KRAJINSKI KWI@EVNI KLUBNEGOTIN

2012.

Б У К Т И Њ А

САТИРА ИЗ НАШЕГ СОКАКА

Откакојесветаивека,многобројнеболеститиштељудскузаједницу.Лечимосенаразличитеначине:бунтом,буном,ратови-ма, изборима,жалбама,молбама, јадиковањеми другимлекови-ма који сви заједно немају снагу, продорност, далекосежност иуниверзалносткојусасобомносиподсмехобликованусатиричнукњижевнуформу. Пре220годинаобјављенојепрвосатиричноделоусрпскојкњижевностинасловљенокаоМали буквар за велику децу,аутораМихаила Максимовића. Ова књижица, издата још далеке 1792.године, критикује све нивое српског малограђанског друштваXVIIIвека,ањенасадржинајеактуелнаидоданашњихдана. Наовимпросторима,насрећуилинесрећу,постојивеомаплоднотлезаоваквуврстустваралаштва,пајезатократакпутодчиније пуне разноврсног воћа до најбољих сатиричних дела, уовомвремену,апосвемусудећи,иубудућимвременима.

Уредник

Б У К Т И Њ АЧасописзакњижевност,уметностикултуру

Број31

ИздавачКрајинскикњижевниклуб-Неготин

Главни и одговорни уредникГоранВучковић

РедакцијаГрадимирСтанисављевићТомиславМилошевићБожицаНиколић

РатомирМилосављевићМилорадГрбовићСлађанМихајловић

Лектура и коректураЉубишаРајковићКожељац

Насловна странаСенадНадаревић

ИлистрацијеПредрагКораксићCorax

Компјутерска обрадаГоранВучковић

Штампа„ГрафикаПрвенац”

Неготин

Тираж500примерака

5

Бранимир В. Бранковић

САТИРА

Сатирајеудословномзначењуречижртвеначинијапунаразног воћа, а у пренесеном – песма или неко друго књижевнодело састављено од разних елемената. Под сатиром је, заправо,могуће подразумевати: (1) краћу или дужу песму у којој се наподругљив начин указује на штетне појаве у друштву или нанегативнеособинепојединаца;(2)књижевноделобилокогжанра;(3)сатиричнукњижевностуширемсмислу.Такосеможеговоритио сатиричној песми, сатиричном епу/спеву, сатиричној поеми,сатиричној приповеци/причи, сатиричном роману, сатиричној драми(комедији)афоризму(којиуновијевремепостајеискључивосатиричнижанр).Сатира се, традиционално,одређујекаовиши,оштријивидкомикеуодносунахумор–хумор,наиме,имазациљдасамонасмејечитаоцауказујућинанегативнепојаве,асатирадаосудитепојавеиособинеипотпомогнењиховомискорењивању.Неке од најчешћих особина које бивају предмет сатиричнеоштрицесу:тврдичлук,помодарство,самохвалисање,дволичност,сервилност,неморал...Утомсмислу,сатирасеслужииодређеним(стандардним) стилским средствима – хиперболом, иронијом, анарочитоалегоријом. У великом броју случајева се сатира, пародија ишаљивакњижевностуопштевезујуизадругеодреднице,рецимозаеротику,пасетако,примераради,РаблеовГаргантуа и Пантагруелсврставаиуеротскеиусатиричнеромане.Каткадкњижевнаделаеротскепровенијенције потпуно прерасту у сатиру, за шта као типичанпримерможемо навестиГомнаиду Дубровачанина Јунија (Џона)Палмотића. Почетке сатиричне књижевности је тешко одредити. УстарогрчкојкњижевностизаистакнутесатиричареважеСимонид,Архилох, Фолкидид, комедиограф Аристофан. У књижевностистарог Рима су се у области сатире истакли Хорације, Јувенал(чијеглавноијединоделоиманасловСатире),Апулеј,ПетронијеАрбитер. У новијој (европској) књижевности се као изразитисатиричаринаводе:МигуелСервантес(ауторчувеногДон Кихота),Франсоа Рабле, Волтер (са својим романом Кандид), ЏонатанСвифт(најпознатијипоромануГуливерова путовања,којидоцнијепостајеомиљенодечјештиво),ЏорџГордонБајрон,ЏорџБернардШо,НиколајВасиљевичГогољ(чијејеглавноделороманМртве душе).

76

Најисцрпнијипрегледсатиричнихвидоваупочетнимфазамановијесрпскекњижевностидаоје,понашеммишљењу,СтаниславВинаверусвомесеју(јавномпредавањуодржаномнаКоларчевомнародномуниверзитету)Српски хумористи и сатиричари.Уовомтекстуон тврдидасеу”најважнијемпесничкомдокументусрпскогнарода”,уГорском вијенцу ПетраПетровићаЊегоша, “налази(...)иједнакомичнаисатиричнаепизодаодмонументалневредности”.РечјеоономчувеномместуизЊегошевогделагдеВојводаДрашкосаопштавасвојеутискеоборавкууМлецима.Винаверовајеоценадаоваепизода”унекурукуимапрограмскикарактер”идајеона,заправо,”оквирукомесеимакретатисрпскасатира,српскакомика,српскихумор...”Наравно,почецисрпске сатиричне књижевностидосежу до нешто даље прошлости... У истом есеју СтаниславВинаверистичедасеДоситејОбрадовић“служи(...)најрадијеусвојојдидактици,комиком,благомшалом”.(Оваконстатацијабибила само један у низу доказа да је у неким случајевима тешкоразлучитихумористичкоодсатиричног!).Каонајзначајнијег,пак,ДоситејевогследбеникаВинавернаводиЈованаСтеријуПоповића,једногоднајвећихижанровскинајразноврснијихсрпскихписацаXIX века. Осим њега, у периоду класицизма и предромантизмасатирусунеговалиимањепознатиписциМихаилоМаксимовићиКонстантинБогдановић. Својдоприноссрпској сатири далису,послеЊегоша,идруги романтичари. У најбоља обимнија песничка остварењаБранкаРадичевића се, осимЂачког растанка иТуге и опомене,убрајаисатиричниспевПут,укојемјепесникисмејаопротивникеВуковејезичкереформе.Уобичајенаподелакојаобухватанајвећидео оригиналног песничког стваралаштва Јована ЈовановићаЗмаја јестенаинтимну лирикуипоезијуколективне инспирације(којајенајобимнијаодсвегаштојеЗмајстворио),учијемсклопунајзначајнијеместозаузимајусатиричне песме,”лепесатирице”,какоихјеназваоМиодрагПоповић(Билдунг,Јутутунска јухахаха,Јутутунска народна химна...).Занеговањесатиреуепохисрпскогреализмазнатнезаслугеприпадају Светозару Марковићу, који се, под видним утицајемрускихреволуционарнихдемократа(највишеПисарова),залагаозастварањедруштвеноангажованелитературе,односноза”уништењеестетике”,какојетоименоваоједанодњеговихследбеника,ПераТодоровић. Марковићеве идеје је, иначе, прихватио и великисрпскиромантичар (јединимеђуњима!),Ђура Јакшић, ањеговасатиричнаоштрицанајубојитијајеупесмиОтац и син икраткојпричиКомадић швајцарског сира.КодМилованаГлишића,једногодзачетникасрпскогреализма,наилазимо и на онај тип прича које су непосредно најављивалеРадојаДомановића.Најпознатијеодњихсу,свакако:Шта човеку неће пасти на ум!,Нови Месија,Чист ваздух,Сигурна већина,Молепство. У том смислу, треба, када је реч о Глишићу, већупажњу посветитињеговом раном стваралаштву (оном пре 1873.године)–сарадњиусатиричномлистуВраголан.Инајвећимеђу,

иначе, малобројним лиричарима из времена реализма, ВојиславИлић,нијеодолео”изазовусатире”.Таквимсвојимпесмама(одкојих је, свакако, најпознатијаМаскенбал на Руднику) он је, поречимаЈованаДеретића,“стаонапоредоспредставницимасатиреу другимжанровима” ове епохе.Из тог времена потича и једнаоднајпознатијихнашихсатиричнихпесамасвихвремена–Свиња реформатор МилорадаМитровића.Заразликуодвећинеосталихреалиста,СтеванСремацјебиомонархистаипротивникСветозараМарковића. Он је, међутим, попут своје књижевне сабраће,”више волео старо него ново, ближиму је био старовременски,патријархални него модерни, грађански свет”. Таква Сремчевасхватања утицала су на то да он подвргне ”оштром сатиричномперу” све оно европско, западњачкошто је продирало уСрбију.Највећидомет,штосесатиретиче,кодСремцајеостваренуВукадину и“Лимунацији” на селу, ањима уз бок иде и краћа приповетка”Чесна старина!...”.Уовиминекимдругимделима,ипак,нисупоштеђениниследбениципокретаСветозараМарковића.Сремацсе,иначе,каописацузнатнојмериослањанасвојепретходнике– Јована Стерију Поповића и Јакова Игњатовића, а донекле инаМилованаГлишића. Један од највиших домета српске сатиреостваренјеукњижевномделуБраниславаНушића,другогнашегвеликогкомедиографапослеЈованаСтеријеПоповића,начијесестваралаштвоон,увеликојмери,надовезује.Нушићевпретходникје, међутим, и Коста Трифковић, који представља својеврсну”копчу” између ова два великана. Премда је Нушић сам себесматраовишехумористомнегосатиричарем,асвојекомедијемањецениоодосталихдрама(идругихжанрова),онесунајвреднијидеоњеговогстваралаштва,ањиховсатиричнинабој јенепорецив.Б.Нушићје,иначе,својекњижевностваралаштвоотпочеоупериодуреализма(итосатиричномпесмомДва раба,комедијомНародни посланик идругимранимделима),анаставиоједапишеидоцније,увремемодерне,каоиупериодуизмеђудвасветскарата.Хумористичко-сатиричнатрадицијасрпскогреализмасвојврхунацдоживљасаРадојемДомановићем.Онјесвојкњижевниталенат најбоље исказао у сатиричним приповеткама, које сеобично деле у неколико група: хумористчко-сатиричне илианегдотско-сатиричне (Не разумем, Гласам за слепце, Демон,Митрополитов мачoр и друге), хумористичко-сатиричне са елементима гротескне фантастике (Краљевић Марко по други пут међу Србима, Размишљање једног обичног српског вола),пародично-сатиричне (Озбиљне научне ствари, Хајдук Станко по критичарском рецепту г. Момчила Иванића) и (најбоље!)алегорично-сатиричне, чији је он и творац (Укидање страсти,Данга,Вођа,Мртво море,Страдија).Последњих годинаРадојеДомановић више него можда иједан писац заокупља пажњуизучавалацакњижевности,такодасепојавиовеликибројтекстоваи засебних књига. У Домановићевом делу се откривају новазначења,новевредности,анасветлоданаизбијајуимањепознатиилидосаданепознатитекстовиовогкњижевногвеликана.Драгана

Вукићевић,примераради,уДомановићевом(иначе,фикционалном)стваралаштвууочаваиприсуствокњижевнокритичкихтема.ПутемРадојаДомановићпошлисумногикаснијисрпскиписци,такодаје“створено”читавоДомановићево племе,какогајеназваоМирославЕгерић,једаноднајприљежнијихизучавалацасрпскесатире.Том”племену” припадају, између осталих, и ови писци: Ерих Кош,БранкоЋопић(онимделомсвогстваралаштвакојегаодређујекаојеретичког Ћопића,поречимаВладимираБуњца),ВасаПоповић,ДушанРадовић,ВладимирБулатовићВиб,БраниславЦрнчевић,Матија Бећковић,МилованВитезовић, Александар Баљак и низдругихписаца,нарочитоонихкојиважезаафористичаре.. Свој већпомињани текстСтаниславВинавер завршаваосвртом на сатиричне елементе у делуПетра Кочића, једног однашихлирских реалиста.ОвдесеКочићевиставовисравњујусаставовимаВукаКараџића–Вуковасумњау”просвешченије”(збогкварењанародних вредности) кодКочићапрелази умржњу, алисамозатоштоонодолазиодтуђинске,окупаторскеаустроугарскевласти. На удару Кочићевог сатиричног пера највише се нашлокварењеједнеоднајвећихинајсветијихвредностиједногнарода– језика. Винавер се посебно бави мање познатим Кочићевимтекстом–дужомприповеткомСуданија.НајпопуларнијеКочићеводелоје,иначе,сатираудрамскомобликуЈазавац пред судом.

98

Јован Јовановић Змај

ЈУТУТУНСКА ЈУХАХАХА

УкраљевствуЈутутутуКраљтринајстиБалакахаОбећаосвомнародуДаћедатијухахаха.

Самонекабудуверни,Неквојујуосвомкруху,Некаћутеинекжмуре,Некплаћајујухухуху.

ПослушнисуЈутутунци,Плаћалисујухухуху,Ћуталису,жмурилису,Војевалиосвомкруху.

АпролећемсвакоггодаПопнес’набрегБалакаха,Паповичегромогласно:Добићетејухахаха!

Украљасујакепрси,ГрлатлијеБалакаха,

Кадповиче,брдас’оре-Јухахаха,хаха,хаха!

Свисегротомсмејатстану,Свесетресебратдобрата,Аодсмеха,тешкасмеха,Затрбухсеикраљхвата.

Аштаимјетакосмешно?Ил’јесмешанБалакаха?Ил’сусмешниЈутутунци?Ил’јесмешно“јухахаха”?

Светројеједостасмешно,ПонајвишеБалакаха,

Кадозбиљно,милостиво,Проговори:Јухахаха!

СрећнисутиЈутутунци,СрећанлијеБалакаха,Кадихтакоразвесели

Празнаречца:Јухахаха!

Ђура Јакшић

ОТАЦ И СИН

ЈеданпутидестариАмиџаКонекиседимандарин-

Азањимтапка,трчи,скакућеЈуначкекрвинајмлађисин.

Вашарјебио-анавашаруСабље,пиштољи,арапскихат;Тунискекапе,среброизлато,Млетачкасвила,женевскисат.

Аштаћешсинедакупибабо?-Дететасклоносткушашесвог;

‘Оћешлисабљутубритку,сјајну,Ил’волишхатамисирског?

Ил’мождажелишодсвилерухо?Некатибудесвиленосве,Говорисине-говорибрже,Дакупимонетокезлаћане?

Детесечешкарукомпоглави,Каоданезнаштабиодсвег-Ах,бабо,бабо,купими,бабо,

Печењакупијарећег...

Садсеибабочешкапоглави,Гледајућдугосинчићасвог-Е,јасамвол’осабљеикопља,

Асинмијарцапеченог!

1110

Душан Иванић

ШАЉИВИ КАЛЕНДАРИ ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА

“Календар је књига која народу највише ползе можеучинити”,-писаојеВукКараџић.Првихдеценија19.вијекаовајобликпериодичнихиздањанаглосеширио.Биојето, уствари,најзначајнији тип српске књиге тога времена. Појављивао середовноупоновљивом, конвенционалномоблику, састављенизобавезнихжанрова/рубрика: почињаоје календарскимдијелом,анастављаосељетописнимподацимао знаменитимдогађајима,прогностиконом (пророштвом за календарску годину), забавнимприлозимауобликупрознихипјесничкихсастава,поуком(осимчланакаоморалу,оварубрикасадржичестопрактичнаупутства,савјете, рецепте). ЈовануС.Поповићу је тај изанђалиоквирбиоподлогазараспоредиизборновесадржине,укојојјеисмијавањесавремених нарави, обичаја и прилика главни циљ. Насловнилик веселог винопије Винка Лозића покрио је разноврснаинтересовања:одидеје,саопштенеуобликумота, дасеушали(увину)налазиполаистине,доњенеконкретизацијеушаљиво-сатиричнимсликамаиздруштвеногживота.

ВинкoЛозићje,уСтеријинојзамислииизведби,оригиналнатворевина. Расцијепљен у неколико жанровских конвенција, уствари је персонификација шаљивог календара. Међутим, самоимејевећбилoсвојинаусменеријечи.ЗабиљеженојеуСрпском рјечникуВукаКараџића (1818), појављује сеуСербијанкиСимеМилутиновића Сарајлије (1828), а касније се потврђује и надругимпросторимасрпскогјезика.УВукајеВинкоЛозићшаљиваперсонификација вина, како се види из тумачења на њемачкоми из говорног примјера: “Ударио га Винко Лозић, тј. опио се.”Стерија је име могаo узети и изСрпског рјечника и из живогаговора,ањеговаинвенцијајебилаотворенаалегоризацијиипер-сонификацији свакодневице колико и изругивању књижевнихобликаисадржаја.Требапретпоставитидајезатравестирањеипародирањекалендарабилоподстицајаусавременимевропскимкњижевностима (њемачка, француска), иако такви извори услучајуСтеријинихкалендаранисупроучени,већсесамопомињууоквиримакомапартивнихстудија (Костић,Д.).Каоданатакавзакључакупућујеинасловнастраницашаљивихкалендара,гдјепоредсрпскогстојиињемачкиназив,NeuerLust-Kalender(тј.Новивеселикалендар).Традицијапародирањакалендарскелитературе

1312

икалендарскихжанровабилаје,уосталом,уњемачкојпопуларнојлитературивеомаразвијена(Шенда:425ид.)

АтрибутВинкаЛозићаје«Астролог»(илисеауториграораспоредомсловапа је стајало«Астрогол»).Алудирасе наонерубрикекалендарскесадржинекојесусетицалепрорицањапремаконстелацијаманебескихтијела.Такоје,осимоногаштоказујењегово име, добио својство којим се мотивише пародирање итравестирањекалендарскихтемаирубрика.УскороћесесличанпоступакнаћиуРоману без романа,гдјеперсонификованликромана(Роман) Стерији омогућује слободно кретање у конвенцијамаписања и читања романескних дјела; овдје се то омогућује уконвенцијама календарске литературе. Нећемо тврдити да сушаљивикалендариВинкаЛозићаималиутицајоногастепенакојијепроизвеоРоман без романа уроманескнојтрадицији.Календарјевеликимдијеломпрактичноштивоинијемуулогадаствараслабомотивисанеилидилетантскисазданеизмишљенесвјетове,какоседешавалосранимсрпскимроманом.Стеријаје,међутим,осјетиодасуикалендарипунирубрикапредвидљивог,празногсадржаја,неприлагођеног савременим приликама. Осјетио је такође да сеукључивањемјединицадругихсемиотичкихсистема(живот,новац,брак)усхемуозбиљнихкалендараствараизванреднаподлогазасмијехи,немањеизванредна,могућностдасејавнообиљежионоштојеружно,неморално,ниско,глупо,штетно,неприродно,илиједноставно–смијешно.Притомесесмијешно непојављујесамопосеби,већуонојконстелацијикојумудајестваралацсмијеха.

Игра између устаљеног оквира, привида каквог-таквогпоретка, имозаичне, отворене,аморфнесадржинекојасезовеживот, омогућила је да се репертоар хумористичко-сатиричнихтемакрећетобожпонекомзадатомплануидатимпланомбудемотивисан. А заправо Стерија под велом травестије (то је тајпоредак)слободноидезаонимштохоћедакажеосвомевременуисвојимсавременицима.Тимћеправцемнаставитиидућихдеценијауразличитимврстама,укомедијама,романимаичланцимаојезику,књижевностиилидруштвенимприликама,домилобрука,епиграмаи афоризама. Теме су се тицале породице, помодности, жена имушкараца, брачних односа, лицемјерја, изопачености обичајаи карактера, књижевности ињене улоге, истине и лажи, лица иналичја,приватногијавногживота.СтојанНоваковићзакључује,награђиизпосљедњеггодишта,дасеукалендарувиди«пипањеи тумарање за тражењемоблика, у комби се досеткеишаљивемислиизливале»,адаћетајобликнаћиумилобрукама(1907:36).

Шаљиви календари се, дабоме, дају (и морају) тумачити уоквиримагенезецијелогаСтеријиногопусаињеговеморфолошкеразуђености.Нањих треба гледати, међутим, и као на засебнуцјелину,којаимасвојаунутарњаобиљежја:рубрикекарактеристи-чнезакалендареиалманахепунесесадржајимаозбиљно–смијеш-ног,свакодневногиниског,какобирекаоБахтин.Билојеуобичајенода прави календари садрже попис празничних дана и постова

(«Пасхалија»), љетопис знаменитих догађаја («Љетосчислењепаметодостојни прикљученија»), почев «от створења свјета» досавременихустановаивладалаца,па«Увједомлење»(обавјештење)о предстојећој години. Ту се писало «о царствујућој звјезди» иутицајуњене власти на земаљске прилике, а затим се прорицаотоксвакоггодишњегдобаиобавјештавалоопомрачењимасунцаимјесеца.Слиједиласуродословљавладајућихдинастија,пописивашара,забавнидио(прозаипоезија),прилозиизисторијенародаиразличитеврстепоучнихчланакаипрактичнихсавјета.

Зна се да је иФрансоа Рабле, велики родоначелник карне-вализоване литературе, издавао шаљиве алманахе и календаре,односно пантагруеловске прогностиконе, «комичне травестијеновогодишњих пророчанстава» (Бахтин, 1978: 172). Овај обликкарневализацијеосвојен једакледавно, самосене зна дали јењеговпутдоСтеријебиопосљедицапосредовања(прекоњемачкихшаљивих календара), или је водио преко ауторове инвенције итиполошких сродности. Не треба заборавити да је ових годинаСтерија ушао у један од својих најрадикалнијих стваралачкихзаокрета. Дотле аутор озбиљних и сентиментално-патетичнихисторијских драмаи романа, он је заправо с комедијомЛажа и паралажа(1830)изишао«направац»,какојерекаоуписмуВукуКараџићу(Иванић,2001:286).Утомпроналажењуправогапутазабавникалендарисуималиулогупретходника,оногакојиодређујесмјер,крчипутевеипроналазисмисаоиобликкретања.

Ваљасамопогледатикако је усватригодиштаљетописнаформа (“Године памјатодостојни пријечанија”) допуштала сло-бодно уношењешаљивих или подругљивих садржаја: зле жене,крчме и кафане, бокали и чаше, пушење и картање, дужничко-повјерилачкиодноси,женеимужеви(1830);главнисадржајдругесвеске«памјатодостојности»суженскеособинеимодненовотарије(оговарање,свађе,прељуба,балови,шминкање,одијевање,чита-ње романа, писање); трећа свеска (1835) «знамените догађаје»захвата широко, спајајући сада женске теме, моду и оговарање,са пјесништвом, језичким новотаријама и напуштањем старихобичаја.Другерубрикесууобликукраткихконстатација,описа,прича,примјераиликоментара,тобожњихупутставазалијечењеили практичних савјета. И оне понављају рубрике озбиљнихкалендара, преносећи их у шаљив, сатиричан или травестираноблик и садржај. Комика врло често настаје у игри ријечима испајању природно раздвојених подручја. Новчани или емотивниодносисепреносеуфизиолошкеифизичкекатегорије:прогнозирасе«џепна»грозница; дајесе «рецептзалепужену»;каолијек«сиротим девојкама» препоручује се да се одређене количинеемотивнихстањаилиљубавнихгестоваижеља(мисли,пољупци,штипање,намигивање,уздаси),мјеренихлотима,колима,окама,аковима, мјерицама, квинталима, туцају у авану и стављају насрце.

Планетарнипоредакиастролошкизнациспуштајусеуовим

календарима међу бокале, чаше, чутуре, бардаке, боје каратаи врсте карташких игара, на површину кафанског и карташкогстола. Јунаци су сити и напити, час добитници, час губитници:мушкарцииженеуженидбено-удадбенимилибрачнимбригама,веселе испичутуре-винопије, дјевојке у узалудном бројањугодинаичекањуудаје,крчмаркоменечасностеченазарадападауводу(одаклејеидошла).Свакодневицајезбирниског,ружног,неморалног, превјерничког, притворног, лицемјерног, а људскајединка између порока и поправљања, маске и стварног лика,суоченасгубиткомилиспознајомсопственихзаблудакојихсенелишава.Сферакарневализованелитературеикарневалскогпоимањаживотаогледасеукулинарскојивинопијскојтематици,тјелесно-материјалномизражавањуосјећања,сведовулгаризованихсавјетаи слика. Годишњи управитељи у карневализованом космосу су«ЈедемиПијем»,зачишћењестомакапрепоручујесе12крофни,трипорцијешункеиједнамјеракарловачкогберметанасвакисат;најљепшајемузика«кадчврчекобасице,иликадчутураклокоће,иликаддукатипоџепузвекећу».Узтосесвесаопштавајезикомистиломсвакодневногговора,далекимодсвечаногиозбиљногтонаоновременихкалендарскихсадржаја.

ОбјављивањеСтеријинихшаљивихкалендарападаувријемејаке струје класицизма (дакле канонизованог система општења,хијерархизованог и кодификованог система врста и стила укњижевнојиписанојријечи,течврстеграницеизмеђудруштвенихслојева).ЛикВинкаЛозића,веселогвинопијеилакрдијаша(икаоперсонификацијакалендара),добројеизабрандатухијерархијурастури, али је главни протагонист онај који бира (именује) иосталејунакешаљивихкалендара(црва,магарца,пијанца,карташа,одаџијупјесника,мужа,жену,удавачу,младожењууловунамираз,чанколиза),ислободномијешасференискогивисоког,материјалногидуховног,вулгарногисвечаног.Карневализацијаидеприроднос пародијом и травестијом: једна се препознаје по иронично-шаљивом изобличавању жанра и његовом новом функцијом уоквирима књижевног система, друга по попуњавању озбиљног(конвенционалног)оквира«ниском»садржином.Али је јаснодаСтеријинциљније календар као облик књижевне комуникације,већсликасвијетакаквасетимобликоммоглапренијети.Каоузгредћемододатидасе„Висок.г.ЈованС.Поповић,праваслушател,списатељ србски“ налази међу претплатницима из Кежмарка наВуковуДаницуза1829.годину.Каоидругикалендари,иДаницаје имала сталне рубрике каошто су „Године знатнији догађаја“,„Месечне четврти“, календарска пророштва, мјесечне мијене,„Помрчинесунцаимесеца“имоглајеутицатинамладогслушатељаправа,којисетихгодинауКежмаркуокрећекомичнимжанровимаисавременомживоту.

Календарске теме се са историјског, земаљског, космичког,климатског,здравственог,привредногподручја,какосузаступљенеу озбиљним врстама, овдје своде на тривијално-свакодневно,

1514

улично-кафанско и породично у његовој шаљиво-конфликтнојстрани:јело,одијело,пиће,новац,ситнадјеца,глад,дуг,бирташии пијанци, џандрљиве жене и зли мужеви, ратно стање у кући,заушке као воће, лијекови за срце, стомак, кашаљ, уз картање,помодарство, «ноблес», запуштање породице. Неке јединицесу развијене до обимнијих чланака («О воздуху», «О земљи»),склопљених из шаљивих поигравања ријечима и анегдотскихилустрацијаапстрактнихтеза.

Другизабавникалендарјепосвећенкарташима.Искоришћенисуназивикарташкихигара,бојекарата,процедуреипосљедицекартања(добијањаигубљења)иподведениастрономскимпојавамаиастролошкојтрадицијипрорицања(“Добризнаци”,“Рђавизнаци”,“Омесецу”,“Оратуимиру”),тенабрајањусредставадаселакоживи.Нијезаборављенниодносљепотедјевојкеивисинењеногмираза(“Ценадевојака”),ниомиљенаСтеријинатема–женидбеи удаје, сведена на архетипске ситуације (игра “слепи мишева”–младожењивежуочи,лов– вишеструкоумноженерелацијеициљеви).Узпонекушаљивупричицуирецептезаженскуљепоту,у овој свесци се развија модел двосмисленог питања-загонеткекојеимплицираодгонетку, аредовносе тиченекеопштепојаве,постављене у комичан контекст привидне противурјечности,нелогичности или неочекиване аналогије.Нпр. “Зашто садашњедевојке не преду”, “Јесу ли све милостиве госпоје милостиве»,«Штајелакшесачувати,жену,иликотарицубува”.

У трећем календару Стерија ће додати нове садржаје.Увешћечанколизе,па“Термометерједнедевојке”-шаљивухро-никуишчекивањаудаје.У том годиштупосебнувриједностима“Панегирикцрву”,моћникукојисавладасвачијусилу,славуивласт(“самизништастворен, свеуништаобраћаш”), сујете, гордост,модеижурнале.ЖалећинакрајуштоцрвнијекадардауништиисвакитрагуспоменекојајеосталаизаНерона,ИродаиВукашина,самомолидамуостависпоменмеђуљудима:“ОвдележиВинкоЛозић,хвалитељипишчавеликомалицрвића.Светујепогрешкеопорочавао,светмујепогрешкеопорочавао,ноионисвет,исвеглупостисветске,долазеподвладусамозданицрвића.”Растајућисеодчиталаца,Стеријајеозначиозаглавниправацсвојихкалендараопорочавање(осуђивање,изругивање)погрешака,понављајући,уствари,идејуоулозисвогакњижевногарада–исправљатиродама-не,казиватииушалиистине.Изаозбиљногциљапојављиваосеша-љивџијаВинкоЛозић,отворенпокладнимрадостимаипокладномпоимањуживотнихвриједности:безбрижнамузикајела,пића,еросаидружења.Сдругестране,утобожњимпохваламаидвоумицамараскривасеружнастранаофицијелнеријечииофицијелногстава,лицемјерје,подлост,маскеиинтересикаостварненормеистварностање друштвене средине. Између ведре распусности и лажнесуздржаности отварала се цијела гама грађанске свакодневице,којој јепосвећеннајвећиодиоСтеријиногдјела.Уистовријемеје пародијом и травестијом захватао кодификоване вриједности

1716

поетике, облике официјелне комуникације (календар), свечане, аудварачкеврсте(ода).Књижевневрстеистиловисусамоједандиоопштијегкомплексачовјекаусвомвремену.

КалендарисупрвикоракнаСтеријиномпутукакомичномисатиричном.Многосештауњиматекначиње,акаснијепродужује,обнавља или проширује. Њихово покретање подудара се саСтеријинимпреласкомнакомедијуипародичнироман:торјечитопотврђујузаједничкимотивисЛажом и паралажом, Покондиреном тиквом, апосебносРоманом без романа. Утомтематско-стилскомподручјунаћићесе поредТврдицецијеликомедиографскикорпусизграђанскесвакодневице. Овопреплитањесеујошвећемстепенуосјећауепиграмима, афоризмимаимилобрукама,пошто јенизрубрикаушаљивимкалендаримаобликовануафористичкомстилу,увидуизрека,којимасублискеишаљивезагонеткеилишаљивапитања.Милобруке су се у високом степену усредсредиле окоизабраног тежишта, спајајући афористички стил са комичнимизборомтемаислика.

Данас нема много докумената који би потврдили историјучитањаСтеријинихшаљивихкалендара.УкаснијималманасимаидругимпериодичнимиздањимашаљиверубрикесуподсјећаленатемеВинкаЛозића,тесеможерећидасуовикалендарипоставилиједанодобразацаовеврсте,билодасерадиожанрууцјелини,било појединим рубрикама, његованим у доцнијим алманасимаи календарима у облику хумористичког штива. (Посебно се томоже рећи за хумористичка штива Ј. Јовановића Змаја и ИлијеОгњановића Абуказема: обојица засебно или заједнички урубрикамашаљивихлистоваилиусерији„постиљона“,забавнихновогодишњих алманаха и календара, настављају путем који јеозначиоСтеријинВинкоЛозић.)Сонекојаидеуправцупародијеи травестије, Стеријини календари доводе у питање књижевнеманиретогавремена.Уњиховимозбиљнимпарњацима,алмана-сима и календарима 20-их и 30-их година 19. вијека, све је одсмјерне,невинеитрајнељубави,поштенихсиромахаидарежљивихбогаташа. Коцка, прељуба, превјера су само рђави моменти,искушењауживотујединке,послијекојихсеонапокајничкивраћанапутеведобра.КаоиукомедијиЛажа и паралажа, илиуРоману без романа, тајсвијетСтеријаразбијадвоструко:собзиромнажи-вотисобзиромнањеговлитерарнисмисао.Многопријереалиста,онјезнаодајепостојећасвакодневицанеупоредивобогатијеврелокњижевнихмотиваодсавременесрпскелитературе.

Милорад Митровић

СВИЊА РЕФОРМАТОР

Билапоноћнема,глува,Вртарспава,вртнечува,Асредвртацветна,чедна,Увучесесвињаједна.

Свудповртугледа,мери,Пазапочедасецери:БашсуљудиумамалаУзалудимсамохвала.

Оветравкештаимвреде.Штатуимадасеједе?

Гле,свудружепале,стоје,Ишебојиразнебоје

АбашнигдетикванекаИл’корачакоддулека,

Пабардајецветдоцветка,Дајередаипоретка,Већтулејатамобокор,Правазбркајадипокор.Стантељуди,таштаглаво,Давидитеумљеправо,Дасазнатештајавредим

Кадприонемвртдасредим.

Билапоноћнема,глува,Вртарспава,вртнечува,Инапос’освињапреже,Кидалишће,чупавреже.Полејамарови,рије,Ломиприткеисаксије,ПоразбацацвећесвудаИнаправитристачуда.

АкадсинусунцеврелоЈадноцвећепадесвело.

ПОГРЕБ ДВА РАБА

Татускоро,бићеовихдана,Сахранисмоједногбожјеграба,

Читалистевиделипараду,Тајраббожјибешеједна-баба.

Затутњашесачетиризвона,Поврвешекитеимундири,Поврвешеперјаницебојне,

Поврвешебезбројнишешири.

Свимајоридебелиисуви,Официрицелакитасјајна,

Пуковници,сорломибезорла,Ијошнеко,алитојетајна.

Иправојенетумач’тедрукче,Инаштабитубрбљалазлоба-Иправоје,тапоследњапочаст,Испратитипокојнудогроба.

Јошскорије-бићеовихдана-Сахранисмојошједногараба,

Ал’нажалостмногих“баба2нашихТајраббожјинијебиобаба.

Неповртекитанимундири,Аикогбидадогробапрати,Иштопође,иштохтедепоћиОдполасепутакућиврати.

Потмулосуударалазвона,Ударалазвонаизбуџака,Аиштобидасечиниџева

Кадјепратњасрпскогајунака.

СрпскадецоштомножитизнатеИзовогапоукуимате:

УСрбијиприликесутакеБабеславе,презирујунаке.

Затоивинемуч’тесеџабе,Српскадецо,постанитебабе.

Бранислав Нушић

1918

Васо Милинчевић

НЕПОЗНАТИ САТИРИЧНИ ТЕКСТОВИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА

(140 година од покретања сатиричног листа „Враголан“)

Сведообјављивања(1999)фототипскогиздања(репринт)издања „Враголана“, „листа за шалу и сатиру“ (1871–1972), ниу једнојнашојбиблиотецинијебилонипојединачнихбројева, акамоликомплетаовогзначајногпериодика,којијенестаоупламенуНародне библиотеке у Београду 1941. године. Примерци „Вра-голана“ииначесубилиреткијер,премасведочењусавременика,власт их је систематски уништавала. Како је Историјски музејСрбиједошаодокомплеталиста,ранијеупоседуДобросаваРужића(1854–1918),његовогплодногсарадника,указалесусемогућностидасекарактериулогаовогреткогизначајногчасописацеловитијесагледа његовим репринт издањем Института за књижевност иуметност,НароднебиблиотекеСрбијеиИсторијскогмузејаСрбије,самојомопширномстудијом(поговором)о„Враголану“. „Враголана“ су покренули београдски великошколци,следбеници Светозара Марковића, а и он сам учествовао је уњеговомоснивањуибиоњеговсарадник.КаономиналниуредниклистапотписиванјеМијајлоЈ.Никетић,аулитературисесматрада јестварниуредникбиоМилованГлишић,којипозаконунијемогаодабудеуредник,јернијебионапунио25годиаживота.Листје покренут у време веома заоштрених сукоба социјалистичкогпокретауоснивањуиграђанскихстранаканапредњакаилиберала,којисусеудружилирадиочувањарежимаивласти. Уоновременојштампидошлоједојаснеполаризације.Наједнојстранибилисурежимскилистови„Видовдан“,„Јединство“,„Ружа“,„Исток“,анасупротњимагласиласоцијалистичкогопре-дељења„Раденик“,„Панчевац“,„Враголан“,иуизвеснојмери(упрвовремеизлажења)Милетићева„Застава“и„МладаСрбадија“.„Враголан“јеимаоистоветанилисличанпрограмсМарковићевим„Радеником“, првим социјалистичким листом на Балкану. Вишеаутора сарађивало је истовремено у оба гласила.Каополитичкилист „Раденик“ пропагирао је социјалистичке идеје критикујућивластидруштвосасоцијалистичкихпозицијауозбиљномвиду,а„Враголан“каокњижевно-шаљивиисатиричнилистчиниојетонахумористично-сатиричанначин.Додуше,упрограмскомогласу„Враголана“ нема изричитог залагања за социјалистичке идеје(чинисе,збогзазирањаодцензуре),алисеуњемунедвосмислено

2120

истичу ангажоване социјалистичке идеје, наглашава се да ћеу листу бити критички изложене „Држава, Црква, власници исилеџије...“,више-мањесвеоновременеинституциједруштвеногпоретка.Наводиседаје„Враголан“спреманда„вошти“ишиба„свеподлаце,улизице,протуве,чанколизеитимаподобнегадове“.Посебносенаглашавадаје„Враголанов“правацда„нитикогаштапита,нитикомештадаодговара“,ада„хоћедасешалисасвимаисвакима,алихоћеозбиљнодасешали“. Како су сви сарадници „Враголана“, по правилу, изпредострожности због цензуре, своје текстове потписивалипсеудонимима и шифрама, или их (као Светозар) уопште нисупотписивали, тешко је поуздано утврдити ауторство појединихприлога. Ипак, истраживањем различног карактера: прекосведочења савременика, литературе, упоредним анализирањемдругихлистова,стилско-језичкиманализама,идентификовалисмоу„Враголану“текстовеследећихаутора:МилованаГлишића,ЂуреЈакшића, СветозараМарковића,Љубена Каравелова, СветиславаВуловића, Пере Тодоровића, Добросава Ружића и више других,мањепознатихилисасвимнепознатихауторакојисупотписивалиприлоге. О Јакшићевој и Глишићевој сарадњи у овом сатиричномпериодикузналосевећодавно.ЗналосезахваљујућиСкерлићевимнаписима, који се о томе обавестионепосредно одМ.Глишића.ЗаМарковићеву сарадњу само се претпостављало.Међутим, ниони аутори који су помињали Марковића као сарадника листанисунаводилитекстовекојипотичуизњеговогпера.ПроучавањуМарковићапослеДругогсветскохратапосвећеноједостапажње.Његова целокупна дела објављена су у 17 обимних томова.Последњи,17.томобјављенје1999.године.Уњемујештампаноиприличнотекстовадругихаутора,првенственоњиховапрепискасМарковићем.Алистручњацима-приређивачимацелокупнихделаМарковићева сарадња у „Враголану“ при састављању 17 томабила је непозната. То се може објаснити чињеницом да ранијиистраживачиовојврстипериодикенисупоклањалидужнупажњу,каоидаприређивачимапримерци„Враголана“нисубилидосту-пни.Сдругестране,нијесенипретпостављалодајеМарковић,којијеугледноместоусрпскојкњижевностиидруштвено-политичкојмислистекаокаописацкњижевнотеоријскихиполитичкихстудијаиогледа,каоврстансоциолог,историчаридаровитполемичар–писаоихумористично-сатиричнупрозу. Утврђивањем ауторства појединих анонимних текстоваиз „Враголана“ као Марковићевих, упознајемо једног друкчијегСветозараМарковића,реклобисеједногодДомановићевихпрет-ходника; писца духовитих хуморески и коментара, прожетихоштримсатиричнимбодљамаусмеренимнавластибирократијуи на подаништво грађанства и одсуство грађанског морала – удомановићевском стилу. Критично-сатирична шиба усмеренаје и на привидни парламентаризам у оновременој Србији, накорумпиранережимскелистове,наевропскереакционарнеполи-

тичаре и штампу, нарочито ону која је бескрупулозно нападалаПарискукомунуиИнтернационалуињиховепристалицеуЕвропии Србији (Марковићеви текстовиЛепотица Комуна и 18. март 1871– кадјеКомунаукрвиугушена). Поредсталнерубрикеуводника,Марковићјеу„Враголану“имао и рубрику насловљенуПолитични преглед – данас бисморекли колумну.Наслов појединих прилога повремено се мењао,а понекад су наслову Политични преглед додавани и пригодниподнаслови.КакосеизпрвогПолитичног прегледаможеразабрати,оварубрикајезамишљенаиконципиранаикаопародијанасличнерубрике у режимским листовима, с којим је Марковић и иначеводио жестоку полемику и у другим листовима („Раденику“,„Панчевцу“,„Застави“).Коликосмомоглидаутврдимо,Марковићје у „Враголану“ као колумниста објавио 12 текстова, плус двапоменутатекстауподлискуоКомуни.Посебнупажњузаслужујудва текста изразито домановићевског типа: Велики човек иПремишљања без почетка и краја укојимајесатираусмеренанадруштвенине/морал,бирократизамиподлачкименталитетграђанаиналицемернопонашањетзв.високеполитикеињенихносилаца.Доказе оМарковићевом ауторству наведених текстова и уопштео садржају и значају „Враголана“ дали смо у обимној студији-поговорурепринтиздања. НапомињемдасуприређивачиЦелокупних делаСветозараМарковића(докторинаукаЂорђеИгњатовић,АндријаСтојковићиЂорђеМитровић)послеобјављивањанашегрепринта„Враголана“новоидентификоване Марковићеве текстове на крају издањаприложилиподнасловомДодатак за књиге I–XVII.ГлавниуредникакадемикРадомирЛукић(којијетајдугогодишњипосаонаставиопослесмртиДушанаНедељковића)објаснио једа једорепринтиздања„Враголана“оваграђабиланепозната. СатираВелики човек вишеоддругихМарковићевихтекстовау „Враголану“ има форму хумореске, заокружене кратке причесаизразитомсатиричномжаокомиироничнимругањемсистемуу којем се на највише положаје у држави и друштву долази безикаквих одговарајућих способности. „Велики човек“ постаје сенаосновуодсуствасвакогмишљења,алиузпокорнослушањеислужењевласти. Усвимсвојимобјављенимрадовима,почеводчланкаКако су нас васпитавали (1868), а нарочито у чланкуСрпске обмане,као и у приватним писмима, Марковић је страсно осуђиваобирократизацијусрпскогдруштва,сматрајућидаонагушисвакукреативност и личну иницијативу и људе претвара у обичнемеханичкелуткекојесе„крећупоканапукаоукарађозу“(турскомпозоришту). У својим извештајима и коментарима са седницеНародне скупштине у овом и другим листовима Марковић јеистицаодасеуправотакопонашајуипосланици,штоонобјашњавачињеницомда онинисуни биранина слободнимизборима, већсуихпретежно,„каопоузданедомаћине“,ускупштинуодредилисрескиначелнициикапетани.Марковићјеосуђиваоисервилност

свакеврсте,апосебноонупредвластима,којомсеособитоодликују„затупанциуСрбији“–како јенавеоучланкуПред омладинску скупштинууновосадској„Застави“. У раду Како су нас васпитавали истиче: „Општи грднинедостатакусвимпредметима/.../биојетајштоуњиманијебилоничегаштобимоглопобудитинашум,којијебиосавршеноуспавансистемомваспитања./.../Нашмозакнијебиоупотребљаван.Епа,штајеприроднијемоглобитиноонодајеостаосавршенонеразвијен./.../Никонијеувидеотустрашнуболесткојајесвенасразједала,а то је: савршено одсуство мишљења, савршена беспосленост угодинамакадтребадајенајвишевољеирада.“Собзиромнатодајеи хуморескаВелики човек непотписана, приликомутврђивањаауторствапосебнапажњапосвећенајејезику,нарочитотерминимаванџирати и ванџаментупотребљенимуовомтекстуузначењунапредоватиуслужби,учиновничкојкаријери,тојестхијерархији.Терминванџирати,/а/ванџиратиочигледнојеколоквијалниобликречи аванзирати/аванзовати.Облици ванџирати и ванџамент неналазесениушестотомнимРечникуМатицесрпскесрпскохрватскогкњижевног језика,ниуВујаклијиномЛексикону страних речи и израза,алисеналазеоблициаванзиратии аванзовати ,узначењунапредоватиибитиунапређен...Међутим,уречникуСАНУналазисе облик ванџамент, илустрован из Светозара Марковића (изСрбије на Истоку):„Некипутсепродавалозадукате,некипутзаванџамент...“. УзтекстхуморескеВелики човековомприликомприлажемоитекстпоследњегПолитичног прегледа у1871.години,објављену броју 19, 7. новембра. У њему је персифлиран рад Српскескупштине, дат алегоријски као заседање Китајске скупштине.Више наших писаца у прошлом веку често су прибегавалиалегоријскомпреношењурадњеуКинукаоегзотичнуинепознатудеспотију.ТосучинилиЗмајиГлишићусвојимсатирама,аидругиписци хумористичко-сатириних текстова у „Враголану“, а то ћекаснијечинитииНушић.УовомПолитичном прегледувештосуизвученикурзивомподнасловиизсадржајахумореске.Духовитоје пародиран садржај и процедура скупштинског рада тобожеКитајске скупштине, с наглашавањем хијерархије, мандаризма,формалне процедуре... Послушност је истакнута као врхунскавредност и идеал којем се тежи у Китају. Стога нико ништа нетребанидамислинитидарадиштонијезаповеђено.Скупштинаједужнадаваспитава„цеонарод,анарочитоцелуомладину,дабудедушомителомоданаипослушнанашојбожанственојдинастији...“.Аутор,инвентивно,неприказујепосланикекаоличности,већкаомеханичкебројеве:посланик№1,№2,№0(нула).Онисеутркујуудавањушторепресивнијихпредлогапротивграђанскихслобода,захтевајућифизичкокажњавањеонихкојипишукњигеисарађујууновинама. Аутор се доследно служи иронијом и пародијом,персифлирајући рад Народне скупштине, истичући посланичкусервилност и лицемерност председника Скупштине у његовој

2322

завршнојречи:„Свакинародтежидаостваринекеопштечовечанскеидеје: слободу, једнакост, братство, морал, правду итд /.../ Коднашегнародаслободазначипослушност,моралзначипослушност,братствозначипослушност–једномречјуидеалнашегнародајестеиостајена вечнавремена:послушност.Ви сте, браћо, схватилидухнашегнародаизавршилистесвојрадународномдуху.Јавамзатозахваљујем–асадзаповедам:разиђитесекућама.“ Очигледно нећемо погрешити ако Светозара Марковићаименујемо за једног од Домановићевих претходника, али и запортретистукојиантиципираиликнашегсавременика,штоиовадва текста сугеришу.Како је формулисаоДушанМатић, заиста:„Прошлостдуготраје!“ Иначе, сви идентификовани Марковићеви текстови из„Враголана“,каоитекстовиЂуреЈакшићаиМилованаГлишића,објављениутомлиступодразличитимпсеудонимима,којиранијенису публиковани као њихова дела, биће објављени у књизиаутораовогприлога(којавећдужевремечеканаредкодиздавача)насловљеној:ДОМАНОВИЋЕВИПРЕЦИ.Хумористичко-сатири-чнотројство:„Змај“,„Враголан“,„Жижа“.

Светозар Марковић

ВЕЛИКИ ЧОВЕК

Оннијепронашаобарут,није опловиопрву земњикуглу,није открио нову планету нити је на овој нашој земњој куглиствориоштоособитопаметноилиособитолудо.Ништаодсвегатогаоннијеучинио,паопетјевелики! Додуше има иљадама начина да човек у свету постане„велики“,алисмеоби’сеопкладитидасениједанчиталацнећедосетитинакојијеначиннашсрпскивеликичовекпостаовеликииучемусесастојиправа,српскаориђиналнавеличина. Он јекаоправиСрбинпронашаоориђиналансрпскипут,којим јединоСрбини товаља знатичисти–овејаниСрбијанац,постајевеликичовек. Онјеванџирао!Ванџирањемонјепостаовеликичовек! Е–аламијетонештоориђинално–текштонисуизрекличитаоци. Али како је ванџирао или управо какву је идеју онизвршаваосамимактомванџировања?Тојеуправосуштина,којачинивеликим,нашегсрпског,великогчовека. Оннијеникадмислиоореформамаудржавнимустановама,штавише он је вазда држао да о томе није нужно ни мислити.Реформедолазесамепосеби.Обичнапаметдржидабарморабитинекога који ће неке мисли, ма из чије главе биле, формулисати,написати у форми закона. Али његова памет није се ни тимебавила.Поњеговоммишљењу,изакониничуирасту„природно“каоипечуркепослекише.Онједржаодасамобунтовниципротивзаконитостиидржавногпореткамислеореформамаудржави,аправисрпскичиновникнесмеотомемислити.Затосеонстараодамислиштоможебитимањеиданебиникакопаоутакавгрех,хтеоје,акојемогуће,-данемислиништа. Што се је више дизао по степенима ванџамента, што јеближебиваосвојојнајвишојцељи–највишемместудокојег семоглодоћиванџаментом–онјесвевишегушиоусебибезбожнуреволуцијонарну способност мишљења. Он није ништа писао,осим својих званичних акта у канцеларији, за која није требалоникаквогмишљења:оннијеништачитао–осимновинаукојимасе проповедала иста „теорија немишлења“, коју је он на себиостваривао.Етотулежитајнањеговевеличине! Идејунемишлењаонјехтеодаостварисвојимванџирањем;ауправодатедвеидејеванџирањеинемишлењестопиуједнуидаонсвојомличношћупостанеживипредставниктеидејеи,колико

2524

сумуњеговечовечанскесиледозволиле,онјетодостигао.Самоњеговолице,његовходипонашањедобилисуизразнемишлења–идијотизма,штомуједавалојошвишеважности,јерсуњеговипотчињенитосматраликаознакдубокомисленостииподражавалису му не само у немишлењу већ у ходу, држању, говору итд. Ањегови старији, каољуди од старогшлога, који нису изучаваливеликенауке, видећињеговодубокочиновничкоћутање,његовеважнечиновничке„манире“ињеговемногепристалицемислилесудајеонзаистаидеалчиновникаидостојаннајвећегместа. Итакојеонпостаовеликичовек. Данас он исповеда иста начела која је проводио у животсвојимванџирањем,самојераддасвојутеоријураспространинасвечиновникеицеосрпскинарод.Аликакоједуговремеупражњаваосвојмозакунемишлењу,саднеумедасмисликакоћедаизвршисвојидеал.Паломује,додуше,напаметдајеумладостиучиокакоуКитајупостојитајњеговидеал.Тамосузасвакипосаоисвакипокретуживотупрописанизакони,паљудинемисленишта,већсунавиклидасекрећукаолуткепозакону.Саднашвеликичовекмисли како ће те законе превести и одомаћити код нас.Алимувеомасметањеговвелики,идеалниидијотизам. Таквајесудбасвијувеликихљуди,данемогупотпунодаостваресвојеидеале.

Враголан, бр. 18, од 31. Х 1871.

ПОЛИТИЧНИ ПРЕГЛЕД

Дебата на Китајској скупштини. Велика скупштинска сала у њој измешан прост свет и мандарини разних редова. Мандарини првог и другог реда одликују се особитом бојом од осталих. Сви други без боје. Председник отвара скупштину. Пред. Браћо! Ми смо се скупили овде да доведемо у реднашукитајскуземљуинашекитајскедржављане.Висвизнатедаунашојземљиредзначипослушност.Да,браћо:послушност-то јеидеалкојимиоћемодаостваримо.Уовојземљиниконетреба ништа ни дамисли ни да радиштому није - заповеђено.Сви треба да слушамо, нико не сме да заповеда осим једног„синанеба“(ређајусетитулекитајскединастијекојемикраткоћерадине саопштавамо), који је јединипослат од свевишњегаоцада нас усрећи (ситни мандарини подскакују са својих места одузбуђености, један мандарин из првог реда баца на њих строгпоглед,штозначи:нијезаповеђено!–простотасамоћутииукоченогледаупредседника).Митребададонесемозаконекојићенесамоугушитисвакуклицукојабибездозвољењавишевластихтеладапроклијаунашојземљи,носмодужнидаваспитамоцеонарод,а

нарочитоцелуомладину,дабудедушомителомоданаипослушнанашојбожанственојдинастији.Утојцељијаотварамскупштину. Читајусепредлозиопштинарски: Посл. № 1.„СвакогмесецасвиКитајцидужнисускупљатисенаодређенаместа,гдећеихг.г.мандаринипоналогувишевластипрегледатипоглавама,пакојиимсеучини„неблагонамеран“или„неблагонадеждан“,некаспавасвакеноћиуодређенимапсеничкимкућама, које ће за ту цељ сазидати у свакој општини по целојпространојкитајскојцаревини.“ Посл. № 2.Бранипредлог.Вели:Тимћемопутемочиститиземљуодсмутљивацаибаремноћумогуг.г.мандариниињеговоцарско величанство мирно спавати – но: како се смутње могуправитиразнимпутовимаусменоиписмено,иуправо:какосвакописањеновинаикњигакојенијепоналогувишевластииденатодапроизведенередуземљи,тојапредлажемдасесвиписцисвакогмесецаредовноказнеистогасаммнењадасе горњемпредлогудода: при сваком месечном визитирању „благонамерности“ иблагонаклоностикитајскихсуграђана,свимаписцимабезразликепола,чинаизанимања,оцепићесепредсвомпубликом50батиназарад„назиданија“потомства.Свикојипишупозаповестивишевластиодтогасуизузети,јерје„штампаслободна”. Оовомдодаткуотвориседебата.Некивеледајемало50батинавећ100,анарочитоштоје100иокруагаоброј,аокруглинајеидеалсавршенства.Некиопетустајупротивсамештилистикеиоћедасереч„батина“заменисаречи„церић“-некакоокруглијаречиимавишеизраза.Трећиоћедасесвиписцибезразликебијубатинама, јер, веле, батиненису к а з н а, већ једнопедагошкосредство, које сви знаменити учитељи употребљују за уливањенаукеиморалаудечијемозгове,паваљдаћеистиутицајиматиинаписце,којиоћедаучесветнауцииморалу.Напослеткучетвртислажућисесапретходниммнењемдасубатинеједнапедагошкамераанеказна,предлажедасеистамераприменинасвечлановедржавнемашине,тј.насвемандаринебезразлике,јервелиионисуучитељинародни.Дебатабисемождајошдугопродужавала,алиизађеједанмандаринпрвогредаирече: Држављани китајске земље! Ви сте сада у заблуди као ивазда.Освемутомештовипредлажетеиочемудебатиратепостојевећзакони.Владапопостојећимзаконимаземаљскимимасватаправакојајојвидајете.И,кадбихтелинановодаиздајетезаконекојивећпостоје,тобизначилодавинематеповерењеувладинутврдувољудаћеизвршитисвепараграфепостојећегзакона.Да!Тобибиовотумнеповерења.Аподаницикитајскогвеличанстванесмеду (притојречисвискупштинскиопштинарисагнуглавезазнакпокорности)нематиповерењаусвојувладу,којаимјеодсамогбогапослана.Требаједномдаразуметесвојскупштинарскипозив.ФалабогуКитај је уређена земљаи ви се скупљатеовдесамообичајаради,даизјавитеповерењеувладинумудростидајојзахвалитезањенетрудове,анедапредлажетезаконе. Посл. № 0(којијеразумеозаповест)предлаже:„Дасевлади

2726

изјави поверење, да јој се унапред одобравају мере које би онаупотребилазарадодржањаредауземљиизарадваспитањанародауверности,оданостиипослушности,падаскупштинапрекосвијупредлогапређенадневниред.“Једногласнопримасе. П р е д с е д.Кадсмоовакомудрозавршилинашепослове,наредуједасеразиђемокућама.Браћо,свакинародиманештоориђиналноизбогтогасвеустановеисвизакониземаљскитребада суориђинални, да суународномдуху ане копије са стране.Сваки народ тежи да оствари неке опште човечанске идеје:слободу,једнакост,братство,морал,правдуитд.,алисветеидејеимајукодразнихнародаразнеоблике.Коднашегнарода„слобода“значи послушност, „братство“ значи послушност, „морал“ значипослушност–једномречиидеалнашегнародајестеиостајенавечнавремена:послушност.Висте,браћо,схватилидухнашегнародаизавршилистесвојрадународномдуху. Јавам за то захваљујем–асадвамзаповедам:разђитесекућама.(Докјепредседниковоговорио,мандариниразнихредоваклималисуушимазазнакодо-бравања, а простота је мрдала само трепавицама. На свршеткупредседниковогговорасвидостојанственопочиновимаизлазеизсале).

Враголан, бр. 19, од 7. ХI 1871.

2928

Јован Дучић

СИНУ ТИСУЋЉЕТЊЕ КУЛТУРЕ

Тинезнадемретикрајсломљеногмача,Напољимародним,бранећиихчасно.

Китиосицвећемсвакогосвајача,Певајућ’мухимне,бестидноигласно.

Слободусивечно,закржљаларасо,Чек’одадонесутуђибајонети,

Погорамасвојимтуђастадапас’о,ЈердостојнонезнашзаСлободумрети.

ПокажимиредомВитезетвогрода,Штобалчакомсрукусломишетиланце,

ГдејеКарађорђетвојеганарода,Покажимитвојетермопилскекланце.

Стуђинскомсикамомпузиопоблату,Скрволоштвомзвера,поганехијене,ДабимучкиударслеђадаоБрату

Иубиопородуутробижене.

Јошбезбројнагробљазатравиониси,Акрвавукамуунедримаскриваш,Савешаластарихновиконопвиси,Усумракуумановоггаздусниваш.

Браниосиземљуоднејачинаше,Изколевкепиокрвневинедеце,ПодзнамењесрамаузимеусташеСтавиосиХриста,СлободуиСвеце.

УбезумљугледашкоћеновекамеОштријеиљућеопетдатискује,Чијулићешпушкуобесит’ораме,Конајбољеумедатикомандује.

Миодраг Сибиновић

УМЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ ДОМАНОВИЋЕВЕ ДАНГЕ– покушај структурално-семантичке анализе –

1.

Приповетка је заснована на материјалу једног сна и јаве.Компонованајенапогледуутај„сан“изнараторове„јаве“,премаформалној схеми: јава–сан–јава. Приповедање је тако добилодинамикукојапроистичеизисказаногнеподударањауметничкогвремена са стварносним, објективним временом.1То је, каоштоје познато, једна од најстаријих, али ефикасних компоненатауметничке конструкције којом се указује на неједнозначности отвара маневарски простор за остваривање вишезначностикњижевногтекста. „Стварносни“ (фабуларни) вредносни редослед – сан,буђење, прва, непосредна реакција после буђења и накнадноприсећање на оно што је том сну претходило – у уметничком,сижејномредоследу:присећањенаоноштојеснупретходило,сан,буђење и непосредна реакција на сан – Домановић уобличава уоквирувербалногсупротстављањанараторовог„сна“и„јаве“каодвејуразличитихреалности. Међутим, карактеристично је да те две „различите ре-алности“ Домановић слика као својеврсне симетричне целине.Њихова симетрија је заснована на еквивалентним симболичниммотивима, еквивалентној сижејној ситуацији и еквивалентнимликовима. Уеквивалентнесимболичнемотивемогусесврстати,пресвега,следећи:мирноћаиваљаносткаограђанскаврлина(уделуприповеткеукојемсеговориојави:„какосамимаокуражиидасањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин“,2делуприповеткеукојемсеговориосну:„Мисмомирнииваљаниљуди“3,„Дакле,мисмотиовдемирнииваљаниљуди“4,племенита,витешкакрвпредака (уделуприповеткео„јави“:„необичномибешепријатноштојеменибогдаофиносрцеиплемениту,витешкукрв наших старих“; „Башми крв ужилама племенита, и ништа

1Терминефабулаисижеупотребљавамоузначењукојесупредложилирускиформалисти(Шкловски,Томашевски):фабулаје„прича“,асиже–уметничкаконкретизацијатепричеупрозномкњижевномделу2Р.Домановић,Сатире.БиблиотекаСрпскакњижевностустокњига,НовиСад–Београ,1960,с.40.3Нав.изд.,с.414Нав.изд.,с.42.

друго!“�, уделуприповеткеукојемсе говорио земљииз„сна“:„несмемозаборавитидасмопотомциврлихпредака,дакрознашежилетечеплеменита, јуначкакрвнашихђедова“6;„Свакикојиусеби осећа и трунку витешке крви наших старих, грабиће се“7);клањање(уделуо„јави“:„докмиодједномзадрхтасамарука,паправокапи;главасесамаприклониземљи,аустамисеразвукошеупријатаносмех“;уделуо„јави“:„Механџијасеипредњимдубокопоклони“8; „Какооннаиђе, а све се главедубокоприклонише“9;„Свесеживоклањаискидакапепредјунакомсвојихдана.“10 Еквивалентно сижејном ситуацијом може се сматратипотврђивање врлина мудрог и ваљаног грађанина племените,витешкекрви.Уделуприповеткеукојемсеговорио„јави“тојереакцијанаоткинутополицијскодугме,ауделуспричомо„сну“–реаговањенаполицијскунаредбудаселојалниграђаниобележежигом. Еквивалентни ликови могу се тражити на једном вишемстепенууопштености.Утаквомприступуиздвојићемоликмирног,ваљаног грађанина који се према властима односи „пажљиво“ споштовањем,илик„непажљивог“грађанинакојиизазиваљутњуипрезир„пажљивих“(уделуо„јави“лик„пажљивог“грађанинапредстављанаратор,а„непажљивог“онај„простак“којијенагазио„сјајнодугмеодполицијскеуниформе“;уделуприповеткегдесеговорио„сну“ликови„пажљивог“грађанинасумаханџија,затим„један од најугледнијих грађана... велики богаташ и патриота“кога јаше„вишипандур“,потомКолб,паКлеардиЛеар,доксуликови„непажљивих“грађана„пробисвети“којидолазесастране,те мирне, ваљанељуде „кваре и уче злу“ – представљени, тако,групномкарактеристиком–каоииздвојенибезименистарацкојијежигосањеназваонедопустивомсрамотом. Уеквивалентнесемогусврстатииликовиуодносупремакојима се грађани деле на „пажљиве“ и „непажљиве“. То суликовикојипредстављајувласт(уделуприповеткео„јави“тојеметонимијскинасликаниполицајац–„сјајнодугмеодполицијскеуниформе“; у делу о „сну¨то су кмет, виши и нижи пандури,великаши,практикант). Симетрија заснована на оваквој концентрацији еквива-лентнихсимболичкихмотива,сижејнеситуацијеиликовауказујена висок степен паралелизма између „двеју реалности“, измеђуДомановићеве„јаве“и„сна“. Тајпаралелизамуглобалнојназнациигромвременада јеДанга вишезначантекступућујеинапроверупочетне,вербалнетврдњедајеоноштојенараторвидеоу„сну“виђенотеккадје„отишаонекудтакодалекоодсвогзавичајаунекинепознатикрај,5Нав.изд.,с.406Нав.изд.,с.44.7Нав.изд.,с.468Нав.изд.,с.42.9Нав.изд.,с.4310Нав.изд.,с.47.

3130

унекучуднуземљу,закоју,ваљда,никоживиинезна,икојасесигурносамоуснуможесањати“.11Јелистрашназемљаиз„сна“одистатакодалекоодСрбије? ДинамикаДомановићевогуметничкогисказа,импресивнаестетичка снагањеговог одговора управо је у игри супротностиизмеђу вербалног, тј. експлицитног и посредног, имплицитногодговоранапитањеодносаизмеђу„сна“и„јаве“.

ЗанимљивоједаДомановићимплицитниодговорзапочињезнаковимаизобластикњижевнестварности.Срединомдеведестихгодина XIX века, кад је написана Данга, позната је већ песмаВојислава ИлићаУ позну јесен. Историчари књижевности су јекаснијесврсталиуреалистичкупејзажнулирику,асавременицисуједоживљаваликаопоетскусликунашегподнебља.Таантологијскапесмаје,каоштојепознато,изатканаодмотиваветракојијауче„крозпустепољаненаше“,густихслојевамагле,гаврана,сеоскогпутакојимграби„окис’окоњиц“,убогогдома,старицекоја„мокруживину ваби“ и зељова „с косматим репом“. Композиција јој језатворена: исказана је у три строфе, прва и трећа су текстуалноподударне,сазавршнимстихом:„Мутнојенебосво.“

Кад се има у виду та чињеница из ондашњег књижевногживота,ондапочетак„сна“уДомановићевојДанги можедобитииједнодопунскозначење.

Домановићевнаратор,наиме,саопштаваследеће:„Одједа-мпутсеобретохнанекомуском,брдовитомикаљавомпуту.Хладна,мрачнаноћ.Ветарјаучекрозоголелограњеичистосечегдедохватипоголојкожи.Небо јемрачно, страшноинемо...“12Испостављасе,дакле,дајетајкаљавипутисподмрачногнебасасвимналикономпутукојим„фркћеокис’окоњиц“исподмутногнеба,идаје тај ветаршто„јауче“по звукуипо емоционално-семантичкојкарактеристициистоветансаветромкојијауче„крозгустепољаненаше“.Дакле,реалностиз„сна“ипакнијеодистатакоодвојенаодреалностииз„јаве“...

Овакав имплицитан одговор Домановић само неколикореченица касније даје и податком из сфере друштвеног живота.Нараторступауразговорсмеханџијомисаопштаваследеће:

–Ми смомирнии ваљаниљуди– отпочемионпричати–вернисмоипослушнисвомекмету.

–Зарјекоднаскметнајстарији?–прекидохгапитањем. – Код нас управља кмет, и он је најстарији; после њега

долазепандури. Јасенасмејах. –Штосесмејеш?...Зартинисизнао?...Аодаклесити?...

Ја му испричам како сам залутао и да сам из далеке земљеСрбије.“13 Механџија није добио директан одговор, али читаоцу јејаснодатајСрбинвеомадобрознаиштајекметиштасупандури.11Нав.изд.,с.41.12Наистомместу.13Наистомместу.

3332

Утомконтекстунараторовсмехтакођепостаједвосмислен:мождасенараторсмејезбогнедовољнеквалификованостивластиначијемјечелусамокмет,алимождаизбогтогаштомеханџијамислидадошљакизСрбијенезнаштајевласткметоваипандура. Иуправоуизазовимаоваквихнаговештаја,унабојуизмеђуполоваексплицитногиимплицитногзначења,утојтананојесте-тичкојигриоткривасеправо значењеДомановићевеДанге.Оносепродубљује,пресвега,напресецима,напреклопимаираспонусемантичкихоквираонихеквивалентнихделоваструктуретекстао„сну“ио„јави“.Погледајмозатонекеодњихмалоближе. Као глобална карактеристика семантике еквивалентнихделоваструктуретекстао„сну“и„јави“уочавасеасиметричноступогледустепенаразвијености:уделуо„јави“еквивалентнимотиви,ликовиисижејнаситуацијадатисусажето,наједномвишемнивоууопштености,доксууделуо„сну“,поправилу,развијенијиивишеконкретизовани.Такаводносматеријалајелогичансастановиштапредметаприповетке:јертежиштејенапричио„сну“. Међутим, такав однос истовремено имплицира и једнодруго тумачење: о мотивима, животној ситуацији на којој јеизграђенсижеиоликовимакојисупредметДангедетаљнијесеможерасправљати текпошто се вербалнопренесуу „сан“, паиусну, јошбоље–унекутуђу,далекуземљу.Таквимтумачењемсе, у суштини, „сну“ Домановићевог наратора даје проширено,алегоријскозначење. Мирноћаиваљаносткаограђанскаврлинаизделао„јави“уделуо„сну“сводисенаслепупокорносткметуипандурима,којаводиупотпуноизопачењељудскогдостојанства(надметањеутомекогаћепретпостављенивишепутајахати).Племенита,витешкакрвпредака,испостављасе,струјиужиламаљудикојинесамоштосастрахопоштовањемпролазекрајоткинутогдугметасполицијскеуниформе, него друштвену афирмацију стичу подметањем леђа,да их јашу претпостављени – кмет и пандури, струји у жиламаљудикојијунаштвомиродољубљемсматрајуподметањечелаподусијано гвожђедабиимсеудариоропскижиг, а спремнисудалинчују оронулог старца затошто је рекао какому се „чини дајебољенедопустититаквусрамоту“.„Безазлено“клањањепредоткинутимполицијскимдугметомутобожњем„сну“јепрераслоу одбрану ропства.Онај „пажљиви“ грађанин који се позива навитешкукрвпредакаизадовољаваседа„куражно“користисвојаграђанскаправатакоштоћепоследобревечереишчачкатизубе,пијуцкати вино, па лећи да спава – прераста у „сну“ не само ужртву,негоиуинструментнасиљанадљудимакојинепристајунаропство.Точиникадпристаједасопственимжигосањемразоткријекметовљеве противнике, као и кад се обрачунава с безименимстарцемзбогтогаштосестарацпобуниопротивсрамоте. На фону овако успостављених релација између „сна“ и„јаве“, подстицаје на алегоријско тумачење „сна“ Домановићпојачаваинекимделовиматекстакојинемајуеквиваленатауделуо„јави“.Точиникаднараторуприписујеизјаву:„Јасестресохи

помислихдаштопребежимизтестрашнеземље,јерсеја,иакосамплеменитиСрбин,нисамнавикаобашнатоликовитештво,ибимизазорно“14!ТоДомановићчиниикаддајеовакавподатак:„Слеглосесвеизграда,ималоивелико,имушкоиженско.Некемајке понеле ималу децу у наручју да ињихжигошу ропским,односнопочаснимжигом,какобидоцнијеималипречаправанабољаместаудржавнојслужби. Ту је гурање, псовање – у том помало личе на насСрбе,памибимило– отимањеко ћепре доћидо врата.Неки се чаки погушају.“15 Сличну улогу има и ређање представника властикоји су, уствари, реалије управо из српског друштвеногживота:кмет,пандур,практикант,великаши;илиуношењенекихдетаљакарактеристичних, иначе, за српску свакодневицу: групашењеприликом избора, или навика да се сви значајнији друштвенидогађајизавршавајуумеханиузпићеимезетлук. Оваквопреплетање„сна“и„јаве“,којимсеимплицитенегирапочетнанаратороваизјавадајеоноштоседогађауснудалекоодњеговогзавичајазаправојеприпремазаефектнуДомановићевупо-енту.Испостављасе,наиме,дајењеговнараторменталноупотпу-ностинанивоуљудиизте„страшнеземље“:„Слушамтехваленасвестране,пасетекуменипробудијуначкакрвсрпска.Инашисустаријунаци,ионисуумиралинакољузаслободу;имиимамојуначкупрошлостиКосово.Свегамеобузенароднипоносисујетадаосветламобразсвогарода,ијурнемпредсудницу,павикнем: ‘ШтахвалитевашегЛеара?...Вијошнистевиделијунаке!Давидитештајесрпска,витешкакрв!Ударајтедесетжигова,анесамодва!“16 Ова поента је игром смислова око конструисаног односаизмеђу„сна“и„јаве“заправопредстављенодносизмеђуилузијеиистине,измеђупривидаисуштинеједнедруштвенестварности.Домановић је, док је писао својуДангу, разуме се, имао у видуприликеуондашњојСрбији.Међутим,темазлоупотребетрадиције(„светле прошлости“), манипулисање људима, тема нескладаизмеђу илузија и друштвене стварности није повезана само саСрбијомкрајаХIХвека,нијекарактеристичнаниуопштесамозаСрбију.Онаможебитиактуалнаиубилокојемдруштвуиубилокојемвремену.ДомановићеваприповеткаДанга управозбогтаквесвоје тематске универзалности има читаоце до данашњих дана.Збогтогајеотвореназаразличитечиталачкеконкретизацијеизановатумачења. Томе, разуме се, доприноси вешта Домановићева више-смисленауметничкаконструкција.Тавишесмисленостсеодистасабилаужижупорукекојасеисказујеупоенти„сна“.Међутим,нијеслучајнонибезначајноштоДомановићузавршнојсеквенциприповетке,уонимподацимаопрвојнараторовојреакцијина„сан“,поновозаплићезначење:„Протаремчелоустрахуипрекрстимсе,14Нав.изд.,стр.42.15Нав.изд.,стр.46.16Нав.изд.,стр.48.

чудећисештасвечовекунедођеусну.’ ‘УмалонепотамнехславуњиховогЛеара’, –помислимиокренемсезадовољнонадругустрану,аибимипомалокривоштосецеосанзавршио.“17 Тај„пажљивичовеккојисена„јави“трудида,као„миранграђанин, добро дете ове намучене,миле наммајкеСрбије“, ниучемунестрчиодосталих„ваљаних“људи,у„сну“сеизненадатрансформише у човека који жели да надмаши „јунака својихдана“.Апослебуђења,престрашен,задовољанјештонијеучиниотајкорак,алиистовременоижалишто јењегово„јуначкодело“осталонеостварено.Такависходотваравишепитања.Далијетомпросечном,лојалномграђанинуодистапотребанподвиг?Јелионзаподвигспособансамоусну?Акојесансамологичанпродужетакјаве,ондаиспададатајпросечни„пажљиви“грађанинимаснагеизаподвиг?Моралињеговподвигдабудебесмислен? Домановићевтекстможедатиосновазаразличитеодговоренасвапостављенапитања,осим,вероватно,напоследње.Зашто?

2.

За одговор на ово питање неопходно је осврнути се и наприроду Домановићевог приповедања. Већ смо констатовали датекстДанге има карактеристичне одлике књижевног уметничкогдела да посебном конструкцијом (одвајање „сижејног“ од„фабуларног“ времена; експлицитни и супротстављени им-плицитниодговоринапитањеоодвојености„сна“од„јаве“екви-валентним и нееквивалентним елементима структуре) сугерише,прво, смисаону неједнозначност. Констатовали смо, даље, даје Данга уобличена и као алегоријски текст. Али тим, иначе,не безначајним констатацијама, ипак још увек није довољноокарактерисанаприродаДомановићевогприповедања.Алегоријакојанемасамоједансмисаоможебитизасновананареалним,каоинафантастичниммотивима,натрагичнимили,пак,насмешнимживотнимситуацијама.Интонацијањеногисказаможебитиубилокојем регистру, од проблемско-филозофског до лаког хуморно-лакрдијашкогприповедања. У жељи да дођемо до карактеристике Домановићевогтона приповедања у Данги погледајмо прво како су изабраниносећи мотиви приповетке. Битним носећим мотивима и принајповршнијем читању Данге сматраће се, пре свега, следећи:клањањеполицијскомдугмету,јахањечовекаижигосање. ТосумотивикојисенемогуоценитикаонеканарочитаДома-новићевауметничкаоткрића–клањањегосподарима,јахањепотчи-њенихижигосањеробља,свесутокултурноисторијскереалијемно-гопутавећнаразличитеначинеизражаванеулитератури.Можемоих окарактерисати чак као мотиве који су настали у приличновисоком степену уопштености, што, у принципу, не доприноси17Наистомместу.

3534

башњиховојемоционалнојефикасностиууметничкомделу.Аличињеницадасунасталинависокомстепенууопштеностиидасузаправокултурноисторијскереалијечовечанстваговориотомедасуоненесумњивосаставнидеосвестисвакогпросечногчитаоца. Тојезначајнапредностзаширокурецепцијуприповетке,алииозбиљнаопасностдакњижевноделодобијепризвукбаналности.АДанга ипакнеделујекаобаналнокњижевнодело.Значи,дакле,даутекстуовеприповеткепостојинештоштопобројаненосећемотивеосвежава.Читалачкоискуство,општакњижевноисторијскаи књижевнотеоријска сазнања показују да се такво уметничконадопуњавање или преосмишљавање познатог остварује пресвегасемантичко-емоционалнимефектимановецелинеукојусууграђени „стари“ мотиви. Погледајмо, због тога,Дангу и у томсветлу. „Стари“мотивклањањагосподаримаДомановић,прво,ипакмалоконкретизује.Историјскоискуствокао„господаре“којимасељудиклањајупознајебожанства,цареве,фараоне,канове,краљеве,војнекоманданте,феудалцеигазде.Овдејемеђу„господаре“уведенполицајац.Домановић,међутим, топомерањедограђујеметони-мијском заменом полицајца полицијском униформом, а даље,у коначној слици, блештавим дугметом са те униформе.Измеђузамишљеног бога-господа и реалног цара-господара огромна јеразлика.Измеђуцара-господараиполицајца– јошвећа.Измеђучовека и дугмета? Има ли смисла и говорити! Стога клањањеДомановићевог „пажљивог“ грађанина полицијском дугметукао клањање господару садржи у себи изузетну концентрацијунесагласја које ће, према оној класичној дефиницији, изазвати,можда,смех,алиодмахнаконтогаионурационалнуреакцијукојуподстичесатира. Домановић и у мотив јахања човека уноси неопходнууметничкусвежину.Према„класичном“(уобичајеном)схватању,човек кога јашу доживљава понижавајућу повреду сопственогљудскогдостојанства(јертимегастављајууположајкоња,мазге,магарца,камилеисл.).Уколикогајашеђаво,тојезнакпотпуноггубљења моралног интегритета и моралног пада. Домановићеви„ваљани“грађани,пак,утомештоихпретпостављенијашувидепотврдусвојељудскеиграђанскевредности.Инесамоони:њихидругитаковреднују,јернаосновутогаодистастичудруштвениуглед(најнеугледнијијеграђанинкоганијејахаочакнипрактикант).Ова„освежења“,овапомерања,засновананапринципуизненађујућег,карикатурног контраста, такође показује да Домановић својуприповеткуартикулишеухумористичко-сатиричкомправцу. Уцентралноммотиву,умотивужигосања,којијеуосновизаплета, хумористичко-сатиричка усмереност доводи до даљег,можда кулминативног изокретања смисла. Обично се жигошестока. Овде се жигошу људи. Међу људима, у давна времена,жигосани су, и то на силу, само робовии злочинци.УДанги сежигошу,добровољно,слободниграђани.Људскомдруштвупознатојеижигосањеупреносномсмислу,каоморалнаосудапојединаца

чијепонашањеодступаодопштеприхваћенихдруштвенихнорми.УДанги се,међутим,жигошеуправоонавећина:сточнежиговесададобијајуљудикојипоштујувладајућедруштвененазоре! Ако би се потражио заједнички именитељ за поступаккојимДомановићбираиформираовеносећемотиве,можесе,безикаквогколебања,констатоватидајетосатиричноинсистирањенакарикатуралнимконтрастима. Хумористичко-сатиричнаприродаДомановићевогприпове-дања доследно се испољава и у двосмисленој формулацијинепосреднихисказа.Рецимо,каднараторовакоописуједануочи„страшног сна“: „Тога дана ми се није ништа необично десило.Вечераосамдоброаповечеричачкаозубе,пијуцкаовино,азатим,поштосамтакокуражноисавесноупотребиосвасвојаграђанскаправа,легаоупостељуиузеокњигудабихпрезадремао.Убрзоми је књига испала из руке, пошто је, наравно, испунила мојужељу,ијасамзаспаокаојагњесмирномсавешћу,јерсампотпуноизвршиосвесвоједужности.“18Или,кадобрачунсастарцемкојијепротивжигосањапредстављаследећимисказом:„Раздраженамасамладих, јуначких грађана (подвукаоР.Домановић–М.С.) јурнунаизнемогластарца,тегаујаростипочешеударатиивући.“19Изаисказа„припростог“наратора,дакле,сталнојеприсутанироничаносмехписцакоји„лицу“додаје„наличје“,дабипоказаонаказнусупротностизмеђу„умивене“,„значајне“спољашностиипразне,безвреднеунутрашњостисадржине. Такваусмереностисказасезапажаинаужемјезичкомплануприповетке.Данга јеуцелининаписанакаонепосреднонараторовопричање.Али део у којем се говори о ономешто се догађало у„сну“ има и једну нову стилско-језичку црту: садржи извеснесигналефолклорногнародногприповедањакојимсепричајупричеилибајке.Тосунекисинтаксичиобртиилиустаљениизрази,каоштосу,например:„Провиримнапоље,кад ал’ имам шта видети“;„изиђеипоклони се до земље, а онај човек ушареном...“;20„Како он наиђе, а све се главе дубоко приклонише“;21 „Учинише му почасноместо“;22„изнемогаостарац,смежураналицаибелекосе и браде као снег“;23„кад тамо,некивећзасели,темезетеипију“;„Слушамтехваленасвестране,па се тек и у мени пробуди...“24 Међутим,иуделуо„јави“скрећунасебепажњуисказанипатетичнимпублицистичкимстиломофицијелногпатриотизма(уделуо„јави“:„мираниваљанграђанин,добродетеовенамучене,миленаммајкеСрбије,каоисвадругадецањена“;„необичномибешепријатноштојеменибогдаофиносрцеиплемениту,витешкукрвнашихстарих“;25уделуо„сну“тимстилом јепредстављен18Нав.изд.,стр.41.19Нав.изд.,стр.45.20Нав.изд.,стр.42.21Нав.изд.,стр.43.22Нав.изд.,стр.44.23Нав.изд.,стр.45.24Нав.изд.,стр.47.25Нав.изд.,стр.40.

3736

Клеардовговоркојимовајпозивасуграђанедаизађунажигосање,иуводникизновина).Стилскаособеностделао„сну“функционалнаје са становишта оногпочетног вербалногинсистирањана томеда су „јава“ и „сан“ две потпуно различите реалности.Логичнојештојестилкојијекарактеристичанзасветизнароднепричеинароднебајкеуткануприповедањеоономештопремапочетнојпретпоставцинеприпадасветусавремене„јаве“. Алипасажиисказанипатетичнимпублицистичкимстиломофицијелногпатриотизмаимајуистисмисаокаоиеквивалентнимотиви,ликовиисижејнаситуацијаокојимајевећбилоречиупрвомодељкуовеанализе.Итипасажиимајуфункцијуеквивалентнихелеменатаструктурекојитакођесадржебитносемантичко-емоцио-нално значење. Пре свега, они учвршћују сазнање да „страшансан“и„јава“окојимајеречуприповеципредстављају,усуштини,једну исту друштвену стварност. Погледамо ли, пак, крешчендоКлеардовебеседе(„Некакукавицедрхтеибледеодстраха,алиминизатренутакнесмемозаборавитидасмопотомциврлихпредака,дакрознашежилетечеплеменита,јуначкакрвнашихђедова,онихдив-витезоваштонизубомнешкрипнушеумирућизаслободуизадобронас,његовихпотомака.Ништавнесуовемукепремаониммукама,пазардасемипокажемотрулимикукавичкимколеномсада,усвакомдобруиизобиљу?Свакиправиродољуб,свакикојижелида сеплеменеобрукапредсветом,поднећебол јуначкиимушки“26)ипоентуновинскогуводника(„Свакикојиусебиосећаитрункувитешкекрвинашихстарих,грабићеседаштопремирноиспоносомподнесемукеибол,јерјетоболсвети,тојежртвакојуотаџбинаиопштедобросвијузахтева.Напред,грађани,сутраједанвитешкепробе!...“27)уверићемоседасупасажи,написанипате-тичнимпублицистичкимстиломтакођеуфункцијикарикатурног,хумористичко-сатиричног тона приповедања који је заснованна нескладу између патетичне форме и обесмишљене, бизарнесуштине. После свих ових сазнања која показују да је целокупнасадржина(изборкарикатурално„померених“мотивасазначењимакоја проистичу из новоконструисане сижејне целине) дата удоследно спроведеном хумористичко-сатиричном тону исказа,можемо са сигурношћу одговорити на питање постављено предпочетаковогпоглављаанализе.Подвиг„пажљивог“грађанинауДангиодистајемогаобитисамобесмислен!Каднебитакобило,ондабисмисаоизгубилаДомановићеваприповетка.

3.

УанализинепосредногисказауДангивећсмоупретходномодељкуконстатовалидаиза„припростог“нараторастојиироничаносмехписца.Наосновусазнањадокојихсмодошлиовербалном26 Нав.изд.,стр.44-45.27Нав.изд.,стр.46.

супротстављању и имплицитном изједначавању „јаве“ и „сна“,такођеможеморећида је за овуприповеткукарактеристично,ибитно, неподударање тачке гледишта (угла гледања) наратора иписца.Можда би требало издвојити као значајан конструктивниелеменатприповеткеитачкугледиштастановника„чудне“земљеиз „сна“. Међутим, као што смо видели, испоставља се да сењиховугаогледањаусуштиниипакподудараосанараторовим.Сапишчевим–ниједанодњихније.Затопишчеватачкагледиштауовојприповециимапосебанконструктиваниизражајнизначај. Назанимљивначинонсеиспољиоиусамомнасловудела.Текстприповеткеуобличенјеуцелиникаонараторовоприповедање.Тачка гледишта самогписца,пак,испољавана је самопосредно.Пажљивомчитаоцу сигурнонеће промаћи чињеница да се тамогде говориДомановићев наратор помиње „врело гвожђе“, „жиг“и„жигосање“.„Данга“,каоречкојаозначавасправузажигосањеили жиг, међутим, појављује се само у наслову! Тај наслов је,дакле,јединидеоприповеткеукојемјеписацсвојутачкугледањапоказаодиректно. Какоовучињеницусхватити?ЈелитоДомановићунасловуодустаоодвишезначјаоствариваногконтрастирањемексплицитногиимплицитног?Иакобинапрвипогледимоглодаизгледатако,тоипакније.Јер,већсамимтимштосеунасловуглавнимотивококојегнастајезаплетименуједругачијенегоутекступриповетке–отварасепитањесемантикењеговогодносасатекстом.ЗанимљивоједајетановаречкојујеДомановићупотребиозанасловтурскогпорекла.Каотаква,онајекодсрпскогчитаоца,разумесе,покреталаи неке асоцијације. Најзначајније међуњима вероватно ће битиследеће:поштојетостранареч,ондасе,посвојприлици,догађајиз„сна“одистаодиграоунекојстранојземљи;међутим,поштојетастранаречтурска,насловасоцираинаисторијскувезаностсрпске„јаве“саземљомиз„сна“;тавезаностсеусвестичиталаца,даље,сводинаробовањеСрбаподТурцима,којејеСрбимаоставилоиујезикуиунаравимадоста„турцизама“;дакле,изначењенасловасугерише онај исти имплицитни одговор о повезаности „јаве“ и„сна“;акадјевећтако,ондасеисрпскастварност(илиуопштетаква стварност) вредносноможеповезивати сапојмом„источ-њачкедеспотије“,којидоданашњихданаутумачењупрошлостии садашњости покреће низ незастарелих асоцијација... Тако се,ето,привиднодиректанисказпишчеветачкегледиштаунаслову,усуштини,такођеуклапаиуигрууметничкогпосредногказивања,карактеристичногзаовуДомановићевуприповеткууцелини. Управоизтогјединственогприступаулуцидномодабирањуиуметничкојинтерпретацијиматеријалапроистичеизавиднакњи-

3938

Љубомир Симовић

БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА

Бијебатинаш,богмесвојскираспалио,пуцанамкожа,летемрвицемеса;

бијесат,биједва,бијетри,откудмутоликоштаповаибеса?Ударабогато,удараодсвегсрца,већмуселицеоднапоракриви,

губидах,застаје,предише,вишенеможе,ипадамртавуморан,

амиживи.Поређајунасвезанеузазид,

пуцајуунас,-прсканамлобања,прскацеваница,подлактица,коска,

отежасмоодоловаутелу.Дођеивече.Уморилисестрелци.

Одвезујунас,псујунамБогаимајку.Састрељањасевраћамокући

коспосла,идоксеукујниподгревавечеражененамкрперупеуоделу.

Послевечерепрегледамдомазлук:закрпимкров,подупремограду,

накупимкишницуукацеиараније.Утоиспавањувреме.Пренозаспим

кажемжени:вешаћемеупет,гледајдамепробудишнештораније.Ујутрувешала,новановцата,чврста,

ужадјака,џелатиобучени,-рукунасрце,ничемузамеркенема.

Вешајунасбрзо,вештоилако.Висимотакообешенидомрака,

времејевечери,скидајунас,-миживи,свинастукуипсују;алиако.

Сутраданзоромдовукуграњаидрва,наслажуломачу,зањунасголевежу,

принесушибицу,потпале,

игоритако,горинедељудана,целаварошодпепелапосиви.

4140

Кадасведогори,миизађемоиздима,краљицападаунесвест,акраљ

трљаочиигледанасзапрепашћен:Сунцевамваше,павиопетживи!

Растржунаскоњиманарепове,распињунаснаточку,секунамглаве,рукеиноге-страшно!Стрељаненасвешају,покланенасгуше,

незнамозашто,анијениважно.Судијамајевећсвегадоста!

Смењујустрелце,отпуштајувојнике,џелатевешају-ониимкаокриви.

Паопетнанас:тетопузином,тетопом,тевешај,тесеци,текољи!

Амиживи.Нијетунештоуреду,шапћенарод,тонекоштитисудијеодгреха!Аинасхватазебњапредсан:

нисмобесмртни,нећетодугоовако,доћићеједноминамакрај,

нећемоиздржати,иумрећемоодсмеха.

Петар Пајић

СРБИЈА

ЈасамбиоуСрбији,Србијајенаробији!Србиседеукафани

штопијани,штопоклани,Србилежепокрајдрума,изглаваимничешума,аизсвакесрпскеглаветекумутнетриМораве.

СрпскогвођуКарађорђаубиоједругивођа,

местогдејебилоклањеСрбизовуРадовање.Убијеномиубици

дигнутисуспоменици,садсесвакиСрбинбијесадвесвојеисторије.

Србинсамоизинатасекирчетоммлатнебрата,докнагробљебратсесели,Србинсесавсневесели,празномууроднојкући,неможесенискимтући!Жаомујебрата,свега,адосадаизједега.

МучниСрбиндосетисе,узмештрањку-обесисе!

Свесусрпскеораницесамекаоудовице.

Нитсеоре,нитсежање,Србијејесталномање!Летијатоцрнихптицапрекосрпскихораница.Игробовинебомлете,пошлиСрбидасесвете!

4342

ИЗМИРЕЊЕ

Уснустрашномсомчомоковрататрчижртваигониџелата.

Џелатбежи,мрачнолицекрије,оннеможевишедаубије.

Стадеџелатиузболансмешакмолижртвудагамучи,веша.

Хоћеџелатживотдајојвратиуснустрашномон,кожртва,пати.

Итадасенемогућедеси:жртвањегаозвездеобеси.

Пасељубе,стежурукемртве,обојицаџелатиижртве.

УснустрашномтајнестрашнекријетамнонебовеселеСрбије.

ДАЉИНЕ

Даљинесвета,какостедалеко!Овдедаменема,тамодасамнеко!

Свештојеважно,тамоћесезбити,свићетамобити,минећемобити.

Јадаљинехоћу,даљинасамгладан,асвојживоттрошимуневажном,сада.

Хтеобихдалеко,најдаље,уплаво,совимистимсрцем,совомистомглавом.

Брана Црнчевић

Неможесетамо,јернеимавођезакојимнајдаљеможедасепође.

Даљинесветабезживотамога,какојестрашнотоштонемаБога!

Милован Витезовић

НАЦИОНАЛНА ПСОВКА

Њомсунамјединоустапуна,Досамогсрцасмоихотворили.Кадопсујемо,тексерачунаДасмосрпскипроговорили.

Онајенашпоздравнапуту,Нашнаставакзаликуиопуту.

ОдњеиБогсестреса,Скидамомугаћеисвесанебеса.

Нашајепрваинашајезадња,Измеђукојихнанижемониску.Свешторадимо-јебенарадњаЗакојунекомморамопосписку.

Упаметинамкључа,најезикуври,Спремнисмодасвепошаљемоутри.

Алиниуједнунеодемо,Уњојнасниконесметаћи.Гдесепсовкомпободемо,

Самонасмртвемогупомаћи

Решавапитањепоноса,части,Безпсовкесвенасјестид.

Нашејевеликопоштовањевласти,Акаднасзатворе:јебемтизид!

4544

Предраг Јашовић

САТИРИЧНИ ИЗРАЗ КАО ИЗВОР КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ КОД РАДИЈА ДОМАНОВИЋА

Радоје Домановић (1873-1908) је од почетка свог ства-ралаштва препознат као оригиналан писац, и то од страненајвећег критичара оног времена Богдана Поповића. У похвалиДомановићевогприповедачкогсатиричногпрегнућанапредлошкутриприповетке,Поповићнијешкртариона речима, алинијенихвалиобезоснова.НалазидајеосновназаслугаДомановићаштосуњеговеприче„једнановинаунашојкњижевности.ОвењеговепричеидууврстуалегоричнихифантастичнихсатиричнихпричауродуСфифтовом,каквихунасдосаднијебило.Сањима,дакле,нашакњижевностдобијаиновкњижевниоблик.“1

То већ говори довољно о оригиналности Домановићевогделакакоудискурсукњижевностиштокавскогговорногподручја,тако и у оквирима2 светскoг белетристичког сатиричног израза.

1БогданПоповић,Три приче Радоја Домановића,у:СКГ,1902,књ.VI,бр.6,Београд,стр.1068.2ПремаречимаМилованаВитезовића,европскаисветскаафирмацијаДома-новићевогделајенасталасасвимслучајно.ПознатиаустријскиписацМилоДор(заправоМилутинДоросавац,рођенуБеограду)кренуојешездесетихгодинадапреводисрпскеписце.ТакојепревеоиДомановићеводелобезозбиљнијихпретензија и наде да ће приповетке овог нашег сатиричара заинтригиратисветске књижевне критичаре. Он је превео Дангу,Страдију, Вођу иМртво море. Убрзо се Домановићево дело нашло на листама бестселера. Листе суправљененаосновуподатаканајвећихкњижарауНемачкојиАустрији,аделонашегДомановићанашлосеиспредделаХајнрихаБела,ГинтераГраса,ЕрнестаХемигвеја, Херберта Маркузеа, Андре Малроа и Александра Солжењицина.Мизнамодасамопретеранопедантнимчитаоциманећепромаћиуобичајенеиодавностереотипнебелешкеописцима,садатумимарођењаидатумимасмрти.ДобромделучиталачкејавностипромаклајеоваквабелешкаоДомановићу,пасууњемучитаоциширомЕвропевиделипосвесавременогписца.ПисцакојиуВођитакодоброописујеХитлераипериоднемачкеисторијекојaје,хрлећизаслеповођом,сурвалaнемачкинародупонор–Другисветскират.Сличанпревидседогодиоиутекућојнемачкојкритици,јерјенекиодкњижевнихкритичарауШтерну најавиоЕвропи “новог”Кафку!Рескијег у алегорији, концизнијег,сажетог у причи, али са јасном, у валерима, “кафкијанском” атмосфером.СличноседесилосаиздањемипреводомДомановићевихделауАмерици,јерсенекакопубликовањепоклопилосаЏонсоновомдоктриномиескалацијомратауВијетнаму.ТакосуамеричкичитаоциоткрилијошсавременијегДомановића,којисадописујеЏонсонаисањимамеричкосрљањеубестрагију.Домановићјепоноводоспеоналистубестселера.АмеричкитиражискородасунадмашилисветиражекојејеДомановићеводелодоживелонаматерњемјезику.(МилованВитезовић,Чудесни дух Радоја Домановића,у:Моја школа Радоје Домановић,Крагујевац,Јефимија,1998,стр.8-9.)

Домановићеводелојеизраслоизактуелнепроблематикењеговогдоба.Затоћесевезатизадруштвенупроблематику,аподстицајећедобитиизреалистичкекњижевностињеговогдоба,којаћебитизаокупљена критиком савременог друштва.3 Тањегова критичкаангажованост друштвених реалија резултирала је алегоријско-сатиричним изразом који до њега ми нисмо имали у српскојкњижевности,осимурудиментнимоблицима.

Домановићево дело је жанровски разуђено. ДимитријеВученовскрећепажњудајеДомановић,пресвега,„писацполитичкесатире,азатимкао‘истераница’изслужбеи‘погорелац’,какосуњегаињеговедруговеуоновременазивали,новинарпоневољи.Једноидругоморалоједаоставиодређентрагуњеговомстварању,уусловимаподкојимајеживео.Новинарскирадиполитичкаборбапреливалисусеукњижевнодело,акњижевниначинстварањајепродро уњеговужурналистичку делатност.“4Са друге стране, увремеполитичкихпревратапре29.маја1903.године,кадјесвакаштампана ствар била подвргнута оштром терору и будном окуцензуре,часописи,листови,новинеикњигесуплењене,аауторисукажњаванизатвором,писцииновинарисуморалидаседовијајунаразличитеначине.Прво,нисупотписивалисвојечланке;друго,жанровски су се довијали тако што су новинским чланцимадавали форму приповетке, хумореске или козерије, а на трећојстрани, књижевни радови су имали политичке ижурналистичкеелементе.�

У том смислу, можемо констатовати да је ово доба каднастаје нови журналистичко-књижевни дискурс, који ће битисвојствен диктаторским режимима. За Домановића не можеморећидасебавиокњижевно-критичкимрадом,алиипаккњижевно-критичкетемеуњеговомлитерарномстваралаштвуидруштвеномангажманузаузимајуврлозначајноместо.Напосреданначин,онсебавиврлозначајнимкњижевнимпитањима,алинезапостављанипитањавезаназанауку,школуипедагошковаспитање.6Сходноактуелномтренутку,Домановићјенаправионовуформукритичкогтекста. Штавише,он јеуовомкритичко-белетристичкомизразупредњачио.

Зато сматрамо да је у правуДраганаВукићевић кад кон-статује: „Да бисмо боље разумели Домановића као књижевног критичара,нужнојеослободитисеограничењакојеовојкњижевнојдисциплини намеће савремена наука о књижевности. Писатикњижевну критику крајем 19. и почетком 20. века, значило је

3ЉубишаЈеремић,Поговор,Изабрана дела Радоја Домановића,БИГЗ,Дечјеновине,Јединство,Београд,Г.МилановациПриштина,стр.386-387.4ДимитријеВученов,Напомене,у:РадојеДомановић,Сабрана дела,Просвета,Београд,1964,стр.543.5Исто,стр.545.6ТуједовољносетитисесатиреКако се провео Свети Сава у Вишој женској школиизлокобногхукањастринеизМртвог мора,павидетиукаквомјестањубило,несамошколство,већцелокупноинтелектуалномњењеуДомановићевојСрбији.

бавитисенесамоделомвећиодносомдело:стварност.“7СматрамодајенеопходноДомановићевекритичкенаписепосматратиикаокњижевно-критичке,уширемсмислу,јерсеонуњимаврлочестобавио конкретним књижевним питањима, као што су: зашто сепише,закогасепише,какавјеположајуметникаудруштву,какавјењеговсоцијалнистатус,каквајеуређивачкаполитикачасописа,какавјесмисаописања,итд.

Да треба говорити о Домановићу као о књижевном кри-тичару, доказује и чињеница да је Домановић своју књижевнукаријеру започео једном књижевно-критичком пародијом наСремчевог јунакаВукадина8. Тај рад је спој књижевног приказаипародираногСремчевогтекста,гдесеуподтекстујасноувиђајукњижевнезамерке:„ачење“,„понављањеписца“,„вернокопирањеразговорасокачкихикафанских“,хуморје„сокачкииординарни“,слабајекомпозиција,немотивисаноступоступцимајунака.

Није ни мали број тих пародичних књижевно-критичкихрадова. Ми можемо навести следеће: Озбиљне научне ствари,Сецесија,Наша народна поезија,Савремени песник,Наша посла,Божићна прича, Читаоцима, Љубавно писмо малој публици,Књижевницима Јанку Веселиновићу и Борисаву, Борисаву Станковићу књижевнику,Јанку,Сећање на Милована ГлишићаиНекролог Јанку Веселиновићу.

Овирадовисужанровскиинтересантниуодносунаначинкојимјекодиранњиховдискурс.Циљједногкњижевно-критичкогтекста је дапрезентујеида вредносни суд једног текста, а притоме сам текст, који је вреднован, остаје непромењен. Другимречима,„критикајеговоротексту,апародијајетекстутексту–двострукиговор.“9Напланујезикатакођеналазиморазлику.Језиккритике је самосталан језик,штавише,онсебитноразликујеодјезикакритикованогтекста,пасеназиваимета језик,10каојезикојезикуиспознајасамогасебеидругогаујезикупредстављеногсветакњижевноуметничкогдела.

РадОзбиљне научне ствари чинисе егземпларнимзапо-казивање Домановићевог критичког осврта на актуелне књи-жевне прилике, као и за схватање књижевне делатности, какобелетристике, тако и књижевне критике. Домановић је противхиперпродукције разних критичких хрестоматија и зборника.Критичареназивалитерарним преживарима.Туубрајакритичарекоји „пасу крадом у страним књижевним ливадама па ту хранупослепреживајуухладовинидржавнеслужбеинађубрујуразненашелистовеђубретомштосезовекритика,књижевниприказ.“11

7ДраганаВукићевић,нав.дело,стр.46.8 Драгољуб Влатковић,О једном мало познатом, књижевном сукобу Радоја Домановића и Стевана Сремца, Прилози за књижевност, језик, историју ифолклор,Београд,1970,бр.36.св.3-4,стр.311.9ДраганаВукићевић,нав.дело,стр.50.10РоланБарт,Штајекритика,прев.ДејанЂуричковић,у:Теоријскамисаоокњижевности,Светови,НовиСад,1991,стр.534.11РадојеДомановић,Озбиљненаучнествари,Изабранадела,књ.1,БИГЗ,Дечјеновине,Јединство,Београд,ГорњиМилановац,Приштина,1989,стр.38.

4746

Као некада Јаков Игњатовић, и многи други пре њега,иДомановић скрећепажњуна страшнепоследиценестручнеинеобјективнекритикекоја сеповодисамо за сујетнимпоривимасопствене сврсисходности. Налази да велики део читалаца по-државанезнањем„глупулектируиглупекритике,аглупакритикаодсвојестранеопетсоколипростечитаоцеуњиховунезнању,арђавеписцеданеклону.“12ТунетребадасметнемосаумадајезапримерлошегкритичарауДомановићевомрадуузетЉубомирНедић,зачетникмодернесрпскекритике.ДомановићмујезамериочувенинападнаЗмајевулирику.ТоговоридаДомановићнијеимаослуханити зановине, нити за ауторитете.Одгојенна традицијиЗмајевепоезије,аинспирисанреалистичкомпоетиком,нијемогаодаразумеНедићевекритичкезахтеве,којисумуделовалиусиљеноидегутантноуодносунаактуелностање.

ВрлојеважнодаДомановићобраћапажњуинапублику:„Небисвебилониодкаквештетекадбинашачиталачкапубликабила од бољег књижевног укуса. Али се некако усуђујем рећиса страхом божијим, нашло једно с другим (мисли се на рђавукритику,прим.аутора),неможебитибоље,или,акохоћете,бољеје рећи, не може бити горе.“13 Домановић не окривљује, какокаже „масу“, јер она може бити заведена деловањем некога конамерножелидапоквариправомишљење.Дакле,Домановићнијесхватаокњижевнурецепцијукаоживиорганизамкојиучествујеупотврђивањукњижевноуметничкогдела,већкаопасивничинилацнакојисамотребаизвршитиутицај.Затоонзаузимаповлашћенстав у односу на публику којој се обраћа: „Ја не мислим да типишемда теразгаљујем,да типравиммакакво задовољство, јахоћунештодруго.Јахоћудапишемнештодруго.Јахоћудапишемкњигулудости твоје, ја хоћуда сенасмејемболнои горко свомвремену.“14

НијеДомановићизоставионидаапострофирапристрасносткритичара,којајенанашојлитерарнојсцени,нарочитоудругојполовиниXIXвека,билапрекомерноприсутна.„Личнопријатељ-ствоилимржњанајобичнијесупокретачиовомилиономприказу.Аикадтонеће,критичаринехотицепадауистепогрешке,јерчестонеможедаапстрахујеписцаодњеговихдела.“15Посебносечинизанимљивим овај други део експлицита који се тиче раздвајањачовекаодњеговогдела,штосмопронашлијошикодМиланаЂ.Милићевића.16Овим захтевомДомановић је направио искорак у12Исто,стр.4813Исто.14 РадојеДомановић,Краљ Александар по други пут међу Србима, Сабранадела,књ.III,Просвета,Београд,1964,стр.стр.331.15Исто,стр.52.16МилићевићуПоменику овакоописујеДоситеја:„Овдејеказиваносамоко је био Доситије,акожелизнати:шта је урадио Доситије,тајнекаузмеипрочитањеговекњиге.Доситијуприпадавечитаславаштојепрвипочеописатизанародјезикомнародним;штојесвојимзнањемисрцемобухватиосвеземљесрпскеихрватске,сматрајућиихкаоједнуотаџбинуи,најпосле,штоје,увекпобожан,стајаоизнадсвихверскихпредрасудакојеодбраћеграденебраћу.“(МиланЂ.Милићевић,Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба,Словољубве,Београд,1979,стр.193.)

48

односунаепохукојојприпадаантиципирајућиначелакњижевнихтеоријакојетектребадауследе.Увезисаовимможемотражитииобјашњењезаштосесатолико јеткостиисарказмаДомановићобрушионаЉубомираНедића.Недићевметод,коликогоддајебионовина,тицаосеконтекстуалногизучавањакњижевнихчињеница,односночињеницакојесувезанезабиографизам,дакле–човека,оноштојеДомановићсматраооддругостепеногзначајазазначењесамогдела.

Сматравеликимнедостаткомитоштосенашикритичаринеусуђујудаудареперомтамогдениконијеудариоидастворемишљење и дају дубок и духовит суд о ономе о чему још никоније дао. Тошто се наши критичари либе да проучавају српскукњижевност је, према Домановићевом убеђењу, из два разлога.Првијесадржанупрезиру,јерсупаметнијивиделикосеуСрбијисве бави критиком, па су тотално изгубили интересовање за тајпосао,илису,дабидоказалисвојуинтелектуалнусупериорност,приступилиписањуоделимавеликихсветскихпесника.Домановићсматрадајетодалеколакшенокренутиунеистраженоподручјекаквојесрпскакњижевност,јерсету,угомилирадоваимишљења,компарацијамадалеколакшеможедоћидосвогмишљења,паидославепаметногчовека.17

Један од највећих недостатака српске књижевне критикеДомановић проналази у шаблонизму којем она робује. Он јеткоистичеда сепојединаместапонављају у текстовимакритичара.Та понављања се тичуцитирања лепихместа, истицања општегутискаоделу,препорукатипадајепроблематикуокојојсепишетребало„дубљестудирати“,данијетребало„писатинајуриш“,дајетребаловидетикакосусличнипроблемиразрађениустранимкњижевностимаи,накрају,свакирадсезавршавазакључцимаојезику,стилуиинтерпункцији.18

Заиста, ту има истине. Тајшаблон не само да се осећа укритичким текстовима критичара, са малим изузецима онихистакнутихкритичара,каоштосубилиЈованСкерлићилиМаркоЦар, већ и у књижевно-критичким текстовима белетристичкихписаца. Са изузетком неких језичких специфичности, које сеуглавномтичуколоквијализама,моглибисмосвекритичкеприказеприписати једном аутору. Изузетак чини Домановић због свогпосебногсатиричногизраза,којисенеможевезатизајезиккњиже-внекритике,јертоније.ТуможемоубројатииМилованаГлишићазбогњеговеаналитичности,ЈаковаИгњатовићазбогдалековидостии Драгутина Илића због акрибичности, док су сви остали врлослични,акоимрадови,чакипоструктури,нисуиидентични.Нијеискљученодајеразлоговаквомстањуметодолошкаједностраност,јерсмовиделидасучакиноваметодолошкастремљењасуштинскивезаназапозитивистичкопоимањекњижевнихчињеница,закоједанасзнамодајеувекконтекстуално.ТекувођењемметодолошкогплурализмаудругојполовиниXXвекабићеомогућеноидругачије17Истро,стр.50-5118Исто,стр.47.

49

сагледавање књижевних чињеница, па ињихова структурална итекстовнаразноликост.

Дазакључимо,РадојеДомановићсенијебавиокњижевномкритиком у правом смислу те речи. Његови козеријски написии критичко-пародијски радови занимљиви су као посебан видкритичкогјезикаитретирањаиспитиваногобјекта,јерјекритикапроизашлаизтекстаделакаологичкизакључак,апародијајекаохемафродитан,паразитскиорганизамсрасласајезикомдела,којисемантичкинарушаваграђењемновоглогичногпореткаизначењадеконструкцијомпрвобитногзначењапародираногдела.„Онје“,какосматраДраганаВукићевић,„општаместакњижевнекритикеучиниозанимљивијим.“19

Кад пише о својим савременицима Стевану Сремцу,МиловануГлишићу,ЈанкуВеселиновићуиБорисавуСтанковићу,он,супротноставузакојисезалагао,неговориоњиховомделу,већољудима,познаницимаипријатељима.Такојеитуизосталавредносна оцена, али је остала слика о људима за памћење убудућности.ТојошједномпотврђуједаДомановићнијенагињаокњижевнојкритици.Књижевнокритиковањејепоследицазначењањеговог сатирично кодираног текста о означавања ишчашенихпојаваудруштву.Његовекритикенисуупућенепојединцима,већкњижевномстању,култури,паисрпскомдруштвууцелини.

19ДраганаВукићевић,нав.дело,стр.50.

50

СВЕ СЕ МЕЊА

Некадчовајахаокобилу,садаробјеаутомобилу.

Некадказнаомчаоковратасадсезовеотмено-кравата.

Некадвитезкоспасипринцезу,данасглавникоухвативезу.

Некадлоповсчарапомналицу,саднасТВвежезастолицу.

Свекренулонаглонаопачке:нимачоринегледајумачке.

Свесемењасемкамења!

Радомир Мићуновић

СРЕБРОЉУБАЦ

Заљубљенлудобезмереигранице,клеосенаверност

девојцисановчанице.

ДЕГРАДИРАН

СиротиПегаздоживљавасудбукојасвакакоњеговпоносвређа.

Нањемујашучакионикојебиимагарацзбациослеђа.

51

ДОКЛЕ ЋЕМО БИРАТИ НАЈБОЉЕ

Прошлипутсмобиралинајбоље,Астиженасједномречјустрава.Снајбољимапрођосмонајгоре,Незнанамсенидупениглава.

Садтражимооднајбољихбоље!Никомнемагледањакрозпрсте.

Свибирачизуреунебеса,Богамоле,усрдносекрсте.

КудаћемокадсеоднајбољегОпетбољимеђунамаобре?Заштоједномнебирамооне

Самопросто,једноставно-добре!

МИ СМО БИЛИ НАРОД КАО ЦВЕЋЕ

Мисмобилинародкаоцвеће,Чупасмосе:јатебе,тимене,Свакосвојувазнунапунио,Садсавнародувазнамавене.

Мисмобилинародкаоцвеће,Срећникаднасповазнамаставе,Увекспремникућудакитимо-Садвазнамаразбијамоглаве.

Мисмобилинародкаоцвеће,Немаземљецветнекаоове,

Мисмоопетсвакосвојнасвоме:Садацвећемкитимогробове.

Растко Закић

52

Петар Волк

53

НУШИЋ МЕЂУ НАМА

Деветнаестивекафирмисао једваписцакојипревазилазесвоје време и представљају знамења развоја, преображења,континуитетаиотвореностисрпскогпозоришта.НапочеткутојебиоЈованСтеријаПоповићсасвојиммногострукимподстицајима,а на крају је то Бранислав Нушић са својом комедиографскомаутентичношћу и отвореношћу према свему што игра може даискажеосеби,односнобићусрпскогнарода.

Када су се појавили први текстови Бранислава Нушића,никоуњиманијепрепознаоонеесенцијалнетеатарскевредностикојећенадвисититренутак,одвојитисеоднаметнутихограничењаипостатиизазовонимакојижеледасекаоглумциилиредитељипотврдеунационалномтеатру.Непожељнереакцијенадруштвенеприликеувексуплодиндивидуалногставаинемогудасеуопштавајунити објективизирају тако да постану начин комуникације саонимштосеприказује.Ставореалностипостаојетакоједнаододредницакојимасеутврђујенамера,стиливредностделанекогаутора.

Може ли сатиричност да се преображава у гротеску илифарсу?Да ли лишавање изворне комике у таквим аранжманимасадржимакариосновнуаутентичностнушићевскогдухаистила?Начемуоваквепоставкезаснивајусвојуверодостојност:ауторскојиндивидуалности писца или необавезности и амбициозностиредитељскогпоступка?Требалиподстицатиаранжманеукојимаћередитељскиегзибиционизамбитиосновастилацелепредставеколикоисамогизраза?Чијесутозаправотворевине?JелиНушићтекинспирацијаилиподстицајзанеобавезномаштањеиасоцирањенаопштепојавеусавременомсвету?

Многоизраженије конфронтације умишљењупратиле сусудбину Нушићевог “Народног посланика”. По већ устаљеномобичају, позориште се није у први мах истицало објашњењима,препуштајућијавностидасамареагујенасатиричнеопсервацијеписца.Тојечињенонадостабезбеданначинтимештојекомедијасама упрошћавана и што је уопштавана у амбијенту далекепровинције,гдесвебиварелативноимогуће.Најбезболнијебилојетврдитидасенушићевскихумородносинаобреновићевсковреме,асамимтимипросторукојемсумоглидапостојеитакозамишљениодноси. Било јемишљење да је то традиција самог амбијента идасууопштавањавршенаустилублискомКостиТрифковићу.Уз

то је следило испитивање мотива како би се нашла објашњењаза уобличавање тог истог амбијента и његово дефинисање удруштвеномиморалномдомену.Притомесе заборављалода јеНушићписацкојиинстинктивноосећапојавукојуувекпосматракаовеомакомплексанфеномен,атомузатимомогућавадаварираразличитепознатеелементекакобипроизвеоштобољиутисак.

Да ли свесно или не, тек позориште је избегавало дадефинише суштину Нушићеве комике! Није је много ценило,али ју је ипак непосредно доживљавало. Без обзира колико сефорсиралоуредитељскимаранжманимаоношто је забавноилисамосмешно,било јесвеочигледниједаНушићеваделасадржеу себи и нешто више од тогашто тражи унутарње разумевање,дефинисањеипреображењеуправоупросторукојиморадасадржисвереалистичнеелементеживота.

“Народни посланик” је некад био више забаван а некадсатиричан, али јеиовдевремепостајалосвебитнијичинилацуизворнијемтумачењуНушићевепозоришнелитературе.

Комедије Бранислава Нушића не могу се, како је већиспољено у “Народном посланику”, свести на површну забаву,инфантилностиуопштеност,јерсадржеусебисвеонесуштинскекомпоненте које живот исказује у одређеним ситуацијама исвојствима.Затојеуинтерпретацијамаовекомедијеиутврђенодаликовинесадржеједномзасвагдаоцртанекарактеристике,већдасеонемогуразвијати,допуњаватиколикоимодификоватизависноодпотребасрединеинаравномотивисаностиглумаца.

О “Сумњивом лицу”, као и о другим комедијама, дуго јеважилапредрасудадајесвепознато,провереноиданекихпосебнихтајнинемаЈошзаживотаБраниславаНушића,готовоприсвакомизвођењу, понеко би од критичара нашао за потребу да подсетиинаузоре(Гогоља)какобиобезвредиоамбицијекојесе јављајуњеговимпоставкама.ИспоставилоседаделоипакпоседујемногоширипотенцијалнегоштосеприликомонепознатеобрадеПереДобриновићауНародномпозориштууБеоградудеветстодвадесеттрећегодинепоказало.

ВиталностНушићевихкомедијајеготовобезгранична.Онесепонашајукаосећањеалиисадашњитренутакживота,сталносезначимењају,успостављајућиодређенеодносесагледалиштеми опет дозвољавају да се исказују са новим изражајнимквалитетима. Тиме се унеколико и обезбеђују она мишљењакоја стално инсистирају на идентификацији социјалне срединеи друштвених прилика. Када би прихватили таква ограничења,комедијебибилеизложененепрекидномпонављањуисвођењунаодређенешаблоне.Искуство јепоказалодаликовиукомедијамасами по себи представљају не само одређени свет него и веомасложену психолошку атмосферу у којој се тек омогућује личнаинтерпретација.Ниједовољносамоталенатиугледглумца,узтои одређенамаска, већ се тражииишчекује пунживот у сасвимконкретизованој атмосфери и психолошким стањима која носеобележје једног посебног света. Све је наизглед реалистично,

54 55

Зоран Вучић

ДВА ОКА

Јоштвојеокоуснумомборави,Итумегрејетоплоипрозрачно,Србијомвлададругооко–мрачно.Изњегасамовејеснегнајави

Изгрушавабојакрвиназастави.

Ононадмојиммислимастражаридамеодзнањасувишногизлечи,

аонопрвободримојеречи,противоногаштовагабаждари,далажномери–завичајпревари.

Ононајнежнијејошуснупоходимојеломнобићемракомпрекривено,

аонодругомотримескривено,изапанцира,несклонослободи,штомојусенкукасветлостиводи.

а опетпрепунопривидаи унутарњихопсена апсурда ситуације,те се зато стварају и потпуно згуснута ситуације. У њима никоније препуштен самом себи, све је међусобно условљено, свакодругогомогућаваиопетдефинишедоксекомедијаформиратомнабијеномзаједничкоменергијомукојојјеприсуствописцауправоонајфакторкојиусмеравацелокупнуенергијукаузајамнимвезамаидоживљајуизкојегпроистичехуморправедосеткекаоизразтакопостављениходноса.Уовимкомбинацијамаништанијеслучајноизатосенеможеостатипришаблону,јерсвакаличностморабитиизграђенаувеккрозиндивидуалнукреацију.

Нушићајемогућепројициратикрозразличитеепохе,алијенемогућеизњеговогделаизузетионесуштинскекарактеристикенаосновукојихсеможеизразитицелоњеговостваралаштво.Тосезапазилојошзавремењеговогживота,поштониједнапредставанијеличиланадругу,свакајепоседовалачакиунајконвенционалнијимформама нешто од природе овог јединственог опуса. Зато се ипостављала дилема: где је граница његове стваралачке моћи?Тумачен је на разне начине и у разним епохама. Свуда су гаприхваталикаосавременогписцасаготовоисторијскимосећањемзапроблемевременаиљудикојисууњемуживели.

Смех је код њега, тако, добио шире људске димензије.Он је једноставнољудима обезбеђивао аутентичност, рушио сваунутарњаиспољнаограничења.Тојенарочитобиловажно,јерјевероваодасеживиубеспућуидастварностнеобезбеђујечовекупотпунихуманитет.Збогтога јеинсистираонадеформацијамауљудскојприродикојеуправољудеспутавају,своденамарионете,заробљенике сопствених илузија и очај што не могу да изиђуиз околности у којима су присиљени да пoстоје. Смех је стогаподршка животу, олакшавање у превазилажењу свакодневнихпротивуречности и олакшавање недаћа. Све то потврђује да јеБранислав Нушић хумору приступао са крајњом трезвеношћу иозбиљношћуи уњемуналазио управо изразљудске природе.Утомеистовременоналазимоуметничкиставовогзначајногписца.

ЗбогсвегаовоганијеизненађењештоседелаБраниславаНушићаизводенесмањенимстрастимаиупоследњимсезонамадвадесетогвека.ПозориштасусвеснадаћесаНушићемућииунаредностолеће.Тадаћебитисасвимизвесноданипредставекојесуозначаванекаоврхунскаостварењанисуништадругододометикоји тек обезбеђују потпуно слободне и неусловљене приступеновимодносимаисхватањиматеатра.НушићпрошлостииНушићсадашњостипостају оквир заНушића будућности, јер комедије:“Покојник”, “Др” “Пут око света”, “Мистер долар”, “Госпођаминистарка”,“Народнипосланик”,“Ожалошћенапородица”идр.остаћеиусвимновимвременимаиактуелнеинеисцрпне.

56

Сабахудин Хаџиалић

ЧИЧА ГЛИША, СЛИША И МИША

Интересантно је како Србин, православац и Бошњак,муслиман могу итекако добро комуницирати са трећим лицем– Хрватом, католиком. Неки дан, у Фрањевачком самостану уФојници,надану,хладномитмурном,пристигошедваликажеднахисторијских/повијесних/историјскихфакатасалицамјеста. Дочекаихфратаросмијехомблаженоглицаузжељудаимпредочи овоземаљско знање опточено благотворном свјетлошћусмиреногсазнањањеговедуше.Исвебибилолијеподаонапрвадвојица нијесу с намјером дошла. Каквом? Да обиђу Музеј. УСамостану.Фрањевачком.ИобиђошеМузеј.Сафратромзаједно. Аништасениједесило.Осимштојеовонеобичнаприча.ЈертриликаразличитихвјероисповјестиразговарашебезпреводиоцаипомоћиМеђународнезаједнице.Безпријетњиреферендум-дум-думомиотцијепљењемједногаоддругога.Безискључивостинад-национауспрезисахајвантежњамасвакогпонаособ.Беззависти,мржњеилицемјерја.Акакосетодесило?Одговорјезаистаитекакоједноставан.Билисуљуди.Анеполитичари!

САТИРА

Желејехуморомопточитиижезломсмијеха

уобличити.

Желејетренуткоминспирацијенагнати

данестанеудахуизреченихнадања.

Сатирато

недозвољавасуштиномсвојемисије

креиранеодстранемислећихиндивидуакојеписцинисусамо.

57

Не!Књижевностјеовдјенапијадесталу

чуђења.Оногакојибуди,растреса,провоцираииницира.

Себе,алиидруге.Дамисле.

Коначно...Својомглавом.Акосмију!

Миљенко Жуборски

ПЕСМА О МЕТКУ И ВИЛИ

Пучепушканепрекинусвилунит’учиништетенајунаку,већпогодиугорицивилу,јерјеметакзалут’оумраку.

Благометкуштосапутасврнупајунакунепокидакрила,већудариприсојкињуцрну,јернаметакнавиклајевила.

Понајбољедесисеовакодаутравијунакнезацвили,аметакјепогодиотако

даједоброиметкуивили.

К О З А

Козабелаштоизгледакаонекалепаснаша,памећујенадмашиланајмудријегкликераша.Збогдарованаведенихупесмисеовојслави;оназасвекликерима,јеркликересамаправи.

58

Mиладин Берић

59

ХЕРМЕНЕУТИКА БУБЊА

Борбауњима.Борбаокоњих.Свудаборба.Даниимуборбигоре,анакрајусвакогдана,наградасуимноћнемореплусзадаћадасвојежене (обичноих јевише)намирујудоље.Гурајусеокоубњанапуханеспособности. Једниу гурањупаднуиникадавишенеустану.Другисепрогурајуубубањнакраткоинеуспијусенинасмијатислатко,авећимсенамакнедан„Д”.Ниткосенисакимнежелимјеритипонеспособности.Сваткосамткасвојусрамоту.Асрамота-билаонанасвјетлу,илиуумреженојтами,једнакожуљаиједнакеожиљкенадушиоставља.Борбаокобубњатече,аубубњусеманифестиражешће.Херменеутикабубњау„утихи”ткаконспиративноткање.Чуднанекаузвишенопрешућиванасинтагма,херменеутикабубња,даноноћнојенакушњи.Сваткосебиумишљакакојебашонправихерменеутичкипротагонист. Окобубњаиубубњупадајуунекичудантранс.Ошамућенивлашћупадајуиподижусе.ПадањеиподизањеједнихпратибукадругихОндасемрежитишинаизаконшутње.Демоскаонарод!Кратерекаовладати!„Д”каодемократски,или„Д”каодан„Д”. У бубњу траје невидљиво или мање видљиво мачевањеопција.Народнаклетва„Осебисезабавио!”вишесеневербализира,већсепрактицира.Свисеправекакозањунезнају,асвијеодличноузрочно-посљедичнознају.Једниизбубњаиспадају,другиубубањупадају.Осебисезабављајумногиубубњу. Ониокобубњанаћулеушидачујуштосетомеђуонимаубубњудогађа.Ткосескимудегутантномкркљанцунагурава,аткосвађа.Свесутоумишљениспособњаковићизакојеониизванбубњаговорекаконемајуни„с”одспособан,алионо„л”одлоповсвакидругиимаитознаитогасе,нутивиди,прима. Кажудаизбубњанајбржеиспадајуоникојиникаконемогуданаучемислитинаћириличкиначин.

ЕНДЕМУША

Мибихтелијошједаред,немо,дасецеломсветуизвинемо.

Понаособ,свакојсветскојвашки,ендемично,понизно,понашки...Докнаснијестиглановаћушка,мртвојдушидадамоодушка...КадјеСрбинзнаогдејецрта,ој,Адаме,извинизбогврта...

Докјошнисмонеповратнолуди,Божјисине,извининаЈуди...

Садакадсмонаевропскомпуту,ГајЈулије,извининаБруту...

Напутиштуштоћеданасзатре,ој,Ђордано,извинизбогватре...Збогчешањагденасинесврби,Квазимодо,извининагрби...

Докнамшапатнамаховеслаби,Родионе,извининабаби...

Сразарачаспалисмонабарку,Кесеџијо,извининаМарку...

Вантежиштаглаванамсеклати,Хитлеријо,извининаБати...

Докнамслепцисмртовницепишу,мачкуТоме,извининамишу...Већзараженисамуснувичем:“Друже,Нико,извининаНичем.АдругНикосрдитштоседерем,предлогуједасепресаберем...

Зарсмосвимаподнебескимсводомнаудилизгодомил’незгодом?Заркрајсилнихтамницаијамадабашникоданаудинама?К’огубавичекамонабини,никогнемаданамсеизвини.Зато,Боже,дајнамдаумемодасесамисебиизвинемо...

Рајко Глибо

60

Балша Рајчевић

ФИЛОЗОФ ИЗ КОМШИЛУКА

Е,кадбисамопонекадпомислиоколикољудиуњеговојземљинезнанидаонпостоји,паниуграду,ниуњеговомкрајуграда,пачаквећинанезнадаонпостоји. Ниувеликојулициукојојстанује,аданеразмишљамооцеломсвету,укојем је он раванневидљивомзрнцетупрашинеуогромномуниверзуму.Кадбисамопомислио,онби сеодмахосећаомањеважно. Биобипонизан,кротак,смеран,скроман,повучен,несигуранусебеитрудиобиседабудетих,невидљив,неприметанкаоситнабубица,каодауопштенепостоји. Инебивишемислиодасебави важнимпослом.Не битајписацбиотоликоокупирансобом:пуннекогсамопоуздањаиполета,некенеодређененадеиамбиције. Треба га спустити на земљу са његових звезда. И то утренуткунајвећегсањарењаизаноса,итонесамоспустити,негогурнути,датреснеотврдотлеираспрснесекаодулек. Размишљао јекомшија - „филозоф“ ,познатинерадник ,губитник,„симпатичан“негативациантијунак,који,несамоданијениједнукњигунаписао,негоникадуживотуниједнунијенипрочитао.

ЛУДАК

Сви су га већ запазили јер месецима je скитао градскимулицамасаувекготовоистимуплашенимпогледомибесомучнопонављао: „Данасћепастикишак’оонаизпотопа,данасћепастики-шак’оонаизпотопа...” Једино би понекад, изненада, и без неког ухватљивогправила,промениореченицуикаопокваренимеханичкипапагајопетготовобескрајноимонотоноизговарао: „Данасћебитипакленаврућина...” Кадбиданимасијалопуносунцеибилобезоблачночисто

61

небо,оннебиникадпромениореченицуокишиизпотопа.Нитиби,кадбиданимападалакиша,мењаореченицуопакленојврућини. Изненадајенестаоиникоганијевишеникадвидео.Причалоседасезамонашиоунекомтоликодалекомманастирудауњегаготовоникаднијекрочилаљудсканога. Самошто су почеле приче да је у граду завладала правадосадаоткакоњеганема,аизбогдуготрајненеиздрживеврућинекојусуодавнопредвиделинекинаучници,кадсеутренузамрачинебоигруненевиђенапровалаоблака...

Милко Грбовић

МОНТЕНЕГРОКОЗМА

Уштасунамтосрцаогрезла,укаквенасрудеупрегоше,чијецрквевладичаскажезла

носиоси,Пресв’јетлиЊегоше?

Каколијетеби,небеснику,гледатинастешкедиваније?К’оВладици,икаопјеснику,срећадасиживиораније.

Садбимор’одасеопред’јелишчијибадњакичијучесницу,

којојпаствинафорудад’јелишикодатицјеливадесницу.

Какавбитеопекаожалацкадбипош’оистезубљетрагом,

дал’бибиоаутокефалацилибитиприпретилиХагом?

Јавнобитежигосаломнењештосибрук’одемократскоЧево,славиосиетничкочишћење,оистразипотурицапјев’о.

62

Живојин Денчић

ШИЉАК НА КОЖИ

Тај елеменат се скоро десет година скривао међу стокомпопашњацима.Сведоциизњеговогселатврдедаганикаднисувидели са стадом без оловке и нотеса у руци.Само наивчине инепознаваоцичобанскогпосламиследатоприватнисточарСимаДрагановић,професионалничобанинизГорњеКлисуре,власникстада оваца, лиферантмлека имеса, записује број грла.Увек јеносиомаскупроизвођачаздравехране. Гдегодсекретаозаовцама,нештојезаписивао.Примећеноједанепрекидночитаразнекњигеизиностранства.Сусрећесесачуднимлицима,одкојихсувећинабрадати,иаконисусвештенепрофесије. Симасе,дакле,састадомсељакаосједногнадругипашњаккадмујеизненадапришлаполицијскапатролаaједанполицајацjeрекаодабижелеодаразговарасњим. -Какосезовете,коликовамјегодина,гдеживите? То су била питања која је постављао полицајац. Сима јемирноодговарао. - Чиме се бавите, шта сте по занимању?- питао је даљеполицајац. - Ја сам сточар и афористичар, одговорио сам на свапитањапонеколикопутаикористимсвојеправодавамосимовихнајважнијихподатакаосебивишеништанеговорим. -Извадитеизторбиценотес.Нотеснасунце!-наредидругиполицајац. -Акожелите,изволите,читајте!-рекаојеСима. Полицајацкојијеотворионотес,угледазаписеуњему:“Дасмоодкрвиимеса,утовишенесумњаниполиција”.Аглеово:“Земљусмолепоуредили,самојошдапоставимодимнезавесе”.Шта ли овим хоће: “Органи гoњења трагају за доказима да језлочинацпобегаоунепознатомправцу.”Овогаморамокодшефа,панекаонтрљаглавусњим. -О,когатовидим!-обрадивасемајорполицијеМиливојеНедељковић када су у канцеларију свогашефа полицајци увелиСимуДрагутиновића. - Е, колега, сад немаш куд. Момци, нађите негде добруракију,морамдачастимколегуДрагутиновића.Oвихданаизашлаје изштампемоја друга књига афоризамаШИЉАКНАКОЖИ.Седи,Симо,седи...

63

БИЛТЕН

Још од раног јутра преко свих канала српске телевизијепратимбилтеностањуздрављадржаве,које јеувекизнадсвакепохвале.Пулсипритисакувекмалчицебољинегоштојепотребно.Плућа, јетра, бубрези раде изврсно, резултати анализа мокраћеи крви одлични.Новине и телевизија не помињу године које супојелискакавци,аљудикојесамотомепитаосамослежураменима,одговарају да их то никадније занимало, да број година које супојелискакавцинеманикаквогзначаја,јерјеона–бесмртна. Шачицаграђанаизносила једоказеопостојањуоснованесумњедадржавиниједобро,дасенашидржавниципоследњихдвадесетак година нису бринули о држави и њеним потребама,већ о партијској политици и својим интересима. Председницапарламента,народнипосланициичлановивладеоспорилисуовесумње,тврдећиданемаиндицијаоверодостојностиизнетихдоказаидајеоднезнањајошопаснијеполусазнање. Потврђујућинаведенуконстатацијуопостојањуопасностиоднезнањаиполусазнања,министар здравља је издао званичномишљењедаћетачанналазостањуздрављадржавебитипознаттекнаконизвршенеобдукције.

64

Саша Станимировић

СВЕ ЗА ДОЛАР

ОпетсупуцалиуСрбију,„метакумајчиномкрилу“.Измојечашемладостпију

уамеричкомстилу!

Сузивишенедамдакрене.Србијо,невештамојамати,

Продаласидушу,штонебимене,рањеноммукескрати...

Начасттито,управовреме,Србијо,маћехомојаблудна.Двадесетпетевовећстреме

дамеузадњемчасусрамомизаборавомукрасе.Осетићешумомегласу

какомиљубавсвимтеломгори.какосехордаспотомкомрасебезуспешноидаљебори!

Дајсвезадолар,живелобесцење,нећеостатикодасенаруга,

јошједанСрбин„унебосепење“,корачасмело,аизањегатуга...

Нипесме,нимолитвенећедагаврате,ниуснетвојеодлажисвисле.Тигабарпродајнарате,ајаћупогинутитихо

уратукојегнаредногизмисле...

65

СВИЊЕ РЕФОРМАТОРИ

Биловременемо,глуво,НароднебаБогк’очув’о,ИсредјаднетедржавеИзникошемудреглаве.Извучениизфиоке,Набаченисафрљоке,

Младо,ново,гладнозвере,Истадошесведамере.

Тидимњациштанамвреде,Оддимасе‘лебнеједе,

Глесвудфирме,стојехале,Штосенебиипродале.

АбашнисуфирменекеКаднемајугаздепреке,БилобинаммноголуђеДајебаремполатуђе.

Већтудимњак,ондеокно,Свепрестароибарокно.Ајд,народе,гледајамо,Давидитештамизнамо.ДасазнатештавредимоКаддржавумисредимо.

Биловреметешко,глуво,НиБогвишенијечув’о.Каднапос’окрдокрену,Кадзапочетупромену,Тамо,вамо,онде,туна,Одтајкунадотајкуна.

Свеупропастибесцење,Јаловоимсвосемење,

АконекадсунцесинеОбасјаћеолупине!

Рајко Мицин

66

ПОДАНИЦИ

Укогацароком,мискочимоитомеизвадимооко.Кудонкоракне,мипохрлимо,гдеонстане,мисеукипимо,

гдеонседне,одатленасниконепомери.

Когаонпипне,мигазагрлимо,штооннеће,тосеодмахпреусмери,

којојсеоносмехне,тасењемудоведе,

когаонмркопогледа,миудесимодагамракпоједе.

Чемусеонпримакне,митоодсебеодмакнемо,

штоњемупобегне,мистигнемо.Когаонпохвали,

мимуспоменикподигнемо,штоонзаволи,миобожавамо.

Кадонзапева,уувосеиглувпретвори,

кадонзасвира,мисезапојасзаденемо.Кадонкренеканама,

минезнамокуддаседенемо.

Гдеонкажипрстом,мипесницама,комеонбожјуматер,мииоцаиматер.

Кадоногладни,мисеживипоједемо.Кадсењеговаженапороди,мисанашихнесилазимо.Кадњемудођугости,миусветидемо,

кадоннађехладовину,нассунцепржи,

каднасонпошаљедођавола,насЗемљанедржи.

Милен Миливојевић

67

Чимоннештопомисли,мисмотовећурадили.Кадонништанеради,мисеубијамооддосаде.Кадонотвориуста,

митогласноизговоримо.Кадонсамопредложи,

мисеизсвеснагеборимоданађемокривца(тешкомукожи!)

збогкогацартонијенаредио.

Кадонпрдне,мисеунередимо,анит’миришемонит’смрдимо.

Власта Младеновић

СПУТАВАЊЕ

Свемевишеспутавају,тојезнак

дасамнадобромпутуидаморамдабудемјак.

Наслабостијанемамвишеправо,враћамсеунормалу,стварјеозбиљна,

јерђавонезназашалу.

УСУД

Немамкуд,прихватамусуд,

навикавамсенасветкакавјест,

добро-намеранизло-чест.

68

Љубиша Рајковић Кожељац

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА

Чуо Радоје Домановић да су од неког доба у отачествуњеговомзавладалевеликеслободе.Какосекојипреселиувечност,аоннеможедасенахвалињимаиједнакожалиштојемораодапођесоногсвета.

-Откакојесветаивека,онаквихслободатамо,вала,нијебилонитићебити!-велиједан.-Свакрадикоштахоће,нититекозаштапитанидајбоже.

-Имајуједногакојисвакенедељеобјављујеуглавномлистунеочешљане мисли, а још ни једном није био у затвору! - кажедруги.-Садсесатиратамосасвимслободнопише.

-Аштосечудите,људи:уземљихуманизмаиудруштвукоје је човека прогласило за највећу вредност друкчије неможебити-рећићетрећи.

Слушаотако-Радоје,слушао,деданас,десутра,пакакосечовекусвојевременијенауживаодемократије,решинајзаддасеобратиБогусмолбомдагапустидасевратимеђуСрбе.

-HeзнамјанизакаквеСрбе! -обрецнусеГоспод-таконештонепостоји.СемаконемислишнаЛужичкеСрбе.

-Ма, јок,оче,већнаонајнародштомујесвакадруганајезику:„Богалититвога!”,„Видећештисвогабога!”,„Бокчелититвојељубим!”...

-Знам,биојеједантакавнародимногојепатио,аликудасуседелитиљудиикакоимјесада,појманемам!

-Будимилостив,Господе,памиомогућидассвратиммеђуњих,ајаврлодобрознамдаонипостојеидаимјесаданеможебитибоље,тећулакодаихнађем:чућуихпосмеху,акоништадруго.

Бог нервозно протрља браду, замисли се, замисли, па ћеповерљиво:

-Знашшта,јатиипакнебихсаветовао.Сећамседајебиоједанделијасбрковима,крупанимужеван,којијехтеодаидеутоплеме,папосленисаммогаодагапознам:дошаокостикожа,aдушевноколикојепропатио,датинепричам,пасебојимдати,такоситанинеугледан,јошгоренепрођеш.

-Подајми,Боже,онумоћкојусамимаодоксампoземљиходао,анемојсеузбринутизаменизамојездрављепобојати,јерјасамвећживеоуземљиСтрадији.

Богнапокондухнууњега, аРадојеосетикакоу грудима69

почедамукуцаоноњеговонекадашњесрце,папољубиГосподаурукуипожурисвојима.

Обрете се најпре украј некаквог мора, у којем се купахумногиљуди,женеидеца,анекисеизлежавахунасунцу.

-Помоз’Бог!-речеонједнојгоспођиупролазуихтедедапитазаземљуСтрадију,алисеонанасмешииудаљисерекавшисамо:

-WaswollenSie,bitte?Радоје продужии срете једног господина препланулог од

сунцакаодајецелоглетагожеоикосио,паињемуназвабога,ноонајсамољубазнорече:

- Је ne vous comprends pas, monsieur, excusezmoi! Писацондаскретепремаоближњојборовојшумицииобратисеједномдебељкукојијелешкариоухладуиспредсвогшатора,ноовајсамопроцедикроззубеинепогледавшиудошљака:

-Ispeakenglish!-Боже,гделисамјаово?!-забринусесрпскисатиричари

упутисеједнојбеднојимршавојстарициународнојношњикојајекрајпутапродавалакуванкукуруз.

-Знашлити,мајко,гдејеземљаСтрадија?-запитаје.-Heпристајминамуку!-одговористарицаневољно.-Ено

тиСтрадијеодмахкакосемакнешоталепремаономекршугоре,јадиганезнали.

Радојесесилнообрадовачувшинајзадпозна-тимуговор,алипомислиусебигледајућионусилуодкамена:неможеникакобитидајеономојаСтрадија,коликосесећам-билајетопитомаиберићетназемља.

Ипаксеупутиутомпрвцуи,прешавшимногепланинчине,брда,рекеипотоке,спустисеунекаквуравницу,пазапитаједногђакакојисеуправовраћашеизшколе:

-Бил’мити,мали,казаогдесеналазиСтрадија?-„Страдија”сеналазиу једнојкњизиРадојаДомановића

због које смо пре неки дан сви издобијали кечеве - одговориспремнођак.-Зарсиитинашаотодамепиташ?

НатеречиРадојесесневеселиинаставипут,тетакоидућистигнеуједанвеликиграднасаставудвејурекакојимусеучинипознат.Светврвиулицама,младежсешета,кафанепунељуди,башкаоуњегововреме.Таманхтедедасеобратиједномпролазнику,кадлитигапотапшанекопорамену:

-Извините,господине,мисеоднекудпознајемо.ДанистеВиРадојеДомановић?

Славнисрпскисатиричар,пресрећанштогајенекопознао,пружирукупроћелавомчовекуотромбољенихобразаирече:

-Главомибрадом!Скимимамчаст?-ЈасамДимитријеВученов-одговоричовек.-Понашем

рачуну,Витребадастеседавновећупокојили,аинајновијамојаистраживањатопоказују.

- Пођимо у ону крчму на једну кафицу, па ћу вам сверазјаснити-речеРадоје.

70

-А,не,таманпосла!-одвратичовекипозелене.-Изаовоовде,акомејевидеонекосВама,имадалетимсаКатедре,знате.

-Али,молимвас,господине!-завапиРадојетренутаксамо,рецитеми:далијеовоземљаСтрадија?

Но,онајчовексевећбешеизгубио.Српски списатељ онда купи на једној трафици новине,

пронађепразнуклупуупаркуи седедачита,Види свепознатасловаиречи,пишеоскупоћи,крађама,проневерама,убиствима,памусеучиникаодачитановинеизсвогадобаиизсвојеземље.Стогазауставиједнупролазницуобученуухаљинуодскупоценогштофаисвуунакиту,пајеупита:

-Госпођо,будитедобрипамирецитејесмолиуСтрадији.-Ју,господине,каковитоговорите?!-запрепастисежена.

-Виморадастенекиантидржавниелеменат,остатакпрошлости,носилац регреса, реакционарни буржуј, представник пораженихснага,класнинепријатељ!

Увређен,онхтедедасеобјашњавасњоме,алионаречедажуринапартијскисастанакидавећполасатакасни.

Одатле се Радоје диже па се запути једном широком иправомулицом,салепимдрворедом,aпореднекевеликезградеспазикакоједнаженасдететомнадојциседипрекрштенихногунатротоаруипроси.

-ДалијеовоземљаСтрадија?-запитајекњижевник.Женапружирукуирече:-Дајмидинар!-Валабихтидаоидвадаимам,носам,ево,ијаостаобез

гроша-речеписаципродужи.Уђеуједнонадлештвоисвемусечињашедаћемудржавни

службеницимоћидатиодговор,аликакоукојуканцеларију,аона-празна!

-Јеливећпрошлорадновреме?-упитаончистачицукојабрисашестепеницеипогледанасат.

- He, господине, него су сви на састанку, прорађује сематеријал.Зарвинистедобилипозив?

Радојеодатлекренеиуђеудруго,јошвећенадлештво,кад-ионопразно!Портирмуобјаснидајеседницапочелајошјутрос,алидајоштраје.

Шта ће, куд ће, реши да се обрати једном пандуру којистајашенаулици:

-МожетелимирећидалијеовоземљаСтрадија?-ПођитесамномуШестустаницумилиције,паћемовам

објаснити-речечовекууниформииповедегасасобом.Тамомуљубазноотресошепрашинусодела,јерсепутујући

био напрашњавио и запрљао. Упиташе га за јуначко здравље, ионнајвишепотоме закључидатоморабити земљакојутражи.Некакогаипакразуверишеионсе,излазећи,заречеусебидаћеубудућепазитиданипоштонепаднеуџандарскеруке, јер га јесвакакошчицатишталаиснагаиздавала.

Дваданајекуњао,аондаприкуписнагуикренуизграда71

с надом да ће у неком селу наићи на гостопримнељуде који ћенамерникапонудитикоромхлебаигдећеиматикровнадглавом.Но,какоизселаусело,аонопусто,нигдениког.

-Морадасусвиупољу!-помислиРадоје-садсељакрадиодјутрадосутра-иупутисетамо,кад-aоноипољепусто,ниживедушедавидиш.

Једванекакоудеветомселузачујекаоданекокука,пасезапутионамоинапрагу једнеоронулекуће затекнестарицуод,можебити,стогодинакаконаричеупогласа,ширирукеимолибогадајеузмексеби.Старицамуобјаснидасусвиотишлинекудупечаловинуиоставилијегладнуижедну.Радојеонданапојисиротужену,даднејојизсвојеторбицепоследњумрвицуипримакнејеједномдудуудворишту,пакренедаље.

Идућитако,уморанвећпрекосвакемере, сретненапутугунгулуљудисторбамаорамену:закрчилипутиједнаконадолазе!Туимсеонобрадујекаореткокоме,паимсекажекојеиодаклеје,аонимудаднудаједеипије,пагачакједаницигаретомпонуди.

-Кудјенаврооволикисвет?!-питаихониникакодадођексебиодчуда.

-Идемоу једнуземљунасеверугдеживенадљудиигдећемодарадимозавеликепаре-објаснишемупутници.

-Акоћедавамбранипостојбинуакојеувашемодсуствунеко нападне кад је овако јатимице напуштате?! - запита Радојезабринуто.

- Ништа ти, пријатељу, не брини за то, тамо су осталистарциидеца,амиводимомирољубивуполитику.Уосталом,видиседатинисиразрађиваотеоријуопштенароднограта.Ништанаснеможеизненадити!

-Добро,људи,‘ај’темивибаррецитедалијеовоземљаСтрадија.

-Није,драгинамерниче-одговоришенекиодпридошлица-алимипознајемотуземљу,онајеподаљеодавдеибогмећешсетинамучитикаоникотвојдокдоњедоспеш,ађавобигазнаоиштоћешуопштетамокадсадасвакотудабежи,нохајдеснама.

- Аја, не могу никако! - одврати Радоје. - Ви ту земљу,изгледа,непознајетедобро,aјаморамдајевидим,јерјетоземљапредакамојих.

-Епа,ондаимадапређеш јошседамгораиводапреноштодоњедођеш-рекошемуљуди.-Но,тотијевеликалудост,дазнаш.

Чувшидаjoшмногоимадаиде,Радојесеонајчасдижеиудариправцемкојимупоказашеи,свехватајућипречице,стижедесетог дана у некакву богату земљу са благом климом за којусазнадедасезовеЈуговинаидауњојвладајудваспособнацараБиједићиСиротковић.

Какобешеостаобезпребијенепape уџепу, a глад га свевишемучаше,решинајпредасегдегодзапосли,тедазарадикојимарјашзахрануипут.Узменовинекојесуизлазилеутомградуу који беше стигао и овесели се видећи да су пуне расписаних

72

конкурса,носвудабудеодбијен.Онсетомевеомазачуди,алимуједанодчлановакомисијегдејепоследњипутконкурисаообјаснида њега ту нико не познаје, а да без везе тешко иде, те јединочикаМитаакомогнедамупомогне.Пођеонпоградудатражитогчика-Миту, алиганигденемогаденаћи.Најзадмуу једномзаводузазапошљавањеобјаснишедајетајчичаумројошзавремереволуције и да не рачуна на његову помоћ. Сав очајан, Радојеупотребипоследњиадут:

-Господине, јасампознатисрпскисписатељ?,зарнематебилокакавпосаозамене?!

-Немојтетослучајнодаставитеумолбу-речемуслужбеникзавода-товамјеотежавајућаоколност.

Одатлеонизађеипоследужеглутањаобретесеунекаквомвеликомиздавачкомпредузећу,гдегавеомаљубазнодочекаше,пагасекретарицаикафомнослужи,аликадсазнадошерадичегаједошао,постадошехладнипремањему,памусечакучиникаодатоинисуоналицаодмалочас.

-Аман,људи,јабихмогаодарадимкодваскаокоректор,јерсамписмениученчовек-завапиРадоје.

-Тимropeповас,господине;немојтетовишеникомерећи!- напоменуму секретарица. -Да сте, рецимо, неписмени,моглибистебитидиректорнекогпредузећа,аоваконезнамштадавамкажем.Жалимслучај!

Утучен и безвољан, Радоје целог дана ходаше улицамаградапогнутеглавеиутонуоубрижнемисли.ЉутосепокајаштонијепослушаоГосподаипроклињашечасукојијезажелеодасеповрнеуземљуСтрадију.Предвечестиженаједантргитуопазикакосенекиљудизабављајубацајућиновчићеуфонтану.Бешемучудноштоониновчићинепадахунадно,негоостајахудапливајунаводи.Људиму,изненађенињеговимпитањем,рекоше:

-Па,зарвинезнатедајепослесвихмерауприврединашновацпостаоовакостабилан?!

Кадсељудиудаљише,онсеобазрелевоидеснопасабраоненовчићеизањихкупивекнухлеба,тесеситнаједе.

Следећегданаприметииспредједнезградедугачакредљудииупутисетамо.Оноштојетувидеоичуо,веомагаједирнуло.Свиониљудичекалисузапосаоибилисигурнидаћегадобити,пасеионпридружињима,алисеиспоставидајеречоодласкунарадуиностранству.

-Нашису,знате,прератаодлазилиупечалбунеорганизованои екстензивно, а сада се - у складу са преласкомна интензивнопривређивање-постављапреднаскаоприоритетанзадатакштоорганизованије слање радне снаге у иностранство - објасни мучиновник.

- Ми као авангарда радничке класе првенствено водиморачунаоинтересимарадника,тојетековина,знате.

- Да - признаде Радоје - видео сам неке како плачу одсреће.

-Имателивећгарантнописмо,хоћетелиуХамбург,Берлин,73

Минхен?...-Нека,хвала!-одговориРадоје.-ЈасамвећбиваоуМинхену

инсмислимвишедасевраћамтамо.ЖељамиједаодемуземљуСтрадију.

-Па,товаминиједалекоодавде-речечовек.-Авиономсестижезадвасата.

Утомграду,сасвимнеочекивано,Радојеостадемногодуженего што јс мислио. Због једног чланка објављеног у локалномлисту„Gastarbeiter”,укојемјеапеловаонарадништводаостанеу Југовини, оптужен јс за непријатељску пропаганду и у именародаосуђеннатригодинестрогогзатворауоковимаинагодинудана полицијског надзора по издржној казни. Један од уредника„Студента”речемудазнагде јеСтрадијаидамупоизласкуиззатвора ваља кренути на запад.Он тако и уради и дође у једнубрдовиту земљу где дуваху два ветра, један источни и другизападни,сукобљавахусеиостављахупустошзасобом.Иђашеонтакојошдугоинајпослесеуказапредњимвеликизидкакавондотленикаданијевидео.

-Морада сам забасаочакдоКине! - гласноречеон самсеби.

-Није,дружс,-добацимуједанчовеккојисебешедесиоублизиниикојисенанекаквомзгариштупосипашепепеломпоглави-ововамјерепубличкаграница:довдеживинародХоћу,аодавдеНећу.

-АкакобибилодавиовооволикокамењеразградитепадањимеоградитеЈуговину?-запитаРадоје,чудећисеисамоткудмутамисао.

- Срећа, друже, што вас сем мене нико није чуо, иначебистекаозаговорникунитаризмаобралибостан!Зарсада,увременашенајжешћебиткепротиветатизма,шовинизма,национализма,хегемонизма,сенаратизма,бирократизма,технократизма,либера-лизмаииредентизма,покушаватедаунесетезбркуунашеидејнеставовеиданарушитејединствоакције?!

-Аштавиторадитетамо?-упитаРадоје.- Какошта радим?! - одврати човек питањем. -Зар ви не

знатештајесамокритика?!Радоје одатле окрете на југоисток и, идући путем, угледа

старцакојиокопавашекукурузустранипамусесвратидазаиштеватруедабизапалиоцигару.

-Какавјеоноград?-запитастарцакадседошедапопуше.-Није град,негосувикендице -одговористарац. -Мени

овдепуцажучрадећи,аонисетамодовоземерцеде-де...,помоз-деми,сакојекаквимдевојчурама.

-Ашторадитесами,гдевам јечељад? - заинтересовасеРадоје.

- Ја саминдивидуалнипољопривреднипроизвођач - речестариилатисемотике.

Писацсеопростиодњегаипредвечестижеуједнупаланкуитуупитагдебиштамоглодасекупи.

74

-Хлебаиматеупекари,винаиракијеукафани,лековауапотеци,аетикетаукомитету-рекошему.

Изјутраонпоранииокоподневадођеуземљузакојумусеучинидауњојживинародсрпски.Но,какокогасретне,сустигнеили,пак,наиђенањега,свакмукажедабитомоглабитиСтрадија,алидаонинисуСрби.

-Па,којистеви,бре?!-прекипеписцу.- Ми смо Зећани, Дукљани, Бошњаци, Ерцеговци, Лале,

Шумадинци,Шопови,Покрајинци,Паприкари,Торлаци,Мацаци,Неопредељени,Полуопредељениидатиненабрајамсвенацијекојесупосталеоднекадашњегплемснасербског.Некадајесвимањимабило ускраћено право на самосталност и специфичан развитакнационалногбића.

-АзнателигдејеземљаСтрадија?-понадасеРадоједабиодњихмогаочути.

- Акознашти,тоими-одговоришељуди.-Никаданисмоничулизатуземљу.Данасдржавеодумиру,паможебитидајеитатвојаСтрадијаотеглапапке.

Но, Радоју не беше дашале: толико је већ пропутовао игладанижедан,аникакодаразаберезаСтрадију,пакренунасумицеииђашетаконасевернеколикоданаиноћи,докнајпосленеувидедајеопетстигаоуонајградукојемјеузалудпокушаваоданађепосао.Онсамојекнуоджалостии,дајеимаосуза,горкобииболнопроплакао.Остаде ту још недељу дана уживајући сва грађанскаправа,обијајућимногепрагове,алибезуспеха.Осмогданадођенажелезничкустаницуиопазипунвозрадникакојијекретаопремасеверу.Онпотрчазањим,једвагадостижеиускочиупоследњивагон,пасастепеница,онакозадихан,запева,незнајућинисамзашто,онимаштосумахалисаперона:

-Остајтеовде,таковамитреба!Аондагаштрецнунештопосредсрцаионпомисли:-Господе,паморамлија,збиља,дарадимзаШвабу?!НатумисаоонопсоваБогуматерихтедедаскочисвоза,

алиБогутомштуцнуипозвагананебо.

(Бордо,1971)

75

Бoра Ђорђевић

УКЛЕТИ ПЕСНИК

Већуморнипесниксеојенасвојеомиљеноместозаписањеи,кадјевећпомислиодакреће,даполази,даиде,схватиоједанеможенаписатинисловаакамолистих.Оцелојпесминијемогаонимислити.БиојетонедостижниОлимп,неосвојиватврђаваИри.Врага,немаминспирацију,мислиоје. ‘Бем ти Парнас, Аркадију, Лезбос, све Музе и осталапесничкасрањаикоихизмисли!Кадбимебарконапаонаулици,можда пребио! Макар једна “шљива” преко ока. Можда да меорганиредаухапсе,закуцајуминаврата,службебезбедностимеуходе,прате,прислушкујуисл.Уосталом,штатамилицијарадиуопште,заримтонијепосао?Гдесу?Проклетници!

Саша Скалушевић Скала

ПОРНИЋ

Кадзбуњенилудогаугледа,Хитромусесапутауклања:Збуњенјесте,алидупенеда–Позадинууздрвоприслања.

Кадалудакзбуњеногопази,Првобитнажељамусејави,Ал’селудаксалудакоммазиИзбуњеногбрзозаборави.

Акоднассе(минуполавека)Порнићистинапрограмуврти:Подпаролом“бригазачовека”Лудзбуњеногнепрестанотрти!

76

Брана Вељковић

Жена сам, богами, сит, и своје и туђих и ничијих, и рас-пуштених, све су ми преко главе. То значи - од љубавних теманишта.Какваеротика! Мисаокојамијединобургијаједал’дапопијемнекопивовечерасузЛигушампионаилипарчашаодличногБургунца.Дал’овимојимамлазиодсинова,аосталоимјејоштакомало,миследазавршефакултете,дасепожене,скинусагрбине,илимислејошдамипијукрв?Проклетаитамисаоналирика! Родољубље,тоуточиштесвиххуља,бешешкакљиватема. Ономадсамсенештокриоодрацијепочеткомдеведесетих,кадбешеонолудило.Деведесетидевете,запршташеипонама,Амери, па сенисаммогао сакрити, а бешеи добро, сви весели,јагње,винонасвестране,шверц,штатидушимило,амипијанипуцамоувис.Неморашучовека,каодасеиграмо. Таконашпесникмукумучи,доксенегдепредзорууснунесети... Већнеколикогодинајепрошлоодтехуденоћи,пакленогпесничкогбдења.Нашпесникјесадпосланик,потпаролједнеоддемократских политичких партија у јуришу, Европејац (ма штато значило),председникскупштинского(д)бора за гастрономију,посланичкитуризам,националнубезбедност. Свакогданасастављаизвештајеорасходудржавнеимовине,трошењу средстава, утрошеногпорезногматеријала, одбраниодунутарњих непријатеља, и, верујте, инспирација му уопште немањка.

77

П. ЖАБЉЕ П. УРЕДБЕ

П.жабауглавамаграђанавећајеодглавеграђана;великојевећеодмалог-малојемањеодвеликог;малотребадасепонашакаомалопремавеликом-великотребадасепонашакаовеликопремамалом.

Тоштојеси,свакакониси,тоштотеима,свакакотенема.Тоштосиприсутан,свакаконисиприсутан.Тоштосиграђанин,свакаконисиграђанин.Тоштосамп.жаба,свакакојесамп.жаба.

Кад примети на лицима грађана промене, п. жаба лицаграђанаобликујепремасвомлицу.Тада јесигурнауисправностсвогпостојањаграђана.Тадајесигурнауисправностсопствениходлука..

Ако је нешто добро - то нешто (изван очију јавности) п.жабаначиње;акојенештоначето,тонешто(изваночијујавности)п.жаба јошвишеначиње,потом:приступаисправљањуначетог-предочимајавности.

П.жабазбогпотпунеп.преданостип.послунијеокруженап.пријатељимазатоштонемавременап.пријатељедастекне-нијеокруженап.непријатељимазатоштонемавременап.непријатељедастекне.

П. жаба дању заузима један положај тела, ноћу други.Следећегданазаузимаположајкојијеималапретходненоћи,ноћузаузимаположајодпретходногдана.Овакимпоступкомуказујенадинамикуп.развојап.жабе.

Заприпремањеп.одлукеп.жабисупотребнајела,врхунскавина,неколикообећања,неколикопоткупљивања,многоприслу-шкиванја,многоуцена,многообмана,многоруковањаиосмехаокренутих према севању блицева - и, као дезерт: увежбани п.жабљип.потписнап.документу.

П жаба је лагодна, лагана, успављујућа, таква каква је,такважелидаостане-таквостањекаквоје,таквожелидаостане;противницајевраћањанапретходно-противницајеприхватањановог.

78

Властимир Станисављевић Шаркаменац

НЕ ПРИЧАЈТЕ

Непричајтедастенамдочекприредилинидастенамораницесредили–

мипољесмоочистилиодцикорије–стиглисмоовамопреисторије.

Превассмо,ево,иолтареокадилиидрводобротекрајпутапосадили-

дошлисмоизЕпира,ЈоањинеиКасторије–стиглисмоовамопреисторије.

Мисмовампренеличинчувањаватре,одДушана,паданаснасантихристиснатре–

онамасусезаистапричалесторије–јерстиглисмоовамопреисторије.

ПРОНАЂИ УЛАЗ, ПА ИЗАЂИ

Излазимоливећсакоб-пресудомизшколскеклупе,војскеивагине,илнедајбожеиззатворасосудом

новом,даживотнасбацинамаргине?

Верујемдаизглединамсе,умаси,нетањеиданосимописанусудбинупредака,

њиховаболивредностинисунаммање–светобимоглостатиунеколкоредака.

Изатонекпоштујемокоренињивуунаступусмрт-глобализмановог,

идоксеујежђењудржимоатуогриву,изађимо,памтећ`исећајућисеулазаовог!

79

Петар Ђуза

ВЕЧЕРА ЗА ЛАУРЕАТА

Знаменито име, истакнути културни прегалац добио је,као признање за своји дугогодишњи прегалачки рад, једну однајугледнијих награда за стваралаштво. Удељено му је високопризнање.Оњеговомделу,насвечаностиуприличенојуњеговоиме,говорилисусавеликимуважавањем.Тапшалисугапораменуииспоштовалига,каоштоиприличи,уззујањесвихелектронскихмедијаикамера,свимдужнимславодобитнимпочастима. Слављесеодужилодоуситнесате.Билојетуракије,ви-скија,вина,шприцераиићаипића,ијагњетинеипрасетине.Свисубилиприапетиту,изузевлауреата.Каоувреместрогогпоста,ситоднаграде,ништауустанијеставио.Коначно,уморнилауреатодпочастиислављењауњеговоиме,саПовељомуџепу,дошаоје“тролом”кући. -А,штаимазавечерууууууу?–питаоје. -Буђавлебаааааа...буђавлееееееебббббббааааааа...-речеглавна јунакиња његовог награђеног дела. И изнесе вечеру наславодобитниковукућнутрпезу.

80

Радојка Милошевић

ПУЖ

Осим голаћа, сви остали пужеви добри су домаћини -скућили су се. Пуж кад хоће, може да пусти рогове, а човек тонеможебезсвојежене.Некикажуда“Стакленипуж”налистипопуларностистојинастакленимногама.Када“пужицапужаузмезамужа”,непостајеузрокњеговихрогова. Пужголаћсеувекналазиунебраномгрожђу.Даимакућицу,био би увек заштићен бар с леђа.Ако пужпуже, требало би дазмијазмијуга.Пужспадаумекушцекаоичовек“сроговима”. Незнасештајетачније,дадемократијауСрбијипузиили,какоречегосподинСимовић,дагалопиранапужевима.

ИГРА

Дабииграчбиодобартребадајевештиуигран.Лошиграчсамоигромслучајаможепостићиуспех.Играчможедасеиграсасвимисвачим,осимсаглавом. Кадјеигранамештена,играчусувезанеруке.Игразависиодсвиркеакоиграчнијеантислухиста. Играможедасенаместиитадпостајеподла. Кадјеуигривишеиграча,слединадигравање.Самодобраигранкатребадатрајебезпрестанка. Кадиграчдасвеодсебе,неостајебезичега.

ОЛОВКА

Оловкаиликакојејошзову-плајваз,писаљка,једнојеодсредставазаписменоизражавање. Што графитна напише, гумица обрише. Хемијска јекомпликованијаизауклањањењеногтрагапотребнајеадекватнахемикалија. Оловканијекривазагрешке,већми.Доконаимиимамосрцаможедасепише.Одњенеоштриненезависиоштринаписањавећоднашенаоштрености. Најгорајекомбинацијакадсуиоловкаивласниктупи. Оловкусвевишепотискујекомпјутерскимиш,алијошувекимаприменутамогдемишнеможедабудеодпомоћи.

81

Јасмина Ђуза

ЏЕНТЛМЕН НОВОГ ВЕКА

Кад год ме безнађе обухвати, и то не оно лично, већнаметнуто,одстраневодећихполитичара,медијскихвидовњака,иакосамаполитична,поприродиизузетнојакаособакојазнаштахоће,некакоминаметнуоноштонећу,иупаднем,ализакратковреме,насрећу,унекоништавилоизкојегбринемкакоћенашадецадасеизвуку,јер,јарекох,излазимвеомабрзо. Непогађамесветскакриза,анинаша,јерсамнавикланатокризностање.Моралабихдасенавикавамнанекризнавремена.Штедим,уздржавамсеодсвихсветскихблагодетиимаштам. Неплаћамникаквутаксузато,аиусамљеномаштам,даменеконечује.Нештоиурадимнајави,штоменекоштанидинар!Одлазимукњжаре,понесемнаочаризачитање,итаконоваиздањапрочитаму једнојкњизаридонекихитридесетстрана,удругојнаставимдошездесетеитакоуследећој,дакнезавршимчитавикњигу! Одемкући, сва срећнаи са боловимау леђимаиногама,аликњигусампрочитала.Скувамчај,седнемзастоипочињемдапишемопрочитанојкњизи.Гутљајчићчаја,пачитавареченица.Итаконекихсрећнихполасата.Довољносрећезачитавунедељу.Па,толикобесплатнихконцератана„Коларцу“!Просто,поноснасамнасебезбогтесвојескромности! Раније,кадасамбиламаломлађаивишезахтевнија,даваласамсаветесвојимпријатељицама: -Драгемоје, чимосетитемањаксамопоуздањакаожена,отпутујтеуТунис!Ех,тамосеосећатекаонајпожељнијаженанасвету!СвакиТунижанинкојипрођекрајвас,погледавас,онако,мушки,каковасјерођенимужгледаопредвадесетгодина,павамуделикомплимент,амождаухватизаруку-то језнакдабивасодвеоуњеговупостељу,мислим,кућу. Доксевитопите,онвасвећвученегде,ваљдамислидастепристали.Ондавиукапиратедастеудатиимајкаодраследеце,папочињецимање,онвасвучексеби,ависеодупиретенапрстићео поплочане калдрмом улице и већ неко наилази од познатихпутника,мождачакиводич,испасававас,навашусрећу.ИпоследугогодинапричатекакостетоликобилилепикадастебилимладидасувасједваспасилиодједногТунижанинакојијехтеодавасукраде. А мужу, с времена на време, споменете како бисте сада

82

имали служавке и живели у злату да сте пристали да одете снајбогатијимшеиком.Али, ви волитемужаи децу, нашта он идаљеостајенезаинтересован,јеррадинаписањутрећекњиге!Непреостајевамдруговећдамаштате. Што би казали данашњи клинци, “скоцкам“ се, набацимосмехМонаЛизеикрећемуКнезМихаилову.Тамиулицаубијасивило,безнађе,идајемиутусакдаиманадезанас.Толикона-смејаног,лепогсвета.Толикољудисакесамапунихруку,странаца.Купује се, долазе нам туристи, ма, изборићемо се. Напред! По-дигнем и ја главу мало више него уобичајено, исправим леђа ишетамкаодасамнамоднојписти!Данаснеглумиминтелектуалку,незалазимукњижаре,данасћубитилепасвимакојесретнем,јермужпишекњигу! Могу вам рећи да имам доста „удварача”. Мислим, му-шкарацакојимеонако , значајнопогледају.Читам: -Заштотаколепадамашетасама?,илинештослично,алимипојачаваженскиего,па,мождајошмалчицеподигнемглаву,засвакислучај! Гледамеи,онадругаврстамушкарацакојимајебиоспортдамењајужене.Наравно,докихјеслужиламладостинадареност.Управомемимоилазедвојица,модерно, значисмешно,обучени,јер им се на проређеној коси и лицу без животних сокова видиневидљивамапаунесрећенихизадовољенихжена,алиониметакодрскогледајукаодамескенирају.Погледнемогудаиздржим,јербимесвузапрљао!Настављамшетњуибашразмишљамоњима.Далиониодлазеупензију? Мислим на мушкарце, курваре, љубавнике. Знају ли оникада је доста? Шарм може бити неисцрпан, жеља вечита, алиизглед, драги моји, па и он се мења и у вас, не само у жена!Смешни су, онако упарађени, симулирајући младост и вештинузавођења,обавезно судвојица,имерачеженекаоЦиганикоње!Као,савновацимоћјеуњих,самомидапристанемо.Нашта?Дападнемнаизрабљенеодсилнеупотребереченице,аонзамишљадајерекаонештотакоумнодамунећуодолети!Нањеговтамнисакоодбокскожеипарфем„долчеигабана“?Нателутакотрошномодџимовањапотеретанама! Управокупујем,одпродавцанаулици,“Максиме”одЛаро-шфукоа,јермисенајвишадопадаона: -Упрвојљубавиженаволиљубавника,удругимаљубав- само што се ми правимо да су нам све љубави као прве, паволимоиљубавника.Мада, хватаме, понекад, неодољиважељаданашуљубав,кадабихмогла,ставимурам,падајесвивидеидајојседиве.Толикооистинитостиовихмаксима.Елем,доксамплаћала књижицу уличном продавцу, приближиоми се један одонихуглађенихвремешнихгосподина.Наместиласамосмех,аион је,ибашсамбиларадозналакакоћепочетиогавнистарацсудварањем: -Добардан,прелепадамо! -Добардан. -Какојелеповреме!Мислимдасепознајемо,зарне?

83

И, није ми допустио ни учтиво да одговорим, већ ме јеухватио замишицу и лагано повукао према празном тротоару изапитао: -Имателипетстотинадинара,пошаосамбезновчаника? Погледкојисаммунесвесноупутила,нагнаогаједасмањицифру,дабихукључилацрнеласерскезракемојаобаокаиконачноје отишао. Не посрамљено, већ најусправније, колико му кичмадозвољава.

Поп Душан Ђурђев

СЕНА ДОЛАЗИ У ЈАГОДИНУ

ДоФранцускеотишлаБожанапоПаризудаципелешета,прођуданираспусногалетакадодонудвратисеЖанета.

Причалајеолепотиноћидокјеруменпроливалатеном,оМонмартру,ЛувруиБобуруијошувекдапатизаСеном.

Свејетешимовакопонашки,говоримјојродилајешљива,аувечеводимједавиди

какоМесецпоМоравиплива.

ЗаборавиЖанетанаПариз,ведреноћииовдесусјајне,иБалканјеподједнакомио

кадпроникнешуњеговетајне.

ИопетјеводимнаМоравудагледамоМесечевумену,

пајезовнемизаједногпластајерјеЖанетнавикланаСЕНУ.

84

Љубомир Ћорилић

АФОРИЗМИ: СМЕХОТРЕСНИ УПИЈАЧИ И ДРИБЛИНЗИ

Српскиафоризамиафористичаризаузимајувисокоместоуевропскомхуморуисатири.Нијелитоједанодразлогазбогкојегбиафоризамтребалодаимабољистатусусрпскојкњижевности? Афоризамимаскоросвеодликепесме: јаснодефинисануформу,тематско-мотивскуоснову,лирскеслике,звукимелодију,унутарњу драматичност и динамику, језичко-стилску фигура-тивност,изразитонаглашенуидеју. Каоиупоезији,главна„муниција“афоризмаиафористичарајеречињенизначењскиобртиуреченици,односно,„откаченост“значења по којима се афоризам разликује од других песничкихформи.„Муниција“афоризмаиафористичарајесте„убојита“,алинијеубиствена.Напротив!Онајеживотодајна. Послемањег,иливећег,изненађења,понекадишокакојидоживи, захваљујући животодајној снази коју афоризам има,читалац(слушалац!)себрзоосвешћује.Обичносеблагонасмешиилипраснеусмех.Понекад,смехпређеугрохотносмејањекоједобија јетку боју ироније и сарказма. То значи да је погођенациљанамета,разобличеннегативнисмисаопредметаприказивањаидобаченапорукакојаотрежњује. Афористичари минуциозно скенирају свет у којем живе.Не само дефектне људске нарави и глупости, него и аморална(„подземна“) збивања у друштву. Они су једини „позорници“са чијим се надзором слажу сви људи, па чак и они који су уафоризмимаприказани.Мождазатоштоафористичаринетражеодсецањеглаве,негосамоопажају,духовитокритикују,оштроумноуказујунадевијантненарави,навике,појаве,догађаје,личностии,ненаметљиво,уз смешак, тражепоправкукарактерапојединцаидруштва. Афоризамкарактерише једноставност, јасноћаисажетостисказа какву нема ниједна друга књижевно-уметничка врста.Посленемерљивовредногискуствасрпскогафоризма,нијевишедовољнорећидајеафоризам„мудра изрека, сентенца, ефектно изговорена или написана мисао, убојита реченица која погађа средиште проблема“, или,„дриблинг духа на малом простору“. Требалобидодатијошмногочега,паитодајеафоризамдијагнозанарави личности и друштва, најкуражнији показивач свега што одудара од неписаних и писаних моралних и осталих норми, добро изредиговани роман“. Узпомоћафоризмамногосе

85

ефикасније лече друштвене бољке: мито, корупција, лоповлук,пљачка,манеполитичкогсистема,државеињенихоргана. Послеафоризма,народлакшепрепознајеносиоценегатив-нихпојаваипотпунијесхвататежинудруштвеногпреступакојичине. У његовом смехотресном, иронијском или саркастичномконтекстуразоткривасеприрода„подземнихрадњи“иштетакојуњихови актери праве. После вишезначне афористичке поруке,народујесвејасније.Добијавећукураждасеборизаморалниједруштво. Афоризамможедаоткриваиведруимрачнустрануживота,даблагоукориилисасечепојавуукорену,дасемалоподсмехнеилинаруга,аможеиданепоткупљивоосудистањедухапојединцаицелогдруштва.Укатегоријуовихпоследњихспадајуполитички и друштвени афоризам, који жигошу политику и политичаре,носиоцеполитичкихидржавнихфункција,корумпиранепојединцеидржавнеоргане,профитереисведругекојикваресликуморалногдруштва. Акосуафористичари? Афористичарису„људи бистра духа и насмијане ријечи“.Небитребалодаихдоживљавамокаоциникекојисамо„ударајупацке“ и „шибају по ушима“, већ као доброћудне и племенитеауторесадаромданампоправљајурасположење,указујуоколонанегативнепојаве. Највише њихових афоризама је блиско духовитој игриречима,малооткаченојшалиољубави,сексу,човековојнезлобивојћуди,наивности, карактернојособини.Таквисудопадљиви,пресвега,духовитиивишесмислени.Вишесмисленостимдајепосебнузначењскуиуметничкувредност,узносиихусференајсмисленијихлирскихстихова. Јединоштонисуетеричникаостихови, јерсунарочитиприказактуелнестварностивременаукојемживимо. Афористичари (читај: хумористи и сатиричари!) су „нај-бољиљуди“.Каофризериибрице.Иони„шишају“и„брију“.Недају човеку да зараста у своје мајмунско порекло.Шкропе светнајсветијом водицом части, користећи „сатару“ којом сасецајукоровнебиљкедруштва,непоткупљивоударајућипосвимманамачовека. Српски афористичари су најзаслужнији у Европишто суафоризми постали упијачи и смехотресни дриблинзи човековенаравиидруштвенезбиље.

86

Михаило Максимовић

Заљубљениживеодљубави.Заштонебимоглаисиротињаодвоздухаживети. Акосуцрвенеуснезнакздравља,тонашегоспе—најздравијејесу. Старехаљинеиновидомовисвагдасекрпу. Христоснамјесвимацарствонебесноутестаментусвојемуоставио.Паксеопетнекиљудиотестаментуњеговоминате. Којисвојуженузауздава,тајсебивратломи. Који умерено живи, не треба му куповати умереност уапотеки. ЦарАвгустсученимљудмаприједнојтрапезиједаше.Асадученикодвеликегосподенадоксатуједу. Цензрисубабицесвакогписменогсочињенија.Али,многопутидетесакатокрозњихостане. Издесетрифицрнечоје—целикалуђеризиђе

Јован Стерија Поповић

Књигајецветштоквенцународногизображенијапринад-лежи.Одкоприванемавенца. Косезаљубиулепотудевојкеижелијеузети,некапогледанаметар,такваћеидевојкабитизапетнаестгодина. УПопечитељствујасамсамоство:Попечитељ-ство.Једноммртвацукојијеружноизгледао,метнулиуБеоградулорфу. Човекзаборавизлоштомукоучини,паштонебизаборавиоидобро? КадсечулодаћецаруВршацдоћи,публициратаједобошемовавест,каоуЛаковубал! Чело мога кревета стоје књиге на рафу. Кад би се каквоземљотресење догодило, могле би ме књиге убити и тако би семоглоказатидасамодкњигаумро. Човекобичнокаддобре зубеима,немалеба, акадлебацдобијеонданемазуба. Заштојеисрећаинесрећаженскогрода?

87

И у царству идеја налази се мртворођених и — живозакопаних. Печатњајеслободна,самосесписатељиапсе. Извеликељубавинеможесеродитималамржња. Срећна је држава гдемногиумниипоштенипатриоте самирномсавешћумогуказати:нећусемешатиуполитику! Бити или не бити, то је на послетку свеједно— само напослетку. Сигурнијеслепацидесам,негокадгаслепводи. Косвакомеверује,заслужуједабудепреварен. Природно се право у школи учи, а природна неправда уживоту.

Јован Јовановић Змај

Бранисалав Нушић

Правдајељудима,често,тежаоднеправде. Првипољубацдођемукаонекамаламатура,послекојесепрелази у више разреде, где се учи вишаматематикаљубави сасвимпознатиминепознатимколичинама. Бракјеуговорпокојемчовекједномуживотукаже“Да”ипреузимаобавезудатопонављацелогживота. Бракјеписмокојејеинтересантносамодокјезатворено. Знањеимагранице,докнезнањенема. Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, утеловљен.Отаџбинајемисао,отаџбинајевера,амисаоиверанеумиру.

Станислав Винавер

Нашауметностнијеуметност.Онајенашауметност. Поезијајепосталазбиравантураречи.Речивршеподвигезакојењиховигосподаринемајумогућности. Иотимљудимаразмишљајуфилозофи.Ето,данашњиданима за мене само зато вредностшто тек послењега може доћисутра! Духовитост:малесеистинеиздајузавелике.

88

Акожелитедабудетебољиоддругихљуди,несметерадитионоштоонирадеинеможетеживетионакокакоониживе. Младиморајудаживеноћу,бежеизданакојисуокупиралињиховиочевиидедови. Не говорите оно што мислите ако живите од тога штаговорите. Стида се треба ослобађати на време, док јошможемо дарадимосвеоночегасестидимо. Народитељскесастанкедолазеочевидобрихђака,амајкелоших. Аконеживитеодоногаштоговорите,нематеразлогаданеговоритеоноштомислите. Мушкарцисукривизасве,ониправепроблеме,аженеихсаморађају. Другарице,немојтеплакати,нематеразлога.Некажена јепревасплакаларадињега. Поштенијејебитикукавицанасвојуштету,негохрабарнаштетудругих. Ко први девојци, његова девојка. Ко последњи девојци,његоважена. Нетрчитезаженамадасенесударитесонимакојиодњихбеже.

Душко Радовић

Владислав Булатовић Виб

Ушумивила,увилимерцедес,умерцедесучовек,учовекусрце,аусрцуљубавзарадничкукласу. Свет се дели на људе који мисле и на људе који имајумишљење. Обала нашег мора сва је у тробојкама: плаво море, белевиле,црвенидругови. Продајемвилуспогледомнарадничкукласу. Назадустарепобеде. Кадмевећприслушкујете,рецитекаквомијесрце. Ратјезавршен,нијесрамотанапуститиположај. Такси те одвезе, па откуца, цинкарош те откуца, па теодвезу. Ако под хитно не оснујемо школу за народне хероје, иследећиратдочекаћемонеписмени.

89

НезнамдалићенасЕвропапримити,алиАфриканасјевећставиланалистучекања. Ми смомала и сиромашна земља: нама су и краљеви напривременомрадууиностранству. Доксуосталипратилимоднетрендове,мисмодеценијаманосилиједнотеисто–штафету. Нашапринцезабилајекорпулентна:уместоназрнуграшка,моралаједаспаванаБрионима. Србижеледаживеуједнојдржави.Шведској,рецимо. УпочеткубешеТито,анакрају–Титаник. Нашаземљасвевишеличиназаједницу.Првобитну. Европо, не можеш ти толико да се ујединиш колико миможемодасеразјединимо. Чувајсеземљеукојојснајперистинајбољевиде! Некисузаупотребусиле–миломилисилом. Управусте,мадабилогичнијебилодастеузатвору. Пролетерисвихземаља–извините.ВашМаркс. Свинасузимајузапример.Никонаснеузимаозбиљно. Недајунамолимпијскеигре.Знајудаимихвишенебисмовратили. Многојезабрљао:негинемузатворили–некаамбасада. Првимајсеславидвадана:првогданаславеоникојиимају,адругогоникојинемајупосао.

Милован Илић Минимакс

Сергије Лајковић

Напочеткубешелаж.Касније јепреименованауврховнуистину. Свејеизмишљено,истинапоготово! Истинаје,коначно,промовисана.Нисмојепрепознали! Гласноговорници истине признају да су дипломирали нанаучноутемељенимлажима. Истинапосустаје,маданасзамајавајудаћедапреживи. Акоистинаипреживикомећејошбитипотребна? Ако је све ово истина, драго ми је што је досад нисамспознао. Одричемсеистине,вратитемимојезаблуде!

90

Србијајепарламентарнадемократија.Какавјепарламент,таквајеидемократија. Пензијесутолике,дапензионериситноброје. Нећенампомоћистезањекаиша.Требалобидастиснемопетљу. Народ се окупља испред скупштине из два разлога: дадочекаспортистеидаиспратиполитичаре! Откако је за њим расписана потерница, делује некакоодсутно. Кадавидимштасеуовојземљиради,зажалимштонемавишенезапослених. Акостеинтелектуалац,каоштотврдите,онданађитеначиндаизађетеиззатвора. Куће су им спаљене, да би избегли могли да се врате наогњиште. Какодасрпскимписцимаотварамоспомен-кућекадаихзаживотанисуимали? Недамооноштонемамо.Затонемамооноштоможемодаимамо. Кадкомунистиодузимајуимовину,онакаснијенемакомедабудевраћена. Кадимсевећувлачимо,желедабудемоштомањи.

Александар Чотрић

Милорад Грбовић

Становник сам земље у транзицији. Других телеснихнедостатаканемам. Упозорење: Ова земља није погодна за становнике свихузраста! Показалоседајевакцинапротивгрипаодличанлекпротивћелавости.Јошникомнијефалиладлакасглаве. Шатровачкими једошаоглаве.Изјавиосамзавођуда јевеликиђа-во! Питагоринатеореманасрпскиначин:КвадратуБеоградујескупљиодзбираквадратауНишуиНовомСаду!

Палиндроми: ИВОСАНАДЕРПРЕ,ДАНАСОВИ. ОВОРУСАКАРАБАРАКАСУРОВО.

91

Александар Баљак

Дакњиганијеспаљена,цеотиражбиплануо. Нашанајбољасатиранасталајеуружнимвременима,азасавременудолазебољидани. МисмобилиподТурцимајошуоновремекадамногизаТуркенисунизнали. Тојеотвореназемља.Рака,такорећи. Џелатјебиоузжртвукадјојјебилонајтеже. Појелисмозлатнурибицу.Тојебиланашапрважеља. Копијенисукриве.Оригиналјепрвипочео. Истинаједасамвасјаводио,алисмозалутализаједно. АЦрвенкаписвакачаст.Првајеотишлаушуму. Иовајвекпроведосмоуропству.Ретконамсе тодогађа.Једномустогодина. СрбииХрватисуморалидасеразиђујердвадобранеидузаједно. За ту идеју сви ћемоизгинути!Биће то још једнапобедадуханадматеријом. КаиниАвељсуживеликаобраћа.НарочитоКаин. Демностранти су леђима брутално насртали на пендрекеизненађенихмилиционара. Мењалисумуличниописдокнисудобилисумњиволице.

Павле Цветковић

Штафетнапалица јеукинута,алисуваспитнеидаљенаснази. Штанамвредисолиднасрединаакосекрајевиврпоље?! Вратио је партијску кнјижицу јер му нису уписаликамату! Затражимоодговорностпредоласка,дасекаснијенебисмојурили. Осимволоваимаидругихрогоња. Добројештожелезницанекасниколикојеипоскупела,усупротномвозовинебинидолазили! Стицајемоколности,нашемрадникујеомогућенодасеиовегодинебрчкаумору-проблема. Бојимседакомунизамнезакуцанавратабашкадпортириштрајкују,падаостанемотугдејесмо.

92

Никонаснеможетоликодабомбардујеколикомиможемодасеизвињавамо. Милион.Некадајетобиламаркашампањца,аданасјебројнезапосленихуСрбији. Имамо разлога за задовољство. Стандард нам је већи уодносунаистипериодидућегодине. Школујемглас,алијошнезнамзакојустранку. ЈедногданасвиСрбићеживетиуистојдржави,алисенезнаукојој. -Какосесналазишкаоминистар?-Па,какосеузме. Срби најмање користе кондом у Европи. Ми смо увекнајвишеволелисамодајебуцкамо. Господо,хвалаштостенасдовдедовели.Нијетребало. Политичари различито примењују штрајк глађу. Једништрајкујупре,адругипослејела.

Дејан Патаковић

Витомир Теофиловић

ЕвропазнаданећебрегМухамеду,аопетнамнеприлази! На Западу се лагодно живи. Али на муци се познајујунаци! Добројештосмонароднајстарији...Младост-лудост! Пара на пару, слава на славу. Понекад и два добра идузаједно. Некадјебило:свизаједнога,једанзасве.Изборнавољајебилачистакаосуза. Актуелниафоризамје-ударнавест. Нашисатиричарисесатируодпосла.Молимополитичаредаимнепомажувише! Истогписцанаграђујемосвакегодине.Дасенезаборавикојенајбољи! ШтанасбригазаЗапад?!Тамојеисунцереклолакуноћ! Никако да схватимо да је небеском народу земља каомаћеха! Такомирнихрадниканигденема!Бунесесамокадостанубезпосла! Наша прошлост је толико славна да је грех ићи убудућност!

93

Ненад Ћорилић

Љубомир Ћорилић

Вођајенепоткупљив.Свепаресукодњега. Синоћјеједанполитичардаоохрабрујућуизјаву.Рекаоједаодовогнеможегоредабуде. Инајновијипоразсмојуначкиподнели.Нијеововремезајуначење. Мирнемаалтернативу.Зањегасмоспремниидаратујемо. Много је разлога за бригу. То је оно што нас највишебрине. Поштовани амандмани, немојте се гурати, у канти имаместазасве! Премијер је дао немерљив допринос раду владе. Није семешао. Последицекризесунесагледиве.Тонајбољезнајуоникојигледајусаврха. Кадгоднашбродуђеунемирневоде,мибрзореагујемо.Усидримосе. Неплашимосекризе.Нисмотоликопаметни. Подигнитеглаве!Дошлојевремедасенамичеомча.

Бежитемуве.Стижумуваџије! Момдругубезгаћапорастаоуглед.Постаогосподин. Политичкелажисунавеликојцени.Штовећалаж–већафункција. Психијатри кажу да јесте забрањено уношење оружја уСкупштину,алинијеблесиметра. Хрватска је приступила Европској унији. Не жели дабанкротиракаоХрватскавећкаоГрчка. Откривенајеновасмртоноснаболестпензионера.Пензије. Кадсамбиомали,желеосамдабудемпосланик.Садвидимданисамзнаоштажелим. Политичариманегледајтеузубе.Позлаћенису. КадуђемоуЕвропскуунију,европскезаконеокачићемоозид,анаше–мачкуореп. Једнаестрадназвездадобиланадарплишаногмеду.Нијебилабашобрадована.Вишеволипатку.

94

Сабахудин Хаџиалић

Рајко Глибо

Писатипоезијуможесвако.Написатипјесму-ријеткоко! Којајеразликаизмеђудиктаторскеидемократскевласти?Овидругикористекондом! Властнемијењачовјека.Папакостајепапак! Истинајенасамомпочеткусумњомбила. Учемујеразликаизмеђуједностраначјаивишестраначја?Оводругојекаогрупнисекс! Теорије завјере се не могу доказати. Али што дјелују,дјелују! Понекадсеосјећамкаоспоменик.Нон-стопсерупомени! Некадајебилодовољнодвасвједокаитисипартизан.Данасдвасвједокаитисиновинар,књижевник,експерт,научнирадник,човјек! Крахомсоцијализмасмањенајеполитичказагађеност.Јошдасеријешимокапитализма! СлободауБоснииХерцеговинијепроклетаријеч.Увијекјенарачундругогидругачијег! Истинитабајка:Битћебоље!

СкамениосекадајепрепознаоЈудуувластитомдјетету. Својуборбупојачаојетеккадајесхватиодајесампротивсвих. ДвадесетгодинапрогониихсуманутиФушфилолог.Онјеправамјерањиховоггрупноготпоразлу. Мислиоједајашинапајдикаоуседлусведокпајдонијечврстооседлаоњега. Патолошкелажовеспасавасуманутонадањепаподтепихгурајутанћукастоуфање. Бриљиралајеивеселабиласведокјојоднапуханостинисупопуцалакрила. Знамјадоброткосамја,аливи,очитоје,незнатеткостеви. ПеглалајерубљеужељидаиспегласвојекривеДрине. Поповршинипрчкају,јерзапонирањеудубиненезнају. Док их је међуножје сврбило све је ама ха било. Сада јесвакареализиранаприликачистамеханика

95

Живојин Денчић

Радомир Мићуновић

Паметуглаву,евреуиндекс! МениполитичказбивањауСрбијинесметају.Нисамгадљивчовек. Ради очувања достојанства парламента посланици пљујуједнинадругесауважавањем. Пропадамоидаље,алићемотобремеизнетидокраја. Научнасазнањасудавнонапуштенинародниобичаји. Данаснирибаманирибариманетребавероватинареч. Забесмртникејесмаксветапролазнапојава. Наши државници не уживају популарност. Али зато баруживају! Коднаснисусамојединицезаспецијалнеоперацијенегоисвидругибројеви. Сизифасмонекакосавладали,алинасјекаменизненадио. Политичарсенедапрепознатинапрвибилборд. Чак и кад је политичка ситуација безизлазна, они нађуђорсокак. Празне ђачке клупе, празна села, празне главе –има тогапунокоднас. Ћоравапосласудоказдаимамослабовидећеполитичаре. Тешко је набројати сва њихова дела, мада је оптужницаобимна.

Маршалов напад је био историјско отварање за Југо-словене. Бајка црно-белих поља: и слабашан пешак се, тако,претвориумоћнудаму! ЛакојебилоМатановићуиМатуловићудасебавешахомкадимјетопрезименомдато! Изгубиосампартијуисадасам-ванпартијац! Џентлмениобјављујушех, абарабекидишунадамубезобјаве! Мазохистиуживајуусамомату! БашмујелегаонаЛегаловмат. И„ничија“морабитинечија!

Милен Миливојевић

Љубиша Рајковић Кожељац

96

Имаосамсаобраћајнусрећу:остаосамжив! Кадсансабраоштасведугујем,начистосамсеодузео. Кадсамширомотвориоочи,смркломисе. Код мене је стање уравнотежено: имам низак животнистандард,аливисоккрвнипритисак. Малоштаједемо,алимноготогагутамо. Мождасамскренуо,алитојезатоштодржимвашправац. Небринемјаскимонаспава,носкимјебудна. Нијечудоштосамостаобезичега:даосамсвеодсебе! Толикосупуцалиумене,дасамјасадапотпунопромашенчовек. Биојеуправникзатвора,алијепроневерионекепаре,пасугаодатленајурили. Говорисрпски,датецеосветбомбардује! Највишесеприпазиодситих,онинајпреогладне! Да је среће, министар војни би нам био Рогановић, а неШутановац.

Злочинацјепобегао,ажртвајеосталаглавомбезобзира. Дангубнојеобављатиреконструкцијуубиства!Извршићемоново! Ђацисенаразличитеначинеборезадобреоценеушколи:учењем,новцем,оружјем... Убимепрејакареч.Етодокледосежеговормржње! Проблемсмртнеказнејеполовичнорешен.Укинутајесамоказна,асмртјеидаљебесмртна. Минепријатељунеокрећемолеђа.Заврћемомушију. Неустајемисеизмртвих.Пријамикадомениговоресвенајбоље. Кадгодсмоџабагинули,скупонасјетокоштало. Палисузаслободу.Зањусубилииустали! Лакшејеутврдитиколиконамфалиглава,негоколиконамфалиуглави.

97

САДРЖАЈ

Бранимир В. БранковићСатира..............................................................................................�

Јован Јовановић ЗмајЈутутунскајухахаха........................................................................9Ђура Јакшић

Отацисин.....................................................................................10Душан Иванић

ШаљивикалендариЈованаСтеријеПоповића.......................... 11Милорад Митровић..............................................................................

Свињареформатор.......................................................................17Бранислав Нушић

Двараба.........................................................................................18Васо Милинчевић

НепознатисатиричнитекстовиСветозараНарковића..............19Светозар Марковић

Великичовек.................................................................................24Политичкипреглед.......................................................................2�

Јован ДучићСинутисућљетњекултуре...........................................................28

Миодраг СибиновићУметничкеособинеДомановићевеДанге..................................29

Љубомир СимовићБаладаоСтојковићима................................................................39

Петар ПајићСрбија...........................................................................................41

Брана ЦрнчевићИзмирење......................................................................................42Даљине..........................................................................................42

Милован ВитезовићНационалнапсовка......................................................................43

Предраг ЈашовићСатиричниизразкаоизворкњижњвнекритикекодРадојаДомановића...................................................................................44

Радомир МићуновићСвесемења...................................................................................�0Среброљубац.................................................................................�0Деградиран....................................................................................�0

Растко ЗакићДоклећемобиратинајбоље.........................................................�1Мисмобилинародкаоцвеће.....................................................�1

Петар ВолкНушићмеђунама.........................................................................�2

Зоран ВучићДваока...........................................................................................��

98

Сабахудин ХаџиалићЧичаГлиша,СлишаиМиша.......................................................56

Сатира............................................................................................56Миљенко Жуборски

Песмаометкуивили..................................................................57Коза................................................................................................�7

Миладин БерићЕндемуша......................................................................................�8

Рајко ГлибоХерменеутикабубња....................................................................�9

Балша РајчевићФилозофизкомшилука................................................................60Лудак..............................................................................................60

Милко ГрбовићМонтенегрокозма..........................................................................61

Живојин ДенчићШиљакнакожи.............................................................................62Билтен............................................................................................63

Саша СтанимировићСвезадолар..................................................................................64

Рајко МицинСвињереформатори.....................................................................6�

Милен МиливојевићПоданици.......................................................................................66

Власта МладеновићСпутавање.....................................................................................67Усуд................................................................................................67

Љубиша Рајковић КожељацРадојеДомановићподругипутмеђуСрбима...........................68

Бора ЂорђевићПорнић...........................................................................................7�

Саша Скалушевић СкалаУклетипесник...............................................................................7�

Брана ВељковићП.жабљеп.уредбе.......................................................................77

Властимир Станисављевић ШаркаменацНепричајте...................................................................................78Пронађиулаз,паизађи................................................................78

Петар ЂузаВечеразалауреата.......................................................................79

Радојка МилошевићПуж,Игра,Оловка.......................................................................80

Поп Душан ЂурђевСенадолазиуЈагодину................................................................81

Јасмина ЂузаЏентлменновогвека...................................................................81

Љубомир Ћорилић.............................................................................84Афоризми:Смехотресниупијачиидриблинзи.........................84

99

МихаилоМаксимовићАфоризми......................................................................................86ЈованСтеријаПоповићАфоризми......................................................................................86ЈованЈовановићЗмајАфоризми......................................................................................87БранисалавНушићАфоризми......................................................................................87СтаниславВинаверАфоризми......................................................................................87ДушкоРадовићАфоризми......................................................................................88ВладиславБулатовићВибАфоризми......................................................................................88МилованИлићМинимаксАфоризми......................................................................................89СергијеЛајковићАфоризми......................................................................................89АлександарЧотрићАфоризми......................................................................................90МилорадГрбовићАфоризми......................................................................................90АлександарБаљакАфоризми......................................................................................91ПавлеЦветковићАфоризми......................................................................................91ДејанПатаковићАфоризми......................................................................................92ВитомирТеофиловићАфоризми......................................................................................92НенадЋорилићАфоризми......................................................................................93ЉубомирЋорилићАфоризми......................................................................................93СабахудинХаџиалићАфоризми......................................................................................94РајкоГлибоАфоризми......................................................................................94ЖивојинДенчићАфоризми......................................................................................9�РадомирМићуновићАфоризми......................................................................................9�МиленМиливојевићАфоризми......................................................................................96ЉубишаРајковићКожељацАфоризми......................................................................................96

“Буктиња” се појавила као лист средњо-школскихлитерарнихдружина1954.год.(четириброја), а 1955. год. као часопис за уметност икултуру(једанброј). Обновљена је 1985. год. као часопис закњижевност,уметностикултуруиизлазила јеуиздању“КњижевнеомладинеопштинеНеготин”. Од2008. год. “Буктиња”излази у издању“Крајинског књижевног клуба” из Неготина каочасописзакњижевност,уметностикултуру.

_____________________________________

CIP–КаталогизацијаупубликацијиНароднабиблиотекаСрбије,Београд

008

БУКТИЊА:часописзакњижевност,уметностикултуру/главнииодговорниуредникГоранВучковић.–Год.1,бр.1(1954)-год.2,бр.1(1955);1985,мај-.-Неготин:Крајинскикњижевниклуб1954-1955;1985-(Неготин:ГрафикаПрвенац).-24cm

Прекидуизлажењуод1956-1984.године.-Имасуплементилиприлог:Пламичак=ISSN1820-9041ISSN1450-8141=БуктињаCOBISS.SR-ID65253890