kratki pravopis srpskog jezika

5/26/2018 Kratki Pravopis Srpskog Jezika

1/10

VELIKA I MALA SLOVAVelikim poetnim slovimase piu vlastita imena, i to:

a) lina imena i prezimena: Milorad, Zdravko, Suvajdi, Jovanovi;

b) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom ipostali njegov sastavni deo: Mia, Goca, Jovan JovanoviZmaj, DuanSilni, Riard Lavljeg Srca, Petar Veliki;

c) imena boanstava: Jupiter, Afrodita, Zevs, Apolon;

) imena ivotinja i graevina: arac, Jablan, Vuko, Sava centar, Krivitoranj u Pizi;

) imena pripadnika naroda: Srbin, Crnogorac, Maar, Grk;

d) imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, drava, kontinenata:Novosaanin, Piroanac, Nilija, Bavanin, Jugosloven, Evropljanin,Australijanac;

) imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Mars,Venera;

e) imena kontinenata, drava, naseljenih krajeva i mesta (sve rei unjima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Horveka,

Mava, Dalmacija, Lika, Beograd, Tri, Novi Sad, Bosna iHercegovina, Brod na Kupi, Juna Amerika, Dvor na Uni;

f) imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav,Pali, Kopaonik, Morava, Jadransko more, Fruka gora, Plitvika jezera,Balkansko poluostrvo; ako se sastoje iz vie rei, piu se velikimpoetnim slovom samo prve rei, a druge samo ako su vlastite imenice:Juna Morava, Beli Drim.

g) imena ulica i trgova: Studentski Trg, eleznika ulica, Beogradskaulica; ako se sastoje iz vie rei samo se prva repie velikim slovom aostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, UlicaPetra Petrovia Njegoa;

h) imena praznika: Boi, Uskrs, Bajram, urevdan, Nova godina, Prvimaj;

i) nazivi ustanova, preduzea, drutava: Matica srpska, Osnovna kola"Mladost", Vojvoanska banka, Beogradsko dramsko pozorite,

defiDigitally signed by defiDN: cn=defi, o, ou, [email protected], c=USDate: 2010.07.19 14:55:03 +02'00'


2/10

Sportsko drutvo "Partizan", Medicinski fakultet u Beogradu,Organizacija ujedinjenih nacija;

j) nazivi knjiga, asopisa, novina, knjievnih dela: Opta enciklopedija,Na jezik, Borba, Na Drini uprija, aki rastanak;k) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in:Markov, Miloev, Marin, Bosaneva, Beograankina, Jugoslovenov.

Velikim poetnim slovom se pie:

a) prva reu reenici:Sputa se no. Ledena kia dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema ivedue! Ulice su puste.;

b) prva reposle dve take kada je upravni govor meu navodnicima:Al' govori Musa Arbanasa:"Prii, Marko, ne zamei kavge,il' odjai da pijemo vino...";

c) nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, ito bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvinik:Draga mama,Tvoje pismo sam primila tek jue iako...ili

Draga Ljiljo!Molim te, nemoj se ljutiti to se retko javljam...

Velikim poetnim slovompiu se zamenice Vii Vaiz potovanjaprema osobi kojoj se pie:Dragi nastavnie, Javljamo Vam se odmah po dolasku u letovalite. Naputu smo se drali Vaih preporuka...

Malim slovom se pie:

a) nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom reenicomradi nekog objanjenja; na primer:"Hoe li svi", pitao je direktor na zboru uenika, "pomoi u ureenjuokoline kole?";

b) nastavak reenice posle upravnog govora, na primer:"Hoemo!" - odgovorili su svi prisutni uenici."Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka" - povikae nekiuenici.;


3/10

c) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ki, -ki,npr. novosadski, beogradski, evropski, eki, niki, subotiki, ameriki,kragujevaki;

d) zamenice vi i va kad se u pismu ne obraa samo jednoj osobi vegrupi ili kad se pie dopis nekoj ustanovi, firmi, drutvu; npr.:Osnovnoj koli "J.J. Zmaj", Sremska Mitrovica.Obavetavamo Vas da je...

SASTAVLJENO I RASTAVLJENO PISANJEREI

Sastavljeno se piu:

a) sloenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo nemenja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod,pismonoa, bezduan, jugozapadni, prepoloviti, izvui;

b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dveakcentovane rei i piu se odvojeno; na primer: Novosaanin (premaNovi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema BjeloPolje);

c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dveakcentovane rei, npr. gornjomilanovaki (prema Gornji Milanovac),junoameriki (prema Juna Amerika), krivopalanaki (prema KrivaPalanka);

) reca neuz imenice i prideve s kojima srasta u sloenice, na primer:- neznanje, neovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj -nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

) sloeni prilozi kao:malopre, pokadto, gdekad, gdegde, najednom,napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoi,podno;

d) reca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepi, najlaki,najbolji, najjai, najjednostavniji.

S crticom izmeu prvog i drugog dela piu se polusloenice, akosvaki od sastavnih delova uva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menjapo padeima. Tako se piu:a) vielani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u

Herceg-Novom), Ivani-Grad;


4/10

b) dve imenice od kojih jedna odreuje drugu, a zajedno oznaavajujedan pojam, na primer: ba-arija, radio-amater, rak-rana, auto-put,general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se piu:

a) reca neu odrinim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju,ne dolazimo, ne pitaj, ne moe;izuzetak su odrini glagoli neu,nemam, nemoj, nisam;

b) odrine zamenice niko, nita, nikoji, niiji, nikakav, kad seupotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u ijem,ni pred kakvim, ni za kojim;

c) recaliuz glagole u upitnim reenicama, npr. Hoe li doi? Veruje

li mi? Zna li to? i u upitnim reenicama sa da, na primer: Da li bi mipomogla? Da li ima novca?

INTERPUNKCIJA

U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga to hoe da se ka,upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcijailireenini znaci.

Znaci interpunkcije su: taka, zarez, taka i zarez, dve take, navodnici,upitnik, uzvinik, zagrade i crta.

Takase stavlja na kraju obavetajne - potvrdne i odrine reenice, naprimer: Svaki dan uim za ispit. Za ispit ne uim redovno.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava esto i u razliitimreeninim situacijama. Poto je jedno od osnovnih naela srpskogpravopisa slobodna (logina) interpunkcija, za upotrebu zareza jenajvanije pravilo da se ono to je u mislima tesno povezano, to

predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom,a delovi kojiine celinuza sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova reenice. Zarezom se

odvajaju:

a) rei i skupovi rei (istovrsni delovi reenice) u nabrajanju: Mia,Drenko, Nenad i Sran su otili na izlet. Poneli su i dobre hrane, ibezalkoholnih pia, i drutvenih igara.;

b) nezavisne reenice kad nisu povezane veznicima: Doao je,pozdravio se, dobro veerao i nestao.;


5/10

c) paralelni delovi reenice kad su u suprotnosti: Zadatak je teak, alizanimljiv. Pokloniu tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, veuplanini.

d) reenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli navreme. Vi ste poli ranije a ipak ste zakasnili.;

e) reenice u inverziji (kad se zavisna reenica nalazi ispred glavne), naprimer: Kad se spremim, pozvau te telefonom. Ako moe, pomozi mi.Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.;

f) reili skup rei koji su naknadno dodati ili umetnuti u reenicu: To je,dakle, tvoj vonjak. Sve u ti, naravno, ispriati. Ti si u pravu,neosporno.;

g) vokativ i apozicija su, takoe, naknadno dodati u reenicu, pa seodvajaju zarezom, na primer: Vi ete, deco, dobiti slatkia. Tebi emo,bako, doneti voa. Dela Ive Andria, jedinog jugoslovenskogNobelovca, prevedena su na mnoge jezike.;

h) uzvici isto nisu sastavni delovi reenice, pa se odvajaju zarezom: Uh,to je hladno! Oh, to me boli zub! O, stigla si?!;

i) umetnute reenice na primer: U mom selu, koje je jedno odnajuspenijih u voarstu, gotovo svi gaje maline.;j) izmeu mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. UNovom Sadu, 2. aprila 1957.

Taka i zarez se upotrebljavaju:

a) izmeu reenica koje su u sloenoj reenici manje povezane sadrugim reenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se,razgovarali o koli; nismo pominjali nedavnu svau.;

b) izmeu grupa rei koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put uponeti: odeu, obuu, kiobran, higijenski pribor; knjige, sveske, priborza pisanje; drutvene igre, fudbal i reket za stoni tenis.Dve takese se stavljaju:

a) iza rei kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga to senabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate iluka.;

b) ispred navoenja tuih rei (upravnog govora); npr. Rekao nam jedoslovno: "Novac za ekskurziju je obezbeen".


6/10

Navodnicima se obeleavaju:a) tue rei kad se doslovno navode , na primer: Ulazei svi zagrajae"Srean ti roendan!"

b) rei koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima neemu ne eli da seda suprotno znaenje: npr.: Znam, ti si "vrednica". Doneo je tvoj "velikiprojatelj".

Na kraju upitnih reenica stavlja se upitnik, a iza uzvinih reenica, kaoi iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuenju, povienimglasom, stavlja se uzvinik, na primer: Kako si? ta radi? Uh, to samgladna! Ne vii! Poar! Kada se pitanje izgovara povienim glasom izanjega se stavljaju i upitnik i uzvinik; npr. On poloio?! Ne da?!

Zagradom se u reenici odvaja ono to se dodaje radi objanjenjaprethodne rei ili dela reenice, na primer: Interpunkcija (reeniniznaci) doprinosi jasnijem izraavanju. Imenske rei (imenice, pridevi,zamenice i brojevi) menjaju se po padeima. Za vreme Prvog svetskograta (1914 - 1918) vladale su nestaice hrane, odee i lekova.

Crta se pie:a) Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u tamanim tekstovima,a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se pie crta ako se

reenica nastavlja i objanjava neto o upravnom govoru; na primer:- Ko je to bio? - Upita majka.- Moj drug.- Zato ga nisi pozvao unutra?- urio je - promrmlja Milo.;

b) kad se eli neto istai, ili naglasiti suprotnost, neoekivanost; naprimer: Poem ja, kad - nigde nikog. Sve sam nauila, sve znam - nevredi, zbunila sam se.

PRAVOPISNI ZNACIPravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reiza razliku odinterpunkcije koja se upotrebljava u reenici.

U pravopisne znake se ubrajaju: taka, dve take, nekoliko taaka, crta,crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski znacii genitivni znak.

a) Takase kao pravopisni znak upotrebljava:- iza skraenica: npr., itd., sl., tj.;


7/10

- iza rednih brojeva kada se piu arapskim brojkama: 15. mart 1991.godine.

Taka se ne pie iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kadase iza njih nae drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili kojidrugi); npr.: O tome ete nai informacije na 119, 120, 121 i 122. strani.Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene elektrine instalacije. Na10-15. kilometru e ugledati planinarski znak.

b) Dve takese kao pravopisni znak piu:- izmeu brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i itaju se"prema".Na primer:Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u reima ploviti - plivati -poplaviti.

c) Nekoliko taaka(najee tri) stavljaju se:- umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:Predlozi su: kod, pored, u, sa...Kad se voz zaustavio, on se pojavi... i ree: "Divno je vratiti se kui".

d) Crtase kao pravopisni znak upotrebljava:- izmeu brojeva umesto predloga do, npr.:Kupi 10 - 15 kilograma krompira.Ivo Andri(1892 - 1975) je dobio Nobelovu nagradu za knjievnost.

Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati veispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do1918. godine.

- izmeu naziva gradova i drugih mesta da bi se oznaio pravackretanja, na primer: Put Beograd - Ni ima veliki privredni znaaj.- izmeu dva ili vie imena kojima se oznaavaju tako tesno vezanipojmovi da oni ine jedan pojam.: Utakmica "Crvena Zvezda" -"Partizan" je uvek najznaajnija utakmica koja se igra.

e) Crticase kao pravopisni znak pie:- izmeu delova polusloenica: radio-aparat, auto-mehaniar, foto-aparat, aero-miting;- pri rastavljanju rei na slogove na kraju retka;- u sloenim ili izvedenim reima u kojima se prvi deo pie brojem adrugi deo slovima: 150-godinjica, 40-tih godina prologa veka, 15-godinjak;- izmeu skraenica i nastavka za oblik, na primer: Prema Tanjug-ovojvesti, do rata meu sukobljenim stranama nee doi. Kulturna saradnjasa UNICEF-om je dobra.


8/10

f) Zagradakao pravopisni znak:- slui da oznai oba oblika rei o kojima se govori, npr.:Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.- stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se oznaava novi odeljak:1), 2), 3) itd. - a), b), v) itd.

g) Apostrofse stavlja umesto izostavljenog slova: Je l' to tano?

h) Znak jednakosti se upotrebljava izmeu rei da bi se oznailanjihova jednaka vrednost, a ita se: jednako, ravno, isto to, jeste. Naprimer:himba = sumnja, tata = subjekat (u reenici)

i) Znaci poreklasu > i se ita "dalo je"ili "razvilo se u", npr.:

tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;- znak < se ita "postalo je od", npr.:crnji < crn -ji; junae - junak -e

j) Akcentski znacise belee u strunoj literaturi (obino iz gramatike) iu obinim tekstovima kad je potrebno da se oznai rekoja se od isterei u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:Sm sam to uvideo.Doao je da d oglas.

k) Genitivni znakse stavlja na krajnji vokal genitiva mnoine kad jepotrebno oznaiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najeegenitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primer moe zakljuiti otoj pojavi.Genitivnim znakom je naznaeno da je to genitiv mnoine,odnosno da se iz vie primera moe zakljuiti, a ne samo iz jednog.

SKRAENICEU srpskom jeziku postoje dve vrste skraenica:

I Skraenice koje nastaju skraivanjem reiu itanju se izgovarajupotpuno, kao da nisu skraene. I one se meusobno razlikuju, anajee se upotrebljavaju sledee:

a) skraenice kod kojih se skraivanje oznaava takom:br. (broj) tzv. (zako zvani) .r. (enski rod)u. (uenik) i sl. (i slino) v.d. (vrilac dunosti)str. (strana) tj. (to jest) o.g. (ove godine)


9/10

b) skraenice za mere, veliine, novane jedinice koje se piu beztake:

m (metar) g (gram) USD (ameriki dolar)cm (centimetar)

t (tona)

EUR (evro)

km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)kg (kilograd) dcl (decilitar) GBP (britanska funta)mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenaki tolar)Poto su to meunarodne skraenice piu se latinicom.

c) Bez take se piu i sledee skraenice: dr (doktor), ga (gospoa),gica (gospoica).

II Skraenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake rei uvieslonim izrazima (sloene skraenice) itaju se razliito:

a) neke se itaju potpuno kao da su svi delivi rei napisani, a piu sebez take, npr.:VP - Via poslovna kolaUN - Ujedinjene nacijePTT - Pota, telefon, telegraf

b) neke postaju rei pa se itaju kao skraenice i menjaju po padeima,

npr.:Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskommuzikom.

c) skraenice preuzete iz stranih jezika piu se kako se izgovaraju imenjaju se po padeima, npr.:Uneskova pomozemljama u razvoju je dragocena.Pomou hrani i lekovima je stigla od Unicefa.

PISANJE TUIH REIU srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo rei koje su preuzete izjezika drugih naroda i prilagoene naem jeziku. Takve rei danas i neoseamo kao pozajmljenice, na primer: puka, arapa, koulja, sat, sapun,kralji dr.U drugu vrstu pozajmljenica ili tuica spadaju rei koje oseamo kao reistranog porekla. Takve rei treba upotrebljavati s merom: kad za njih nemazamene, u naunim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrena pravila:


10/10

I Rei iz klasinih jezika(grkog i latinskog) su se odomaile u naem jezikui u naunoj terminologiji i prilagodile duhu naeg jezika, pa se piu onakokako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija,hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezaritd.

IIU pisanju rei iz ivih jezikaima malo razlika.

a) Zajednike imenice i pridevi piu se onako kako se izgovaraju u jeziku izkojeg su preuzete, ali prilagoeno naem pismu i glasovnom sistemu. Naprimer: spikeri tvistse u naem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. Uovakve pozajmljenice spadaju rei: gula, ambalaa, intervju, korner, ofsajd,duet, bas, bife, ofer, kompjuteri mnoge druge.

b) Tua vlastita imena piu se razliito:

izvorno, onako kako se piu u jeziku iz kojeg potiu, ako se na srpskompiu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej),

Boccaccio (Bokao), Shakespeare (ekspir), Chicago (ikago), NewYork (Njujork), Mnchen (Minhen), Zrich (Cirih); u tom sluaju se uzagradi pie kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;

onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom piu irilicom; utom sluaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi pie izvorno;

fonetski, bez obzira na nae pismo, kad su rei iz slovenskih jezika kojise slue irilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer:Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorovitd.

c) Imena mnogih stranih gradov, zemalja i druga geografska imena piu sefonetski i irilicom i latinicom ako su vedugo prilagoena duhu naeg jezika,na primer: Njujork, Be, Venecija, Maarska, Rim, Solun itd.

kratki pravopis srpskog jezika

Documents