Seminarski rad

2

Sadraj: Strana

1.0. TEORIJSKE OSNOVE BANKARSKOGKREDITIRANJA PRIVREDE 3

1.1. GRANICE BANKARSKOG KREDITA 4

1.2. KREDITNI POSLOVI 5

1.3. KRATKORONI BANKARSKI KREDITI 7

1.4. INVESTICIONI KREDITI BANAKA 7

1.5. POTROAKI KREDITI - KREDITI STANOVNITVU 8

LITERATURA 10

Seminarski rad

3

KREDITNI SISTEM I KREDITNI POSLOVI

1.0. TEORIJSKE OSNOVE BANKARSKOG KREDITIRANJA PRIVREDE

Savremena privreda je u osnovi kreditna privreda. Bez razvijenog bankarskogkredita proces proizvodnje , prometa i razvoja ne bi se mogao razvijati. Nunostpostojanja kredita u naoj privredi proizilazi iz:

Postojanja trinog mehanizma i robno-novanih odnosa u privredi, Potrebe racionalnog korienja slobodnih novanih sredstava na mestima gde se

postiu najvei ekonomski efekti Sistema planskog usmerenja celokupnog ekonomskog razvoja, racionalnog

plasiranja novca i kredita u odreene pravce, tj. grane. Korienje svih kreditnih funkcija i prednosti u robnoj privredi

S obzirom da kreditni sistem predstavlja skup svih zakonskih propisa, institucija iinstrumenata, na kojima se zasniva nain i metodologija kreditiranja u jednoj zemlji, oitoje da kreditni sistem dobija sva institucionalna obeleja privrednog i politikog sistema.

U administrativnom periodu razvoja privrede, kreditni sistem se zasniva naplanskoj distribuciji kredita i novca, uz potpuno izostajanje trinih elemenata na ovompodruju.

Novi privredni sistem zahteva da novi sistem mora da unese nove ekonomskekriterijume novca i kredita. Od gotovo beznaajne i simboline kamate, prelazi se nacelokupnu kamatnu politiku, a ona sa svoje strane treba da osigura racionalnu upotrebusredstava i privlaenje neutroenih sredstava u bankarski sistem.Novi kreditni sistem Jugoslavije od 1965-e godine zasniva se na nekoliko bitnih pitanja:

Kako vriti kreiranje novca i novane mase u privredi kroz aktivnost bankarskogsistema,

Odvajanje kredita iz emisije i kredita iz akumulacije ( raspodele nacionalnogdohodka).

Takoe, postavlja se pitanje: na kojim osnovama treba da se vri kreiranje novca, da bi uprometu bila potrebna koliina novca.Sektor banaka vri kreiranje novca, tako da u prometne kanale ubacuje novac za:

Kreditiranje reprodukcione sfere ili prometnog procesa u privredi, ili Kreditiranje finalne potronje.

Kriterijum za stvaranje novca je stvaranje roba u drutvenoj reprodukciji, dakle kretanjerobe.

Seminarski rad

4

N-R....F...R1-N1Bankarsko kreditiranje reprodukcije, vezano je za kretanje robe od proizvodnje do

potronje. Poemo li od navedene eme proirene reprodukcije, banke e ubacivati kreditna onim mestima na kojima iz procesa proizvodnje roba ulazi u promet. Na osnovudrutvenog priznanja da je roba stvarno nala kupca ( menica, faktura...) privrednaorganizacija se pojavljuje kod banke za kratkoroni kredit. Svaki kratkoroni kredit datpotroaima i investitorima znai deficitarno finansiranje, odnosno bankarsku emisijunovanih sredstava ( stvaranje nove kupovne snage) bez ikakvih pokria. To znai dafinalni potroai ne mogu dobiti bankarske kredite, a da to nema za posledicu inflacioneimplikacije u robno-novanim proporcijama. Proizvedena i u promet stavljena roba sadriutroeni "novani kapital" privredne organizacije u proizvodnji navedene robe i deo vikarada-vrednosti. Kreditni odnos treba da traje koliko i prometni proces. Momentom ulaskarobe u sferu potronje ( opte, line i investicione ) kreditni odnos treba da se gasi. Procesemitovanja novca za robu koja ulazi u promet je kontinuiran, kao to je proces povlaenjanovca iz prometne sfere stalan, kada roba izlazi iz prometnog procesa i ulazi u procespotronje.

1.1. GRANICE BANKARSKOG KREDITA

Od visine kredita zavise i poremeaji do kojih moe doi na tritu. Sistemkreiranja novca u finalnu potronju dovodi do poremeaja nacionalnog dohodka, jer sekroz poveanu kupovnu snagu krajnjih potroaa poveava ili smanjuje udeo odreenogoblika potronj, odnosno akumulacije u nacionalnom dohodku. Prema tome, bitno je da seemisija novca vri neposredno samo uprocesu prometa, a ne i u procesu raspodele. Toznai da svaki bankarski kredit dat uesnicima u konanoj raspodeli dohodka znaiemisiju banke bez odgovarajueg pokria u robi ( deficitno finansiranje) ali saodgovarajuim stvaranjem debalansa robnih i novanih fondova sa inflacionimimplikacijama.

Time je istovremeno data i objektivna granica emisiji novca centralne banke ikredita poslovnih banaka na bazi depozitnog novca. Direktan odnos kreditiranja izmeuNarodne banke i preduzea - korisnika kredita, ne postoji, on je formiran na relacijicentralna banka - poslovna banka - preduzee.

Ovakav sistem emisije i kreditiranja privrede treba shvatiti kao na specifianteorijski sistem, sistem koji odgovara naim uslovima, a ne generalan, koji bi odgovaraosvim socijalistikim i kapitalistikim kreditnim sistemima.

Radi se ovde, pre svega o nerazvijenom tritu vrednosnih papira, tritu "kapitala"tritu novca, nerazvijenim oblicima tednje, nedovoljnoj efikasnosti kamatne stope,visokom stepenu nestabilnosti privrede i gotovo iskljuivo bankarskom finansiranju,odnosno kreditiranju privrede.

Seminarski rad

5

1.2. KREDITNI POSLOVI

Podela kredita je po sledeim karakteristikama:

1. Po rokovima na koje su odobreni:- kratkorono,- srednjoroni i- dugoroni.

2. Po obliku osiguranja kredita:- neosigurani i- osigurani.

3. Po vrstama kreditora:- bankarski krediti,- dravni krediti,- komercijalni,- kredit osiguravajuih drutva,- kredit privatnih lica,- konzorcijalni krediti

4. Po vrstama zajmotraioca:- poljoprivredni krediti,- industrijski krediti,- komunalni ( stambeni ),- lini krediti.

5. Po vrstama korienja:- potroaki krediti,- industrijski krediti,- krediti za formiranje poetnih sredstava ( kapitala ) kompanija,- investicioni,- sezonski,- krediti za otklanjanje sezonskih tekoa,- krediti za operacije sa vrednosnim papirima,- uvozni krediti,- izvozni krediti.

U nerazvijenim ili nedovoljno razvijenom tritu novca, kamate i tritu kapitala,banke su u potpunosti preuzele ulogu kreditiranja i finansiranja reprodukcije.

Prema izvorima ( sredstvima ) iz kojih se odobravaju i vremenu na koje se dajukrediti se dele u naem bankarskom sistemu na:

a) kratkorone,b) investicione ili dugorone, ic) potroake kredite.

Seminarski rad

6

Da ipak naglasimo da se radi o dve vrste kredita, i to: kreditima iz emisije ikreditima iz akumulacije ( tednje ). Krediti iz emisije su kratkoroni ( emisije centralnebanke i i krediti iz depozitnih sredstava banaka ), a krediti iz akumulacije dugoroni.

Za kreditiranje urobnog prometa u meufaznoj relaciji ( kupovina i prodaja robe )obino je rok 3 meseca. Ovde je za korienje kredita uglavnom podnoenje ( banci )dokumenata o izvrenoj isporuci, prodaji ili kupovini odreene vrednosti robe. Kredit seredovno odobrava prodavcu, ali i kupcu - ukoliko je to trgovinska organizacija.

Prema izloenim naelima kreditnog sistema, kreditiranje robnog prometaomoguava:

Realizaciju proizvedene robe, Normalni nastavak procesa reprodukcije, Naknadu uloenih sredstava i vika rada i Snabdevanje privrede potrebnom koliinom novca.

Krediti za robni promet predstavljaju osnovne kanale za snabdevanje privredenovanim sredstvima. Krediti za zalihe robe obuhvataju kredite za sezonske zalihe, zazalihe robe pripremljene za izvoz, izvanredne zalihe... Rok kredita zavisi od vrste zaliha.

Krediti za odreene poslove obino se odobravaju za sledee namene: zaproizvodnju i pripremu robe za izvoz, za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, zaproizvodnju stanova za trite, za proizvodnju i promet filma. Rok kredita kree se od 1-3godine.

Izmenom Zakona o bankama i kreditnim poslovima 1993. godine nastale susledee promene.

Narodna banka ne propisuje vie uslove kreditne sposobnosti privrednih i drugihorganizacija. Poslovne banke potpuno samostalno donose kriterije kreditnesposobnosti i druge zahteve kojima tite svoju likvidnost i sigurnost plasmana.

Narodna banka ne propisuje vie vrste, ulove korienja i namene kredita, vesamo naelno kae da se "krediti mogu davati za promet roba, za sezonske ivansezonske zalihe i druge kratkorone potrebe za obrtnim sredstvima"

Narodna banka samo generalno odreuje najdui rok kredita, ali ne odreuje vierokove za svaki oblik kredita i dr.

Poslovne banke su samim tim postale samostalnije, ali uz veu odgovornost za plasiranjesredstava, za rokove, kvalitet kredita, mogunosat vraanja...

Od 1992. godine predvia se postepeno ukidanje selektivnih kredita i prelazak nasistem emisije novca, preko kupovine i prodaje hartija od vrednosti na finansijskomtritu.To je poznato kao "politika otvorenog trita"

Seminarski rad

7

1.3. KRATKORONI BANKARSKI KREDITI

Kratkoroni krediti se mogu odobravati privrednim organizacijama na bazidepozita po vienju, kredita dobijenih od Narodne banke i drugih poslovnih banaka. Radise o kreditiranju koje se odobrava za rok od godinu dana. Ovim kreditima se primarno i unajveem stepenu deluje na koliinu novca ( novanu masu ) i likvidnost privrede.

Kratkoroni bankarski krediti se obino odobravaju za sledee namene: Za promet roba u meufaznoj realizaciji Za sezonske zalihe gotove robe i repromaterijala Za zalihe robe pripremljene za izvoz Za izvanredne zalihe Za odreene poslove

Kredite za promet robe banke odobravaju privrednim organizacijama za prodatu, aneplaenu robu, a trgovinskim organizacijama za kupljenu, a neplaenu robu. Kredite zapromet robe ne mogu koristiti krajnji potroai.

Banke ne smeju odobravati kratkorone kredite za pokrie gubitaka, za nekurentnezalihe robe itd. jer se tada radi o deficitnom finansiranju. Takve potrebe se mogufinansirati samo na bazi investicionih sredstava.

1.4. INVESTICIONI KREDITI BANAKA

Investicioni krediti obuhvataju redovno sve kredite, odobrene na osnogvusredstava kod banaka koja potiu iz raspodele nacionalnog dohodka. Osnova im jeakumulacija. Ovaj oblik kredita ima dugoroni karakter. Iz ovih sredstava je dozvoljenobankama da kreditiraju finalnu potronju, ali se u tom sluaju ne radi o deficitnomfinansiranju reprodukcije. Banke mogu investiciono kreditirati i druge poslovne banke.

Investicione kredite banke mogu odobravati iz sledeih izvora:

Novanog dela fondova banaka Oroenog depozita kod banaka sa rokom duim od jedne godine ( stanovnitva,

privrednih i drugih subjekata...) Investicionih sredstava, pribavljenih kod drugih poslovnih banaka u zemlji Investicionih sredstava pribavljenih kod drugih finansijskih institucija u zemlji i

inostranstvu, Udruenih sredstava akcionara, preko banaka, Akcionarskog kapitala banke i dr.

Seminarski rad

8

Sva ova sredstva formiraju investicioni potencijal banke, a on se moe koristiti i zakratkorono kreditiranje privrednih i drugih subjekata.Banke mogu investicione kredite odobravati iz kratkoronih depozita, to je poznato kaoproces rone transformacije sredstava. Pri tome moraju strogo voditi rauna o bilansnojravnotei u prilivu i odlivu sredstava, jere u protivnom mogu lako doi u zonunelikvidnosti i nesolventnosti.

1.5. POTROAKI KREDITI - KREDITI STANOVNITVU

Potroaki krediti se odobravaju uglavnom na osnovu formiranih tednih uloga kodbanaka. Pod potroakim kreditima se podrazumevaju krediti koji se daju graanima radipodsticanja potronje i regulisanja zaliha odreenih vrsta proizvoda.Po svom karakteru ovo su krediti koji spadaju u finalnu potronju i ne mogu seodobravati iz depozita povienju, iskljuivo na bazi investicionih sredstava ( tednje ) kodbanaka.Ovde spadaju sledea sredstva: slobodni i oroeni tedni ulozi, sredstva fondova banaka,oroeni depoziti i sredstva prikupljena izdavanjem obveznica.Osnovni elementi kojima se regulie ponaanje potroakih kredita su sledei:

Duina rokova otplate ( vraanja ) kredita. Na primer: za kupovinu industrijskerobe 24 meseca, za kupovinu uglja 10 meseci, za kupovinu automobila 30 meseci...

Uee korisnika kredita u gotovom. Kree se na primer od 10-20% iznosa kredita. Kamatna stopa ( koja je promenljivog karaktera ) Namene za koje se daju krediti

Svi nabrojani uslovi kredita mogu se menjati , u zavisnosti od kretanja i stanjaprivrede, odnosno ciljeva tekue ekonomske politike.Ukoliko treba da se stimulie potronja i podstakne i podstakne ekonomski rast (konjuktura ), uslovi kredita se liberalizuju, u obrnutom sluaju - uslovi se pootravaju.Potroaki krediti kako u svim zemljama, tako i kod nas , postali su izuzetno efikasaninstrument regulisanja tranje i potronje sektora stanovnitva.

Osnovna uloga ovog oblika kredita ogleda se u sledeem:

Deluje na tranju i potronju, Regulie tempo proizvodnje i potronje, Uravnoteuje robno-novane odnose, Stabilizaciono deluje Deluje na promene strukture potronje a time i strukturu proizvodnje Socijalno deluje Redistributivno deluje

Seminarski rad

9

Potroaki krediti omoguavaju formiranje potronje, bez obzira na formiranulinu tednju graana, a to opet omoguava formiranja odreenog nivoa potronje - bezobzira na raspoloivi dohodakPotroaki krediti omoguavaju proizvodnim organizacijama da poveaju realizaciju , dase oslobode zaliha proizvoda i i da odravaju vaan instrument i regulisanju ponude itranje na tritu. Podsticanjem ponude i tranje oni mogu podsticati privrednu aktivnost.

U poslednjoj fazi razvoja privrednog sistema Jugoslavije, kao i bankarskog imonetarno - kreditnog sistema , dolo je do skoro potpunog prestanka odobravanjapotroakih kredita stanovnitvu. Na taj nain prestalo je njihovo razvojno, socijalno iredistributivno delovanje.Bilans ukupnih depozita i kredita sektoru stanovnitva jasno pokazuje ogroman suficitdepozita, koji na alost umesto u proizvodne investicije privrednog sektora uglavnomodlazi na finansiranje javne potronje, spekulativne svrhe i odliv u inostranstvo.

Na taj nain tednja stanovnitva nije u funkciji investicija, podsticanjaekonomskog razvoja i stvaranja novog dohodka bez ega nema nove dodatne tednje ilistvarnog dohodka.tednja sektora stanovnitva u krizi i padu realnog dohodka uglavnom se formira izsledeih izvora:

Inflacijom "naduvanog" dohodka, kroz rast cena, Pripisom sve viih kamata na stare tedne uloge, Spekulativnim ponaanjem i velikim preraspodelama inflatornog dohodka, Operacijama kursevima valuta Prodajama imovine i dr.

Sve to predstavlja "porast" tednje stanovnitva izvan rasta realnog dohodka i drutvenogbogatstva.

Seminarski rad

10

Literatura:

1. Risti .,Komazec S., Monatarne i javne finansije, Jantar grupa, Beograd 2002.