivinog dela, to znai, da bi se jedna radnja mogla smatrati krivinim delom potrebno je da se ona moe pripisati u krivicu uiniocu. Krivini zakonik Republike Srbije na jedan novi nain odreuje pojam krivinog dela iji je osnovni element upravo subjektivnog karaktera - krivica uinioca dela. Dakle, krivica se prema novom Zakoniku shvata na dva naina, prvo kao subjektivni element pojma krivinog dela i drugo kao osnov za primenu kazne i druge krivine sankcije. Nae ranije zakonodavstvo nije koristilo termin krivica, ve je poznavalo termin krivina odgovornost. Krivica sutinski predstavlja centralni pojam u krivinom pravu s obzirom da je ona osnov i uslov krivine odgovornosti. Da bi neko krivinopravno odgovarao, nije dovoljno samo da uini delo ve je neophodno da je kriv za ono to je uinio ili propustio da uini. Prema Zakoniku, krivica postoji ako je uinilac bio uraunljiv i ako je postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Meutim, krivica moe postojati i onda kada je uinilac postupao i nehata, ako to zakon izriito predvia. Dakle, kao element krivice javlja se i protivpravnost. Svest o protivpravnosti ne mora uvek postojati, dovoljno je da je postojala dunost i mogunost da se takva svest ima. Krivicu ine tri elementa: -uraunljicost, -umiljaj ili nehat i -svest ili dunost i mogunost svesti o protivpravnosti. Na Krivini zakonik ne definie uraunljivost, ve neuraunljivost koja postoji u situacija kada uinilac nije moga da shvati znaaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, zaostalog duevnog razvoja ili druge teke duevne poremeenosti. Krivino delo je uinjeno sa umiljajem kad je uinilac bio svetan svog dela i hteo je njegovo izvrenje ili kada je uinilac bio svestan da moe uiniti delo pa je na to pristao. Krivino delo je uinjeno iz nehata kad je uinilac bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali je olako drao da do toga nee doi ili da e to moi spreiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom moe uinit delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio duan i moga biti svestan te mogunosti. Utvrivanje postojanja krivice podrazumeva utvrivanje postojanja umiljaja ili nehata kod nehatnih krivinih dela, ali i odsustvo osnova koji iskljuuju krivicu (neuraunljivost, nepostojanje mogunosti i dunosti svesti o protivrpravnosti). Meutim, nepostojanje osnova iskljuenja krivice nije potrebno utvrivati, ono se pretpostavlja, to znai da se postojanje osnova iskljuenja krivice mora utvrivati.

Bez krivice kao subjektivnog odnosa uinioca prema delu, koji je osnov da mu se ono pripie, odnosno stavi na teret, nema krivinog dela. Ona se dakle najkrae definie kao skup psihikih odnosa uinioca prema delu. Ovakva definicija polazi od psiholoko-normativnih teorija koje je prihvaeno u naem zakonodavstvu. Deo krivice koji obuhvata umiljaj, za razliku od uraunljivosti i svesti o protivrpavnosti, mora se utvrivati u svakom konkretnom sluaju, jer pretpostavka krivice nije dozvoljena u krivinom pravu, odnosno vai prezumpcija nevinosti. Osnovi koji iskljuuju krivicu Nema krivice, a time ni krivinog dela ukoliko je u konkretnom sluaju, pri dejstvu odreenih okolnosti, iskljueno svesno i voljno postupanje uinioca krivinog dela. Subjektivni osnovi iskljuenja krivinog dela -neuraunljivost, -sila i pretnja, -stvarna zabluda i -pravna zabluda. Osnovni element krivice predstavlja uraunljivost ije postojanje se kod uinioca krivinog dela uvek pretpostavlja. Zato se u Zakoniku ne odreuje pojam uraunljivosti ve pojam neuraunljivosti, pri ijem postojanju ne postoji krivino delo. Neuraunljivost je psihiko stanje uinioca koje postoji u vreme izvrenja krivinog dela, u kome on nije mogao da shvati znaaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, zaostalog duevnog razvoja ili druge tee duevne poremeenosti. Ovakvo stanje odreuju dve komponente: bioloka i psiholoka. Bioloka sadrina neuraunljivosti se izvrava kroz nenormalon stanje duevnog zdravlja, kao postojanje odreenog oblika i vida duevne poremeenosti, dok se psiholoka sadrina ogleda u poremeaju psihikih funkcija u sferi rasuivanja ili odluivanja. Dakle, u krivinom pravu postoji prezumpcija uraunljivosti, to znai da kod svakog uinioca krivinog dela u krivinom postupku se ne utvruje uraunljivost, ve neuraunljivost i to samo onda kada se posumnja u normalnost uinioca na osnovu njegovog ponaanja. Te nisu retki sluajevi da se uinioci najteih krivinih dela ponaaju nenormalno, pri tom glumei nenermalnost, kako bi upravo izbegli krivicu. Za utvrivanje neuraunljivosti koriste se tri metode: -psiholoka, -bioloka i -meovita. Psiholoka-simptomatika metoda utvruje postojanje psihikih smetnji u normalnom odvijanju psihikih funkicija i njihovog uticaja na sposobnost za rasuivanje i odluivanje uinioca krivinog dela. Biolokom-etiolokom metodom se utvruju nenormalna psihika stanja, ali se ne utvruje njihov uticaj na normalno odvijanje psihikih funkcija uinioca krivinog dela.

Meovita metoda (psiholoka-bioloka) kojim se prvo utvruje postojanje nenormalnih psihikih stanja uinioca u vreme izvrenja krivinog dela, a zatim se utvruje da li su i u kojoj meri ta stanja uticala na normalno odvijanje psihikih funkcija. Procena neuraunljivosti se vri s obzirom na vreme izvrenja krivnog dela i s obzirom na konkretno izvreno krivino delo, tako da neko lice moe da bude u isto vreme neuraunljivo za jedno krivino delo, a uraunljivo za drugo. Na Zakonik za utvrivanje neuraunljivosti usvojio je mooviti metod. Dakle, prema naem pravu neuraunljivost ine dva elementa: priholoki element-nemogunost rasuivanja, koja predstavlja nemogunost shvatanja znaaja svog dela. To je intelektualna nemo uinioca da shvati stvarni drutveni i pravni znaaj dela, odnosno nemogunost uinioca da shvati da je njegovo delo asocijalno, tetno i opasno za drutvo te da drutvo ne odobrava njegovo ponaanje, ve ga osuuje. Prema novom Zakoniku, potrebno je da postoji nemogunost shvatanja pravnog znaaj dela, odnosno protivpravnosti ili zabranjenosti dela ili nemogunost odluivanja, koja znai nemogunost uinioca da kontrolie svoje ponaanje, da ga usmeravau odreenom pravcu, da upravlja svojim postupcima saglasno sadraju svesti. Pored psiholokog elementa, neurunljovost ini i bioloki element koji optet ini postojanje duevne poremeenosti odnosno stanja usled koga je dolo do naruavanja normalnog odvijanja psihikih funkcija usled kojih uinilac dela nije u mogunosti da privilno rasuuje i odluuje. Brojne su duevne poremeenosti. U krivinom postupku, neuraunljivost se utvruje uz pomo lekara-vetaka psihijatrijske struke koji daju nalaz i miljenje o postojanju stanja duevne poremeenosti i miljenje o mogunosti odnosno o nemogunosti rasuivanja i odluivanja. To je osnov za odluku suda o uraunljivosti odnosno neuraunljivosti uinioca dela u vreme izvrenja krivinog dela. Kao osnov iskljuenja krivice, a time i krivinog dela pomenuli smo i silu i pretnju. One predstavljaju pritisak na volju uinica dela koji moe biti izazvan prirodnom silom i ivotinjskom snagom, kao i ljudskom radnjom Nae pravo propisuje da nije ono krivino delo koje je uinjeno pod dejstvom neodoljive sile. Upravo takva sila predstavlja osnov iskljuenja krivice odnosno to je subjektivni osnov iskljuenja krivinog dela. U ovom sluaju uinilac je lien mogunosti da donese odluku o injenju odnosno neinjenju ili je lien sposobnosti za ostvarivanje voljnog akta, tako da se preduzimanje radnje ne smatra kao njegova, ve kao tua radnja. Kao osnov iskljuenja postojanja krivinog dela pojavljuje se i stvarna zabluda koja predstavlja pogrenu ili nepotpunu predstavu o nekoj stvarnoj okolnosti krivinog dela. Postoje dve vrste stvarnih okolnosti, i to: okolnosti koje ine elemente bia krivinog dela (stvarna zabluda u uem smislu) i okolnosti koje se nalaze van bia krivinog dela, ali koje imaju odreeni krivinopravni znaaj za izvrenje dela (stvarna zabluda u irem smislu). Delo koje je uinjeno u stvarnoj zabludi (u uem ili u irem smislu), koja je neotklonjiva, nije krivino delo.

Stvarna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan da i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje krivinog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi da je zaista postojala inila delo dozvoljenim. Nasuprot neotklonjivoj stvarnoj zabludi, postoji i otklonjiva u sluaju kada je uinilac krivinog dela imao pogrenu predstavu o obelejima krivinog dela ili o okolnostima koje iskljuuju protivpravnost dela iako je bio duan i mogao da ima pravilnu predstavu o tim okolnostima. Pravna zabluda predstavlja takoe osnov iskljuenja postojanja krivinog dela. Ona je pogrena ili nepotpuna predstava o zabranjenosti izvrenog dela ili pogrena predstava o pravnom znaaju dela. Dakle, nema krivinog dela ukoliko je uinilac bio u neotklonjivoj pravnoj zabludi, odnosno ako nije bio duan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Ona moe da postoji u sledeim sluajevima: kada uinilac ima pogrenu predstavu o odreenosti dela u zakonu, odnosno kada nije svestan da je delo koje je uinio odreeno u zakonu kao krivino delo, kada nije svestan da je delo koje je uinio protivpravno. Novi Krivini zakonik je promenio znaaj pravne zablude. Ranije je zabluda iz opravdanih razloga bila fakultativni osnov za osloboenje od kazne ili za blae kanjavanje uinioca krivinog dela, dok novi Zakonik predvia da neotklonjiva pravna zabluda iskljuuje postojanje krivinog dela. Nae pozitivno zakonodavstvo je prihvatilo objektivno-subjektivni formalni pojam krivinog dela, te je na mnogo drugaini nain postavio institut krivice. Ona je zamenila ranije korieni termin krivine odgovornosti i sada kao vii pojam u svoj sastav ukljuuje uraunljivost, umiljaj odnosno nehat kao i svest i dunost ili mogunost postojanja svesti o protivpravnosti dela. U sluaju da se ne ostvari koji od nabrojanih konstutivnih elemenata krivice postoji samo objektivno prouzrokovana posledica koja nema karakter kriving dela pa se njen uinilac ne moe kazniti. ____________________ Literatura: Ljubia Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije,- Dragan Jovaevi, Osnovi koji iskljuuju krivicu u novom Krivinom zakoniku Republike Srbije.