kreativni centar - kriv je moj mozak

8/20/2019 Kreativni Centar - Kriv Je Moj Mozak

1/148

www.balkandownload.org

1

КРИВ ЈЕ МОЈ МОЗАК

Никол Морган

Наслов оригинала: Blame my Brain - Nicola Morgan


2/148


2

КРИВ ЈЕ МОЈ

МОЗАК

Никол Морган је рођена и васпитана у пансионату за дечаке1, у којем су

њени родитељи предавали. Студирала је класичне језике и филозофију на Универзитету у Кембриџу пре него што је и сама постала професорка чије

је уже поље рада писменост. Али икол је имала амби!ију да постане

књижевни!а, па је до данас написала седамдесетак књига за самообра-

зовање, као и серију прича Thomas the Tank Engine ("окомотива #омас) и неколико романа за тинејџере, о којима се критика по$вално изразила.%ен роман Fleshmarket (&есна пија!а) добио је награду 'котског

уметничког савета. икол је ауторка књига Chicken Friend (&ој пријатељ пиле) и The Leaving Home Survival Guide ((одич за бекство од ку)е), које је објавила ку)а Walker Books. *иви у +динбургу с мужем и две )ерке.

1 Врста школе интернатског типа у Великој Британији


3/148


3

Мојим ћеркама

Само да сам све ово знала раније!

ЗАХВАЛНОСТ

Као што сам већ негде поменула, ја нисам научница. Алиправи научници посветили су ми великодушно своје време изнае и тако омогућили да се појави ова кига. !ришла самим са зе"ом, тра#ећи помоћ и савет, очекујући да ће "итипрезаузети или од"ојни према научној кизи коју пишененаучник. $место тога, наишла сам на највеће могуће

разумевае, великодушност, подршку и подстрек. %ао&ра"рее или помоћ, а веома често и за једно и за друго,#елела "и& да изразим огромну за&валност про'есору (ајмонуБарон)Коену, доктору !олу *кману, про'есорки (узан+рин'илд, доктору арију -онсу, про'есору -ону (тајну, докторки е"ори /ургелан)0од и про'есору арвину%укерману. Наравно, ставови које изла#ем у овој кизи нисунеизоставно и и&ови, а све грешке су у целости моје.


4/148


4

КРИВ ЈЕМОЈ

МОЗАК све о тајнама

чудесног тинејџерског мозга

Никол Морган


5/148


5

Када би људски мозак био довољно једноставан да можемо да га схватимо, ми

бисмо били сувише једноставни да тосхватимо.

Емерсон Пју2 1977

2

*мерсон !ју 1Emerson Pugh 2 "ио је стручак за компјутере, који је 34 година радио заIBM . 0омас Вотсон 1Thomas Watson 2, директор IBM )а, рекао је 5673: 8ислим да "и се учитавом свету могло продати једва пет компјутера.9


6/148


6

УВО

(ви су родитеи некада "или савршени тинеј;ери.


7/148


7

осо"а, укучујући многе родитее и наставнике, "иће врлоизнена=ена садр#ајем ове киге.

Aелим да ти омогућим поглед у скривене стране твогсопственог мозга, тако да, када те следећи пут нападну з"ог

тога што ниси устао из кревета пре ручка или што нисиотишао на спавае пре зоре, з"ог тога што си "ио непристојанпрема наставнику, з"ог тога што пушиш ) иако је пушеештетно, з"ог "урног емотивног реаговаа, з"ог излагааопасностима, з"ог тога што си, све у свему, неподношив,мо#еш да ка#еш: 8Нисам крив ја ) крив је мој мозак.9о#да ћеш чак одлучити да почнеш да поштујеш свој мозак иодносиш се према ему мало "ое када сазнаш шта се унутраз"ива. Bитај и диви се.

Никол Мо!"#


8/148


8

ОСНОВНА ЗНАЊА О МОЗГУ

?ма неколико ствари које тре"а да знаш како "и остатак

киге могао да с&ватиш. 0ре"а да знаш неке основнечиенице о мозгу и о томе како он ради. 0ако да ти "уде јасноо чему говорим када напишем реч као што је неурон. А акоза"оравиш, мо#еш да се вратиш на ову главу.

О!НОВН" #$%ЕН$&" '(О) 1* О #Е+" !Е !"!,О)$МО-"./

Cудски мозак има око сто милијарди нервни& ћелија1неурона2. (ваки неурон има дугачак, реполики део 1аксон2 имного грана 1 дендрита ) од грчке речи дендрон, што значи дрво2. Неурон шае веома "рзе поруке другим неуронима такошто ду# свог аксона проводи сла"е електричне импулсе. 0иимпулси преко веома мали& пукотина 1сина0си2 прелазе у дендрите други& неурона.

(лика 5Када изме=у неурона не "и постојала веза, твоје тело не

"и могло ништа да уради. (ве што чиниш ) свака мисао,сваки, па и најмаи покрет, кијае, осећае, чак и одлазак у


9/148


9

тоалет ) могући су тек када неурони великом "рзином пошауправе поруке кроз ову невероватно сло#ену мре#у грана1дендрита2.

(ваки пут када поновиш неку раду или мисао, односно

кад се тога присетиш, ова нарочита мре#а веза поново сестава у покрет. (ваки пут када се то догоди, мре#а везапостаје јача. >то су сна#није везе, то си ти "ои у вршеу тог посе"ног задатка. 0ако се ве#"ом усавршавамо.

Али ако не користиш те везе више пута, оне одумиру.%"ог тога ти се деси да нешто за"оравиш ) за"оравиш некиподатак или име или како да о"авиш неку рачунску раду,или како да шутнеш лопту под нај"оим углом. Ако &оћешнешто поново да научиш, мораш поново да изградиш своју

мре#у веза ) тако што поново ве#"аш. !осле оштећеа мозга,као што је мо#дани удар, неке осо"е морају поново да уче да&одају или говоре. 0о се дога=а ако мо#дани удар оштети некенеуроне и дендрите који учествују у контроли &одаа или го)вора.

(ви ми развијамо различите вештине. /едан пијаниста и'уд"алер имаће различит "рој дендрита и синапси у различи) тим о"ластима своји& мозгова.

Када се роди "е"а, она има скоро све неуроне. Али има

мало дендрита и, према томе, мало синапси које и& повезују.%ато "е"е и не могу да раде "огзна шта. Али и&ов мозак серазвија "рзо. ендрити се код "е"е нај"р#е развијају токомпрви& осам месеци. На крају, сваки неурон мо#е имати до5DD.DDD дендрита, који стварају сто трилиона веза.

озак је сачиен од сиве масе и еле масе. (ива масасе углавном састоји од неурона и ен већи део је смештен укортексу 1споном на"ораном делу мозга, чија је де"инасвега E милиметра2. Бела маса углавном је смештена испод

кортекса и саставена је од сви& аксона који преносе порукеизме=у неурона. огли "исмо сиву масу да зовемо8паметницом9. Али она сама не "и "ила тако ва#на да немамного до"ре, јаке "еле масе.

$ твом мозгу се налазе и такозване глијалне елије.


10/148


10

О!НОВН" #$%ЕН$&" '(О) 2* !,В"("%Е ВЕ-"Везе се не стварају саме од се"е. Нити случајно. Везе се

успоставају када нешто радимо. (ваки пут када "е"апокуша да усредсреди поглед на неки предмет, то увећава

"рој веза и потом и& ојачава у оним деловима мозга који управају гледаем. ? у оним о"ластима мозга које управајуразумеваем онога што видимо. ? у о"ластима које управајузапамћиваем онога што видимо.

Научници могу да завире у мозак млади& пацова и дапре"роје дендритеF и&ов "рој се повећа пошто пацови, например, проведу неколико дана учећи како да савладају лавиринт.3

ислим да је тако=е занимиво 1мада мо#да и малозастрашујуће2 знати да су научници тако=е открили да постојекритични периоди у развоју мозга и да мозак касније нећемоћи да научи извесне вештине ако нема правовремену иодговарајућу ве#"у. На пример, ако не почнеш да учишстрани језик пре своје седме године, ти ћеш мо#да ипакнаучити да га говориш течно, али ћеш га увек говорити са по)грешним акцентом, јер си прерастао до"а у којем мозак мо#е

да научи акценте. 0ако=е, ако се "е"и не омогући да на правиначин посматра околину око осмог месеца, ен вид се каснијеникада неће развити како ваа.7 Али, срећом по нас, нису свевештине такве: $%&и#" вештина мо#е се савладати касније,чак и ако смо пропустили да и& рано научимо.

Ако замислиш да су твоје мо#дане ћелије и везе налик дрвећу, лакше ће ти "ити да с&ватиш шта се дога=а. Најпрезамисли почетак као једно веома просто дрво с неколикограна )ако га заливаш и &раниш, порашће још грана. 0о је

помало налик ономе што се дога=а када нешто чиниш иливе#"аш ) тако се развијају мо#дане ћелије одговорне "аш за те раде.


11/148


11

разлике када погледаш веома, веома па#иво на који начинразни мозгови раде2.

Iазличити делови мозга пома#у нам да контролишеморазличите врсте наши& активности, али то "аш није тако

просто као рећи: 8овај део контролише памћее, а овајпокрет.9 !остоје различити типови памћеа и различити типови покрета, а то колико си до"ар у памћеу или кретаузависи од тога колико су до"ро сви делови твог мозга пове)зани и колико су јаке гране или стазе ме=у има.

(лика E /едан од начина да то с&ватиш јесте да помислиш на

свирае клавира: да "и га свирао, тре"а да користишпамћее о томе како се свира клавир и своје памћее нотаодре=еног музичког комада и спосо"ност да контролишеш


12/148


12

покрете више делова свог тела и делове мозга који контро) лишу вид и делове који прецизно контролишу твоје прсте.(вирае клавира анга#ује више о"ласти мозга које радезаједно.

Касније у овој кизи помиаћу 1у ствари, веома честоJ2 и један део мозга који се зове 'ронтални кортекс, па ћу тадарећи да је то 8онај део који контролише логику, одлучивае,сло#ено расу=ивае9 ) али то је, у ствари, много сло#енијенего што изгледа, јер многи делови мозга раде заједно. ? још увек научници не знају много о начину на који сви ти деловираде заједно.

Али ипак мо#емо рећи да су поједини делови мозгапосе"но ва#ни за одре=ене активности.

На слици E приказани су главни делови мозга, а на слици3 лева и десна половина и оно што оне контролишу. 0војмозак има две половине које личе једна на другу и које су ускла=ене.


13/148


13

О!НОВН" #$%ЕН$&" '(О) 5* М$, О ,($ +О$НЕ Научници су некада мислили овако:

•••• ра=амо се са свим неуронима које ћемо и касније имати:нема више раста ) !Н<

••••

раст и развој мозга одвијају се до треће године и врломало дендрита или веза настаје после тога K !Н<

•••• после пете или шесте године неурони почиу да одумируи више се не могу о"новити ) !Н<

Наведени ставови познати су као 8мит о три године9 )погрешно веровае да се све што је значајно развија у токупрве три године, а надае само пропада.

анас знамо да мозак у ствари настава да се развија током читавог нашег #ивота. Настају нови неурони. 1? зато

греше одрасли који ка#у да су престари да науче нешто ново) вероватно су просто само леи. ада ћемо, морам рећи,неке вештине те#е савладати.2 >та ) више, данас знамо да сенајчудније и најнеочекиваније промене дешавају непосреднопре, као и током година адолесценције.

О!НОВН" #$%ЕН$&" '(О) 6* ПО+4Е У МО-".Како то да сада знамо толико много више о ономе што се

з"ива у мозгу@ %ашто су неке ин'ормације у овој кизи

толико нове@ Нова сазнаа имамо за&ваујући новој те&нологији. (ве донедавно једини начин испитиваа мозга"ио је сецирае, односно скенирае, а за скенирае јенеоп&одно да уди узимају радиоактивне "оје. 0о је значило да научници нису имали прилику да испитују здрав мозак инису могли да скенирају исту осо"у више пута, јер је та те&ника могла "ити штетна. ?сто тако, на основу стари&метода није могло ништа да се закучи о томе шта се дога=а умозгу док неко нешто ради.

(ве се променило када је на сцену ступила нова те&ника:снимци 'ункционалне магнетне резонанце 1 ,unctional magneticresonance imaging K LMNOF у даем тексту N2. 0а те&никаомогућује истра#ивачима да испитају шта се дога=а у нашеммозгу док нешто радимо. !ошто је "езопасна, научници су умогућности да скенирају, измере и упореде мозгове здрави&просечни& тинеј;ера. %адивило и& је оно што су до данас о томе сазнали.

Ако одеш на скенирае мозга уз помоћ магнетне

резонанце, видеће се слике тачно оног дела твог мозга који


14/148


14

користиш током неке активности. Активни део мозга јеосветен.

РЕ О ГЕНИМА

Кад "ое размислим, у овој кизи уопште нећу говоритио гPнимQ. Неко мо#е помислити да је то помало чудно. Накрају крајева, наши гени 1као и наша околина и све што намсе дога=а2 чине од нас оно што јесмо и имају огроман утицајна наш мозак. +ени су кодови које насле=ујемо од своји&родитеа 1и други& даи& предака2 и налазе се у свим

ћелијама нашег тела.


15/148


15

Г Л А В А П Р В А

СНА!НЕ ЕМО"ИЈЕ #$а% &е мр'им(

А је л) мо*е% +а ми +а% нек, кин&,-.

.о/#"01% М%1"2 3 4%!о$5 6"652 М%75 4и6" 8%9#и."$и %6о:ио#"л#и "12 ; #ико о< 4и= #% /#" /">1о2

ет "аш "рине своје родитее. Био је узоран =ак, алиоднедавно су му оцене све горе. Iасполо#ее му јепромениво, све време проводи у својој со"и, слуша грознумузику са све самим негативним, депресивним и, у најмауруку, чудним текстовима. !о зидовима др#и постере КуртаКо"ејна, а када га је мајка у"азно питала зашто воли КуртаКо"ејна, он је одговорио: 8%ато, као, у"ио се човек, а то јеБА> супер.9

8>то се за твоју со"у не "и могло рећи9, нашали се она,покушавајући да из"егне суко".


16/148


16

8Бо#е, мама, стално једно те исто. !усти ме на мируJ9,повика он, упутивши јој чудан, маничан поглед. а се мо#дане дрогира, запита се она.

Било како "ило, егови родитеи "аш "рину за ега.


17/148


17

8Gтела сам само да у=ем и да те питам како си. огу линешто да ти донесем@ огла "и& да ти донесем чај или таконешто. Било "и лепо да пијеш чај док радиш домаћи задатак. 0о у исто време одмара и подстиче.9

8А&а, само што ја уопште не радим домаћи, видиш@98!а, зар не мислиш да "и тре"ало да завршиш тај

састав@9, ка#е она, показујући на скоро празну страну свеске.ет стргне слушалице с главе и устаје с приметним

напором.


18/148


18


19/148


19

/ТА СЕ 0Е/АВА У МЕТОВОМ МОЗГУ-

%ашто се донедавно осећајан, срећан младић, који сесасвим лепо развијао, "ио довоно вредан, довоно у"азанпрема својим родитеима, изненада претворио у некога чији"ес куа као лава на најмаи знак упада у егов #ивот@


20/148


20

научници и тре"а да "уду о"азриви ) али &ајде да погледамошта је то што видимо, јер је то заиста 'асцинантно. (ви сенаучници сла#у $ 0


21/148


21

Адолесценција је до"а огромни& и запаујући& 'изички&промена у мозгу. Као да се многи различити деловипрео"ликују на један сло#енији начин, неоп&одан за #ивот

одрасле осо"е. ? могуће је да током ови& велики& помети ипромена путае ка разумном понашау једноставно не радекако тре"а.

Научници су открили још нешто веома занимиво у везис етовим мозгом, што говори у прилог овој теорији. Време је да урадиш један тест за тинеј;ере.

!огледај слику.

>та мислиш, какве емоције изра#ава ова осо"а@ >та

она осећа@ Iазмишај о томе неколико секунди. А садаокрени лист.


22/148


22

:," !$ (Е."О ;(Е.4"ок@ %га=еност@ Бол@Ако си поменуо "ило коју од и& или све заједно, ти си

исти многи други тинеј;ери, али грешиш 5 .о>.5#о9>и2


23/148


23

Никада нам

неће "ити тако лако да разумемо мозак.


24/148


24

ега утиче. На крају крајева, наш мозак је тај који нас тера да се осећамо онако како се осећамо.

ХОРМОНИ

>та рећи о &ормонима@ Gормони су оне супстанце којесу одрасли генерацијама кривили за сва промениварасполо#еа код тинеј;ера. !а до"ро, &ормони су свакако и дае криви. Врло до"ро знамо да утичу на располо#ее, пасамим тим и на понашае, а знамо врло до"ро и то да&ормони колају по телу тинеј;ера, претварајући децу уодрасле осо"е за само неколико година. Научници данас тако=е мисле да &ормони могу да промене 'изичку структуру твог мозга.

Али, шта контролише &ормоне@ озак. и не знамопоуздано шта је окидач пу"ертета, али то је свакако нешто умозгу што наре=ује &ормонима да крену у трку. Gормони ипромене у мозгу повезани су на веома компликован начин,али оно што је извесно јесте то да су и &ормони и промене умозгу од осо"ите ва#ности током адолесценције.

$ четвртој глави наћи ћеш више ин'ормација о деловау &ормона.

ЕМУ СЛУ!И А0ОЛЕС"ЕН"ИЈА-

И ЗА/ТО ЈЕ ОНА ТОЛИКО 0У!А КО0 1У0И

НЕГО КО0 !ИВОТИЊА-

?згледа да код сисара који пролазе кроз адолесценцију тај период траје много краће него код уди. Код #енке резус)мајмуна период од пу"ертета до зрелости траје отприликеизме=у 5H и 7H месеци ) и код е се испоавају многеистоветне карактеристике, укучујући уо"ичајену тинеј;ерскупоспаност, улетае у опасност и трошее огромне количиневремена на глуварее у друштву други& мајмуна адоле)сцената.m Bак мо#емо да замислимо да ће до&ватити иалко&ол и дуван ако јој "уду при руци. о#да чак и она нанеки свој, мајмунски начин, псује своје родитее.

7 !рема истра#ивау ери (. +олу" 1MQ^W n. V]dk[2 из Кали'орнијског центра заиспитивае примата при Кали'орнијском универзитету у ејвису


25/148


25

*во неколико идеја о томе зашто је удима потре"ан толико дуг период адолесценције и зашто је он толикоемоционално "уран. 0е могућности не искучују једна другу,већ су "лиско узајамно повезане. На пример, еволуција сноси

одговорност за наш "иолошки изглед, а наша "иологија нас, с друге стране, наводи на то да се понашамо као друштво. %атоне гледајте на то као на одвојене теорије, већ само као наразличите путеве којима ћете усмерити своје мисли.

П(В" ,ЕО($)"* ,О )Е -'О+ ЕВО4У&$)ЕБиолог еволуциониста ова питаа разматра на следећи

начин: 8ора "ити да је то дало извесно преимућство пра)човеку. >та "и то могло "ити@9 >то се тиче адолесценције,преимућство "и могло "ити у томе што је рано удско друштво "ило много сло#еније од други& #ивотиски&заједница, па нам је "ило потре"но више времена да научимонеоп&одне вештине.

(У+" ,ЕО($)"* ,О )Е -'О+ .У4,У(Е Неки одрасли ка#у: 8!а, у моје време је "ило другачије.Кад сам ја "ио млад, није нам "ило дозвоено да се такоосећамо. /едноставно смо радили оно што "и нам "ило речено. анаши тинеј;ери се овако понашају зато што неманикакви& правила. Када "и старији "или стро#ији и кад тинеј;ери не "и "уили у телевизор, не "исмо уопштеговорили о тинеј;ерском понашау.9 Iекла "и& да су ови уди у за"луди. а дајте, стварноJ +рчки геније Аристотел говорио

је о чудном понашау тинеј;ера. А то је "ило пре отприликеE.4DD година.

,(Е=" ,ЕО($)"* ,О )Е -'О+ ПО,(Е'Е -"НЕ-"В$!НО:=У

(ви сисари морају да напусте своје родитее и осамо)стале се у неком тренутку. Али родитеи адолесцентимао"ично о"ез"е=ују удо"ан #ивот ) &ране имају у изо"иуFредовно до"ијају ;епарацF а ако им тре"а, измоакаће и

додатакF рачуни су плаћени, па струја за 0В никад не нестаје.А ако тинеј;ери не развију солидан осећај непоштоваа и


26/148


26

незадовоства према својим родитеима или старатеима,никада неће имати #еу да напусте родитески дом. $ствари, раскид у"авне везе с родитеима који се старају о те"и вероватно је неоп&одна страна одрастаа. Касније, када

одеш, мо#еш да почнеш да и& волиш испочетка јер нећешимати потре"у да се рвеш да "и од и& отишао. А понекадмо#еш и да се вратиш за домаћу трпезу и да чак донесешправ веш ако одиграш на праву карту.

!отре"а за одвајаем мо#е да о"јасни и то з"ог чега тинеј;ери далеко више "рину о ономе што мисле и&овипријатеи него о ономе што мисле и&ови родитеи.!ријатеи су све ) зато што су пријатеи оно што нам јепотре"но када напустимо родитески дом. Cуди су дру)

штвена "ића. %"ог тога је ва#но неговати пријатества.

#Е,В(," ,ЕО($)"* МО-". )Е )ЕНО!,"ВНО ,"."В огли "исмо просто да ка#емо да није нимало

изнена=ујуће то што у мозгу долази до ове з"рке и што он немо#е да 'ункционише на прави начин, "удући да се у емуодиграва толико много промена. Адолесценција је несрећниспоредни учинак сви& ти& промена, и то је све што се о томемо#е рећи.

Која ти је теорија најзанимивија@


27/148


27

/ТА 0А РА0ИМО СА А0ОЛЕС"ЕН"ИЈОМ-

о#да мислиш да се ту не мо#е ништа сем да одеш дапреспаваш четири године и про"удиш се кад се све заврши.

%аправо, има много тога што мо#еш да учиниш ) не да "изауставио то што се дога=а, већ да hи се с тим из"орио и на тогледао другим очима.

$#ивај у томе. Iадуј се томе. %ашто "и ти то сметало@*моционалне реакције су до"ре. $ ствари, могло "и се рећи да "исмо "ез емоција "или прилично неуспешни као удскаврста, јер не "исмо могли да одлучујемо. Rогика сама посе"и није довона. Iичард (ајтовиц говори о дивној појави

у #ивотиском царству: аустралијски мравојед имаизузетно велики 'ронтални кортекс, много већи од удског1сразмерно величини тела2.H огли "исмо га сврстати укатегорију генија. Али, као што си мо#да приметио,аустралијски мравојед "аш и није завладао светомF нити суове #ивотие икада отишле на есец, нити направиле толико малецне камере да могу да путују кроз крвне судове.!а шта онда није у реду@ %ашто имају толико велики мозаккоји, као што је очигледно, користе само да "и јели мраве@

(твар је врло занимива: они имају веома сла" лим"ичкисистем ) онај делић мозга који је најзначајнији за емоције.равоједи, тако=е, не саају. Bак ни о мравима.Аустралијски мравоједи мо#да уопште нису емотивни. 0о језанимива чиеница. о#да су емоције заиста веомава#не за успе&. Натерај одрасле који су ти ва#ни да прочитају ову кигу) у"рзо ће с&ватити шта се з"ива. Iазумеће и одма& ћепостати о"зирнији. ?ли, кад "ое размислим, немој да им

дајеш да читају ову кигу ) почеће да се праве многопаметни и да ти говоре: 8Нема везе. Не очекујемо ми од те"е да доносиш паметне одлуке, јер твој тинеј;ерски мозаксамо што није погу"ио све те гране. !усти да ми одре=ујемоправила док ти не одрастеш.9 (&вати шта се дога=а. (&вати да је ово неоп&одна 1и

8 !рема кизи Iичарда (ајтовица 1NWoaQ^X pUc]YWo2 The Man Who Taste( Ahaes 1Bовеккоји је окусио разне о"лике2


28/148


28

привремена2 'аза. Без о"зира на све што други говоре, каои на оно што по твом мишеу мисле, не значи да си тигрозна осо"а. !отруди се да се према се"и и свом мозгу оп&одиш с

у"азношћу и поштоваем. (трес је опште местоадолесценције ) стресни &ормон, кортизол, много лакше се лучи у ово време. ало стреса није лоше за нас јер нас терана акцију, на реаговае ) али превише стреса није до"ро.


29/148


29

-"$В>У)У=Е #$%ЕН$&ЕО ,ВОМ ?НЕ4О+$#НОМ@ МО-+У Н"'$)ЕНОМ

ЕМО&$)"М"


30/148


30

ТЕСТИРАЈ САМОГ СЕ$Е

0А ЛИ УМЕ/ 0А 2РЕ2ОЗНАЈЕ/ ЕМО"ИЈЕНА ЛИ"ИМА 0РУГИХ 1У0И-

!огледај 'отогра'ије очију неки& уди.


31/148


31


32/148


32


33/148


33


34/148


34


35/148


35


36/148


36


37/148


37


38/148


38


39/148


39


40/148


40

C"


41/148


41

О+ОВО($

5.

у"азност

E.

туга3.

пријатеско осећае7. узнемиреност4.

подстицае некога да нешто учиниh.

за"ринутостm. заинтересованостH.

присећае6. замишеност5D. неверица

55.

надае5E. оз"иност53.

замишеност57.

замишеност54. неверица5h.

двоумее5m. "лага за"ринутост5H.

размишае о нечему ту#ном56.

заинтересованост

ED.

незадовоствоE5.

заинтересованостEE.

замишеностE3. увереност у нештоE7.

оз"иностE4. за"ринутостEh.

нервозаEm.

неверицаEH. срећа


42/148


42

."."В ,$ )Е (Е-У4,",/


43/148


43

Г Л А В А Д Р У Г А

С2АВАТИ3 И ТО /ТО ВИ/Е

#Не о4ек,је% 5а6+а +а ,7&анем 'а %кол,

3 8а легла 7ам &ек , +5а-9.

.о/#"01% C"5 1и#%0%к5 ко0" #% 6о?%


44/148


44

(ара ујутру не мо#е да устане из кревета. uен тата у"оксерицама, тетурајући се, улази у ену со"у да "и јепро"удио. Већ други пут од јутрос. А отац јој је стварноодвратанF осећа се на мушки зној, и ноге су му "еле и длакаве

и (ара уопште не мо#е да с&вати како ена мајка мо#е дапроведе ноћ у истом кревету с им.


45/148


45

Наравно, целог тог дана (ара је у школи уморна. Немо#е да се усредсреди на математику, 'изику ионако мрзи, дрема на часу историје, па не чује шта имају за домаћи,#ивне током великог одмора и скоро заспи на 'ранцуском.

Наставнике гледа "ело ) и&ови гласови јој про"ијају мозак ине "и и& "ило "рига како се она осећа чак и када "и им тоиспричала.

А у три сата (ара се потпуно раз"удила. Баш послешколе. Када до=е кући, трпа у се"е слатку у#ину пуну угени& &идрата, протрчи кроз домаће задатке истовременогледајући телевизију и онда полако прионе на припреме завечери излазак и организовае друштвеног #ивота.

!ородични о"рок је само привремена препрека, само

пауза током које се пуни горивом за следећи& неколико сати.>то мрзовонија и ћутивија "уде "ила током о"рока, пре ће је пустити да оде. А ако раз"ије неки таир и мо#да једанокри док га "уде "рисала, "р#е ће је натерати да "аталисудове. ? тада ће моћи да се повуче у заклон своје со"е снавученим завесама, која подсећа на мрачну пећину.

0оком вечери (арин мозак ради енергично ипронициво ) прави у глави компликован план за школскисастанак на тему удски& права који сама организује,

при"рано и страсно пише писмо од две стране некомчасопису, речито се #алећи на владине ставове о дуговима 0рећег света, па има чак и довоно времена за један касни'илозо'ски теле'онски разговор са својим другом на тему до"ри& и лоши& страна домаћег задатка који су до"или одгоспо=е Rеглес.

Када породица крене на спавае, а мајка јој викне да утиша музику, (ара става слушалице и појачава звук. Већ су јој рекли да ће јој то упропастити слу&, али то је само још

једна од ствари које одрасли говоре тек да "и ти покварилиза"аву. (тарији су пуни научни& о"јашеа о томе з"ог чеганешто не тре"а радити. $ ме=увремену тре"а #ивети, тек што је пао мрак, а телевизор јој говори: 8озволи ми да теза"авим9 ) што и успева ) све док не осети да "и мо#да "ашмогла и да заспи. Ако се потруди.

0ачно је пола два ујутру.


46/148


46

/ТА СЕ 0Е/АВА У САРИНОМ МОЗГУ- уго су уди неспосо"ност да се устане из кревета

приписивали тинеј;ерској леости. (матрало се да тинеј;еринамерно остају "удни до касно у ноћ и да з"ог тога ујутру немогу да се про"уде. Али новија истра#иваа показују да нијекрива леост и да тинеј;ери то не раде намерно. ео кривицемора да сноси и и&ов осо"ит тинеј;ерски мозак.

wиркадијални ритмови 1"иолошки ритмови који се

понавају током периода од E7 сата, одре=ује и& и има управа "иолошки сат2 су о"расци спаваа и "удног стаакоје имају све #ивотие.


47/148


47

одеш на спавае до поноћи, нећеш "ити ни из"лиза спреманза "у=ее када родитеи "уду покушали да те извуку изкревета у седам. 0воје тело неће "ити спремно све до после девет. ммм, слатко спавајJ

МЕЛАТОНИН

Када се телесни сат искучи, онка#е нашем телу да почне да се осећапоспано, а мозак производи &ормон којисе зове мелатонин.


48/148


48

:;


49/148


49

симптоме оз"иног недостатка сна, чак и уз додатно спавае током викенда.

H$о #%колико /"91">505&и= .о


50/148


50

%апамти да оно што је ва#но није само "рој неурона којеимаш ) ва#ан је "рој веза и то колико су оне сна#не. ? шточешће "удеш радио једно исто, мислио једно исто, препо)знавао исто лице, с&ватао исти алге"арски про"лем 1или само

покушавао да га с&ватиш2, то ће се везе изме=у одговарајући&неурона умно#авати и јачати. 0о значи да ће ти "ити мало лакше када то "удеш радио следећи пут.

А оно што је заиста задивујуће јесте то што имамо доказе да твој уснули мозак ве#"а све оно што си радио докси "ио "удан. $ једној студији научници су испитивали мозакмачића који још није "ио потпуно развијен.54


51/148


51

Научници то зову 8пластичност9. 0о значи да се твојмозак 'изички меа развијајући нове могућности у новимо"ластима. А оно што се твом мозгу дога=а док се меа мо#еимати дугорочне последице на егово 'ункционисае.

!ри том је помало застрашујућа чиеница да је оно шточиниш свом мозгу док си тинеј;ер изузетно ва#но ) многова#није него што се мислило у време када су твоји родитеи"или тинеј;ери. А оно нај"ое што мо#еш да учиниш јесте даспаваш ) али да спаваш у право време.

0о је, наравно, про"лем. 0и не мо#еш да променишвреме почетка преподневне наставе 1мада су неке школе у(једиеним р#авама тако поступиле, са извесним успе&ом2. 0и не мо#еш да измениш свој циркадијални 1двадесет)

четворочасовни2 ритам. 0и не мо#еш много да утичеш на токада ће твој мозак одлучити да започне с лучееммелатонина.

Али постоји нешто што мо#еш да урадиш како "иизвукао највише користи из свог телесног сата и како "и сенаспавао што "ое мо#еш. D томе ће "ити речи на крају овеглаве.


52/148


52

ЗВОГ ЕГА ЈЕ ТИНЕЈ>ЕРСКИ МОЗАК

ТАКАВ

КАКАВ ЈЕР

Ако &оћеш да размислиш о томе зашто је тинеј;ерскимозак такав какав је, ево неколико занимиви& теорија. Ализапамти да то нису неповезане теорије, већ просто различитиначини разматраа ове теме.

П(В" ,ЕО($)"* ,О )Е -'О+ ЕВО4У&$)Е ;1< о#да је

у неком раздо"у, у веома далекој преисторији, за заједничкиопстанак "ило ва#но да тек стасали адолесценти остану "удни до касно у ноћ како "и одраслима помогли да штите групу.(ада то, наравно, више није ва#но, али су еволуционој"иологији потре"не &иаде година да пропрати те промене.


53/148


53

#Е,В(," ,ЕО($)"* !ВЕ )Е ,О -'О+ П($(ОЕ (анпома#е развоју мозга и расту тела. 0инеј;ерски мозак наглосе развија, а и&ова тела исто тако нагло расту: према томе, тре"а им више сна.

Наравно, највероватније се ради о ком"инацији сви&ови& теорија. !а ипак, на основу истра#иваа уди и#ивотиа мо#емо рећи да нема суме у то да се о"расциспаваа меају у адолесценцији. 0о се мо#е измеритииспитиваем количине мелатонина у пувачки токомразличити& до"а дана.5h 0инеј;ери често током преподнева још увек луче мелатонин. Никакво чудо што су поспани.

КАКО 0А ИЗВУЕ/ НАЈВИ/Е

ИЗ СВОЈИХ С2АВАКИХ О$РАЗА"А

?ако не мо#еш да немаш свој тинеј;ерски мозак ) а изашто "и то по#елео@ ) мо#еш нешто да учиниш како "ипомогао се"и да спаваш онда када имаш потре"у за сном.о#еш да на најмау могућу меру сведеш последиценедостатка сна, за који су одговорни сурови одрасли исавремени свет. ?ако ти неће поћи за руком да ти мозакпише домаћи из историје током спаваа, мо#е ти се догодити

да откријеш енергију да га урадиш сам.•••• /асна јутара светлост на нај"ои начин саопштава

твом телесном сату да је време за "у=ее. 0о мо#да звучисурово, али ако неко подигне ролетне и упали сва светлапре него што си планирао да устанеш, то ће ти помоћи.

•••• !осле ручка из"егавај ка'у, чај, кока)колу с ко'еином1потра#и пића "ез ко'еина2 и дуван 1у ствари, увекиз"егавај дуван ) али, то већ знаш2.

•••• Ако "удеш поспан током дана, покушај да искористиш те

тренутке за "авее неком 'изичком активношћу како не"и заспао. 0ако ће твој телесни сат "ити навијен за спаваеноћу.

•••• !отруди се да пропуштено надокнадиш током викенда Kали тако што ћеш покушати да заспиш у разумно време "ар током једне вечери, уместо да се изле#аваш до ручка, штонеће помоћи твом телесном сату.

•••• !отруди се да помогнеш свом телесном сату тако што

16


54/148


54

ћеш ујутру "ити на природној светлости, а ноћу у мраку.>то ду#е "удеш "оравио напоу током дана, више ћеш"ити на природној светлости и твом телесном сату ће "ити лакше.

••••

Ако ти је про"лем да заспиш, још је ва#није да то ненадокна=ујеш тиме што ћеш ду#е спавати ујутру.!ридр#авај се &игијене спаваа 1погледај одеак којиследи2.

•••• 0опли млечни напитак 1никако ка'а или чај2 мо#е типомоћи ) подгрејано млеко има &емијске састојке који наприродан начин изазивају поспаност.

•••• Не узимај пилуле за спавае осим ако ти и& не препише лекар. Нема ничег лошег у повременом узимау "лаги&

"ини& препарата, мада ти се мо#е десити да помислиш да"ез и& више не мо#еш, што је лоша идеја у пси&олошкомсмислу. %амоли свог апотекара за савет. (упротно увре#еном веровау, алко&ол ти не пома#е да заспиш.

•••• ноги уди сматрају да лакше заспе ако јастук попрс)кају лавандиним уем.

ХИГИЈЕНА С2АВАЊА

0екст који следи говори о томе како да уве#"аш своје тело да током вечери почнеш да мислиш на спавае како "имогао "р#е да заспиш.


55/148


55

твој мозак почне да повезује свлачее и прае зу"а саодласком на спаваеF што се мене тиче, успавује меписае дневника ) али то је мо#да само зато што ми је#ивот досадан.

••••

Када легнеш, читај или слушај ти&у музику неко време, апотом угаси светло. Немој да потрошиш више од 5D)54минута на покушаје да заспиш. $стани и читај или се мотајпо со"и док ти се не приспава. 0вој мозак тре"а да научи да кревет значи спавае.

•••• Не допусти да те у&вати паника з"ог тога што ћеш ујутру"ити преморен ) све ће "ити у редуJ Неколико ру#ни& ноћине значи ништа.

ВРЕМЕ ТЕСТОВА И О0ГОВАРАЊА

/асно је ко дан да нећеш моћи да даш све од се"е на тестовима и кад одговараш ако "удеш неиспаван 1мада ти

лош сан током неколико ноћи, као што сам већ рекла, нећемного шкодити2. ? зато, чак и ако се ниси придр#аваониједног од прет&одни& савета, $B?Н? 0< (АА.

/едно истра#ивае спроведено на Gарварду EDDD. године по)казало је да током NtM)'азе мозак по&раује и понава већнаучене чиенице.5m !рема томе, корисно је преслишавати севече пред испит, а "у"ае током целе ноћи заправо ометапамћее, јер тако остајеш "ез NtM)'азе сна.

17 Iезултати овог истра#иваа о"јавени су у часопису FAG Tu(ay Em.55.EDDD. године1в. и нап. 5E2

$правае јаког светла на заду страну колена мо#е, наво) дно, да превари тело да помисли да је јутро...


56/148


56

НЕ.О4$.О О-'$>Н$G ПО","." О ПО!П"Н$М"

••••

H7g амерички& средошколаца рекло је да им се дешавало да заспе на часу током школске године 1анкетаНационалне 'ондације за истра#ивае сна из EDDD.године2.

••••


57/148


57

ТЕСТИРАЈ САМОГ СЕ$Е

КОЛИКО СИ 2ОС2АН ?2ОС2АНА@-

*во једног кратког теста који мо#е да пока#е колико сипоспан.5H Користе га лекари, али у склопу низа други& тестова,па ови резултати сами по се"и не могу да ука#у на то да лизаиста имаш про"лема са спаваем.

!рочитај опис сваке ситуације и заокру#и онај "рој којиодговара вероватноћи да ћеш заспати у датој ситуацији.

-аокруHи*

I нема шансе да заспим1 мала шанса2 осреда шанса3 велика шанса

!$,У"&$)"

9% и Kи1">I 1 2 3

л%


58/148


58

"ко .о.о 9 #%ки6

I 1 2 3

9% 6и#о .о9л% 5Kк" O#" .и6% #" K"95 или Kи1"05&ик4и!5

I 1 2 3

5 коли6" ко0" #%колико 6и#51" 91о0% 5 6%915 /8о! !5?$% 59"о8"&"05I 1 2 3

О&ЕНЕ E !"'Е($ !ВО)Е ПОЕНЕ

до 9 .о9%K#" .о9."#о911IE13 8л"!" .о9."#о9115E19 56%%#" .о9."#о912IE25 о/8иQ#" .о9."#о91

Ако ти је резултат већи од оног који одговара просечној

поспаности, размисли о томе да ли спаваш довоно. !ро"ај дапримениш неки од савета поменути& у овој глави. Ако типоспаност ствара про"леме, иди код лекара.


59/148


59

Г Л А В А Т Р Е Ћ А

РИЗИКОВАЊЕ

#За%&о 7ам 7е 8о8ео на %кол7ки кро5 и ока4ио Aр,7 на

јарAол- 2аB 'а&о %&о ми је &ако +,н,ло( Е&о 'а&о(.

.о/#"01% М"к"2 R%!о$и о


60/148


60

/ош једном га је полиција доводила кући. $&ватили су гакако покушава да натакне кондом на ауспу& паркираногполицијског аутомо"ила.

? још једном га је полиција доводила кући. 0врдио је да

не зна ко је. ?споставило се да и& само за'ркава. %апретилису му да ће га з"ог тога опту#ити, јер траћи полицајцимавреме. 8А шта ћемо с временом које траћи својим родите) има@9, питао је егов отац. 8Каква је казна за то@9

Нису "ринули само су"отом увече. Бринули су и з"огшколе. Bетири пута је за казну морао да остане у школи послечасова. /едном зато што није &тео да остане за казну. /едномз"ог пушеа. /ош једном, јер се испентрао кроз прозор завреме часа. ? још једном, јер се претварао да му се указао

Gристос усред часа 'изичког. !оследа два пута з"ог чистогизазиваа, наравно.

Нису ту "иле само казне. (тизала су и писма. 8рагигосподине и госпо=о rусили, прину=ен сам да вам скренемпа#у на недопустиво арково понашае на часовимавајарства код госпо=е улели. анас је извајао неколикопредмета у о"лику неки& делова тела.9

!а онда описне оцене: 8арко је паметан дечак.е=утим, егово понашае у разреду у много чему је

незадовоавајуће. ?згледа да арко мисли да је еговамисија у #ивоту да омета све часове својим глупираем.9?ли: 8арко несумиво поседује велики таленат. е=утим, онсе толико искрено труди да то сакрије да ја никако не могу дас&ватим у чему је тачно егов таленат.9 ?ли она најновија:8арко ће, "ез суме, далеко стићи. е=утим, не могу са си)гурношћу да тврдим да то значи да ће кренути правимпутем.9

%атим, ту су и теле'онски позиви: 8Кети, не "и& да те

плашим, али малопре сам у тр#ном центру видела арка, а тре"ало је да "уде у школи. Био је на ролерима. о#да тоипак и није "ио он ) возио је веома "рзо и чини ми се да је наглави имао полицијски шлем.9 ?ли: 8Кети, нећу да те секирам,али потпуно сам сигурна да сам малопре скоро налетела наарка. !релазио је прометну улицу с повезом преко очију.Како се то зваше, руски рулет@9 ?ли: 8Кево, немој да по) лудиш, ја сам у "олници. $ ствари, не ја. (амо моја глава.9

? није се све то дога=ало само зато што је он тинеј;ер.

(лично се дешава још од дана када је арко, који је тада јошпузио, открио да егова сестра Бар"ис вришти до не"а кад јој


61/148


61

исече косу. Наставило се у јаслицама, када се о"лачио као(упермен и &тео да види да ли мо#е да полети, па се "ацио свисоке столице за &раее "е"а. ок је "е"а "ила у столици.Било је још горе у основној школи, када је одврнуо шра'ове

са столице Волија rренка, а Воли rренк се срушио на зему иизазвао арка да се "оре на #ивот и смрт и потом га мрзеогодинама, све док арко није стекао поштовае Волијаrренка тиме што је пламеном упаача пр#ио сопствену руку десет секунди а да није ни писнуо. А у гимназији се тапотпуна неспосо"ност да ради "ило шта што је мирно,нормално и корисно испоила и у томе што су га често&ватали како пуши, иако је пушее потајно мрзео, каконамерно укучује аларм за по#ар док је принц Bарлс у посети

школи и у томе што се никада, ама "аш никада није враћаоноћу на време.

Кад се све узме у о"зир, није нео"ично што му мајка ле#и "удна, и што је истовремено престравена и "есна. +де ли је он@ >та ради@ Какву ли је глупост сада направио@ %арне разуме колико се она "рине@ %ар му ни до кога није стало@

(вега јој је доста. %"аци покривач, отетура се низстепенице и узме слушалицу. $трнулим прстима и замућеногпогледа испритиска "рој еговог мо"илног. %вони. ? звони.

Баш је &тела да прекине кад се он јавио.+овори неразумиво, заплиће језиком.


62/148


62

/ТА СЕ ТО З$ИВА У МАРКОВОМ МОЗГУ-арко воли да ризикује. Неки уди су једноставно такви,

а неки нису, независно од тога да ли су тинеј;ери или не. Акониси склон да се превише изла#еш ризику, пре"родићешсвоје тинеј;ерске године "ез опасности да з"ог те"е твојиродитеи до"ију ин'арктF мада ће ти на располагау стајати"ез"рој други& начина да им подигнеш притисак. Ако си поприроди склон ризиковау, постоје разлози који повећавају

вероватноћу да ћеш ту склоност максимално развити као тинеј;ер. Врло "рзо ћу о"јаснити те разлоге.Али најпре да видимо шта је ризик. Када "ое погледаш,

сви смо склони ризиковау на известан начин. орамо да сеизла#емо ризику како "исмо могли да завршавамо дневнео"авезе. !очиеш да ризикујеш чим устанеш из кревета.1ада и ле#ае у кревету мо#е "ити ризично ) мо#е да тестре'и шлог, а и авион мо#е да ти падне на кућу.2

(ви морамо да ризикујемо да "исмо нешто постигли, и

као тинеј;ери и као одрасле осо"е: ако &оћеш да се запослиш,мо#да ћеш морати да про=еш кроз стресан разговор за посао.о#да га нећеш проћи, али ако не "удеш ризиковао, сигурнонећеш до"ити посао. о#да ћеш морати да се пријавиш наконкурс за неки те#ак курс о"уке или за вр&унски униве)рзитетF и поново ћеш "ити изло#ен ризику од неуспе&а,ризику з"ог сусрета с непознатим удима, мо#да и ризику да#ивиш као сиромашан студент. Ако #елиш да отпутујеш унеку другу зему, опет мораш малкице да ризикујеш, просто

зато што путујеш.Iизик не мора да подразумева само опасност, већ и сампокушај да се учини нешто ново, нешто што нам мо#да нећепоћи за руком одма& или нешто што нам се не сви=а. а смопрограмирани да се никада не изла#емо никаквом ризику,ништа не "исмо ни постигли и удска раса "и пропала пренего што је и настала. Не "исмо ништа ставали у устаплашећи се да је мо#да отровно. Не "исмо ишли у лов,правили авионе, путовали у друге земе, сретали нове уде,

проналазили нове начине коришћеа природни& потенцијала,нити "исмо открили ишта ново.


63/148


63

0ако је

и у #ивотиском царству: антилопа свесноризикује тра#ећи травнати комадић земе, чак и кадапостоји шанса да је лав у "лизини, зато што је трава чини јачом и спосо"нијом да пре#иви. А да ли

антилопа уопште

размиша на тај начин, да ли процеује ризик@ (коро јесигурно да то не ради. Iади се, заправо, о томе да суантилопе, као и друге #ивотие и удска "ића, "иолошкипрограмиране да трагају за наградом или задовоством.Антилопа зна да је онај травнати комадић земе укусанF самона једном ду"ем, несвесном нивоу пре#иваваа она 8зна9 да ће јој та трава дати већу снагу и да то отуда значи да ће јојпру#ити већу шансу да своје гене пренесе на многе малеантилопе 1а то се сматра успе&ом у #ивотиском свету2. Када

"и се све сводило само на ризик и стра&, антилопа никада не"и пошла ка оној трави ) али постоји и те#а ка задовоству,а те#а ка задовоству је оно што нас нагони да деламо, "ило то ризично или не. %а опстанак, као и за успе&, ва#на је деликатна равноте#а изме=у ризика и опреза, а у свему томева#ну улогу има задовоство.

0О2АМИН 3 =АКТОР ЗА0ОВО1СТВА

?злагае ризику или, тачније, пре#ивавае уризичним ситуацијама пру#а нам задовоство. %наш онајосећај када се твој авион "ез"едно спусти на писту@ Ако си севозио ролер)костером или до#ивавао слична уз"у=еа, ондасигурно знаш за оно осећае заноса када се во#а заврши, а ти се поново на=еш на сигурном. Cуди вриште док во#а траје ) али погледај им само лица када се све заврши. /а лично мрзим такве вратоломије, али се врло лепо сећамколико сам у#ивала у оном заносу који долази после. Баш у томе је чар речи 8уз"у=ее9.

Али то осећае задовоства није повезано само сразмишаем: 8ВауJ !ре#ивела сам ) "аш је красно што ћу до#ивети и сутраши данJ9 $ мозгу се тако=е дешава јошнешто, чисто 'изичке природе, што ствара задовоство. ?ва#и за све подједнако ) "или они тинеј;ери или не.

$ради тест на крају ове главе да "и видео у којој мери сисклон да се изла#еш ризику.


64/148


64


65/148


65

Нека истра#иваа показала су да мозак тинеј;ера имаизра#енију допаминску активност од мозга одрасли&.е=утим, то није лако доказати пошто ниво допамина мо#емо да измеримо само методама које носе известан ризик и

којима се не могу испитивати здрави уди.Неки научници сматрају да је ниво допамина највећи

током детиства, а да се смаује током адолесценције изрелог до"а. Ако је то тако, то онда мо#е да значи да се тинеј;ери изла#у већем ризику како "и произвели #еенуколичину задовоства. Неки тинеј;ери мо#да морају да се труде више од други& да "и до#ивели задовоство за којим#уди и&ов мозак. Недавно спроведено истра#ивае јепоказало да је део мозга по имену десни вентрални

стријатум знатно мае активан код тинеј;ера. 0о "и, тако=е,могло да значи да тинеј;ерима тре"а много више изазова даhи осетили исто задовоство као други.

Bак и тинеј;ери који нису склони великим ризицимамогу изненада, потпуно супротно свом карактеру, да се упусте у ризик. 0о мо#е "ити израз #ее да се уклопе или изазову дивее код своји& пријатеа ) неки стручаци мисле даосо"е које највише ризикују често имају веома нискосамопоштовае. 0и тинеј;ери мо#да мисле да је излагае

ризицима нај"ои начин да изазову нечије поштовае, да"уду примећени и да и& други заволе. А мо#да је то и&овонеуо"ичајено упуштае у ризик просто резултат изненадненеспосо"ности да процене ситуацију. ?ли мо#да нису нис&ватили да постоји ризик ) просто им је 8тако дошло9.

Ако завиримо у тинеј;ерски мозак, видећемо да је идејао томе како им је просто 8тако дошло9 веома ва#на. ? таидеја је у вези са задовоством ) реч је о телесној, интуитивнојреакцији на #еу за задовоством. $опште нема никакве

процене ризика нити доношеа одлуке. ?згледа да се мислећи део мозга уопште не упушта у тај процес. 80ако ми је дунуло9 јесте уо"ичајени одговор тинеј;ера на питае одрасли&: 8!агде ти је уопште "ила памет кад си то радио@9 Али, тимпитаем се промашује ци, јер про"лем и јесте у томе штоонај коме је питае "ило упућено о"ично уопште не користипамет.


66/148


66

/ТА $И ТО МОГЛО 0А СЕ 0ОГА$А У МОЗГУ

ТИНЕЈ>ЕРА СКЛОНИХ РИЗИКУ-

Видели смо у првој глави 1в. стр. E3)E72 да се у тинеј;ерском мозгу дешавају велике промене које почиувеликим растом у 'ронталном кортексу непосредно препу"ертета и на еговом почетку, после чега следи великосасецае дендрита током среде 'азе пу"ертета. ? рекла сам да су ове промене у структури мо#да делимично одговорне занека понашаа која су типична за тинеј;ере. 0о "и могло дао"јасни зашто срае у ризик код тинеј;ера понекадапрелази сваку меру.

0о се дешава зато што "и део мозга који је заду#ен зарасу=ивае, 'ронтални кортекс, морао да ради до"ро како"исмо донели одлуку да не потрчимо "аш за сваким задово) ством. 0о је онај део који "и тре"ало да ка#е: 8?пак нећу.?згледа за"авно, али је, у ствари, претерано опасно.9 ? ако тај део твог мозга не ради пуном снагом, онда ћеш понекад доносити и погрешне одлуке.

ЗА/ТО СУ ТИНЕЈ>ЕРИ ОВАКВИ-

Iазлоге за то мо#емо да осмотримо из више углова. Каои пре, свешћемо и& на различите начине на које је могућепосматрати удско понашае. ?, као и раније, та тумачеасу повезана, а еволуција је одговорна за то што смо таквикакви јесмо и што се понашамо тако како се понашамо.

П(В" ,ЕО($)"* ,О )Е -'О+ ЕВО4У&$)Е!о овом тумачеу, тинеј;ери су по природи склони

ризику, јер нам је то дало извесна преимућства још у до"апрачовека: једини начин на који су адолесценти, који су серазвијали у одрасле осо"е које тре"а да почну да "рину о се"ии створе сопствену породицу, могли да науче како да стекнунеоп&одну &ра"рост и успешност "ило је упуштае у ризике

док су још у#ивали заштиту родитеа ) другим речима, у ре) латавно "ез"едним условима. А то је у вези са учеем о томе


67/148


67

шта мо#еш "ез"едно да урадиш, а шта не мо#еш. 0оомогућује да се на грешкама учи. ?сто тако, кроз еволуцију јачи пре#ивава, а излагае опасностима чини да постанеш јачи ) оно ти мо#е о"ез"едити "оу &рану, "оег партнера и

"ое пре"ивалиште.

(У+" ,ЕО($)"* ,О )Е -'О+ '$О4О+$)Е


68/148


68

приступ ризичним ноћним активностима, као што је clu++ing Fсекс више није та"у)темаF тинеј;ери имају потпуну сло"оду усопственим из"орима и одлукама. ?стовремено, тинеј;ери сучесто ускраћени за много "ла#е о"лике ризиковаа 1као што

је во#а "ициклом по природи или сло"одно време проведенонапоу "ез икаквог надзора2, што им остава на располагауопасније активности, као што су у#ивае у алко&олу, дрогамаи сексу.

0РУГА СТРАНА РИЗИКОВАЊА

Не ризикујеш само када ускочиш у колица из самопо)слуге или се уваујеш у невое само зато што си до"ро распо)

ло#ен. Iизикујеш и када се нездраво &раниш и не "ринеш осопственом телу. 0о је ризик, иако ти мо#да не изгледа тако.

+одине EDD3. Британско лекарско друштво назвало јестил #ивота данаши& тинеј;ера 8потенцијалном општомздравственом темпираном "ом"ом9. !рема том извештају, триглавна 'актора ризика су: претерана гојазност, узимаеалко&ола и секс. Неки тинеј;ери мла=и од шеснаест годинаизјавили су да пију просечно 5D чаша различити& врстаалко&ола недено. 0ри петине млади& узраста од 5h од E7

године изјавује да не користи кондомF стопе сексуалнопреносиви& заразни& "олести лете у не"оF скоро четвртинапетнаестогодишака редовно пуши, а једна трећина про"ала је кана"исF једна петина петнаестогодишака спада у гојазнеосо"е. 0о значи да су адолесценти једина старосна група чије је здравствено стае из године у годину све лошије.

Као што је ризично јести превише, односно превишенездраве &ране, исто је тако ризично не узимати довоно&ране или довоно корисне &ране. 0инеј;ерке често др#е

дијету 1hDg и& то чини непрестано2 и веома често то чинечак и када немају вишак килогра�

kreativni centar - kriv je moj mozak

Documents