kritike i prikazi

7232019 Kritike i prikazi

httpslidepdfcomreaderfullkritike-i-prikazi 141

ISSN-0352-5724 | UDK 8081(082)

Z B O R N I KMATICE SRPSKE

ZA

FILOLOGIJU

I

LINGVISTIKU

LIV2

N O V I

S A D2 0 1 1



К Р И Т И К Е И П Р И К А З И

UDC 81rsquo1

MEnTALISTIČKA TEORIJA ZnAČE nJARay Jackedoff Meaning and the Le xicon The Parallel Architecture

1975‑2010 Oxford Oxford Uiversity Press 2010 485 str

najovi ja kjiga Re ja Džekedofa jedog od ajzačaji jih i aj produktiv‑

i jih američkih ligvista predstavlja re prezetativi rezime jegovog trideset pe‑togodišjeg rada a origialoj ligvističkoj teori ji pozatoj pod azivom para‑lelna arhitektura (egl Parallel Architecture u daljem tekstu PA) Pozat kao jedaod ajzameiti jih geerativih sitaksičara iz 70‑ih godia prošlog veka a zatimod 80‑ih adalje kao autor origiale sematičke teori je koceptuale sematikerodoačelik geerative teori je muzike Džekedof je pre svega kogitivistakoga prvestveo zaima sistem začeja u jeziku kako je taj si stem poveza sakoceptualim sistemom i kako se jezički iskazu je

Istraživaja Re ja Džekedofa posebo oa iz koceptuale sematike poza‑ta su i u ašim kra jevima i to e samo aglistima pre svega zahvalju jui kjigamaMilke Ivi (2001 198ndash202) i Milorada Radovaovia (2009 72ndash75) kao i detaljim

prikazima ekih od prethodih Džekedofovih kjiga (r a do va no vić 1999 2005)Kjiga Meaning and the Le xicon doosi triaest radova od ko jih su svi sem

prvog poglavlja rai je ob javljei u časo pisima najstari ji rad datira iz 1975 godi‑e većia je iz 1990‑ih a ekoliko je ob javljeo u posledjih pet godia Posebuzaimljivost predstavlja to da veii radova prethodi predgovor gde autor govorio utica jima ko ji su doveli do astaka tih radova i stavlja ih u kotekst itelektu‑ale scee vremea kada su astali kao i daljih do stigua Takođe eki radovi

posebo oi rai ji opremljei su i ovim kometarima u fotu drugači jem odorigialih fusota gde Džekedof kometariše razvoj svo jih ide ja akadeizmee i utica je kasi je veze sa drugim teori jama da je dodatu literaturu pačak i otvoreo priza je eke tadašje greške i ukazu je a to kako su kasi je pre‑vaziđee Radovi isu poređai hroološki ve su orgaizovai u tri tematskaokvira ndash prvi je teori ja PA drugi se bavi odosom između vizuele sposobosti i

jezika trei specifičim jezičkim izrazima tzv kostrukci jama a oo što im je za‑ jedičko jeste da se bave teori jom začeja i teori jom leksikoa ko ji se ajopšti jemože shvatiti kao leksička kom poeta jezika

Kada se radi o teori ji začeja ajvaži ja pitaja a ko ja Džekedof celokup‑im svo jim radom u toj oblasti želi da odgovori bila bi sledea Kako se formuli‑šu začeja reči tako da su dovoljo bogata da mogu da omogue i ifereci ju ireferiraje kada je to potrebo Kako je jezičko začeje povezao sa vizuelim

začejem tako da možemo da govorimo o oome što vidimo Kako se formu‑lišu delovi začeja ko ji e potiču od reči Kako to da ista začeja poekad

potiču od reči a ekad iz drugih izvora Posledja dva pitaja dovela su do toga da



se autor zaiteresu je za feomee sematičke priude (egl coercion) i kostruk‑ci ja gde dolazi do pre plitaja gramatičkih leksičkih i pragmatičkih faktora

U kjizi Meaning and the Le xicon ob javljei su radovi ko ji su začajo do‑

prieli razvo ju teorijskog modela PA Osova premisa je da su foologi ja si‑taksa i sematika ezavise geerative kom poete u jeziku i da svaka imasvo je osove jediice (egl primitives bdquoprimerdquo) i prici pe kom biovaja Ovateori ja odstu pa od glave stru je geerative tradici je ko ja smatra da je sitaksaosova geerativa kom poeta a formulisaa je u rai jim kjigama The

Architecture of the Lan gua ge Faculty (1997) i Foundations of Lan gua ge (2002)ko je je kod as detaljo i pohvalo prikazao Milorad Radovaovi (1999 2005)PA ima tri potkom poete to su koceptuala struktura leksiko i sitaksičkakom poeta ko ju Džekedof aziva jedno stavni ja sintak sa (Sim pler Syntax) i ko ju

je teorijski oblikovao u istoimeoj koautorskoj kjizi sa Peterom Kalikaverom(Cu li Co ver ndash jaC ken doFF 2005)

Objašjаvajui u prvom poglavlju ( Prolo gue str 1ndash34) razvoj svo jih ide ja istvaraje teorijskog modela PA Džekedof se vraa u 70e godie XX veka kada jeu brojim radovima iz foetike i sematike pokazao da foološke strukture i se‑matičke strukture e mogu biti izvedee iz sitaksičkih kao i da su sve strukturesastavljee iz slo jeva (egl tiers) Džekedof se svo jom teori jom PA su protstavljakako sitaksocetričoj čomski jaskoj tradici ji tako i kogitivoj gramatici RoaldaLeakera (lan gaC ker 1983) prema ko joj su sitaksičke strukture sematički mo‑tivisae a sitaksička pravila svedea a miimum Teori ja PA u teorijskoligvi‑stičkom smislu predstavlja eku vrstu bdquotrećeg putardquo u odosu a ove dve di jametral‑o su protstavljee paradigme Oo što ovu teori ju dodato razliku je od ostalih jesteda se Džekedof e zadovoljava samo time da ob jasi feome jezika ve obuhvatai vizuelu percepci ju a sistem formalih kom poeti i pravila povezivaja (eglinter face rules) lako se može preslikati i a sve ivoe metale orgaizaci je

Veze između kom poeti PA bite su isto koliko i same kom poete Posvo joj prirodi preslikavaja između veza (egl inter face map pings) isu pot puodirekta ve samo delimičo homoforma pa recimo ema direktog prevođe‑ja foološke strukture u sitaksičku tj segmeaci ja iskaza a foološkom i asitaksičkom ivou mogu se razlikovati Osim opštih prici pa preslikavaja kaošto je recimo zadržavaje redosleda posto je i poseba preslikavaja ko ja se učeTakva su a primer preslikavaja ko ja uključu ju leksičke jediice ko je ima jusvo ju foološku i sematičku (koceptualu) strukturu i morfositaksičke odli‑ke Džekedof smatra da je leksiko aučea kom poeta u modulima veze ko jisu sadržai u okviru opšte jezičke sposobo sti (egl lan gua ge faculty)

U modelovaju teori je PA verovato je ajzačaji ji Džekedofov rad ateori ji koceptuale sematike ko ja je ajdetali je opisaa i razrađea u jegovimrai jim kjigama Semantics and Cognition (1983) i Semantic Structures (1990)Ova sematička teori ja pot puo metalistička eo pravdao je ostala edovoljo po‑zata i uticaja u poređeju sa dve velike su protstavljee sematičke paradigme(formala sematika i kogitiva sematika) ali predstavlja izuzeto koheretui uverljivu sematičku teori ju1 Kao jee osove postulate Džekedof u uvodu

ove kjige (2010 6ndash14) ističe sledee

1 Detaljije o upoređeju ovih teorija sa Džekedofovom videti u a ntović 2003

272



1) Začeja su metalo ekodiraa Čomski jaskim rečikom ovo bi bilaeka vrsta I‑sematike (egl internal(‑ized) semantics sličo Čomski jevoj ide jio iteralizovaom jeziku I‑lan gua ge) Začeja su ekodiraa a ivou re preze‑

taci je ko ja se zove koceptuala struktura a ko ja se može shvatiti i kao svo jevrsasitaksa misli (egl syntax of thought ) Ovaj postulat je zgoda jer omoguu je ge‑eralizaci je između različitih jezika Tako recimo pri prevođeju koceptualestrukture osta ju maje‑više idetiče ezavise od jezika dok jezička sposobostko ja obuhvata foologi ju sitaksu i pravila veze služi da se te koceptuale struk‑ture učie komuika bilim

2) Refereci ja jezičkih izraza je metali kostrukt U poređeju sa sta‑dardom formalom sematikom i filozofi jom jezika či ji je primari cilj da po‑stavi refereci ju između jezika i spoljog sveta u koceptualoj sematici se sma‑tra da između jezika i sveta posredu je um tj ači a ko ji um shvata svet a ko ji

je ekodira u metalim re prezetaci jama Refereci ja je oo kako um kostruišesvet oko se be tj kako govorik avodi slušaoca da posmatra svet Ovo je vrlo bitoza sematičku aalizu ko ja često zavisi od toga ko ji su metali kostrukti u

prvom plau3) Začeja su kom pozicioa To zači da začeja i reči i fraza ima ju uu‑

trašju strukturu i da se grade od ograičeog sku pa osovih elemeata (bdquopri‑mardquo egl primitives) i prici pa po kome se prime kom biu ju Ovo je sasvim uskladu sa postulatima tradicioale leksičke sematike

4) Začeja koce pata i su strogo odelita već ima ju fazi (egl fuzzy) graicei is poljava ju svojstva porodičih sličosti Ovo shvataje je blisko kogitivojsematici Džordža Lejkofa (aročito u la koFF 1987)

5) nema formale razlike između sematike i pragmatike Ovo je aročito potecirao u poglavljima 5 i 6 u ovoj kjizi Sematika da je deo koceptualestrukture iskaza ko ji je direkto veza za jezički izraz a pragmatika deo kocep‑tuale strukture ko ji asta je kroz ifereci ju zaje o svetu i razumevaje ko‑teksta a obe ove kom poete se stalo pre pliu

Iako se smatra da posto ji priličo ezavisa i uiverzala ivo koceptual‑e strukture razi jezici izražava ju isto začeje a različite ačie što zači dafoološka sitaksička i sematička pravila povezivaja mora ju biti specifiča zasvaki jezik mada svakako ograičea prici pima Uiverzale gramatike

Kao što je pokazao još u kjizi Semantics and Cognition formativa pravi‑la sematičkekoceptuale strukture obuhvata ju rečik osovih koceptualihkategori ja (primardquo) ili bdquosematičkih vrsta rečirdquo među ko je spada ju Stvar (ili Pred‑met) Događaj Staje Radja Mesto Putaja Svojstvo i Izos Pro blem aravo

jeste kako obrazložiti i opravdati predložee prime a šta sam Džekedof da je priličo uopštei odgovor da se to čii a osovu jihove spobosti da iskažugeeralizaci je i ob jase podatke a i je isključeo da bi se i dalje mogle razlagatisličo pojmu atoma u fizici Prime se kom biu ju korišejem ajmaje tri struktur‑a prici pa struktura fukci je i argumeta odosi uprave reči i modifikatora ivezivaje (egl binding ) pri čemu fukci je ekodira ju prostore odose kauzaleodose i odose deo‑celia a sve se može primeiti i a druga sematička polja

sem fizičkog prostora recimo a vreme svojstva pri padost čak i a liče i so‑ci jale domee (o ova dva potoja Džekedof detaljo govori u kjizi Lan gua geCon sciou sness Culture iz 2007 godie)

273



Kada je u pitaju drugi deo iz aslova kjige leksiko odmah tre ba istaida se kao u geerativoj tradici ji pod time podrazumeva leksička kom poeta

jezika Oo u čemu se Džekedofovo shvataje leksikoa doekle razliku je od

drugih jeste pitaje ko je jediice čie leksio To isu samo reči i morfeme veidiomi i klišei Prvi predstavlja ju izuzete ideosikretiče kom biaci je ko je se emogu predvideti a drugi delove jezika ko ji su memorisai uskladištei u dugo‑ročoj memori ji Džekedof je klišee prvi put razmatrao u The Arhitecture (1997) i kasi je u Foundations (2002) zastu pa jući stav da se jezik e možeoštro podeliti a leksiko i gramatiku Mada je ova tvrdja vrlo spora u glavojstru ji geerative ligvistike primetićemo da u jedoj pot puo drugači joj eme‑talističkoj ligvističkoj paradigmi ko ja je samom Džekedofu pot puo daleka ato je sistemsko‑fukcioala ligvistika MAK Halide ja (osove crte izete uHal li day 1985) gramatika i leksika se takođe smatra ju delom jedistveog siste‑

ma za ko ji čak i posto ji aziv leksikogramatika (egl le xico grammar ) Takođemožemo primetiti i da je ide ja o idiomima i klišeima ko ji se memorišu i spada juu leksiko prihvaćea i u teori jama usva jaja i učeja jezika gde se u učejuvoka bulara pored učeja reči i morfema isistira i a učeju gotovih fraza (eglle xical chunks) (kao recimo u le wis 1993)

Kako se leksičke jediice kom biu ju To jest kakva je priroda veze izmeđusitakse i sematike U teori ji PA za razliku od klasiče geerative teori je kom‑

biatora svojstva začeja isu izvedea iz sitakse ve asta ju iz autoomekoceptuale kom biatorosti U kjizi Semantics and Cognition (1983) bila je

predložea verzi ja iterfejsa ko ja se zove gramatička za preka (egl con straint )ali je ve u Semantic Structures (1990) pokazao da ima mogo sitaksičkih struk‑tura ko je se e preslikava ju automatski kaoičo a koceptualu strukturušto je vodilo ka teori ji PA neki od pozatih rai je avođeih i obrađivaih pri‑mera takvog ekaoičog prekla paja bili bi recimo položaj ozake za vremeko ja se u sitaksičkoj strukturi alazi priličo uutar du boko u di jagramu a ukoceptualoj sematičkoj strukturi sasvim a pred levo kao i moge tzv ko‑strukci je od ko jih su tri detaljo obrađee u poglavljima 7 8 i 9

na osovu svega ovoga Džekedof je u The Architecture (1997) zaključioda je korespodeci ja između sitakse i koceptuale strukture alik ooj izmeđusitakse i foologi je ndash ima priličo regularosti ali i mogo ekaoičih e pre‑kla paja pa se zato zalaže da se pricip uiformosti karakterističa za glavugeerativu stru ju zamei obogaeim prici pom kom pozicioalosti U prilogtome idu i razlike među jezicma Koceptuala struktura jeste uiverzala ali raz‑ličiti jezici ima ju različite ačie kako da bdquopaku jurdquo koceptuale elemete u lek‑sičke jediice (egleski recimo domiato paku je glagole kretaja sa iskaziva‑jem ačia dok romaski i sloveski jezici kretaje izražava ju ajčešće za jedosa putajom kretaja) Jezici se razliku ju i po tome ko je elemete koceptualestrukture izražava ju sitaksički (plural soci jalu distacu aspekt itd) Sve ovoukazu je da iterfejs između sitakse i sematike i je jedostavi izomorfizam

Pozat kao jeda od rodoačelika čomski jaske geerative sitakse i autorraih pravila teori je X‑sa crtom (egl X‑bar theory) (jaC ken doFF 1972 1977) Dže‑

kedof se kasi je umogome udaljio od glave geerative stru je U svo joj aj‑ovi joj kjizi iz sitakse (Cu li Co ver ndash jaC ken doFF 2005) a ko joj je zasova isitaksički segmet ove kjige Džekedof je pot puo a pustio X‑sa crtom pricip

274



biarosti i hi jerarhizovaosti u korist vee liearosti a mogo ooga što glavageerativa stru ja stavlja u zadatak sitakse Džekedof pre bacu je u koceptualustrukturu i u iterfejse Sematička struktura zahteva izvesta ste pe kom plek‑

sosti da bi se ob jasila ifereci ja i odos jezika i mišljeja prema percepci jizato i tre ba da ima veliku ulogu u ograičavaju gramatičke strukture rečeicadok sitaksička kom poeta tre ba da bude što maja Džekedofova ova sitak‑sa tzv jedostavi ja sitaksa daleko je od jedostave i proste ali jeste i struk‑turo i otacioo jedostavi ja ego domiata verzi ja miimalizma (detaljo uCu li Co ver ndash jaC ken doFF 2005)

Kada se radi o strukturi leksikoa Džekedofa posebo itrigira pro blemtzv polu produktivosti (egl semi productivity) jezičkih iskaza Prema domiat‑om geerativom staovištu jezik ikako i je spisak memorisaih iskaza Među‑tim posto je i jezičke po jave ko je osim što pokazu ju izvesta ste pe regularosti

ipak posedu ju i elemete ko ji se mora ju po jediačo aučiti i za pamtiti (recimoeki e pravili glagoli u egleskom izvođeje ekih dever bativih imeica ekefraze i sličo) Važo opšteligvističko pitaje kome se Džekedof vraća u eko‑liko radova u ovoj kjizi jeste i kako gramatikaleksiko ekodira ovakve polu‑

produktive po jave i istovremeo ih i a bra ja i ukazu je a geeralizaci je međujima Odgovor bi mogao da leži u tome da su polu produktovi elemeti uskla‑dištei u leksikou i povezai samo asoci jaci jama te da ema posebog pravilako je ob jašjava regularost među jima S druge strae produktivi feomei suiskazai pravilima ko ja se takođe mogu smatrati jediicama leksikoa

Poglavlje 2 Morpholo gical and Semantic Re gularities in the Le xicon (prvo‑

bito ob javljeo 1975 godie str 40ndash84) bavi se upravo pitajem teori je leksikoako ja će formalizovati po jam odvo jeih ali i povezaih leksičkih jediica tako štoe se upostaviti veza između morfologi je i sematike Kako je leksio po primaosve začaji je mesto u teori ji PA Džekedof se vratio ovoj temi ko jom se davo

bavio2 Ovaj rad obilu je ovim kometarima ko ji ukazu ju kako a do bre straetako i a odstu paja od prvo bite ide je Leksičke jediice su u leksikou pot puospecifikovae u svim detaljima Međutim dok se jediice sa produktivom regular‑om morfologi jom e mora ju posebo avoditi oe sa polu produktivom mora ju

Poglavlja 3 (On Beyond Zebra The Relation of Lin gui stic and Vi sual In for‑mation str 88ndash110) (1987) i 4 (The Architecture of the Lin gui stic‑Spatial Inter face

str 112ndash134) ko ja se bave odosom vizuele kogici je i jezika izlaze iz okviraooga što se klasičo smatralo predmetom ligvistike ali svakako predstavlja juizuzeto začaje radove u ligvistici shvaeoj kao deo kogitivih auka Po‑zat kao rodoačelik proučavaja odosa između jezičke i muzičke sposobosti(jaC ken doFF 1981)3 Džekedof je bio i među prvima ko ji su se bavili odosomvizuele percepci je i jezičke kom peteci je a svo ja shvataja o povezivaju jezič‑ke sposobosti sa ostalim metalim sposobostima detaljo je prikazao u kjizi

Lan gua ges of the Mind (jaC ked noFF 1992) Za ova dva rada Džekedof avodi da

2 Rad je astao u vreme kada je Čomski postavljao svoju teoriju omializacije po kojoj su

fraze sa deverbativim imeicama (pr the enemyrsquos destruction of the city) trasformacioo izve-dee iz rečeica sa odgovarajuim glagolom (the enemy destroyed the city) ali se vrlo rao uvideloda to ije uvek slučaj iti postoji opšta regularost

3 Kod as se time bavi iški aglista Mihailo Atovi (v a ntović 2005 2009)

275



je bio ispirisa radom psihologa Džoa Makamare How Can We Talk aboutWhat We See i da je sledio u to vreme e mogo pozat teorijski okvir DejvidaMara4 U ova dva poglavlja Džekedof otkriva kako govorimo o oome što vidi‑

mo tj kako um ekodira prostore iformaci je s jede strae a sa druge kakoekodira jezičke i koceptulae iformaci je i kako us postavlja korespodeci juizmeđu jih Rešeje leži u tome da sematičkom opisu ekog predmeta poreduobiča jeih elemeata ko ji sadrže opis fooloških i sitaksičkih svojstava i ko‑ceptuale strukture tre ba dodati i ešto kao 3D model tj algoritamski izraču‑ljivu predstavu oblika ekog predmeta Ova dva poglavlja bi esumjivo bila

posebo zaimljiva psiholozima i psiholigvistimaPoglavlja 5 i 6 bave se pitajima koceptualizaci je delova eke celie i

strukturom događa ja (Aktiosart) kao i ačiom kako se to iskazu je i iter petirau jeziku i kako se to zaje može formalizovati u teori ji

Počevši od pozatog pro blema kako asta je začeje poavljaja u rečeiciThe light flashed until dawn Džekedof tvrdi da se to može ob jasiti iterakci‑ jom između mogih različitih delova rečeice kako leksičkih tako i gramatičkihOvo je u su protosti sa klasičom fregeovskom sematičkom teori jom kom pozi‑cioalosti po ko joj se začeje rečeice kostruiše jedostavo tako što se za‑čeja reči spo je sa sitaksičkom strukturom a i u eskladu je sa domiatimstavom geerative gramatike ko ja isistira a tome da sitaksička struktura bu‑de izomorfa sa sematičkom strukturom Čijeica da posto je delovi začejako ji isu iskazai i leksički i gramatički kao začeje poavljaja u gorjem

primeru mogu se pri pisati tzv sematičkoj priudi (egl coercion) daas pri‑

hvaćeom pojmu ko ji je u vreme kada je Džekedof prvi put govorio o tome zvu‑čala priličo revolucioaro a čemu emo ešto više govoriti kasi jeDžekedofovo rešeje je da se opis i ovakvih složeih začeja može dati

korišćejem otoloških kategori ja ko je je postulirao u raoj fazi koceptualesematike (Semantics and Cognition 1983) a ko je je ovde proširio brojim iova‑ci jama Pomoću jih moguće je a isti ači bez obzira a razlike između imeicai glagola tretirati i dihotomi je događajndashproces jediandashmožia i zbirondashbro ji‑vo Sistemom biarih obelež ja [plusmn ograičeo (egl bounded )] i [plusmn uutrašjastruktura] mogue je iskazati vredosti jedia bro jivo možia bro jivo zbiroi gru pe kao i odgovara juće vredosti u glagolskom sistemu Recimo sematička

vredost poavljaja idetiča je kao i za plural tj ekodira višestrukost ekog bro ja etiteta ko ji pri pada ju istoj kategori ji Džekedof postulira i sistem od šestfukci ja ko ji preslikava etitete jede vrste a druge čime se ob jašjava ju kate‑gori je moštvo partitivost kom pozicioi odosi i su protosti Te fukci je suPL ELT COMP GR PART i COnT (egl plural element of com po sed of the grinder part of containing )

Peto poglavlje Parts and Boundaries (str 135ndash173) kokreto po stulira irazrađu je skup primarih elemeata (primardquo) i kom biatorih prici pa za ko‑

4 Dejvid Mar (marr 1982) je u kjizi Vision razvijao detalju algoritamsku teoriju metalih

reprezetacija koje su uključee u vizuelu percepciju a apravio je paralelu sa geerativom ligvi‑stikom Marov 3D model je rešio moge probleme leksičke sematike (kategorija sekudarih obeležjaegl distinguishers stereotipa itd) Marov poseba doprios je teza da postoji algoritamski izra‑čuljiva predstava oblika ekog predmeta koja spada u metalu reprezetaciju

276



ceptuali dome ko ji se tiče delova i graica Džekedof pret postavlja da su oeuiverzale da defiišu oo što jezik tre ba da izrazi i da e zavise od kokretog

jezičkog sredstva5 Takođe bavi se i pravilima korespodeci je (sadašjom termi‑

ologi jom rečeo pravilima iterfejsa) ko ja određu ju kako se vrši preslikavaje izkoceptuale strukture u sitaksičku i morfološku strukturu Džekedof se bavikokreto egleskim jezikom jer su ova pravila specifiča za svaki jezik ali ogra‑ičea prici pima Uiverzale gramatike Bilo bi svakako zaimljivo proučitivrstu i delovaje ovih pravila u srpskom i drugim sloveskim jezicima ko ji ima ju

posebo razuđeu morfologi juOsim formalizaci je ko jom se otira ju pomeuta obelež ja i fukci je i ko ja

aročito oima ko ji isu upozati sa prethodim kjigama ovog autora možedelovati kom plikovao i od bojo u predstavi koceptuale strukture iskaza gdeDžekedof us postavlja veze između leksičke sematike i fraze sematike u ovom

radu posebo je i zaimljiv ači a ko ji Džekedof tretira glagolske situaci jeO kritiku je čuveu Vedlerovu (ven dler 1967) kategorizaci ju glagolskih situa‑ci ja a staja aktivosti ostvareja i dostigua i predlaže kako je tre ba proširitii formalizovati koristei parametre datih obelež ja i fukci ja Kako je Vedlerovateori ja kod as do bro pozata i široko prihvaea (v no va kov 2005) za dalja is‑traživaja u oblasti glagolskih začeja i kategori ja zaimljivo bi bilo proučitiDžekedofove stavove Pozate kategori je staja Džekedof formalo otira kaoeusmeree situaci je ko je mogu biti ograičee ili eograičee aktivosti kao

procese i eograičee usmeree situaci je ostvareja kao usmeree situaci je sakrajjom graičom tačkom u toku vremeskog perioda dok se do stigua aj‑

teže formalizu ju kao dodađaj ko ji predstavlja kulmiaci ju u sklo pu ekog veegdogađa ja novi ti povi ko je Džekedof uvodi delimičo su sliči dostiguima po‑čeci (egl Inceptions gde bi spadali glagoli ti pa leave commence start ) doga‑đa ji treute strukture (egl Point‑events gde bi spadali glagoli kao flash i click )i tra jaja (egl Duratives gde bi spadali glagoli kao stay keep per sist )

Isistira jui a tome da se mora ju praviti veze između leksičke sematike ifraze sematike Džekedof zaključu je da se ista obelež ja i fukci je mogu po ja‑viti u koceptualoj strukturi kao leksičke jediice morfološki afiksi kostruk‑cioa začeja ili pravila sematičke priude Uopštei je gledao sve to podrža‑va još fudametali ju postavku koceptuale sematike da je koceptuala

struktura autooma u odo su a jezik i da eme ekakvog ivoa čisto jezičkesematike ko ji se pre plie između je i sitakseU šestom poglavlju The Pro per Treatment of Mea suring Out Telicity and

Perhaps Even Quanti fication in En glish (str 174ndash221) ovaj stav da je koceptu‑ala struktura ezavisa od sitaksičke još je jače potecira aalizom ačia ako ji a kategori ju teličosti utiče leksička sematika glagola i ograičeost (eglboundedness) jegovih argumeata a u mogim sluča jevima i pragmatika (tj za‑je o svetu) Teličost se koceptualo formalizu je u smislu krajje ograičeostiili e‑ograičeosti jegovog događa ja i vremeskih kostitueata na mogo

5

Oo što treba imati a umu jeste da Džekedofove prime jesu kategorije koceptuale struk‑ture ezavise od kokretog jezika za razliku od sematičkih jezički iskazaih prima u teorijiAe Vježbicke O razlikama između ova dva shvataja videti prepisku ovo dvoje ligvista u časopisu Intercultural Pragmatics jaCkendoFF 2007 wierzbiCka 2007

277



primera Džekedof pokazu je da formalizovaa koceptuala struktura emamogo sličosti sa kaoičom sitaksičkom strukturom

Autorki ovog prikaza kao aglisti ko ju posebo iteresu je odos sitakse

sematike i pragmatike aročito su zaimljiva poglavlja 7 8 i 9 ko ja se bave spe‑ci jalim kostrukci jama u egleskoj glagolskoj frazi i poglavlja 10 11 12 i 13ko ja se bave ekim egleskim imeičkim kostrukci jama sa zaimljivim sema‑tičkim i morfositaksičkim svojstvima Svih ovih sedam poglavlja a teorijskom

plau i dalje čvrsto razrađu ju i ilustru ju teori ju PAPotrebo je istaći da Džekedof po jam bdquokostrukci jardquo koristi da ozači delove

sitaksičke strukture za ko je se vezu ju ekaoiča začeja normalo sematič‑ka i sitaksička argumetska struktura su priličo poravate ali broje smisaoekostrukci je od ko jih su moge pomeute i aalizirae u ovoj kjizi pruža ju jakdokaz u prilog tome da posto ji i moguost e pokla paja

Početkom devedesetih godia prošlog veka američki ligvisti Čarls Filmor(Charles Fillmore) Pol Kej (Paul Kay) i Adela Gold berg počeli su da izučava jusitaksički i sematički idiosikretiče po jave ko je isu mogle da se ob jase atradicioala ači pa su predložili da gramatika mora da izdvo ji ove po jave kaospeci jale delove sitakse ko ji ose začeje i da se time mora ju do puiti opšti

prici pi fraze strukture i sematičke kom pozicioalosti Tako je astala teori ja pozata pod azivom Kostrukcioa gramatika (gold berg 1995)6

U sedmom poglavlju En glish Particle Con struction the Le xicon and the Autonomy of Syntax (str 226ndash249) Džekedof da je izuzeto detalja pregled si‑taksičkih i sematičkih svojstava egleskih frazih glagola tj kostrukci ja ko jese sasto je od glagola i partikule Izdva ja jući više ti pova ovakvih kostrukci jaDžekedof uočava da svi ima ju istu sitaksičku strukturu (sa glagolom kao si‑taksičkim cetrom) dok se jihove sematičke formalizaci je zato razliku juOvo je još jeda dokaz u prilog (delimiče) ezavisosti sitakse i sematike

U osmom poglavlju zaimljivo aslovljeom Twi sting the Night Away (str250ndash277) Džekedof polazeći od aizgled eo bičog primera He slept the after‑noon away gde je e prelazi glagol sleep upotre blje u kom biaci ji sa objektomi partikulom izosi broje argumete u prilog posto jaja kategori je kostrukci‑oih idioma tj sitaksičkih kofiguraci ja či ja struktura do priosi sematičkomsadrža ju prevazilazei oo što je sematički sadržao u leksičkim jediicama ko ječie taj idiom Ova kostrukci ja se može smatrati jedom od iza lsquoporodicersquo slič‑ih kostrukci ja kao što je a primer oa ko ja sematički kom biu je kretajeači i putaju ( He whi stled his way across America) ili tzv rezultativa kostruk‑ci ja ( Amy pounded the clay flat ) ko ja je detaljo obrađea u devetom poglavljuove kjige The En glish Re sultative as a Family of Con structions (str 278ndash326)Ovaj rad je prvo bito ob javlje 2004 godie u koautorstvu sa Adelom Gold bergči je se ime ajčeše vezu je za po jam kostrukcioe gramatike Džekedof i Gold‑ bergova priza ju da se doekle razliku ju u pogledu teorijskog tretmaa kostruk‑ci ja ali ističu za jedičke argumete ko ji idu u prilog kostrukcioom pogledu agramatiku Jeda od postavki je da posto ji krivulja gramatičkih feomea odko ji su eki pot puo opšti a eki pot puo idiosikretiči na ivou fraze sitakse

6 O kostrukciooj gramatici i jeoj primei kod as je pisao Vlada Pavlovi (posebo upavlović 2007 2009)

278



delovi sitakse ko ji su povezai sa začejem a kovecioali i delimičo idi‑osikretiča ači smatra ju se kostrukci jama Kostrukci je se leksički a iz‑vesta ači tretira ju kao idiomi u tradicioalom smislu Oi su ueti u leksiko

kom pleto sa svo jom sitaksičkom strukturom začejem i kada sadrže i eke po‑sebe morfeme sa delimičom foologi jom U vezi sa leksikoom i u ovom raduse zastu pa teza da o tre ba da obuhvati e samo reči i morfeme već i fraze obra‑sce sa morfološkom specifikaci jom ili bez je Kada se radi o rezultativoj ko‑strukci ji u egleskom radi se u stvari o više kostrukci ja ko je dele eka bita svoj‑stva ali se razliku ju u specifičostima a sama fraza struktura V nP AdjPPrepPi je dovolja da okarakteriše ovu porodicu kostrukci ja

Kako sam Džekedof kaže poglavlja 10 do 13 bave se ečim što se možesmatrati periferim pitajima aizgled retkim margialim i specifičim ime‑ičkim kostrukci jama ali ači a ko ji ih o tretira ikako i je trivi jala ve

jihovo ob jašjeje uvek dovodi u vezu sa ekim bitim ligvističkim pitajimakao što su određeost struktura imeičkih fraza i složeica priroda jezičkogzaja i ustrojstvo teori je jezika u ovom sluča ju teori je PA

Deseto poglavlje On the Phra se The Phra se lsquoThe Phra sersquo (str 327ndash341) bavise kostrukci jama sa redu plikativom imeičkom frazom ko ja ima strukturuThe+nou+E Sim bol E ozačava različite izraze ko ji čak e mora ju biti i je‑zički ali je jihove iz bor ograiče sematikom imeice n a primer the soundtztztz pri čemu se pravi zvuk coktaja jezikom Ova kostrukci ja ima sličosti saimeičkim frazama sa apozici jom ali je sematički i morfološki složei ja Poku‑šaj sitaksičke formalizaci je ove kostrukci je a osovu prici pa teori je X‑sacrtom pokazu je se kao ezadovoljava jui pa je sematička aaliza kao i aalizamodifikaci je i determiaci je zaimljiva e samo za ob jašjeje ove kostrukci jeve i za opšti ja pitaja kategori je određeosti (egl de finiteness)

Jedaaesto poglavlje Contra stive Focus Redu plication in En glish (str 342ndash 382) prvi put ob javljeo kao koautorski rad sa Dž Gomeši (Jila Ghomeshi) nRoze (nicole Rose) i K Raselom (Kevi Russell) aalizira jezičku kostruk‑ci ju ko ja rai je i je bila is pitivaa ali je priličo česta aročito u govoroj ame‑ričkoj vari jati egleskog jezika Sematički efekat ove kostrukci je je da foku‑sira deotat redu pliciraog elemeta a eki oštri je delimitira speci jalizirai jiopseg (a primer Do you want a salad‑salad or a tuna salad) Du plikaci ja i jeretka po java u različitim jezicima a javlja se i kao iteziva du plikaci ja gde se istareč poavlja tri i više puta U ovom radu de taljo se razmatra sematika kotra‑stive du plikaci je uz detalju specifikaci ju ko je se jediice mogu du plicirati Zarazliku od kotrastivog fokusiraja gde se rečfraza kotrastira sa drugim rečimaistog ti pa u kotrastivoj du plikaci ji jedo začeje reči se kotrastira sa drugimzačejima te reči u cilju specifikovai je iter pretaci je (prototi piča deotaci jaili sužavaje opsega moguih refereata leksičke jediice) Vezao sa shvataji‑ma o strukturi leksikoa ko ja je izeta u ovoj kjizi Džekedof zaključu je da jekotrastiva du plikaci ja u stvari leksička jediica sa kokretom sitaksičkom isematičkom strukturom a du pliraom foološkom strukturom

U dvaaestom poglavlju Con struction after Con struction and its Theoretical

Challen ges (str 385ndash412) Džekedof razmatra još jedu ekaoiču strukturuko ja se sasto ji od dve imeice ili imeičke fraze povezae predlogom (ti pa dayafter day) na bra ja jui mogo ti pova sa predlozima by for to after i upon i opisu‑

279



jući jihova morfološka sitaksička i sematička svojstva Džekedof koristi ovuaalizu da još jedom do pui svo ju teori ju leksioa ovog puta uzima jui u obziri eke stavove kostrukcioe gramatike naime tu se pre poza je posto jaje za‑

čejskih kostrukci ja tj delova sitaksičke strukture ko ji mogu biti a bro jai uleksikou sa svo jim začejima baš kao i po jediače reči Priroda leksikoa jetakva da to i je skladište reči ve svih delova jezičke strukture ko ji mora ju da sememorišu uskladište u dugoročoj memori ji Aalize izete u ovom radu avodea to da opštu teori ju jezika tre ba postaviti tako da celokupo zaje jezika budeekodirao kao uskladištei delovi strukture bez stroge podele a leksiko igramatiku Kao što smo istakli već u uvodom delu ovog prikaza ide ja da e tre bavršiti strogu podelu a gramatiku i leksiko posto ji i u ekim drugim egeera‑tivističkim i ekogitivističkim ligvističkim teori jama

Posledje triaesto poglavlje The Ecology of En glish Noun‑Noun Com pounds

(str 413ndash450) bazirao je a obimom kor pusom istraživaju imeičkih slože‑ica u egleskom jeziku Ova tema je često obrađivaa u aglističkoj literaturi aoo što je ovde ovo je iscrpost i origialost pristu pa Džekedof isistira atome da zbog velike frekvetosti ovih primera i kom biatorike složeice uegleskom e mogu da se samo a bro je ego da proces stvaraja složeica morada uključi i sistem produktivih pravila Pravilo da složeica mora da ima upravičla i izdaleka i je dovoljo a i uobiča jei ači parafraziraja složeice fra‑zom ko ja bi tre balo da ima isto začeje i je uvek zadovoljava jui na bra ja juičak četraest fukci ja ko jima je mogue sematički formalizovati začeja ime‑ičkih složeica Džekedof ističe da teorijski okvir koceptuale sematikeomoguu je da se formalizu ju i začeja fraza kao i da se prici pom sematičke

priude i ko‑kom pozici je (egl co‑com po sition prema pu ste jovsky 1995) doda jui eiskazae fukci je kao i da se uključi ešto od ooga što običo spada u prag‑matičko zaje

Zaključili bismo ovaj prikaz kostataci jom da ova kjiga predstavlja izva‑reda presek Džekedofove teori je i pre porukom da bi tre balo da postae obave‑zo štivo za oe ko ji do sada isu bili upozati sa jegovim radom a bave se pro‑

blemima začeja leksike i uza jamim odosom sitakse i sematike Ligvistirazih provei jeci ja ali i filozofi psiholozi i svi ko ji se bave kogitivim au‑kama u ovoj kjizu ko ja im presivo ilustru je iterdisci pliari kogitivistički

pristup svakako e pre pozati i otkriti ove jezičke feomee či ja aaliza pred‑stavlja izazov za stvaraje jede velike slike ljudske jezičke i opšte kogitivesposobosti Iako je u mogim radovima aalizira materi jal iz egleskog jezikaopšti ja ligvistička pitaja ko jima se autor bavi prilikom aalize relevata su i za proučavaje drugih jezika kao i opšte ligvističke teori je Upravo teorijski modeli formalo‑metodološki okvir predstavljei u ovoj kjizi mogu poslužiti kao i‑spiraci ja i uzor za otkrivaje sličih feomea i u srpskom jeziku gde bi se amogo detalji ji i formali ji ači moglo doi do začajih uvida o začeju rečifraza i kostrukci ja u ko jima dolazi do pre plitaja leksičkih sitaksičkih i prag‑matičkih faktora

I a samom kra ju euo biča jeo za kaoe pisaja prikaza dozvolićemo

se bi i kometar o izgledu aslove strae kjige Posle iza dizajerski miima‑listički čistih apstraktih korica Džekedofovih kjiga dve skori je kjige ( Foun‑dations i Sim pler Syntax) imale su a koricama fotografi je usamljeih sta bala

280



sa moćim krošjama ko je su kod mogih pozavalaca i poštovalaca Džekedo‑fovog dela izazivale asoci jaci je a jedistveost moumetalost ali a žalost iizolovaost jegovih teorijskih postavki Kjiga Meaning and the Le xicon pored

svo je bes prekore auče aparature ima i zatu dozu liče obo jeosti a i rela‑tivo eo biču aslovu strau ndash fotografi ju a ko joj is pod plavog e ba domiiraveliki pustijski kaktus pu bodlji i sa par cvetova Autorka ovog prikaza imala je priliku da u ličoj komuikaci ji sa profesorom Džekedofom ovo prokometa‑riše i sazala je da je fotografi ja iz profesorovog ličog al buma slikaa u vremekada je tokom autorovog speci jalog studijskog boravka 2009 godie u Sata Feuova kjiga i pisaa Kako kaže Džekedof ndash jegove ide je gotovo uvek su bile tru oku kolega a o sam je često alazio i postavljao pitaja a i davao odgovore ko jisu e pri jato pro badali ustaljee teori je kako iz geerative tradici je iz ko je je isam poikao tako i iz kogitive Bodljikave stvari (thorny is suesrdquo) kako ih je

azvao možda isu aj pri jati je ali svakako ima ju svo ju le potu i potrebo je da posto je baš kao i provokativa pitaja i du boko promišljei kom pleksi odgovoria jih što je upravo oo što Rej Džekedof radi tokom cele svo je duge i im pre‑sive kari jere

Citira na literatura

a n to vić Mihailo 2003 The Positio of Sematics withi Cotem porary Cogitive Sciece FactaUniver sitatis Lin gui stics and Literature 210 (2003) 415ndash424

a n to vić Mihailo Mu zika i je zik u ljud skom umu niš niški kulturi cetar 2004a n to vić Mihailo Lin gvi stika mu zikalnost kognici ja niš niški kulturi cetar 2009Cu li Co ver Peter Ray JaC ken doFF Sim pler Syntax Oxford Oxford Uiversity Press 2005gold berg Adele Con structions A Con struction Grammar Ap proach to Ar gument Structure Chi‑

cago Chicago Uiversity Press 1995Hal li day MAK Foundations of Systemic‑Functional Grammar Lodo Arold 1985ivić Milka Pravci u lin gvi stici vol 2 deveto do pujeo izdaje Beograd Bi blioteka XX vek 2001jaC ken doFF Ray Semantic Inter pretation in Generative Grammar Cam bridge MA MIT Press 1972jaC ken doFF Ray X‑Bar Syntax A Study of Phra se Structure Cam bridge MA MIT Press 1977jaC ken doFF Ray Fred ler daHl A Generative Theory of Tonal Mu sic Cam bridge MA MIT Press

1982jaC ken doFF Ray Semantics and Cognition Cam bridge MA MIT Press 1983jaC ken doFF Ray Con sciou sness and the Com putational Mind Cam bridge MA Bradford ndash MIT

Press 1987jaC ken doFF Ray Semantic Structures Cam bridge MA MIT Press 1990jaC ken doFF Ray Lan gua ges of the Mind Cam bridge MA Bradford ndash MIT Press 1992jaC ken doFF Ray The Architecture of the Lan gua ge Faculty Cam bridge MA MIT Press 1997jaC ken doFF Ray Foundations of Lan gua ge Brain Meaning Grammar Evolution Oxford OUP

2002jaC ken doFF Ray Lan gua ge Con sciou sness Culture Es says on Mental Structure Cam bridge MA

MIT Press 2007jaC ken doFF Ray Coceptual sematics ad atural sematic metalaguage theory have differet

goals Intercultural Pragmatics 4ndash3 (2007) 411ndash418jaC ken doFF Ray Meaning and the Le xicon The Parallel Architecture 1975‑2010 Oxford OUP 2010la koFF George Women Fire and Dan gerous Things Chicago Uiversity of Chicago Press 1987

lan gaC ker Roald Foundations of Cognitive Grammar Bloomigto Idiaa Uiversity Ligu‑stics Club 1983le wis Mic hel The Le xical Ap proach The State of ELT and a Way Forward Hove LTP Laguage

Teachig Pu blicatio 1993

281



no va kov Predrag Gla gol ski vid i tip gla gol ske situaci je u en gle skom i srp skom je ziku novi SadFutura pu blikaci je 2005

ma rr David Vi sion A Com putational Inve sti gation into the Human Re pre sentation and Proces‑ sing of Vi sual In formation new York WH Freema 1982

pa vlo vić Vlada 2007 Kostrukcioa gramatika i mogućosti jee primee u astavi straih jezika Primenjena lin gvi sika 7 (2007) 79ndash88pa vlo vić Vlada bdquoČekaj me dok e dođemrdquo ndash kostrukcioa gramatika i jeda slučaj kada ko‑

strukci ja sa ne u srpskom jeziku ema (pravo) egativo začeje Primenjena lin gvi stika 10(2009) 129ndash140

pu ste jovsky James The Generative Le xicon Cam bridge MA MIT Press 1995r a do va no vić Milorad Prikaz kjige The Architecture of the Lan gua ge Faculty Зборник Матице

српске за фи ло логи ју и лингвистику XLII (1999) 533ndash539r a do va no vić Milorad Temelji jezika (Prikaz kjige Foundations of Lan gua ge) Зборник Матице

српске за фи ло логи ју и лингвистику XLVIII1 (2005) 357ndash364ven dler Zeo Lin gui stics in Philo sophy Ithaca nY Corell Uiversity Press 1967wi er zbiC ka Aa Theory ad em pirical fidigs A respose to Jackedoff Intercultural Prag‑

matics 4ndash3 (2007) 399ndash409

РА дО вА НО вИћ Мило рад Увод у фа зи лингвистику Сремски Карловци ndash Нови Сад Издавачкакњижарница Зо рана Сто јановића 2009

Biljana Mi šić Ilić

Uiverzitet u nišuFilozofski fakultet

De partma za aglistikućirila i Metodi ja 2 18000 niš Sr bi ja

bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)

Bjoumlr Hase Ferdiad de Haa (eds) Modals in the Lan gua ges of Euro pe A Re ference Work Berli ndash new York Mouto de Gruyter 2009 577 strlowast

1 Kjiga Modals in the Lan gua ges of Euro pe ko ju su uredili Bjoumlr Hasei Ferdiad de Haa predstavlja zbirku radova posveeih opisu modalih glago‑

la odo so modalih kostrukci ja prvestveo a evropskom područ ju ali i uzuvid u iskazivaje modalosti u ekim jezicima va Evro pe Iici jativa za asta‑ak ove kjige pokreuta je a radioici lsquoModals i the laguages of Euro persquo orga‑izovaoj u okviru 38 kofereci je Evropske ligvističke asoci jaci je (Societas

Lin gui stica Euro paea) a održaoj u Valesi ji 2005 godie Ide ja za održavajeove radioice potekla je od Johaa va der Auwere ligviste ko ji je začajo ua‑ predio istraživaje uiverzalih i ti poloških karakteristika kategori je modalostiizmeđu ostalog i izradom jee sematičke ma pe (auwe ra 1998)

Kjiga sadrži uvod četraest priloga podeljeih u tri celie (A Idoevropski jezici ndash za pada graa B Idoevropski jezici ndash istoča graa i C neidoevropski

lowast Ovaj prilog astao je u okviru projekta Sintaksička semantička i pragmatička istraživanja standardnog srpskog jezika (178004) koji fiasira Miistarstvo prosvete i auke Republike Srbije

282



jezici) zaključo poglavlje ideks pojmova ideks jezika i jezičkih vari jeteta iideks imea

2 Uređivači Bjoumlr Hase i Ferdiad de Haa (u ligvističkoj literaturi

takođe pozati po proučavaju modalosti) autori su uvodog (1ndash8) i zaključog(511ndash559) poglavlja ko jima uokviru ju radove s opisima po jediačih jezika igru pa jezika

U Uvodu ( Introduction 1ndash8) uredici as iformišu o cilju zborika (opismodalih gla gola odoso modalih kostrukci ja a evropskom područ ju po‑ređeje sistema u po jediačim jezicima ili jezičkim porodicama iz areale igeetičke perspektive ob jašjavaje prirode i statusa modalih gla gola uopšte)o različitim tradici jama tretiraja modalih glagola i modalih kostrukci ja urazličitim jezicima i ligvističkim srediama (od primee morfoloških i morfo‑sitaksičkih kriteri juma za izdva jaje modalih glagola kao gru pe jediica sa

za jedičkim karakteristikama do čisto leksikoloških pristu pa) o a pretku u istra‑živaju uiverzalih i ti poloških karakteristika sematičkog prostora modalostiu posledjoj dekadi (zahvalju jui prvestveo istraživajima u Cetru za grama‑tiku kogici ju i ti pologi ju a Uiverzitetu u Atver peu) o pri stu pu modalostiu ovom zboriku (holistička perspektiva uzimaje u obzir i sematičke i morfo‑sitaksičke prirode modala modalost shvaea u ograičeom smislu svedeoma začeja lsquoužostrsquo lsquoobavezarsquo lsquomoguostrsquo lsquodozvolarsquo i lsquohtejersquo isključivajekategori je ačia i markera evideci jalosti) o tragaju za odgovorima a pitajamogućosti opisa modala kao među jezičke kategori je određivaja graice izmeđumodalih glagola i puozačih leksičkih sredstava za izražavaje modalo sti

relevatih parametara za ti pologi ju modalih sistema otkrivaja različitih ivoagramatikalicazi je karakteristika modalih sistema lsquostadardog prosečog evrop‑skogrsquo (Standard Avera ge Euro pean) obeležavaja prostora kovergeci je i diver‑geci je u modalim sistemima u jezicima Evro pe i e posredom okružeju o i‑vetaru jezika ko ji su obuhvaei radovima ovoga zborika (obeležeih a prilože‑oj ma pi Evro pe i u ta beli u ko joj su oi razvrstai prema geetskoj pri padosti)

Za adekvato praeje i razumevaje pristu pa u po jediačim radovimavažo je skreuti pažju a još eke momete ko ji su u Uvodu po jašjei naimesaradicima je bila predložea okvira struktura svakog po jediačog rada Uko joj meri e se držati ove strukture zavisilo je od jee relevato sti za karak‑teristike kokretih jezika

Po jam ko ji je uzet kao cetrali jeste proces gramatikalizaci je jer se razvojmodala geeralo shvata kao ti piča proces promea u ko jima kostrukci je gu besvoj leksički status i u majoj ili veoj meri do bi ja ju gramatički status Kao po‑lazište se uzima Lemaov (leH mann 2002) parametarski pristup prema ko jem segramatikalizaci ja shvata kao kom pleks makro procesa ko ji obuhvata šest aspeka‑ta smešteih a paradigmatskom i sitagmatskom ivou Paradigmatskom ivou

pri pada ju parametri itegritet (inte grity) paradigmatičost ( paradigmaticity) i paradigmatička vari ja bilost ( paradigmatic variability) Sitagmatskom ivou pri pada ju sitaksički opseg ( syntactic sco pe) povezaost (bondedness) i sitag‑matska vari ja bilost ( syntagmatic variability)

S obzirom a izrazite razlike u shvataju modala u različitim ligvističkimsrediama eo phodo je bilo formulisati defiici ju ko ja e pomoi prilikom opre‑deljivaja ko je e se jediice uzimati u razmatraje Saradicima je pouđea rad‑

283



a defiici ja prema ko joj su modali lsquoelemeti alik rečimarsquo (word‑like elements)ko ji su polifukcioali u smislu da izražava ju ajmaje dva ti pa modalosti (jedaod čestih jeste podela a diamičku deotičku i epistemičku modalost1 ko ja

se i u ovim radovima uzima u obzir) Upravo je polifukcioalost poka‑zatelj sematičkih promea ko je se ti pičo sreu kod gr amatikalizacioog parametra ti pa lsquoitegritetrsquo

3 Prvu gru pu radova čie oi u ko jima se opisu ju modali glagoli i modalekostrukci je u za padim idoevropskim jezicima (А Modals in Indo‑Euro peanlan gua ges (We stern branch) 11ndash163) U ovoj celii alaze se četiri priloga

U studi ji o germaskim jezicima ( Modals in the Germanic lan gua ges TajaMortelmas Kasper Boye ad Joha va der Auwera 11ndash69) autori se fokusira jua cetrale modale u pet jezika egleski holadski emački daski i isladski

najduža tradici ja izdva jaja i opisivaja modala kao kategori je sa specifičim

karakteristikama prisuta je upravo u ovoj gru pi jezika a u okviru je modalisu ajviše istraživai u egleskom u ko jem su oi spram ostalih uzetih u razma‑traje u ajvećoj meri gramatikalizovai Autori ovog priloga isu razmatrali

parametre formalog itegriteta povezaosti i sitagmatske vari ja bilosti jer suse pokazali maje relevatim za modale u jezicima ko je opisu ju

Modali u irskom

( Modals in Irish Peter McQuilla 71ndash105) posmatra ju ses aspekta svih šest parametara gramatikalizaci je i prema zaključcima autorauopšteo gledao pokazu ju sredji ivo gramatikalizaci je

Prilog o romaskim jezicima ( Modals in the Romance lan gua ges Bert Cor‑illie Walter De Mulder Tie Va Hecke ad Dieter Vermadere 107ndash137) ogra‑

iče je a fracuski špaski itali jaski i rumuski jezik Osim toga autori su pregled sveli a glagole ko jima se izražava lsquoobavezarsquolsquopriudarsquo kao i a deotičkui epistemičku upotre bu ovih glagola kada se jima iskazu je lsquoverovatoarsquo ili lsquouve‑reostrsquo Rezultati pokazu ju da modali u romaskim jezicima e formira ju jedi‑stveu paradigmu i da ema jase graice ko ja bi omoguila razlikovaje moda‑la od puozačih glagola od ko jih su astali Kriteri jumi uzeti u obzir mogu seiskoristiti za ti pologi ju deotičkih modala ali svaki glagol pokazu je prisustvosamo ekih od jih

Za aalizu situaci je u grčkom jeziku ( Modals in Greek Aastasios Tsaga‑lidis 139ndash163) uzeto je savremeo staje u jeziku odoso stadardi savremeigrčki jezik (Standard Modern Greek ) Iz priloga saza jemo da polje modalostiu gramatičkim opi sima grčkog jezika doedavo i je bilo prisuto te da modaleelemete tek tre ba detalji je istražiti Kocept polifukcioalosti modala u tomemože biti od koristi i biti valja kriteri jum za status modala u jezicima kao što jegrčki ukoliko se e uzme kao eo phoda ve kao dovolja uslov

4 U drugoj gru pi alaze se radovi sa opisima modalih glagola i modalihkostrukci ja u istočim idoevropskim jezicima (B Modals in Indo‑Euro peanlan gua ges (Eastern branch) 167ndash322) sa takođe četiri priloga

1 Razlikovaje ova tri tipa modalosti vezuje se za F R Palmera koji devedesetih godia XX

veka ve relativo ustaljeoj podeli a deotičku i epistemičku modalost dodaje diamičku mo‑dalost i ajpre je postavlja je a istu rava a zatim deotičku i diamičku objedijuje jedim adre‑đeim pojmom lsquoevet modalityrsquo dok epistemičku i evidecijalu objedijuje pojmom lsquopropositioalmodalityrsquo (palmer 2001)

284



Modali su potvrđei u svim sloveskim jezicima

( Modals in the Slavoniclan gua ges Juliae Besters‑Dilger Aa Drobjaković ad Bjoumlr Hase 167ndash197)Od puozačih leksičkih sredstava za izražavaje modalosti razliku ju se i u se‑

matičkom i u mofrositaksičkom smislu Sitaksički se poaša ju kao pomoiglagoli (auxiliaries) U odo su a germaske sloveski modali su heterogei iformira ju različite ti pove kostrukci ja Autori su predstavili ti pologi ju modalihkostrukci ja zasovau a morfositaksičkom obeležavaju argumeata glagolamodifikovaog modalim glagolom Primeeo je a primer da su im persoalemodale kostrukci je u ko jima se realizu je ili su bjekat u dativu ili ulti su bjekatu majoj meri polifukcioale u odosu a persoale modale kostrukci je sasu bjektom u omiativu

Zatim je prikazaa situaci ja u baltskim jezicima (litvaskom i letoskom)

( Modals in Baltic Axel Holvoet 199ndash228) nisu sve karakterističe crte baltskog

sistema modala svojstvee samo baltskim jezicima im persoali karakter mogihmodala posto ji i u susedim sloveskim Ova crta je povezaa s iskim ivoomgramatikalizaci je U baltskim posto je mogi primeri alterativih jediica za iska‑zivaje modalosti u situaci jama gde drugi evropski jezici upotre bljava ju modaleglagole Letoski a primer posedu je jedo specifičo obrazovaje lsquode bitivrsquo ndash for‑mu glagola ko jom se iskazu je začeje lsquoeo phodostirsquolsquoužostirsquo Uopšteo govo‑rei baltski modali isu odmakli u procesu pri bližavaja pomoim glagolima

Prilog u ko jem se opisu ju modali u al baskom ( Modals in Alba nian WalterBreu 229ndash266) za počije kratkim pregledom istori jata i vari jeteta ovog jezika Slediopis modalog sistema u savremeom stadardom al baskom u ko jem autor pred‑

stavlja složeu sliku modala i modalih kostrukci ja či je morfološke i sitaksičkeoso bie zavise od ti pa modalosti U zaključku je priložea ta bela s glavim mo‑dalima i jihovim alterativama ko ji se upotre bljava ju za iskazivaje lsquomogućostirsquolsquoeo phodostirsquo i lsquohtejarsquo Ta bela prikazu je i tedeci je u fleksi ji a uključu je i postmo‑dalu (vremesku) upotre bu glagola do U radu se da ju za pažaja i u vezi sa esta‑dardim vari jetetima al baskog jezika Autor primeću je da u svim al baskim

jezičkim eklavama jezički kotakti ima ju začaju ulogu u domeu modalaPrilog o modalosti u romskom ( Modality in Romani Viktor Elšiacutek ad Yaro

Matras 267ndash322) za počije osovim iformaci jama o leksičkim i gramatičkimkarakteristikama ovog jezika Poteškoću u opisivaju romskog jezika predstavljauticaj različitih kotaktih jezika a po jedie jegove di jalekte Autori asto je dauoče opšte tedeci je u iskazivaju modalosti u romskom a osovu podataka izrazličitih di jalekata s akcetom a izražavaju začeja lsquovoljersquolsquohtejarsquo lsquomoguo‑stirsquo i lsquoužostirsquolsquoeo phodostirsquo Pose ba odeljak posveće je egaci ji u modalimkostrukci jama U zaključku je priložea jedistvea ma pa gramatikalizacioihmodela romskih modala a osovu ko je se vide jihove međusobe sematičkerelaci je i ko ja pokazu je da sematički tip lsquovoljersquolsquohtejarsquo ima ajviše poteci jalaza dalju gramatikalizaci ju

5 Trea gru pa radova opisu je modale u eidoevropskim jezicima (C Modalsin Non‑Indo‑Euro pean lan gua ges 325ndash510) Tu se alazi šest priloga

Modali u arapskim verakularima retko su bili predmet istraživaja struč‑jaka za ove jezike saza jemo iz priloga o malteškom i arapskim jezicima aMediterau (The grammaticali sation of modal auxiliaries in Malte se and Arabic

285



vernaculars of the Mediterranean area Martie Vahove Catherie Miller adDomiique Cau bet 325ndash361) Autori su se fokusirali a izražavaje epistemičkei itersu bjektive (agent‑oriented )2 modalosti a uzorcima četiri vari jeteta

arapskog ko ji se govori a mediteraskoj obali a ko ji pri pada ju dvema osov‑im graama za padom arapskom (malteški i marokaski arapski) i istočomarapskom (egi patski i levatiski (jordaski sirijski i palestiski)) U radu se aj preopisu je situaci ja u svakom od ovih vari jeteta dok u zaključku alazimo i podatke o

podudarostima i razlikama među jima Autori uočava ju eku vrstu korelaci jeizmeđu strategi ja gramatikalizaci je i proširivaja sistema modalih glagola u ce‑lii Priložei ta belari prikaz sumira gramatikalizacioe lace modalih glago‑la i modalih partikula

Autori studi je o modalim glagolima u baltofiskim jezicima ( Modal verbsin Balto‑Finnic Petar Kehayov ad Reeli Tor‑Leesik 363ndash401) iformišu o esla‑

gaju ligvista u vezi sa ukupim bro jem jezika ko ji pri pada ju ovoj gru pi (od trido sedam) Opredelili su se za razlikovaje sedam jezika ove gru pe (estoskilivoski votski fiski igrijski karelski i vepski) Oda bir glagola ko ji će se aa‑lizirati bio je oteža s jede strae čijeicom da modali glagoli u ovim jezi‑cima e formira ju koheretu morfositaksičku klasu te da jihov broj varira urazličitim opisima jezika a sa druge strae i edostatkom studi ja posvećeihmodalosti u većii ovih jezika na osovu kriteri juma geografske ras prostraje‑osti i modale polifukcioalosti idetifikovali su sedam glagola ko ji aj boljere prezetu ju baltofiski leksički ivetar modalosti Sematički izdvo jea klasamodala pokazu je heterogea morfositaksička svojstva odoso formira fazi kla‑

su sa malo oso bia ko je se mogu primeiti a sve člaove Rezultati istraživaja parametara gramatikalizaci je pokazu ju relativo izak ivo gramatikalizaci jemodala u ovim jezicima Utvrđeo je takođe da su modali podloži promeamaizazvaim jezičkim kotaktima budući da je idetifikova veći broj leksičkih

posuđeica i strukturih kalkova na kra ju ovog priloga data su i za pažaja oekim razlikama između istočih i za padih baltofiskih jezika

U mađarskom jeziku ( Modals in Hun garian Erika Koumlrtveacutely 403ndash430) mo‑dali glagoli su začaja ali e i jedia ligvistička sredstva za izražavaje mo‑dalo sti Modali pridevi prilozi i partikule takođe su frekveti u modalomsistemu mađarskog jezika Modali glagoli e čie kozistetu gru pu i formal‑o iti sematički a međusobo se razliku ju i prema ivou gramatikalizaci je naoku pu ih drži modala sematika i sposobost da formira ju gramatičku jediicus ifiitivom glavog glagola Osim modalih glagola u ovom radu prikazu je sei modali afiks ‑hAt ko ji osi sematiku lsquomogućostirsquo (cirkumstaci jale deo‑tičke ili epistemičke u zavisosti od koteksta)

Prilog posvee ber berskoj gru pi jezika ( Mood and modality in Berber Ami‑a Mettouchi 431ndash456) pokazu je da u joj ema modalih glagola u smi slu u ko‑ jem su oi defiisai u većii evropskih jezika Umesto jih partikule i aspekat‑sko‑ačiski markeri uutar glagolskog korea kom biu ju se da bi preosili čitavopseg začeja ko ji drugi jezici izražava ju putem modala ili perifrastičih ko‑

2 Termii lsquoaget‑orieted modalityrsquo i lsquospeaker‑orieted modaltyrsquo vezuju se za rad J Bybee ijeih saradika (bybee et al 1994)

286



strukci ja U radu se detalji je prikazu je ovaj sistem u ka bilskom jedom od jezikasevere ber berske sku pie s a pomeama vezaim i za druge jezike ove gru pe

Modala začeja u baskijskom postižu se upotre bom različitih mofoloških

sitaksičkih i leksičkih sredstava a različite ačie itegrisaih u ukupu jezičkustrukturu Autor ovog priloga

( Modality in Ba sque Ala R Kig 457ndash486) pre‑gled za počije izlagajem o ko jugaci ji i o ulozi trazitivosti u baskijskom sobzirom a to da su ove kategori je relevate za razmatraje modalih kostruk‑ci ja U astavku prikazu je različite kostrukci je za iskazivaje lsquoeo phodostirsquolsquohtejarsquo lsquomoguostirsquo i lsquoemoguostirsquo zaključu jui da baskijska sredstva za izra‑žavaje modalosti e kostituišu jedu formalo homogeu paradigmu ali i daeke di jalekatske vari jate pa i di jahroijske tedeci je pruža ju dokaze o razvo jukom pakti je gramatikalizovae modale paradigme

Rad o modalima u turskijskom ( Modals in Turkic Lars Johaso 487ndash510)aj pre pruža osove iformaci je o turkijskoj porodici jezika a zatim se detalji je

bavi izražavajem lsquohtejarsquo lsquoeo phodostirsquo i lsquomoguostirsquo sitetičkim i aalitičkimsredstvima Sitetička sredstva (sufiksi) pokazu ju uza predovai ivo gramati‑kalizaci je sematički su maje specifikovaa i ema idikaci ja da su preuzeta izdrugih jezika Aalitička sredstva (perifrastiče kostrukci je ko je se sasto je od o‑mialog ili ver balog predikata i ifiitih formi kao do pua) ose precizi jezačeje gramatikalizovaa su u majoj meri bazičo izražava ju objektivumodalost ali ima ju začaju ulogu i u us postavljaju su bjektive modalostizahvalju jući uglavom jezičkim kotaktima U radu je izdvo jea i celia u ko jojse opisu je upotre ba modalih sufiksa u subordiiraim klauzama To su aalitič‑ke kostrukci je takođe astale pod utica jem jezičkih kotakata ko je pokazu ju još

iži ivo gramatikalizaci je

6 Autori zaključog poglavlja (Concluding chapter modal con structions inthe lan gua ges of Euro pe 511ndash559) Bjoumlr Hase i Ferdiad de Haa sumira jurezultate istraživaja u po jediačim jezicima i gru pama jezika Ovaj prilog sa‑drži više tematskih celia te emo se a jima ešto više zadržati

naj pre se da ju za pažaja o modalim glagolima Kostatu je se da je teško po‑vui jasu graicu između modala i emodala da su modali glagoli grada bilakategori ja u smislu da su morfološke i sitaksičke karakteristike razvili u različi‑toj meri u različitim jezicima ali i u okviru po jediačih jezika U pitaju je

kategori ja sa fazi3

graicama jer se često prekla pa sa susedim kategori jama Mo‑dali su za pravo hi brida kategori ja bu dui da se alaze a prelazu leksičkih igramatičkih elemeata Autori prave distikci ju između cetralih ( fully‑fled ged )i periferih modala u zavisosti od ste pea gramatikalizaci je U jezicima Evro pemodali predstavlja ju otvoreu klasu elemeata s majim cetrom i fazi periferi jom

Sledi kraći pregled distri buci je modala i modalih afiksa u jezicima Evro peS obzirom a opredeljeje da je polifukcioalost kriteri jum za idetifikovajemodala autori su u modale kostrukci je uključili osim modalih glagola mo‑dale afikse i modale prideve priloge i imeice Priku pljei podaci pokazu ju da

3

Pojmove fazičosti graduelosti s jima u vezi pitaja graica među kategorijama i mogadruga koja se odose a postepeost i kotiualost jezičkih pojava domaoj ligvistici približavaM Radovaovi Upravo je područje modalosti u jeziku dobar primer fazi pojave i kada se poku‑šavaju odrediti jee graice i tipovi i sredstva za izražavaje (РАдОвАНОвИћ 2009 133ndash135)

287



su u evropskim jezicima od avedeih sredstava ajzastu pljei ji modali glago‑li da se modali pridevi i prilozi mogu ai u mogim jezičkim porodicama alisu izgleda ajviše prisuti u sloveskim a da su modali afiksi ti piči za aglu‑

tiative jezike smeštee u istočom delu evropskog prostora najdetalji ji je pregled gramatikalizaci je modala u jezicima Evro pe Modal‑e kostrukci je kako je u uvodu i a javljeo sagledava ju se u svetlu šest parame‑tara gramatikalizaci je Parametar itegritet (inte grity) razliku je dva podti pa foo‑loški itegritet (ema začaju ulogu a područ ju modala) i sematički itegritet(u veii jezika pokazalo se da ema gu bljeja izvorog začeja ve je više u pitaju dodavaje ovih slo jeva) Parametar paradigmatičosti ( paradigmaticity) pokazao se kao jezički specifiča Primećeo je da paradigmatičost običo pod‑razumeva isključivaje tj člaovi iste paradigme običo se e po javlju ju istovre‑meo Modale kostrukci je do pušta ju izuzetke kada izražava ju različite ti pove

modalosti Paradigmatička vari ja bilost ( paradigmatic variability) i je od veli‑kog zača ja a područ ju modala i modalih kostrukci ja budući da u većii sluča‑ jeva iz bor u ovom pogledu i je gramatički ograiče Sitaksički opseg ndash ko‑dezaci ja ( syntactic sco pe ndash conden sation) modalih kostrukci ja opisu je se utermiima mehaizama rečeiče veze Autori ovog priloga podrobo opisu jukarakteristike modalih kostrukci ja u evropskim jezicima s obzirom a sitak‑sičko kodiraje su bjekatskog argumeta kogrueci ju su bjekta sa modalim iiliglavim glagolom obeležavaje TAM elemeata a modalom iili glavom gla‑golu prisustvoodsustvo pomoog glagola prisustvoodsustvo kom plemetiza‑tora (tj vezika) Parametar povezaosti (bondedness) tiče se vezaosti jezičkogzaka za drugi zak s ko jim je u sitagmatskom odosu Termi je upotre blje zarazlikovaje modalih glagola od modalih afiksa Modali su obeležei iskimivoom povezaosti često su u juksta pozici ji s leksičkim glagolom ko ji modifi‑ku ju U po jediim primerima mogu se pratiti sitaksički simptomi početka sjedi‑javaja Sitagmatska vari ja bilost ( syntagmatic variability) u sluča ju modala od‑osi se jihovu a poziciou promeljivost u odosu a leksički glagol Modalekostrukci je često pokazu ju određe ivo fiksaci je što ih razliku je od čisto lek‑sičkih kostrukci ja Ipak ovaj se parametar mora sagledavati u širem kotekstu

pravila reda reči u svakom kokretom jezikuIako se ovom prilikom od saradika i je tražilo da da ju za pažaja vezaa za

jezičke kotakte radovi pruža ju dovoljo podataka za eke geeralizaci je Autoriovog zaključog poglavlja primeću ju da su mogi jezici evropskog područ ja pre‑uzeli barem jeda modal iz ekog drugog jezika (što je i ta belaro prikazao)Zaimljiv je takođe i podatak da je ovaj proces veoma asimetriča ajčeše pre‑uzimaa sematička kategori ja jeste lsquoužostrsquolsquoeo phodostrsquo a ovo je i preduslovza preuzimaje lsquomoguostirsquo i lsquohtejarsquolsquovoljersquo

Pred kraj priloga učije je pokušaj da se utvrdi da li su modali lsquoevroverzalirsquo( Eurover sals) odoso da li su deo lsquostadardog prosečog evropskogrsquo (SAE ndashStandard Avera ge Euro pean) Od četiri izdvo jea kriteri juma (prisustvo u većiievropskih jezika odsustvo u geografski susedim jezicima odsustvo u istočimidoevropskim jezicima i odsustvo date karakteristike u veii svetskih jezika)

samo je prvi potvrđe ndash modali se po javlju ju u veii jezika Evro pe Evropski jezici dakle isu uikati po ačiu izražavaja modalosti jer se sliči obrascimogu ai i u vaevropskim jezicima

288



7 za klju čak Ovaj zborik u celii kao i svaki od priloga po jediačo pred‑stavlja dragoce izvor iformaci ja o modalim glagolima i modalim kostrukci‑

jama u ti pološki i geetski različitim jezicima prvestveo a područ ju Evro pe

ali i bližeg okružeja Iako ovo i je prvi opis modalih kategori ja a među jezič‑kim relaci jama (avedimo kao primere studi je bybee et al 1994 i pal mer 2001)jegov je začaj višestruk i sa em pirijske i sa teorijske strae Pozavaoce situa‑ci ja u jezicima u ko jima posto ji duža tradici ja istraživaja modalih elemeata po‑gotovo modalih glagola upoza je sa ovim detaljima u strukturo drugači jim

jezičkim ustrojstvima što može rezultirati ovim pristu pima čak i drugači jim sa‑gledavajima samog pojma modalosti Ligviste ko ji se bave jezicima u ko jimamodalost i je podrobi je istraživaa može podstai a dalja istraživaja u smerudetalji jeg opisa ove kategori je Teori ja gramatikalizaci je kao i izdvo jei sema‑tički ti povi modalosti omoguili su relativo ujedače pristup u ovim radovi‑ma Počete hi poteze prošle su kroz filter bogate građe velikog bro ja jezika i mo‑žemo očekivati da e jihova adekvatost biti predmet daljih aaliza možda čaki do pujavaja ili korigovaja a sve u cilju proalažeja istovremeo i uiverzal‑ih i precizih alatki za izučavaje modalosti Razolikost tretiraja modalih

pojmova potvrđea ovim zborikom svakako e se odražavati i u buduim istra‑živajima

CITIRA nA LITERATURA

bybee Joa Revere per kins William pa gli u Ca The Evolution of Grammar Ten se aspect and mo‑dality in the lan gua ges of the world Chicago ndash Lodo The Uiversity of Chicago Press 1994leH mann Christia Thoughts on Grammaticali zation Secod revised editio Ar beitspa piere des

Semiars fuumlr Sprachwisseschaft der Uiversitaumlt Erfurt 9 2002pal mer Frak Ro bert Mood and Modality Secod editio Cam bridge Cam bridge Uiversity Press

2001van der auwe ra Joha Vladimir A plun gian Modalityrsquos sematic map Lin gui stic typology 2 (1998)

79ndash124

РАдОвАНОвИћ Милорад Увод у фази лингвистику Сремски Карловци ndash Нови Сад Издавачкакњижарница Зорана Стојановића 2009

Du šanka Zvekić‑Du šanović

Uiverzitet u novom SaduFilozofski fakultet

Odsek za srpski jezik i ligvistikudr Zoraa Điđia 2 21000 novi Sad Sr bi ja

dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367

Sadra Birzer Русское дее ричас ие

Процессы рам ма ика ли зации и лексика ли зации Muumlche ndash Berli Verlag Otto Sager 2010 284 стрlowast

1 Књига о ко јој је реч представља пре рађену ва ри јанту докторске тезеСандре Бирцер слависте са Катедре за словенску филологи ју Регензбуршкогуниверзитета ко ја се већ дужи низ година бави темама везаним за синтак‑су ге рунда1 пре свега у руском језику али и у по ређењу са другим језицимаса становишта једне од данас актуелних лингвистичких тео ри ја ndash тео ри јеграматикализаци је У овој монографи ји С Бирцер опису је настанак катего‑ ри је ге рунда у руском језику као и прелазак од ређених ге рунда у друге врсте

речи конкретно у прилоге и предлоге са аспекта тео ри је граматикализаци‑ је и лексикализаци је трудећи се притом да откри је сличности и разликеових два ју процеса

2 Монографи ја је организована у три целине У окви ру прве целине на‑словљене Введение (1ndash24) налазе се следећи поднаслови 11 Поня ие bdquoде‑е ричас иеrdquo 12 Лин вис ическое из учение дее ричас ия исследованноео ле и лакуны 13 Тео рия рам ма ика ли зации и соо но еное между рам‑

ма иклаи зацией и лексика ли зацией ко је је рашчлањено на два још уже де‑финисана поглавља 131 Па ра ме ры рам ма ика ли зации и их ада ация

к нас о ящей рабо е и 132 Лексика ли зация Како се из поднаслова јасновиди на овим странама читалац се упозна је са главним особинама рускихге рунда потом са резултатима њихових досадашњих проучавања како у

руској лите рату ри тако и са резултатима типолошких истраживања језикако ји припада ју европском ареалу (пољском српском чешком енглеском итурском) а представљена је и суштина процеса граматикализаци је и лекси‑кализаци је

За дефиници ју појма lsquoдеепричастиеrsquo С Бирцер се уместо оне ко ја сенуди у традиционалној руској граматици2 а ко ју сматра неадекватном даби се описала сва његова синтаксичка семантичка и морфолошка својстваопредељу је за дефиници ју ко ја се употребљава у општој лингвистици bdquolsquoде‑епричастиеrsquo (= ге рунд) представља нефинитну глаголску форму ко ја син-тaксички зависи од друге глаголскe форме али се не по јављу је као њен син‑таксички актант тј не оства ру је валентност другостепене глаголске формеrdquo(стр 2 [превод ndash МК]) дода јући да се за ту синтаксичко‑семантичку кате‑го ри ју у општој лингвистици предност да је термину lsquoконвербrsquo (lsquocoverbrsquo)

lowast Овај прилог настао је у оквиру пројекта Историја српског језика (178001) који финан‑сира Министaрство просветe и наукe Републике Србије

1 За руски термин lsquoдеепричастиеrsquo у овом приказу користим термин lsquoгерундrsquo који му функ‑

ционално одговара2 С Бирцер (стр 2) цитира Руску граматику из 1980 (швЕдОвА и др 1980) где се појамlsquoдеепричастиеrsquo одређује као атрибутивна форма глагола која обједињује глаголска и при‑лошка значења тј исказује значења радње и прилошко‑одредбена

290



Сврстава га у глаголску па радигму и истиче као његову важну одлику тошто се он може транспоновати у друге врсте речи Надаље истиче како упр-кос чињеници да посто ји огромна лите рату ра о овој глаголској форми и даље

посто је извесне лакуне у вези са њом Једном од лакуна сматра непосто јање јединственог описа развитка ге рунда од ста ро руског до савременог стања је‑зика а потом непосто јање систематског описа процеса ко ји је водио ка ства‑

рању прилога и предлога од те врсте речи у руском језику потврђене и удругим словенским и несловенским језицима Ово су најважни ји разлозизбог ко јих се С Бирцер одлучу је за тео ри ју граматикализаци је јер сматрада се помоћу тог модела могу об јаснити истовремено сви ди јахрони и синхро‑ни процеси разво ја катего ри је ге рунда Како она сматра да прелазак од ређе‑них ге рунда у катего ри ју предлога представља резултат процеса граматика‑лизаци је а њихов прелазак у катего ри ју прилога резултат лексикализаци је

она читаоца на кра ју уводног поглавља упозна је са главним ка ракте ристи‑кама ових процеса и тео ријским полазиштима на ко ја се ослања Дефинишу‑ћи гра матика ли заци ју као процес током ко јег се пунозначна лексема пре‑тва ра у граматички маркер ауторка представља па раметре ко ји указу ју награматикализаци ју као градуелан процес а лексика ли заци ју као променутоком ко је се синтаксичка конструкци ја или кованица у од ређеном контек‑сту употребљава као пунозначна форма са формалним и семантичким осо‑беностима ко је нису у потпуности изводљиве нити предвидљиве на основуделова њене структу ре Oна ова два процеса не сматра међусобно супрот‑стављеним већ процесима ко ји има ју неке за једничке одлике

Оригинални допринос С Бирцер описиваној проблематици састо ји сеу томе што она у циљу што бољег описа семантичких промена ко је су у осно‑ви граматичке промене ге рунда у прилоге тј предлоге у инструмената ријтео ри је граматикализаци је предложен у студи ји немачког лингвисте Кри‑сти јана Лемана Thoughts on Grammaticali zation (leH mann 1995) уноси еле‑менте Московске семантичке школе а синтаксичке промене опису је помоћумодела синтаксичке сфе ре деловања тј помоћу промена у актантној струк‑ту ри изворног глагола Такође она лексикализаци ју ге рунда у прилоге несматра у потпуности ирегуларном те језички или ареално специфичномвећ процесом ко ји се показу је и типолошки оправданим

Други централни и најопсежни ји део књиге Дее ричас ия в русском языке (25ndash250) организован је у три уже тематске целине 21 Диа хронное разви ие дее ричас ной морфо ло ии (25ndash39) 22 Син хронное со с о яниедее ричас ей и 23 Пе ре ход дее ричас ий в дру ие раз ряды слов (108ndash250)

Ко ристећи податке из релевантне лите рату ре за сваки пе риод исто ри је руског језика посебно исто ри ју настанка ге рундске форме С Бирцер опи‑су је на следећи начин Ге рунди као нефинитине глаголске форме насталису у процесу граматикализаци је од краће форме партиципа О томе сведочеследећи па раметри 1) сужавање ге рундске па радигме са некадашњих десе‑так суфикса (једних по реклом из црквенословенског а других из ста ро руског

језика посто јећих истовремено у употреби у условима диглоси је) на два

облика ‑а(я) за ге рунд садашњег времена и ‑в( и) за ге рунд прошлог време‑на 2) њихова синтагматска ва ри јабилност је смањена (за од ређена таксисназначења погоду је од ређени ред речи) као и 3) па раметар интегралности јер

291



ге рунд доби ја значење тек спа јањем од ређеног суфикса са глаголском осно‑вом У овом поглављу С Бирцер износи разне хипотезе ко је се односе на тошта је допринело њиховом разво ју као и зашто је у од ређеним синхроним

пресецима исто ријског развитка руског језика преовладавала од ређена формаТако за рани пе риод исто ри је руског језика она претпоставља да је апсолут‑ни датив независна партиципска конструкци ја у адверби јалној темпо рал‑ној функци ји могла подстаћи развој ге рунда у функци ји секундарног пре‑диката поготову када се апсолутни датив почео употребљавати у условимаидентичности субјеката Будући да је у раном пе риоду руског језика преовла‑давала форма женског рода ге рунда С Бирцер сматра да се то десило захва‑љу јући марки раности те форме ко ја је иако дужа била подржана падежномсинкретичношћу али и екстралингвистичким факто рима ndash у ста ро рускомпатри јархалном друштву форма женског рода била је ретко употребљавана

у писаној форми дакле била је обележена те је стога могла бити одабранаи за ову фунци ју У касни јем пе риоду током 19 века дошло је до највећихпромена у морфологи ји ге рунда са сужавањем па радигме предност се да јекраћим формама што како ауторка наглашава не треба схватити фонетскомерози јом

Гово рећи о синхроном стању С Бирцер највише пажње посвећу је так‑сисним значењима ге рунда Наиме будући да ге рунди у руском језику немогу да исказу ју апсолутно време већ само релативно тј таксисне односеизмеђу главне предикаци је и ге рундске конструкци је она се пита ко ја тотаксисна значења исказу ју ге рунди у руском језику У лите рату ри ко ја себави таксисним значењима руских ге рунда спомиње се различит број овихзначења Стандардни таксисни односи су како наводи симултаност анте‑ риорност и посте риорност Међутим неки ауто ри по ред ових наводе и некадруга значења ге рунда (значење последице начина узрока услова уступкациља средства или места вршења радње главног предиката) Супротстaвља‑

јући ставове ко ји посто је у лите рату ри те прове рава јући их на сопственомкорпусу С Бирцер покушава да нађе одгово ре на досада не решена питањакакав је однос између таксисних и других значења ко ја се исказу ју ге рунди‑ма да ли руски ге рунди могу да искажу и значење следа догађа ја (lsquoследова‑ниеrsquo) као и какав је однос између тог и резултативног значења Покушава‑

јући да реши први постављени проблем она указу је на чињеницу да посто јитесна веза између вида глагола и временског односа ге рунда са главном пре‑дикаци јом те да је целисходно направити разлику између основних таксиснихзначења ге рунда и оних секундарних ко ја зависе од ван језичке стварностиОна наиме истиче да су временски односи притом увек у позадини јер суњихова значења граматички условљена а да су секундарна значења изнадвременских односа те да су композиционална будући да њихову реализаци‑ ју омогућу ју морфолошки и семантички услови По ред основних временскиходноса ко ји се могу подвести под родне називе истовременост и разновре‑меност при чему се под овим другим под разумева анте риорност и посте‑

риорност (след догађа ја) у лите рату ри се наводе још нека ко ја су такође ре‑

левантна за ге рунде то су псе удоистовре меност (тј де ли мична си мулта‑ност) и ре зултативност Како многи лингвисти о таксисном значењу следадогађа ја или не гово ре или гово ре инди ректно С Бирцер сматра да то зна‑

292



чење треба сматрати маргинланим случа јем Међутим будући да у лите ра‑ту ри посто је потврде релативно самосталних ге рунда уведених у реченицупомоћу везника и то из дела ко ја потичу из прве половине 19 века за ко је

сматра да су могли утицати на развој значења следа догађа ја и код безвезнич‑ких ге рунда ауторку занима да ли се и у савремном руском језику и под ко‑ јим условима ге рундом ипак може исказати то значење Као факто ре ко јиутичу на његово (не)јављање издва ја следеће семантичке особености глаго‑ла резултативно значење неких ге рунда свршеног вида припадност глаго‑ла главног и оног у форми ге рунда класи интерпретативних глагола ако сеге рундом исказу је радња ко ја припада низу догађа ја те зрнаста семантикаглагола (lsquoзернистость глаголаrsquo) На кра ју анализе С Бирцер издва ја пет цен‑тралних таксисних значења си мултаност анте риорност посте риорност(след догађа ја) ре зултативност и де ли мичну си мултаност Актуализаци‑

ја сваког од ових значења како наводи зависи од од ређених морфолошкихсинтаксичких и семантичких услова ко ји досад нису били описани у окви ру јединственог приступа а за идентификаци ју таксисног значења предлажесинтаксички тест помоћу прилога [+истовремено] за симултаност [+прет‑ходно +брзо] за знaчење анте риорности [+затим] за значење посте риорно‑сти (следа додгађа ја) [+истовремено +брзо] за знaчење делимичне симул‑таности [‑истовремено ‑претходно ‑брзо ‑затим] за резултативно значењеге рунда Значење конкрети заци ја радње је најудаљени је од центра такси‑сних значења и истовремено је најсложени је јер њега могу исказати и глав‑ни глагол и форма ге рунда под семантичким условом да је ба рем један од

та два глаголска облика интерпретативни глагол Ако је интерпртетативниглагол у форми ге рунда и при том у постпозици ји ово значење се иденти‑фику је прилошким из разом са мим тим а ако је у форми главног глаголаонда помоћу из раза ти ме што

Трећу потцелину С Бирцер посвећу је преласку ге рунда у друге врсте речи што је у већини случа јева процес нови јег датума До комплетног корпу‑са ге рундских лексема ко је су прешле у друге врсте речи дошла је уз помоћдве врсте речника као први извор грађе јој је послужио речник Русская слу‑жебная лексика (БОг дА НОв ndash Ры жО вА 1997) у ко јем се налази грађа сакупље‑на из многих речника руског језика издатих током 20 века а као други извор

послужила су јој три обратна речника руског језика (ОсРя 1974 bil Feldt 1958 gre ve ndash k ro esCHe 1952) где се налазе и оне лексеме ко је су у процесупреласка у предлоге прилоге везнике и партикуле претрпеле фонетскуерози ју Како ауторку не инте ресу је само синхроно стање новонасталих лек‑сема већ и да ли је у ди јахрони ји долазило до ових процеса што значи да биза сваку реч требало прове рити контексте њене употребе из пе риода проме‑не а тај задатак би превазилазио окви ре њеног рада она сво је истраживањеограничава на по једине лексеме чи ју семантику испиту је Одбацу јући тео‑

ри је по ко јима промена ге рунда у прилоге односно предлоге представља јединствен процес (нпр тео ри ја универзалне адверби јализаци је) она претпо‑

ставља ба рем два пута ко ја воде ка настанку нових врста речи од глаголскихприлога лексикализаци ју као процес настанка прилога будући да је за њука ракте ристичан прелазак пунозначних речи из једне у другу катего ри ју и

293



граматикализаци ју као процес настанка предлога јер тај процес под разу‑мева прелаз пунозначних у несамосталне речи

Процес лексикализаци је ге рунда у прилоге С Бирцер испиту је на три

речи вы ив и lsquoу пи јаном стањуrsquo зря lsquoузалуд бадава без потребеrsquo и и

раючи lsquoлако као од шалеrsquo3 ко је илустру ју различите типове семантичких променаОна наводи да је у првој речи (вы ив и) дошло до специ јализаци је значењашто се сматра прототипичним приме ром лексикализаци је (lsquoпрогутати теч‑ностrsquo gt lsquoпрогутати алкохолrsquo gt lsquoналазити се у стању лаке опи јеностиrsquo) У

речи зря дошло је до десемантизаци је изгубила се семантика визуелногопажања али је замењена другом семантичком компонентом ndash иде јом не‑марности из ко је се изводе значења lsquoузалудrsquo и lsquoбез потребеrsquo На кра ју значе‑ње речи и раючи настало је лексикализаци јом експресивне метафо ре ndash кадачовек нешто ради као да игра По ред семантичких измена ове речи дожи‑

веле су промене и на синтаксичком плану ndash дошло је до губитка синтаксич‑ких актаната изворног глагола Будући да су се сличне промене догодиле иса немачким spielend што је еквивалент руском и раючи или са турским

giderek у значењу lsquoпостепеноrsquo а ко је се изводи из глагола gitmek у значењуlsquoотићиrsquo ауторка покушава да представи лексикализаци ју као ди јахронипроцес ко ји има извесну типолошку оправданост и ко ји се одви ја кроз не‑колико фаза Почетну тачку процеса представља необична употреба ге рун‑да (у случа ју речи и раючи то је експресивно употребљена метафо ра у слу‑ча ју речи зря реч је о контексту у ко јем долази до из ража ја беско рисностопажања а у случа ју речи вы ив и резултативна употреба ге рунда) У сле‑

дећој фази долази до губљења синтаксичких актаната изворног глаголапотом следи фаза разграничења ге рундске и прилошке форме путем мор‑фологи је ndash у прилоге прелази форма са мање продуктивни суфиксом Затимследи фаза универбаци је тј губљења морфемске границе унутар речи аможе се претпоставити да из овога следи и фаза у ко јој би долазило до ис‑тискивања ге рундске форме из глаголске па радигме и њене замене супле‑тивном формом

Процес граматикализаци је ге рунда у предлоге ауторка опису је на при‑ме ру две речи с ус я предлога с временским значењем lsquoнакон после поистекуrsquo и о с у я о предлога са месним значењем lsquoдаље од ниже одrsquo На

основу промена у морфологи ји синтакси и семантици могуће је описатипут граматикализаци је ко ји је водио до преласка ге рунда у предлоге Нај‑пре долази до губљења од ређене семе унутар пунозначних речи (код речис ус я изгубило се значење lsquoуказивање на човека и његову радњуrsquo а код

речи о с у я о значење lsquoпремештањеrsquo) Следећу фазу ка ракте рише про‑дужетак десемантизаци је укидањем ко рефе рентности између ге рундскогсубјекта и субјекта главног глагола што доводи до форми рања предлошкеактантне структу ре Потом следи фикасци ја реда речи синтаксичка реин‑терпретаци ја универбаци ја па разграничавање предлошке и ге рундскеформе а на кра ју до истискивање ге рундске форме из глаголске па радигме

3 Значења лексикализованих и граматикализованих речи дала сам у преводу на српскипрема Руско‑српскохрватском речнику (ред Б Станковића) Москва Русский язык ndash Нови СадМатица српска 1988

294



и њене замене суплетивним обликом уз чување предлога ко ји је настаограматикализиаци јом првобитне ге рундске форме глагола

Трећи део монографи је Заключение (251ndash263) доноси резиме истражи‑

вања спроведених у централном делу књиге Ту се дакле још једном алина сажет начин гово ри о морфолошком разво ју ге рунда у ди јахроној пер‑спективи о његовим таксисним значењима у савременом руском језику о пре‑ласку ге рунда у прилоге и предлоге да би се на самом кра ју нашли Новыевыводы о соо но ении между рам ма ика ли зацией и лексика ли зациейСличности и разлике између ова два процеса она разврстава у три групе упрвој су њихова за једничка својства у другој су за једничка својства ко ја има‑

ју различиту реализаци ју и у трећој је оно што ова два процеса разлику јеИ једном и другом процесу својствено је разграничавање прилошке одно‑сно предлошке форме од ге рундске путем дифе ренци јаци је синтаксичких

структу ра (док ге рунд чува актантску структу ру глагола од чи је основе сетво ри предлошка форма би ра само једну од допуна а прилошка се одлику‑ је одсуством свих допуна изворног глагола) што води до губљења морфем‑ских граница унутар новонасталих речи ndash оне се универбизу ју Другој групиприпадала би десемантизаци ја ndash процес за ко ји се сматрало да је својственсамо грамaтикализацији С Бирцер на приме ру прилога зря доказу је да јетај процес својствен и процесу лексикализаци је само што се ту замењу јесема са конкретним значењем за разлику од процеса граматикализици јетоком ко јег се замењу је или потпуно губи сема са апстрактним значењемФиксаци ја речи запажена код предлога насталих од ге рунда својствена је

само процесу граматикализаци је

3 Након представљеног садржа ја додала бих још две одлике научногстила С Бирцер То је најпре њена изван редна способност да у анализи чи‑њеница успешно интегрише достигнућа руске лингвистичке школе и за‑падноевропске тео ријске лингвистике а потом и да разноврсној лите рату рикритички приступи

Монографи ја ко јој су посвећени ови редови представља добар примеркако се тео ри ја граматикализаци је показу је врло добрим тео ријским апа ра‑том за опис многих процеса (промена) ко ји се дешава ју у савременим језици‑

ма bdquoпред нашим очимаrdquo Ова тео ри ја подвлачи важност холистичког присту‑па језичким чињеницама било да се такав приступ односи на нивое језичкеанализе било на хронолошку перспективу (ди јахрону и синхрону) језичкихистраживања Стога бих је препо ручила свима ко ји се инте ресу ју за језичкепромене уопште а посебно онима ко ји се баве променама у лексикону

ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА

БОг дА НОв с И Ю В Ры жО вА Русская служебная лексика Сводные аблицы

Санкт‑Петер‑бург Издательство Санкт‑Петербургского университета 1997ОсРя ndash Обра ный слова рь русско о языка Москва Советская Энциклопедия 1974швЕ дО вА Н Ю и др Русская рам ма ика 2 тома Москва Наука 1980

295



biЕlFeldt H H Ruumlcklaumlufiges Woumlrterbuch der rus sischen Sprache der Ge genwart Berli Akade‑

mie‑Verlag 1958gre ve R b k ro esCHe Rus sisches ruumlcklaumlufiges Woumlrterbuch (uter der Leitug vo Max Vasmer)

Berli ndash Wies bade Osteuro pa‑Ist a d Freie Uiversitaumlt Berli ndash Harrassowitz 1952leH mann Ch Thoughts on Grammaticali zation Muche Licom Euro pa 1995

Ма рина Ку решевић

Универзитет у Новом СадуФилозофски факултет

Одсек за српски језик и лингвистикуДр Зо рана Ђинђића 2 21000 Нови Сад Срби ја

kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)

Řecko‑staro slověnskyacute index Index verborum graeco‑palaeo slovenicustom I fasc 1ndash4

Praha Akademie věd Českeacute Re pu bliky Slovaskyacute uacutestav AV ČR2008ndash2010 264 стрlowast

У чешкој славистици давно је зачета иде ја о из ради ста рословенског

речника Грађу за овакав речник систематски је прикупљао још ВацлавВондрак почетком XX века (Vaacuteclav Vodraacutek 1859ndash1925) а после његовесмрти посао је наставио Милош Вајнгарт (Miloš Weigart 1890ndash1939) То‑ком Другог светског рата за време немачке окупаци је 1942 године у Пра‑гу је на иници јативу Бохуслава Хавранека (Bohuslav Havraacuteek 1893ndash1978)основана комиси ја за ста рословенски речник Рад на речнику је обновљен1943 године у новим околностима с новим радним саставом и по новим и раз рађени јим начелима У Прагу је у издању Чехословачке академи је наукаи Словенског института 1956 године изишла огледна свеска ста рословен‑ског речника (Slovniacutek jazyka staro slověnskeacuteho Ukaacutezovyacute se šit Le xicon lin guae

palaeo slovenicae Specimen) а 1958 године и његова прва свеска Радом је уто време руководио Јозеф Курц (Josef Kurz 1901ndash1972) а после његове смр‑ти Зое Хауптова (Zoe Hauptovaacute) Овим речником је обухваћена грађа у ра‑спону од X до XVI столећа сви споменици великомо равског по рекла сачу‑вани у епоси канонског ста рословенског језика (до кра ја XI века) али и укасни јим црквенословенским преписима1 На Четвртом конгресу славистау Москви исте 1958 године уредници овога речника су покренули иници‑

јативу ко ја је прихваћена да се сачини Речник црквенословенског је зика

lowast Прилог је настао у окви ру про јекта Об рада ста рог српског писаног наслеђа и из рада

Речника црквенословенског је зика српске редакци је (178030) ко ји финанси ра Министарствопросвете и науке Републике Срби је1 Изво ри су представљени у другој свесци првога тома Slovniacutek jazyka staro slověnskeacuteho

2 Uacutevod Prolegomea Praha 1959 LXIIndashLXXVI

296



тезау рус свих црквенословенских редакци ја Предвиђено је тада да се бу‑дући речник непосредно наслања на Slovniacutek jazyka staro slověnskeacuteho (даљеSJS) Иако је до по јединости раз рађен нацрт за из раду овога општесловен‑

ског про јекта од њега се ипак одустало у ко рист из раде по јединачних ре‑дакцијских речника по усаглашеним начелима што је у датоме времену једино било изводљиво У Москви је 2007 године одлучено да се саставиУпо редни индекс речникacirc ко ји се из рађу ју у окви ру Комиси је за црквено‑словенске речнике У међувремену је 1997 године SJS завршен и бро ји 52свеске у чети ри тома2 а у току је и из рада по јединачних допуна3 У Брнусе истовремено етимолошки об рађу је ста рословенска речничка грађа па је1989 године (у Прагу) почео излазити Etimolo gickyacute slovniacutek jazyka staro slo‑věnskeacuteho од кога је до сада изишло 15 свезака (srъdьce ndash sь 2010)

У Москви је у издању Словенског института Академи је наука Чешке

Републике и Института за славистику и балканистику Руске академи је на‑ука 1994 године об јављен Са рославянский слова рь ( о руко исям XndashXI веков)Под редакцией Р М Цейтлин Р Вечерки и Э Благовой4 Ту су об рађенисамо канонски споменици па је то у правом смислу речи bdquoста рословенски

речникrdquo5 На основу грађе из овога речника допуњене мате ри јалом из но‑вооткривених споменика Зденка Риба рова је из радила одгова ра јуће ста ро‑словенске индексе ( Indexy k Staro slověnskeacutemu slovniacuteku Praha 2003)

У свим срединама где се радило у окви ру Комиси је за црквенословен‑ске речнике прављене су дупле картотеке као што је то био и у Прагу слу‑чај од када је почела ексцерпци ја 1943 године Тамо су посебно исписивани

листићи с грчким латинским и ста ровисоконемачким од редницама збогтога што су најста ри ји ста рословенски споменици наста јали као преводина рочито грчких изво ра6 Након уазбучавања грчких листића изникла јегрчко‑ста рословенска картотека за оне споменике ко ји има ју грчку подло‑гу Латинско‑ста рословенска и ста ровисоконемачко‑ста рословенска карто‑тека су међутим мање јер је мањи број ста рословенских текстова настаокао превод текстова с ових језика Временом су ове картотеке допуњаванеонда када би бивали пронађени и об јављени неки дотад непознати ста ро‑

2 Репринт Санкт‑Петербург 20063 Управо је почело излажење петог тома Addenda et corri genda 53 Prolegomea a ndash asx

Praha 20104 Репринт Москва 19995 У међувремену је у издању Бугарске академи је наука и Института за бугарски језик

у Софи ји изишао С а ро бъл арски речник у два тома (том I a ndash n 1999 том II o ndash u 2009) Усуштини то је речник на истој канонској ста рословенској грађи с тим што је овде као прилогуз други том додато до ско ра непотврђених 277 лексема ко је су идентификоване у новооткри‑веним ста рословенским споменицима Рад на овоме речнику почео је 1975 године под руко‑водством Ки рила Мирчева (1902ndash1975) а завршен је и предат у штампу 1988 године под руководством До ре Иванове‑Мирчеве Биће да је смисао овога дупли раног издања био пресвега у томе да се пласи ра назив bdquoста робугарски језикrdquo за по јам ко ји је у светској славистицисхваћен као bdquoста рословенски језикrdquo

6 Овде увек треба имати на уму да се пре може гово рити о па ралелама ста рословенске

лексике него о њеним непосредним ино језичким bdquoдвојницамаrdquo ndash потпуним еквивалентима јер нам нису доступни страни оригинали с ко јих је вршено превођење на словенски језик каошто нам нису доступни ни словенски протографи него тек њихови преписи (или преписипреписacirc)

297



словенски споменици Грчко‑ста рословенска картотека данас бро ји око 800хиљада листића7

Расправа о концепци ји плани ранога индекса вођена је 1970‑их и 1980‑

их година Овим питањем на рочито се бавио Владимир Ки јас (VladimiacuterKyas 1917ndash1990) а на про јекту га је наследила Илона Пацлова (Iloa Paacuteclovaacute1933ndash1988) а после ње Емили ја Блахова (Emilie Blaacutehovaacute) с ко јом је са рађи‑вала Јана Швабова (Jaa Švaacutebovaacute) Об рада речничких од редница почела је1989 године али је кра јем 1990‑их година наступио прекид па је с посломнастављено 2004 године8

Огледна свеска Грчко‑ста рословенског индекса ( Řecko‑staro slověnskyacuteindex Ukaacutezovyacute se šit Idex graeco‑palaeo slovenicus) об јављена је у Прагу2006 године Садржи исто ри ју про јекта избор из лите рату ре фототипскидонете снимке по јединих листића ко ји илустру ју од ређене по јаве затим

узорке концепци је И Пацлове (1986) Ј Швабове (1991) и на кра ју Е Блахо‑ве (из 1990‑их година и коначне) на последњем листу дати су латинскисписак скраћеница библијских књига и ко ришћених симбола Прва свескаИндекса изишла је Прагу у издању Академи је наука Чешке Републике иСловенског института АН ЧР 2008 године До сад су об јављене чети ри све‑ске (из првог тома) а плани рано је излажење једне до две свеске годишњеИндексу претходе уводне целине ко је се излажу у наведеним свескама Упрвим двема свескама представљене су околности ко је су довеле до покре‑тања про јекта у контексту проучавања ста рословенског лексичког наслеђаи његова исто ри ја структу ра речничких од редница ndash оба ова прегледна

чланка донета су на трима језицима ndash чешком руском и енглеском затимдолазе словенски и грчки изво ри скраћенице лите рату ра грчки ћи рилич‑ки и глагољички словни инвента ри од кра ја друге свеске до средине четвр‑те да ју се синоптичке табеле словенских споменика да би од средине че‑тврте свеске почео и сам индекс ndash технички језик за све ове целине је ла‑тински (осим на једном месту где је опет тро језични текст) Prole gomenaVaacuteclav Čermaacutek Uacutevod (9ndash13) Введение (14ndash19) Introduction (20ndash24) ZdekaRi barova Struktura he sla (25ndash35) По с роение словарной с а ьи (36ndash49)

Entry structure (50ndash61) Fontes Monumenta palaeo slovenica (63ndash69) Fontes graeci (70ndash72) Monumentorum palaeo slovenicorum ordo (73) Abbreviationes

Monumentorum con spectus si glorum ordine alphabetico di ge stus (74ndash75) Si glalibrorum Veteris et Novi Te stamenti (76) Abbreviationes grammaticae et ceterae (77ndash78) Index biblio graphicus (79ndash80) Ap pendix Le xiconis lin guae palаeo slo‑venicae monumenta in indicem verborum graeco‑palaeo slovenicum non inclu sa (81ndash82) Alphabeti graeci synop sis (83) Alphabeti cyrillici et gla golitici synop sis

7 Форми рана картотека разуме се ни је без bdquoнедостатакаrdquo ко ји отежава ју садашњуњену об раду пре свега невоља је у томе што се целокупан лексички фонд сакупљао углав‑ном на бази разноврсних издања из прве половине XX века с накнадним допунама један одуочљиви јих конкретних недостатака јесте и тај што се на листићима (картицама) регистру јусамо лексеме без контекста а затим ту је и одсуство дефиници је граматичких катего ри ја

грчких глагола итд8 Коначне измене финализованог модела за једно с пређашњим моделима саопштаваВацлав Чермак у K finaacutelniacute podobě Řecko‑staro slověnskeacuteho slovniacuteku‑inde xu Slavia 76 Praha2007 39ndash46

298



(84ndash85) Tabellae synopticae monumentorum sclavicorum Zdeka Ri barova Poznaacutemky k synopsiacutem (88ndash89) При мечания к сино сисам (90ndash91) Notes onthe synoptic tables (92ndash93) 1 Evan gelia (94ndash151) 2 Acta apo stolorum et epi sto‑

lae (152ndash201) 3 Apokalypsis (202ndash203) 4 Psalterium cum fragmento commen‑tarii (204ndash211) Cantica (212ndash213) 5 Prophetolo gium et Gla golitica (214ndash226)6 Eucholo gii Sinaitici ver sus biblici (227ndash228) 7 Ver sus biblici in monumentis

slavicae ori ginis (229ndash223) 8 Homiliae parallelae Codicum Clo ziani et Su pra‑ slien sis (233) Columnarum signa in codicibus slavicis (233) Index verborum (235ndash264) Како свеске представља ју део предвиђене ши ре целине њиховаукупна пагинаци ја за једно с текстом тече континуи рано само прва свескаима 72 стране А4 формата остале по 64 (укупно досад 264) Стога свескенису повезане него су нешивени табаци сложени и стављени у мекане белекартонске омотнице ndash као некада SJS

Индекс садржи сву лексику ко ју из другог угла доноси и помињаниSJS осим апелатива још и лична имена топониме и хапаксе све оно што јепосведочено у разно родној и богатој bdquoста рословенској (канонској)rdquo и bdquoцркве‑нословенској (постканонској)rdquo грађи ndash од јеванђељacirc псалти ра литургијскиххомилитичких хагиографских и теолошких текстова до апостола апока‑липсе ста розаветних читања и правних споменика (в fasc 2 2009 73) Ва‑жно је имати на уму да се овде сва лексика посебно об рађу је (прове рава идопуњава) у окви рима грчко‑ста рословенске картотеке и да нема механич‑ког преузимања из SJS Истовремено грчкој лексици се супротставља ју сло‑венске па ралеле без навођења целих приме ра и других података ко јима би

се дупли рао SJS али не на уштрб употребљивости Индекса9

Зато ово и јесте bdquoиндексrdquo а не bdquoречникrdquoЗаглавље од реднице доноси стандардизовану грчку реч у основној лек‑

сикографској форми масним слогом Глаголи се нормализу ју као унутарод редница у SJS начелно у инфинитиву презента актива Суплетивне фор‑ме укључене су у основне од реднице а посебно се издва ја ју само ако има јустварног од раза у ста рословенској лексици (нпр καλός βελτίων) Хомонимисе одељу ју у посебне од реднице обележене издигнутим бро јем али се међу‑собно истозвучни апелативи и властита имена не раздва ја ју оваквим бро је‑вима (тип θεοφύλακτος adj ndash bogo hranimx Θεοφύλακτος m pro pr ndash Teofilakxtx)

Носећа реч се у заглављу може дати и у два лика када је то у вези са словен‑ским стањем ко је тражи об једињеност од реднице (нпр θύρα f θύραι pl ndashdvqrq dvqri) Под основну форму с посебним неболдованим заглављем уновом реду подведени су и облици грчких речи у косим падежима у спо је‑вима речи глаголи у пасиву итд увек с одгова ра јућом словенском па ра‑лелом (нпр Ἀαρών m pro pr ndash aronx τοῦ Ἀαρών ndash aronovx arontimesq ἁγιασμός m ndashblagoslovlEniE istinaamp osvAeniE svAtXn timesi svAtqba svAeniE τοῦ ἁγιασμοῦ ndashsvAtx ὁ ἐν ἁγιασμῷ ndash Cistx) Из рази се да ју на онолико места колико имапунозначних речи у њиховом саставу унутар ши рих од редница сваки путу новом па раграфу (нпр из раз ἀγαθὸν ποιεῖν подведен је и под ἀγαθός и под

9 Задржани су они подаци ко ји обезбеђу ју несметано сналажење у грађи (нпр код грчглагола ἄγειν за неке од словенских па ралела осим инф да је се још и 1 л једн през уобича‑ јено vesti ved и усамљено vesti vez)

299



ποιεῖν) Партиципи се дају као осамостаљене одреднице само када су то је‑дине посто јеће или једине потврђене форме одгова ра јућих глагола а иначесе дају потчињени основним одредницама У случају предлога дају се у

посебним па раг рафима (унутар шире целине) устаљене конструкције (нпрἐν τούτῳ ndash sego radi) Сва словенска лексичка ва ри јабилност дакле која имада захвали било којим г рчким бочним облицима представљена је оваквимужим па раг рафима (пододредницама) У случају г рчких именица обично је

реч о инте ресантним словенским именичким или п ридевским па ралелама(нпр унутар θεός m ndash bogx οἱ θεοί је п реведено као kapia за ἀγαλλίασις f осимосновних veseliE radovaniE radostq radoa ту су и придеви veselx и radostqnx загрч τῆς ἀγαλλιάσεως и прилог radostqno за грч ἐν ἀγαλλιάσει) Код грчкихпридева у подод редницама се издвају још и компаративи супе рлативи иоблици који су преведени словенским именицама и прилозима (нпр ἄγροικος

adj ndash polqskx ἀγροικότερος comp ndash grbltimesii ἀγαθοποιός ad j ndash blagotvorivx (ὁ)ἀγαθοποιός ndash dobrodyi) Код заменица је такође често формирање пододред‑ница у косим падежима (тип ἐγώ pro ndash azx μου ndash moi)

Акценти и спи рити преузимају се из стандардних старогрчких речни‑ка с посебном пажњом усмереном на властита имена за која се ослонацналази у специ јализованим речницима

Уз нормализовану реч следи граматичка информаци ја наведена типич‑ним латинским скраћеницма У складу с посебним потребама појединихврста речи дају се и неки њихови наставци на пример код глагола 1 лице

једнине презента (ἀγάλλεσθαι ‑λλομαι) у случа ју предлога даје се и ком‑плетна слика о њиховој валентности (нпр cum G e t A) Уколико нека речфункционише у улози различитих врста речи и то се обележава већ у за-глављу (нпр coj et part) Ту су и разне друге ситније белешке које по потре‑ би искрсавају и особито се наводе

Заглавље иде у леви блок а словенске паралеле се нижу у пасусимаиспод с увлачењем такође масним али ситнијим слогом азбучним редомбез обзи ра на значењске нијансе Словенски део одреднице критички сеослања на SJS при чему су словенске речи у начелу но рмализоване као уSJS тј углавном су истоветне с одредницама из тога речника Допуне уодносу на SJS обележавају се малим плусом одигнутим исп ред но рмали‑зоване речи (нп р под одредницом ἀγαθός adj ἀγαθὸς δρομε ύς ndash +blagoteCa ZachPr611) Лексичка (фонетска) варијантност из SJS преноси се и овде (нпрtogda txgda) Вишеструка вари јантност нарочито је заступљена у властитимименима и неким позајмљеницама с тим што се она овде ипак своди намању меру Словенски хомоними третирају се као и у основном старосло‑венском речнику при чему има случајева када г рчка паралела недвосми‑слено указу је на разлике међу њима (нпр ἔριον ndash vlxna2 lsquoвуна руноrsquo κῦμα

ndash vlxna1 lsquoталас валrsquo) Словенске паралеле нису граматички дефинисане осимкада је то из неког посебног разлога неопходно (нпр спрам грч ἀγνώριστος adj стоји само neznaEmx Supr 454 21) Користан податак из словенске разраде

јесте и лексичка фреквенција сагледана кроз појединачне споменике тачнакада је реч о мањим бројевима (до 100) За веће бројеве даје се само прибли‑жна вредност (нпр Mar100+) За мање заступљене речи отприлике до 15потврда да ју се сва места где су уочени п римери нарочито када се ради о

300



лексици из накнадно ексцерпираних извора Локације на ко јима се појeдинасловенска реч нашла назначавају се станда рдним скраћеницама изво раодговарајућим листом и редом а у случају библи јских текстова местом у

Библији (књига глава стих) Они библијски цитати који се у споменикупонављају означени су латинским bis и ter односно цифрам а ако су јакоучестали (нпр Sav bis Vatter Ostr 15x) Извори за уочене потврде наводе се уста‑љеним редом прво канонски споменици па остали онако како су сложениу п регледу скраћеница у другој свесци првог тома ( Monumentorum palaeo‑

slovenicorum ordo 73)П разне упућивачке од реднице користе се да олакшају сналажење у

Индексу нарочито код суплетивних глагола али и у другим случајевима(нпр εἰπεῖν rarr λέγειν Ἀδμίν rarr Ἀράμ)

Као илустрацију доносимо једну одредницу из овога речника (fasc 42010 252)

Грчко‑старословенски индекс као што смо видели својевремено је за-

мишљен као други обрнути део Речника старословенског језика (SJS) Сампо себи он је у високој мери самосталан јер се у њему таксативно наводестарословенски еквиваленти грчких одредница Иако овде нема залажењау семантику за ову лексикографску форму сасвим је довољно упућивањена бројне словенске потврде Словенска семантика заједно с одговарајућимцеловитим примерима приказана је у првом и основном делу ове укупнелексикографске замисли у SJS грчка семантика пак представљена је убројним грчким речницима Систематско осветљавање старословенског лек‑

сичког фонда из грчког угла драгоцено је јер се тако у великој мери можеправилно оценити његов карактер његова узајамност с грчком основомтворбене и семантичке појединости и законитости разгранатост словенске

301



синонимије адаптација непреведених грецизама као и сама техника прево‑ђења а затим и жанровска и конкретна споменичка заступљеност лексикеЗаједно са SJS и овде је обрађена лексика канонских старословенских спо-

меника али и њена шира посведоченост и даљи развој у основним цртамау млађим редакцијским споменицима Овде се дају полазне основе и главниобриси лексичког фонда националних редакција старословенског језикапажљиво посматрани с једне нарочите тачке гледишта

Мада су се у међувремену појавила друга два корисна грчко‑старосло-

венска индекса1 овај је индекс са знатно ширим захватом и детаљнијом обра-дом јер тежи исцрпности која је комплементарна с обрадом примењеном уSJS Његов значај ће нарастати онако како буде нарастао и број обрађениходредница и издатих свезака Исти овај ауторски колектив већ је упорним ипреданим радом довео до краја изузетан и у словенском свету непоновљивSlovniacutek jazyka staroslověnskeacuteho

Виктор Савић

Институт за српски језик САНУСтарословенистички одсек

Кнез Михаилова 36 11000 Београд Србијаviktorsavicisjsanuacrs

UDC 81116341rsquo373

Стана Ристић Модификаци ја значења и лексички модификато ри усрпском је зику Београд Институт за српски језик САНУ 2009 242 стр

Последња до сада књига др Стане Ристић научног саветника у Инсти‑туту за српски језик САНУ руководиоца научног про јекта Лингвистичкаистраживања савре меног српског књижевног је зика и из рада Речника срп‑ско хрватског књижевног и на родног је зика об јављена је у се ри ји Моногра‑фи је Института за српски језик САНУ као десета по реду Да подсетимо

иста ауторка отво рила је поменуту се ри ју монографи јом Експресивна лекси‑ка у српском је зику ndash тео ријске основе и нор мативно‑култу ро лошки аспек‑ти (2004) а свој запажени допринос дала још књигом Расло јеност лексикесрпског је зика и лексичка нор ма (2006) о ко јој смо писали (в КО њИК 2006)

Проблематика истраживања дефинисана је насловом Модификаци ја значења и лексички модификато ри у српском је зику У књизи су размотре‑на различита питања из домена промене значења у спо јевима језичких је‑диница на различитим језичким нивоима представљена у три поглавља санасловима 1 Модификато ри и метатекстуални опе рато ри (9ndash130) 2 Гра‑

1

Ирина Люсен Греческо‑с арославянский конкорданс к древней им с искам славян‑ско о еревода еван елий (codices Marianus Zographensis Assemanianus Ostromiri) Uppsala1995 Речник на грчко‑црковнословенски лексички паралели Редактор Мито Арги ровскисоработници Наталија Андријевска Александра Ѓуркова Скопје 2003

302



ди рање у функци ји модификаци је (131ndash180) и 3 Метони ми ја у функци ји син‑таксичке модификаци је По ред поменутих поглавља монографи ја садржи

још Предговор (7) Ре зи ме (на српском и енглеском језику) (195ndash198 199ndash

203) Лите рату ру и изво ре (205ndash214) Пред метни и ауторски регистар (215ndash238 239 ndash240) и белешку о ауто ру (241ndash242) Након пажљивог читањаопшта је оцена да је ауторка др Стана Ристић сво ја у рани јим радовима имонографи јама започета и успешно вођена лексиколошка истраживања уовој монографи ји наставила обогатила продубила и проши рила повезу ју‑ћи домен лексичке семантике српског језика са граматиком синтаксом ипрагматиком указу јући на сложене односе међусобног утица ја и зависно‑сти лексичког значења од граматичког и синтаксичког По много чему књи‑га је модерна и актуелна и без сумње представља знача јан допринос науцио српском језику на рочито лексикологи ји и лексикографи ји

У књизи су об рађене следеће теме О модификаци ји значења и лексич‑ким модификато рима (9ndash37) Функци ја модификаци је партикула као једи‑ница семантичке кохези је (39ndash48) Партикула све у функци ји модификато ра(49ndash68) Прилог постепено као лексички модификатор (69ndash84) Модифика‑то ри са значењем очекиваности (85ndash92) Партикуле у функци ји метатексту‑алних модификато ра (наводно буквално дословно једноставно просто

напросто) (93ndash107) Глаголи гово рења у функци ји метатекстуалних опе ра‑то ра (109ndash129) Квантификато ри ме ре као модификато ри (131ndash155) Метони‑ми ја у функци ји модификаци је базне активне ди јатезе у пасивну ди јатезу(181ndash194)

Преглед тема показу је да се модификаци ји и модификато рима фено‑мену ко ји је у вези са различитим по јавама на нивоу синтагме и реченицедоста об рађиван у србистичкој славистичкој и другој лите рату ри у овојмонографи ји приступило из новог угла те да је углавном дискутовано ооним лексичким и другим модификато рима чи ја значења и функци је нисуистражене у традиционалним лексикографским и граматичким описима

У фокусу пажње нашле су се у првом реду партикуле ко је се сада по‑сматра ју с аспекта функци је модификаци је на основу чега се утврђу је дапредставља ју јединице сематичке кохези је типа модификаци је те да чине

јединствен систем не само на лексичкосемантичком и граматичком планунего и на комуникативном плану као дискурсне јединице Такође се пред‑лаже још једна њихова могућа класификаци ја (стр 41ndash42) Посебна пажњапосвећена је партикули све ко ја показу је разноврсност значења у функци јимодификато ра као и партикулама ко јима се исказу је однос говорника премасадржа ју исказа ndash дистанци раност иили резервисаност у погледу фактив‑ности пропозици је (наводно) и уве реност у катего ричност садржа ја исказа(буквално дословно једноставно просто напросто) Ауторка је утврдилада ове партикуле у тексту функционишу као метатекстуални опе рато ри го‑ворног поступка да представља ју лексичке експоненте над ређених речени‑ца чи ји су предикати глаголи гово рења те да је њихова употреба са праг‑мaтичко‑семантичког и комуникативног становишта веома важна будући

да се јавља ју као сигнали актуализаци је новог садржа ја у функци ји исти‑цања наглашавања и увођења нових аргумената а не (једино) као пошта‑палице и празне речи како се то у рани јим радовима тумачило

303



Тема модификаци је говорног поступка настављена је у на редном одељ‑ку у вези са глаголима гово рења Ауторка је јасно показала да се ови глаго‑ли осим као предикати поменутих редукованих реченица јавља ју и као

еквиваленти претходно описаних партикула тј да се сами реализу ју каоопе рато ри говорног поступка то их чини слични јим партикулама и другиммодалним јединицама него глаголима што би мо рало на одгова ра јући на‑чин бити показано и у њиховом лексикографском представљању Разликаизмеђу партикула и глагола гово рења у функци ји модификато ра на равноима и то на структурном и информативно‑комуникативном плану што јеу детаљној анализи на многим приме рима др Стана Ристић успешно екс‑плици рала и об јаснила

У неколико одељака књиге разматрана је тема катего ри јалног значењаочекиваности те начина и видова његовог испољавања у различитим лек‑

сичким јединицама Показано је да се као експоненти базичног реченичногзначења очекиваности јавља ју функцијске и пунозначне лексеме различи‑тих лексичко‑граматичких врста (партикуле кванторске речи па раметар‑ски придеви и неке лексичко‑семантичке групе глагола) од чега зависи иначин реализаци је функци је модификаци је и смисла очекиваности Функ‑ци ја модификаци је дубинске предикаци је са значењем очекиваности утвр‑ђена је и за рани је поменуту партикулу све

за ко ју је констатовано да пока‑зу је разноврсност модификаторских значења Са значењем очекиваностиова партикула обезбеђу је сегменту ко ји модифику је рематски комуника‑тивни статус на основу чега се може сврстати у прагматичке квантифика‑

то ре фокалског типа (иако у односу на примарно значење припада логичкимквантификато рима универзалног типа)Тема прагматичке квантификаци је (квантификаци ја заснована на по‑

лазној количинивеличини утврђеној од стране говорника ко ју он сматра нор‑малном у датој ситуаци ји а не према некој од ређеној или свеобухватнојстр 131) такође је разматрана у више делова књиге на приме ру лексичко‑граматичких ка ракте ристика квантификативног прилога постепено и наприме рима префиксалних квантификативних придева и прилога Ауторка је проницљиво уочила да је прилог постепено у претходним проучавањимаприлога и квантификато ра био (неоправдано) запостављен те му је посве‑

тила одгова ра јућу пажњу Издво јене су и на приме рима потврђене његове релевантне ка ракте ристике да спада у апсолутне квантификато ре ко ји сеодносе на количину објекта узетог самог по себи и да се употребљава самоуз квантитативно рашчлањиве објекте а затим су показани граматичко‑се‑мантички и синтаксички услови реализаци је значења и функци је (посебнотреба истаћи прегледан табеларни приказ дат у књизи као прилог истражи‑вању) Квантификато ри ме ре као модификато ри размотрени су посебно наприме рима префиксалних квантификативних придева и прилога код ко јихсе квантификативне компоненте реализу ју и у основи и у префиксалном делу(по ма ли по мањи пове лики повећи по редак по ређи погуст погушћи почест

почешћи ома лен омањи ове лики овећи оредак оређи и приме ри са префик‑сом не‑ у чи јој основи су придеви ве лик ма ли и прилози много ма ло) Уоченесу такође и представљене по јаве конку ренци је те показано да се однос кон‑

304



ку ренци је евидентан на плану општих значења ових лексема у исказивањуумањене ме ре својства не потврђу је на плану значења од ређене ме ре свој‑ства што је у вези са нестабилношћу система градационих јединица и њего‑

вом прагматском условљеношћуТема лексичке негаци је започета у рани јим радовима др Стане Ри‑стић настављена је и продубљена у на редном одељку књиге у коме се ана‑лизи ра ју модификаторске функци је префикса не‑ на приме ру неги ранихименица у стандардном језику и на приме ру неги раних тво реница у корпу‑су ди јалекатског речника За разлику од неких рани јих схватања показано

је (на приме ру корпуса Речника САНУ) да је број неги раних тво реница улексикону српског језика велик те да је овај творбени модел веома активани продуктиван у српском језику Елементи значења ко је префикс не‑ уносиу именичке тво ренице представљени су на следећи начин значење негатив‑

не оцене садржа ја исказаног основном реч ју (не мајка нечовек невре ме)ублажавање негативног садржа ја (непа мет не љубав неистина) и значењеизузимања искључивања (несрбин неевропљанини непушач непливач) ако је ће се пратеће значење релизовати зависи од семантике основне речи и одпрагматских услова употребе неги раних именица Део пажње у даљој ана‑лизи усме рен је на проблем конку рентности тзв лексичке и синтаксичке не‑гаци је а затим и на неги рану лексику у ди јалекту

У последњем одељку књиге размотрена је модификаторска функци јаметоними је као механизма настанка секундарних значења код глагола фи‑зичког деловања са значењем физичке силе стезања стискања притискања

када метоними ја узроку је промену активне базне ди јатезе у пасивну де ри‑ви рану (нпр Водитељ је сте зао микрофон Ципе ле су (га) сте за ле) Детаљ‑но је показано на разним приме рима да се ради о семантичком пасиву кадаметонимијским извођењем значења долази и до конверзи је актаната штона семантичком плану под разумева промену ди јатезе од полазне активне уде риви рану пасивну

У представљању књиге др Стане Ристић свакако треба посебно истаћии похвалити лексикографски приступ сваком об рађиваном проблему тј на‑сто јање да се свака истражена тема ве рифику је приме рима из дескриптив‑

них речника српског језика у првом реду из нашег највећег и најзначајни јег речника Речника САНУ ndash што истраживању несумњиво да је посебну науч‑ну вредност ndash и да се сагледа и из лексикографског угла с циљем да се посто‑ јећа традиционално установљена лексикографска решења и лексикографскимета језик допуне иили ко ригу ју према принципима и достигнућима савре‑мене лексикографи је

На кра ју ћемо још једном нагласити да књига др Стане Ристић поседу‑ је све одлике ваљаног системски организованог и вођеног тео ријски и ме‑тодолошки утемељеног и емпи ријски потврђеног истраживања Интерди‑сциплинарност у тумачењу истраживаних по јава те семантички приступ

свим језичким нивоима граматичком лексичком синтаксичком дикурсномпрагматичком као и избор и појмовно обухватање саме теме чини да овакњига буде модерна у времену у ко јем је настала

305




КО њИК Ивана Стана Ристић Расло јеност лексике српског језика и лексичка норма Књижев‑ност и је зик LIII3ndash4 (2006) 337ndash341

Ивана Ла зић‑Коњик

Институт за српски језик САНУКнез Михаилова 36 11000 Београд Срби ја

ivanakonjikisjsanuacrs

UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37

Рајна Драгићевић Вербалне асоци јаци је кроз српски је зик и култу руБеоград Друштво за српски језик и књижевност Срби је 2010 248 стр

Монографи ја Рајне Драгићевић Вербалне асоци јаци је кроз српски је зики култу ру представља плодотво ран прилог методолошком и проблемскомповезивању проучавања вербалних асоци јаци ја и лингвокулту рологи је

Књига се састо ји од 5 поглавља односно 23 потпоглавља од чега је 7први пут представљено у овој књизи У уводу (Уводна тео ријска раз ма‑трања 7ndash38) ауторка нам најпре представља настанак култу рологи је каонаучне дисциплине Кра јем ХХ века и лингвистичка истраживања су свевише антропоцентрична па се у таквом окружењу и разви ја ју когнитивналингвистика и култу рологи ја

Затим нас ауторка упозна је са тео ријским основама лингвокулту роло‑ги је критичком анализом радова руских лингвокулту ролога В А МасловеЈ И Зиновјеве и Ј Ј Јуркова Поменућемо само две по јединости Прво кад

је у питању лексикологи ја важно је да знамо у ко јој се значењској компо‑ненти језичког знака налазе културни наноси В А Маслова сматра да сеbdquoекспонент култу ре у значењу лексема налази у конотаци ји Конотаци ја сесхвата као вишеслојна семантичка компонента чи ји један слој представљакулту рална конотаци јаrdquo (стр 11) Р Драгићевић се међутим с тим не сла‑же Она сматра да култу ра утиче и на остале сегменте лексичког значења икао доказ наводи један семантички проблем у интерпретаци ји М Ивић ко‑ ја опет цити ра јући јапанског лингвисту Ш Хато ри ја показу је како људскеперцептивне способности (и саме под утица јем језика) утичу на значењелексема bdquoЧесто нисмо у стању да уочимо ка ракте ристичну значењску ни‑

јансу стране нам глаголске речи мада су говорни представници датога је‑зика изводили пред нама радњу њоме означену зато што нама запада ју заоко једне особине приказане радње а њима другеrdquo (стр 11) Као другу ва‑жну по јединост издва јамо навођење и об јашњење основних појмова и тер‑мина од ко јих су најважни ји је зичка слика света (специфична концептуа‑

лизаци ја стварности условљена језиком) и је зичка личност (комплексанпо јам ко ји укључу је и вербално‑семантичку компоненту (знање језика) икогнитивну компоненту (слика стварности) и индивидуалну компоненту)

306



Даље покушава јући да од реди место вербалних асоци јаци ја ауторкапрво наводи интердисциплинарне науке чи ји се делокрузи у нечему пре‑клапа ју лингвокулту рологи ја когнитивна лингвистика психолингвисти‑

ка социолингвистика етнолингвистика Вербалне асоци јаци је би се нашленегде у bdquoпресеку лингвокулто рологи је когнитивне лингвистике психолин‑гвистике и лексикологи јеrdquo (стр 25) Као истраживачки поступак ауторкаистиче асоци јативну методу наводећи и њене предности (интердисципли‑нарност резултата) и њене слабости (недовољна објективност ndash интерпре‑таци ја асоци јаци ја подлеже субјективном суду истраживача) и зато је икомбину је са другим лингвистичким методама

У уводу још налазимо и прилог ndash критички приказ књиге Слика Руси јеспо ља и изнутра ко ја представља зборник радова изложених на конфе рен‑ци ји Слика Руси је у аутохтоном и неа утохтоном је зичком са знању Као

недостатак ових радова Р Драгићевић наводи њихову недовољну методоло‑шку раз рађеност као и неутемељено уопштавање (испитивање заснованона једном и то хомогеном узорку преноси се на цео на род) Те недостаткеауторка ипак правда чињеницом да је лингвокулту рологи ја наука ко ја је напочетку свог разво ја и умању је их истицањем важности разво ја лингвокул‑ту рологи је (очување националних специфичности у времену глобализаци‑

је унапређивање наставе страних језика)На почетку другог поглавља ( Прикупљање и опис вербалних асоци ја‑

ци ја 39ndash53) доби јамо опште информаци је о асоци јативним речницима Пресвега они садрже значења полисемичних лексема синонимске и антоним‑ске редове синтаксичке спо јивости творбена и граматичка ва ри рања а крозњих се очиту ју и многа ван језичка знања испитаника као и њихови ставовиу вези са политиком економи јом култу ром уметношћу науком различи‑тим свакодневним по јавама итд

Асоци јативни речници као и сви речници има ју леву и десну странуЛеву страну (од реднице) чине сти му луси ( речи‑дражи речи‑надража ји) ndash речи на ко је испитаници одгова ра ју Десну страну чине асоци јаци је испи‑таника тј реакци је Реакци је испитаника обично се прикупља ју анкетомИспитанику се анкетом зада ју стимулуси на ко је он одгова ра тако што бе‑лежи или саопштава прво што му падне на памет Када се прикупе све асо‑ци јаци је ређа ју се по фреквенци ји Мате ри јал је распо ређен на два начинау првом делу од стимулуса ка реакци ји а у другом од реакци је ка стимулусуСледи кратак преглед разво ја асоци јативне лексикографи је и списак об ја‑вљених асоци јативних речника међу ко јима је и Асоци јативни речник срп‑скога је зика П Пипе ра Р Драгићевић и М Стефановић Затим сазна јемокако изгледа асоци јативни тест да је оптималан број стимулуса до 50 (вишеод тога поста је заморно за испитанике) да је битно како су стимулуси рас‑по ређени (јер један стимулус и реакци ја на њега могу утицати и на следећистимулус) да је битан начин саопштавања стимулуса (писмено или усме‑но) као и да је за ве родостојно истраживање потребно прикупити 500 асо‑ци јаци ја за сваки стимулус Стимулус и реакци ја могу бити у различитим

односима Реч као стимулус може као асоци јаци ју да изазове реч ко ја се нај‑чешће и најпри родни је налази удружена са њом (друг ndash школски најбо љи итд)или реч ко ја по неким крите ри јумима припада истој класи (друг ndash недруг

307



при јатељ ортак брат) Пошто се у првом случа ју ради о синтагматскима у другом о па радигматским односима прве асоци јаци је се назива ју син‑таг матским а друге па радиг матским асоци јаци јама Али и врста речи

умногоме од ређу је какве ће асоци јаци је изазивати Ауторка овде наводизапажање Џ Диза да bdquoименице као стимулуси изазива ју углавном па радиг‑матске асоци јаци је прилози да ју синтагматске асоци јаци је а глаголи ипридеви се налазе између именица и прилога са око 50 синтагматских иисто толико па радигматских асоци јаци јаrdquo (стр 45)

Будући да је истраживање вербалних асоци јаци ја новина у лингвисти‑ци и да се тек открива ју могућности његове примене Р Драгићевић нас напочетку трећег поглавља ( Вербалне асоци јаци је у истраживању лексичког

значења 55ndash98) упућу је на неколико тачака Прва је свакако конотаци ја (по‑зитивна негативна архаична ди јалекатска формална неформална итд)

при чему треба имати на уму шта се вредну је ndash лексема или по јава ко ју талексема означава (лексема љубав нема позитивну конотаци ју али по јамима) И најзад конотаци ја се не може разликовати од говорника до говор‑ника као нека врста индивидуалног става или укуса Пошто је конотаци јадео лексичког значења она мо ра бити иста за све говорнике једног језика Акако се асоци јативни речници могу ко ристити у испитивању конотаци је идругих сегмената лексичког значења ауторка је показала на приме ру глаголавикати У асоци јативном пољу глагола викати између осталих налазе сеи глаголи ла јати и гр мети као синоними чи је значење ни је неутрално већекспресивно са пе јо ративном конотаци јом А како је ова конотаци ја у ства‑

ри настала Настала је према неутралним значењима ко ја се односе наbdquoоглашавање животињаrdquo односно bdquoстање у при родиrdquo У првом случа ју сепе јо ративност постиже из једначавањем човека са животињом а у другомсе афективност ко ја се везу је за застрашу јућу по јаву преноси у секундарнозначење

Даље се наводе антоними ја и полисеми ја Антоними ја јер су антонимипо ред синонима најчешће вербалне асоци јаци је па пружа ју доста мате ри‑

јала за истраживање а полисеми ја јер bdquoвербалне асоци јаци је са приличновеликом прецизношћу презенту ју полисемантичку структу ру речи‑стиму‑лусаrdquo (стр 63) Тако асоци јативне речнике лексикограф може ко ристити ида би утврдио примарно значење лексеме (на пример када има недоумицуда ли да као примарно значење наведе етимолошки или синхронијски гле‑дано примарно значење) и да би идентификовао и распо редио секундарназначења и да би одабрао најилустративни је приме ре за свако значење

Асоци јативни речници се могу ко ристити и за проучавање менталноглексикона Уколико су неке лексеме повезане у менталном лексикону ло‑гично је и да ће асоци јаци је испитаника то показати На рочито је занимљи‑ва ситуаци ја са де риватима и њиховим мотивним речима Наиме измеђуњих посто ји снажна формална и семантичка веза али су у занемарљивомалом бро ју и асоци јативно повезани Р Драгићевић наводи и различитадруга истраживања и експе рименте ко ји поткрепљу ју иде ју да де ривационо

повезане лексеме не чувамо за једно Изгледа да то значи да се засебно скла‑диште основе а засебно творбени форманти То може бити изненађу јуће азаправо је разумљиво будући да је то најекономични ји начин за склади‑

308



штење лексема На кра ју трећег поглавља се још налазе bdquoупутства за чита‑њеrdquo асоци јативних речника као и об јашњења шта све подаци наведени уасоци јативним речницима могу гово рити о организаци ји лексичког систе‑

ма (на пример стимулуси с најфреквентни јом првом асоци јаци јом број различитих асоци јаци ја у асоци јативном пољу стимулуса итд) Четврто поглавље ( Вербалне асоци јаци је је зик и култу ра 99ndash150) по‑

свећено је различитим видовима односа између језика и друштва односнокулту ре На пример култу рално сте реотипни појмови ndash сте реотипи о жи‑вотињама и биљкама етницима и сродницима људским особинама итдинкорпо ри рани су у значење лексема па такође чине део знања неког језикао чему треба водити рачуна и у учењу и у предавању страног језика Даљесе разматра какав је утицај култу ралних и друштвених промена на лексич‑ки систем (нове лексеме нова значења неста јање лексема или значења) на

приме ру лексема те лефон (до ско ро је денотат био фиксни те лефон сада је мобилни те лефон) модел (основно речничко значење је особа ко ја слика руили ва ја ру по зи ра ndash а најфреквентни ја асоци јаци ја је манекен) итд У томпоглављу сазна јемо и то да је у језицима гене рално не само у српском јези‑ку распрострањени ја лексика са непожељним значењима (оно што је пози‑тивно пожељно остаће необележено неутрално) Р Драгићевић даље по ре‑ди асоци јаци је различитих на рода на исте стимулусе (Руса Буга ра и Србана стимулусе стар глуп и леп) по ређењем података из асоци јативних реч‑ника а затим наводи учење И А Стернина о комуникационом понашању(bdquoособености вербалног и невербалног општења неког на родаrdquo (стр 133))Такође излаже и резултате експе рименталног истраживања чи ји је циљ дасе од реди српски комуникациони идеал и то у по ређењу са руским кому‑никационим идеалом И А Стернина

У петом поглављу ( Вербалне асоци јаци је и концептуа ли заци ја емоци ја у српском је зику 151ndash211) Р Драгићевић најпре износи преглед приступаконцептуализаци ји емоци ја неколико различитих ауто ра као и основне ме‑тоде у испитивању концептуализаци је емоци ја На пример А Вјежбицканаводи једанаест емоционалних универзали ја и дели емоци је у шест групаа Ј Апресјан дели емоци је на примарне базичне (биолошки условљене) исекундарне окулту рене затим на више стихијске и мање стихијске емоци‑

је затим по дубини и интензитету и најзад на оне ко је има ју спољашњеманифестаци је и оне ко је их нема ју Од метода за испитивање концептуали‑заци је емоци ја издва ја ју се појмовне метафо ре и когнитивни сцена ри јиШто се појмовних метафо ра тиче ауторка наводи становиште З Кевечешада се неке метафо ре односе на све емоци је (ЕмО цИ јА ПО сТО јИ У ЗА ТвО РЕ НОм ПРО сТО РУ ЕмО цИ јА јЕ жИв ОР гА НИ ЗАм ЕмО цИ јЕ сУ БО лЕсТ итд) неке на самоод ређене емоци је а неке на само једну емоци ју (само љУ БАв јЕ мА гИ јА ПУ-ТО вА њЕ јЕ дИН сТвО само сРЕ ћА јЕ лЕБ дЕ њЕ итд)

Когнитивни сцена рио об јашњава се преко концептуализаци је љутњеЏ Лејкофа Типичан сцена рио под разумева два учесника изазивача и до‑живљаваоца љутње и пет сцена од изазивачевог вређања доживљаваоца до

кажњавања виновника и неста јања љутње Затим се показу је како изгледаконцептуализаци ја љутње туге страха (три од шест емоци ја ко је наводи АВјежбицка) ndash преко лексема ко је чине домен емоци је (ко је се налазе у њеном

309



асоци јативном пољу) преко метафо ра преко когнитивних сцена ри ја по ре‑ђењем са другим језицима преко асоци јативних тестова

Крај петог поглавља представља ко рак даље ка интердисциплинарно‑

сти Прво видимо како се концептуалном анализом комбину ју когнитивналексичка и творбена истраживања Концептуална анализа једне емоци јепод разумева на пример не само анализу значења именице ко ја се употре‑бљава за ту емоци ју bdquoвећ и значења свих њених синонима као и глаголапридева и прилога чи ја је семантика у ближој или у даљој везиrdquo с том емо‑ци јом (стр 199) Дакле концептуална анализа укључу је семантичку анали‑зу целог семантичког поља једне лексеме где спада ју и де ривати и цео си‑нонимски ред Ка ракте ристично је такође да се прототипични носиоциемоци ја везу ју за уз раст и родбинске односе пре него за вршиоце од ређених

радњи и носиоце занимања (нпр понос се прво везу је за оца мајку па теконда за победника) Наводе се и прототипичне ситуаци је На пример про‑тотипична туга је bdquoона ко ју осећа мајка када изгуби дете или ако доживинеки други драматичан проблем свога дететаrdquo (стр 207) прототипична љубавсе такође bdquoпре свега везу је за емоци ју ко ју мајка га ји према своме детету азатим и за девојку односно жену ко ја воли мушкарцаrdquo (стр 207) Речничкапак дефиници ја љубави односи се на љубав међу супротним половима ини једно примарно значење се не односи на љубав мајке према детету а ви‑ди се да је то према асоци јативним експе риментима прототипична љубавЗато ауторка завршава књигу једним драгоценим практичним саветомbdquoЛексикограф се служи приме рима из грађе и на основу њих дефинишезначење лексема Многи од њих су ексцерпи рани у прошлости а написанису у још дубљој прошлости Због тога почесто не одгова ра ју стању у са‑временом српском језику Асоци јативни експе рименти пружа ју садашњуслику и зато треба имати пове рења у резултате до ко јих се долази њиховомупотребомrdquo (стр 211)

Књигом Вербалне асоци јаци је кроз српски је зик и култу ру Рајна Дра‑гићевић је поступно прецизно и методично дала образац нових интерди‑сциплинарних проучавања и понудила смернице за даља истраживања утој области

Ружица Фар маковски

Универзитет у БеоградуФилолошки факултет (докторaнд)

Студентски трг 3 11000 Београд Срби јаru zicamarinkovic12gmailcom

310



К Р И Т И К Е И П Р И К А З И

UDC 81rsquo1

MEnTALISTIČKA TEORIJA ZnAČE nJARay Jackedoff Meaning and the Le xicon The Parallel Architecture

1975‑2010 Oxford Oxford Uiversity Press 2010 485 str

najovi ja kjiga Re ja Džekedofa jedog od ajzačaji jih i aj produktiv‑

i jih američkih ligvista predstavlja re prezetativi rezime jegovog trideset pe‑togodišjeg rada a origialoj ligvističkoj teori ji pozatoj pod azivom para‑lelna arhitektura (egl Parallel Architecture u daljem tekstu PA) Pozat kao jedaod ajzameiti jih geerativih sitaksičara iz 70‑ih godia prošlog veka a zatimod 80‑ih adalje kao autor origiale sematičke teori je koceptuale sematikerodoačelik geerative teori je muzike Džekedof je pre svega kogitivistakoga prvestveo zaima sistem začeja u jeziku kako je taj si stem poveza sakoceptualim sistemom i kako se jezički iskazu je

Istraživaja Re ja Džekedofa posebo oa iz koceptuale sematike poza‑ta su i u ašim kra jevima i to e samo aglistima pre svega zahvalju jui kjigamaMilke Ivi (2001 198ndash202) i Milorada Radovaovia (2009 72ndash75) kao i detaljim

prikazima ekih od prethodih Džekedofovih kjiga (r a do va no vić 1999 2005)Kjiga Meaning and the Le xicon doosi triaest radova od ko jih su svi sem

prvog poglavlja rai je ob javljei u časo pisima najstari ji rad datira iz 1975 godi‑e većia je iz 1990‑ih a ekoliko je ob javljeo u posledjih pet godia Posebuzaimljivost predstavlja to da veii radova prethodi predgovor gde autor govorio utica jima ko ji su doveli do astaka tih radova i stavlja ih u kotekst itelektu‑ale scee vremea kada su astali kao i daljih do stigua Takođe eki radovi

posebo oi rai ji opremljei su i ovim kometarima u fotu drugači jem odorigialih fusota gde Džekedof kometariše razvoj svo jih ide ja akadeizmee i utica je kasi je veze sa drugim teori jama da je dodatu literaturu pačak i otvoreo priza je eke tadašje greške i ukazu je a to kako su kasi je pre‑vaziđee Radovi isu poređai hroološki ve su orgaizovai u tri tematskaokvira ndash prvi je teori ja PA drugi se bavi odosom između vizuele sposobosti i

jezika trei specifičim jezičkim izrazima tzv kostrukci jama a oo što im je za‑ jedičko jeste da se bave teori jom začeja i teori jom leksikoa ko ji se ajopšti jemože shvatiti kao leksička kom poeta jezika

Kada se radi o teori ji začeja ajvaži ja pitaja a ko ja Džekedof celokup‑im svo jim radom u toj oblasti želi da odgovori bila bi sledea Kako se formuli‑šu začeja reči tako da su dovoljo bogata da mogu da omogue i ifereci ju ireferiraje kada je to potrebo Kako je jezičko začeje povezao sa vizuelim

začejem tako da možemo da govorimo o oome što vidimo Kako se formu‑lišu delovi začeja ko ji e potiču od reči Kako to da ista začeja poekad

potiču od reči a ekad iz drugih izvora Posledja dva pitaja dovela su do toga da













272















273













274

















275















276














5


277













278











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













272















273













274

















275















276














5


277













278











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















273













274

















275















276














5


277













278











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













274

















275















276














5


277













278











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310

















275















276














5


277













278











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















276














5


277













278











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310














5


277













278











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













278











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310











279













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













280

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310

















281















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















bmisicilicgmailcom

UDC 81rsquo36(4)







282













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













283










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310










Modali u irskom








284















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















285













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













286















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















3


287










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310










288












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310












79ndash124





dusaneobeenet

289



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310



UDC 8111611rsquo367













290












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310












291











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310











292











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310











293















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















294















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















295









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310









kuresevicmksbbrs

UDC 8111617(437)










296















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















297













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













298












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310












299













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













300











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310











301















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310















1


302












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310












303












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310












304













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310













305








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310








UDC 81116341rsquo37381116341rsquo37








306











307













308











309











310











307













308











309











310













308











309











310











309











310











310

kritike i prikazi

Documents