kosovo and metohija during world war ii - seven decades later

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

– СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА КАСНИЈЕ

UDK

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТУНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ


– СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА КАСНИЈЕ

Косовска Митровица2016.

РецензентиПроф. др Јелена Гускова, Центар за проучавање савремене балканске кризе

Института за славистику РАН, Москва, Русија, инострани члан САНУАкадемик проф. др Зоран Лакић, професор емеритус, ЦАНУ, Подгорица, Црна Гора

Доц. др Драга Мастиловић, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Република Српска – БиХ

Лектура и коректураТатјана Чомић (српски језик)

Анита Јанковић (енглески језик)

Техничка припрема и штампа„Мак-ди“ д. o. o. Краљево

Тираж150 примерака

ISBN 978-86-6349-072-7

Зборник је резултат рада на научноистраживачком пројекту ИИИ 47023, „Косово и Мето-хија између националног идентитета и евроинтеграција“, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.


– СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА КАСНИЈЕTематски зборник

међународног значаја

ИздавачФилозофски факултет Универзитета

у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

За издавачaПроф. др Мирјана Лончар-Вујновић,

Декан

Главни и одговорни уредник издавачке делатности

Проф. др Мирјана Лончар-Вујновић

Уредили и приредилиПроф. др Владан ВиријевићДоц. др Далибор Елезовић

KOSOVO AND METOHIJA DURING WORLD WAR II

- SEVEN DECADES LATERThematic Collection of Papers of International Significance

Published byUniversity of Priština, Faculty of Philosophy,

Kosovska Mitrovica

For publisherProfessor Mirjana Lončar-Vujnović,

Dean

Editor-in-chiefProfessor Mirjana Lončar-Vujnović

EditorsAssociate professor Vladan VirijevicAssistant professor Dalibor Elezovic

V

САДРЖАЈ

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IХ

Стефан И. АнчевФормирането на балканската идентичност в западната литература и пропаганда през ХIХ–ХХ век . . . . . . . . . .1

Божица Ж. СлавковићКосово и Метохија у годинама приближавања Другом светском рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

Александар Д. СтаматовићМетохија у плановима црногорских сепаратиста у васпостави црногорске државе 1941. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

Будимир Р. АлексићСрпски књижевници са Косова и Метохије прогнани 1941. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

Владан Р. Виријевић, Златибор Т. МарковићПрогон и страдања Срба у ђаковичком срезу 1941. године . . . . . .89

Славиша И. БишевацСтрадања становништва Старог Колашина у Другом светском рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109

Ненад М. АнтонијевићРатни злочини на Косову и Метохији 1943. и 1944. године . . . . . .135

Јован Ј. АлексићОснивање, организациона структура и елементарне карактеристике Југословенске војске у Отаџбини на простору Косова и Метохије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ – СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА КАСНИЈЕ

VI

Мирослав Р. ПурићКвислиншке и колаборационистичке снаге у немачкој окупационој зони на Косову и Метохији до капитулације Италије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179

Игор Ђ. ВукадиновићОслобођење Косова и Метохије 1944. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .205

Душан М. БојковићСузбијање оружане побуне балиста на Косову и Метохији током зиме 1944/1945. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .225

Јуриј М. ХадалинДуга Титова рука или како је Светозар Вукмановић Темпо утицао на албанске војнополитичке прилике(Југословенско-албанска партија шаха око Косова и Метохије у Другом светском рату) . . . . . . . . . . . . . . . .247

Иван М. Бецић, Слађана С. ЗдравковићПоложај Косова и Метохије у преговорима о стварању балканске федерације током и након Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .267

Маријана Н. СтамоваКосово и Метохия и югославско-албанските отношения (1945–1948) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .285

Весна М. МарковићЕманципација и положај жене на Косову и Метохији 1945–1953 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .303

Александар Н. СквозниковПровозглашение независимости Косово и Метохии: международно-правовая оценка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .315

VII

CONTENTS

Preface . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ХI

Stefan I. AnčevFormation of balkan identity in the western literature and propaganda during the xix-xx centuries . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

Božica Ž. SlavkovićKosovo and Metohija in the years approaching the second world war . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

Aleksandar D. StamatovićMetohija in plans montenegrin separatists to establishing the state of Montenegro 1941 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

Budimir R. Aleksićserbian writers from Kosovo and Metohija exiled in 1941. . . . . . . . .69

Vladan R. VirijevićPersecution and sufferings of serbs in the District of Djakovica in 1941 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89

Slaviša I. Biševacsuffering of the old Kolasin population in the second world war . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109

Nenad M. Antonijevićwar crimes in Kosovo and Metohija in 1943. and 1944. year . . . . . . .135

Jovan J. AleksićEstablishment, organization structure and natural characteristics of yugoslav army overseas on Kosovo and Metohija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155


VIII

Miroslav R. Purićquisling and collaborationist forces in the german occupation zone in Kosovo and Metohija until the surrender of italy . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179

Igor Đ. Vukadinovićthe liberation of Kosovo and Metohija in 1944. . . . . . . . . . . . . . . . . . .205

Dušan M. Bojkovićthe suppression of armed rebellion of ballists in Kosovo and Metohija during the winter 1944/1945. . . . . . . . . . . . .225

Jurij M. HadalinThe long arm of Josip Broz Tito or the influence of Svetozar Vukmanović Tempo on the military-political situation in Albania . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .247

Ivan M. Becić, Slađana S. ZdravkovićPosition of Kosovo and Metohia in the negotiations related to creation of the balkan federation during and after the second world war . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .267

Marijana N. StamovaKosovo and Metohija and yugoslav-albanian relations (1945–1948) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .285

Vesna M. MarkovićWomen emancipation on Kosovo and Metohija 1941–1953 . . . . . . . . .303

Aleksandar N. Skvoznikovthe Declaration of independence of Kosovo and Metohija: international legal assessment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .315

IX

ПРЕДГОВОР

Тематски зборник међународног значаја Косово и Метохија у другом светском рату – седам деценија касније настао је као реализација идеје да се, у времену у којем се из разноразних ненаучних, најчешће дне-внополитичких разлога, и на просторима бивше јужнословенске државе покушава релативизовати основица антифашистичке борбе, објек-тивним и критичким опсервацијама неких историјских догађаја и процеса, укаже на одлике Другог светског рата на Косову и Метохији. Иначе, историографија социјалистичке Југославије приказивању про-шлости Косова и Метохије у хронолошким границама од Априлског рата 1941. до јесени 1945. године дуго је прилазила с прилично наглашено једностраних идеолошких позиција. Некритичко и у великој мери не-објективно писање, нарочито историчара из редова арбанашке мањи-не, било је инспирисано идеолошком политиком „братства-јединства народа и народности“, односно аболирањем арбанашких квислинга и сарадника окупатора, с тежњом да се њихово опредељење за силе Осовине окарактерише као оправдана реакција на „великосрпску хе-гемонију“ током међуратног периода. „Учитељица живота“ нашла се тако „упрегнута“ у пројекaт албанизације косовскометохијских прос-тора, који је на плану историографије предводио перјаница арбанашке историографије, Али Хадри.

Тек средином осамдесетих година века који је иза нас, лабављењем крутих идеолошких стега и опадањем стиска којим је дневна политика опхрвавала историографију, запажало се лагано одступање од дотадашње црно-беле схеме. Употребом нових извора и отварањем тема које су до тада углавном биле проскрибоване, започело се с критичким преиспитивањем постојећих сазнања о Другом светском рату на Косову и Метохији. Терор, насиље, убиства, интернирање и прогони Срба, али и других неалбанаца, улога и карактеристике деловања бројних вулнетарских и балистичких групација, шовинистички карактер квислиншке творевине, тзв. Друге призренске лиге, отпори и побуне арбанашког становништва против но-воуспостављених социјалистичких власти, забрана повратка колониста српске и црногорске националности на њихова предратна станишта и


X

слично, полако су почели да постају предмет озбиљних историографских опсервација и публицистичких написа, како у штампи, тако и у литератури.

Мада је историографски опус о прошлости Косова и Метохије током Другог светског рата обилан, може се констатовати да ипак постоји прилично „белина“, посебно на плану изучавања микропростора, улоге друштвених структура, институција и судбине обичног „малог“ човека, изложеног усуду крупних историјских ломова. Панегирички текстови настали током шесте, седме и осме деценије прошлог века, препуни идеолошке митоманије и површности, пружају искривљену визуру и притом уједно обавезују на критичко опсервирање, лишено стереоти-па, предрасуда и „националшовинистичке ангажованости“, оно које ће прошлост приказати „онаквом каква је уистину и била“. Такав приступ представља једини могући пут, заснован на „чврстом тлу историје“, и тиме смо се водили приређујући зборник.

У зборнику је презентирано 16 текстова аутора из Србије, Русије, Бу-гарске, Словеније, Црне Горе и Републике Српске, тј. Босне и Херцеговине, од којих је 15 историчара и један доктор књижевних наука. Реч је о афирми-саним научноистраживачким радницима, али и припадницима најмлађе генерације српских и европских историчара, који, суверено владајући методолошким узусима струке, одлучно ступају на пут музе Клио, и који ће науци, верујемо, подарити прегршт постигнућа. Тематско-хронолошки оквири њихових текстова осветљавају низ питања о прошлости Косова и Метохије у периоду Другог светског рата, али и непосредно пре и кас-није. Чињеница да је основна тематика зборника побудила истраживачку пажњу историчара из иностранства, сведочи о њеној актуелности. Усудили бисмо се рећи да управо тај „поглед са стране“ доприноси објективнијем сагледавању сложености процеса и догађаја који су обележили једно од најтрагичнијих раздобља у дугом историјском ходу Косова и Метохије.

Предајући зборник на увид критичке јавности, наглашавамо да он представља само делић мозаика о овој сложеној теми, имајући у виду слојевитост и деструктивност највећег страдалништва у историји људ-ског рода. Свесни тога да знање никада није коначно, надамо се да ће публиковани радови представљати скроман допринос бољем сагледавању феномена Другог светског рата на Косову и Метохији, али и на ширим јужнословенским и балканским просторима, као и корисно полазиште за будућа истраживања.

Проф. др Владан ВиријевићДоц. др Далибор Елезовић

XI

PREFACE

Thematic collection of international importance KOSOVO AND METOHIJA DUR-ING WORLD WAR II - SEVEN DECADES LATER emerged as the realization of an idea in a time when there is a growing attempt to relativise the base of the anti-fascist struggle by various unscientific, mostly daily-political reasons in former Yugoslavia, and to point out the characteristics of the Second World War in Kosovo and Metohija by objective and critical observations of some historical events and processes. So far, the historiography of socialist Yugo-slavia presented the past of Kosovo and Metohija in chronological limits of the April war from 1941 until the autumn of 1945 from a rather emphasised one-sided ideological position.Uncritical and largely biased writing, espe-cially from the ranks of historians of Arbanas minority, was inspired by the ideological policy of “brotherhood and unity of nations and nationalities”, and by abolishing of Arbanas quislings and collaborators, trying to make their commitment to the Axis powers characterized as a legitimate reaction to the “great Serbian hegemony” during the period between wars. “The teacher of life” found itself “harnessed” in the project of Albanization of Kosovo and Metohija, which was, in the field of historiography, led by the flagship of Arbanas historiography, Ali Hadri.

It was not until the mid-eighties of the century that is behind us, that a slight withdrawal from previous black-and-white scheme could be noticed, due to loosening the rigid ideological constraints and decreasing of distress which daily politics brought upon historiography. Applying new resources and opening topics that were, until then, primarily proscribed, gave rise to a critical review of existing knowledge about the Second World War in Kosovo and Metohija. Terror, violence, murder, persecution and internment of Serbs and other non-Albanians, the role and operation characteristics of numerous vulnetari and ballistic groups, chauvinistic character of quisling formations, so-called second Prizren League, resistance and rebellions of Arbanas popula-tion against the newly established socialist government, ban on the return of the colonists of Serbian and Montenegrin nationality to their pre-war habitat and the like, slowly began to develop into the subject of serious historiographi-cal observations and journalistic reports, both in the press and in literature.


XII

Although the historiographical work on the history of Kosovo and Me-tohija during World War II is plentiful, it can be concluded that there is still quite a “whiteness”, particularly in the field of study of microspace, the role of social structures, institutions and destiny of common, “small” man, left to doom of major historical fractures. Panegyric texts created during the sixth, seventh and eighth decade of the last century, full of ideological mythoma-nia and superficiality, provide a distorted vision thereby obliging to critical observations, devoid of stereotypes, prejudice and “national-chauvinistic engagement”, one that will show the past, “the way it really was”. Such an approach is the only possible path based on “firm ground of history,” and was our leading idea while preparing this collection.

There are 16 articles in this collection, whose authors come from Serbia, Russia, Bulgaria, Slovenia, Montenegro and the Serbian Republic, i.e. Bosnia and Herzegovina, of which there are15 historians and one author with PhD in literature.They are all affirmed scientific research workers, and members of the youngest generation of Serbian and European historians, who, mastering the methodological patterns of their profession, decisively march along the path of Klio the muse, and who will, we believe, contribute a handful of accomplish-ments to science. The thematic and chronological frameworks of their texts shed light on a series of questions about the past of Kosovo and Metohija during the period of the Second World War, as well as immediately before and after it. The fact that the fundamental topic of this collection aroused the attention of historians abroad, testifies about its importance. We dare say that precisely this “side view” contributes to a more objective perception of the complexity of the processes and events that marked one of the most tragic periods in the long historical development of Kosovo and Metohija.

Putting the collection to the public criticism, we emphasize the fact that it represents only a piece of the mosaic of this complex subject, given the multifaceted nature and destructiveness of the biggest ordeal in the history of mankind. Aware that knowledge is never final, we hope that the published papers will represent a modest contribution to better understanding of the phenomenon of the Second World War in Kosovo and Metohija, but also in the wider South Slavic and Balkan region, as well as a useful starting point for future research.

Associate professor Vladan VirijevicAssistant professor Dalibor Elezovic

Стефан И. Анчев1

ФОРМИРАНЕТО НА БАЛКАНСКАТА ИДЕНТИЧНОСТ В ЗАПАДНАТА ЛИТЕРАТУРА

И ПРОПАГАНДА ПРЕЗ ХIХ – ХХ ВЕК2

Анотация: Балканите, като регион със своята многонационалност, с богатата си природа, религиозното многообразие и древна култура, винаги са били притегателен център за Запада. Това не означава, че на Запад разбират Балка-ните. Фактът, че един от представителите на „цивилизационна теория“ Самюъл Хънтингтън не отделя Балканите като нещо по-различно, потвърждава това. От друга страна, живеещите на полуострова националности, със своето разнообра-зие във всички аспекти, са „лошият пример“ за конфликти и противопоставяне. Демонизирани от Запада, те са „вълшебното огледало“ в което той се оглежда за да види своята собствена значимост. По този начин, Западът приема правото да играе ролята на арбитър и миротворец между народи с многовековна култура и традиции, която при него липсва.

Ключови думи: етнос, народ, хора, Запад, САЩ, Косово, демонизиране, Западна пропаганда

1 [email protected] The study is part of the project of Ministry of Education, Science and Technological Development of

the Republic of Serbia, “Kosovo and Metohija between national identity and European integration”, no. III 47023.

323.1(497)”18/19”323.15(497)”18/19”


2 Стефан И. Анчев

В съвременният глобален свят националната идентичност като цяло все повече променя своето съдържание и значение. Ако до голяма степен това се отнася до големите западно европейски държави от ЕС и САЩ, то за балканските държави, националната идентичност е свързана с тяхното оцеляване в миналото и бъдещето им легитимно развитие и съществуване. В съвременната комуникация чрез средствата за масово манипулация се наложиха понятия като „етническа принадлежност” и „етническо противопоставяне”. Свенливо се премълчава религиозното противопоставяне. Все по-малко се говори за народ и нация. Задокеан-ската (разбирай американската) терминология се наложи в Европа, но само когато се отнася за народите и техните държави на Балканите. Така например няма да откриете определение за „етническо противопоставя-не” в Елзас и Лотарингия, или в Белгия. Същото се отнася за ЕТА и баския въпрос в Испания, а нима в случая с ИРА въпросът е „етнорелигиозен”?

Напълно разбираемо е, когато за САЩ и за част от държавите в западна Европа, определенията етнос, народ и нация означават почти едно и също. За САЩ е така, защото там няма нация и народностни традиции. Държавата е разноцветен сбирщинак, тълпа подвластна на рекламите, в която дори и пристъпността е „цветна”. При тях „кръвта” се определя като „негърска”, „азиатска”, южно американска”, а принадлежността като „италианска”, ирландска, еврейска” и пр., но не и американска. Истинските, коренни аме-риканци (понятие което идва от Америго Веспучи и Мартин Валдземюлер) сега са в резерватите, ако все още има останали такива, защото от 1492 г. до сега са избити над 150 млн. от тях3. За народите и държавите от западна Европа понятието „етническа принадлежност” не се използва, а и при тях разликата между етнос, народ и нация не е така отчетлива и болезнена, както е тя за Балканите. Всъщност смяната на понятията в Европа става през 70-те и 80-те години на ХХ в., с възприемането на внесените на стария континент понятия от американските социолози. През ХІХ в. на никого, в какъвто и да е аспект, не му е хрумвало да нарече християнските народи в Османската империя етнически малцинства, а техните борби за държав-но възстановяване „етнонационални”. Подобно определение, тогава, а и по-късно, няма как да се свържат с процеса на балканското възраждане основан на античната и средновековната държавност и култура на изгра-дени народности. След Първата световна война се говори за национални малцинства, които по силата на мирните договори остават в границата на съседната държава. Очевидно определението (както и концепцията)

3 Герхард Буци, Индиански лечителски тайни (София: Лик, 2004).

Стефан И. Анчев 3

Формирането на балканската идентичност в западната литература и пропаганда...

за етничност не съществува до 70-те години на ХХ в., когато това се пре-писва на американския социолог Дейвид Ризман.4 През 1975 г. двамата американски социолози Нейтън Глейзър и Дениъл Мойнихън „внасят” в Европа понятието „етническа принадлежност”, което е нормално за техния объркан свят на авантюристи, икономически и политически емигранти, престъпници по отношение на истинското американско индианско на-селение, но не и за историческите и културни традиции на Европа. През 1981 г. тази тенденция е доразвита от американския политолог Йозеф Ротшилд в книгата му „Етнополитика”.5 Според самите тях то отразява „промяна в социалния свят”, но на практика се употребява преди всич-ко в политически и демографски смисъл. За съжаление, в резултат от постоянното медийно натрапване, днес „етническа принадлежност” се употребява и от историци и политици, което означава загърбване и дори (звучащо парадоксално) скъсване с националните традиции, особено що се отнася до Балканите. Всъщност тук си заслужава да си зададем въпроса, ЕС обединение на нации ли е с разделение вътре в него на политическа основа, или е „етнополитическо” обединение?

Трябва да се има предвид и значителната роля на религията (преди всичко на православното християнство) на Балканите, която е била народностно съхраняващ фактор, общо обединително звено и връзка с Русия, конституивен елемент на нацията и на възстановената наци-онална държавност. През време на робството православната църковна институтия, за балканските славянските народи, е не само убежище за народностно оцеляване но и духовен крепител на културната им иден-тичност и свобода. Стремежът към легитимиране на самостоятелна църква при отделните народи е част от тяхното възраждане и форми-рането на нацията. На православна основа и в резултат на военната си политика, почти през целия ХІХ в., Русия се превръща в неизменен фактор на надеждата за освобождение. Тя е и очакван покровител срещу Османската империя и Запада в полза на балканските народи и техните държави, при разрешаването на повечето конфликти и спорни въпроси.

Що се отнася до степенуването в зависимост от последователността на процесите свързани с етнос, народ, държава, (унищожена държавност), нация и (възстановена) държава, за Балканите може да се приложат следните формули6: етнос или племе + обща религия +държава = народ.

4 Урс Алтермат, Етнонационализъм в Европа (София: Галико, 1998), 57.5 Исто, стр. 57-58.6 Вж. По този въпрос Върбан Тодоров, Етнос, нация, национализъм. Аспекти на теорията и

практиката (София: Парадигма, 2000), 129.


Това е характерно за средновековните балкански държави, където кул-турата, политиката и държавното управление са свързани с официал-ната религия. С изчезването на държавата остава резултатния фактор (народа), който се съхранява въз основа на общата религия. През ХІХ в., времето на националната (модерната) държава тази формулировка придобива следния вид: народ + модерна държава = нация. Разбира се, че не трябва задължително да се има предвид „модерна държава”, като е достатъчно и възстановена държавност (държава). Това пояснение се отнася до балканските държави, които се появяват отново на картата на полуострова след излизането им от теократичната Османска империя. В съвременната динамична геополитическа обстановка, тази формула се запазва с пояснението, че при изчезването на държавността се про-меня състоянието както на нацията, така и на народа, който е основно съставляващ в нея. Съществува и друга особеност, при изчезването или промяната в демографско, религиозно и културно отношение на народа, при слаба държавност, ще се промени същността на нацията, или тя ще въобще ще изчезне.7

Днес националната идентичност на Балканите с всички съпровожда-щи я фактори е особено важна за културното и демографското оцеляване на балканските народи и запазването на държавността им. Трябва да се има предвид, че и днес, както преди повече от 150 години, тя играе ролята на своеобразен щит за опазване срещу глобалната агресия за ресурси, срещу контролираното движение на огромни човешки маси от изток на запад, носители на своята, но чужда за Балканите, религия, култура и идентичност, срещу имперския диктат на САЩ и ЕС, провеждан и чрез политиката на „меката сила”.

От страна на Запада и написаната там литература, балканската на-ционална идентичност винаги е била демонизирана. Една от основните причини е православието, славянската принадлежност и очевидната неразривна връзка с Русия. За привържениците на Запада, вътре в бал-канските държави, това преминава на първо място в русофобия, след което те се отъждествяват със западните политически и либерални цен-ности против комунизма. Но обърнете внимание, не против комунизма въобще, германски, испански, френски и италиански, а против СССР. В зависимост от степента на слабост и нивото на саморазрушение Запада

7 По тези въпроси има разнообразни и много на брой изследвания, като например: Върбан Тодоров, Етнос, нация, национализъм. Аспекти на теорията и практиката; Урс Алтермат, Етнонационализъм в Европа; Жан Франсоа Госийо, Власт и етнос на Балканите (София: Лик, 2006); Крейг Калхун, Нациите имат значение (София. Издателство Изток – Запад, 2013).



дели и Русия – демократичната, либералната и добрата при Горбачов и Елцин и недемократичната, заплаха за „западната ценностна система” - при Путин.

През времето когато балканските народи са все още част от Осман-ската империя, както и през първите години на тяхното национално и държавно самоопределение, западните автори8 не пропускат да уязвят, да охулят, или да говорят лъжи за блакнаските православни народи. Много интересни са примерите в тази насока, развити в книгата на Весна Голдсуърди,9 разглеждащи литературни произведения от ХІХ в. и първата половина на ХХ в. От дадените примери става ясно, че на Балканите всичко е гротестно, хората са зли, неприветливи, коварни и нищо не функционира така както трябва, а положителният персонаж по правило е от Запад, смел, красив и винаги победител.

Преди началото на гръцкото въстание за западна Европа гърци-те са най-познатия народ от балканските християни. Те са основните търговци на империята, дипломатически представители в западните столици (драгомани), на висши държавни служби в Русия. Влиянието на фелелинизма е голямо, което пък ще доведе до също толкова значи-телно разочарование от гръцката действителност. След 1830 г. се налага мнението че гърците не са способни да се самоуправляват, но при все това не се отрича гръцката независимост. Бенджамин Дизраели не само че не е повлиян от фелелинизма на запад, но и мрази всичко балканско, с изключение на турците. Той е очарован от турските жестокости при потушаване на едно от албанските въстания през 1830 г. Възможността да се срещне с великия везир за него е „удоволствие да бъде почетен от човек който през деня е обезглавил половината провинция”.10 Подобно преклонение пред турската диващината е характерно за този англий-ски политик и по-късно, когато стои начело и на политическата власт в Британската империя.

Александър Кинглейк в своите пътеписи оригиналничи и забавля-ва читателите си за сметка на българи и сърби. За него няма достойна сръбска или българска литература, „която ако си пропуснал да прочетеш трябва да се срамуваш”.11 Десет години след този автор, Уйлям Текери

8 Тук имам предвид конкретно западни автори, защото подобни измишльотини и анти-православни и антиславянски хуления не могат да се срещнат в руската литература – бел. моя.

9 Весна Голдсуърди, Измислянето на Руритания. Империализмът на въображението (София. Кралица Маб, 2004).

10 Марија Тодорова, Балкани Балканизъм (София. Св. Климент Охридски, 1999), 259.11 Исто, стр. 260.



проявява по-скоро парвенюшко отношение към забележителностите на Атина, отколкото поведение на „буржоазен солипсист”, както го определя Ейснър.

Балканските славяни имат и свои защитници в лицето на две дами от викторианската епоха – Макензи и Ърби, както и от страна на Уйлям Гладстон. Техните усилия и положителното описание на балканските народи не може да спре демонизацията и негативизма. Автори като Станислав Сейнт Клер и Чарлс Брофи, са не само крайни туркофили, но и неграмотни и злостни в омразата си към балканското славянство и православие. Според тях православието е дегенерирало от религия в тайно общество. Тяхното историческо невежество може да се приеме като забавно, ако то не служи за формирането на негативно и враждебно мнение за балканските народи. За тях балканските лидери са „недонос-чета, родени от онези държави, които принудителната сила... отдели от Турция”.12 Българите са представени като „неопетнените любимци на Русия” са особен обект на омраза от страна на Клер и Брофи. Според тях най-големият недостатък на българите е „че са лишени от история и литература и дори от прецизно оформен език... като са напълно лишени и от образование”. За тях „източният християнин е много по-низш от последователя на Мохамед”, а турците „са цивилизовани - по природа, по инстинкт и дори по вкус”.13 За американеца Никълъс Бидъл гърците са „полуварвари”, а мъжете им носят „ясния и доловим знак на робството”. Няма да изброявам всички западни автори от ХІХ в, които с написаното от тях демонизират балканските народи и създават негативни настрое-ния в своите читатели. Това не е резултат от добронамерено изследване, нито от познаването на народопсихологията и културата на балканците. Всъщност те са толкова некомпетентни и по отношение на турците, но в тях очевидно говори имперската солидарност и преклонението пред силата на наказанието на по-низшия. Със своята полигамия турците са много по интересни за моногамните европейци, а и ислямът се въз-приема като екзотика за Запада, за разлика от православието, което те не признават и ненавиждат.

През ХХ в., един друг автор, Патрик Балфур (Лорд Кинрос) защитава зверствата на турците по време на Априлското въстание. Според него вината е на „славяните, които свирепо са нахвърлили върху турците-мюсюлмани прибягвайки до масови убийства. Последвалата ужасна

12 Исто, 270.13 Исто, 272.



жестокост от турската нередовна войска, е възмездие за стореното от въстаниците.”14 Подобни твърдения има и в книгата на Джъстин Маккар-ти като според автора само в района на Панагюрище, подстрекавани от Бенковски въстаниците са убили около 1.000 мюсюлмански селяни и са разрушени 3.000 къщи.15 Това твърдение е от 1972 г., очевидно „дъл-боко пазена тайна информация” от която в Османската империя не са се възползвали веднага след потушаването на въстанието, за да опра-вдаят масовите убийства на българи. Авторът се опитва да оправдае унищожение на християнско население с конфликта между християни и мюсюлмани. Очевидно той не разбира, че цялото това избиване на гяурите, които са рая в империята на султаните, се извършва от верска омраза. За него е трудно да възприеме, че въоръжената борба на бал-канските народи (техните въстания) е за възстановяване на отнетата им държавност. Внушаваната демонизация от западните пътешественици, автори на романизирана проза, политици, създава днешната нагласа на либерално и всеопрощаващо отношение към Турция, ниглежиране на срамните страници на геноцид написани от нея.

Балканите се обявяват като регион в който национализмът, явление на източната култура, постоянно се възпроизвежда в една или друга страна. Един от известните западни автори Джон Гънтър в книгата си „Европа отвътре”, съвсем фриволно определя държавите от региона като „окаяни и нещастни”, които „влизат в спорове и причиняват световни войни...”. И за да бъде погалено егото на западния читател, той завърш-ва: „...което е нетърпимо оскърбление към човешката и политическата природа”.16 Тук посочвам само една малка част от литературата през ХІХ и ХХ в. в която се демонизират, осмиват и обиждат балканските народи. Естествено че базата за сравнение е вездесъщия, либерално-демократичен, католически Запад.

Определен интерес представлява и въпросът за Косово, като неговата актуалност се обосновава и подсилва и от събитията в Южна Сърбия в края на ХХ в. и в началото на ХХІ, когато се създава марионетната държава Република Косово. Нейната поява е пример за безцеремонната намеса на САЩ в региона, подкрепяни от водещите европейски държави в ЕС. Това е втората измислена държава на Балканите след Босна и Херцеговина.

14 Лорд Кинрос, Расцвет и упадок Османской империи (Москва., Восточная литература, 1999.), 552.

15 Джстин Маккарти, Смърт и изгнание. Етническото прочистване на османските мюсюлмани 1821-1922 г. (София: Св Климент Охридски, 2010), 78.

16 Тодорова, Балкани Балканизъм, 324-325.



Същевремено с това събитията в Косово, свързани със съдбата на сръб-ското население там е пореден пример за подкрепата на албанския национализъм, стимулирано национално прочистване, още по време на втората световна война. Избираме този период, защото той е свързан с последвалата промяна на демографския фактор през следващите години.

През време на втората световна война, се създават предпоставки за обединението на Косово с Албания. Италианските окупатори обещават поредното национално обединение за албанците. Подписаният във Виена през 1941 г. германо-италиански договор също предвижда създаването на „Велика Албания”. В нейните граници трябва да влязат територии от Македония, Черна гора и Южна Сърбия, където албанското население е очевидно малцинство. От друга страна, подобна политика е възможност за албанците да прогонят сърбите и останалото славянско православно население, за постигането на национално чисти територии. Използваната за това практика е „избиване и депортиране на сърбите и черногорци-те”. За утвърждаване на демографско-националната промяна в Косово е създадена „албанска администрация, албански училища и вестници. Заедно със създаването на албанска полиция се връща и правото на албанците да носят оръжие.17

По време на съпротивителното движение в региона срещу италиан-ските окупатори, проличава нежеланието на албанците да се включат в него. Някои автори оправдават това със страха от сърбите и ръководената от тях въоръжена борба в Косово.18 Тук трябва да се посочи и дейността на организацията „Бали Комбетар” и на СС дивизията „Скендербег” съставена от албанци, и германски офицери.19 Нейната задача е про-чистването на областта от сърбите, т.е. външна намеса за промяната на национално-религиозния фактор. В интерес на истината трябва да се отбележи и албанското участието в антифашисткото движение в Косово и Метохия. Първата конференция за създаването на Комитет за национално освобождение на Косово е на 31. 12. 1941 г. – 02. 01. 1942 г. в с. Буян в планината Джаковица.20 Това е само малка част от инфор-мацията на реалната западна намеса (в случая на Германия и Италия) при създаването на поредния нов световен ред, засягащ и Балканите.

17 Миранда Викърс, Албанците. Съвременна история (София. Пигмалион, 2000), 173.18 Миранда Викърс, Между сърбите и албанците. История на Косово (София: Петър Берон,

2005), 140, 149.19 Викърс, Албанците. Съвременна история, 182.20 Албанский фактор и развитии кризиса на територии бывшей Югославии. Документы. Т. Первый

(1878-1997 гг.). (Москва: Индрик, 2006), 93.



Водената от западната пропаганда демонизация на православното славянско балканско население се извършва с натрапена и добре запом-нена информация, оправдаваща реално прилагана политика. Вече в края на ХХ в. тя формира мнението на огромна част от „свободно мислещите” и „независими” европейци по отношение на държавите и народите в региона. Срамното е, че на тях им пригласят и балкански отцеругатели с плахата надежда в очите, че ще ги припознаят и допуснат в антрето на европейския дом.

По време на инсперираната от вън гражданската война във втора и трета Югославия, западната медийна кампания предлага съблазнителни услуги на кандидатите за марионетни държави. В книгата си „Не може да се говори открито за всички югославски истини” Жак Мерлино оп-исва появата на нов бизнес – услуга от страна на рекламни агенции за връзки с обществеността, работещи в областта на политиката и медиите. Според предоставени му документи от директора на американската компания Ruder Finns Global Public Affairs Джеймс Харф, става ясно за сътрудничеството с правителствата на Хърватия (август 1991 – юни 1992 г.), на Босна и Херцеговина (май-декември 1992), както и с незаконното правителство на държавата Косово (октомври 1992 г.) за пропагандиране на борбата им против „сръбските агресори”21 срещу съвсем прилична сума. Примамливите екстри, като „положителен имидж” пред западната общественост, се заплащат допълнително. Голямата част от информа-цията, която светът вижда и която се разпространява по частните и на-ционалните медии, всъщност са клипове с изфабрикувана информация изработени от PR агенциите, поднесени като достоверни репортажи и интервюта. В случая действа изпитаната максима, че аудиторията взе-ма предвид първата информация. Опроверженията, ако има такива, не носят резултат22. Авторите на всичко това добре познават невежеството на американската аудитория, която „не знаела в коя част на Африка да търси Босна”.23 За три месеца са организирани 30 беседи с издателите на водещи медии, публикувани са интервюта с представители на боснен-ското правителство, вице-президента Гор, държавния секретар, 17 вли-ятелни сенатори, както и представители на три еврейски организации

21 Елена Гуськова, Вооруженные конфликты на територии бывшей Югославии (хроника событий) (Москва: Инион, 1998), 6.

22 Тамара Шишманова, „Планираните убийства – претекст за война”, Монитор, 580, 24 ав-густ 2000., 18; Гуськова, Вооруженные конфликты на територии бывшей Югославии (хроника событий), 7.

23 Исто.



„Лигата против клеветата”, „Американският еврейски комитет” и „Аме-риканският еврейски конгрес”.24 По този начин в западното общество се създава антисръбска нагласа, което е изключително удобно за уми-ротворителната агресия на дипломацията.

Победата на сръбските социалисти на изборите се противопоставя идеологически на некомунистическите сили в Хърватия, Словения, БиХ. Формиран е траен антисръбски стереотип, пренесен от Социа-листическата партия върху цялото сръбското общество, като дори не е пощадена и прозападно настроената опозиция. Политиката на Милоше-вич се представя като „връщане към комунистическото минало и към великодържавния сръбски национализъм”. Няма подобни анализи, или те са изключително редки, по отношение на победилия в републиките хърватски и словенски национализъм, както и проявата на мюсюлман-ските религиозни изстъпления, преминаващи в геноцид, към сърбите и православните християни. Така на практика всички международни фактори са обвързани с предварителната нагласа на антисръбска и антиюгославска основа. С течение на времето стават известни фалши-фикациите, върху базата на които се изгражда „моралната и политиче-ската основа” за военните действия срещу сърбите. При 1500 статии в различни печатни издания на Запад през 1992 г. съотношението между антисръбските и тези, които ги защитават е 40:1.25

Много често публикациите в отделните издания се ръководят не от някаква убеденост и пристрастие, а от изискванията на информационния пазар. Така например един от журналистите на лондонското списание “Europatime” споделя интересен случай от септември 1994 г. в който ре-дакторът настоява материалът „да бъде по-антисръбски...”, защото такава е политиката в повечето вестници.26 Разбира се има и други мнения. Така например шефът на разузнавателния отдел на ЮНПРОФОР Джон Срей пояснява за дейността на основната PR агенция „RuderFinns..”: „Всъщност, сърбите, които страдаха в мюсюлманските лагери, бяха представени в телевизионните клипове като мюсюлмани. Етническото прочистване, което мюсюлманите извършват е игнорирано”.27

Това не е само антисръбската пропаганда, но и антиславянска и антиправославна. По време на гражданската война във втора и трета Югославия, се променя и ролята на ООН за сметка на НАТО. Отделянето

24 ŽakMerlino, Istine о Jugoslaviji nisu sve za priču (Beograd: Kontekst, 1994), 95.25 Peter Brock, “Dateline Yugoslavia: the partisan press” Foreign policy, 93 (1994): 152.26 Гуськова, Вооруженные конфликты на територии бывшей Югославии, 7-8.27 Шишманова, Планираните убийства – претекст за война, 18



на Словения и Хърватия се извършва в противоречие с международното право и под външен натиск. Мироопазващите операци се превръщат в наказателни по отношение на „виновните” в конфликта страни, а призумцията за виновност се определя от Германия и САЩ. Действия на НАТО в Босна и Херцеговина се извършват без одобрението на световната организация. Това игнориране най-добре проличава в използваната от пакта терминология „налагането на мир”, където целта за мирно уре-гулиране е международен стремеж, а действието – присвоеното право на група държави, действащи чрез заплахи и ултиматуми. Постепенно САЩ измества и своите европейски съюзници от преговорния процес. Споразуменията в Дейтън, в Рамбуйе и в Париж се извършват под диктов-ката на американската администрация при едностранното определяне на сърбите като виновни.28 Действията на САЩ и на техните европейски съюзници са съпътствани от активна и безцеремонна пропаганда.

„Лагерите на смъртта” изпълнени с цивилни и военнопленници по време на войната в Хърватия стават постоянна тема и налагат не-гативно отношение към сърбите в западното обществено мнение. Гер-манският, австрийския и отчасти унгарският печат противопоставят „културните”, „демократичните” и най-вече принадлежащи към като-лицизма словенци и хървати на „по-изостаналите” православни южни славяни.

Тази целенасочена пропаганда преследва определени цели. Това е създаването на желани стереотипи, които като цяло, или поотделно, се излагат на показ в зависимост от конкретната преследвана цел. В обобщен вид те изглеждат така: приравняване на идеология с нацио-налност, където демократите са словенците и хърватите, а комунистите са сърбите защитаващи запазването на Югославия; приравняване на религия с идеология, където ортодоксалните християни са комунисти, а демократите словенци и хървати са католици; определяне на винов-ниците на базата на географския признак и езикова и цивилизационна принадлежност, според която Запада се противопоставя на Източна Европа и Русия. Ето и някои от стряскащите заглавия: „Сърбия трябва да се постави на колене”, „Убийците от Сараево”, „Бандитите на Бал-каните”, които са „подгряваща” подготовка на повод за агресия.29 Тази пропаганда има и своите рецидиви у нас, със съответния балкански

28 Виж по-подробно по въпроса Елена Гуськова, Косово как един из этапов стратегии НАТО и США. Российская экспертная оценка. - http://www.kosovo.ws/archive/guskova2.htm (активен 28.04.2016).

29 Гуськова, Вооруженные конфликты на територии бывшей Югославии, 8.



при вкус Един от предишните български президенти ни призова да направим своя цивилизационен избор, а привържениците на българ-ското ВМРО манифестираха по софийските улици с плакати на които Сл. Милошевич бе обявен за фашист и скандирания „Долу Сърбия” и „Сърби-убийци”.30 Очевидно налагането на западните стереотипи дава своите резултати.

При цялото това разделение се пропуска един друг важен момент. Презрението на западните като цяло (европейски и американски) по-литици, политолози, журналисти е насочено към Балканите като ре-гион. Тяхна е идеята те да бъдат разделени на западни и югоизточни. Към западните принадлежат по-близките им балканци, католиците словенци и хървати, докато югоизточните са населени с мюсюлмани и православни християни. Според един американски конгресмен „бос-ненските мюсюлмани са не по-малко варвари от който и да е друг народ на Балканите...”.31 В своята избирателна подкрепа от страна на Запада на една от двете воюващи страни се прилага стереотипа религия с идеоло-гия. От воюващите страни католиците и мюсюлманите, т.е. хърватите, словенците и бошнаците, са демократи, а православните – сърбите, черногорците са комунисти, националисти и по изостанали. Нали ауди-тория трябва да се забавлява, за да не се вглежда в печалните резултати от конфликта. Постоянно се изтъква превъзходтвото на европейците, като хора от друго естество. Особено язвителен в подигравките си по отношение на воюващите страни от втора Югославия е известният, смя-тан за миротворец, Ричард Холбрук. От страниците на своята книга той се подиграва и гаври (според мен доста злобно) и със съюзниците и с враговете. С удоволствие цитира една бележка на Боб Фрейзър, в която за хърватите се казва”: „...ние ‘наехме’ тези юнаци наместо песове за да ни вардят задния двор, защото се бяхме отчаяли”. На подигравки е под-ложен и съюзникът, босненският президент А. Изетбегович. При един случай той е оприличен на „застаряващ революционер от левия бряг на Сена... на фона на изумителното видение в коприна” – американската посланичка в Париж. На друго място той е „мършав тип, облечен в нещо като горнище на пижама”. За положението в Мостар, на 16 септември, Холбрук пише, че „хърватската част от града се контролира от органи-зирани гангстери”, а те все пак са и техни съюзници. И отново там, па-трулиращите хървати и мюсюлмани са „пияни, хора без дисциплина...”.

30 в. Сега, № 102, 3 май 1999., с. 131 Шишманова, Планираните убийства – претекст за война, 18.



Американският преговарящ много добре знае каква ще е обстановката и съдбата на създаваните от тях изкуствени държави-протекторати, като Босна и Херцеговина, например. Пословична за региона става репликата на ген. Рупър Смит, че „всяко босненско момче израства с мечтата някой ден да притежава свой собствен проверовъчен пункт” – което е намек за ширещата се в региона корупция и беззаконие32. Това е отношението на задокеанските омиротворители, за които всички балканци, очевидно са настоящи или бъдещи престъпници. България, със своя президент и министър-председател, също не е пощадена от хапливата ирония на титулувания политик. Холбрук описва посещението си у нас по следния начин: „...решихме на 1 октомври (1995 г.) да се „отклоним” за едно дълго отлагано странично пътуване до България – една пренебрегвана част от региона... преди седмица бях обещал на българския премиер-министър, че ще посетя изолираната му държава, за да покажем, че признаваме и оценяваме стойността на нейната подкрепа за ембаргото, наложено върху Сърбия”. Според американския политик „посещението развъл-нувало българите, тъй като най-после някой от Вашингтон им обръщаше внимание”.33

Събитията в Босна и Херцеговина до и след Дейтън (21.11.1995 г.) се обрисуват от западната преса и политици „като благородна, но мъчи-телно закъсняла намеса, отговор на етнически кланета и нарушаването на човешките права”. Западът си създава автопортрет представящ го като „спасител на южните славяни” и покровител на новите суверенни държави. Според бившия американски посланик Роберт Цимерман в Югославия, „положението на Балканите, е следствие от „агресивен на-ционализъм“, неизбежен резултат от дълбоко етническо и религиозно напрежение коренящо се в историята на региона.34

Психологическите операции в Босна и Херцеговина са под общото ръководство на „Обединеното многонационално командване за пси-хологически операции” (PSYOP), базирано в Сараева. Започва работа и радиостанцията „Радио СФОР” с денонощно излъчване за населението там.35 Тук искам да добавя, че психологическите опирации се провеждат в „мироопазващите” мисии на САЩ и НАТО, които се класифицират като

32 Ричард Холбрук, Да спреш една война (София, Весела Люцканова, 2001), 125, 157, 165, 255, 309.

33 Исто, 315.34 Исто.35 Сергей Белогуров, Психологические операции США в Боснии и Герцеговинел, http://

psyfactor.org/lib/bosniya.htm (активен 28.04.2016).



„ниска интензивност на конфликти”.36 Те се използват и за намеса във вътрешните работи на Босна и Херцеговина. През време на предизбор-ната кампания през лятото и есента на 1997 г. е използван специален самолет ЕС-130, известен още като „платформа за излъчване от въздуха”. Неговата задача е техническо осигуряване на психологически операции чрез излъчване на специални мисии в подкрепа на мюсюлманите и хърватите по радио (АМ и FM) и телевизионните канали, против про-пагандата на сръбската партия на Караджич. Над Сараева действат три американски самолета от този тип.37

Във всичко изписано от западната преса и показано по електронните медии прави впечатление нещо много съществено. Не се споменава за жертви от сръбска страна сред мирното население. Прочистването на цели райони населени със сърби от хървати и бошнаци остава незабе-лязано за голямата част от информационните средства и работещите по въпроса на кризата западни анализатори. Случаят „Сребреница”, селище в Източна Босна, се превърна в нарицателно за „сръбската жестокост”. Същевременно с това нищо не се пише за съдбата на сръб-ските махали в Сребреница, както и за сръбските села в околността. Най-масираните нападения срещу тях от мюсюлманите са проведени на големи християнски празници – Гергьовден, Петровден, Коледа. От 6 май 1992 г. до 7 януари 1993 г. в района са „прочистени” (атаку-вани, обезлюдени и разрушени) над 30 селища населени с повече от 6000 сърби.38

Преди военната агресия срещу СРЮ през 1999 г., обявена като „ху-манитарна операция”, още през предходната година започва психоло-гическа и медийна подготовка. В западните медии започва все по-ес-калираща антисръбска истерия, с измисляне, или преувеличаване на фактите във връзка с т. нар. „етническо прочистване”. В края на 1998 г. и в началото на 1999 г. общественото мнение във водещите западни държави, вече е готово да „преглътне” и одобри военната агресия в Косово – в държавите от НАТО 55-70% е готово да подкрепи въздушните

36 Спецоперации: психологический спецназ, http://bratishka.ru/archiv/2011/7/2011_7_14.php (активен 28.04.2016).

37 Исто.38 Миливоје Иванишевич, „Съдбата на сърбите в района на Сребреница и Скелани – Из-

точна Босна: 1992-1993”, у Ур. Хаџивукович В. Босна и Херцеговина. Хроника на една предварително обявена смърт. Миличи: Боксит, 1993, 74.; Вж. още Запрещенная истина о Сребренице. 03.06.2009.http://www.srpska.ru/article.php?nid=11646 (активен 28.04.2016); Павел Краснов, 03.02.2013. Эксперт: ”Резня в Сребренице” была аферой./ http://www.rusproject.org/node/1214 (активен 28.04.2016).



удари срещу СРЮ.39 По време на бомбардировките се работи активно в две основни посоки. Агресията на НАТО е представена като „спаси-телна хуманитарна операция”с „благородни цели”, за спасяването на косовските албанци „от сръбския геноцид” срещу тях. Налага се без-спорното мнение, че никой друг не може да извърши подобна меж-дународна операция, освен „монолитната военна мощ и единство на НАТО”.40 Американският президент все пак признава, че голяма част от американците не знаят къде да търсят Косово на картата, поради което ставащото там не е особено интересно за тях. Независимо от това, до на-чалото на конфликта, с редица статии и исторически препратки, сърбите са представени като „агресори и поробители на съседните народи”.41 Подобна информация се дава и във вестниците с голям тираж в Гер-мания, Великобритания, Франция, както и от големите телевизионни компании.

Политиката на САЩ и техните западноевропейски съюзници участ-ващи в агресията против СРЮ е свързана не само с унищожаването на нейната държавност. Води се политика и срещу Русия, славянството и православието. Целта е дипломатическо, политическо и териториално „притеснение” на Русия, с традиционна политика на Балканите. Тя не само трябва да бъде изтласкана от регион в който има няколко вековно трайно присъствие, но и да се създадат психологически настроения и предпоставки за предотвратяване на нейното завръщате в него. За тази цел лидерите сред западни държави и преди всичко САЩ водят информационна и психологическа война за демонизиране на Русия, унищожаване или поне ниглежиране на нейната политика и значе-нието й за славянските и православни балкански държави. В употреба са термини от миналото изразяващи фобии не само срещу Русия, но и срещу руския народ. Подобни опити са правени и в миналото, но както е известно, дори и през време на войните, те не постигат очакваните резултати.

Објављени извори

Албанский фактор и развитии кризиса на територии бывшей Югославии. Документы. Т. Первый (1878-1997 гг.). (Москва: Индрик, 2006.), 93.

39 Андреи Андреев, Сергеи Давыдовыч, „Об информационном противоборстве в ходе во-оруженного конфликта в Косово”, Зарубежное военное обозрение, 11 (202): 7-13.

40 Исто.41 Исто.



Литература

Алтермат, Урс. Етнонационализъм в Европа. София: Галико, 1998. Андреев, Андрей, Давыдовыч, Сергей. „Об информационном противоборстве в ходе вооруженного конфликта в Косово”, Зарубежное военное обозрение, 11 (202): 7-13.

Белогуров, Сергей. Психологические операции США в Боснии и Герцеговинел, http://psyfactor.org/lib/bosniya.htm (активен 28.04.2016).

Brock, Peter. “Dateline Yugoslavia: the partisan press” Foreign policy, 93 (1994): 152-172Буци, Герхард. Индиански лечителски тайни. София: Лик, 2004.Викърс, Миранда. Албанците. Съвременна история. София. Пигмалион, 2000.Викърс, Миранда. Между сърбите и албанците. История на Косово. София:

Петър Берон, 2005. Голдсуърди, Весна. Измислянето на Руритания. Империализмът на въображе-

нието. София. Кралица Маб, 2004.Госийо, Жан Франсоа. Власт и етнос на Балканите. София: Лик, 2006. Гуськова, Елена. Вооруженные конфликты на територии бывшей Югославии

(хроника событий). Москва: Инион, 1998.Гуськова, Елена. Косово как един из этапов стратегии НАТО и США. Российская

экспертная оценка. - http://www.kosovo.ws/archive/guskova2.htm (активен 28.04.2016).

Запрещенная истина о Сребренице. 03.06.2009, http://www.srpska.ru/article.php?nid=11646 (активен 28.04.2016).

Иванишевич, Миливоје. „Съдбата на сърбите в района на Сребреница и Ске-лани – Източна Босна: 1992-1993”, у Ур. Хаџивукович В. Босна и Херцеговина. Хроника на една предварително обявена смърт, 74-84. (Миличи: Боксит, 1993).

Калхун, Крейг. Нациите имат значение. София. Издателство Изток – Запад, 2013.Павел Краснов, 03.02.2013. Эксперт: ”Резня в Сребренице” была аферой. / http://

www.rusproject.org/node/1214 (активен 28.04.2016).Кинрос, Лорд. Расцвет и упадок Османской империи. Москва., Восточная ли-

тература, 1999.Маккарти, Джстин. Смърт и изгнание. Етническото прочистване на османските

мюсюлмани 1821-1922 г. София: Св климент Охридски, 2010.Merlino, Žak. Istine о Jugoslaviji nisu sve za priču. Beograd: Kontekst, 1994.Сега, № 102, 3 май 1999.Спецоперации: психологический спецназ, http://bratishka.ru/archiv/2011/7/

2011_7_14.php (активен 28.04.2016).



Тодоров, Върбан. Етнос, нация, национализъм. Аспекти на теорията и практи-ката. София: Парадигма, 2000.

Тодорова, Марија. Балкани Балканизъм. София. Св. Климент Охридски, 1999.Шишманова, Тамара. „Планираните убийства – претекст за война”, Монитор,

580, 24 август 2000, 18.Холбрук, Ричард. Да спреш една война. София, Весела Люцканова, 2001.



Stefan I. Ančev

Formation of Balkan identity in the western literature and propaganda during the XIX-XX centuries

Summary

In today’s globalized world national identity as a whole is increasingly changing its content and meaning. If this largely applies to major western European countries by the EU and the US, then for the Balkan countries, national identity is linked to their survival in the past and their future development and legitimatе existence. It should be borne in mind the significant role of religion (primarily Orthodox Christianity) in the Balkans, which has been keeping the folk factor, total unifica-tion unit and connection with Russia constitutive element of the nation and the restored national statehood. The Balkans, as a region with its multinational nature, religious diversity and ancient culture, has always been a center of attraction for the West. This doesn’t mean that the West understands the Balkans. The fact, that one of the representatives of the “civilizing school” Samuel Huntington doesn’t separate in his scheme the Balkans as something different, confirms the above statement. The Balkans, with its varied nationality, religious charade, with outside created preconditions for conflicts, is “the magic mirror” of the West, in which it distinguishes its own significance. In this way, the West assumes the right to play the role of an arbitrator and peace-maker between the heralds of a centuries-long culture that it lacks. Problems on the Balkans resulted from the mixture of popula-tion and religious believes that had been initially inherited from the “dissolution” of medieval countries and their peoples within the Ottoman Empire. The objects of Western politics confronting Russia in the struggle for superiority in Southeastern Europe were the restoration of Balkan state organization and the emergence of na-tional doctrines. As a rule, in Western literature of the XIX and the beginning of the XX century, everything regarding Balkan Slavdom and orthodoxy was written with irony, generous mockery and sometimes even with marked malice. Disintegration of the Eastern Bloc, along with all the problems that accompanied and followed this process, regenerated the negativism towards Balkan Slavdom and orthodoxy. Demonization of peoples in the region is nowadays associated with state-disruptive processes and the realization of old Imperial ideas of setting up a mosaic of small inactive Balkan countries that are destined to be protectorates administrated by the West – the USA or the European Union. Today national identity in the Balkans with all the accompanying factors is particularly important for cultural and demo-graphic survival of the Balkan peoples and the preservation of their statehood. It should be borne in mind that today as more than 150 years, it played the role of a



shield to protect against global aggression resource for the controlled movement of large masses from east to west, winners of his own, but foreign to Balkans, reli-gion, culture and identity, against the imperial dictate of the US and the EU, held by a policy of “soft power”.

Kеywords: ethnicity, nation, people, West, USA, Kosovo, demonization, Western propaganda


Божица Ж. Славковић1

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ГОДИНАМА ПРИБЛИЖАВАЊА

ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Апстракт: Рад урађен на основу објављене и необјављене архивске грађе, струч-не литературе, мемоарске грађе и штампе, представља преглед политичких прилика на Косову и Метохији од 19. века до тридесетих година 20. века, с нарочитим освртом на године приближавања Другом светском рату. Косово и Метохија имали су за југословенску државу географски и геополитички значај, али је овај део Краљевине СХС / Југославије био оптерећен културном и економ-ском заосталошћу и напетим националним односима. Гранични инциденти и антидржавна пропаганда били су готово свакодневни. У раду је посебна пажња посвећена раду Косовског комитета и томе како су југословенско-албански односи утицали на прилике на Косову и Метохији. Део рада односи се и на гранични фронт и мобилизацијске припреме за рат. Априлским ратом 1941. године отворен је пут стварању етничке и територијалне Албаније, а пасивно подручје Косова и Метохије остало је такво и после слома Краљевине Југославије.

Кључне речи: Други светски рат, југословенско-албанска граница, Косово и Метохија, Косовски комитет, Краљевина Југославија

1 [email protected]

94(497.115)”18/19”355.48(497.115)”19”


22 Божица Ж. Славковић

УВОД

Јужна Србија, у оквиру које се налазило Косово и Метохија, била је „ивич-на“ област Краљевине СХС, с унутрашњим границама окренутим ка северу и северозападу, односно ка северној Србији, Босни и Црној Гори. У геополитичком смислу оне су доживљаване као „историјска успоме-на на вишевековну распарчаност старих српских земља под турском управом“2, па су у првој деценији југословенске државе бивше турске области биле држане уз Србију због непроцењивог стратешког значаја.3 Када је Краљевина Југославија подељена на бановине, простор Косова и Метохије „улазио“ је у три бановине, што је поцепало област Старе Србије из претходне деценије. На тај начин државна власт је хтела да „подели одговорности на три бановинске администрације за овај нес-табилан крај, да онеспособи развитак великоалбанске идеје и да раз-бије консолидацију антидржавних елемената који су се налазили око граничног појаса“4.

Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја, из 1929, као и према Уставу Краљевине Југославије из 1931. године, Косово и Метохија били су подељени на три бановине – у оквиру Зетске налазили су се ђаковички, Источки, Митровички, Пећки и Подримски срез, у састав Моравске бановине ушли су Лапски, Вучитрнски и Дренички срез, а у оквиру Вардарске бановине нашли су се Неродимски, Гњилански, Грача-нички, Подгорски, Шарпланински и Горски срез.5 Дуж источне ивице Ис-точког среза налазила се тромеђа Зетске, Моравске и Вардарске бановине, док је јужна граница Источког и Пећког среза делила Вардарску и Зетску бановину, спуштајући се на југословенско-албанску државну границу.6

2 Војислав С. Радовановић, „Географске основе Јужне Србије“, у: Споменица двадесетпе-тогодишњице ослобођења Јужне Србије: 1912–1937, зборник радова, уредник Алекса Јова-новић, Скопље: Одбор за прославу двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије, 1937, 4–7.

3 Владан Јовановић, Вардарска бановина: 1929–1941, Београд: Институт за новију историју Србије, 2011, 34.

4 Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1929–1931, приредили Љу-бодраг Димић, Никола Жутић, Благоје Исаиловић, Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, 2002, 99.

5 Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја: са Законом о банској управи, – уредбама о буџетирању бановина, – решењем о установљењу окружних инспектората, – и уредбом о про-менама подручја срезова и општина, Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1929, 4–5; Политика, 4. 10. 1929, 3; Политика, 3. 9. 1931, 3.

6 Сенка Бабовић-Распоповић, Културна политика у Зетској бановини 1929–1941, Подгорица: Историјски институт Црне Горе, САНУС, 2002, 66.

Косово и Метохија у годинама приближавања другом светском рату

Божица Ж. Славковић 23

Ова граница повучена је на основу Лондонског уговора из 1915. годи-не и одлуке Конференције амбасадора, која је 1921. године у Паризу потврдила разграничење дефинисано 1913. године Протоколом из Фиренце. Тиме је постојећа граница измењена код Призрена и Дебра, док је Албанија добила место Лин, које је према Лондонском угово-ру припало Србији. Граница је дефинитивно утврђена Фирентинским протоколом од 26. јула 1926. године.7 Ова граница је ишла преко плани-не Галичице и високих планина Јабланице, Црним Дримом, па преко гребена Кораба, Коритника и Паштрика и Проклетија до Скадарског језера, због чега је сматрана „природном, стратегијски јаком, али не и етнографском“8. Југословенско-албанска граница означавала је за Алба-нце из Албаније препреку у формирању Велике Албаније, уз константно настојање да придобију Албанце с Косова и Метохије, док је за југосло-венску државу простор Косова и Метохије имао велики геополитички значај, због чега је било неопходно водити добру политику у односима с Албанијом и Италијом.

ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗНАЧАЈ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Крајем 19. века геополитички оквир Косова и Метохије био је обележен односом снага између великих сила, пре свега аустро–руским супар-ништвом на Балкану у решавању „источног питања“, што је додатно подстицало сукобе српског и албанског народа, који су били у центру геополитичког контекста овог простора.9 Нарочито је то било видљиво од последње четвртине 19. века, када је албанско питање добило ев-ропске оквире, конституисањем националног покрета и дефинисањем циљева. Призренска лига је на Берлинском конгресу захтевала ства-рање Велике Албаније, у чијем би се саставу нашла четири вилајета – Косовски, Јањински, Битољски и Скадарски, а чиме би се поништила територијална проширења Србије и Црне Горе у ратовима с Турском 1876–1878. године.10 Иако угушена од стране Порте, јер је постала претња

7 Опис граничне линије између Краљевине Југославије и Краљевине Албаније, Београд: Министар-ство иностраних послова, Биро за разграничење, 1935, 3.

8 Раде М. Перовић, Краљевина Југославија – кратак преглед, Скопље: Издавачка књижарница „Славија“, 1937, 5.

9 Милош Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету 1878–1912, Београд: Завод за уџбенике, 2009, 363.

10 Stavrio Skendi, The Albanian national awakening 1878–1912, Princeton: Princeton University Press, 1967, 88; Јован Хаџи-Васиљевић, Албанска лига – арнаутска конгра и српски народ у Турском


државном интегритету Турске, Лига је трајно назначила главне правце борбе за територијалну и етничку Албанију.11 Подршку Албанцима у тој борби у каснијем периоду пружала је Аустроугарска, јер би на тај начин раздвојила Србију и Црну Гору, а и због могућности да преко Косова и Метохије продре у Македонију. Утицају Аустроугарске настојала је да парира Италија, јер је желела да запоседне јадранску обалу.12

Србија је желела да изађе на северноалбанско приморје, а морала је и да заштити српске интересе на Косову и Метохији тако што би огра-ничила претензије албанске државе. Након балканских ратова, Албанија је проглашена аутономном државом, уз помоћ Аустроугарске, која је настојала да је територијално увећа науштрб српских проширења на Косову, Метохији и у западној Македонији.13 Такође, уз аустроугарску подршку, протежирање планова за стварање Велике Албаније преузео је Комитет за одбрану Косова, формиран 1912. године, на челу са Хаса-ном Приштином, Исом Бољетинцем и Бајрамом Цуријем.14 Током друге половине 1913. и почетком 1914. године, на граничној линији Србије и Албаније владала је права анархија, а међу албанским становништвом с Косова и Метохије избеглим у Албанију била је видљива спремност за борбу да се Албанији прикључе делови Косова, Метохије, западне Македоније и Црне Горе.15 Та борба настављена је и у Првом светском рату, када су албански одметници уз аустроугарску помоћ упадали на српску територију.16

Након распада Аустроугарске монархије, решавање албанског питања преузела је Италија. Она је помогла формирање Комитета за ослобођење Косова, у новембру 1918. године, који је преименован у Косовски комитет. С промовисањем великоалбанских идеја започело се на Дан албанске

царству 1878–1882, Београд: Издање Уредништва ратника, 1909; Михајло Војводић, „Бер-лински конгрес и Призренска лига“, Историјски гласник, бр. 1–2, 1989, 1–21.

11 Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Београд: Књижевне новине, 1990, 181.12 ђорђе Борозан, „Великоалбанско питање“, у: Косово и Метохија у великоалбанским плано-

вима: 1878–2000, уредник Никола Б. Поповић, Београд: Институт за савремену историју, 2001, 6–7; Живко Аврамовски, „Границе Краљевине СХС са Албанијом“, Историја 20. века, бр. 1–2, 1992, 39.

13 Михајло Војводић, „Разграничење Србије и Црне Горе са Албанијом 1912–1913“, Историјски часопис, XXXVI, 1989, 149–161.

14 ђoрђе Борозан, Велика Албанија: поријекло, идеје, пракса, Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије, 1995, 67.

15 Богумил Храбак, Арбанашки упади и побуне на Косову и у Македонији од краја 1912. до 1915. године, Врање: Народни музеј, 1988, 33–38.

16 Више о аустроугарској политици према Албанији: Андреј Митровић, „Албанци у поли-тици Аустроугарске према Србији 1914–1918“, у: Срби и Албанци у 20. веку, зборник радова, уредник Андреј Митровић, Београд: САНУ, 1991, 79–104.



независности, 28. новембра 1918. године у Скадру.17 Председник Комитета је био Хоџ Кадриу, а у његовом руководству су били Хасан Приштина, Бајрам Цури, Саљи Маљица и Сотир Пеци.18 Циљеви Косовског комитета били су одлучна борба и одбрана територијалне целокупности земље, обнова албанске Призренске лиге, као и ослобађање Косова и других албанских крајева од „окупатора“. Био је веома значајан у свим поли-тичким питањима, као и у односима између Албаније, Југославије и Италије.19 Ахмед бег Зогу, поглавар Мата и владар Албаније, желео је у сарадњи са Србијом да ликвидира Косовски комитет, али то није било једноставно. Активности Комитета су се наставиле, иако је Зогу настојао да контролише његов рад, плашећи се да би таква организација могла бити искоришћена против његовог режима.20 Ипак, Зогу је у својој по-литици кокетирао и с Југославијом и с Италијом, у зависности од својих интереса и у складу са својом девизом: „Продај се, али не дозволи да будеш купљен, јер те други неће пазарити.“21 Албанија је у међувреме-ну проглашена републиком, а Ахмед бег Зогу њеним председником, у чему га је југословенска власт подржала, надајући се да ће елиминисати Косовски комитет.22 Ипак, Зогу је у међувремену потписао трговинске споразуме с Италијом, а себе прогласио „краљем свих Албанаца“.23 Међу-тим, Aлбанија је постала притешњена великим италијанским утицајем, због чега је Зогу покушавао да се приближи Краљевини Југославији, па је наставио с политичком аболицијом емиграната који су се склонили у Југославији. Тако је албанска влада прихватила уговор о екстрадицији

17 Горан Антонић, „Косовски комитет и Краљевина СХС у светлу југословенских извора 1918–1920“, Историја 20. века, бр. 1, 2006, 30.

18 ђ. Борозан, н. д., 75. 19 Г. Антонић, н. д., 30.20 Војни архив (ВА), Пописник бр. 17 – Архивска грађа бивше југословенске војске од јану-

ара 1921. до априла 1941. године (закључно са априлским ратом) (п. 17), кутија (к.) 95 г, фасцикла (ф.) 2, број (бр.) 8, јул 1934.

21 ђ. Борозан, н. д., 107 (ВА, п. 17, к. 95 б, ф. 1, Извештај војног изасланика из Тиране о војно-политичкој ситуацији у Албанији, 25. мај 1926); Синан Хасани, Косово – истине и заблуде, Београд: БИГЗ, 1986, 78–79; Милосав Јелић, Албанија – записи о људима и догађајима, Бео-град: „Геца Кон“, 1933, 78–84; Саша Мишић, Албанија – пријатељ и противник: југословенска политика према Албанији: 1924–1927, Београд: Службени гласник, 2009; Душан Батаковић, „Ахмед бег Зогу и Србија“, у: Србија 1916, зборник радова, уредник Љиљана Алексић, Београд: Историјски институт, 1987, 165–177.

22 ВА, п. 17, ф. 61 г, Албанија између два рата, 83–84.23 Бранислав Глигоријевић, „Југославија, Албанија и велике силе 1919–1939“, у: Косово и

Метохија у великоалбанским плановима: 1878–2000, уредник Никола Б. Поповић, Београд: Институт за савремену историју, 2001, 47–50; видети такође: Живко Аврамовски, „Ита-лијанска економска пенетрација у Албанији 1925. до 1939“, Историја 20. века, бр. 5, 1963, 137–224.



у септембру 1931. године.24 Такође, на основу одлука балканских кон-ференција 1930. и 1931. године и добрих односа с владама у Београду и Лондону, Зогу је одбијао да продужи важност Првог тиранског споразума с Италијом, из 1926. године. Као последица тога, на Зогуа је покушан атентат у Бечу, 20. фебруара 1931. године, што је било дело албанске емигрантске организације „Bashqimi Kombetar“, коју су у Бечу органи-зовали плаћеници италијанских обавештајних служби Хасан Приштина и Мустафа Круја.25 Тако су од краја 1932. године односи Италије и Ал-баније били заоштрени, а нарочито јер се предвиђало да након Зогуове смене на власт дођу Мустафа Круја, Шефкет Врлаци и Хасан Приштина. Међутим, Хасан Приштина је 1933. године убијен у Солуну, што је Зогу покушавао да искористи у светлу повољних односа с Југославијом.26 Пре свега, Југославија и Албанија требало је да реше проблеме на граници.27 У фебруару 1934. године ступио је на снагу протокол којим је утврђе-на слободна албанско-југословенска погранична зона.28 Албанија је у децембру 1934. године потписала с Југославијом трговински уговор и у Тирани је отворена филијала Београдске извозне банке.29 Главни ге-нералштаб извештавао је 1934. године војног изасланика у Албанији да су албанске власти забраниле сваку организацију и илегални прелаз на југословенску територију, па „о неким комитско-качачким прелазима већих и озбиљнијих размера није могло бити речи“. Забележени су

24 ВА, п. 17, к. 20, ф. 1. Предвиђено је да југословенске трупе заузму делове Албаније. Припреме је требало извршити у највећој тајности, понашање према албанском ста-новништву је требало да буде коректно и мирољубиво, али не уз много поверења пре- ма њима.

25 Архив Србије (АС), Збирка докумената Безбедносно-информативне агенције (БИА), III, фасцикла (ф.) 112, Ј. Милићевић, Албанија и Југославија 1918–1939, 9–11.

26 Британци о Краљевини Југославији: годишњи извештаји Британског посланства у Београду 1921–1938, књ. 2, приредио Живко Аврамовски, Београд: Архив Југославије, 1986, 158–159.

27 Према писању београдског листа Време, велики број Арбанаса пребегао је на југословен-ску територију, наводећи као разлоге неподношљиво стање, фискалне намете, глад и терорисање од стране полицијских власти, јер су многи били осумњичени да одржавају везе с албанским емигрантима на југословенској територији (Време, 6. 7. 1932). Такође, прелазило се и из Југославије у Албанију. Краљевско посланство у Тирани крајем 1933. године јављало је да је на основу извештаја добијених с разних страна утврдило да је један од праваца арбанашких канала за прелаз границе смер Ћафа Прушит – Ћаф Морина, и да је туда прошао велики број лица из Југославије у Албанију (ВА, п. 17, к. 95 а, ф. 8, 29. септембар 1933).

28 Британци..., књ. 2, 314.29 То је био допунски споразум уз Уговор о трговини и пловидби од 22. јуна 1926, закључен

20. децембра 1933, а ступио на снагу 6. марта 1934. године. Према овом уговору, Југославија се обавезала да у Албанији организује откуп балканских извозних артикала у висини просека свог извоза у Албанију у последње четири године, чиме би се повећао албански извоз у Југославију (Британци..., књ. 2, 151).



појединачни прелази ради пљачке и крвне освете. Албанске власти су по наређењу краља Зогуа спроводиле енергично одузимање оружја од народа и имале су наређење да спрече сваку акцију.30

До погоршања односа између Југославије и Албаније дошло је након убиства краља Александра, 1934. године, а такође и између Југославије, с једне, и Италије, Мађарске и Бугарске, с друге стране, што се показало и успостављањем нове владе у Албанији.31 С обзиром на то да се пронео глас да се југословенска војска спрема за упад у Албанију како би спре-чила искрцавање италијанске војске на албанску територију, албански прваци су се договaрали о предузимању мера против југословенске државе.32 Југословенске граничне трупе су због тога биле у сталној вези са жандармеријом, а и настојале су да се прекине веза Албанаца с њи-ховим јатацима на југословенској територији, нарочито с емигрантима у ђаковици и Призрену. Узнемиравања на граници започела су у јачем обиму кад су започеле припреме за примену Конвенције о уређењу пограничног промета с Албанијом.33

Растући проблем нестабилности југословенско-албанске границе Краљевина Југославија покушавала је да реши преговорима с Италијом.34 Такође, успоставила је дипломатске односе с Турском, потписала пакт пријатељства, а затим и конвенцију о исељавању муслимана из Јуж-не Србије.35 Међутим, приближавање Другог светског рата повећало је аспирације албанских одметника и активиста Косовског комитета, уз подршку Италије.

30 ВА, п. 17, к. 95 г, 7, ф. 2, л. 1, Главни ђенералштаб Војном изасланику у Арбанији за март 1934.

31 Б. Глигоријевић, н. д., 58; Архив Југославије (АЈ), Фонд 370, Посланство Краљевине Ју-гославије у Турској – Цариград, Анкара, фасцикла 22, архивска јединица 437 (Даље: АЈ, 370-22-437), Министарство иностраних послова краљевском посланству у Анкари, 28. октобар 1935.

32 ВА, п. 17, к. 95 г, ф. 2, бр. 8, јул 1934.33 ВА, п. 17, к. 95 г, ф. 2, док. 11, септембар 1934; ВА, п. 17, к. 95 а, ф. 2, бр. 1, 8. октобар 1934.34 Више о југословенско-италијанским преговорима видети у: Милан Стојадиновић, Ни

рат ни пакт: Југославија између два рата, Београд: Глас јавности, 2002; Живко Аврамовски, „Проблем Албаније у југословенско-италијанском споразуму од 25. марта 1937“, Хисто-ријски преглед, бр. 1, 1963, 19–31; Живко Аврамовски, Балканске земље и велике силе 1935–1937, Београд: Просвета, 1968.

35 Авдија Авдић, „Општи поглед на миграциона кретања муслиманског становништва на Балкану од краја 19. века до закључења југословенско-турске конвенције“, Новопазарски зборник, бр. 9, 1985, 147–166; Авдија Авдић, „Југословенско-турски преговори о исеља-вању муслиманског становништва између два светска рата“, Новопазарски зборник, бр. 15, 1991, 112–125; Владан Јовановић, „Интерминистријална конференција Краљевине Југославије о исељењу ’несловенског елемента у Турску’ (1935)“, Прилози, бр. 35, 2006, 105–124.



ГОДИНЕ ПРИБЛИЖАВАЊА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

У другој половини тридесетих година 20. века, у подручјима дуж југо-словенско-албанске границе чланови Косовског комитета уз италијанску подршку константно су радили на пропагирању великоалбанске идеје међу албанским становништвом.36 Ову идеју подржавали су и албан-ски конзулати у Скопљу и Призрену.37 Преко верских школа, сибијан мектеба, такође су се шириле поруке да ће се Албанија уз италијанску помоћ „проширити до Качаника“.38 Запажала се и појачана активност емиграната из Албаније, чији је рад контролисао југословенски пове-реник Гани бег Криезиу.39

Косовски комитет је средином тридесетих година стално имао дру-гу личност за вођу, што је наводило југословенске војне изасланике у Албанији да помисле да је Комитет „безопасан“40, иако су они стално одржавали састанке ради организовања своје структуре и финансирања.41 Учестали упади одметничких група из Албаније половином 1934. године на подручја ђаковичког, Пећког и Шарпланинског среза, потврдили су основаност сумње да албанска пропаганда захвата ове крајеве и прети да се прошири на пограничне срезове. Тако је главни канал Комите-та из ђаковичког среза, једним делом Источког, захватао део Дренич-ког, преко жабарске општине, у којој је имао подршку од председника општине Шабана Реџе. Одавде су се пребацивали у Косовску Митрови-цу, код присталица Ферат-бег Драге. Из Митровице се канал пружао на Шаљу, Вучитрн, Приштину, Урошевац, Качаник, Скопље – арбанашки

36 ВА, п. 17, к. 95 а, ф. 2, Извештаји за јул, август и септембар 1931; ВА, п. 17, к. 95 а, ф. 2, Генералштаб, обавештајно одељење.

37 Конзулат у Скопљу имао је карту на којој су била назначена места која је требало да при-падну Албанији, од Пећи на исток, правцем Подујева, Врања, реком Пчињом и Вардаром до грчке границе (Британци..., књ. 2, 92).

38 ВА, п. 17, к. 94, ф. 3, бр. 1, 26. јануар 1937.39 ВА, п. 17, к. 95 г, ф. 2, бр. 6, Извештај војног изасланика, 8. јул 1934. Гани-бег Црноглавић

(Gani Bej Kryeziu, 1900–1952), рођен је у ђаковици у веома утицајној породици. Био је брат Цена-бега, албанског политичара и дипломате који је сарађивао са Србијом. За-вршио је војну академију у Сарајеву и био је у југословенској војсци раних двадесетих година 20. века. Против Ахмеда Зогуа окренуо се након убиства Цена-бега, 1927. године. Сарађивао је с британском обавештајном службом. Био је значајна личност и у Другом светском рату.

40 ВА, п. 17, к. 95 г, 7, ф. 2, л. 1, Главни ђенералштаб Војном изасланику у Арбанији за март 1934.

41 ВА, п. 17, к. 27, бр. 47/1, 5. август 1932.



конзулат.42 Од 1936. године Косовски комитет је почео активније да де-лује, јер је Италија повећавала притисак на Зогуа и уверавала га да је спремна да помогне у аспирацијама према Косову, Метохији и Чамерији.43 Такође, велики број Албанаца пресељавао се из Краљевине Југославије, што је допринело обнављању Комитета.44 Војни изасланик Краљевине Југославије јављао је да је Италија захтевала да Комитет почне што пре с акцијом, као и да је тајно изабрано руководство Комитета премештено из Тиране у Валону.45

Након Михенске кризе у септембру 1938. године, великоалбански проблем био је нарочито актуелан. Британци су 1938. извештавали да сe „Албанци поигравају с иредентизмом“.46 Командант Треће армијске области Милан Јечменић писао је тим поводом Главном генералштабу да је „арнаутски живаљ подигао главу, а албанска иредента појачала своју пропаганду, ширећи гласове да ће се Метохија и крајеви насељени Арнаутима вратити Албанији“.47 Aлбанске књиге, брошуре, леци и значке са сликом албанског краљевског пара растурани су пазарним данима, пре свега у ђаковичком и Призренском срезу.48 Албански „курири“ су на тај начин под видом ситне трговине преносили поруке и савете из Албаније.49 Вести о проширењу граница Албаније ширене су приликом посета албанских држављана рођацима у ђаковици и Призрену, уг-лавном учитеља.50 Поруке и подстицаје преносили су и хоџе и шехле-ри, те дервиши, којих је у Призрену, Ораховцу, ђаковици и Пећи било много, уз подршку млађе албанске генерације. Албанија је ове акције

42 ВА, п. 17, к. 95а, ф. 2, бр. 1.43 АЈ, Фонд 335, Фонд Војислав Јовановић Марамбо, 335–142.44 АЈ, Фонд 38, Фонд Председништво Министарског савета – Централни прес-биро, 38-726-

902, О акцији Косовског комитета, Тирана, 21. март 1936.45 ВА, п. 17, к. 27, бр. 40/3, 29. фебруар 1936. 46 Британци..., књ. 2, 648.47 Живко Аврамовски, „Прилог питању италијанско-албанске иредентистичке пропаганде

на Косову и Метохији у време Минхенске кризе и окупације Албаније“, Историјски гласник, бр. 2–3, 1964, 126.

48 ВА, п. 17, к. 94, ф. 1, бр. 16, 1938. У Шарпланинском срезу растурани су албански буквари, а у децембру 1938. године пренето је 130 брошева из Пишкопеје и Кукса (ВА, п. 17, к. 94, ф. 1, бр. 16, 26. децембар 1938).

49 За бивши Новопазарски санџак главни повереник био је Акиф из Новог Пазара, пореклом из ђаковице, за Косово и Дреницу бивши председник из Седлара Бануш, који је побегао у Албанију, за Подриму (Ораховац и околину) главни повереник био је Бејзад Дургутовић, трговац из Ораховца, чији је брат био виши официр у Албанији, а у том послу Дургуто-вићу је помагао и одржавао везу с Дреницом и Косовом Мурат Барјактар, председник Острозупске општине у Подримском срезу, који је преко председника општине у Штимљу одржавао везу с Подгорским и Урошевачким срезом.

50 ВА, п. 17, к. 94, ф. 1, бр. 16, Главни ђенералштаб, 27. август 1938.



помагала оружјем,51 а главни депо за пребацивање оружја био је у близи-ни албанске границе у Тропоји, одакле се оружје пребацивало у Батушу и Морину у ђаковичком срезу.52 Многи Албанци крили су оружје, што су показивали и резултати претреса кућа у пограничном подручју.53 Често се дешавало да су исправно оружје скривали, а предавали неупо-требљиво, јер им је из Албаније поручивано да „чувају пушке по цену живота, јер ће им ускоро требати“.54 У виђенијим албанским кућама на Косову и Метохији, сем оружја, чувале су се и заставе с натписом „Живела Краљевина Албанија“.55 У јужној Србији је ширена вест да се Албанци спремају за устанак којим би извршили „покољ српског живља, а нарочито насељеника“.56 У Корчи су избиле демонстрације у којима су учесници тражили прикључење Косова и Чамерије Алба-нији. О Косову и Чамерији писало се као о „неослобођеним албанским провинцијама“.57

Почетком 1939. године нереди су били ређи, јер се мање говори-ло о албанском исељавању у Турску, а и због сугерисања италијанске владе да би то покварило албанско-југословенске односе.58 Међутим, с великоалбанском пропагандом се наставило. У јануару 1939. године примећено је да Албанци на Косову и Метохији имају „известан број албанских застава“.59 Први пут је јавно продавана великоалбанска мапа, упркос забранама југословенског МУП-а.60 Такође, албанске војне вла-сти преносиле су већу количину оружја и муниције у поједина места северне Албаније.61

Уласком италијанских трупа у Албанију, у априлу 1939. године, наро-чито је истицано питање Косова и Метохије.62 Aлбанска емиграцијa je

51 Оружје је ишло у два правца: граница – Призрен – Сува Река – Урошевац и граница–ђа-ковица–Ораховац–Дреница–Приштина, што је показивало да су рачунали на Арнауте на југословенској територији дуж границе.

52 АЈ, Фонд 37, Фонд Милана Стојадиновића, 37-53-54, 19. фебруар 1938.53 У Гњиланском срезу предато је преко 2.000 пушака и више бомби, а у Неродимском 800

пушака и бомби.54 АЈ, Фонд 37, Фонд Милана Стојадиновића, 37-53-56-58, 21. мај 1938.55 ВА, п. 17, к. 94, ф. 1, бр. 16, Главни ђенералштаб, 24. октобар 1938.56 ВА, п. 17, к. 94, ф. 1, бр. 16, 1938.57 ВА, п. 17, к. 76, ф. 2, бр. 17 и 28.58 Ж. Аврамовски, н. д., 129. 59 ВА, п. 17, к. 31, бр. 43/1-1, 5. јануар 1939.60 ВА, п. 17, к. 518, ф. 5, бр. 30, фебруар 1939.61 Од 15. до 30. јануара 1939. године донето је у село Шиштевац у Албанији око 200 италијан-

ских карабина, а у Тропоју око 100. Ово оружје требало је да се постепено пребацује у Југославију и подели арбанашком живљу (ВА, п. 17, к. 31, бр. 30/2-1, 18. април 1939, к. 31, 30/2-2, 18. март 1939).

62 Dnevnik grofa Ciana, Zagreb: Hrvatska seljačka tiskara, 1948, 84.



активније деловала с циљем прикључења Косова и Чамерије Албанији. Био је интензивиран малогранични промет, чиме се брже ширила про-паганда из Албаније.63 Појачана је активност студентске организације „Беса“.64 Италијански званичници су у својим посетама Албанији обећа-вали да ће држава бити повећана,65 а многи чланови Косовског коми-тета постали су утицајни у албанској фашистичкој странци.66 Они су често одржавали састанке у којима су пропагирали скоро уједињење свих албанских територија.67 Шефкет Врлаци, председник албанске владе, у јулу 1939. године поручивао је како је „Албанија прикључе-на Италији да би се уз њену помоћ цела Јужна Србија присајединила Албанији“.68 У истом месецу у извештају југословенском Главном ђене-ралштабу наводи се да 18 качака у Руговској клисури пропагира међу албанским живљем великоалбанске тежње и растура летак с говором албанског министра просвете Колиција, у којем је изјавио да је Мусо-лини обећао Велику Албанију с Косовом и Метохијом. У овом пери-оду је забележен велики број прелазака преко југословенско-албан- ске границе.69

Напад Немачке на Пољску почетком септембра 1939. године додат-но је утицао на ширење великоалбанске пропаганде. Албански прваци састајали су се у ђаковици и Пећи, а радило се и на обнављању Џемије-та.70 Чланови Комитета су крајем 1939. године све успешније деловали

63 Ж. Аврамовски, н. д., 136.64 Организација „Беса“ основана је 1935. године. Главни организатор био је Сермет Џаџули,

секретар албанског посланства у Београду, а од 1937. године конзул у Скопљу. Почетком јуна 1939. финансирање „Бесе“ преузело је италијанско посланство у Београду (давало је месечну потпору у износу од 1.000 динара) (Велимир Терзић, Слом Краљевине Југославије 1941: узроци и последице пораза, књ. 1, Београд: Народна књига, Партизанска књига, 1982, 188; ВА, п. 17, к. 518, ф. 6, бр. 7, Главни ђенералштаб, Команда Треће армијске области, 11. октобар 1939).

65 ђ. Борозан, н. д., 189. Када је гроф Чано посетио Албанију, 19. августа 1939. године, исти-цане су мапе Албаније са 32 југословенска среза. Албанци су очекивали уједињење свих Албанаца уз помоћ Италије и извикивана је парола: „Косово, Косово, Чамерија“, а гроф Чано је одговорио да ће „њихове жеље бити остварене ускоро“ (АЈ, Фонд МУП-а Краљевине Југославије, 14-23-56, Билтен МУП-а за август и септембар 1939).

66 ВА, п. 17, к. 7, бр. 7/3-1, Извештај за јун 1939.67 ВА, п. 17, к. 519, ф. 1, бр. 17, 16. јун 1939; ВА, п. 17, к. 519, ф. 1, бр. 17, 24. јул 1939.68 ВА, п. 17, к. 22, бр. 49/10, 3.69 ВА, п. 17, к. 518, ф. 5, бр. 43, Главни ђенералштаб Команданту Треће армијске области, 27.

јул 1939.70 Џемијет је био муслиманска организација која је имала стабилно гласачко тело у градским

срединама, али је 1925. године званично забрањена (Гордана Кривокапић-Јовић, Оклоп без витеза. О социјалним основама и организационој структури Народне радикалне странке у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца [1918–1929], Београд: ИНИС, 2002, 163–165); ВА, п. 17, к. 7, 27/3-1, Извештај за октобар од 4. новембра 1939.



у оквиру организације Црна рука, извршног органа Косовског комитета, помагани средствима италијанских служби.71 Када је Италија ушла у рат против Француске, у јуну 1940, то је ојачало албанска уверења да је дошао час за остварење великоалбанских намера.72 Штампани су пропагандни леци и брошуре, нарочито у Пећком, Источком и ђаковичком срезу.73 Међу албанским становништвом причало се да ће бити организована побуна у околини Призрена, ђаковице и Пећи, уз италијанску подрш-ку.74 За такву акцију припремљено је и оружје, које се налазило близу југословенске границе у Албанији.75

Нападом Италије на Грчку, октобра 1940. године, рат се пренео на Балкан. У италијанској и албанској штампи покренута је кампања да Грчка угрожава права албанске мањине у Чамерији и долазило је до инцидената на грчко-италијанској граници.76 Међутим, италијански напад није протекао онако како је очекивано; Италија је доживљавала поразе на читавој линији фронта, долазило је до саботирања и одметања у албанским редовима и колебања албанских војника. Тада се италијан-ско-албанска пропаганда на Косову и Метохији потпуно притајила. Када су грчке снаге освојиле Корчу, албанско становништво се радовало због ослобођења од италијанског окупатора.77 И у извештају начелника Ву-читрнског среза потврђује се да „Арнаути нису показивали симпатије према Италијанима“, јер су чули да Италијани хоће да интернирају њихову омладину у Абисинију, те се напомиње да ће „aрнаутски живаљ бити лојалан докле год ми будемо чврсти и јаки“.78

Почетком 1941. године италијанска војска на фронту у Албанији је све неуспешнија, али југословенска влада није хтела да уђе у ове сукобе и да жртвује своју неутралност. Велика Британија је настојала да убеди Југо-славију да нападне италијанске положаје у Албанији и да ступи у рат на страни Грчке, а Немачка је инсистирала да Италија придобије Југославију, што се није уклапало у Мусолинијева очекивања и обећања Албанцима.79

71 ВА, п. 17, к. 31, 2/2, 23. јануар 1939.72 ВА, п. 17, к. 26, ф. 3, Извештај од 19. јуна 1940.73 ВА, п. 17, к. 95 б, ф. 4, бр. 8, 1940. ВА, п. 17, к. 95 б, ф. 4, бр. 9, 1. маја 1940.74 ВА, п. 17, к. 31, бр. 3/4-1, 2. април 1940.75 ВА, п. 17, к. 95 б, ф. 4, бр. 12.76 В. Терзић, н. д., 286–288.77 AJ, Фонд 138, Министарски савет Краљевине Југославије, 7-725-727, Бан Зетске бановине,

Цетиње 3. децембар 1940.78 ВА, п. 17, к. 95 б, ф. 4, бр. 14, 1940.79 ђорђе Борозан, „Ратне операције на фронту према Албанији и у Македонији током Ап-

рилског рата 1941“, Војно дело, бр. 2, 1996, 119–124; В. Терзић, н. д., књ. 2, Београд: Народна књига, 1983, 73.



Чим су сазнали за државни удар у Београду, у марту 1941. године, Ита-лијани су затворили све правце који су из Југославије водили у Албанију на југословенско-албанској граници.80

ГРАНИЧНИ ФРОНТ ПРЕМА АЛБАНИЈИ 1941. ГОДИНЕ

План радова за фортификацијско уређење граничног фронта Косовске дивизијске области састављен је по наређењу команданта Треће армијске области од 11. маја 1929. године. Према њему, било је неопходно уредити стрељачке заклоне и извести рашчишћавање земљишта, за шта је био потребан кредит од око 40.000 динара.81 Требало је решити и питање обез-беђивања југословенско-албанске границе, па је Команда Треће армијске области издала у августу 1930. године Команди Вардарске дивизијске области мере које би требало да предузму граничне дивизијске области: „Да се за случај потребе и ако се догађаји могу благовремено предвидети, мобилишу делови резервне војске предвиђени само за затварање границе којима би кадровске трупе служиле као наслон и резерва. Да се позову сви делови војске предвиђени за заштиту и затварање границе. Ако би се догађаји десили изненада онда би се прво ангажовале кадровске трупе, док се не мобилишу јединице резервне војске. Да би се сигурније обез-бедила граница према Албанији и да догађаји не би изненадили било је потребно да се трупе ђаковичког и Дебарског гарнизона у времену од друге половине октобра до јула када је број старих војника по пуковима сувише мали – појачају војницима из других пукова дотичне дивизијске области.“82 Затим, 1933. године, Команда Косовске дивизијске области размишљала је о томе да се подигну магацини за смештај наоружања.83 За гранични део према Албанији требало је извршити изградњу утврђења уз помоћ обвезника-пионира на територији Призренског и Косовско-митровачког војног округа.84

Од пролећа 1939. године Генералштаб је према граници с Албанијом завео приправно стање, све до априла 1941. године. Предузимане су мере предострожности после упада Италијана у Албанију у граничним

80 Италијани су од почетка 1941. године повећавали бројност снага у Албанији, пре свега на обезбеђењу југословенско-албанске границе, дужине 349 километара.

81 ВА, п. 17, к. 518, ф. 5, бр. 37, план радова, Штаб Треће армијске области, Скопље, 30. јун 1929.

82 ВА, п. 17, к. 517, ф. 5, бр. 14, 12. август 1930.83 ВА, п. 17, к. 520, бр. 1–3, 26. децембар 1933.84 ВА, п. 17, к. 619, бр. 4, ф. 3.



зонама, мобилисано је неколико пукова југословенске војске, а након немачког напада на Пољску, активиран је део јединица ради провере мобилизацијских дејстава. Наредбом од 5. јуна 1940. године форми-ране су посадне пешадијске јединице ради обезбеђивања утврђених положаја на граничним фронтовима. На фронту према Албанији так-ве јединице нису биле формиране, већ је у случају напада резервним снагама речено да запоседну утврђене положаје и бране их до доласка оперативних снага. Тек је италијанска кампања у јулу 1940. године утицала на то да Министарство војске и морнарице активира трупе на територији Вардарске, Косовске и Зетске дивизијске области.85 О њиховом распореду и снази активно су достављали податке албански агенти из ђаковичког и Призренског среза.86 Због тога је у септемб-ру 1940. године Министарство војске и морнарице издало наредбу о мерама опреза и бојеве готовости команданту Треће армијске обла-сти, пре свега уз посебно обраћање пажње на гранични фронт пре-ма Албанији и Италији, али да се никако не сме повредити граница суседних држава.87

Гранична линија Косовске дивизијске области према Албанији по-лазила је с тромеђе између Зетске дивизијске области, Албаније и ове дивизијске области, на планини Богићевици, па Чајлском реком јужно од Калабака, ка југоистоку, вододелницом између Белог Дрима и Дрима, високопланинским гребеном Мaja Ибард – Јуничка планина – Мaja Зез, потом се спуштала у средњепланинску област ђаковице и преко Паш-трика силазила у клисуру Белог Дрима, одакле се пела на високи масив Коритника, с кога се спуштала у долину Плавске реке, па се, прелазећи долину реке Глобочице, пела на Терзијско брдо све до подножја Калабака. Гранична линија делила се на два одсека: северно и јужно од Паштрика. У погледу комуникационе мреже сви прелази били су тешко пролазне планинске стазе, сем једне добре комуникације, која је клисуром Белог Дрима везивала Кукс с Призреном. Призрен и ђаковица, као важне ге-остратегијске тачке и политичко-економски центри на које је економски била упућена и цела прекогранична зона Црног и Белог Дрима, били су објекти албанских аспирација.

Призрен је био политички и економски најважнији центар на ал-банској граници. Био је такође значајан у оперативном смислу, јер је

85 Априлски рат 1941, зборник докумената, I, уредник Фабијан Трго, Београд: Војноисторијски институт, 1969, док. 232, 687–692, док. 249, 725–726.

86 ВА, п. 17, к. 26, ф. 4, бр. 35/3, 14. август 1940.87 ВА, п. 17, к. 31, 58/4, Команданту Треће армијске области, 10. септембар 1940.



преко њега ишао најкраћи, најважнији операцијски правац с албан-ске територије ка вододелници између Белог Дрима и Ситнице, тј. између Метохије и Косовског платоа. Преко њега су се повезивале, у ширем смислу, операције трупа Косовске дивизијске области с они-ма на територији Вардарске дивизијске области и преко њега се ди-ректно угрожавала железничка пруга Краљево – Косовска Митровица – Урошевац – Скопље. ђаковица је била важан политичко-економски центар на Белом Дриму. Такође, била је значајна и зато што су преко ње Албанци добијали ослонац за предузимање операција, било пре-ма јужном делу Косова и Качанику, било према Пећи, кроз Дреницу, и на северни део Косова, у област Косовске Митровице. Затим, пре-ко ђаковице се најбрже долазило на Милановачку планину, с које се угрожавала позадина Призрена, преко Црнољеве. Сматрало се да би падом Призрена и ђаковице пала цела југословенска гранична зона према Албанији.88

Ратним планом Р-41 извршено је ново прегруписавање снага за слу-чај рата, па су за фронт према Албанији намењени један одред и четири дивизије (према осам италијанских).89 Нови распоред снага Треће армије на фронту према Албанији био је предвиђен на основу договора у Кенали у априлу 1941. године. Снаге су тако биле распоређене на следећи начин: Штаб у Приштини, Штаб Армије у Скопљу, шест пукова резервне војске, имали су задатак заштите границе, Зетска дивизија око Подгорице с морнаричким одредом на Скадарском језеру, Комски одред састављен од једног пешадијског пука и артиљеријског дивизиона у приграничним зонама Плава и Гусиња, Косовска дивизија на простору ђаковица–При-зрен, Вардарска дивизија између Ростуша, Дебра и Струге, Херцеговачка дивизија као резерва у подручју Даниловграда, Ибарска дивизија као резерва у рејону Урошевца.90

Почетком 1941. године спровођене су војномобилизацијске припреме и провера сталних и резервних састава. Мобилизација је требало да се спроведе почетком априла 1941. године. Јединице Косовске дивизије биле су 75% попуњене. На њеном подручју остало је немобилисано око 25.000 Албанаца који су били војнички обучени, а нису били мобили-сани јер их је југословенска власт, према наводима Али Хадрија, а на основу изјаве потпуковника Стјепана Миклечића, начелника штаба

88 ВА, п. 17, к. 619, ф. 3, док. 4, Пројекат плана за затварање границе Косовске дивизијске области.

89 В. Терзић, н. д., књ. 2, 188.90 Исто, 165–166.



Косовске дивизије, сматрала непоузданим.91 Наиме, приликом позивања албанских обвезника на војну вежбу, у септембру 1939. године, они су показали незадовољство, што је указивало на то да је за случај моби-лизације албанско становништво непоуздан елемент.92 У општинама где су Албанци били у већини, захваљујући страној пропаганди која је долазила од Италије, преко плаћених агената Албанаца који су се пазар-ним данима састајали с југословенским Албанцима у Пећи, Призрену и Косовској Митровици, југословенски албански живаљ наговаран је да се не одазива војним позивима на вежбу и да крије стоку (у шаљској општини је забележен случај прикривања сточног фонда и склањање преко 100 војних обвезника).93

Мобилизација је, дакле, била непотпуно спроведена, јер је, између осталог, мањинско становништво задавало велике тешкоће у мобили-зацијским припремама, па је најпре распоређено у оперативне једи-нице, али у ограниченом проценту, затим је брисано из оперативне војске и укључивано у радне батаљоне, а на крају су израђивани пла-нови за њихову евакуацију у унутрашњост земље.94 У извештају штаба Треће армијске области наглашаван је проблем да је словенском делу обвезника неразумљиво зашто се не позивају и Албанци, као и они, у великом броју, већ је „огроман број Арнаута остајао код куће“. Коман-да Треће армијске области је истицала да су Арнаути позивани само у оном проценту (15%) којим су се попуњавале оперативне јединице, па је Штаб Треће армијске области предлагао да се Арнаути позивају у радничке батаљоне.95

Када је Немачка напала Југославију, Косовска дивизија била је још у процесу мобилизације и делимичне концентрације на простору Пећ – ђаковица – Призрен – Драгаш – албанска граница. Опкољена знатно надмоћнијим снагама, Југославија је врло брзо сломљена, а италијанске трупе су успешно продрле у југословенску државу. Избијање Другог

91 Али Хадри, „Политика народног фронта и априлски одбрамбени рат 1941. године на Косову и Метохији“, зборник радова, бр. 5, Приштина: Филозофски факултет, 1969, 433.

92 ВА, п. 17, 518, ф. 5, бр. 50.93 ВА, п. 17, к. 95б, ф. 4, Штаб Треће армијске области, Начелнику Главног ђенералштаба 28.

јун 1940.94 В. Терзић, н. д., књ. 2, 202. У Министарству иностраних послова 3. марта 1941. одржана

је интерминистријална конференција о предлогу Министарства војске и морнарице о оснивању концентрационих логора за стране војне бегунце, а посебно за бегунце из Албаније. Предложено је да се узме у обзир око 250 лица, а да тај радни логор буде у Ивањици, на бази војничког уређења радничких батаљона (АЈ, Фонд 334, Министарство иностраних послова Краљевине Југославије, 334-4-984).

95 ВА, п. 17, к. 95в, ф. 4, д. 4, л. 8, 28. јун 1940.



светског рата у Југославији повећало је међуетнички сукоб на Косову и Метохији, који је овим добио додатну димензију отвореног међудр-жавног сукоба.

Архивска грађа

1. Архив Југославије, БеоградФонд 14, Министарство унутрашњих послова Краљевине ЈугославијеФонд 37, Милан СтојадиновићФонд 38, Председништво Министарског савета – Централни прес-бироФонд 138, Министарски савет Краљевине ЈугославијеФонд 334, Министарство иностраних послова Краљевине ЈугославијеФонд 335, Фонд Војислав Јовановић – МарамбоФонд 370, Посланство Краљевине Југославије у Турској – Цариград, Анкара

2. Архив Србије, БеоградЗбирка докумената Безбедносно-информативне агенције

3. Војни архив, БеоградПописник бр. 17 – Архивска грађа бивше југословенске војске од јануара 1921.

до априла 1941. године (закључно с априлским ратом)


Априлски рат 1941, зборник докумената, I, уредник Фабијан Трго. Београд: Вој-ноисторијски институт, 1969.

Британци о Краљевини Југославији: годишњи извештаји Британског посланства у Београду 1921–1938, књ. 2, приредио Живко Аврамовски. Београд: Архив Ју-гославије, 1986.

Dnevnik grofa Ciana. Zagreb: Hrvatska seljačka tiskara, 1948.Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја: са Законом о банској управи,

– уредбама о буџетирању бановина, – решењем о установљењу окружних инспекто-рата, – и уредбом о променама подручја срезова и општина. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1929.

Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1929–1931. Приреди-ли Љубодраг Димић, Никола Жутић, Благоје Исаиловић. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, 2002.



Опис граничне линије између Краљевине Југославије и Краљевине Албаније. Београд: Министарство иностраних послова, Биро за разграничење, 1935.

Стојадиновић, Милан. Ни рат ни пакт: Југославија између два рата. Београд: Глас јавности, 2002.

Штампа

Време (1932)Политика (1929, 1931)


Авдић, Авдија. „Југословенско-турски преговори о исељавању муслиманског становништва између два светска рата“. Новопазарски зборник, бр. 15, 1991, 112–125.

Авдић, Авдија. „Општи поглед на миграциона кретања муслиманског стано-вништва на балкану од краја 19. века до закључења југословенско-турске конвенције“. Новопазарски зборник, бр. 9, 1985, 147–166.

Аврамовски, Живко. Балканске земље и велике силе 1935–1937. Београд: Просвета, 1968.

Аврамовски, Живко. „Граница Краљевине СХС са Албанијом“. Историја 20. века, бр. 1–2, 1992, 35–49.

Аврамовски, Живко. „Италијанска економска пенетрација у Албанији 1925. до 1939“. Историја 20. века, бр. 5, 1963, 137–224.

Аврамовски, Живко. „Прилог питању италијанско-албанске иредентистичке пропаганде на Косову и Метохији у време Минхенске кризе и окупације Албаније“. Историјски гласник, бр. 2–3, 1964, 123–140.

Аврамовски, Живко. „Проблем Албаније у југословенско-италијанском спора-зуму од 25. марта 1937“. Хисторијски преглед, бр. 1, 1963, 19–31.

Антонић, Горан. „Косовски комитет и Краљевина СХС у светлу југословенских извора 1918–1920“. Историја 20. века, бр. 1, 2006, 27–44.

Бабовић-Распоповић, Сенка. Културна политика у Зетској бановини 1929–1941. Подгорица: Историјски институт Црне Горе, САНУС, 2002.

Батаковић, Душан. „Ахмед бег Зогу и Србија“. У: Србија 1916, зборник ра-дова. Уредник Љиљана Алексић. Београд: Историјски институт, 1987, 165–177.

Богдановић, Димитрије. Књига о Косову. Београд: Књижевне новине, 1990.



Борозан, ђорђе. „Великоалбанско питање“. У: Косово и Метохија у великоалбан-ским плановима: 1878–2000, уредник Никола Б. Поповић. Београд: Институт за савремену историју, 2001, 1–36.

Борозан, ђорђе. Велика Албанија: поријекло, идеје, пракса. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије, 1995.

Борозан, ђорђе. „Ратне операције на фронту према Албанији и у Македонији током Априлског рата 1941“, Војно дело, бр. 2, 1996, 119–141.

Војводић, Михајло. „Берлински конгрес и Призренска лига“. Историјски гласник, бр. 1–2, 1989, 1–21.

Војводић, Михаило. „Разграничење Србије и Црне Горе са Албанијом 1912–1913“. Историјски часопис, XXXVI, 1989, 149–162.

Глигоријевић, Бранислав. „Југославија, Албанија и велике силе 1919–1939“. У: Косово и Метохија у великоалбанским плановима: 1878–2000, уредник Никола Б. Поповић. Београд: Институт за савремену историју, 2001, 37–61.

Јагодић, Милош. Српско-албански односи у Косовском вилајету 1878–1912. Београд: Завод за уџбенике, 2009.

Јелић, Милосав. Албанија – записи о људима и догађајима. Београд: „Геца Кон“, 1933.Јовановић, Владан. Вардарска бановина: 1929–1941. Београд: Институт за новију

историју Србије, 2011. Јовановић, Владан. „Интерминистријална конференција Краљевине Југославије

о исељењу ’несловенског елемента у Турску’ (1935)“. Прилози, бр. 35, 2006, 105–124.

Кривокапић-Јовић, Гордана. Оклоп без витеза. О социјалним основама и организацио-ној структури Народне радикалне странке у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918–1929). Београд: ИНИС, 2002.

Митровић, Андреј. „Албанци у политици Аустроугарске према Србији 1914–1918“. У: Срби и Албанци у 20. веку, зборник радова, уредник Андреј Митровић. Бео-град: САНУ, 1991, 79–104.

Мишић, Саша. Албанија – пријатељ и противник: југословенска политика према Албанији: 1924–1927. Београд: Службени гласник, 2009.

Перовић, Раде М. Краљевина Југославија – кратак преглед. Скопље: Издавачка књи-жарница „Славија“, 1937.

Радовановић, Војислав С. „Географске основе Јужне Србије“. У: Споменица дваде-сетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије: 1912–1937, зборник радова. Уредник Алекса Јовановић. Скопље: Одбор за прославу двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије, 1937.

Skendi, Stavrio. The Albanian national awakening 1878–1912. Princeton: Princeton University Press, 1967.



Терзић, Велимир. Слом Краљевине Југославије 1941: узроци и последице пораза, књ. 1. Београд: Народна књига, Партизанска књига, 1982.

Терзић, Велимир. Слом Краљевине Југославије 1941: узроци и последице пораза, књ. 2. Београд: Народна књига, 1983.

Хадри, Али. „Политика народног фронта и априлски одбрамбени рат 1941. го-дине на Косову и Метохији“, зборник радова, бр. 5. Приштина: Филозофски факултет, 1969, 424–446.

Хасани, Синан. Косово – истине и заблуде. Београд: БИГЗ, 1986.Хаџи-Васиљевић, Јован. Албанска лига – арнаутска конгра и српски народ у Турском

царству 1878–1882. Београд: Издање Уредништва ратника, 1909.Храбак, Богумил. Арбанашки упади и побуне на Косову и у Македонији од краја 1912.

до 1915. године. Врање: Народни музеј, 1988.



Božica Ž. Slavković

Kosovo and Metohija in the years approaching the second world war

Summary

Kosovo and Metohija were a restless and unstable part of the Kingdom of Yugoslavia, marked by confrontation two ideas, Yugoslav and The Great Albania, and inter-ethnic conflicts. The idea of association of all Albanians came from the 19th century, but the real opportunity to achieve received in World War II. In the years approaching war Kingdom of Yugoslavia had been a growing problem on its border with Albania due to the activities of the Albanian leaders and activists of the Kosovo Committee, with the support of Italy. They spread propaganda primarily in the border districts, and also were recorded the frequent illegal crossings of the border. Yugoslav authorities through diplomatic channels, in collaboration with Italy and Turkey trying to solve these problems, but the Albanian aspirations given support to the outbreak of the Second World War. The Yugoslav state was faced with that Albanians could not rely in the mobilization, but also with a lack of readiness for global conflict.

Keywords: Kosovo and Metohija, World War II, Yugoslav-Albanian border, Kingdom of Yugoslavia, Kosovo Committee.


Александар Д. Стаматовић1

МЕТОХИЈА У ПЛАНОВИМА ЦРНОГОРСКИХ СЕПАРАТИСТА У ВАСПОСТАВИ ЦРНОГОРСКЕ

ДРЖАВЕ 1941. ГОДИНЕ

Апстракт: Валоризујући успјехе црногорске војске у Првом балканском рату, Црној Гори је присаједињена Метохија. Црна Гора је стога Метохију унијела у југословенску државу као дио свог државно-правног територија. Метохија је већим дијелом у периоду између два свјетска рата припадала Зетској области и Зетској бановини, чије су се територије углавном поклапале с територијама бивше црногорске државе. Одмах по уласку италијанских трупа у Црну Гору, 17. априла 1941. године, са њима су се повезали остаци некадашњих зеленаша из 1918/19. године, као и црногорске федералистичке странке из међуратног периода, у намјери да обнове црногорску државу, коју су видјели у италијанској интересној сфери. Планирали су да територије те државе одговарају онима које је Црна Гора имала непосредно пред Први свјетски рат, па чак и више од тога, територијалним аспирацијама које је црногорска дипломатија изразила меморандумским путем 1915. године, поводом потписивања Лондонског угово-ра. Свакако да су планирали да и Метохија уђе у састав обновљене црногорске државе. Но, до тога није дошло, најприје из пуке реалности геноцида који су Албанци извршили над српским живљем у Метохији, а и због планова италијан-ског окупатора за стварање велике албанске државе. Такве њихове амбиције показале су се потпуно нереалне, и доживјеле су фијаско, како у погледу тери-торија, васпостави монархије, и коначно уопште васпостави црногорске државе.

Кључне речи: Метохија, Црна Гора, Италија, геноцид, проширење, сепаратисти

1 [email protected]

323.1(497.16:497.115)”1941”316.4(497.115)”19”


44 Александар Д. Стаматовић

Напад Њемачке и Италије на Краљевину Југославију, 6. априла 1941. годи-не, условио је, њеном капитулацијом 17. априла, не само њену окупацију него и губљење јединственог територијалног статуса, макар и као окупи-раног подручја. Не само Њемачка и Италија него и друге државе чланице Тројног пакта које су окруживале Југославију, као и оне квислиншке које ће убрзо настати, имале су различите територијалне аспирације према њој. Већ прва недјеља рата је показала да ће Југославија бити губитник у њему. Тако је Хитлер 12. априла, објавивши Привремене смјернице за подјелу Југославије, јасно ставио до знања да не намјерава да одржи те-риторијалну цјеловитост Југославије, макар и као окупираног подручја, што ће у наредна три мјесеца довести до читаве серије дипломатских активности држава побједница над Југославијом око комадања њене територије. Он, дакле, Југославију нити је видио као државу, нити као јединствено подручје у ма којем облику у тзв. новом европском поретку.

У читавом овом процесу покренуто је и питање васпоставе црногорс-ке државе. Државе Тројног пакта сматрале су Југославију неприродном државном творевином, створеном на основу версајског диктата, којим је увелико била незадовољна и сама Италија, тада сила побједница из Првог свјетског рата. Стога је васпостава црногорске државе сматрана једном од дипломатских мјера којима би био потпуно демонтиран вер-сајски систем, а којом би се такође нашло мјесто за ту државу у новом европском поретку.

Дискутабилно је питање и како дефинисати, тј. како третирати ону политичку групацију у Црној Гори која је након априлског слома ини-цирала васпоставу црногорске државе, или била само политички ма-теријал који је требало искористити за васпоставу црногорске државе, иницирану у првом реду од Италије, а дјелимично и Њемачке? С тачке историографског третмана, ова групација се најчешће дефинише као црногорски сепаратисти. У првом реду то важи за идеолошку истори-ографију тзв. друге, или социјалистичке Југославије. Пратећи југосло-венски контекст државности, без обзира на његов друштвенополитички карактер међуратне и посљератне Југославије, има основа за овакво дефинисање. Једноставно, југословенска идеолошка историографија је све оне групације које нијесу државнополитички подржавале југосло-венску идеју сматрала сепаратистичким.

Но, с друге стране, поставља се оправдано питање шта су те црно-горске групације у том моменту могле учинити да спасу јединственост југословенске територије под окупатором, уосталом као и све друге, када је окупатор вољом силе побједника утврђивао стање какво је хтио.

Метохија у плановима црногорских сепаратиста у васпостави црногорске државе...

Александар Д. Стаматовић 45

Зеленаши из 1918/19. године нијесу били противници југословенског и српског уједињења. Црногорски федералисти, као политичка странка која дјелује у Црној Гори у међуратном периоду, нијесу били заговорници разбијања Југославије, него само њене федерализације, у којој би Црна Гора имала одређена аутономна права. Током међуратног периода, у цр-ногорској федералистичкој странци дошло је до преплитања зеленашке и федералистичке идеје, мада не у потпуности, јер многи зеленаши из 1918. године касније нијесу били федералисти, нити су многи федералисти били 1918. године зеленаши. Свакако да је већ од момента уједињења, 1918. године, и током каснијег међуратног периода, код многих зеленаша и федералиста био присутан у мањем или већем обиму антагонизам према начину уједињења и Србији. Он је био различито мотивисан, почев од чисто политичке и династичке мотивације (ројалистичко-петровићке побуде), па до неостварених личних амбиција у новој држави, које су се изгубиле с нестанком старе, црногорске.2

Међутим, током Другог свјетског рата, друге двије политичко-војне групације, које су имале несумњиву југословенску концепцију: партизани – комунисти и четници, означавале су бивше зеленаше и федералисте као сепаратисте. Већ од 70-их година XX вијека, у југословенској, а нарочито у црногорској историографији, примјећује се тренд да се зеленаши и федералисти подводе не само под борце за независну Црну Гору него и за црногорску националну посебност, што они апсолутно нијесу били. Промотери оваквих теза, суочени с необоривим историјским изворима, ипак су то радили на посредан начин, покушавајући да нађу одређену подударност с политиком КПЈ, која је обновила црногорску државност у посљератној Југославији, али у федеративној концепцији, те извојева-ла црногорску националну самобитност. Распад друге или авнојевске Југославије донио је велике ревизије у југословенској, па и црногорској историографији. Тако су, према схватању једног правца, промотери васпоставе црногорске државности 1941. године означени заиста као сепаратисти и антисрби, а према другом, као црногорски патриоти који су покушали да обнове црногорску државност и националну самобит-ност, које им је Србија на силу укинула 1918. године. Коначно, на основу доступних извора, не може се спорити да су заговорници васпоставе црногорске државе 1941. године испољили велику дозу критике према улози Србије у српском и југословенском уједињењу 1918, начину на

2 О овоме детаљно видети: Александар Стаматовић, Истине и лажи о Подгоричкој Скупштини, Подгорица: Унирекс, 2008; Александар Стаматовић, „Национални идентитет зеленаша и црногорских федералиста 1918–1941“, Политичка ревија, 19, бр. 1, 2007, 119–143.


који је Црна Гора тада ушла у југословенску државу, као и, уопште, према њеном положају у међуратној Југославији. Сублимацијом тих теза, као и због чињенице да је италијанска краљица била црногорска принцеза, нађен је алиби за промовисање Италије као ослободиоца Црне Горе од дводеценијске српске окупације.

С уласком италијанског окупатора у Црну Гору, 17. априла 1941, те доласком на Цетиње истог дана, током наредних неколико мјесеци, од остатака бивших зеленаша и припадника црногорске федералистичке странке формирају се провизорни органи власти, који ће пратити акцију васпоставе црногорске државе. Они ће мијењати свој карактер и намјену, често у себи сублимирајући само савјетодавне карактеристике с фик-тивним органима власти, коју су суштински држали Италијани. Основа пропагандне активности ових групација заснивала се првенствено на два листа, који су објављивали њихове активности, политичке памфлете, као и разне наредбе италијанских окупационих власти. Оба листа су, наравно, покушавала да одрже и карактер новина из мирнодопског периода.

Први лист је изашао већ два дана по уласку италијанских трупа на Цетиње, тј. 19. априла, и то је био Глас Црногорца.3 Већ сами наслов на првој страни, „Живјела слободна Црна Гора“, јасно је потврђивао уређивачку концепцију листа. Као власник се појавио Привремени цр-ногорски комитет.4 Убрзо је, 24. априла, у Подгорици наставио да излази лист Зета.5 Група бивших зеленаша и федералиста, предвођена бившим

3 Лист под овим називом имао је дугу традицију у Црној Гори. Први број изашао је 1871. године под називом Црногорац. Због изражене антиаустроугарске и антиосманске уређи-вачке политике, на захтјев ових држава формално престаје да излази, а у ствари излази под новим називом, Глас Црногорца, 1873. године. Као комбинација службеног листа и класичних новина излазио је деценијама на Цетињу, све до аустроугарске окупације, почетком 1916. године. Убрзо потом, под истим називом излази у Неју код Париза, гдје је радила црногорска Влада у избјеглиштву. Послије стварања Краљевине СХС, под истим називом излази у Риму до 1922. године, као орган емигрантске Владе краља Николе у Италији. Неки бројеви под овим називом листа као Американски Глас Црногорца излазе у САД као гласило црногорске емиграције. Тако се наставком излажења овог листа 1941. године жељело показати да је црногорска држава васпостављена.

4 „Живјела Слободна Црна Гора“, Глас Црногорца, бр. 1, 19. април 1941, 1.5 Лист Зета излазио је у Подгорици од краја 20-их година као незванично гласило црногор-

ских федералиста. Својом уређивачком политиком није испољавао никакве црногорско-сепаратистичке тенденције. Посљедњи број изашао је на дан почетка рата, 6. априла 1941. године. С уласком италијанских трупа у Црну Гору уређивачки тим предвођен Јованом П. Вукчевићем (који је касније погинуо у партизанима) поднио је оставку. Са истим гра-фичко-техничким карактеристикама, али с новим уредником, Миливојем Матовићем, и потпуно сепаратистичком уређивачком политиком, лист је наставио да излази од 24. априла до средине јуна 1941. године.



црногорским министром Јовом Поповићем и Душаном Вучинићем, под називом Комитет за ослобођење Црне Горе успоставила је контакт с италијанским трупама када су ушле на Цетиње, 17. априла. Они су истог дана преузели општинску власт на Цетињу, а потом формирали Привремени управни одбор, који је од дотадашњег бана Зетске бановине Блажа ђукановића6 и подбана Душана Влаховића преузео и бановин-ску власт.

Међутим, сепаратисти су по преузимању бановинске власти још истог дана кренули у акцију стварања једног правог тијела које би у потпуности било политички орган привремене владе, која је требало да изврши све припреме око васпоставе црногорске државе. Тако је већ сљедећег дана састављена листа од десетак лица, на чијем челу су били бивши црногорски министри Јово Поповић (предсједник) и Михаило Ивановић (почасни предсједник). Ово тијело је себе прозвало Привре-мени административни црногорски комитет.7 Током остатка априла и у првој половини маја, комитет је спровео агитацију оснивања среских комитета, као органа власти на нижој инстанци, и то је успио у свим срезовима, сем у Андријевичком. Подразумијева се да комитет није имао своје подружнице у срезовима Метохије, као ни у Боки.

Но, с друге стране, и италијански окупатор је желио да у Црној Гори формира цивилну власт искључиво своје провенијенције. Командант италијанских трупа у Албанији, генерал Уго Кавалеро, формирао је 28. априла Цивилни комесаријат за Црну Гору, а за комесара поставио ви-соког чиновника италијанског Министарства спољњих послова, грофа Серафина Мацолинија, који је важио за повјерљивог човјека министра грофа Галеза Ћана, иначе Мусолинијевог зета. Он је ступио на дужност два дана касније, доласком на Цетиње. Мацолини је 5. маја распустио Привремени црногорски административни комитет, а мјесто њега формирао Савјетодавно вијеће Црногораца.8 Тако је пропао покушај

6 Блажо ђукановић, командир (мајор) црногорске војске до 1918. године. Приликом ује-дињења био је експонирани бјелаш и командант бјелашких добровољачких паравојних формација за борбу са зеленашима. Преведен је у нову војску Краљевине СХС (Југославије), у којој је напредовао до чина дивизијског ђенерала, када је пензионисан. Пучистичка влада ђенерала Душана Симовића послије изведеног пуча поставила га је за новог бана Зетске бановине, и на том положају остао је до капитулације. Касније је постао један од вођа четничког покрета у Црној Гори. Убили су га партизани у октобру 1943. године, у манастиру Острогу.

7 Kao нап. 3; „Распуштање Привременог административног комитета“, Глас Црногорца, бр. 1, 18. мај 1941, 2 (Орган Привременог административног комитета).

8 „Распуштање Привременог административног комитета“, „Преузимање власти цивилног комесара“, Глас Црногорца, бр. 1, 18. мај 1941, 2.



црногорских сепаратиста да у стварном смислу буду власт у Црној Гори. Њихов положај се, према образложењу, свео само на савјетодавну фор-му када буду нешто упитани од цивилног комесара. Коначно, 22. маја, Мусолини је посебном наредбом Цивилни комесаријат у Црној Гори уздигао у ранг Високог цивилног комесаријата, са истом личношћу на челу – Мацолинијем. Према овој уредби, Мацолини је у Црној Гори имао сву власт у својим рукама и одговарао је директно министру спољних послова, грофу Ћану.9

Почетком маја, из Земуна је у Црну Гору стигао др Секула Дрљевић. Он је помпезно у подгоричкој Зети представљен као вођа црногорског на-рода. У част његовог доласка чак је штампан и ванредни број овог листа. Том приликом Дрљевић је за овај лист рекао: „Црногорску државу није потребно васпостављати, него само констатирати престанак србијанске окупације, и тиме она наставља живот као Независна Држава.“10 Пом-пезан Дрљевићев дочек преко листа Зета и придавање великог значаја његовој личности и политичком дјелу, углавном су представљали већ виђени сценарио Павелићевог повратка у Хрватску и Загреб и прог-лашења НДХ.11 Током маја и у првој половини јуна Мацолини је извео низ инспекционих путовања по цијелој Црној Гори, којом приликом се упознавао са стањем у њој, али и постављао италијански цивилни апа-рат управе. За читаво то вријеме, а и касније, имао је бројне контакте са сепаратистичким првацима у циљу васпоставе црногорске државе.

9 ВАС, АНЈ, к. 740, 4/ 2-1.10 Зета, бр. 21, 12. мај 1941, 1 (ванредно издање) .11 Секула Дрљевић био је родом из морачког племена у околини Колашина. Завршио је

гимназију у Сремским Карловцима, а право у Загребу, гдје је стекао и докторско звање. У Књажевини (Краљевини) Црној Гори био је високи државни чиновник, посланик и министар. Прошао је пут од приврженика краља Николе, до његовог великог опонента. У скупштинским говорима и иступима истицао се наглашавањем српске етничке при-падности Црногораца. Другу фазу Првог свјетског рата провео је у интернацији, као и већина високих црногорских чиновника и официра у логору Карлштајну у Аустрији. Ту је активно пропагирао уједињење, критиковао краља Николу, и био десна рука кас-нијег вође бјелаша Марка Даковића. У првој Влади Краљевине СХС заузимао је положај начелника Министарства правде, што је одговарало положају вицеминистра. Послије неколико мјесеци, из необјашњивих разлога поднио је оставку и настанио се у Земуну, гдје је отворио адвокатску канцеларију. Године 1923, покренуо је оснивање црногорских федералиста са групом бивших црногорских министара, који су 1925. године званично прерасли у Црногорску странку. На парламентарним изборима 1925. године изборио је посланички мандат као представник црногорских федералиста. Послије убиства Стјепана Радића 1927. године, почео је да интензивно сарађује са ХСС и њеним новим лидером Влатком Мачеком. Ту сарадњу наставио је и 30-их година. На посљедњим парламен-тарним изборима пред Други свјетски рат 1939. године, тијесно је освојио посланички мандат у Цетињском срезу.



У међувремену, послије Дрљевића, крајем јуна се у Црној Гори обрео и Јован Пламенац,12 који је код Италијана агитовао против проглашења црногорске државе, а за јединствено окупационо подручје Србије и Црне Горе, или, у другој опцији, за стварање уједињене хрватско-црногорске државе. Незадовољан оваквом његовом активношћу, Мацолини му је неколико дана пред одржавање тзв. петровданског сабора наложио да напусти Црну Гору.13

Коначно, послије готово тромјесечних припрема и низа перипетија с којима се суочио Мацолини, на Петровдан по црквеном календару, тј. 12. јула, на Цетињу је одржана провизорна скупштина, која је прогласила независну Црну Гору. Стога се у историјској терминологији овај догађај најчешће назива Петровдански сабор, или Петровданска скупштина. Како је већ констатовано, радило се о режираном провизоријуму, гдје су, без икаквих избора, сакупљене сепаратистичке присталице. Чак ни у том погледу није било јединства, јер је један број њих из разноразних разло-га одбио да преузме улогу делегата или саборника, па су замјењивани другима. Уочи самог сабора, незадовољни низом чињеница, присуство су отказали др Новица Радовић и Крсто Поповић с групом присталица. Суоченом с низом проблема – неријешеним династичким питањем, територијалним питањем, свађама међу самим сепаратистима из раз-них разлога (па и личних анимозитета), Мацолинију је некако успјело да одржи ову режирану политичку представу.

Сабор је одржан у згради позоришта на Цетињу, изграђеној у вријеме црногорске државе, под називом Зетски дом. Уз присуство Мацолинија, те команданта италијанске дивизије „Месина“, генерала Карла Тућија и других високих италијанских војних и цивилних представника, предсјед-ник Савјетодавног вијећа Јово Поповић прочитао је саборску декларацију.

12 Јован С. Пламенац, родом из Црмнице између Бара и Вирпазара. Припадао је главарској породици орођеној са династијом Петровић. У црногорској држави био је високи држав-ни чиновник и министар. Идејни је подстрекач тзв. божићне буне 1918. године, а прије самог њеног почетка побјегао је из Црне Горе за Италију. У Италији је једно вријеме био предсједник емигрантске Владе краља Николе. Послије ликвидације црногорске емиграције у Италији боравио је у неколико европских држава и у САД, да би се 1926. године вратио у Краљевину СХС и незванично био аболиран од стране краља Александра. Убрзо је чак добио и звање министра-резидента у Прагу, а недуго потом је пензионисан са министарском пензијом. До рата је живио у Београду. По напуштању Црне Горе, по Мацолинијевом наређењу опет се вратио у Београд. Првих мјесеци 1944. године опет се по налогу Њемаца обрео у Црној Гори, јер су имали извјесне политичке планове са њим. Међутим, у околини Цетиња је ухваћен од партизана и под неразјашњеним околностима ликвидиран.

13 АВИИ, Недићева архива, к. 1, 11/1-1.



За предједника сабора изабран је Михаило Ивановић. Сабор је акламатив-но усвојио одлуке декларације којима се поништавају одлуке Скупштине одржане у Подгорици 1918. године, те стављају ван снаге устави из 1921. и 1931. године, а Црна Гора проглашава за независну државу. Званични саборски говорник био је др Секула Дрљевић, а сабору се говором обра-тио и сам Мацолини. Послати су телеграми Мусолинију, италијанском краљевском пару и Хитлеру. Послије одржаног сабора, присутни су отишли на свечани ручак у цетињски хотел.14

Практично непуна 24 часа послије одржавања овог сабора, избио је устанак у Црној Гори. Он је потпуно изненадио италијанског окупатора, који је морао довући бројна појачања из Албаније и Далмације ради ње-говог гушења. Тако је већ 15. јула командант италијанских операционих снага у Албанији, армијски генерал Алесандро Пирцио Бироли, издао оперативно наређење за гушење устанка команданту XIV корпуса, ге-нералу Луиђију Ментастију.15

У пуном јеку гушења устанка у Црној Гори, Мусолини је 24. jула наре-дио да Бироли у циљу потпуне контроле ситуације на терену премјести своју резиденцију из Тиране на Цетиње. Поступајући по наређењу, Биро-ли се већ сљедећег дана обрео на Цетињу.16 Обични саборници су се већ 12. јула послије ручка разишли кућама. Главни актери сепаратиста по избијању устанка разбјежали су се на неколико страна. Секула Дрљевић се обрео у Дубровнику, Душан Вучинић у Будви, а Михаило Ивановић у Херцег Новом, гдје су до рата живјели. Остали вођи сепаратиста остали су на Цетињу, које је брањено снажним италијанским гарнизоном.17 Устанак је углавном угушен до почетка августа, па су се вођи сепаратиста опет вратили на Цетиње. Они су 5. августа упутили Биролију једну представ-ку, потписавши се као Комитет за независност Црне Горе. Тражили су да италијански краљ у духу одлука Петровданског сабора прими једну црногорску делегацију, те да се из династије Савоја именује једно лице с регентским овлашћењима у Црној Гори, а Црна Гора коначно добије своју владу, чиме би се стало на пут устаничким манипулацијама, а стање у земљи смирило. Са свиме овиме требало је да буде упозната и италијанска Влада.18

14 Глас Црногорца, бр. 9, 13. јул 1941, 1–3.15 Зборник НОР-а, том XIII, књ. 1, док. бр. 48, Београд, 1969.16 Исто, док. бр. 78.17 У тринаестојулском устанку устаници једино нијесу ослободили Цетиње, Подгорицу,

Никшић, Бар, Пљевља, Котор и Херцег Нови, које су бранили јаки италијански гарнизони.18 АВИИ, НАВ- И-Т 821, ф. 356/805.



Бироли је 11. августа о иницијативи сепаратиста обавијестио Вр-ховну команду италијанске војске и Министарство спољних послова, сугеришући да се сепаратистима не одговори одмах, док државни врх Италије не би добро анализирао стање у Црној Гори ради повлачења сљедећих потеза.19 Италијански мјеродавни органи су очигледно оду-говлачили с одлуком о захтјевима сепаратиста, који су упутили још неколико оваквих нота, пристајући и да као приватна лица дођу у Рим и да их информишу о стању у Црној Гори.20 У међувремену, Бироли је покренуо широку акцију разговора и с другим лицима која су прије рата припадала федералистичкој странци, али су били умјерени у свом сепаратизму. Коначно је утврђена листа лица за ту будућу црногорску владу. Њу су чинили: Михаило Ивановић (предсједник и комесар за правду), Секула Дрљевић (унутрашњи послови), Божо Кривокапић (Дрље-вићев помоћник),21 Душан Вучинић (финансије), Данило Перовић-Тунгуз (правосуђе),22 Томо Кршикапа (саобраћај и трговина).23 Пада у очи да су Италијани ова лица третирали као комесаре, угледавши се вјероватно на Аћимовићеву комесарску владу у Србији. Послије тога, Дрљевић се преко цетињског радија24 30. августа прогласом обратио народу. Његов говор посебно је штампан и растуран по Црној Гори.25

Међутим, и сам Бироли је још раније, преносећи захтјеве сепарати-ста италијанским мјеродавним органима, био у дилеми око васпоставе независне Црне Горе. Он је још 12. августа изнио своје мишљење о опш-тем стању у Црној Гори италијанској Врховној команди, те предложио двије опције да би Црна Гора заиста била пацификована. Тврдио је да су територијална сакаћења Црне Горе изазвала тежак утисак код народа, а нарочито интелектуалног слоја који није био везан за сепаратисте, те предложио двије опције. Прва је била да се независна Црна Гора прог-лашена на Петровданском сабору заиста прошири на дио Херцегови-не (билећки, гатачки, фочански и чајнички крај), дио Рашке области

19 Исто, ф. 356/805.20 Исто, ф. 35/800-803.21 Кривокапића су 1944. године у Котору ликвидирали четнички диверзанти као сепаратисту

и сарадника Гестапоа.22 У предратном периоду бавио се историјом Црне Горе.23 ДАЦГ, АОП, фонд 1941–1945, к. 11631/VII7a-I (44), Изводи са саслушања Јова Поповића и

Душана Вучинића у истражном затвору III одсјека Озне на Цетињу, од 24. и 29. новембра 1944. године.

24 Италијани су по свом доласку на Цетиње инсталирали радио-станицу. Њена емисиона техника била је кориштена годинама послије рата и од комунистичких власти на Цетињу, када је званично отворен Радио Цетиње.

25 ЦНБЦГ, Др Секула Дрљевић, Говор, Цетиње, 30. август 1941. (без нумерације).



с Новим Пазаром, на Метохију, као и на Боку. У Боки, коју је већ анекти-рала Италија, она је требало да обезбиједи свој стратешки утицај преко војних база. Друга алтернатива је била да Италија једноставно анектира Црну Гору.26 Бироли је у посљедњој декади августа обавио инспекционо путовање по Црној Гори, обишао трупе и стекао стварне утиске с терена, а потом се упутио у Рим.27

Иако не треба пренебрегнути ни процјену италијанских високих државних органа, причи о васпостави тобожње независне Црне Горе пресудио је сам Бироли, презентујући своју процјену пред њима. То се очигледно видјело по томе што је Мусолини 3. октобра донио одлу-ку да се у Црној Гори формира Гувернаторат. За гувернера је одређен Бироли, који је у погледу војних послова одговарао Врховној команди италијанске војске, а у погледу цивилних Министарству спољних по-слова. У оквиру Гувернатората формиран је Цивилни комесаријат, који се бавио политичким, административним и цивилним пословима. На његово чело постављен је др Гуљермо Рули.28 Овим је на посредан на-чин уклоњен Мацолини, који је већ прве недјеље по избијању устанка напустио Црну Гору.

Бироли се 6. октобра вратио на Цетиње, гдје је сепаратистима јасно предочио ситуацију и практично одмах кренуо у акцију да се на суп-тилан начин ослободи старе петровданске гарнитуре, која се показала потпуно политички стерилном. Јову Поповићу је наредио да се врати у Ницу, гдје је до рата живио. Под образложењем да му је угрожена без-биједност од комуниста, Дрљевићу је наложио да оде у Сан Ремо, што је посредно значило неку врсту благе интернације. И осталима је наредио да се разиђу кућама. Како у Сан Рему није вршен озбиљнији надзор над њим, Дрљевић се након два мјесеца вратио у Земун, јер је са собом имао њемачки пасош, с којим је почетком маја дошао у Црну Гору.29

Бироли се показао као прилично политички талентован официр и реалан прагматик. Силина и масовност тринаестојулског устанка увјерили су га да је за опцију васпоставе независне Црне Горе, уз то те-риторијално осакаћене, мали дио народа, те да група сепаратистичких политичара средњег и трећег животног доба представља једну политички превазиђену и анахрону опцију. Бироли је већ по самом слому устанка,

26 Као нап. 14, док. бр. 98.27 Као нап. 17, ф. 356/860–867.28 ДАЦГ, АОП, фонд 1941–1945, XI2б (41), Проглас Пирција Биролија од 16. октобра 1941.

године; као нап. 17, ф. 356/ 892.29 Као нап. 22, Изјава Јова Поповића.



крајем августа 1941. године, у устаничком покрету уочио јасну пукотину између комуниста и српских монархиста.30 Знао је да ће неминовно доћи до раскола међу њима. Сепаратисте је свео на њихову стварну снагу и значај. Од тада, он се углавном окренуо сарадњи с Новицом Радовићем и Крстом Поповићем.31 Петровданска гарнитура сепаратиста је у исљед-ним поступцима од стране комунистичких власти одмах послије рата, кривила Биролија као српски настројеног, тумачећи то податком да се као потпуковник италијанске војске борио у Првом свјетском рату на Солунском фронту, те да је од стране Врховне команде српске војске одликован Орденом Белог орла. Ову тезу нарочито је још фаворизовао предратни новинар и публициста, идеолог црногорског национализма Савић Марковић-Штедимлија, који је током рата боравио у Загребу и био сарадник усташког режима, као и Секуле Дрљевића по његовом повратку у НДХ.32

Након кратке ретроспективе идеје васпоставе црногорске државе, могу се размотрити и њени појединачни сегменти. Њих је тешко про-блемски парцијалисати, јер су нарочито у изворима међусобно пове-зани. Они се углавном под оквиром опште опције васпоставе црногорс-ке државе могу свести на ове тезе: државно питање, питање граница,

30 Један од пет чланова Привремене устаничке врховне команде у устанку био је пуковник Бајо Станишић (остали су били комунисти). Капетан прве класе Павле ђуришић коман-довао је устаницима који су ослободили Беране. ђенералштабни мајор ђорђије Лашић био је командант устаничког фронта од Берана и Андријевице према Чакору. Капетан Јаков Кусовац командовао је устаницима који су у класичној засједи потукли италијански моторизовани батаљон 17. јула на Кошћелама између Цетиња и Ријеке Црнојевића. Још неколико десетина официра југословенске војске узело је активног учешћа у устанку, а касније су постали четнички команданти.

31 Новица Радовић из села Мартинића у Бјелопавлићима, између Даниловграда и Спужа, потицао је из главарске породице и био је наредник црногорске војске. Активни је учесник тзв. Божићне буне, крајем 1918. године, након чега одлази у војни црногорски логор у Гаети у Италији, па се враћа и наставља комитску акцију. По предаји, осуђен је на двадесет година затвора, од којих је већину од девет година издржао у казниони у Зеници, након чега је помилован. Потом је свршио студије математике и докторирао на Сорбони. До рата је живио у Подгорици и држао приватну професуру. Стријељан је 1946. године на Цетињу од комунистичких власти. Крсто Поповић из племена Цуца у Катунској нахији код Цетиња био је капетан црногорске војске. Као командат Извиђачког одреда учесник је Мојковачке битке. Један је од војних команданата тзв. божићне буне, након чега одлази у Италију у Гаету; бива унапријеђен од краља Николе у чин бригадира (генерала) и враћа се у Црну Гору ради герилске акције. По пропасти црногорске емиграције у Италији, одлази у Аргентину, а потом у Белгију. Почетком 30-их година враћа се у Црну Гору и регулише пензију. У рату формира тзв. ловћенску бригаду (нови зеленаши). Оба сина била су му у партизанима. Један је погинуо у бици на Неретви, а други је постао послије рата народни херој и генерал ЈНА. Поповића је у марту 1947. године Озна ликвидирала као одметника.

32 Savić M. Štedimlija, „Položaj Crne Gore“, Spremnost, бр. 94, 12. XII 1943, 2.



династичко питање, питање италијанских интереса, питање албанских интереса. Предмет интересовања црногорских сепаратиста за територије васпостављене црногорске државе креће од релације црногорских инте-реса који се сријећу и сукобљавају с албанским. Стога су и црногорска и албанска страна имале претензије на исте територије, а Италија, као једна од тренутних држава побједница над Југославијом, постављала се као арбитар у свему томе, гледајући првенствено своје интересе, јер јој је Хитлер и црногорско и албанско подручје оставио као њену неспорну интересну сферу.

Италија је у читавом периоду између два свјетска рата имала опте-рећене односе с југословенском државом и територијалне аспирације према њој, што је била посљедица неостварења тих аспирација обећа-них од Антанте 1915. године. Краткотрајна нормализација за вријеме Милана Стојадиновића окончана је његовим одласком с власти 1939. године, наког чега она наставља са старом политиком. Без обзира на то што је у међуратном периоду у унутрашњем смислу била хаотич-на држава, и Албанија је имала територијалне аспирације према ју-гословенској држави и испољавала их је у мањем или већем обиму. Године 1939, у Албанији је направљена карта албанске државе у размје-ри 1 : 1.500.000, на којој су као дјелови будуће велике албанске државе били уцртани дјелови Зетске бановине, тј. срезови у Метохији, већи дио подгоричког среза, те Плав, Гусиње и Улцињ. Ова карта растурана је у пограничним југословенским крајевима настањеним албанским живљем и у посјед неких од њених примјерака дошла је југословенска обавјештајна служба.33

Како је већ постало извјесно да је у Хитлеровој Њемачкој нашла свог стратешког партнера против Британије и Француске, Италија је крену-ла у ревизионистичку акцију у односу на версајске одлуке. Италијан-ске трупе извршиле су инвазију на Албанију 7. априла 1939. године, и без озбиљнијег отпора је окупирале.34 Без обзира на то, Италија је на-стојала да за своје територијалне претензије са источне стране, пре-ма Југославији, активира и Албанце, водећи вјешту политику и дајући наду албанској политичкој елити да може доћи до обнове албанске државе у још већим границама. Тиме је постигла мобилизацију албан-ских маса против Југославије, не само у Албанији него и у Југославији.

33 ДАЦГ, АОП, фонд 1918–1941, V1-4 (39), Билтен Одјељења за државну заштиту Министарства унутрашњих послова Краљевине Југославије.

34 Galeaco Ćano, Dnevnik grofa Ciana, Zagreb: Vladimir Majer i Andrija Lušičić, 1948, 88.



Окупацијом Црне Горе и појавом опције васпоставе црногорске државе, италијански државни врх нашао се у ћорсокаку, дошавши у прилику да арбитрира између двије стране и да се опредјељује за једну или дру-гу у зависности од својих тренутних интереса. На основу Хитлерових Привремених смјерница за подјелу Југославије, од 12. априла, у Бечу је 21/22. априла дошло до сусрета шефова дипломатија Њемачке и Италије, Јоакима фон Рибентропа и Ћана, на којем је, поред осталог, одлучено да је црногорско питање ствар Италије. Они су се сложили да се Црна Гора има обновити као самостална држава.35

Већ у првој трећини краткотрајног Априлског рата, њемачке трупе ушле су на Косово и Метохију, што је био подстрек за Албанце да отпочну с терором над српским становништвом, нарочито над колонистима из Црне Горе у Метохији. Врење и пљачкашки упади Албанаца осјећали су се и по самој линији југословенско-албанске границе, невезано за Косово и Метохију. Већ у првим данима свога функционисања, сепаратистички Привремени комитет је то констатовао на сједници од 22. априла. Прис-талице овог комитета из Подгорице јавиле су да Кучи држе оружане страже на албанској граници од Рузе до Орахова из бојазни од упада Албанаца. Ријешено је да се о овоме обавијесте италијанске власти на Цетињу, као и да група сепаратиста у Подгорици тражи од италијанских власти да се ово питање ријеши.36

Марљиви биљежник многих догађаја, о којима је у свом дневни-ку давао и личне утиске, био је гроф Ћано. Он је за 24. април записао: „С Акваронеом37 сам утаначио све мјере поводом краљева посјета Алба-нији. Он ми је натукнуо могућност успостављања династије Петровића у Црној Гори. Данило, ’вјечно задужени Данило’, како га зове Мусоли-ни, има једног сина.38 Треба поступити опрезно. Нарочито да се не би у Албанији пробудила нада да ће добити домаћу династију. Краљица силно наваљује. За сада сам послао на Цетиње министра Мацолинија у својству комесара.“39

35 Galeaco Ćano, Tajni arhiv grofa Ćana, Zagreb: Zora, 1952, 460–462.36 ДАЦГ, АОП, фотокопије докумената и штампе из италијанских архива, к. 1, несређена

грађа.37 Италијански министар двора.38 Овдје се ради о Мусолинијевој или Ћановој омашци, јер најстарији син краља Николе и

црногорски престолонасљедник Данило није имао дјеце. Радило се о једином преосталом мушком потомку краља Николе, принцу Михаилу, који је био син средњег сина краља Николе, Мирка, и који је одбио понуђену црногорску круну, јер је био у југословенској дипломатској служби, што је већ на старту почело да компромитује идеју васпоставе црногорске државе.

39 Као нап. 33, 238.



Црногорски сепаратисти одмах су на унутрашњем плану почели да агитују око граница, мислећи да ће тако скренути пажњу Италија-нима на оно шта желе. Већ у првом броју обновљене Зете појавио се на насловној страни непотписани текст, у којем је, поред осталог, писало: „Наши народни представници преузели су на себе дужност да ступе у дипломатски контакт са Вођама Сила осовине и да им подастру жеље Црногорског народа за васпостављање слободне и независне црногорске државе у границама одређеним Лондонским уговором 1915. године. Ми се надамо да ће пријатељске нам силе осовине уважити жељу нашега народа коју му је одузео Версаљски диктат.“40 Свакако да се подразумијева да су сепаратисти мислили да у састав ове државе уђе и Метохија, што је било логично, без обзира на Лондонски уговор, јер је Метохија ушла у састав Црне Горе и прије Првог свјетског рата.

Италијански лист Ђорнале од 26. априла 1941. објавио је кратку исто-рију Црне Горе до 1922. године. У чланку је објављена и карта црногорске државе до почетка Првог свјетског рата, у оквиру које је била и Метохија.41 Овај податак сам за себе не значи ништа, и како ће се показати, није утицао на италијански државни врх да опредијели Метохију у састав васпостављене Црне Горе.

Италијани су били свјесни конфликта с Албанцима у вези с васпоста-вљањем Црне Горе, како по династичком, тако и по територијалном смислу. Ћано је о томе 28. априла записао: „Краљ стално наваљује, да се у Црној Гори обнови монархија. Бојим се, да ће нам то проузрокова-ти потешкоће са Албанцима, јер ће и они тражити народну династију. Међутим, Дуче је већ пристао и ја не бих хтио да будем онај, који ’квари свечаност’. Новим краљем Црне Горе постат ће краљичин нећак, младић кога Дуче назива ’сином безначајних и сиромашних родитеља’. Живи у Њемачкој, потпуно незапажен, напола сит напола гладан.“42

Црногорски сепаратисти су преко подгоричке Зете спроводили стал-ну агитацију око граница Црне Горе, позивајући се на хиљадугодишњу црногорску државност, а у склопу ње и на право на одређене територије. Углавном је слијеђен стереотип везан за средњовјековну дукљанско- -зетску државност и територијалност, који је долазио до Лондонског уговора. У чланку од 1. маја тако је писало: „Границе наше државе од-редиће се на састанку наших представника са вођама пријатељских

40 „Црногорски народе, Срећна ти слободна Црна Гора!“, Зета, бр. 15, четвртак, 24. април 1941, 1.

41 Као нап. 35, к. 2, Storia Il Montenegro, Giornale, 26. aprile 1941, 2.42 Као нап. 33, 240.



Сила Осовине, а црногорски народ може бити увјерен, да ће пријатељске Силе задовољити вјековне тежње и аспирације Црне Горе. Лондонски уговор из 1915. г. којим су признате аспирације Италије и Црне Горе, и за чије је остварење Италија ушла у овај рат на страни Великог Њемачког Рајха, свакако да ће доћи до примјене. Међутим, зна се да Лондонски уговор, с обзиром на вријеме у коме је постао и с обзиром на околности под којима је закључен, није у свему задовољавао аспирације Италије и Црне Горе, па се Црногорци надају да ће пријатељске Силе Осовине водити рачуна о томе и да ће и мимо и више одредаба овога уговора задовољити аспирације Црне Горе.

Познато је из Историје да се да се прва црногорска држава – Дукљан-ска Краљевина – од прије хиљаду година простирала од Неретве и Јадран-скога мора до Призрена и Рашких Гора и Романије обухватајући данашњу Метохију, Новопазарски Санџак и Херцеговину.“43

Већ послије првих неколико недјеља од априлског слома, у Црну Гору су добјегле хиљаде људи који су углавном потицали из ње. Радило се о разним државним службеницима, као и о колонистима из Метохије. Но, црногорски сепаратисти још нијесу хтјели да означе ко су креатори гено-цида, јер се радило о етничким групацијама које су помогле агресију на Југославију. Сепаратисти за почетак нијесу хтјели да заоштравају односе с Хрватима и Албанцима, али је прилив великог броја избјеглица ипак констатован у чланку Зете од 4. маја, у којем је апеловано за прикупљање помоћи избјеглицама, па је наведено: „У данима наметнутог нам рата и брзог слома бив. југословенске војске наступио је хаос у коме су многи наши Црногорци настањени по разним мјестима бив. Југославије као чиновници, радници или насељеници морали напустити своје домове и оставити своју крвљу стечену имовину и добјећи са голим животом у своју домовину Црну Гору. Ради тога ми данас имамо хиљаде незбрину-тих породица и њихових чланова у црногорским градовима, селима и засеоцима а хиљаде још путују и налазе се без средстава, на путевима.“44

Десетог маја италијански краљ Виторио Емануел III посјетио је Тира-ну. Ћано је констатовао да краљ није вјеровао да ће наћи тако напредну и развијену Албанију и упоредио је с Црном Гором: „У његову памћењу је жива успомена на сушну и камениту црногорску пустињу према којој осјећа ипак велику љубав, тако да је жели обновити у границама од 1914. године. Сматрам да је то немогуће, Албанци би жестоко устали

43 „За срећну и јаку Црну Гору“, Зета, бр. 17, четвртак 1. мај 1941, 1.44 „Једна хитна потреба“, Зета, бр. 18, недјеља 4. мај 1941, 1.



против сваке сличне мјере. Ми једва успијевамо, да обуздамо њихове амбиције, које већ сижу до Бара, чак и даље.“45

Агитација подгоричке Зете за питање граница Црне Горе била је готово свакодневна. Она се поклапала с неспорном чињеницом да су се православни становници Рашке области, Херцеговине и Метохије осјетили угроженим и хтјели да уђу у црногорску државу, каква-таква да је била, мислећи да ће ту наћи сигурност. Зета је 12. маја дала кратко обавјештење да „народни претставници“ из свих мјеста Санџака захтије-вају да ова област уђе у црногорску државу коју је требало васпоставити и даље наставља: „Исто тако јављају о истовјетним жељама народа из црногорског дијела Метохије и Косова.“46

По конотацији чланака објављиваних у Зети, а и неких говора сепа-ратиста, још током априла и маја може се препознати хрватски модел проглашења државе и позивања на границе. И црногорски сепаратисти се у чланку Зете од 15. маја, под називом „Границе Црне Горе“, позивају на хиљадугодишње државно право на територије које је имала добити црногорска држава која би се васпоставила. У чланку, поред осталог, стоји: „И Херцеговци и Бокељи носе црногорску капу са старом кру-ном Црнојевића – Господара Црне Горе, и православни и муслимани и католици из Санџака и Метохије све до Косова и Призрена казују своје поријекло из Црне Горе.“47

Приликом саслушања пред комунистичким властима, један од вођа сепаратиста, бивши министар Јово Поповић, назначио је већ помињану чињеницу да је Привремени црногорски административни комитет тражио од Мацолинија 17. маја дозволу за одлазак у Рим, гдје би ита-лијанским мјеродавним органима и личностима из прве руке предо-чио своје захтјеве о будућности васпостављене Црне Горе, „пошто су се догађаји хитно развијали у Метохији, Санџаку и Херцеговини. Борба и крвопролиће између православних и муслимана, напади и убијства од стране усташа и мухамеданаца у Санџаку и Херцеговини, велики број избјеглица из Метохије навалио је у правцу Црне Горе“.

Он је у истој изјави означио и залагање самих федералиста за при-саједињење ових области, па је даље наставио: „Због притиска избјеглица које су придошле у Црну Гору и бројних апела из самих пограничних подручја према Косову и Метохији, из Херцеговине и Рашке области, упућених вођству црногорске федералистичке странке, вођство странке

45 Као нап. 33, 243.46 „Санџак за Црну Гору“, Зета, бр. 21, понедјељак 12. мај 1941, 1.47 „Границе Црне Горе“, Зета, бр. 22, четвртак 15. мај 1941, 1.



одлучило је да напише опширан меморандум о будућим границама Црне Горе, и да као званична делегација Црне Горе оде у Рим са тим захтјевима.“48

На основу тога формиран је одбор који су чинили: др Секула Дрље-вић, Петар Пламенац и Душан Вучинић. Они су саставили меморандум према којем су се границе Црне Горе протезале од ушћа Неретве до Мата у Албанији, укључујући Метохију и рашку област. Овај меморандум потписали су сви чланови Савјетодавног вијећа. Мацолини га је примио и отишао за Рим 18. маја, али им није дозволио да иду с њим.49

По повратку из Рима, Мацолини је очигледно обмањивао сепара-тисте, дајући им лажне наде за будућност, бар према већ поменутој изјави Поповића. Он им није дао никакав одговор поводом њихове ноте од 17. маја и захтева да упуте делегацију у Рим. Само им је објаснио: „Границе сада постављене од војске све су привремено дате ради вој-ничке администрације, а тек послије рата биће успостављене сталне границе.“ Мацолини им је још рекао да се краљица бори за Црну Гору, и захваљујући њој, једва је спријечено да се Ловћен прикључи Боки Которској.50

Очигледно је да су и сепаратисти и Мацолини закаснили са својим предлозима, јер кад је он дошао у Рим, већ је 18. маја потписан уговор између Мусолинија и Павелића, тј. Италије и НДХ. Што се тиче Црне Горе, Италији је према овом уговору припала цијела област Боке, с центром у Котору. Граница је била надомак Будве. Формирана је Которска про-винција у оквиру шире провинције Далмације у саставу Италије. Могло би се рећи да су Италијани овдје пошли од старе млетачке традиције управе, пошто је сједиште генералног провидура за Далмацију било у Задру, а обичног за Боку у Котору. Овакав модел управе наслиједила је касније и Аустрија. Ни по осталим територијама није било позитивних рјешења за Црну Гору. Италијани су свом протекторату прикључили: Плав, Гусиње, крајеве до ријеке Цијевне око Тузи51, Рожаје и Улцињ. У јуну су ови крајеви заједно с већим дијелом Косова и Метохије прикључени тзв. великој Албанији. Рашка област подијељена је између Италије, Ње-мачке, НДХ и Велике Албаније (Тутин). По избијању устанка Италијани су окупирали већи дио Рашке области. Граница између црногорског

48 Као нап. 22.49 ВАС, Недићева архива, к. 1, 11/1-1, Реферат Недићевог кабинета о приликама у Црној

Гори послије априлског слома.50 Као нап. 22.51 Практично је повучена граница Црне Горе прије Првог балканског рата.



Војног гувернатората и НДХ повучена је тек 27. октобра, и пружала се старом црногорско-аустроугарском границом у подручју Херцеговине.52

Да је сепаратистичко вођство било у најмању руку разочарано од-говором који им је Мацолини донио из Рима у другој половини маја, потврдио је и он сам у једном од својих извјештаја грофу Ћану као претпо-стављеном, анализирајући узроке устанка 25. јула. Он је тада навео: „Сан о великој Црној Гори нестао је под ударцима који су јој дати и с лијева и с десна. Сахранивши славу Косова и животни простор који је гарантовао хљеб народу, Црна Гора доживјела је једно за другим болна сакаћења. Уступањем Улциња Албанији дошла је у питање набавка соли за пастире, страховало се је да ће заједно са Котором доћи у посјед Италије Његуши, колијевка Петровића, и Ловћен, гдје је као симбол националног поноса, сахрањен Пјесник Домовине; са границом на Дрини нестадоше срезови Фоча и Чајниче и напокон се дознало да ће Плав и Гусиње и општине равњака Подгорице прогутати Албанија.“53

О самом Мацолинијевом боравку у Риму забиљешку је направио и гроф Ћано у свом дневнику за 21. мај. Он је навео да је отпратио Ма-цолинија код Мусолинија због рјешавања црногорског питања, јер „се оно знатно замрсило, у првом реду због сентименталног занимања краљевске куће“. У овој забиљешци он је констатовао да сепаратисти немају нарочиту вољу да инаугуришу принца Михаила Петровића, јер рачунају да је београдски човјек, и највише би жељели краљицу Јеле-ну, али се краљ томе противио. Због тога је код њега послат Мацолини „да му се објасни како стоје ствари и надамо се да ће пристати, што се тиче граница краљ би хтио, да успостави црногорске међе из 1914. Не-могуће. Албанија би се одмах побунила, а ми из искуства знамо, како силно огорчење изазива пријевара од стране савезника. Версај нас о томе довољно учи.“54

Према изјави Душана Вучинића пред комунистичким властима, још прије Мацолинијевог одласка у Рим, избјеглице из Метохије су вршиле притисак на Привремени црногорски административни комитет да се заузме код Италијана да Метохија уђе у састав васпостављене Црне Горе. Он је ову иницијативу још потврдио изјавивши: „Још за вријеме комитета појавила су се два тешка и жалосна догађаја, и то деценирања нашега живља у Метохији и прогонство у Црну Гору од стране Арбанаса и истребљење наших сународника у Херцеговини од стране усташа.

52 Као нап. 14, кроз серију докумената.53 ВАС, АНЈ, к. 740, бр. 12/3а-1.54 Као нап. 33, 247.



Представници и једних и других похитали су к Цетињу да траже заштиту и видећи да стварно нема никакве домаће власти непрестано преклиња-ли да се нешто створи не би ли им се пружила нека заштита, какву су вазда са Цетиња очекивали.“

Нешто слично изјавио је и Јово Поповић: „Како је у то вријеме било велико клање по Метохији и Хрватској нашег живља то се био слегао велики збјег у Црној Гори, а особито овдје у Цетињу, те је и највећа наша пажња била поклоњена збрињавању тих избјеглица. Дознали смо да се у Подгоричкој општини налази новац у износу од 2500000 динара и 1000000 страних девиза. Упутили смо Арса Мартиновића да подигне новац, да би исти подијелили избјеглицама. Подигао је само 600000 динара која је сума подијељена народу.“55

Црногорски исељеници у Метохију пристизали су у великим масама у Црну Гору, и склањали се углавном код рођака, пријатеља, или као најамни радници код неких газда, мада у мањем обиму. Већ у мају 1941. године, Италијани су на локалитету Крушевац у непосредној околини Подгорице, у близини двора краља Николе, почели да подижу комплекс дрвених барака за избјеглице из Метохије. То избјегличко насеље наста-вило је да се шири и наредних мјесеци, а избјеглице су углавном живјеле од италијанске помоћи.56

У вези с овом проблематиком Зета од 21. маја објавила је интере-сантан чланак, који је потписао Милан Томашевић из села Ћуриоца код Даниловграда. Он је навео да је прије три године његов отац продао имање у том селу због пресељења у Метохију, Петку и Радовану Јова-новићима из Загарача. Милан је констатовао: „Данас, када већи дио Црногораца напушта своје домове у Метохији, напустио сам и ја свој и отишао у родно мјесто.“ Браћа Јовановићи су му вратили имање иако је оно у том моменту било скупље од 100.000 динара, што је наведено као позитиван примјер.57

Послије читаве серије непотписаних чланака о будућим граница-ма и историјско-територијалним правима васпостављене црногорске државе, коначно се у Зети од 27. маја појавио опширан чланак у аутор-ству др Новице Радовића, са симболичним насловом „К себи руке“. Чланак је вјероватно дошао као посљедица информација које је о грани-цама Црне Горе донио сепаратистима Мацолини по повратку из Рима.

55 Као нап. 22.56 Ово смо сазнали према изјавама старијих Подгоричана. На том мјесту је крајем 60-их

година XX вијека саграђен садашњи Клиничко-болнички центар Црне Горе.57 „Добар примјер“, Зета, бр. 24, сриједа 24. мај 1941, 2.



Радовић је тако, поред осталог, написао: „И Хрвати и Албанци и сви балкански народи признали су Црногорцима преимућство у жртвама за слободу своју и њихову, а степен борбе за слободу степен је народне културе... Али зато слободна и независна Хрватска, Бугарска и Албанија, не смију бити са својим територијалним захтјевима на огромну, а не-заслужену, штету Црне Горе и нашег племена. Ако је тачно оно што нам разне хрватске новине и оне из Тиране доносе, територијалне претензије Хрватске и Албаније иду до смијешнога. Егзалтација свака има своју мјеру и временско трајање, које не иду у недоглед, пређе ли се та мјера, егзалтација прелази у лудило... О Санџаку хрватском не може бити рије-чи, ако се неће поновити лудости Версаљског диктата. Санџак, Метохија и косовска област су прапостојбина Црногораца, који су отуда побјегли пред навалом Османлија. Црногорци имају на ове земље етничко, а што је главно и историјско право. Ниједан арбанашки предак или хрватски није рођен у овим крајевима.“58

Зета је непобитно била транспаретна трибина, или данашњом терми-нологијом речено, медиј којим је сепаратистичко вођство, вјероватно не увиђајући реалност, покушавало да оствари утисак и утицај на Италијане о будућим границама Црне Горе. У читавом серијалу оваквих чланака, чак и послије Мацолинијевог повратка из Италије с неповољним вијестима, они су наставили своје паролашко дјеловање. У броју од 2. јуна тако је стајало: „И наука и историја иду заједно и доказују да је црногорски био Призрен и Косово и Метохија и Санџак. И по научном и по историјском и по међу-народном праву, Црна Гора полаже право на ове дјелове, јер је тамо њен стари живаљ од Дукљанског Краљевства: до Балшића и Црнојевића, а то нам је и Лондонским пактом 1915. као наш животни простор признато.“59 Сам наслов овог чланка „Наш животни простор“ очигледно је формулисан под утицајем Хитлерове теорије о њемачком животном простору.

58 Др Новица Радовић, „К себи руке“, Зета, бр. 27, уторак 27. мај 1941, 1. (Радовић је послије изласка из затвора постао политички активан у централној и јужној Црној Гори након обнове класичног парламентарног живота послије убиства краља Александра. Кандидовао се на локалним и парламентарним изборима као члан црногорских федералиста, који су у годинама пред Други свјетски рат тијесно сарађивали са комунистима у оквиру Уд-ружене опозиције. Године 1938. изабран је и у Главни одбор црногорске федералистичке странке. Исте године је у Пећи објавио, у штампарији „Дукађин“, политичко-историјску брошуру Црна Гора на савезничкој Голготи, у којој је оштро оптужио црногорске савезнике из Првог свјетског рата, Србију и Француску, за нестанак црногорске државе. У овој брошури у више наврата је исказао јасну српску националну припадност Црногораца, и историјско-државно право Црне Горе на Метохију. Важио је за вјештог агитатора на терену у политичким кампањама.

59 „Наш животни простор“, Зета, бр. 30, понедјељак 2. јун 1941, 1.



Четири дана касније, у истом листу, на почетку чланка са сличном ко-нотацијом стајало је: „Задњих неколико дана примили смо више писама од Црногораца из црногорског дијела Херцеговине, Санџака и Метохије, у којима нас извјештавају о испадима неодговорних елемената против нашег народа и увјеравају нас да их никаква звјерства неће уплашити и да су спремни да положе и своје животе за црногорску груду. Ми не можемо ћутећи прећи преко ових апела и њихових жртава. Прво мо-рамо одговорити нашој браћи Хрватима и Арбанасима, да треба да се подсјете на стару Црну Гору и њену борбу за слободу свих балканских народа па и за њих, на наше заједничке борбе и патње до скорих дана...“ У чланку је наведено да због онога што су у Херцеговини чинили соколи Чеда Милића и „српски четници из Метохије“ не могу бити одговорни Црна Гора и Црногорци. Тврдило се да Црна Гора нема никаквих тери-торијалних претензија према било коме, али неће трпјети да било ко има према њој.60

Из бројних чланака у Зети и уопште иступа црногорских сепаратиста, јасно се види да они нијесу хтјели да изазивају озбиљније тензије са Хр-ватима и Албанцима, и поред очигледног геноцида који је извршен над црногорским живљем на територијама НДХ и Метохије. Највјероватније то нијесу хтјели да не би пореметили односе с њима у време утаначења граница, или у наивној стратегији да ће их одобровољити. Свакако да су водили рачуна и о томе да то нијесу жељели ни Италијани, од којих су умногоме зависиле њихове границе, а који би их схватили као реме-тилачки фактор у својој интересној сфери.

Дакле, и поред очигледног геноцида, излазили су у Зети чланци попут оног од 10. јуна, који су потенцирали братство и сличност Црно-гораца и Албанаца. У чланку потписаном само псеудонимом Пећанин тврдило се: „Црногорци вјековима живе у најбољем пријатељству и братству са Арбанасима. Ми смо крвно везани са њима стапањем Или-ра и Словена у Црногорце и Арбанасе.“ У неким детаљима овог члан-ка види се подударност с теоријом коју су заговарали комунисти, а то је да су за антисрпско расположење Албанаца заправо криви велико- српски кругови.

У чланку даље стоји: „Двадесетогодишња управа београдске плуто-кратије у Црној Гори и Метохији, била је управљена не само противу Црногораца и Арбанаса, него и противу њиховог вјековног братства. Нарочито у граничним крајевима према Скадру, преовлађивали су

60 „Наша порука“, Зета, бр. 32, петак 6. јун 1941, 2.



чиновници и повјерљиве особе, а у Метохији србијански агенти, заслужни ’четници’ и аграрни чиновници, који су уцјењивали и пљачкали арба-нашко становништво, а све то приписивали по све невиним и недужним Црногорцима.“ Према аутору овог чланка, Арбанаси то нијесу могли да схвате, те су „данас под утицајем бегова који су их до јуче продавали београдској плутократији“. Овакав став Арбанаса у Метохији неће бити на корист „вјековног братства“ Црногораца и Арбанаса, које данас зајем-чава и велика Италија.61

Примјећује се да у последњој фази излажења Зете сплашњавају при-че о границама Црне Горе. Сепаратистичко руководство све је више схватало реалност, и поенту своје политичке активности пренијело на припреме самог формалног чина васпоставе црногорске државе, као и династичко питање, рачунајући вјероватно да ће се по прогла-шењу државности онда лакше моћи и погађати око граница. У Зети од 12. јуна је пренет Мусолинијев говор у којем је он званично потврдио васпоставу црногорске државе. Иако прецизно није помињао границе те будуће државе, лист је констатовао: „Пошто је неправда Версаја ук-лоњена са Балкана, Бугарска добија Македонију и излазак на Јегејско море, Хрватска добија одавно жељену независност, а Црна Гора обна-вља своју вјековну независност, која јој је Версаљским диктатом била неправедно одузета.“62

У овом броју, међутим, по први пут је озбиљније констатован гено-цид који у Метохији Албанци чине над Црногорцима. Тако је написано: „Тужни су призори наше сиротиње која се скита и лута по селима, прог-нана из насеља. Гоњена незаслужено, јер нашу сиротињу нијесу дошли на дио беглуци и пашалуци по Метохији, но храстови шибути, које су Црногорци својом руком крчили. Таман кад су их искрчили, морали су боси и гладни бјежати у свој голи крш. Пошто су италијанске трупе дошле у Црну Гору као у пријатељску земљу, како се то на мјеродавним мјес-тима изјашњава, онда се с правом надамо да ће повести рачуна о овим страшним прогонима у Метохији. Оно што се тамо ради премашило је сва звјерства која су до сада позната људској свијести. Црногорци нијесу криви ни за шта, јер се у Југославији нијесу питали ништа. А црногорски изроди ако су кога задужили нека плаћају, али црногорска сиротиња у Метохији ништа не дугује Албанији. Слободна Црна Гора и пријатељс-ке италијанске трупе треба да поведу рачуна о оној бујици унакажене

61 Пећанин, „Братство Црногораца и Арбанаса“, Зета, бр. 34, сриједа 10. јун 1941, 1.62 „Велики Говор Г. Мусолинија – Званична изјава о обнављању Независне Црногорске

Државе“, Зета, бр. 35, четвртак 12. јун 1941, 1.



и престрављене сиротиње што бјежи са оне стране Чакора у овај горди крш, да се врати на огњиште.“63

Мацолини је 28. јуна јавио свом Министарству спољњих послова да је Црну Гору захватио јак талас избјеглица из свих крајева Југославије, а само са Косова и Метохије било је око 5.000 особа. То је изазвало забри-нутост његове администрације због снабдијевања, те је у том смислу тражио допремање намирница. Поред осталог је у овом извјештају још написао: „Друге хиљаде избјеглица придођоше на територију Црне Горе готово сви без икаквих средстава и к томе са преполовљеним породицама киптећи мржњом и осветом.“64

Како су текле припреме за формални чин васпоставе црногорске државе, тако је поред губитка Метохије сепаратистичко руководство убрзо било лишено и наде да ће бар на подручју Херцеговине добити неке противуслуге. Ћано је 5. јула у свом дневнику записао: „Павелић је одговорио у погледу црногорског питања. Споразуман је, да се црногорске међе врате на 1914. Мусолинију ћу послати текст прогласа о утврђивању граница, затим ће се састати уставотворна скупштина да прогласи нову краљевину и да изабере краљевског намјесника.“65 Очигледно је овдје Павелић мислио само на некадашњу аустроугарско-црногорску границу у Херцеговини, а не уопште на Црну Гору у границама из 1914. године.

Пошто је одржан тзв. петровдански сабор, сљедећег дана избио је устанак у Црној Гори. Од тада заправо почињу и италијанске анализе, слободно речено, о томе гдје су погријешили у Црној Гори па је до таквог устанка дошло, и којим мјерама да га пацификују. Ћано је тако већ 14. јула записао: „Немири у Црној Гори. Пуцњава наоружаних банди, напад на краљеву вилу у Будви.66 Изгледа да ово није у свези са уставотворном скупштином, али подударање догађаја у најмању руку је чудновато. Ми смо у међувремену одгодили долазак Црногораца у Рим.“67

Већ 15. јула он је констатовао да је Цетиње опкољено, и да крећу велике снаге из Албаније да угуше устанак.68 Два дана касније Ћано је дао констатацију сурове реалности италијанског пројекта васпоставе црногорске државе, али очигледно још није схватио у чему су Италијани

63 Исто, „Прве бриге и задаци“, 1.64 ВАС, АНЈ, к. 740, 12/ 3а-2.65 Као нап. 33, 258.66 Очигледно је овдје мислио на вилу тада већ покојног краља Александра Карађорђевића у

Милочеру код Будве, гдје су и послије његове смрти љетовали краљица Марија и краљева дјеца.

67 Као нап. 33, 261.68 Исто.



погријешили, па је написао: „Црногорски се устанак шири и добија све веће размјере. Кад ствар не би имала дубоко и горко значење, била би смијешна, јер заправо данас се води рат између Италије и Црне Горе. Надајмо се, да ће наши војници изаћи на крај са устаницима и да нећемо бити присиљени, да тражимо њемачку помоћ.“69

Да су и сами сепаратисти сматрали да је један од узрока пропасти пројекта васпоставе црногорске државе, и такве силине и масовности устанка, територијално сакаћење Црне Горе, у првом реду с Метохијом, говори и још један податак. Приликом ислеђења пред комунистичким властима, један од сепаратистичких првака нижег ранга – Стеван Перовић, навео је да су крајем јула 1941. године вођени преговори, који су више били консултације, између генерала Биролија и барона Рулија, с једне, и Новице Радовића, Крста Поповића и Петра Пламенца,70 с друге стране о модалитетима пацификације црногорског устанка. Према тврђењу Перо-вића, Радовић је тада Биролију предложио „да прогласи општу амнестију, да укине пријеки војни суд, да прогласи репарације на попаљеним селима и то онима која нијесу учествовала у побуни [...] да исплати чиновнике Црне Горе, да присаједини Метохију и Улцињ Гувернерству“. Бироли је пристао на прве предлоге, али је Радовићу рекао да су повраћај Метохије и Улциња у састав Гувернатората „политичко питање и ствар владе у Риму“.71 И заиста, окупациони италијански Гувернаторат функционисао је у Црној Гори све до капитулације Италије, 1943. године, али Италија није показивала никакво интересовање за повраћај Метохије и Улциња.


1. Државни архив Црне Горе – Цетиње/Архивско одјељење – Подгорица (ДАЦГ, АОП)Фондови: 1918–1941. године, Билтен одјељења за државну заштиту Краљевине

Југославије; 1941–1945. године: подфонд Италијанска документа, подфонд Изводи са саслушања Јова Поповића, Душана Вучинића, Новице Радовића и других у истражном затвору III одсјека Озне на Цетињу и Војног суда; ко-пије италијанских докумената и штампе 1941–1943. године из италијанских архива (несређена грађа)

2. Војни архив Србије – БеоградФондови: Архива непријатељских јединица (АНЈ); Недићева архива; Филмоване

копије докумената из Националног архива у Вашингтону (НАВ)

69 Исто.70 Петар Пламенац, блиски рођак Јована Пламенца, бивши црногорски министар.71 Као нап. 22 , саслушање Стевана Перовића.




Ćano, Galeaco, Dnevnik grofa Ciana. Zagreb: Vladimir Majer i Andrija Lušičić, 1948.Ćano, Galeaco, Tajni arhiv grofa Ciana. Zagreb: Zora, 1952.Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u jugoslovenskih naroda, tom XIII, knj. 1, dokumenta

Kraljevine Italije. Beograd: Vojnoistoriјski institut JNA, 1968.Централна народна библиотека Црне Горе „ђурђе Црнојевић“ – Цетиње (ЦНБ):

Др Секула Дрљевић, Говор, Цетиње, 30. август 1941 (без нумерације)

Штампа

Глас Црногорца – Цетиње (окупациони) Зета – Подгорица (окупациона) Spremnost – Zagreb



Aleksandar D. Stamatović

Metohija in plans montenegrin separatists to establishing the state of Montenegro 1941

Summary

The remains of usurers from 1918. and a part of Montenegrin Federalist Party leader-ship from interwar period ( Montenegrin separatists) tried to revive Montenegrin state with the help of the Italian occupiers in 1941, using the fact that the Kingdom of Yugoslavia disappeared as a state, and its teritory was dismembered by the German and Italian aggression. That Montenegro has fit into the so- called model of the new European order created by Hitler and Mussolini. It was supposed to be in the Italian sphere of interest and practicaly the state under the Italian protectorate. Montenegrin separatists came out with maximum territorial requests leading to the mediavel tradition of Zeta state and the borders of Montenegro from 1914, and the request of Montenegrin diplomacy from 1915. on the occasion of the so- called London`s contract. Metohija should have been within this territory. The fate of restoration and Montenegrin borders was actually ruled by fascist Italy and its leadership. They were certainly at the expanse of Montenegrin leading to its interest taken part of Montenegrin national territory and given to its false state of Great Albania. Metohija was a part of that territory. It was one of reasons for uprising Montenegrin nation against the Italian occupiers on the 13th July in 1941.

Keywords: Metohia, Montenegro, Italia, genocide, widening, separatists.


Будимир Р. Алексић1

СРПСКИ КЊИЖЕВНИЦИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРОГНАНИ 1941. ГОДИНЕ

Апстракт: У раду се анализира косовски књижевни опус у дјелима реномираних српских стваралаца рођених на Косову и Метохији (као и оних који су рођени негдје другде, али су између два свјетска рата живјели на том простору), који су 1941. године прогнани са својих огњишта. Многи од њих се послије завршетка Другог свјетског рата нијесу могли вратити на Косово и Метохију, али су темат-ско-мотивски везани за косовско-метохијски амбијент, тако да својим дјелом припадају том поднебљу. Из те скупине нарочито се издвајају имена Радована Зоговића, Чеда Вуковића, Рајка Николића и Момира Војводића.

Кључне речи: Косово и Метохија, прогнани српски књижевници, косовске теме и мотиви, албански фашисти, егзодус српског народа, Црна Гора, окупација

1 [email protected]

341.322.5(=164.41)(497.115)”1941”929(=164.41)(497.115)”1941”


70 Будимир Р. Алексић

УВОД

Након слома Краљевине Југославије (између 6. и 18. априла 1941. го-дине), њена територија је раскомадана. Простор Косова и Метохије нашао се у оквиру нацистичко-фашистичке творевине – тзв. Велике Албаније. Тада је за косовско-метохијске Србе наступио пакао. Албанци су одмах почели да реализују геноцидни план, који је подразумијевао: физичко уништавање Срба, њихов прогон са сопствених огњишта, пре-оравање српских гробаља, рушење и скрнављење цркава и манастира, забрањивање исповиједања православне вјере и употребе ћириличног писма, упропашћавање и уништавање културно-просвјетних установа, рушење и пљачкање највреднијих културно-историјских споменика. У огромним колонама српских избјеглица са Косова и Метохије, које су – са завежљајима – покушавајући да спасу главу хрлиле пут Србије или Црне Горе, било је и српских књижевника, од којих су неки у то вријеме били дјеца.

1

И у Првом свјетском рату било је српских књижевника који су пред албанским терором морали бјежати са Косова и Метохије. Истакну-ти пјесник и прозаиста Душан Костић (Пећ, 1917. – Херцег Нови, 1997), академик Црногорске академије наука и умјетности, није имао ни го-дину дана када га је мајка у пеленама пренијела кроз дивљу Руговску клисуру, преко Чакора, у Црну Гору. Тај прелазак преко Чакора, како је сам касније говорио, као да је предодредио његов даљи животни пут.2 Косово и Метохија ће бити неисцрпна инспирација и константа његовог богатог литерарног стваралаштва. Свету српску земљу у којој је рођен и у којој му је остао очев гроб, Костић је опјевао у бројним пјесмама и описао у путописима, а његова збирка пјесама Чарнојевићи (коју је објавило приштинско „Јединство“, 1989. године) у цјелости је посвећена егзодусу српског народа са Косова и Метохије. Ова збирка пјесама насловљена је по истоименој поеми, која је дата као први циклус и чији тон углавном преовладава и у осталим текстовима који чине састав ове књиге.

2 Ахмет Хромаџић, дјечји писци о себи. Београд: Младо поколење, 1970, 91.

Српски књижевници са Косова и Метохије прогнани 1941. године

Будимир Р. Алексић 71

У пјесничкој књизи Чарнојевићи нашле су се, „као допуна и продубљи-вање саме поеме“, и неке раније објављене Костићеве пјесме, „инспи-рисане трагедијом коју доживљавамо на Косову и Метохији“3, како сам аутор истиче у напомени на крају ове књиге4. Те пјесме надопуњују поему и с њом чине нераздвојну органску цјелину у мотивско-темат-ском, умјетничком и значењском погледу. Пјесника тиште муке и сеобе српског народа, нарочито на Косову и Метохији, које континуирано трају вјековима, несмањеном жестином, све до наших дана. Костић призива у сјећање та давна и тешка времена прогона и чарнојевићевских сеоба, када је – како је записао љетописац тога доба – настао невиђен прогон и убијање Срба „од Скопља до Будима“.

Своју запитаност над худом судбином и трагедијом српског народа пјесник исказује на самом почетку поеме, у обраћању Вуку Исаковичу:

„Колико пута с дјететом у наручју Колико испред пламена.

Је ли то проклетствоЈе ли то судбина, забога!

Таман се закућиш, помириш с невољомПа опет згариште,Па крв, па лелек.“5

Костић у поеми Чарнојевићи прави алузије на ранија књижевна дјела и ликове који су настали из косовско-метохијских тема и мотива. Укупно узевши, ова пјесничка књига представља умјетнички успјело књижевно дјело, „из чије структуре и дубине израња музика, поезија, сложена сим-болика, вишезначност, а у исто вријеме она је и оштар протест и апел на људску свијест и савјест, на разум због свега овога што се доскора догађало на Косову и Метохији“.6

Своју везаност за родну метохијску груду Костић је истакао и у раз-говору са Јевтом Миловићем, рекавши да, иако је пренијет у колијевци

3 Душан Костић, Чарнојевићи. Приштина: Јединство, 1989, 72.4 Осим поеме „Чарнојевићи“ (састављене од дванаест пјесама), збирка садржи још 34 пјесме,

подијељене у четири циклуса: Насртање блата (9), Устајање кактуса (8), Међу нежељеним брдима (8) и Дан пребирања (9).

5 Душан Костић, Чарнојевићи, 7.6 Милош Вулевић, даљинама у походе: о стваралаштву душана Костића. Андријевица: Комови,

2000, 46.


преко Чакора, „Метохија је оставила трага у мени и у мојој поезији, па и у роману за дјецу Гора коштанова“.7 Косовске и метохијске предјеле Костић је сликао и у бројним путописима. Ту спадају првенствено оп-иси његове родне Метохије, њених градова (Пећи, Призрена, Ораховца, ђаковице) и села (Витомирице, насељене колонистима из Црне Горе), долине Ибра, Приштине и Косова Поља, као и у народним пјесмама опјеване Голеш планине, Газиместана и Грачанице. Своје путописне текстове Костић је објављивао најприје у дневном листу Борба, а затим дуги низ година у Политици. Описујући косовско-метохијске предјеле, тамошње споменике и светиње, Костић ствара импресивне и упечатљи-ве слике, реализује их лијепо и умјетнички успјело. Тако, на примјер, када пролази кроз Приштину и Грачаницу, кад говори о Газиместану и славној задужбини краља Милутина, асоцира на Војислава Илића и, нарочито, на Милана Ракића: „Забрујали су у мени његови стихови, стали су преда мном, на час, ’силни оклопници без мане и страха’. Стао сам пред тужне Симонидине очи, пред ’лепом сликом’, сада, у Грачаници коју сам одавно желио да видим. А она ми се учинила јадна и суморна, и то ме забољело, забољела ме њена унакажена љепота, љепота тиха и кротка, која као да каже ’Ето шта су од мене учинили’“.8 Док посматра фреске у Грачаници, путописац је свјестан да се налази на изворима умјетничке љепоте, која је вјековима била на удару исламског фана-тизма и примитивизма: „Грачаница прича о патњама једног народа, о једном покошеном узлету; као да је тамнило фресака и зидова сачувало таму дугога ропства. Нож сујевјерја ископао је многе очи, не само Симо-нидине: овдје су готово сви свеци ћорави или слијепи – једва и да има неоштећене фреске (право је чудо како је сачувана она дивна Богородица у јужном олтару и Крститељева глава у сјеверном). Ту је ванредна једна умјетност бачена под ноге вјерској затуцаности и примитивизму.“9 Или, кад описује Косово Поље и Голеш планину, асоцира на српске јуначке пјесме и епски лик Вука Бранковића: „Тамо, пред нама, Косово Поље и Голеш са својим сивозеленим обронцима освијетљеним сунцем које, баш у овом часу, запада негдје иза облака. Велика је Голеш Планина. Позната је она из народне поезије: замакао је за њу Вук Бранковић онда кад је било најтеже.“10

7 Јевто Миловић, Разговори са умјетницима. Београд: Удружење за неговање револуционарних традиција и културно-историјског наслеђа „Вељко Влаховић“, 1983, 29.

8 Душан Костић, Крајеви и људи. Цетиње: Народна књига, 1954, 250. 9 Исто, 250–251.10 Исто, 251–252.



Као изврстан пејзажиста, Костић мајсторски доноси слике косов-ско-метохијских пејзажа, видика, панорама и природних мјеста. Тако, на примјер, описујући Призрен, град који је био инспиративна тема бројних умјетника, Костић пише: „Призрен је заиста лијеп. У равници је метохијској, плодној, и по огранку Шаре с пуно прозрачних топо-ла и Бистрицом хучном што тече подно прозора, с големом тврђавом изнад, с Паштриком и Коритником у близини. И с Марашом својим, и шедрванима, и јазовима многобројним, и широким вијенцима ви-нограда; својим споменицима.“11 Овакав опис могао је потећи само из пера умјетника богатог асоцијативног свијета и широке књижевне културе.

У Косову и Метохији Костић је видио непроцјенљиво духовно и мате-ријално богатство, несаломљиве људе у свим искушењима, фасцинант-не предјеле увијек изазовне за праве умјетнике. У својим путописним текстовима посвећеним Косову и Метохији Костић је показао да добро познаје српску средњовјековну књижевност и умјетност, усмену поезију и народну традицију, али и савремене политичке и економске токове на том простору.

2

Везаност за косовско-метохијски амбијент очигледна је и код српских књижевних стваралаца који су 1941. године прогнани са Косова и Ме-тохије – Радована Зоговића, Чеда Вуковића, Рајка Николића и Момира Војводића. Ријеч је о књижевницима који су до почетка рата живјели на простору Косова и Метохије, а који се након завршетка Другог свјет-ског рата нијесу могли вратити у свој завичај и на своје огњиште, јер је послијератни Брозов комунистички режим, како је то тачно констатовао Момир Војводић, „забранио да се српски изгнаници врате у Метохију и Косово, на своја имања и кућна згаришта, населивши на српским имањи-ма Арбанасе“.12 Они, дакле, послије 1945. нијесу живјели на Косову и Метохији, али су тематско-мотивски везани за косовско-метохијски амбијент, тако да својим дјелом припадају том поднебљу. Неки од њих су почели да се баве књижевношћу управо у овој области (такав случај је са Радованом Зоговићем и Чедом Вуковићем).

11 Исто, 253.12 Момир Војводић, Божурова суза бројанице. Нови Сад: ORPHEUS, 2011, 316.



Најстарији међу њима, Радован Зоговић (Машница, Андријевица, 1907. – Београд, 1986), потиче из породице црногорских колониста који су се 1925. године доселили у Метохију. Више разреде гимназије по-хађао је у Пећи, гдје је написао и своје прве пјесме. Зоговићева прва пјесма, објављена у часопису Венац 1926. године, „Крунисање Стевана Дечанског“, указује на његову стваралачку окренутост српској тради-цији и историји везаној за простор Косова и Метохије.13 Култ Светог краља Стефана Дечанског био је снажно развијен у његовом завичају – горњем Полимљу, а манастир Дечани је био мјесто ходочашћа ње-гових земљака, па и његове породице, о чему му је причала мајка. У разговору с Јевтом Миловићем, вођеним 1979. године, Зоговић говори о везаности његовог краја и његове ујчевине, Раденовића, с Дечанима, у којима је служио и његов дјед по мајци: „И моја мати је у то вријеме (док јој је отац онамо живио или одмах пошто је погинуо, не сјећам се више) ишла са својом мајком у Дечане и дечанске се цркве нагледала. Дечанска црква, њена спољашњост понајвише, изазвала је у моје мајке усхићену запањеност. [...] Причала је још о томе како Стефан Дечански (свети краљ) ноћу устаје из свога ковчега и, како би се то данас рекло, обавља разна светитељска задужења – од ходања му се подеру јеменије, па га калуђери сваке године преобувају у нове“.14 Из наведенога је јасно одакле Зоговићу подстицај да напише пјесму о крунисању Светог краља Стефана Дечанског.

Следећи Зоговићев литерарни текст са косовско-метохијском тема-тиком била је поема „Дошљаци – пјесме Али Бинака“, објављена 1937. године у часопису Наша стварност. Тај циклус од пет пјесама, који, како сам аутор каже, говори „о метохијско-косовским Арбанасима“,15 касније је допуњен, тако да друго издање ове поеме садржи дванаест пјесама.

Пјесму „Метохијска љетња киша“, објављену у часопису Умјетност и критика, 1939. године, Зоговић је посветио пријатељу, другу и саборцу Ра-довану Вуковићу, кога је изузетно волио и цијенио. О свом пријатељству с Вуковићем, студентом књижевности и једним од организатора радничког покрета на Косову и Метохији послије 1930. године, Зоговић опширно говори у разговору с Јевтом Миловићем.16 Доживљај сеоског пејзажа у овој прелијепој лирској пјесми, према ријечима Василија Калезића, „по-несено ће се помијешати са пјесниковим раздраганим расположењем,

13 Радован Зоговић, Жилама за камен. Титоград: Графички завод, 1969, 189.14 Јевто Миловић, Разговори са умјетницима, 189.15 Исто, 210.16 Исто, 194–196.



јер је читава пјесма обраћање другу у тамници, да га тамо, у затвору, охрабри, побуди наду и покаже неизмјерну љепоту живота“.17 Зоговићеви стихови посвећени драгом пријатељу доимају се као метохијска љетња киша. Пјесма је конципирана у епистоларном тону: пјесник Вуковићу пише писмо о киши, вјетру, багрему, „о питомој и њима обојици драгој Метохији, чија је раскошна љепота дискретно и ненаметљиво у пјесми супротстављена затвору, робији на којој се Вуковић налази“.18 Милош Вулевић је критички веома суптилно запазио да су слике багрема, олује и вјетра у овој пјесми најљепше и умјетнички најуспјелије слике у Зо-говићевој поезији уопште, те да је ова пјесма „ода сунцу, похвала киши, роси, росној јабуци, јутарњем снијегу, она је дивна и узнесена пјесничка здравица упућена другу на робији и љепоти Метохије“.19

3

Косовско-метохијске теме и мотиви присутни су и у књижевном ства-ралаштву Чеда Вуковића (ђулићи, Андријевица, 1920. – Будва, 2014), прогнаног из Метохије 1941. године. И Вуковићева породица, као и по-родица Радована Зоговића, доселила се у Метохију 1925. године. Вуковић је тада имао пет година. Своје виђење „другог завичаја“ (како је сам говорио) – простране метохијске равнице која је на њега дјеловала врло импресивно, Вуковић је уобличио следећим ријечима: „Кад ми је било пет година преселили смо се у Метохију. То је била сасвим другачија средина и друго моје дјетињство: пространа равница између Проклетија и Шаре; планине се тек назиру у даљинама, као привиђења; по равници бујају кукурузи, пасуљ и једре лубенице; на гранама зру понајљепше јабуке – ђулабије и шербетке, које се ушећере, добију боју леда и толико су прозрачне да им према сунцу готово можеш видјети сјеменке; па је ту шаренило и мјешавина од народа – Албанци, Срби-старосједиоци, досеље-ни Црногорци, Турци који држе трговине, католичке занатлије из малих ћепенака, Цигани-надничари који никад не пјевају и Цигани-луталице и свирачи, па људи којима се не зна одакле су и шта су.“20 Основну школу

17 Радован Зоговић, Жилама за камен, 42.18 Милош Вулевић, „О циклусу пјесама ’Лирски записи’ из збирке Пркосне строфе Радована

Зоговића“. У: Н. Вуковић (ур.), Радован Зоговић – живот и стваралаштво. Подгорица: Црно-горска академија наука и умјетности, 1998, 132.

19 Исто.20 Будислав Краљ, Између ријечи и времена – живот и дјело Чеда Вуковића. Ријека Црнојевића:

Ободско слово, 2000, 17.



је учио у Пећи и селу Дубовику, када је први пут с разредом посјетио манастир Високи Дечани, чије су монументалност и љепота на њега оставиле снажан утисак. Гимназију је учио у Пећи, а 1940. године упи-сао је студије славистике на Филозофском факултету у Београду. Већ у прољеће наредне, 1941. године, само дан прије бомбардовања Београда, вратио се кући у Метохију. О ситуацији с којом се суочио у Метохији, Вуковић свједочи: „По Метохији – димови и бјежанија. Осветничка рука, особито балистичка, пали села црногорских насељеника“.21 С ве-ликом колоном избјеглица Вуковић прелази преко снијежног Чакора у Црну Гору, гдје ће сазнати да његовог оца Михаила „хапсе балисти, муче га и туку“.22

Први Вуковићеви књижевни радови инспирисани су метохијском стварношћу. То су приче о животу црногорских насељеника у Метохији, које је још као гимназијалац почео да објављује 1936. године, у подго-ричком недјељнику Зета. Како сам аутор истиче, те приче су настале на основу његових непосредних доживљаја, виђења којих је било напретек, а која су била „махом јадна и невесела“.23

И након Другог свјетског рата Вуковић је писао дјела с косовско-ме-тохијском тематиком. Роман Рустем, који је објављен у преводу Вехапа Шите само на албанском језику, штампала је приштинска „Рилиндја“ 1953. године, док су само два одломка објављена на српском језику: „Зумбер“ (Јединство, 9, 28. I 1953, 4–5) и „Партија тражи“ (Јединство, 38, 7. VII 1953, 6). С мотивима из метохијског живота је и његова реалистичка прича за дјецу и омладину „Пеливани“. Радња ове приче, проткане со-цијалним и психолошким елементима, одиграва се у Пећи, на пећком пазару, гдје дјечак Нимон и његов стриц Цуфо продају паприке. Обух-ваћено је мноштво животних детаља који чине мозаичку слику после-ратне паланке.

Чедо Вуковић је сматрао да Косово – косовска мисао и косовски завјет – представља најважнији елемент историјског идентитета Црне Горе и Црногораца. „Прастара дуга, из росе с травна Газиместана, треперила је стољећима над Црном Гором – у историји, традицији и творачком даху“, истакао је Вуковић у свечаном говору на отварању научног скупа „Косовски бој у историји, традицији и стваралаштву Црне Горе“, одржа-ном у Подгорици 25. октобра 1989. у организацији Црногорске академије наука и умјетности, Историјског института СР Црне Горе и Филозофског

21 Исто, 29.22 Исто.23 Исто, 21.



факултета у Никшићу.24 Посебно је потенцирао чињеницу да је књижев-но, културно и уопште духовно стваралаштво српског народа из Старе Црне Горе и Брда у највећој мјери било надахнуто косовским инспи-рацијама: „Косово је у сржи прве штампане књиге Црнојевића. Оно је у историји владике Василија, у посланицама и стиховима Петра Првог, у записима народним и главарским. Косово је у свевидој пјесми слијепих гуслара – све до високе пјесничке ријечи Његошеве, до порука Стефана Митрова Љубише, Марка Миљанова и других, који потомству оставише потомство ријечи. Отварајући Његошев Србски буквар, основци срицаху прва слова о Косовском боју. Обилића пољана – под Ловћеном – окити се медаљом Обилића. Кроз народне пјесме и приче и све реторичке облике проговараше култ Обилића и антикулт Бранковића.“25 У овом говору--есеју Вуковић подвлачи чињеницу да се црногорска историја, култура и политика не могу разумјети без Косова. Вуковић тврди и доказује да је код Његоша, као и код свих црногорских великана – владика и госпо-дара, писаца и мислилаца, Косово стожерна мисао – мјера, симетрала прошлости и будућности. И то Косово као поприште борбе између добра и зла, као судилиште историје.

4

Своју родну косовско-метохијску груду никад није заборавио ни прогнани пјесник Рајко Николић (Пећ, 1931. – Никшић, 2016). У његовој књизи Ко-совски непреболи, састављеној од есеја, краћих прича и поезије, различити жанровски модалитети се сливају у један широки тематски круг везан за ауторов родни крај – Косово и Метохију. У тој књизи Николић је приказао вријеме избјеглиштва које је непрестано носио у души од када је 1941. године, као десетогодишњак, с родитељима и српским становништвом истјеран са Косова и Метохије. У двијема причама из ове књиге – „Избје-глице“ и „Пренос кости“, које се тематско-мотивски односе на прогон и страдање Срба на Косову и Метохији у току Другог свјетског рата, писац се суочава са жртвовањем као историјском константом његовог народа. У форми очеве исповијести („Избјеглице“) Николић узбудљи-во и емотивно упечатљиво евоцира исељавање, тачније истјеривање,

24 Чедо Вуковић, „Говор академика Чеда Вуковића на отварању скупа“. У: М. Бабовић (ур.), Косовски бој у историји, традицији и стваралаштву Црне Горе. Титоград: Црногорска акаде-мија наука и умјетности, 1990, 12.

25 Исто.



из свог косовско-метохијског завичаја. У овој потресној причи нижу се следеће сцене: жалост за родитељским домом који се оставља у Мето-хији, обезнађеност избјегличке колоне, плач и врисак дјеце на рука-ма мајки, распрскавање колоне, бацање завежљаја са храном и робом услед исцрпљености. Ипак, најболније од свега је остављање гробова својих ближњих, како кроз очеву исповијест дочарава писац: „И мени се следи усред срца, учини ми се да се и гроб усправио и да нас Љубо гледа и плаче што одосмо, али се свладах вукући за руку ову двојицу што треба да спашавам“.26 Ово чворишно мјесто из приповијетке „Из-бјеглице“ постало је мотивационо језгро за настављање започете тема-тике, што је резултирало умјетнички успјелом причом „Пренос кости“, која говори како је Николићев отац Мирко извршио пренос кости сина Љуба из Метохије у стари-нови никшићки крај, у коме се с породи- цом скрасио.

Други дио Николићеве књиге Косовски непреболи чине његова пјеснич-ка остварења. Уводна пјесма, насловљена „НАТО“, садржи и најављује пјесничку мотивику из времена бомбардовања Србије и Црне Горе, 1999. године, односно агресије земаља НАТО пакта на пјесников завичај, народ и читаву отаџбину. Своју везаност за завичајно Косово и Метохију пјесник је упјесничио у циклусу Косовска балада, у захтјевној сонетној форми, односно у сонетном вијенцу као најтежој и најсуптилнијој лирској струк-тури. Најновију косовску голготу српског народа Николић овдје приказује помоћу импресивних пјесничких слика. Злочинце иронично назива „са Запада демократе“, а потом то подиже на степен сарказма, истичући да нам на поклон „носе уранијум чоколаде“. Пјесник неминовно доноси и слике српских избјеглица које главом без обзира бјеже пред „правдом“ коју су на Косово и Метохију донијеле западне „демократе“:

„Сотонину правду нуде ’демократе’.Избјеглице кроз мрклину болно газе,Броје мртве и рањене, броје сате,Узалуд им очи траже путоказе.“27

Нарочито су потресне слике скрнављења и рушења српских светиња, цркава и манастира, који су били сачувани и током дугих вјекова суро-ве турске окупације, али су под управом европских „цивилизатора“ и

26 Рајко Николић, Косовски непреболи. Никшић: Књижевна заједница „Мирко Бањевић“, 2002, 24.

27 Исто, 46.



„миротвораца“, на почетку 21. вијека, брутално сравњивани са земљом. Дочаравајући то стање, Николић наглашава:

„На олтару свеци плачу, тамјан мири,Симониди опет боду благе очи.“28

У Николићевим пјесничким визијама у амбијенту најновијих срп-ских мука и страдања на Косову и Метохији израстају и дефилују лико-ви српских светитеља, владара и јунака: Светог великомученика кнеза Лазара, браће Југовића, Милоша Обилића и његових побратима. Њихова жртва и подвиг представљају примјер за углед који српском народу улива оптимизам и даје наду у побједу добра над злом. Такво увјерење је експлицитно дато у стиховима завршне строфе десетог сонета:

„Све ће муке Србин знати да пребродиКада брани родну груду – колијевку.Лако није ићи путем од јаука.“29

У деветом сонету пјесник се пита како остат’ на огњишту без узмака у ситуацији када су на светој српској земљи „мировњаци“ успоставили поредак силе и неправде у којем су албанским неонацистима одријеше-не руке да убијају српски народ и да га протјерују с његових вјековних огњишта:

„’Мировњаци’ своју правду земљом шире,А земља нам благородна сва у крви,Свуд безнађе, страх и трепет, недоходи.

Са гробница безимених сјени вире:Куд се робље са сузама обестрви?Ал’ ће Србин свакој води наћи броди.“30

Пјесник, дакле, не губи наду у излаз из актуелног овоземаљског пакла; он је увјерен да ће правда ипак тријумфовати над неправдом и да ће доћи дан слободе за Србе на великомученичком Косову. Пјесник увијек има на уму да је Божија правда изнад свега, те стога српски народ усмјерава свој поглед „пут небеса“, знајући да ће му отуда доћи помоћ и спасење:

28 Исто, 44.29 Исто, 50.30 Исто, 49.



„Народ мотри уздигнуте главе, лика,Пут небеса, плаветнилу очи стреме, Тај небески народ српски од челикаПостојањем побјеђује и вријеме.“31

Злочини земаља НАТО пакта против српског народа у поеми су по-истовијећени са Сотоном који се „цери“ божанском поретку, истини и правди, и који – под знаком звијери – предузима злочиначке подухвате:

„Са лица твога Сотона се цериИ бљује ватру на Господа Бога,У свом бићу носи знак звијериБез људског лика, без поноса свога.“32

У овом сонетном вијенцу Николић је испоштовао све законитости специфичног структурисања овог по композицији строгог метричког облика. Последњи, петнаести сонет, „Магистрале“, јесте пјесма сачињена од почетних стихова првих четрнаест сонета. Прва слова стихова у ма-гистралама дају акростих којим се понавља и наглашава наслов циклуса Косовска балада.

Следећи пјеснички циклус, након сонетног вијенца, насловљен Из-бјеглички конаци, укомпонован од пет пјесама са по шест строфа са лир-ским десетерцем у дистисима и узастопном римом као главним чини-оцем организације ритма – обрађује мотив избјегличких мука, патњи и страдања. Свој први избјеглички конак, након што је као десетогодишњи дјечак са породицом преко Чакора стигао у Црну Гору, Николић у причи „Избјеглице“ описује овако: „Свратисмо у прву кућу. Прве ријечи што чусмо биле су: ’Греоте, избјеглице из Метохије!’ И, ето, та ријеч ’избје-глице’, и после четрдесет и више година, виси нам о врату и души, не као амајлија, већ као стравичан, ружан привјесак који не можемо скинути.“33

Одјеци из сонетног циклуса Косовска балада присутни су и у циклусу Мирис завичаја, што говори о тематском континуитету и поетској кохе-ренцији ове књиге. Стиховима испуњеним сјетом и носталгијом пјес-ник саопштава оно што је као изгнаник и погорелац дубоко доживио и проживио. О духу и садржају тих пјесама свједоче и њихови наслови: „Метохија“, „Мирис завичаја“, „Чежња“, „Врелу на повратку“, „Сјећање“,

31 Исто, 54.32 Исто, 37.33 Исто, 26–27.



„Пред кућиштем“. У тим пјесмама су дошле до изражаја његова туга и чежња за родним крајем и домом из којег је прогнан. Осим тога, у ци-клусу Мирис завичаја васкрсавају и сјећања на славну прошлост српског народа (у пјесмама „Југовићи“, „Смрт Муратова“ и „Бановић Страхиња“), на наше историјске личности и епске ликове.

Завршни циклус Николићеве књиге Косовски непреболи, насловљен Задужбине Немањића (свједоци вјекова), садржи три пјесме: „Молитва“, „Мо-литва ће нас до Бога успети“ и „Богомоље“. Пјесма „Молитва“ написана је у акростиху који садржи поруку „Молимо се Богу“, јер – „Молитва ће нас до Бога успети“, како гласи наслов његове наредне пјесме. У пјесми „Богомоље“ Николић побраја наше најзначајније манастире (Хиландар, Жичу, Милешеву, Сопоћане, Грачаницу, Дечане, Свете Архангеле и Пећку патријаршију) и њихове ктиторе, свете храмове који су били и остали наша духовна средишта и свједоци наше старе славе и величине, светил-ници у којима је у дугим вјековима ропства свијетлила нада да ће тешке кризе и искушења проћи и да ће доћи вријеме вишег, духовног живота. Тако је Рајко Николић своме народу вратио дуг за све што је у колијевци у дивној вароши Пећи испод планине Чакора примио, јер завичајно небо над колијевком непресушно је надахнуће за сваког пјесника, а у питомој метохијској равници, гдје су се ројила прва дјечачка сањарења, процвале су ријечи и фабуле пјесника и приповиједача Рајка Николића.

5

Љубав за родну груду, која је увијек била – и остала – непресушни извор сваке велике поезије, снажно је присутна и у књижевном стваралаштву Момира Војводића (Поношевац, ђаковица, 1939. – Подгорица, 2014). Рођен у мученичкој српској Метохији, Војводић је с двије и по године морао да бјежи са свога огњишта пред помамом албанских нацифашиста, који су на крилима нацистичког окупатора кренули да затиру сваки траг српског постојања на тој светој српској земљи. У књизи Ребра Проклетија објавио је сјећање своје мајке Милке о изгону с родног огњишта 1941. године, на које се након завршетка рата нијесу могли вратити, јер је комунистичка власт 1945. донијела закон о забрани повратка протјераним Србима у Метохију, Македонију и на Косово и тако дала легитимитет великоал-банском пројекту геноцида над српским народом.

Овај метохијски погорелац и пјесник косовског завјета никада није заборавио своју родну Метохију; о њој је пјевао, у мислима јој се враћао,



ново страдање Срба у њој болно доживљавао, па је у поменутој књизи (Ребра Проклетија) 2005. године записао да шездесет три Васкрса васкрса-ва „у жељама родно огњиште у Метохији, које данас Буш и Бијела кућа поклањају Арнаутима за доларе“.34 Осамдесетих година прошлог вијека Војводић је био потписник свих петиција српских интелектуалаца упуће-них државним органима Србије и Југославије са захтјевом да се заустави терор албанских зулумћара над Србима на Косову и Метохији. Наше свето и великомученичко Косово било је Војводићева опсесивна тема и трајно духовно упориште у његовом животу. Косово је било умјетничка основица из које су потекли Војводићеви многобројни рефлексивни и патриотски стихови, окупљени у више његових књига: Ребра Проклетија, Излазак Чарнојевића, Божурова царство, Жертвено поље – бој на Косову, Божу-рова суза бројанице. Тој теми Војводић је посветио и антологију Жертвено поље Косово, зборник пјесама (1389–1989) о Косову, насталих током шест вјекова. За тај зборник Војводић у поговору, насловљеном „Царство божу-рова“, истиче да је то „само један блок непрегледног косовског поетског опуса, који је велики и тешко окупив, у ком су се нашле пјесме настале за шест вјекова, које својом разноликошћу данашњег читаоца могу не само заинтересовати него и узбудити, јер шта је узбудљивије од говора вјекова, а то ове пјесме јесу – говор српскијех вјекова“.35

На почетку сваке приче о Војводићевој поезији треба нагласити да је Војводић највише књига и пјесама посветио Косову и Метохији. Полазећи од става да „онај наш песник који не запева о косовској судбини Срба и није српски песник“, Милован Витезовић је устврдио да „у том смислу, уз певање које је прве врсте, какво његово јесте у свим збиркама, Момир Војводић је најсрпскији савремени српски песник“.36 Заиста, нико тако полетно и истрајно није пјевао о косовској судбини Срба као Момир Војводић. Љубомир Зуковић је добро уочио да „од неко доба, нимало случајно, косовско грдно судилиште потисло је готово све друге теме и мотиве из његовог стваралачког хоризонта“.37

Видјели смо да је Војводић и својом биографијом повезан са Косовом и Метохијом – тамо је рођен, отуда је изгнан као двогодишње дијете, па је и та чињеница, односно његова изгнаничка судбина, опредијелила

34 Момир Војводић, Ребра Проклетија. Београд: Ваша књига, 2005, 125.35 Момир Војводић, „Царство божурова“. У: М. Војводић (прир.), Жертвено поље Косово: поезија

(1389-1989), антологија. Београд: Рад, 1989, 372.36 Милован Витезовић, „Уз четврту књигу ’Косовијаде’ – ’Момиријаде’ косовског епа“. Слово,

7(26), 2010, 141–142.37 Љубомир Зуковић, „Косовдани Момира Војводића“. Слово, 7(26), 2010, 149.



правац његовог пјевања и мишљења. У његовом обимном и разноврсном стваралаштву много је тема и мотива, од лирских и емоционално наје-мотивнијих, преко устаничких и родољубивих, до метафизичких и егзистенцијално неизбјежних и судбински трагично утканих у наше животне токове. Али коријен његове поетике и естетике, његовог пје-вања и мишљења, јесте у Косову, у косовској завјетној мисли. Војводићев живот у свим својим манифестацијама, умним, осјећајним и дјелатним, развијао се из те мисли, она је доминирала њиме, он је почињао с њом своје бављење поезијом и креативно се бавио њоме све до свог последњег овоземаљског часа. Јер, Косово је за њега „Кнез свих српских речи“, како гласи наслов једне његове пјесме.

Војводић је као двадесетогодишњак, 1959. године, написао пјесму „Избјеглички сонет“, која је касније уврштена у више антологија српске поезије. Пјесма је аутобиографског карактера и говори о бјекству његове породице из Метохије 1941. године. И у овој пјесми дошла је до изражаја Војводићева версификаторска виртуозност, која карактерише читаво ње-гово поетско стваралаштво. Војводић се непрестано надахњивао љепотом и монументалношћу српских цркава и манастира на Косову и Метохији, па је тим величанственим задужбинама и њиховим ктиторима посветио велики број пјесама, међу којима се по естетској вриједности издваја виртуозна поема „Грачаница“, написана 1989. године, а објављена у приштинском часопису Стремљења, 1991. Као свједоци нашег постојања, манастири су непрестано били на удару албанских шовиниста који желе да затру траг српском присуству на Косову и Метохији. Стога је тема варварства једна од најприсутнијих тема у Војводићевом стваралаштву о Косову. У низу пјесама Војводић приказује варварско рушење српских светиња које су Албанци извршили под покровитељством „бездушне Европе“, односно оружаних снага земаља НАТО алијансе, присутних на Косову и Метохији. Једна од најбољих пјесама из тог тематског круга јесте „Шта се иза Проклетија чује“, испјевана 17. априла 2004. године, када је пред очима тзв. међународне заједнице и под заштитом њене војске извршен погром над српским народом, којом приликом је порушено и спаљено преко стотину српских цркава и манастира. Према ријечима Драгана Лакићевића, „ова песма чини врх укупног вапаја песника над уништењем једне вере, културе, народа, а то значи доброте, лепоте и вредности света и човека“.38

38 Драган Лакићевић, „Храмови Момира Војводића“. У: Н. ђурић (ур.), два храста у Горњој Морачи – споменица Момира Војводића. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа, 2015, 25–26.



Момир Војводић је писао и епску поезију. Збирка епских пјесама, ис-пјеваних у римованим десетерцима, Жертвено поље, у цјелости је посвеће-на Косовском боју и збивањима која су се одиграла прије и послије овог најзначајнијег догађаја у свеколикој историји српског народа. Између дванаест пјесама из ове збирке издваја се поема „Бој на Косову“, први пут објављена 1981. у часопису Расковник. У овој величанственој поеми, богатој градацијама и примјерним хиперболама, визија Косовског боја преноси се са земаљског и на небески план:

„У очима расутим по Пољу – Крст и Луна на небу се кољу.“39

У пјесми се не говори о крају битке и о погубљењу кнеза Лазара. Тежиште казивања је на Обилићевом подвигу, односно смрти султана Мурата, те погибији браће Југовића, у чијем полому Војводић види полом српске државе. У Војводићевој визији Косовске битке, датој у пјесмама „Бој на Косову“ и „Даворје на Гази Местану“, овај бој непрестано траје, и његов космички исход се још не види. Тако у пјесми „Даворје на Гази Местану“, испјеваној поводом обиљежавања 600 година Косовске битке и први пут прочитаној уочи Видовдана 1989. године испред манастира Грачаница, Војводић пјева:

„Све су битке завршене давно, Само битка за Косово равноШест вјекова непрестано трајеИ трајаће докле гавран граје.“40

Сматрајући Косово својим физичким и духовним завичајем, Војво-дић је косовску стварност и косовски дух стављао на прво мјесто у својој поезији. Највећим дијелом свог богатог и разноврсног стваралаштва он припада овом региону. Пјевао је о свему ономе што се кроз историју дешавало на Косову, као и о ономе што се дешава у наше дане. Егзодус Срба са Косова и Метохије упоређивао је са страдањем и уништавањем Јермена, а Проклетије је сматрао српским Араратом. Истицао је да је ње-гов изгнанички усуд – проклетијски. Простор између Проклетија, Голеша и Шар планине – „оквир је песничког мита о светој земљи рођења“.41

39 Момир Војводић, Божурова суза бројанице, 32.40 Исто, 111.41 Драган Лакићевић, Храмови Момира Војводића, 31.



Био је један од најзначајнијих српских пјесника друге половине 20. и прве деценије 21. вијека који су се најтрајније надахњивали косовском тематиком. Оставио је изванредну пјесничку слику Косова и Метохије у прошлости и садашњости.

* * *

Кад неко сагледа овдје анализирани опус српских књижевника са косовском тематиком, може закључити да у разноликости мотива има превише трагедије, сувише суза и туге, посебно код неких аутора. Међу-тим, онај ко може и само да наслути величину наше трагедије, тај у томе неће видјети недостатак. Биће то логично и схватљиво за сваког оног ко разумије шта значи: бити искоријењен из родне земље, разбаштињен (и имовински и интелектуално), наћи се преко ноћи без игдје ичега и игдје икога свога у новој средини. Та трагедија болно погађа сваког прогнаног човјека, али најболнија је за интелектуалца. Пошто то разбаштињење најинтензивније доживљавају и осјећају пјесници, природно је што је родна груда и отети завичај у њиховом стваралаштву главни извор надахнућа. У њиховим стиховима српски прогнаници ће наћи не само своје пјеснике, него и саме себе; наћи ће своје туге и болове, своје патње и страдања, али ће наћи и своје велике наде. Јер, у њиховим пјесмама се јасно препознаје неугасива нада и оптимизам да ће добро увијек по-биједити зло, да ће правда увијек тријумфовати над неправдом, и да ће живот савладати смрт и ништавило. Но, поезија и проза прогнаних српских књижевника само су блиједа слика и наслућивање истинских српских осјећања, јер све ове ријечи наших писаца ни издалека не иска-зују оно што је за српски народ света косовско-метохијска земља с које нас вјековима прогањају.


Витезовић, Милован. „Уз четврту књигу ’Косовијаде’ –’Момиријаде’ косовског епа“, Слово, 7(26), 2010, 141–142.

Војводић, Момир. „Царство божурова“. У: М. Војводић (прир.) Жертвено поље Косово: поезија (1389–1989), антологија. Београд: Рад, 1989, 369–372.

Војводић, Момир. Излазак Чарнојевића. Београд: Ваша књига, 2005. Војводић, Момир. Ребра Проклетија. Београд: Ваша књига, 2005.Војводић, Момир. Божурова царство. Београд: Ваша књига, 2007.



Војводић, Момир. Жертвено поље. Подгорица: Књижевна задруга Српског наци-оналног вијећа, 2011.

Војводић, Момир. Божурова суза бројанице. Нови Сад: ORPHEUS, 2011.Вуковић, Чедо. „Говор академика Чеда Вуковића на отварању скупа“. У: М. Ба-

бовић (ур.), Косовски бој у историји, традицији и стваралаштву Црне Горе. Ти-тоград: Црногорска академија наука и умјетности, 1990, 11–13.

Вулевић, Милош. „О циклусу пјесама ’Лирски записи’ из збирке Пркосне строфе Радована Зоговића“. У: Н. Вуковић (ур.), Радован Зоговић – живот и стваралаш-тво. Подгорица: Црногорска академија наука и умјетности, 1998, 119–133.

Вулевић, Милош. даљинама у походе: о стваралаштву душана Костића. Андрије-вица: Комови, 2000.

Зоговић, Радован. Жилама за камен. Титоград: Графички завод, 1969. Зуковић, Љубомир. „Косовдани Момира Војводића“, Слово, 7(26), 2010, 149. Костић, Душан. Крајеви и људи. Цетиње: Народна књига, 1954. Костић, Душан. Путовања. Приштина: Јединство, 1979.Костић, Душан. Чарнојевићи. Приштина: Јединство, 1989.Костић, Душан. Путописи. Никшић: Универзитетска ријеч, 1992. Краљ, Будислав. Између ријечи и времена – живот и дјело Чеда Вуковића. Ријека

Црнојевића: Ободско слово, 2000. Лакићевић, Драган. „Храмови Момира Војводића“. У: Н. ђурић (ур.), два храста

у Горњој Морачи – споменица Момира Војводића. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа, 2015, 9–27.

Миловић, Јевто. Разговори са умјетницима. Београд: Удружење за неговање рево-луционарних традиција и културно-историјског наслеђа „Вељко Влаховић“, 1983.

Николић, Рајко. Косовски непреболи. Никшић: Књижевна заједница „Мирко Бање-вић“, 2002.

Хромаџић, Ахмет. дјечји писци о себи. Београд: Младо поколење, 1970.



Budimir R. Aleksić

Serbian writers from Kosovo and Metohija exiled in 1941.

Summary

The paper analyzes Kosovo literary work in the works of renowned Serbian creators born in Kosovo and Metohija (as well as those who were born somewhere else, but between the two World Wars lived in this area) who were exiled from their homes in 1941. Many of them could not return to Kosovo and Metohija after the Second World War, but their thematic motifs are related to Kosovo-Metohija ambience, so their works belong to that climate. In this group particularly stand out names of Radovan Zogovic, Cedo Vukovic, Momir Vojvodic and Rajko Nikolic. Although they also worked in other areas, these writers were, more or less, writing about people and area of Kosovo and Metohija.

Keywords: Kosovo and Metohija, exiled Serbian writers, themes and motifs of Ko-sovo, Albanian fascists, the exodus of the Serbian people, Montenegro, occupation.


Владан Р. Виријевић1

Златибор Т. Марковић

ПРОГОН И СТРАДАЊА СРБА У ЂАКОВИЧКОМ СРЕЗУ 1941. ГОДИНЕ

Апстракт: Напад нацистичке Немачке и фашистичке Италије на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године и брзи слом југословенске војске у Априлском рату, за последицу су имали покретање таласа злочина Арбанаса над српским становништвом широм Косова и Метохије, с циљем њиховог протеривања, физичког истребљења, пљачке, узурпирања и уништавања имовине. На удару мржње и острашћености нашло се како сеоско, тако и становништво у градским срединама. Додуше, у први мах више оно које је на просторе Косова и Метохије насељено током процеса колонизације у периоду између два светска рата, мада се однос и поступци арбанашких банди нису битније разликовали ни према Србима „староседеоцима“. Један од предратних административно-управних срезова који је први скоро у потпуности „очишћен“ од Срба, био је ђаковички. У раду ће, на основу необјављене и у већој мери некоришћене архивске грађе и релевантне литературе, бити приказани арбанашки злочини и судбине уне-срећених Срба са подручја ђаковичког среза који су се нашли на удару шови-нистичке бестијалности 1941. године.

Кључне речи: ђаковички срез, злочини, Арбанаси, Срби, Априлски рат 1941

1 [email protected]

341.322.5(=164.41)(497.115)”1941”94(=164.41)(497.115 ђаковица)”1941”


90 Владан Р. Виријевић / Златибор Т. Марковић

Уједињењем јужнословенских народа у заједничку државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године, простор Косова и Метохије постао је њен интегрални део. Проведеном административ-но-територијално-управном поделом, варош ђаковица,2 као географ-ско средиште југозападног дела Метохије, тј. територије Хаса и дела Подримља,3 постала је центар ђаковичког среза, који се простирао на 708 km2 и обухватао осам административних општина, са 97 насеља.4 Према резултатима пописа становништва из 1921. године, у ђаковичком срезу живело је 32.847 становника, а десет година касније тај број је увећан за 27,7% и износио је 45.378 људи, који су живели у 6.614 домаћинстава. Према конфесионалној припадности, најбројнији су били муслимани – 32.810, затим православни – 6.739, па римокатолици – 5.817, а пописано је и једно лице евангелистичке вере.5 У ђаковици и њеним приградским насељима почетком 1931. године живело је 13.772 становника, од чега њих 12.105 муслиманске, 736 православне и 586 римокатоличке вероис-повести. У њој су се налазиле административно-управне институције – Среско начелство, Пореска управа, Првостепени суд, Главни одељак финансијске контроле, Царинарница, Предстојништво градске поли-ције, Среско муфтијство, Пошта,6 Школско надзорништво (за срезове ђаковички и Подримски), Ветеринарска станица, Повереништво аграрне реформе.7 Од просветних установа, ђаковица је имала основну школу,8

2 О прошлости ђаковице до 1912. године, тј. до Првог балканског рата, када је ослобођена од вишевековне османске владавине, видети више у: Владан Виријевић, „ђаковица – ’живи сведок пропасти српства’“. Баштина, 31, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 2011, 197–214.

3 Косово некад и данас – Kosova dikur e sot. Београд: Новинско-издавачко предузеће „Бор-ба“, 1973, 344; Dr Bor. M. Drobnjaković, „Geografsko-etnografski pregled Južne Srbije“. У: Скопље и Јужна Србија, Свесловенска књижарница М. Ј. Стефановића и друга, Београд, 1925, 6.

4 Almanah Kraljevine Jugoslavije – Opšta uprava: banovine, srezovi, opštine, gradovi. Zagreb: Nadbiskupska tiskara, 1932, 370.

5 дефинитивни резултати пописа становништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 31. ја-нуара 1921. године. Сарајево: Државна штампарија, 1932, 102; дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. године, књ. II: Присутно становништво по вероисповести. Београд: Општа државна статистика, 1938, 119.

6 Дистрибуција поштанских пошиљки обављана је поштанским аутомобилима који су саобраћали на релацији железничка станица Урошевац – Призрен – ђаковица – Пећ и обратно (Железнички алманах 1928–1929. Београд: Графички институт „Народна мисао“ Д. Д., 1928, 382).

7 Almanah Kraljevine Jugoslavije – Opšta uprava..., 390.8 На територији ђаковичког среза 1931. године, осим у вароши, основне школе постојале

су још и у: Љумбарди, Новом Селу, Поношевцу, Раставици, Рзнићу, Вогову, Дечанима и Црмљану (Prosvetni šematizam Kraljevine Jugoslavije – Osnovna nastava, knj. I. Zagreb: Nakladna knjižara, 1932, 1105–1106).

Прогон и страдања Срба у Ђаковичком срезу 1941. године

Владан Р. Виријевић / Златибор Т. Марковић 91

Женску занатску школу, две медресе9 и државну мешовиту грађан-ску школу „Његош“, основану 21. августа 1934. године.10 Она је била и привредно средиште среза, с развијеном трговином, занатством и угоститељством,11 уз неколико мањих индустријских објеката12 и фи-нансијских завода.13

Верске обреде православни верници обављали су у Храму Успенија Пресвете Богородице,14 римокатолици у Цркви Светих апостола Петра и Павла, подигнутој 1928. године, која је, уједно, била и седиште жупе основане 1851. године, и капелици Светог Анте,15 а муслимани у 16 џамија са минаретима, од којих се својом монументалношћу истицала Хадум џамија,16 две без минарета и неколико текија.

Државном иницијативом, у склопу широкообухватног пројекта аграрне реформе и колонизације,17 у периоду од 1918. до 1941. године

9 Објекат „велике“ медресе подигнут је 1794, а „мале“ 1822. године (Маџида Бећирбеговић, „Просвјетни објекти исламске архитектуре на Косову“. У: Старине Косова, VI–VII, 1972–1973, Приштина, 1973, 90–91).

10 Мешовита грађанска школа „Његош“ у Ђаковици – годишњи извештај за школску 1934/35. годину. Пећ: Штампарија „Дукађин“, 1935, 3.

11 О привредним карактеристикама ђаковице видети више у: Миливоје М. Савић, Наша индустрија, занати, трговина и пољопривреда, књ. VII. Сарајево: Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије, 1929, 167.

12 Међу њима су се издвајали црепоциглана „Дечани“, власништво фирме „Г. Лалевић и Компанија“ и аутоматски млин за житарице (Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912–1937. Скопље: Извршни Одбор за прославу ослобођења Јужне Србије, 1937, 810; Статистика индустрије Краљевине Југославије са адресаром индустријских предузећа. Београд: Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије, 1941, 127).

13 О банкарству у ђаковици између два светска рата видети више у: Иван Бецић, „Финан-сијске установе у ђаковици између два светска рата“. Баштина, 35, Лепосавић: Институт за српску културу, 2013, 153–169.

14 О времену изградње овог храма не постоје поуздани подаци. Почетком 30-их година прошлог века, иницијативом православних верника била је започета изградња Храма Свете Тројице, који је, према замисли, уједно требало да буде спомен-костурница српских и црногорских војника изгинулих у борбама за ослобођење ђаковице у Првом балканском и током Првог светског рата (Владан Виријевић, „Храм Свете Тројице у ђаковици – па-радигма страдања Српске православне цркве на Косову и Метохији“. У: Српска теологија данас 2012 – Зборник радова четвртог годишњег симпосиона одржног на Православном богословском факултету 25–26. маја 2012. Београд: Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета, 2013, 98–99).

15 Управитељ жупе 1938. године био је фра Доминик Рамај, рођен 18. јуна 1905. године у селу Стубли код Косовске Витине, а дужност капелана вршио је Цирил Бајук, рођен 23. марта 1907. године у Љубљани. Богослужбене радње обављане су на српскохрватском и албанском језику (Dr Krunoslav Draganović, Opći šematizam Katoličke crkve u Jugoslaviji. Sarajevo: Akademija Regina apostolorum, 1939, 372).

16 О Хадум џамији видети више у: Андреј Андрејевић, Исламска монументална уметност XVI века у Југославији – куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета – Балканолошки институт САНУ, 1984).

17 Водећи историчари из редова албанске народности у социјалистичкој Југославији квали-фиковали су овај пројекат као облик „великосрпске асимилаторске политике“, спровођен


на просторе Косова и Метохије вршено је досељавање колониста, пре свега српске националности, из сиромашних динарских области у којима је економско стање било изузетно тешко.18 Од 15 косовско-метохијских срезова, ђаковички се по броју насељеника налазио на првом месту. До 1941. године на његовом сеоском подручју и у самој вароши насељена су 12.232 лица, углавном из Црне Горе, источне Херцеговине, јужне и југо-западне Србије, али било их је и из Далмације, Босанске крајине, Лике, других делова Косова и Метохије и Албаније.19 Истраживања професора Милована Обрадовића, доброг познаваоца проблематике аграрне рефор-ме и колонизације на Косову и Метохији у периоду између два светска рата, показала су да је ђаковички срез постао ново станиште за 2.602 колонистичке породице, које су насељене у 101 насељу, рачунајући и ђаковицу.20 Највећи број колонистичких домаћинстава био је у општини бецкој – 967 (35 насеља), затим рзнићкој 437 (14 насеља), јуничкој 408 (13 насеља), воговској 298 (14 насеља), поношевачкој 283 (14 насеља), ђакович-кој 109 (четири насеља) и дечанској 100 (седам насеља). Њихова највећа концентрација била је у селу Љуг Бунар – 122, док је у селу Палибарди било настањено само једно домаћинство.21 Нека од ових насеља била су новоформирана, настала култивисањем утрина и крчењем шумских комплекса, попут Љумбарде, Раставице, Еречких шума...22

* * *

Агресија нацистичке Немачке и фашистичке Италије на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године српски живаљ на Косову и Метохији ставила је на велика искушења, подстичући спиралу злочина арбанаш-ких маса, у великој мери инструираних од својих племенских главара и утицајних појединаца из редова ранијег беговата, али и појединих верских ауторитета, како муслиманских, тако и римокатоличких, чији се

с циљем „не само да измени национални састав становништва Косова на штету Албанаца, већ и да, ослањајући се на експоненте режима, код овог дела словенског становништва обезбеди друштвено-економске и политичке позиције хегемоније великосрпске буржо-азије и у овом делу Краљевине Југославије“ (Dr Ali Hadri, Đakovica u Narodnooslobodilačkom pokretu. Priština: Skupština opštine Đakovica, 1976, 41).

18 Александар Павловић, Свакодневни живот колониста на Косову и Метохији 1918–1941. године. Лепосавић: Институт за српску културу, 2011, 50.

19 Исто, 77.20 Dr Milovan Obradović, Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu (1918–1941). Priština: Institut za

istoriju Kosova, 1981, 312–330. 21 Исто.22 Милисав Лутовац, „Насељавање Црногораца по Метохији“. Гласник српског географског

друштва, XVIII, Београд, 1932, 123.



добар део налазио у блиским контактима с припадницима италијанских обавештајних служби које су деловале у Албанији.23 Организовањем про-тивјугословенских активности међу косовско-метохијским Арбанасима руководио је, ослоњен на италијанске тајне службе, Косовски комитет. Његово седиште од 1939. године налазило се у Тирани.24

Уочи Априлског рата 1941. године на подручју ђаковичког среза пре-ма албанској граници биле су концентрисане јединице Косовске дивизије, чији штаб се 12. априла сместио у конацима манастира Високи Дечани.25 Оне су, према ратном плану Р-41, имале задатак да чврсто поседну гранич-ну линију и потом изврше продор на територију Албаније, избију на пра-вац село Фиерж – село Бицај, форсирају реку Дрим и наставе даље прав-цем Пука–Љеш, с циљем потискивања тамошњих трупа италијанске IX армије и спајања с очекиваним надирућим јединицама Зетске дивизије.26

23 У извештају министра војске и морнарице Влади Краљевине Југославије, од 28. октобра 1940. године, о стању безбедности и општим приликама на просторима Косова и Метохије и Македоније, наводило се, између осталог: „Незадовољство Арнаута има више узрока, а један од основних лежи у решењу аграрних питања и поделе, односно, одузимања земље Арнаутима – нашим становницима. Незадовољство арнаутско много потпирује католичко свештенство које води једну разорну акцију противу наше државе, а у корист Италије. Ово је утврђено, али су наше власти немоћне да овој акцији стану на пут – што је за жаљење. [...] Црногорци са овога подручја, који су донедавно били у завади са Арнаути-ма, сада су са њима у релативно добрим односима. Може бити, а постоје сви изгледи, да овоме узрок лежи у извесним сепаратистичким тежњама Црногораца, чији се покрет не може пренебрегнути. У овим својим тежњама, природно је да се Црногорци – појединци наслањају на арнаутски живаљ. При овоме осећа се извесно нерасположење појединих Црногораца према Србијанцима. Црногорски део становништва овога краја, а коме је додељена земља, није још успео да се својим трудом и радом привеже за земљу. Осећа се код њих немар, нерад и слаба воља за обрадом земље, што је донекле и разумљиво, обзи-ром на ранији начин живота“ (Velimir Terzić, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941 – Uzroci i posledice poraza, knj. 1. Beograd–Ljubljana–Titograd: Narodna knjiga – Partizanska knjiga – Pobjeda, 1982, 560).

24 У годинама пре Априлског рата, уз помоћ припадника Косовског комитета, италијански обавештајци пребацивани су на Косово и Метохију, маскирани као калуђери поједи-них римокатоличких редова или као избеглице које су се враћале из Албаније (Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar, 1992, 104).

25 Задужбине Косова – споменици и знамења српског народа. Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет, 1987, 783.

26 Косовска дивизија, којом је командовао дивизијски генерал Милутин Миленковић (на-челник Штаба генералштабни потпуковник Стјепан Миклечић), била је распоређена на правцу ђаковица–Призрен и деловала у склопу III армије (заповедник армијски генерал Илија Брашић). Дивизију су чинили: 30, 31. и 56. пешадијски пук, 31. артиљеријски пук, 1. и 3. батаљон 31. допунског пука и 31. дивизијска база. Под њеном командом налазила су се и два пука „резервне војске“ – 334. и 335, као и граничне јединице, лоцирани на самој граничној линији. Уочи 6. априла 1941. године дивизија је попунила око 75% људства, док је попуна теглећом стоком била веома слаба (борбене јединице 30–50%, а позадинске 5–10%), тако да су услед тога њене маневарске могућности биле ограничене. Око 70%



Наиме, у југословенској Врховној команди претпостављало се да ће трупе Треће армије потиснути Италијане, „бацити их у море“ и притом заробити значајан ратни материјал, јер се, како је сматрано, радило о „слабом противнику“.27 До 11. априла поједини делови Косовске ди-визије успели су да продру у Албанију до Дрима, али форсирање реке било је онемогућено услед високог водостаја, јаке снежне вејавице и непостојања одговарајућег понтонирског материјала.28 Међутим, продор немачких оклопних јединица из правца Урошевца према Призрену и Ораховцу угрозио је позадину Косовске дивизије, због чега је њен штаб био принуђен да, садејствујући с јединицама Метохијског одреда, део снага из резерве ангажује у затварању тог правца.29 Тринаестог априла Немци су ушли у Призрен, продуживши према Куксу, чиме је започела „агонија снага Косовске дивизије“.30

Чињеница да је већина Срба, војних обвезника са Косова и Метохије, како „староседелаца“, тако и колониста, била мобилисана у једини-це југословенске војске,31 олакшала је својеврсну побуну Арбанаса на читавом том подручју, у тајности брижљиво припреману од стране италијанских и немачких обавештајних служби током друге половине 30-их година XX века.32 Према наводима Јована Пејина, „напад на Србе

мобилисаног људства чинили су Арбанаси и други мухамеданци, који су доцније масовно напуштали своје јединице (Velimir Terzić, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941 – Uzroci i polsedice poraza, knj. 2. Beograd–Ljubljana–Titograd: Narodna knjiga – Partizanska knjiga – Pobjeda, 1982, 560).

27 B. Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu..., 110.28 Aprilski rat 1941. – zbornik dokumenata. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1987, 838. 29 Како је десетак година након Другог светског рата сведочио капетан Петар Мартиновић,

кога је Априлски рат затекао на дужности официра за везу при Штабу Треће армије, тај задатак био је поверен 30. пешадијском пуку, који се морао вратити с правца наступања према Куксу, и „допунском“ пуку (http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=2&t=1783; приступљено 31. III 2016, 19.50 h).

30 Десна колона Косовске дивизије 14. и 15. априла је узалудно „тумарала долином рјечице Кири, надајући се сусрету са снагама Зетске дивизије“. Изгубивши везу са командом и не знајући за преговоре око закључења примирја између југословенске Врховне команде и немачких оперативних трупа, наставила је продор ка Скадру све до 20. априла, када је наишла на утврђене италијанске положаје и у „дводневној, неравноправној борби била скоро потпуно уништена“ (Др ђорђе Борозан, Велика Албанија – поријекло–идеје–пракса. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије, 1995, 285, 288).

31 Nenad Antonijević, „Stradanje srpskog i crnogorskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1941. godine“. Dijalog povjesničara – istoričara, 8. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann, 2004, 355.

32 О ангажовању арбанашких качачких емиграната са Косова и Метохије од стране ита-лијанских обавештајних служби, видети више у: Милица Бодрожић, „Арбанашка по-литичка емиграција са Косова и Метохије у Албанији и њен рад на разбијању Југосла-вије“. Космет, 1, Приштина, 1991, 187–210; Đorđe Borozan, „Albanci u Jugoslaviji u Drugom svjetskom ratu“, Dijalog povjesničara – istoričara, 3. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann, 2001, 353–369.



1941. био је општи и у њему су учествовали Арбанаси муслимани и католици подједнако“, користећи оружје које су брижљиво скривали након балканских и Првог светског рата.33 Чим су 7. априла јединице 56. пешадијског пука прешле границу, одмах су започели напади ар-банашких наоружаних група на државне установе и колонистичка на-сеља.34 Добар део нападача чинили су дезертери који су, напуштајући своје јединице, са собом однели и лично наоружање, чак и тешке мит-раљезе. Већ 8. априла око 6.000 Арбанаса напало је војни магацин у селу Бец, који је био једно од највећих складишта оружја и другог ратног материјала на подручју Косовске дивизијске области. Захваљујући то-ликој бројности пошло им је за руком да савладају две чете војске које су обезбеђивале овај објекат, задобивши притом велики плен: око 250 комада пушкомитраљеза, око 10.000 пушака, око 6.000 револвера и велике количине муниције.35

Истовремено, „као по команди“, широм сеоског атара ђаковичког среза започели су арбанашки напади на Србе. У почетку су, ради за-страшивања и подстицања на исељавање, вршени под окриљем мрака, пуцањем и бацањем бомби на српске куће, паљењем стогова сена и сламе, физичким насртајима на појединце на путевима или чобане који су чували стоку и слично, да би се нападачи убрзо, процењујући да је југословенска војска у хаотичној ситуацији и није у прилици да им се озбиљније супротстави, одважили и нападали и током дана, посебно усамљена и од осталих насељеничких комплекса удаљена српска домаћинства. Како се може спознати из изјава бројних прог-наника с подручја ђаковичког среза, инспиратори и „коловође“ овог масовног арбанашког покрета били су ђаковички прваци, бегови браћа Круезију (Црноглавић) – Гани и Сулејман, Сефедин-бег Беголи (Махмудбеговић) из Пећи, Мемед-ага Јајагић, председник општине бецке, Адем Рустем из Краљана, Реџа Јусен из Жабља, Адем Садрија

33 Јован Пејин, Затирање Срба у Метохији 1941–1944. Исток: Дом културе „Свети Сава“, 2004, 24.

34 Арбанашки шовинисти на колонисте су гледали као на „уљезе које су од 1918. до 1941. године југословенске власти насељавале на њихову земљу, самим тим и на њихову штету, а зарад остварења уско политичких државних интереса“ (Александар Павловић, „Прилози о страдању колониста на Косову и Метохији током Другог светског рата“. Архив, 1–2, Београд, 115).

35 Овај својеврсни масакр преживело је само десетак војника, којима је пошло за руком да побегну из арбанашког окружења (Архив Косова и Метохије [АКиМ], Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Лазара Оташевића из Дубраве, састављен у Избегличком карантину у Равном Гају, 7. IX 1943).



из Јабланице, Даут Зумбер из Црмљана, Ука Паљеш из Траканића, римокатолички свештеници из Беца и Новог Села, извесни Ибиш из Кпуза, а неки су директно наглашавали да је иза свега стајао Косовски комитет.36

Десетог априла арбанашки пљачкаши из Краљана насрнули су на своје комшије из 37 колонистичких домаћинстава. Милош Ракочевић је сведочио да се на челу групе од њих око 50 налазио кмет села, Аџи Кадрија: „Мене су из куће истерали са целом фамилијом, односно пет чланова и саопштили нам да се са имања мичемо куд знамо. Кућу су одмах разрушили а све покућство и мал што сам имао, што у житу и стоки, као и покућанства око 50.000 динара, однели су.“37

У селу Црмљану (општина бецка), у коме је било 37 српских домаћин-става, сеоски кмет ђем Садрија саопштио је свим насељеницима да су дужни да у року од 24 сата напусте своје домове и имања, а оне који су се колебали, батинама, паљевином кућа и пљачкањем њихове стоке и покретне имовине „убеђивала“ је на то група од тридесетак наоружаних Арбанаса, предвођена Даутом Зумбером. Притом су пушчаним мецима ранили жену Николе Јекнића, Лазара Радојевића су гађали и промаши-ли, а кундацима су брутално претукли Живојина Грујичића.38 Прогон, терорисање и пљачкање Срба из 32 домаћинства села Вранића (општина бецка) организовале су њихове комшије римокатоличке вероисповести: Никола Пренка, Зеф Пренка, Тун Леж, Марко Леж, Никола Норец, Прок Норец, Дед Дода и Марк Душа.39 Идентично понашање римокатоличких

36 У једном недатираном документу из фонда Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана Ђ. Недића, наведена су имена Арбанаса са територије ђаковичког среза које су унесрећени Срби у својим изјавама помињали као извршиоце злочина. Били су то: Исуф Љуша из Бровине, Смаил Браим, Имер Шабан, Прен Муса, Тава Кадри, сви из Радоњића; Рама Сулејман, Љан Сулејман, Ибиш Мата из Батуше; Ука Зумер, Миралем Селими и Марко Баљ из Миленине Чесме; Ариф Мемет из Беца; Адем Бајрам из Љумбарде.

37 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Милоша Ракочевића из Краљана, састављен у Суду општине пискањске, 21. VII 1941.

38 Даут Зумбер је тако Вукмиру Радојевићу дао рок да се за дан исели из Црмљана, да би се након већ једног часа вратио и са својим бандитима запалио му кућу и помоћну зграду, запленио му два коња, као и све ствари и жито које је Радојевић почео да пакује за пут и наредио да одмах крену или ће, у противном, бити побијени. „Арнаути су попљачкали све Србе и сваког су потпуно голог под претњом смрћу испратили, говорећи да се више не враћају, јер је ово њихова земља“ (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Вукмира Радојевића из Црмљана, састављен у Среској испостави среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941).

39 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Јездимира Јевтовића из Вранића, састављен у Среској испостави среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941.



Арбанаса показало се и у Дублибарама (општина бецка), где је прогон 28 колонистичких домаћинстава организовао сеоски кмет Дед ђерђ Лис, предводећи своје истовернике, којима су у помоћ притекли и Арбанаси муслимани из села Меће.40 Деветнаестог априла увече на село Петровац (општина бецка) навалило је неколико десетина наоружаних Арбанаса из суседних села, предвођених Прем Додом из Бардосана, Џемаиљ Дуљом из Ереча, Садиком Шабаном и Паљ Жеримом из Сопота, Дуј Садиком из Ждрела, Мартином Маном, Алимом Маном, Муслијом Горанијем, Шабаном Ћељом, Мифтаром Демом и Николом Пренком. Убили су Јо-вана Јакшића и тешко ранили Живка Аћимовића и Милована Звијера, а неколико Срба је нестало.41 Терор над Србима у Нетецу (општина бецка), у коме је било 31 насељеничко домаћинство, предводио је Бајрам, син председника општине бецке. Стотинак Арбанаса заробило је све Србе мушкарце старости од 10 до 50 година и затворило их у једну кућу, на-кон чега су се дали у пљачку и злостављање жена и девојака, од којих су неке силоване.42

Двадесет првог априла, у поподневним часовима, велика група на-оружаних Арбанаса, предвођена Таир Баљом, Праљ Матошом и Алилом Дуљем из Ждрела и Мусом Зенелом из Беца, напала је на српске куће

40 О прогону Срба из Дублибара сведочила је Милева Милосављевић: „Свој дом напустила сам због тога што су ме Арнаути злостављали и тукли. Пошто је мој муж био у војсци Арнаути су, одмах после окупације врло често нападали на нашу кућу наоружани и одно-сили све што су могли. Ја сам покушавала да их у томе спречим, молила их и преклињала, али они се на моје молбе нису обазирали, већ су ме увек тукли и злостављали. [...] Мојој ћерци Тимки један од Арнаута изломио је руку у моменту када је она држала краве и покушавала да их задржи да их Арнаути не одведу. У путу сам видела пуно лешева наших Срба, а у реци сам видела лешеве наше деце која су поубијана од стране Арнаута, а нека су се сама утопила јер су била остављена без ичијег надзора. Кад сам се мало удаљила од села Дублибара видела сам да су скоро све наше куће у пламену“ (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Милеве Милосављевић из Дублибара, састављен у Среском начелству среза лесковачког, 7. VII 1941).

41 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Васа Биберџића из Петровца, састављен у Суду општине адранске, 28. VI 1941; Записник о саслушању Панта Г. Ми-лошевића из Петровца, састављен у Суду општине самаилске, 2. VII 1941; Записник о саслушању Филипа Биберџића из Петровца, састављен у Суду општине адранске, 29. VI 1941.

42 Тома Станојевића Арбанаси су претукли кундацима пушака, а његовом сину Бранку одсекли су ножем три прста на левој руци, јер је држао врата изнутра, покушавајући да спречи нападаче да уђу у њихову кућу (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Василија Новаковића из Нетеца, састављен у Начелству Среза лесковачког, 7. VII 1941; Записник о саслушању Тома Станојевића из Нетеца, састављен у Начелству Среза леско-вачког, 7. VII 1941).



у Јаношу (општина бецка). У настојању да се домогну ђаковице, рачу-најући да ће тамо добити какву-такву заштиту од Немаца, неки Срби су се одлучивали на евакуацију из села. Међутим, бежанци из Јаноша су сачекивани код католичке цркве у Бецу од стране других насилника, које су организовали Кољ Ука и његова браћа из Беца и Мемед Безер из Ждрела, и бивали потпуно опљачкани („скидали су сво одело са нас, да је човек остајао само у кошуљи и гаћама“).43

Насељеници из Беца, у коме је било 82 насељеничка домаћинства, доживели су својеврсну голготу. Након заузимања тамошњих војних магацина, Арбанаси су кренули у својеврстан „лов на Србе“, тукући их, пљачкајући и палећи им куће. Доласком немачких јединица у ђаковицу насељеници из Беца су затражили њихову помоћ, тако да су их окупатори евакуисали из села до ђаковице, где су се задржали три дана, а потом су их спровели до Пећи, одакле су пребачени у Косовску Митровицу.44 Приликом арбанашког крвавог пира у селу Мармули (општина бецка), убијено је десетак насељеника, а неколико жена и девојака Арбанаси су отели и одвели у непознатом правцу.45 Киднаповање жена и девојака забележено је и у неколико других села ђаковичког среза, попут Батуше (општина поношевачка).46

43 Овом приликом десило се и да је један Арбанас – Зеф Матош, стао у заштиту Мирка Кешељевића, кога су његови „компањони“ хтели да убију, и тако му спасао живот. Иден-тична ситуација догодила се и у Нетецу, где је извесни Селим заштитио свог комшију Василија Новаковића (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Мирка Кешељевића из Јаноша, састављен у Начелству Среза ваљевског, 18. VII 1941; Записник о саслушању Василија Новаковића из Нетеца, састављен у Начелству Среза лесковачког, 7. VII 1941).

44 Приликом дивљања Арбанаса убијени су Јово Остојић и Милентије Кочановић, а рањен Лука Аћимовић. Међу пљачкашима истицали су се кмет Али Шабан, Ука Зумер, Ибраим Руста, Мет Узгу, Мус Зенел, Миц Цољ, Исуф Камер, Цењ Бињак, Дервиш Бајруш и Селим Музален из Беца (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помага-ча – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Трајка С. Крстића из Беца, састављен у Начелству Среза лесковачког, 7. VII 1941; Записник о саслушању Владимира ђ. Станковића из Беца, састављен у Начелству Среза лесковачког, 14. VII 1941; Записник о саслушању Аксентија Ранђеловића, састављен у Начелству Среза лесковачког, 14. VII 1941; Записник о саслушању Јована Станисављевића, састављен у Начелству Среза лесковачког, 14. VII 1941; Записник о саслушању Давида Митића, састављен у Начелству Среза белопаланачког, 15. VII 1941).

45 Разјарена арбанашка светина, непрестано пуцајући из пушака увис, узвикивала је: „Живела Албанија!“, „Доле Срби!“ (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Живојина Вучинића из Мармуле, састављен у Среској испостави Среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941).

46 О прогону Срба у Батуши, у којој је било 27 српских домова, Владислав Јеремић је сведо-чио: „Напали су нас рано ујутру и саопштили да ово земљиште није наше и да се одмах



Нека од насељеничких села, попут Љумбарде, која је имала око 400 кућа, покушавала су да пруже отпор. Ипак, након дводневне борбе, бра-ниоци су морали положити оружје и само захваљујући томе што је у село ушла немачка војска, избегнут је општи покољ.47 Према једном сведочењу, у Љумбарди је тих дана погинуло 56 мештана.48 Неколико дана брани-ли су се оружјем добијеним од среских власти и жандармерије одмах по отпочињању Априлског рата и житељи села Меће (општина бецка), али су се, услед изразите бројчане премоћи нападача, својих комшија Арбанаса римокатоличке вероисповести, 23. априла морали предати и иселити „голи и попљачкани“.49 Насељенике из Крсракоца (општина бецка) Арбанаси под вођством кмета Жељ Асана протерали су 28. априла. У вечерњим сатима њихов збег се зауставио у селу Пожару, где је поново био нападнут. Но, како су неки од Срба успели да приликом напуштања села са собом понесу оружје, развила се борба која је трајала читаву ноћ, да би им ујутру помоћ пружили немачки војници који су се налазили у Дечанима, евакуишући их камионима из арбанашког окружења.50

губимо. Ово ми је саопштио Љам Сулејман и са пушком у руци одмах појурио да ме убије, говорећи: ’Чекај мајку ти српску, нећеш више да живиш на мом имању’. [...] Од своје имовине коју сам тамо имао нисам могао ништа да извезем, јер када сам покушао то да учиним и упрегао коње, притрчао је Љам Сулејман са својом браћом и отерао коње и кола са свом имовином. После мог одласка они су ми запалили кућу“ (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Владислава Јеремића из Батуше, састављен у Среској испостави среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941).

47 Према наводима једног житеља Љумбарде, „да нам нису притекли у помоћ Немци, односно њихова војска, ми би сви 400 кућа били поубијани. Од кућа – села до Пећи цело село су нас под стражом допратили до Пећи немачки војници, иначе један главе не би изнео“ (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Радисава Лазовића из Љумбарде, састављен у Среској испостави Среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941).

48 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Лазара Оташевића из Дубраве, састављен у Избегличком карантину у Равном Гају, 7. IX 1943.

49 Срби из Меће добили су од Начелства среза ђаковичког шест, а од Жандармеријске ста-нице у Црмљану девет пушака, са извесном количином муниције. У њиховом прогону истакли су се локални Арбанаси – Цен Зено, Микељ ђока и Микељ Чета, а у помоћ су им прискочили и Арбанаси из Црмљана предвођени ђем Садријом, Шабаном Цољом, Име-ром Шаљом, Таир Абазом и Смаил Браимом (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Ранка Пантелића из Меће, састављен у Среској испостави среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941; Записник о саслушању Илије Виријевића из Меће, састављен у Среској испостави Среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941; Записник о саслушању Велимира Козића из Меће, састављен у Среској испостави Среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941).

50 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Марка Т. Радића из Крсракоца, састављен у Начелству Среза кучевског, 12. VII 1941; Записник о саслушању Стојана Т. Радића из



Трећег дана Васкрса извршен је општи напад Арбанаса на Јуник, у коме је било 45 колонистичких домова. У покушају да заустави нападаче Ми-лош Дамњановић је убио Ук Љушу, што је изазвало жестоку реакцију нападача, који су започели масовно убијање српског живља у селима јуничке општине.51 Према једном извору, погинуло је око 400 Срба (?).52

Арбанашког терора нису били поштеђени ни Срби „староседеоци“ из села Лоћана, у коме је до рата било 22 српска „староседелачка“ до-маћинства, седам колонистичких и 44 арбанашка. Предвођени Љуш Алијом Химићем, лоћански Арбанаси су протерали Србе, пљачкајући им имовину, али им куће нису палили, јер су биле измешане с арбанашким, тако да су се бојали да се пожар не прошири и на њихове.53

На мети арбанашких пљачкаша нашли су се и многи војници Ко-совске дивизије који су се, након распада њихових јединица, враћали кроз села ђаковичког среза. Неке од њих су убили, остављајући лешеве „потпуно голе“,54 а друге разоружавали, тукли, свлачећи им униформе, веш и обућу и одузимајући новац, сатове, дуванске табакере и друге ситнице.55

У ђаковици као среском месту, хаотичној ситуацији априлских дана 1941. године доприносило је понашање Сулејман-бега Круезијуа (Црног-лавића), председника месне општинске управе, који је преко својих при-врженика опструирао напоре државних власти и војних органа, шаљући уједно гласнике арбанашким главарима у околним селима с порукама да је „куцнуо час“ за акцију протеривања српског живља. Четвртог дана Априлског рата ситуацуја у граду била је „ужасна“: „У околини горе

Крсракоца, састављен у Начелству Среза кучевског, 12. VII 1941; Записник о саслушању Милоша П. Поповића из Крсракоца, састављен у Начелству Среза кучевског, 12. VII 1941.

51 У 13 насеља јуничке општине до Априлског рата живело је 408 колонистичких домаћин-става, и то: у Пацају седам, Јунику 45, Шеремету 34, Рацају 23, Бабалоћу 12, Еречу 66, Калавају 92, Еречким шумама 58, Дреновачким шумама 23, Долошају 26, Доброшу девет, Вокши четири и Јасићу девет (Dr M. Obradović, Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu..., 316–319).

52 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Лазара Оташевића из Дубраве, састављен у Избегличком карантину у Равном Гају, 7. IX 1943.

53 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Јордана Симића из Лоћана, састављен у Суду општине драгосињачке, 30. VI 1941.

54 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Јездимира Јевтовића из Вранића, састављен у Среској испостави Среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941.

55 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Ми-лана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Ранка Пантелића, кмета села Меће, састављен у Среској испостави Среза прокупачког у Блацу, 26. VI 1941.



насељеничке куће – пале их Арнаути. Вије ко кога стигне. По улицама изван центра ђаковице људски лешеви.“56 Парадокс тренутка допринео је да је ђаковица, упркос таквој атмосфери, била зона извесне сигурности за несрећнике које су Арбанаси протеривали из околних села. Наиме, у граду се налазило око 5.000 војника и официра који су запосели положаје на периферији, што је, показало се, узроковало колебање арбанашких банди, упркос томе што су биле бројчано надмоћније. Деветнаестог априла, два дана након капитулације југословенске војске, у ђаковицу је из правца Пећи ушла немачка моторизована колона, пред којом су припадници Косовске дивизије положили оружје.57 Одмах су, уз њихо-ву сагласност, формиране патроле арбанашких паравојних формација, чији су припадници били обучени у униформе бивше југословенске жандармерије, на глави су носили бело кече, а око руке траке са моти-вом албанске заставе.58 У таквој ситуацији пљачкашка арбанашка руља навалила је на српске насељенике у непосредном градском суседству, у насељима Накараде59, Доњи Петровац, Нова Мармула и Миленина Чесма.60

56 http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=2&t=1783; приступљено 31. III 2016, 19.50 h.57 По уласку у ђаковицу, Немци су одмах преузели војне магацине наоружања и хране, а

заробљене војнике и официре стражарно спровели пешице за Пећ, па потом у Приштину, да би их до краја маја 1941. године транспортовали до концентрационог логора Офенбург на Рајни (Miodrag Nikolić, Ćendresa sa Kosova – životni put narodnog heroja Emina Durakua. Gornji Milanovac: Dečije novine, 1976, 38).

58 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Славка К. Чорлије из Јаноша, састављен у Суду општине краљевске, 4. VII 1941.

59 Накараде је било етнички чисто, колонистичко насеље, са 52 куће, на које су Арбанаси напали непосредно пред улазак Немаца у ђаковицу. „Наоружани Арнаути из Албаније и из суседних села напали су наше домове и све нас до голе коже опљачкали. Узели су нам све: стоку, жито, ствари и остало у кући, тако да смо једва са породицом извукли се да не будемо поубијани. Приликом овога тукли су нас и злостављали, али нису никога у нашем селу убили. [...] Сви домови у нашему селу порушени су и материјал са истих однет, те као што горе изнех једва смо живу душу спасили. Све пљачке и тероре Арнаути обучени у наша војничка одела вршили су ноћу, а радили су на тај начин што једни су потерали све нас из наших домова, а други пак са колима која су били дотерали са собом потоварили ствари, а приликом поласка потерали су и сву стоку нашег села, тако да у селу није остало ништа, а нас отерали до пред Пећи и ту нас пустили.“ На молбу житеља Накарада да их заштите, немачки официри су одговорили да се они не упуштају у „ли-чне ствари између Срба и Арнаута“ (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Драгутина Стојковића из Накарада, састављен у Начелству Среза белопаланачког, 15. VII 1941; Записник о саслушању Николе Ћука из Накарада, састављен у Суду општине краљевске, 2. VII 1941).

60 У прогону овдашњих насељеника истакли су се: Расим Дуља, кмет ђаковички, Амруд Дуља, Селим Муаџер, Реџеп Муаџер, Даут Муаџер и Марко Баљ (АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Полексије Карановић из ђаковице, састављен у



Избеглице из Миленине Чесме на улазу у град сачекало је педесетак Ар-банаса, покушавајући да им одузму стоку. Међутим, један вод немачких војника је запуцао на њих и том приликом убио тројицу Арбанаса, да би затим ту стоку одузели од Срба и отерали у свој логор.61

На основу немачко-италијанског споразума, потписаног 22. априла у Бечу, ђаковички срез је припао италијанском окупационом подручју.62 Стога су крајем априла немачке јединице замениле италијанске, из саста-ва дивизије „Пуље“.63 Убрзо након уласка италијанске војске у ђаковицу, новоформиране италијанско-арбанашке локалне власти су, на лецима, плакатима и користећи добошаре који су по улицама и трговима читали проглас, објавиле да су сви колонисти са сеоског подручја ђаковичког среза у обавези да се иселе до 6. маја, а они који су се пак затекли у граду, а нису рођени ђаковчани, да то учине до 12. маја.64 ђаковица је постала седиште потпрефектуре (среског начелства), подређена призренској префектури (окружном начелству).65

На удару бруталности острашћених Арбанаса нашли су се и објекти Српске православне цркве. Тако су у рушилачком налету нестале са лица земље цркве у Раставици, Пацају, Поношевцу, Шеремету и Бистражину, које су колонисти саградили у највећој мери властитим средствима, а напада није био поштеђен ни манастир Високи Дечани, у коме је до 8. априла радила монашка школа. Дан раније, група Арбанаса из околних села напала је на манастир, али су је одбили пушчаном ватром чувар

Претстојништву градске полиције у Крагујевцу, 30. VI 1941; Записник о саслушању Дра-гутина Стојковића из Миленине Чесме, састављен у Начелству Среза белопаланачког, 15. VII 1941).

61 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Славка К. Чорлије из Јаноша, састављен у Суду општине краљевске, 4. VII 1941.

62 Đorđe Borozan, „Albanci u Jugoslaviji u Drugom svjetskom ratu“, Dijalog povjesničara – istoričara, 3. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann, 2001, 354.

63 Ненад Антонијевић, „Албански злочини над Србима у италијанској окупационој зони на Косову и Метохији у Другом светском рату. У: Геноцид у 20. веку на просторима југословен-ских земаља – Зборник радова са научног скупа Београд 22–23. април 2003. Београд: Музеј жртава геноцида – Институт за новију историју Србије, 2005, 157–158.

64 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Записник о саслушању Савке Ковачевић из ђаковице, састављен у Среском начелству Среза трнавског у Чачку, 23. VII 1941.

65 Одлуком владе у Риму од 12. августа ђаковички срез је, скупа с другим деловима Косова и Метохије и западне Македоније, које су запоселе италијанске трупе, постао саставни део марионетске „Велике Албаније“ под протекторатом Италије. У ђаковици је форми-рана потпрефектура (среско начелство), подређена призренској префектури (окружном начелству) (Vlado Strugar, Jugoslavija 1941–1945. Treće izdanje, Ljubljana: Partizanska knjiga, 1978, 17).



манастирске шуме Азем Маља, његов брат Шабан и неколико њихових рођака.66 Двадесетог априла у манастир је дошло око 40 немачких војни-ка, што је, макар привремено, зауставило насртаје Арбанаса. Уз помоћ Немаца, управник монашке школе, наставници и ученици пребачени су камионима за Пећ, онда аутобусом до Косовске Митровице, а потом возом и пешице ка Краљеву и Чачку, а у манастиру су, осим прогнаника, остали архимандрит Теодосије и још пет калуђера.67

Током 1941. године арбанашки насилници, предвођени Сали Рустом, некадашњим „манастирским војводом“, који је због заштите манастира „за турско време“ од српске државе примао пензију и био одликован Орденом Светог Саве V реда, заузели су читаво манастирско земљиште које се налазило изван зидина, сем баште, јабучара и шљивика.68 Ма-настирска порта постала је уточиште невољницима принуђеним да безглаво беже са својих имања, а у њу су се крајем априла склонили и јеромонаси Макарије Поповић и Симеон Андрић из манастира Девич, који су Арбанаси опљачкали и спалили, убивши притом јеромонаха Дамаскина.

Таласи насиља, пљачке и прогона у ђаковичком срезу натерали су српску избегличку масу ка Пећи, Источком срезу, у бег преко Дренице ка Приштини и Косовској Митровици и преко Чакора и Богићевице према Црној Гори. Иако нема поузданих података о броју избеглица које су од априла до почетка јула 1941. године избегли на немачко Војнооку-пационо подручје Србија и на просторе „старих крајева“ – Црне Горе и Херцеговине, са сигурношћу се може рећи да су Арбанаси на простору ђаковичког среза спровели етничко чишћење Срба, чији се мањи број током Другог светског рата одржао само у ђаковици, изложен свако-дневном терору и шиканирању. На напуштена насељеничка имања и у куће током година окупације насељавале су се породице локалних, али и Арбанаса из Албаније, мењајући тиме демографску разгледницу овог простора.69

66 Своју оданост манастиру фамилија Маља је скупо платила. Њихови сународници су 23. новембра 1941. године убили Азема, а ранили Шабана, док су „њихове куће и породице упропашћене“ (Задужбине Косова – споменици и знамења..., 783).

67 АКиМ, Комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве Милана ђ. Недића, кутија бр. 2, Допис Макарија ђорђевића, професора монашке школе Светом архијерејском синоду Српске православне цркве, 12. IX 1941.

68 Узурпатори су запосели око 160 ha манастирског имања, електроцентралу, стругару и две воденице (у Црном Брегу и Истинићу) (исто, 785).

69 Процењује се да је током ратних година из Албаније и других простора на Косово и Метохију досељено више од 70.000 Арбанаса (Đ. Borozan, „Albanci u Jugoslaviji u Drugom svjetskom...“, 368–369).




Архив Косова и Метохије – ПриштинаКомисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача – из архиве

Милана ђ. Недића


Almanah Kraljevine Jugoslavije – Opšta uprava: banovine, srezovi, opštine, gradovi, Nadbiskupska tiskara, Zagreb, 1932.

Aprilski rat 1941. – zbornik dokumenata, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1987.

дефинитивни резултати пописа становништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 31. јануара 1921. године, Државна штампарија, Сарајево, 1932.

дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. године, књ. II: Присутно становништво по вероисповести, Општа државна статистика, Бео-град, 1938.

Железнички алманах 1928–1929, Графички институт „Народна мисао“ Д. Д., Бео-град, 1928.

Мешовита грађанска школа „Његош“ у Ђаковици – годишњи извештај за школску 1934/35. годину, Штампарија „Дукађин“, Пећ, 1935.

Prosvetni šematizam Kraljevine Jugoslavije – Osnovna nastava, knj. I, Zagreb, 1932.

Статистика индустрије Краљевине Југославије са адресаром индустријских преду-зећа, Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије, Београд, 1941.


Antonijević, Nenad, „Stradanje srpskog i crnogorskog cvilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1941. godine“. Dijalog povjesničara – istoričara, 8. Zagreb, 2004, 355–369.

Антонијевић, Ненад, „Албански злочини над Србима у италијанској окупационој зони на Косову и Метохији у Другом светском рату“. У: Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља – Зборник радова са научног скупа Београд 22–23. април 2003. Музеј жртава геноцида – Институт за новију историју Србије, Београд, 2005, 157–166.

Бецић, Иван, „Финансијске установе у ђаковици између два светска рата“. Баштина, 35, Лепосавић, 2013, 153–169.



Бећирбеговић, Маџида, „Просвјетни објекти исламске архитектуре на Косову“. У: Старине Косова, VI–VII (1972–1973), Приштина, 1973, 81–97.

Бодрожић, Милица, „Арбанашка политичка емиграција са Косова и Метохије у Албанији и њен рад на разбијању Југославије“. Космет, 1, Приштина, 1991, 187–210.

Борозан, ђорђе, Велика Албанија – поријекло–идеје–пракса. Војноисторијски ин-ститут Војске Југославије, Београд, 1995.

Borozan, Đorđe, „Albanci u Jugoslaviji u Drugom svjetskom ratu“. Dijalog povjesničara – istoričara, 3. Zagreb, 2001, 353–369.

Виријевић, Владан, „ђаковица – ’живи сведок пропасти српства’“. Баштина, 31, Приштина–Лепосавић, 2011, 197–214.

Виријевић, Владан „Храм Свете Тројице у ђаковици – парадигма страдања Српске православне цркве на Косову и Метохији“. У: Српска теологија данас 2012 – Зборник радова четвртог годишњег симпосиона одржног на Пра-вославном богословском факултету 25–26. маја 2012. Институт за теолош-ка истраживања Православног богословског факултета, Београд, 2013, 97–109.

Draganović, Krunoslav, Opći šematizam Katoličke crkve u Jugoslaviji. Akademija Regina apostolorum, Sarajevo, 1939.

Drobnjaković, M., Bor., „Geografsko-etnografski pregled Južne Srbije“. У: Скопље и Јужна Србија. Свесловенска књижарница М. Ј. Стефановића и друга, Београд, 1925, 1–15.

Задужбине Косова – споменици и знамења српског народа. Епархија рашко-призрен-ска – Богословски факултет, Призрен–Београд, 1987.

Косово некад и данас – Kosova dikur e sot. Новинско-издавачко предузеће „Борба“, Београд, 1973.

Лутовац, Милисав, „Насељавање Црногораца по Метохији“. Гласник српског гео-графског друштва, XVIII, Београд, 1932, 123.

Nikolić, Miodrag, Ćendresa sa Kosova – životni put narodnog heroja Emina Durakua. Dečije novine, Gornji Milanovac, 1976.

Obradović, Milovan, Agrarna reforma i kolonizacija na Kosovu (1918–1941). Institut za istoriju Kosova, Priština, 1981.

Павловић, Александар, Свакодневни живот колониста на Косову и Метохији 1918–1941. године. Институт за српску културу, Лепосавић, 2011.

Павловић, Александар, „Прилози о страдању колониста на Косову и Метохији током Другог светског рата“. Архив, 1–2, Београд, 2014, 113–128.

Пејин, Јован, Затирање Срба у Метохији 1941–1944. Дом културе „Свети Сава“, Исток, 2004.



Petranović, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1992.

Савић, Миливоје М., Наша индустрија, занати, трговина и пољопривреда. Министар-ство трговине и индустрије Краљевине Југославије, књ. VII, Сарајево, 1929.

Strugar, Vlado, Jugoslavija 1941–1945. Treće izdanje, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1978.Terzić, Velimir, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941 – Uzroci i posledice poraza. Narodna knjiga

– Partizanska knjiga – Pobjeda, knj. 1, Beograd–Ljubljana–Titograd, 1982.Hadri, Ali, Đakovica u Narodnooslobodilačkom pokretu. Skupština opštine Đakovica,

Priština, 1976.



Vladan R. VirijevićZlatibor Т. Marković

Persecution and sufferings of serbs in the District of Djakovica in 1941

Summary

The consequence of the attack of Nazi Germany and Fascist Italy on the Kingdom of Yugoslavia on April 6, 1941, and the rapid break of the Yugoslav Army during the April war, was the initiative of the series of crimes of the Arbanasi against Serbian inhabitants all over Kosovo and Metohija aiming at their expelling, physical exter-mination, robbery, usurping and destroying properties. The inhabitants in villages, as well as in city environments, were impacted by hatred and violence. Indeed, at first mostly the ones who inhabited the region of Kosovo and Metohija during the process of colonization in the period between the two world wars were impacetd, although the relationship and actions of Arbanasi gangs concerning Serbs “autoch-thons” did not differ so much. One of pre-war administrative-managerial districts, which was the first one that was almost completely “exterminated” from Serbs, was the district of Djakovica. The attacks on Serbian households, which took part at first late at night, then brutal physical violence, burning and robbing properties, raping and taking women and girls away, wounding and killing and other acts of terror were the characteristics of the relationship of most Arbanasi inhabitants and their neighbours Serbs during the April war and in the following months in 1941. In that unique spiral of crimes Serbs, who were hurt, saved their lives escaping from the territory of Metohija, most frequently to Montenegro and the region of “pre-Kumanovo Serbia”. The families of local, but also of the Arbanasi from Albania, inhabited their abandoned properties.

Keywords: the district of Djakovica, crimes, the Arbanasi, Serbs, April war 1941.


Славиша И. Бишевац1

СТРАДАЊА СТАНОВНИШТВА СТАРОГ КОЛАШИНА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Апстракт: Други светски рат, највећи оружани сукоб у историји човечанства до данас, донео је велике патње и страдања српском становништву Старог Колашина. Више пута је овај крај током рата био паљен и разаран од стране вулнетарских и муслиманских банди из суседних области. Ратни биланс до данашњег дана није утврђен. С временске дистанце од неколико деценија са сигурношћу можемо тврдити да су трагови страдања из овог периода имали далекосежне последице. Циљ нам је да на основу доступних извора и литературе прикажемо губитке Колашина, што би било трајна успомена на све недужне жртве фашистичког терора.

Кључне речи: Други светски рат, Косово и Метохија, Стари Колашин, станов-ништво, страдање

1 [email protected]

341.322.5(=164.41)(497.115)”1941/1945”94(=164.41)(497.115 Стари Колашин)”1941/1945”


110 Славиша И. Бишевац

Други светски рат на Косову и Метохији представља комплексну и до данас недовољно истражену тему. Домаћа историографија бавила се у послератном периоду анализом многих догађаја на овом простору, као и личностима које су биле њихови актери. Међутим, често се може уочити тенденција да се одређене појаве и људи глорификују, добијајући више простора него други. Идеолошки обојени текстови нису много помогли да се дође до правих сазнања и откривања истине, која је у бити историјске науке. С временске дистанце од неколико деценија, уз појаву нових извора, можемо стварати јаснију слику о овом сукобу и његовим последицама.

Као део Косова и Метохије, Стари Колашин2 је био центар многих де-шавања у периоду од 1941. до 1945. године. Његови становници били су у неколико наврата жртве „крвавог таласа“ који је заувек обележио његову историју. О дешавањима у Колашину у Другом светском рату нема много објављених дела. Тек се у новије време појављују радови који садрже изјаве сведока, учесника рата, дневнике и мемоарску грађу. На основу ових пода-така сада се и покрети отпора који су овде деловали већ могу посматрати с другог аспекта. Међутим, ми се у самом раду нећемо бавити њиховом ана-лизом, заслугама и грешкама, већ ћемо покушати да прикажемо демограф-ске и материјалне губитке које је Стари Колашин имао у ратном периоду.

У време почетка рата Колашин је био веома сиромашан и убрајао се у најзаосталије крајеве тадашње државе. Иако је имао велике природне по-тенцијале, они нису били искоришћени на прави начин.3 Становништво се претежно бавило пољопривредом и сточарством. Традиционалан начин живота и патријархалност, величање српства, православља и своје државе, били су главне карактеристике краја. Такав Колашин предста-вљао је од давнина природну, али и сваку другу брану стварању „Велике Албаније“. Колашин је спречавао настојања арбанашког становништва да ову идеју, која је од друге половине XIX века била интензивирана, спроведе у дело. Након капитулације Краљевине Југославије и доласка непријатељских војника, указала се прилика да се великоалбанска идеја оствари и оваква вештачка творевина створи.4

2 О географском положају Колашина видети: Mилисав Лутовац, Ибарски Колашин: антропогеографска испитивања. Београд: САНУ, 1954; упор. Глиша Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта, св. I. Београд: САНУ, 2009, 303; Григорије Божовић, Приповетке. Београд: СКЗ, 1926, 196.

3 У овом крају налазиле су се велике шуме, које су максимално експлоатисане за време рата. Затим, откривена су и богата налазишта азбеста у делу који је био под немачком управом. Вршећи експлоатацију, Немци су упошљавали повремено и до 300 радника. Више у: Бра-нислав Божовић и Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији. Београд: Институт за савремену историју, 1991, 221.

4 Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19. Београд: ВИИ. 24, 1969.

Страдање становништва Старог Колашина у другом светском рату

Славиша И. Бишевац 111

Након Априлског рата, Косово и Метохију су окупирале немачке јединице. После заузимања Косовске Митровице,5 на удару неприја-тељске војске нашао се и Стари Колашин, према коме је била упуће-на једна пешадијска јединица с комплетним наоружањем и коњима. Немци су заузели радичпољску општину 17. априла 1941. године, на дан капитулације Краљевине Југославије. Кретање су потом наставили у правцу села Ковача, преко Бранковог брда, заузимајући истог дана просторије хидроцентрале на Чечевској реци. Ова јединица имала је задатак да освоји Колашин и успостави цивилну и војну власт, али и да обезбеди хидроцентралу која је давала електричну енергију Косовској Митровици, Звечану и Вучитрну. Трепча је имала велику улогу у оквиру немачке ратне индустрије, па никако није смело да дође до застоја у прозводњи.6 С доласком непријатељске војске, за становништво Колаши-на почиње четворогодишњи период окупације, време патње, страдања и разарања.

Поражена и понижена, Краљевина Југославија је убрзо била распар-чана између непријатељских држава. Косово и Метохију су поделиле немачке, италијанске и бугарске окупационе јединице. Највећи део остао је под италијанском управом, те је краљевским указом и указом краљевог намесника од 12. августа 1941. године постао део „Велике Албаније“.7

Немачка зона је обухватала Митровачки срез, али без највећег дела Колашина, који је био препуштен Италијанима. Овај део Колашина ад-министративно је потпао под дреничку ненпрефектуру, са седиштем у Србици. Граница је утврђена тако да је Немцима припао део Колашина с налазиштима азбеста у Чабри и Рујишту, те срезови Лапски (Подујево) и Вучитрнски, који је проширен малим делом Грачаничког среза (Пришти-на), у коме се налазило Милошево као погранични центар. Немци су овај простор, као део Србије, потчинили квислиншким властима у Београду.

Бугарска зона била је најмања. Она је обухватала Качанички и део Гњиланског среза, на десној обали Биначке Мораве, с Витином, Жегром и Ранилугом, део Неродимског среза (Урошевац), као и највећи део Си-ринићке жупе, укључујући Штрпце.8

5 Немачка 60. моторизована пешадијска дивизија ушла је у Косовску Митровицу 16. априла 1941. године у шест часова ујутру. О заузимању Митровице и стању у њој током Априлског рата детаљније у: Nenad Stambolija, „Izveštaj o stanju u Kosovskoj Mitrovici i okolini 1941“. Istorija 20. veka, 3, 2012, 225–235.

6 Р. Јакшић, Народноослободилачка борба у Ибарском Колашину. Необјављен магистарски рад. Приштина: Филозофски факултет, 1976, 22.

7 Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у другом светском рату : документа, ур. Н. Антонијевић. Београд: Музеј жртава геноцида, 2009, 9–10.

8 Божовић и Вавић, н. д., 41–43.


Демаркационом линијом изгледа нико није био задовољан, па је ускоро дошло до мањих корекција раније одређених граница. На осно-ву другог споразума између Немачке и Италије направљена је донекле другачија подела окупираних простора. Колашин је остао подељен на две зоне, а граница је била у Варашкој клисури, на месту данашње бране на Ибру, тако да су колашинска села Прелез, Зупче, Јагњеница, Рујиште, Козарево, Падине, Кобиља Глава, Врба, Лучка Река, Војмислиће, Јунаке, Вукосављевиће, Паруце и друга припала немачкој зони. Од Варашке клисуре граница се даље пружала огранцима Рогозне изнад села Угљара, Читлука, Доброшевине, Придворице, Вељег Брега, па затим до ушћа Лучке реке у Ибар, и даље уз Бабудовачку реку на село Бабудовицу, пресецајући га на два дела.9 Од Бабудовице граница се пружала у правцу села Буба10 и избијала на Бупски шиљак, а одатле поново Рогозном преко Црног врха, Горњих Варага, Јелеча, Отеса, Жуњевица до Лукара, села које се налази на девет километара од Новог Пазара.11

Одмах по окупацији и разграничењу, у Колашину је била задржана стара административна подела на две општине – радичпољску и берим-ску.12 Оваква подела остала је све до првог паљења колашинских села. Након тога, све до краја марта 1942. године, није постојала цивилна уп-рава, већ само војна, коју су спроводили италијански војници смештени у хидроцентрали у Чечеву13 и албански жандарми. Почетком априла

9 Доња махала припадала је италијанској, а горња немачкој окупационој зони (Р. Јакшић, н. д., 25).

10 И ово село је било подељено на две махале, као и Бабудовица (исто).11 Села у италијанској зони била су територијано већа, а економски два пута јача у односу

на села која су припала немачком окупатору (исто).12 У Радичпољској општини дошло је до смене председника. Уместо Крста Милића, до-

тадашњег председника, постављен је Вукоје Божовић. О његовом именовању одлуку је донео Џафер Дева, за кога Милић није био поуздана особа. У Беримској општини, чије је седиште било у Ковачима, задржан је исти председник, Јевто Добрић. Поред ове цивил-не власти, формирана је и јединица албанске жандармерије у Придворици. Задатак им је био да одрже ред и мир примењујући разне методе застрашивања и малтретирања становништва. Међутим, након напада Хитлера на СССР, немачка власт је овде убрзо замењена италијанском (исто, 22).

13 Иако је по територији била мања од других, у колашинској комуни је увек било више карабињера него у другим. У сталном саставу је увек било 20 до 30 људи. У зависности од ситуације, развоја устанка и политичких прилика, дешавало се да су Италијани у Колаши-ну држали и више батаљона, с комплетним пешадијским и артиљеријским наоружањем. Војници су били распоређени у хидроцентрали у Чечеву, али и у Бањама у школи, као и у Грубетићу. Колашин је био гранична линија према Србији. То је вероватно један од раз-лога за концентрацију војника на овој линији. Поред карабињера, на простору Колашина била је почетком 1942. организована и жандармерија, састављена углавном од албанских жандарма. Центар жандармерије био је у кући Пера Божовића у Придворици. Иако су били у италијанским униформама, на капама су носили грб Скендербега (исто, 29).



1942. године, старе општине су биле и званично укинуте и створена је тзв. колашинска комуна. За председнике су именовани људи који нису потицали из Колашина.14

Окупатор је на овој територији преко Министарства унутрашњих послова „Велике Албаније“ бирао и друге службенике комуне који су радили у администрацији. Они су морали верно извршавати сва наређења и спроводити уредбе квислиншке власти.15

Поред поменутих органа власти, у Колашину је било и пет батаљона од 100 до 150 вулнетара. Њихов број је зависио од стања у самој области. Уколико је становништво било непослушно према окупатору, повећавао се њихов број. Жандарми, карабињери и вулнетари16 су стално упадали у колашинска села ради прикупљања оружја, пљачке имовине, пребијали су и убијали људе, а све с циљем да становништво натерају на ред, мир и послушност.

Колашинска села која су била део немачке окупационе управе, у административном погледу била су подређена суседним територијал-ним јединицама, митровачкој и новопазарској. На овом простору је почетком маја 1942. године успостављена Српска државна стража, која је делила немачку зону Колашина на две нове. Ту су биле формиране три граничне страже. Прва је била смештена у селу Чабра, са задатком да обезбеди рудник азбеста у Рујишту и Чабри и контролише граничну линију у Варашкој клисури. Друга је била постављена у Кобиљој Глави, на Рогозни, у кући Марка Краговића. Задатак јој је био да контролише граничну линију која је одвајала немачку и италијанску зону. Трећа, лоцирана у селу Рајетићу, на путу Нови Пазар – Косовска Митровица, имала је задатак да обезбеди несметано кретање немачких војника на тзв. босанском путу и да одржи ред и мир у селима под Рогозном.17

Стари Колашин је од првих дана рата био на удару вулнетарских банди из Дренице и Метохијског Подгора. Оне су често упадале у села18

14 Најпре је именован Риза Тахири из Глaдног Села у Дреници. После три месеца је смењен, а на његово место је постављен Адем Гаши из села Суво Грло, из Метохије, који је до тада живео као емигрант у Албанији (Божовић и Вавић, н. д., 222; упор. С. Јакшић, Просвета и школе у старом Колашину. Зубин Поток – Београд – Стари Колашин, 1996, 115).

15 Р. Јакшић, Народноослободилачка борба у Ибарском Колашину, 28.16 Вулнетари – албанске добровољачке чете.17 Р. Јакшић, н. д., 33.18 Након успостављања албанске жандармерије, спроведен је претрес по селима Колаши-

на, како би се заплашило становништво. У једном таквом походу, у школи у Црепуљи, пронађен је неки списак виђенијих људи овог краја, који је водио дотадашњи учитељ Блажо Вукотић. Овај списак је убрзо постао списак осуђених на смрт. Предат је аги за село Превлак, који је добио задужење да све људе са списка ликвидира. Ага је одбио



и пљачкале стоку, повремено убијајући појединце19 које би затекли на путу или у раду на њиви.20 Уместо сејања страха, међу Колашин-цима ове групе нападача су стварале и јачале отпор.21 Нажалост, он није био организован и усмераван, већ је имао карактер повремених сукоба.

С окупацијом се на територију Колашина вратио један облик феу-дализма још из времена владавине Турака. Поробљеном становништву у италијанској зони јуна 1941. године наметнут је порез („десетина“, „десетак“). Окупатор је вероватно имао за циљ да изазове сукобе на националној и верској основи, али и да придобије за своје планове бивше аге, бегове и спахије, преко којих би имао утицај на мусли-манско становништво. Ова дажбина, углавном наплаћивана у натури, била је још један од разлога сукоба између албанског и муслиманског становништва суседних области с колашинским Србима. Приликом скупљања дажбина често је долазило до премлаћивања, убијања и других обрачуна.22 То су били појединачни сукоби, који су трајали до септембра 1941. године, након чега су добили шире размере.

У село Зупче септембра 1941. године дошли су аге и бегови да покупе „десетину“. Међутим, становништво је пружило отпор, па су 27. септем-бра албански жандарми, вулнетари и италијански војници извршили напад. Борбе су трајале три дана. Након тога, 30. септембра, уследио

наређење, јер је био познаник, па чак и пријатељ с тим људима. Други ага, међутим, није био толико благонаклон, па је успео да ликвидира неколико лица која су се налазила на списку. Убијени су: Милосав ђукић, Стојан Бишевац, Сретен Томашевић, Стево Утвић, Милан Утвић, Милоје Утвић, Ратко Арсић и Нојо Рашковић (Вучина Добрић, Стари Кола-шин у другом светском рату. Зубин Поток – Стари Колашин, 2015, 15).

19 Један од најтрагичнијих догађаја, који је изазвао велико огорчење становника Колашина, била је погибија Тома и Миленка Добрића, младића од 19 и 24 године, синова познате браће Тодора и Јевта Добрића (председника беримске општине), из Оклаца. Убијени су на ливади под Мокром гором, вероватно у знак освете, јер су њихови очеви тих дана сакупљали становништво покушавајући да организују одбрану Колашина од упада шип-тарских банди које су све чешће нападале погранична села. Детаљније у: Вучина Добрић, н. д., 16–18.

20 Маја 1941. године Манојло Рашковић из Дрена убијен је на путу за Косовску Митровицу. Ћирко Утвић из Роваца убијен је док је ишао у Рудник да набави жито за породицу. Коле ђурић из Црепуље страдао је од квислиншких жандарма док је ишао за Зубин Поток да купи намирнице (исто, 11–12).

21 Почетком јуна 1941. године, жандарми су покушали да растуре црквени сабор у Дубоком Потоку, а након два дана су упали на свадбу у Зубином Потоку, с циљем да одведу у затвор неколико људи. Захваљујући великом отпору народа у оба случаја, нису успели у својој намери (исто, 16–17).

22 Крајње упорни и немилосрдни приликом скупљања пореза били су Идриз Реџа из Жабара и Махмут Јусуф из Чабре. Они су лично долазили по свој део, често узимајући више него што им је припадало (Божовић и Вавић, н. д., 224).



је нови напад на Колашин из више праваца. Из Косовске Митровице долином Ибра,23 из Метохије и Дренице,24 док су из правца Новог Пазара погранично село Брњак нападале јаке муслиманске јединице. Био је то дуго припреман напад, којим је руководио некадашњи турски официр, носилац немачког Гвозденог крста, народни посланик и члан најужег руководства Југословенске радикалне заједнице између два рата, Аћиф Бљута, из Новог Пазара. У нападу је учествовало више хиљада вулне-тара и жандарма, као и припадника муслиманске милиције из Тутин-ског среза. Овако удруженим јединицама није било могуће пружити већи отпор.25

Први напад је почео из Метохије и села Бање (данас насеље у општини Србица, прим. аутора), које је било прво на удару. Слаб и неорганизован отпор сељака није представљао озбиљну сметњу продирању нападача.26 Чим су прешли на територију Колашина, вулнетари су почели да пљач-кају имовину, пале куће, отимају,27 силују и убијају.28 Становништво је бежало, тражећи уточиште у околним шумама у правцу Рогозне, доњег Ибра и топличког краја. Неки становници су покушавали да пронађу склониште код италијанских војника у хидроцентрали у Чечеву.

Један савременик из Истока, који се са својим рођацима затекао у Колашину у време напада, забележио је како је горео цео Кола-шин, а „јадан народ“ (становништво Колашина, прим. аутора) бежао је у Србију. Нападачи су заробили и неколико девојака и одвели их у Дреницу. Опљачкали су све и попалили. Стоку су потерали да кољу

23 На десној обали Ибра људством које је надирало из правца Косовске Митровице коман-довао је Бислим Бајгора, бивши југословенски жандарм. Вулнетарима на левој обали Ибра командовао је Идриз Реџа, до рата председник општине у Жабарима код Косовске Митровице (исто, 223).

24 Вулнетаре из Дренице предводио је Шабан Полужа из Истока (Божовић и Вавић, н. д., 223; упор. Nenad Antonijević, „Stradanje srpskog i crnogorskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1941. godine. У: Dijalog povjesnicara – istoričara, knj. 8. Zadar: Zaklada Friedrich Naumann, 2004, 355–369).

25 Вулнетаре су подржавали италијански војници, гађајући из топова и минобацача народ који је бежао (Р. Јакшић, н. д., 44).

26 Једини је вулнетарима пружио отпор Андрија Ковачевић. Неколико сати одолевао је из своје куће, убивши више њих. Кад му је нестало муниције, сломио је пушку, активирао бомбу и легао на њу (Божовић и Вавић, н. д., 237).

27 До краја напада биле су отете 22 девојке, мада се у неким изворима помиње и већи број. Отето је и једно тромесечно дете, чија је судбина заувек остала непозната (Божовић и Вавић, н. д., 237; упор. Р. Јакшић, н. д., 45).

28 Највише су убили жена, стараца и болесних људи, који нису могли благовремено да по-бегну. За више података видети у: Milorad Vavić, „Kvislinške i kolaboracionističke snage na Kosovu i Metohiji 1941–1945“. Vojnoistorijski glasnik, 1, 1985, 286–305; упор.http://pravoslavlje.spc.rs/broj/912/tekst/nacisticki-gen-ocid-nad-srbima/print/lat (приступљено 23. 3. 2016).



и продају, а посуђе покупили и однели. Према његовом мишљењу, Шип-тари не би никад запалили Колашин да им нису помогли Италијани и Немци. Овај посматрач паљења Колашина записао је и следеће: „У Колашину је било много ’дебелих’ газди са благом. Шиптари узимају сву стоку. Из једног тора узеше преко 250 оваца [...] и преко 30 говеда. [...] Овај Колашинац није могао ништа да спаси, једва је главу изнео. Неки су потерали благо и понешто понели са собом на Горњи Ибар, где смо ми пролазили. Није било моста па смо реку газили. Летње доба, па вода није била велика. Страшно је било гледати сеобу читавог народа. Јадан народ.“29

Због последица које је имао по српско становништво,30 Немци су овај догађај у својим документима називали „крвави талас“. У једном извештају Крајскомандантуре из Косовске Митровице претпостављеној команди, наводи се да су вулнетари и жандарми у Колашину починили „страховита недела“. Оценили су да су сва села расељена, а читав крај уништен. Албанци су успоставили контролу на тој територији и преко Рогозне, све до Новог Пазара.31

Тачан биланс овог напад готово је немогуће утврдити. До 10. ок-тобра, до када је трајао „крвави талас“, спаљена су била 23 села: Зупче,32 Јагњеница, Прелез, Рујиште, Падине, Козарево, Кобиља Глава, Доње Ва-раге, Стрмац, Угљаре, Резала, Брњак, Крлигате, Дрен, Црепуља, Загуљ, Калудра, Јабука, Горњи Јасеновик, Ковачи, Чечево и Бање. Све основне школе (укупно 10, прим. аутора) које су радиле у међуратном периоду биле су оштећене. У потпуности су спаљене школе у Зупчу, Зубином Потоку, Брњаку и Црепуљи. Школски инвентар, библиотеке и наставна средства углавном су уништени. Страдале су школске архиве, па данас немамо у Колашину оригиналних летописа и неких других драгоцених података о раду школа пре 1941. године. Од многих вредности „није остао ни камен на камену“.33

Према извештајима Комисије за утврђивање ратних злочина оку-патора и домаћих издајника из августа 1945. године могу се донекле

29 Младен Максимовић, Четнички одреди и други косовски корпус 1941–1944–1946. USA: PineIsland, 2001, 24–25.

30 Становништво је остало без имовине, а губици у људству били су велики. Током 1941. године, вулнетари су у овом крају убили 150 лица (Ненад Антонијевић, Архивска грађа о људским губицима на Косову и Метохији у другом светском рату. Београд: Војноисторијски институт, 2009, 469).

31 Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, 22–24.32 У Зупчу су опљачкане и запаљене 63 куће, убијено седморо људи, док је осморо деце

умрло од глади и студени у шумама и збеговима (Р. Јакшић, н. д., 45). 33 С. Јакшић, н. д., 116.



сазнати губици у две колашинске општине. У извештају за радичпољску општину забележено је да је опљачкано 10.000 грла крупне и 25.000 брава ситне стоке. Спаљено је 1.559 кућа и разних других помоћних објеката, као и три занатске радње. Пљачка намештаја, алата, посуђа, накита, одела, непроцењива је. Учињено је 420 злочина, од тога 96 убистава, 60 повреда тела, 42 повреде личне слободе. Иста комисија направила је попис губитака за беримску општину. У овој општини опљачкано је 5.300 грла крупне, 47.000 брава ситне стоке. Спаљено је 2.172 кућа, зграда и помоћних објеката. Пљачка намирница за исхрану окупаторских и квислиншких војника износила је 9.000.000 динара. Према овом извештају, било је и 160 људских жртава, 355 повреда тела, а 2.865 лица је лишено слободе, хапшено и интернирано.34

Расељено становништво колашинских села није могло дуго да опстане у избеглиштву,35 па су многи у пролеће 1942. године почели да се враћају, смештајући се у куће на периферији Колашина које нису биле уништене. Преко дана одлазили су на имања и обрађивали их позајмљеном стоком и алатом. Постепено, осећајући се сигурније, поготово када су добили гаранције окупаторских власти, враћали су се на згаришта и почели да праве какве-такве куће за становање. Ипак, вулнетари и жандарми и даље их нису остављали на миру.36 Шиптарски квислинзи се нису мирили с постојaњем Срба у том крају који је представљао препреку ширењу „Велике Албаније“ према Санџаку, за који су сматрали да треба, такође, да буде етнички чист.37 Повремено би понекога убили, али су људи остајали, не налазећи боље решење.38

34 Више у: Р. Јакшић, н. д., 49.35 За време избеглиштва становништво је било подвргнуто изузетним тешкоћама, најчешће

гладовању. Опширније о избеглиштву видети у: B. Božović, M. Folić, M. Vavić, Partizanski odredi, kopaonički, ibarski, šaljski. Beograd – Кosovska Mitrovica: Progres, 1981.

36 После повратка из избеглиштва, становништво је покушало да обнови уништене домове. Међутим, препади пљачкаша из суседних области, пре свега муслимана, били су наста-вљени. Користили су прилику што су у кућама најчешће били само жене, деца и понеки старац. У таквим акцијама извршени су препади на куће Радослава Дишовића, Радивоја Поповића и Недељка Добрића. Њихове породице малтретирали су целе ноћи, да би се на крају с пленом повукли (В. Добрић, н. д., 23–24).

37 Вулнетари и шиптарски сељаци упадали су поново у колашинска села ради пљачке и током целе 1942. године. Увек су били наоружани, па ако би их граничне јединице зауставиле, одговарали су ватром. У нападу на село Кобиља Глава, пљачкаши су наишли на отпор граничара, који су том приликом убили једног нападача. Наредног дана, пљачкаши су се вратили у већем броју. Било их је око 150. У знак одмазде запалили су осам српских кућа. Сличне акције забележене су и касније. Најчешће су нападачи долазили из Косовске Митровице и села Чабре (Божовић, Вавић, н. д., 112–113).

38 У јуну 1943. године, шиптарски жандарми у вулнетари убили су на ушћу Варашке реке у Ибар 15 људи. Повод је био покушај да ухапсе Јарга Станића, из Брњака, који се тога дана



Ни 1943. године није престајао терор над српским становништвом на територији Косова и Метохије. Највећи губици те године забележени су на простору Митровачког округа. Становништво Колашина нису могли заобићи вулнетари из Дренице, који су у августу премлатили и више од два сата злостављали већи број Срба.39

Велики притисак и терор спровођени су над Србима из Колашина да напусте своја села како би се населило муслиманско становништво из Санџака. Забележене су и уцене новцем, али и додатне дажбине ага и бегова. Ово је био нови повод за сукобе. У новембру је дошло до пљачке не-колико грла говеда у Ровцима. Говеда су припадала Љатиф-аги, а у Ровци-ма су била на зимовању. Албански жандарми из радичпољске општине извршили су препад на село. Ухапшено је 36 чланова из пет породица. Они су држани три недеље у притвору, све док није надокнађена штета.40

Капитулацијом Италије, септембра 1943. године, ситуација се до-датно компликовала на простору Косова и Метохије, који су били део њене окупационе области. Уследило је јачање вулнетарских јединица из Метохије, али и муслиманских из Новог Пазара и околине. Колашин се поново налазио „између две ватре“. Ситуацију су додатно компликовале четничке групе Другог косовског корпуса, које су вршиле притисак са Копаоника и долине доњег Ибра у правцу Старог Колашина. Ово је био повод и за акције Немаца из Косовске Митровице. Ускоро је дошло до отварања нове линије фронта граничном линијом тзв. Велике Албаније и немачке зоне. Линија је ишла огранцима Рогозне, изнад села Прелеза, Угљара, Читлука, Придворице, Вељег Брега, а затим према Црном врху, Горњима Варагама, Табалијама и Рибарићу, одакле су нападале мусли-манске квислиншке јединице.

Уследио је нови талас страдања Старог Колашина. Централни напад, овога пута, био је усмерен из правца Рибарића. Под изговором да треба обезбедити куће и смештај за муслиманске породице које су избегле под

задесио у Доњим Варагама. Станић је био наоружан, па је пружио отпор који жандарми нису очекивали. Пре него што је убијен, убио је тројицу. Озлојеђени отпором Станића и жељни освете, жандарми из радичпољске станице опколили су село Бубе и похватали: Обрада ђорђевића са синовима Сталетом и Светозаром, Филимона Милосављевића, Јаблана Милосављевића са синовима Милорадом и Новицом, Вилотија Милосављевића, Костадина Михајловића, Стојка Марковића, Маргана Рашковића, Сима Јовановића, Спира Миленковића, Косту Миљковића и Стојка Михајловића (Божовић, Вавић, н. д., 223).

39 У време када је почео напад шиптарских квислинга у Колашину није било четника, чије групе су им, наводно, биле повод за акцију (Божовић, Вавић, н. д., 233).

40 Пљачкања стоке била су честа појава. Поред вулнетара и других шиптарских пљачкаша, стоку су понекад одводили и припадници четничке Дукађинске и Колашинске бригаде (Р. Јакшић, н. д., 93–94).



притиском четничког терора из Санџака у Метохију, акције су започеле 3. фебруара 1944. године. На колашинска села насрнули су муслимански милиционери под вођством Бика Дрешевића и Аћифа Бљуте.41 Њима су се постепено прикључили балисти из Дренице, предвођени Шабаном Полужом, Јусуфом Градицом и Зејнелом Садикуом, а из Источког среза стигао је са својим људима Цољ Бајрактари. Из правца Митровице, уз Ибар, нападао је са својим људима Бислим Бајгора.42 Једну групу пред-водио је Адем Гаши, председник квислиншке „колашинске комуне“. Пристигло је и око четири стотине балиста из Суворечког среза, којима је командовао Али Ахмети, до капитулације Италије заменик секретара среске организације Фашистичке партије Албаније. Пристигли су балис-ти, вулнетари и други пљачкаши из осталих срезова.43

Становништво је на почетку пружало отпор, покушавајући да се од-брани. Међутим, малобројни, слабо наоружани, нису успели да покрију линију фронта која се протезала на око 40 километара. Отежавајућа околност је била то што су вулнетари и муслиманске снаге нападали синхронизовано, час на једном, час на другом крају, онемогућавајући одбрану да се организује. Сваки напад доносио је нова убиства, пљачке и паљевине. Снежни покривач био је висок око метар, што је успоравало нападаче, али истовремено отежавало евакуацију деце, жена и стараца.

Покушавајући да се одбране, Колашинци су тражили помоћ од Другог четничког корпуса, чији се штаб налазио на Копаонику. Одмах су послали делегацију команданту Жики Марковићу, молећи за помоћ и заштиту. Командант корпуса је под разним изговорима одбијао да им је пружи.44

41 Познат још из прве паљевине Колашина, био је у сталном контакту са Шабаном Полу-жом, с којим је делио пљачкашки плен. Њему је дојављено да је Колашинска четничка бригада на положајима копаоничких села и на прузи Краљево – Косовска Митровица. Како је Колашин био незаштићен, ово је био сигнал за нови напад. Акција је сада била планирана као низ појединачних и дуготрајних напада. Бљута је преко Рогозне упао у погранично село Бубе и тамо заробио 13 мушкараца. Они су одмах стрељани. Једини је преживео Сталета Михајловић. Он је био тешко рањен, али се опоравио. Доступно на: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:397101-Acif-Bljuta-vodja-krvavog-talasa (приступљено: 5. 4. 2016).

42 Они су нападали Јагњеницу, Рујиште, Козарево и села према Бањској. У борбама с локал-ним становништвом, које су вођене у Јагњеници и Рујишту, погинуло је седморо Срба, опљачкано и запаљено неколико кућа, а становништво се разбежало у околна брда. Ова група је наставила кретање према Придворици, Јасеновику, Вељем Брегу и Газиводама, успут уништавајући све што се уништити могло (В. Добрић, н. д., 64).

43 Не можемо са сигурношћу тврдити колико је било укупно нападача. Процењује се да их је било између десет и петнаест хиљада (Р. Јакшић, н. д., 95; упор. Божовић, Вавић, н. д., 388).

44 Тих дана корпус је добио наредбу своје врховне команде да избегава сукобљавања са шиптарским и муслиманским квислинзима. Други разлог био је тај што је Колашинце



Под притиском становништва Ибарске долине, али и својих четника, капетан Марковић је, најзад, морао да покрене део корпуса. Кретање је било толико споро, да су четници стигли на положаје за шест, уместо за један непун дан. Чим су заузели предвиђене положаје, четници су испа-лили неколико топовских хитаца и балисти су почели да се повлаче.45

Међутим, народ је већ био довољно измучен. Претрпео је разне стра-хоте тих несрећних дана. Становништво с десне обале Ибра морало је по великом мразу да гази надошлу реку, јер су балисти срушили мост у Брњаку. Велики снег отежавао је кретање, па су постајали жива мета балистима који су их засипали ватром. Они који су успели да умакну нападачима морали су препешачити снегом покривену Рогозну. Ту су настајале нове невоље. Дуж старог „турског пута“ биле су постављене заседе чији је задатак био да онемогуће повлачење становништва и да све који су бежали ликвидирају. Ретки становници Рогозне то су уочили, па су између заседа провлачили колоне избеглица. Преко 8.000 људи слило се, по други пут, у Ибарску долину. На згаришта својих домова вратили су се тек после ослобођења,46 али биланс другог балистичког похода на Колашин показао је какву је катастрофу преживео народ за само двадесетак дана.

У записнику који је сачињен 17. марта 1944. године у Министарству унутрашњих послова у Београду забележено је како је у борбама од 3. до 23. фебруара 1944. године запаљено 35 села са преко 900 кућа, да је уништена и опљачкана читава покретна имовина, док се у избеглиштву налазило од осам до девет хиљада становника који су били у долини доњег Ибра без икаквих средстава за живот. Број страдалих је био око 20,47 а рањених око 40. Велики број је рањен, а мноштво их је касније по-мрло од последица гажења хладног Ибра и кретања по великом мразу.48

сматрао непоузданим, због отпора који су пружали четничкој политици и зато што су били противници борбе с партизанима. Једино је људство Колашинске бригаде коју је предводио Будо Добрић удовољило молби и притекло у помоћ, али су њихове снаге биле слабе и малобројне да би зауставиле нападаче (Божовић, Вавић, н. д., 233; упор. Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, 601).

45 У хидроцентрали у Чечеву, под окриљем Немаца састали су се Шабан Полужа и капе-тан Жика Марковић. Нико није знао о чему су њих двојица разгoварали, осим да су се 25. фебруара 1944. године и једни и други повукли. Четнички одреди су се повукли на Рогозну, где су и у наредном периоду боравили (Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, 750).

46 Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, 708. 47 Према писању Б. Божовића и М. Вавића, број страдалих старијих људи, жена и деце био

је 69 (Р. Јакшић, н. д., 96; упор. Божовић, Вавић, н. д., 389).48 Шта се све дешавало тих дана у Колашину, колико је било убијених, рањених и расељених

становника, затим, колика је била материјална штета, тешко је поуздано рећи. Иако је



Током напада насилно су нападачи одвели четири девојке, а пре тога 18 девојака из планинских села Јабуке, Калудре и Оклаца.49

Привредна и свака друга активност билесу прекинуте за време овог напада. Пролеће је дочекано без узораних и засејаних њива. Страдао је и сточни фонд, па је запрежна снага која је била неопходна за обављање одређених послова била у недостатку.

Несигурна ситуација на терену услед сталних сукоба муслимана и вулнетара са припадницима четничких одреда није пружала могућност избеглом становништву да се врати на имања и обнови живот на својим згариштима. Прве избеглице почеле су да се враћају током марта 1944. године, а повратак је трајао све до краја године, до потпуног ослобођења Старог Колашина.

СПИСАК СТРАДАЛИХ КОЛАШИНАЦА У ПЕРИОДУ 1941–1944.50

БРЊАК1. Аксентијевић Јеврем (1941)2. Аврамовић Данче (1943)3. Аврамовић Максим (1943)4. Аврамовић Михајло (1941)5. Аврамовић Милош (1943)6. Аврамовић Стана (1944)7. Аврамовић Станко (1944)8. Аксентијевић Магдалена (1941)9. Добрић Арсеније (1943)10. Добрић Милан (1943)

било настојања да се тај број утврди, најчешће на основу изјава учесника, односно ста-новника Колашина, сматрамо да тај списак није потпун. Бранислав Божовић и Милорад Вавић су у Зубином Потоку, 9. септембра 1988. године, на састанку са 19 савременика у организацији СУБНОР-а, покушали да реконструишу збивања која су претходила напа-ду, ток паљевине и борбена дејства. За више информација видети: Божовић, Вавић, н. д., 388–389.

49 Р. Јакшић, н. д., 96.50 На списку се налазе становници колашинских села који су погинули од Априлског рата па

до ослобођења, новембра 1944. године. Овај списак вероватно није коначан. Број жртава је сигурно већи. Надамо се да ће у скорије време бити настојања да се направи попис свих страдалих, па да се бар на овај начин сачува успомена на жртве фашистичког терора који је на простору Старог Колашина оставио далекосежне последице (необјављени рукопис историчара Вучине Добрића, који се чува у његовој приватној архиви у Београду).



11. Добрић Миладин (1941)12. Добрић Миленко (1941)13. Добрић Милија (1943)14. Добрић Радисав (1943)15. Добрић Томо (1941)16. Добрић Владимир (1943)17. Кокерић Провил (1944)18. Кокерић Профил (1944)19. Кокерић Петрија (1944)20. Ковачевић Радоња (1942)21. Лукић Марија (1944)22. Лукић Миле (1943)23. Миленковић Максим (1944)24. Миленковић Радоња (1942)25. Миленковић Радуле (1942)26. Милојевић Антоније (1944)27. Милојевић Радивоје (1944)28. Милојевић Станиша (1944)29. Милојевић Владимир (1941)30. Милутиновић Јаглика (1943)31. Поповић Цветко (1941)32. Поповић Чедомир (1944)33. Поповић Радивоје (1944)34. Поповић Радоња (1941)35. Поповић Стеван (1942)36. Поповић Вучина (1944)37. Радић Илинка (1941)38. Радић Миленко (1941)39. Радић Милосав (1941)40. Ристовић Василије (1943)

ЧЕЧЕВО1. Андрић Илија (1943)2. Андрић Трајко (1943)3. Андрић Радован (1943)4. Леповић Филип (1941)5. Леповић Матко (1941)6. Леповић Никола (1941)7. Леповић Живко (1944)



8. Продановић Миладин (1941)9. Продановић Милентије (1941)10. Продановић Милета (1943)11. Продановић Тодор (1941)12. Продановић Василије (1941)13. Продановић Зарија (1943)14. Продановић Љубомир (1941)15. Томашевић Радисав (1943)16. Томашевић Сретко (1944)17. Томашевић Вукашин (1943)

ЧИТЛУК1. Костић Добросав (1943)2. Костић ђорђе (1944)3. Обрадовић Радашин (1942)4. Поповић Ставро (1941)5. Васовић Алекса (1941)6. Васовић Јован (1941)

УГЉАРЕ1. Башчаревић Радун (1942)2. Рашчаревић Ратко (1941)3. Башчаревић Саво (1943)4. Башчаревић Симо (1942)5. Башчаревић Спиро (1941)6. Велимировић Јаначко (1941)7. Велимировић Славка (1943)8. Велимировић Славко (1943)9. Лазаревић Антоније (1941)10. Лазаревић Ратомир (1943)11. Величковић Величко (1942)

ЛУЧКА РЕКА 1. Диловић Недељко (1941)2. Влашковић Цветко (1941)3. Влашковић Панто (1941)4. Влашковић Радисав (1941)5. Влашковић Вукосав (1941)6. Стојановић Милош (1941)



ЈАБУКА 1. Бишевац Радисав (1942)2. Бишевац Симијон (1944)3. Бишевац Станоје (1944)4. Бишевац Милосав (1943)

ЗУБИН ПОТОК1. ђорђевић Вукоица (1941)2. Компировић Миладин (1942)3. Компировић Новица (1941)

ПРИДВОРИЦА И ДОБРОШЕВИНА1. Божовић Аксентије (1941)2. Божовић Чедомир (1941)3. Божовић Даринка (1944)

ДОЊЕ ВАРАГЕ1. Димовић ђорђе (1943)2. Јанићијевић Луко (1942)3. Јанићијевић Петко (1942)4. Јанићијевић Радуле (1943)5. Лекић Здравко (1942)6. Миловановић Анђелко (1943)7. Миловановић Јордан (1943)8. Миловановић Луко (1943)9. Миловановић Марко (1942)10. Миловановић Паво (1941)11. Петронијевић Саво (1943)12. Радовановић Мојсил (1941)

ЦРЕПУЉА1. ђурић Ката (1941)2. ђурић Коста (1941)3. ђурић Костадин (1942)4. ђурић Лазар (1941)5. ђурић Љубомир (1941)6. ђурић Милица (1942)7. ђурић Мирјана (1944)8. ђурић Никола (1941)



9. ђурић Саво (1944)10. ђурић Стана (1941)11. ђурић Вукоје (1942)12. ђурић Бранко (1944)

ЗУПЧЕ1. Божовић Савка (1941)2. Касаловић Филип (1941)3. Касаловић Миљко (1941)4. Касаловић Миодраг (1943)5. Касаловић Ратко (1941)6. Петронијевић Крсто (1941)7. Радојевић Јелена (1941)8. Радојевић Ћирко (1941)9. Радојевић Јаблан (1941)10. Радојевић Јевто (1941)11. Радојевић Љубица (1943)12. Радојевић Миља (1942)13. Радојевић Новица (1941)14. Радојевић Рајка (1943)15. Радојевић Сава (1943)16. Радојевић Зорка (1943)17. Вучинић Вукосав (1942)18. Радојевић Саветка (1941)

БАЊЕ, ЧПИЉЕ И КЛЕЧКЕ1. Бојовић Дина (1941)2. Бојовић Јаков (1941)3. Бојовић Вуксо (1944)4. Бојовић Вукајле (1944)5. Глишовић Петар (1941)6. Глишовић Станојка (1943)7. Глишовић Стевана (19438. Гвозденовић Апостол (1944)9. Костић Милош (1943)10. Костић Миро (1941)11. Пантелић Максим (1941)12. Марковић Стана (1944)13. Луковић Ратко (1944)



ПРЕВЛАК 1. Арсић Ратко (1941)2. Арсић Ратомир (1944)3. Вићентијевић Петар (1942)4. Костић Милан (1942)5. Михајловић Радован (1941)6. Мишковић Костадин (1942)7. Мојсић Радисав (1943)8. Пантелић Милица (1942)9. Вићентијевић Петар (1941)

ЗАГУЉ1. Дурутовић Арсеније (1941)2. ђусић Богосав (1941)3. ђусић Петко (1941)4. ђусић Раденко (1941)5. ђусић Ратко (1944)6. ђусић Стојанка (1943)

МЕЂЕЂИ ПОТОК 1. Чукић Јаблан (1941)2. Чукић Ставро (1941)3. Игрутиновић Алемпије (1943)

БУБЕ 1. ђорђевић Обрад (1943)2. ђорђевић Сталета (1943)3. ђорђевић Светозар (1943)4. Марковић Стојко (1943)5. Михајловић Богосав (1944)6. Михајловић Јеврем (1941)7. Михајловић Костадин (1943)8. Михајловић Милисав (1942)9. Михајловић Милорад (1942)10. Михајловић Стојко (1943)11. Миленковић Спиро (1943)12. Михајловић Филиман (1943)13. Милосављевић Јаблан (1943)



14. Милосављевић Новица (1943)15. Милосављевић Стаменка (1941)16. Милосављевић Вилотије (1943)

ГОРЊИ ЈАСЕНОВИК1. ђукић Младен (1942)2. ђукић Василије (1943)3. Ћукић Здравко (1944)4. Јовановић Миленко (1944)

КОВАЧЕ 1. Ћукић Јован (1944)2. ђукић Лена (1944)3. Красић Добросав (1944)

ДОЊИ ЈАСЕНОВИК 1. Јакшић Миладин (1942)2. Јакшић Трифун (1943)3. ђуровић Радосав (1942)4. Станић Стојан (1942)

РЕЗАЛА 1. Гаљак Марија (1943)2. Гаљак Стевана (1943)3. Гаљак Веселин (1944)4. Радојковић Лена (1944)5. Радојковић Радојко (1943)

ВРБА1. Соврлић Филиман (1942)2. Соврлић Милисав (1941)

РУЈИШТЕ1. Јаковљевић Вукмир (1943)2. Милентијевић Вукмир (1943)3. Миливојевић Михајло (1942)4. Милојевић Вукомир (1942)5. Радивојевић Младен (1941)



6. Радовић Радоња (1941)7. Стевановић Млађо (1941)8. Стевановић Вулка (1941)9. Живковић Мито (1941)10. Живковић Милован (1941)11. Живковић Секула (1941)12. Радивојевић Сарко (1942)

ПАДИНЕ И КОБИЉА ГЛАВА1. Милошевић Јанко (1941)2. Милошевић Тада (1941)3. Радојковић Марјан (1941)4. Радојковић Мијат (1941)5. Радојковић Мијо (1943)6. Радојковић Мирко (1943)7. Радојковић Станоје (1943)8. Радојковић Спиро (1943)9. Краговић Богосав (1943)10. Краговић Сретко (1941)

СТРМАЦ 1. Орловић Јездимир (1943)2. Орловић Михајло (1942)3. Орловић Миљурко (1944)4. Орловић Каталија (1941)5. Орловић Пуро (1942)6. Орловић Радоња (1944)7. Орловић Радоје (1941)8. Орловић Стана (1941)

БОЈНОВИЋЕ 1. Минић Благоје (1941)2. Минић Јаков (1943)3. Минић Јеврем (1941)4. Радисављевић Јован (1941)

ВОЈМИСЛИЋЕ 1. Катић Јеротије (1942)2. Виријевић Вукадин (1941)



ЈУНАКЕ 1. Недељковић Пантелија (1941)

ГОРЊЕ ВАРАГЕ1. Миљковић Коста (1944)2. Јовановић Симо (1943)3. Миљковић Самаиле (1944)

БУРЛАТЕ 1. Радомировић Јаблан (1941)2. Радомировић Тодор (1941)

ЈАГЊЕНИЦА 1. Миленковић Милисав (1944)2. Миленковић Живана (1944)3. Милентијевић Стојан (1943)

ПРЕЛЕЗ 1. Манојловић Цветко (1942)2. Манојловић Новица (1941)3. Перовић Радисав (1941)4. Перовић Ратко (1941)

ГАЗИВОДЕ 1. Кошанин Марко (1941)2. Кошанин Вукола (1941)3. Стевановић Новка (1944)

ВЕЉИ БРЕГ1. Милић Димитрије (1941)2. Милосављевић Недељко (1941)3. Милосављевић Стојанка (1944)4. Миљковић Јелена (1944)

ТУШИЋЕ1. Димитријевић Даниле (1943)2. Димитријевић Манојло (1943)3. Димитријевић Трајко (1944)



ЋЕШЕНОВИЋЕ 1. Мојсиловић Вилотије (1943)

ДРЕН1. Мутавџић Велко (1943)2. Мутавџић Богосав (1943)3. Мутавџић Илија (1943)4. Мутавџић Василије (1943)5. Рашковић Милутин (1943)6. Мутавџић Макарије (1942)7. Мутавџић Милић (1942)8. Мутавџић Никодин (1942)9. Мутавџић Вукмир (1943)10. Радичевић Јеврем (1942)11. Радић Никосава (1941)12. Радивојевић Обрад (1942)13. Радојевић Милош (1942)14. Радојевић Радоје (1943)15. Радојевић Спиро (1943)16. Рашковић Гаврило (1941)17. Рашковић Јарго (1942)18. Рашковић Магран (1943)19. Рашковић Милун (1941)20. Рашковић Кастас (1942)21. Рашковић Светозар (1941)22. Рашковић Марко (1943)

КАЛУДРА И РОВЦА1. Утвић Ћирко (1941)2. Утвић Јездимир (1943)3. Утвић Милија (1943)4. Утвић Милоје (1943)5. Утвић Сталета (1941)6. Утвић Стева (1941)7. Утвић Милан (1944)8. Утвић Комљан (1942)



Необјављени извори

Рукопис Вучине Добрића, чува се у његовој архиви у Београду.


Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у другом светском рату: документа, ур. Нeнад Антонијевић, Музеј жртава геноцида, Београд, 2009.

Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, Војно-историјски институт, Београд, 1969.


Антонијевић, Ненад, Архивска грађа о људским губицима на Косову и Метохији у другом светском рату, Војно-историјски институт, Београд, 2009.

Antonijević, Nenad, „Stradanje srpskog i crnogorskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1941. godine“. У: Dijalog povjesničara – istoričara, knj. 8, Zaklada Friedrich Naumann, Zadar, 2004, 355–369.

Божовић, Григорије, Приповетке, Српска књижевна задруга, Београд, 1926.Божовић, Бранислав и Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији, Ин-

ститут за савремену историју, Београд, 1991.Vavić, Мilorad, Kvislinške i kolaboracionističke snage na Kosovu i Metohiji 1941–1945. У: Vojno

istorijski glasnik, бр. 1, год. XXXVI, Vojno-istorijski institut, Beograd, 1985, 286–305.Добрић, Вучина, Стари Колашин у другом светском рату, Стари Колашин, Зубин

Поток, 2015. Елезовић, Глиша, Речник косовско-метохијског дијалекта, св. I, Српска академија

наука и уметности, Београд, 2009.Јакшић, Рaзвигор, „Народноослободилачка борба у Ибарском Колашину“ (не-

објављен магистарски рад), Филозофски факултет, Приштина, 1976.Јакшић, Слободан, Просвета и школе у старом Колашину, Стари Колашин, Зубин

Поток – Београд, 1996.Лутовац, Mилисав, Ибарски Колашин: антропогеографска испитивања, Српска ака-

демија наука и уметности, Београд, 1954.Максимовић, Младен, Четнички одреди и други косовски корпус 1941–1944–1946, Pine

Island, USA, 2001.Stambolija, Nenad, „Izveštaj o stanju u Kosovskoj Mitrovici i okolini 1941“. У: Istorija

20. veka 3, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2012, 225–235.



Интернет прилози

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/912/tekst/nacisticki-gen-ocid-nad-srbima/print/lat (приступљено 23. 3. 2016)

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:397101-Acif-Bljuta-vodja-krvavog-talasa (приступљено 5. 4. 2016)



Slaviša I. Biševac

Suffering of the old Kolasin population in the second world war

Summary

Old Kolasin, part of Old Serbia, inhabited since ancient times by the Serbian popu-lation, is one of the areas which often suffered throughout history. Nor during the World War II Old Kolasin was not spared from ravages of war. During the conflict of global proportions it was repeatedly burned and destroyed by the Albanian and Muslim population from neighboring areas. About the number of wounded, killed and material damage, even today we do not have accurate data. The population of Old Kolasin during the war suffered expulsion from the ancestral homes, various forms of physical and mental torture, destruction and damage of private property, internment ... The age, gender and social category was not important. That`s how elderly, women and children came under the attack of the enemy. The consequences of loss were felt for a decades later. The demographic structure after the war was visibly changed.

Keywords: Тhe Second World War, Kosovo and Metohija, Old Kolasin, population, suffering.


Ненад М. Антонијевић1

РАТНИ ЗЛОЧИНИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1943. И 1944. ГОДИНЕ

Апстракт: Из архивске грађе о страдању Срба током окупације у Другом свет-ском рату на подручју Косова и Метохије, сазнајемо бројне информације. Рад је написан коришћењем необјављене и објављене архивске грађе и у њему су представљени подаци о убиствима и погибијама Срба 1943. и 1944. године, а за чију смрт су одговорни већином албански квислинзи. Анализирани историјски извори својим садржајем дају нам прилично поуздана сазнања о страдању српског цивилног становништва. У уводном делу приказана је територијална и административна подела Косова и Метохије од окупационих снага Немачке, Италије и Бугарске, након Априлског рата. Рад садржи податке о извршеним злочинима у градовима и селима широм Косова и Метохије (нарочито на под-ручју Приштине, Урошевца и Пећи). У тексту се налазе и чињенице из сведочења избеглих Срба, који су своје изјаве давали у Комесаријату за избеглице, као и пред другим органима домаће управе генерала Недића у Србији под немачком окупационом влашћу. Ове изјаве у интегралном облику налазе се и у Архиву Југославије, у Фонду Државне комисије за утврђивање података о злочинима окупатора и њихових помагача.

Кључне речи: Краљевина Југославија, Велика Албанија, Косово и Метохија, Срби, Албанци, окупација, ратни злочини

1 [email protected]

341.322.5(=164.41)(497.115)”1943/1944”341.485(=164.41)(497.115)”1943/1944”


136 Ненад М. Антонијевић

Након краткотрајног Априлског рата 1941. године, Војска Краљевине Југославије је капитулирала. Територију југословенске државе окупи-ралесу и поделилесиле Осовине, предвођене Немачком. Исту судбину доживела је и област Косова и Метохије, као и друге области у КЈ у којима је живела албанска национална мањина.2

Уједињење Косова, Метохије, Дебра, Струге, Улциња, Тузи, Плава и Гусиња са Албанијом спроведено је према концепту етничке и терито-ријалне Албаније на програмским основама Прве призренске лиге из 1878. године. У условима италијанске и немачке окупације, Метохија, већи део Косова са источним подручјима Црне Горе и део западне Маке-доније прикључени су италијанском протекторату „Велика Албанија“, сачињеном од 14 префектура (округа).3

Прикључени делови југословенске територије организовани су у четири префектуре (Призренска, Приштинска, Дебарска и Пећка). Дек-ретом из августа 1941. године формиране су Призренска, Приштинска и Дебарска префектура. У септембру 1941. формирана је Пећка префектура. Призренска префектура обухватала је ђаковичку, Суворечку, Ораховачку и Драгашку потпрефектуру (срез). Приштинска префектура обухватала је Урошевачку и Гњиланску потпрефектуру. Дебарска префектура обух-ватала је Кичевску, Гостиварску, Струшку и Тетовску потпрефектуру. Пећка префектура обухватала је Плавско-гусињску, Рожајску, Тутинску, Источку и Дреничку потпрефектуру. „Великој Албанији“ прикључено је 11.780 м² територије са око 820.000 становника. Источни делови Црне Горе припојени су Скадарској префектури. Укупно је од окупиране Југо-славије одвојена територија са око 12.000 м² и око милион становника. Уредбом албанске владе од 18. октобра 1941. сви становници у наведеним префектурама постали су албански држављани.4

Немачкој окупационој зони, као делу Србије под немачком окупаци-оном управом, припали су Косовскомитровачки, Вучитрнски и Лапски

2 Velimir Terzić, Slom Kralјevine Jugoslavije 1941, Uzroci i posledice poraza II. Beograd–Ljublјana–Titograd: Narodna knjiga – Partizanska knjiga – Pobjeda, 1983, 596–599; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији, квислинзи и колаборација. Београд: Институт за савремену историју, Републички одбор СУБНОР-а – савет едиције „Србија у рату и револуцији“, Војноиздавачки и новински центар, 1991, 25–35; Branko Petranović, Srbija u drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar, 1992, 102, 104, 114.

3 Velimir Terzić, н. д., 596–599; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 41–42, Branko Petranović, н. д., 111.

4 Velimir Terzić, н. д., 596–599; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 47–48; Branko Petranović, н. д., 201–202.

Ратни злочини на Косову и Метохији 1943. и 1944. године

Ненад М. Антонијевић 137

срез.5 Немци су ову територију, као саставни део Србије под њиховом влашћу, препустили од маја 1941. Комесарској управи Милана Аћимо-вића, а затим од августа 1941. Министарском савету генерала Милана Недића.6 У духу одредаба и споразума Немачке, Италије и Бугарске, бугарској окупационој зони припали су део Гњиланског среза северно од Пасјана, Витина, Качаник и Сиринићка жупа.7

Област Косова и Метохије је подељена након Априлског рата 1941. и окупације Краљевине Југославије, на основу претходних договора између Италијана, Немаца и Бугара, с тим што је највећи део припао фашистичкој Италији и запоседнут од делова 14. армијског корпуса (Штаб у Призрену) 9. италијанске армије, према предлогу Генералштаба копнене војске од 20. априла и наређењу Врховне команде од 21. априла.

Једна италијанска пешадијска дивизија била је у зони ђаковица–Пећ–Приштина–Призрен, а делови друге на подручју Урошевца на Косову, те Гостивара и Кичева у западној Македонији. На Косову и Метохији се налазио и 4. италијански мобилни карабињерски батаљон, јачине 1.000 војника, који су били распоређени по општинским карабињерским станицама, као и 7. финансијски батаљон, тако да су Италијани поред око 5.000 албанских квислинга, на свом окупационом подручју Косова и Метохије ангажовали око 20.000 војника и око 5.000 карабињера и припадника других формација.

Договором врховних команди Немачке и Италије, који је одобрио и Хитлер 23. априла, „демаркациона линија“ требало је да послужи као основа за разграничење. Гранична линија између италијанских и немачких војних снага протезала се на територији Косова друмом од Новог Пазара према Косовској Митровици, с тим што су Нови Пазар и Косовска Митровица били под немачком окупацијом, а затим желез-ничком пругом Косовска Митровица – Приштина и Урошевац, при чему су градове такође задржали Немци. Новим споразумом између Коман-де 2. немачке армије и Италијана од 31. маја, подручје југоисточно од

5 Velimir Terzić, н. д., 596–599; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 41–43, 46–47.6 Архив Србије, Београд, Министарски савет Милана Недића, Службене новине, Београд, број

96, 8. август 1941. Уредбом Комесарске управе Милана Аћимовића о управи и уређењу Ко-сова, од 6. августа 1941, формиран је Косовски округ са седиштем у Косовској Митровици, који су сачињавали срезови: Нови Пазар, Косовска Митровица, Вучитрн и Подујево. Влада Милана Недића донела је 18. децембра 1941. Уредбу о административној подели Србије, којом је предвиђено да се општа управа врши у окрузима, срезовима и општинама. Један од 14 округа био је Митровачки, са седиштем у Косовској Митровици. Митровачки округ је проширен, јер му је придодат Студенички срез (седиште Рашка) (Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 49–50).

7 Velimir Terzić, н. д., 596–599; Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 42–43, 48.


Приштине, које је обухватало градове Приштину, Урошевац и Гњилане, уступљено је италијанским трупама, али је пруга Качаник–Приштина била под немачком управом.8

На Косову и Метохији су током окупације свакодневно вршени рат-ни злочини. У прве две ратне године највећи број злочина починиле су албанске квислиншке формације и наоружани појединци и мање банде, над српским становништвом. Злочини су настављени и током 1943. и 1944. године.9

Убиства Срба у Урошевцу и околини учестала су нарочито у току 1943. године. Почетком 1943. погинуо је Илија Савић, земљорадник из Бибе. Напади на Србе отпочели су нарочито од тренутка када су Срби на Косову били уз помоћ италијанских војних власти лишени сваког оружја. Разоружавање српског становништва, потпуно и неопозиво, које је извршено јануара и фебруара 1943, одузело је сваку могућност одбране од појединачних албанских напада.

На почетку 1943. погинуо је и Раде Миленић, земљорадник из села Танкосића, крај Урошевца. Он је најпре био ухапшен, одведен у уроше-вачки затвор и тамо тучен тако страшно да је под батинама и злоста-вљањем издахнуо. Мучење коме је Миленић пре смрти био подвргнут, састојало се између осталог и у резању косе и ушију, чупању бркова и касaпљењу, тегљењу и чупању полних органа. Почетком 1943. убијен је у Урошевцу српски православни свештеник Драги Кујунџић. Убиство је извршено у његовој кући револверским метком испаљеним кроз прозор зграде. Половином 1943. убијен је у Урошевцу Рајко Ракић, власник руд-ника Голеш. Он је убијен из револвера на улици у Урошевцу у вечерњим часовима. Појединачна убиства су се дешавала током целе 1943. године. Убијање српског становништва у Урошевцу достигло је врхунац одмах након капитулације италијанских трупа, септембра 1943. Ове трупе су, и поред тога што по правилу нису интервенисале у корист српског становништва у току његовог прогона на Косову, представљале бар по градовима и мањим градским насељима (варошицама) самим својим присуством сметњу и (или) препреку за извршење масовних убистава.10

8 Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 41–48.9 Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 195–246, 380–403; Ненад Антонијевић, Албански

злочини над Србима на Косову и Метохији у другом светском рату. документа, друго измењено и допуњено издање. Београд: Музеј жртава геноцида, 2009, 9–28, 51–172, 189–205.

10 Записник од 27. марта 1944, састављен у избегличкој карантинској станици у Равном Гају: Васиљевић Гаврило, крзнар из Урошевца (Архив Југославије, Београд, Фонд 110, Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, у даљем тексту: АЈ, ДК, 110, 249–547–551).



У току разоружавања италијанских трупа, које су спровели углав-ном албански одреди дотадашње италијанске војске, развиле су се у Урошевцу борбе између албанских војника и наоружаних албанских цивила и италијанских оружаних снага. Током ових борби погинула су на периферији Урошевца четири лица српске националности, која уопште нису учествовала у њима. То су била четири зидара који су се из Гњилана враћали у Урошевац и случајно се затекли на друму. Масовни покољ Срба у Урошевцу извршен је 12. септембра 1943. године. Без икак-вог разлога и без претходног упозорења, албанске власти предвођене среским начелником Муртезом, организовале су масовни злочин убиства великог броја Срба на улицама и по кућама Урошевца.11 Том приликом убијени су: Деспот Богдановић, банкарски чиновник, Аца Богдановић, његов отац; Данило Комад, земљорадник, Перо Комад, земљорадник, син Данилов; Марко Дамјановић, жандармеријски наредник, Војо и Вуко Дамјановић, синови Маркови; Биберџић Марко, земљорадник, Поповић Благоје, земљорадник; Савовић Саво, железнички службеник, Савовић Перо, судски приправник, Савов син; Муришић Манојло, земљорадник (убијени после свирепог мучења у селу Камена Глава).

На улицама Урошевца истог дана, у касним вечерњим часовима, убијени су Илија Синадиновић, бравар, Љубомир Ламић, берберин, Милан Вакић, земљорадник, Марко Дунђер, земљорадник, Чеда Гигић, обућар, Митар Перуновић, земљорадник, и његов брат, као и Јован Денда, земљорадник. Радован Сушић, такође земљорадник, из Муовца, удаљеног 2,5 км од Урошевца, убијен је крајем септембра 1943. из пушке, заједно са својим сином. Седмог децембра 1943. пред својом кућом убијен је Милош Милојевић, земљорадник из Бибе стар 41 годину.12

У Старом Селу погинуо је јуна 1943. Милутин Вишњић, земљорадник, који је убијен пушчаним метком. Маринко Бојат, земљорадник, поги-нуо је на путу из Урошевца за Старо Село децембра 1943, од револвер-ског метка. Истог месеца на прагу своје куће погинуо је Милан Бован, земљорадник из Сојева, општина Талиновац. Уочи Ускрса 1943. године одведена је Д. М. из села Бибе, коју су отели Албанци, браћа Годенци из села Сојева. Целокупно становништво српске народности из Старог Села исељено је за Србију, осим шест породица, чије су старешине одве-дене у затвор, у Приштину. Одмах по капитулацији италијанске војске, Албанци су одвели Ацу Столића, његовог сина и једног његовог суседа,

11 АЈ, ДК, 110–249–547–551.12 Записник од 27. марта 1944, састављен у избегличкој карантинској станици у Равном

Гају: Васиљевић Гаврило, крзнар из Урошевца (АЈ, ДК, 110–249–547–551).



сви земљорадници из Годанаца. Леш Аце Столића пронађен је крај друма, док лешеви друге двојице нису пронађени.13

Фебруара 1943. расељено је село Нови Мираш. Сви његови становници отишли су у Урошевац и његову непосредну околину. Срби насељеници из бабушке општине задржали су се само у засеоку Грболе. Српско стано-вништво овог засеока настрадало је крајем фебруара 1943. у току акције тражења оружја. Четири становника села убијени су после мучења, а двојица су живи запаљени и изгорели у кући. Срби мештани остали су у селима општине бабушке и то у Бабушу, Рабовцима и Бабљаку. Албанске власти и нередовни наоружани одреди и групе и над њима су за све време вршили притисак исте врсте као и над Србима насељеницима. У току сталних прогона из ових села убијени су Марко Славковић из Рабовца, Серафим Петровић из Бабљака и неки Станић из Бабуша. Злостављања и уцене спровођени су над овим становништвом и касније. Милован Вујовић, земљорадник из села Сврчине, који се после расељавања села настанио у Сазлији, општина талиновачка, срез неродимски, убијен је у Приштини децембра 1943. на вратима једне кафане, и то по дану. Он је у Приштини боравио тражећи пропусницу за прелаз у Србију. Албанске власти од априла 1941. нису ни за једно убиство, чак и када је извршилац био познат, никада никог позвале на одговорност. Увек је саопштавано да се извршилац убиства не може пронаћи. Породице жртава, чак и када су познавале убицу, нису смеле да га пријаве властима, бојећи се да ће и они после пријаве злочинца и злочина имати исту судбину.14

Одузимање уредно купљене имовине отпочело је у Сазлији после капитулације Италије. Одузимана су имања која су Албанци претходно Србима добровољно продали. На почетку окупације албанске власти наредиле су да свако село мора имати приватну стражу. Ова стража била је састављена од домаћих Албанаца сељака, које су Срби плаћали месечно по 15 наполеондора сваког појединачно. Ови Албанци нису ни у ком случају функционисали као стража, већ су једино били средство да се омогући „легална“ пљачка српског становништва. Почетком де-цембра 1943. земљорадника Косту Милошевића, родом из Билеће, пре-тукли су Албанци предвођени Јусуфом Речицом, деловођом општине талиновачке. Милошевића су тукли у његовој кући кундацима од пушака

13 Записник од 27. марта 1944, састављен у избегличкој карантинској станици у Равном Гају, Тепавчевић Милован, земљорадник из села Породимља (АЈ, ДК, 110–249–552–553).

14 Записник од 28. марта 1944, састављен у избегличкој карантинској станици у Равном Гају, Јелачић Богдан, земљорадник из Мареваца, и Вртикапа Душан, земљорадник из Новог Мираша (АЈ, ДК, 110–249–554–557).



и пушчаним цевима. Породица га је однела у болницу у Урошевцу, где је издахнуо од последица батинања.15

Албанци стражари из села Сазлије су од албанског становништва су-седних села добили наређење да више не смеју да чувају Србе. Срби су на тај начин остали без икакве заштите. После овога, мештани су тражили дозволу за исељење у Србију (адресе за дозволу по хијерархији биле су следеће, од нижег ка вишем значају: 1. општина, 2. среско начелство у Урошевцу, 3. префектура у Приштини). Албанске власти нису издавале одобрења за исељавање Србима староседеоцима. Разлог за одбијање издавања ових дозвола састојао се у томе што су великопоседници, аге и бегови Албанци наводили да би у случају да се иселе и Срби староседео-ци, и они отишли с Косова, пошто су њих Срби практично својим радом снабдевали и хранили. Од априла 1941. староседелачко српско станов-ништво било је солидарно са Србима насељеницима. Албанске власти нису дозвољавале да се одржава ма какав контакт и сарадња између Срба староседелаца и Срба насељеника. Српском староседелачком ста-новништву чак се забрањивало да у своје куће прима Србе насељенике.16

Становништво Новога Мираша било је принуђено да напусти село 15. фебруара 1943. године. Пре тога морали су да плате председнику општине бабушке Ризи Жерка 150 албанских наполеондора за добијање пропусни-ца за прелазак на српско управно подручје. Међутим, италијанске војне власти држале су границу са Србијом затворену, па су Срби морали да оду у Урошевац само с личним пртљагом. Пољопривредни алат и стока су им одузети. Још у току напуштања Новог Мираша, Албанци из Старог Мираша поделили су међу собом српска имања и куће.

У кућу Томе Вртикапе уселио се Албанац Балија Рамадановић, земљо-радник из Старог Мираша, који је одмах, још док га је Томо гледао, изуо своје ципеле и ставио их на кућни прозор, као знак да је кућа сада његово власништво.17

У Урошевцу Срби су били смештени по приватним српским кућа-ма, у периоду од фебруара 1943. до марта 1944, када су прешли на те-риторију српског подручја.18 Слично исељавању Новог Мираша спро-вођено је и исељавање српског насељеничког становништва у осталим

15 АЈ, ДК, 110–249–561–563.16 Записник од 28. марта 1944, састављен у избегличкој карантинској станици у Равном

Гају; Ћук Душан, земљорадник из Сазлије (АЈ, ДК, 110–249–561–563).17 АЈ, ДК, 110–249–564–567.18 Записник од 29. марта 1944, састављен у избегличкој карантинској станици у Равном

Гају; Вртикапа Томо, земљорадник из Новог Мираша (АЈ, ДК, 110–249–564–567).



селима на Косову. Ово становништво налазило се стално у збеговима по већим српским местима.19

Испред општинске зграде у Појатишту 30. јануара 1943. стрељано је три лица српске националности (ухваћених на путу за Урошевац). Тада су стрељана два кројача, чија су имена била Марко и Вецко. Сва убиства вршена су у току претреса ради проналажења оружја. У исто време претреси су вршени и по селима бабушке општине у Грболу, Ми-рашу и Бабушу. У току спровођења ових претреса страдало је српско становништво села Грболе. У овом селу убијено је шест лица, од којих су две особе живе бачене у ватру и изгореле. Код њих није пронађено оружје. Четворица су заклана у шуми, у близини села, после претход-ног тешког мучења. Један од ове четворице, Душан ђајић, земљорад-ник, убијен је на тај начин што му је једна нога свезана за једну преча-гу мердевина, док му је друга нога тегљена наниже, све док ова друга није ишчупана из бедара, након чега је издахнуо. Његово мучење била је принуђена да гледа његова супруга Мара. Том приликом у селу Гр-боле убијени су и Новица ђајић, брат Душанов, и Неђо Видачић. Но-вица ђајић је убијен без претходног мучења. Неђо Видачић мучен је на свиреп начин. Албански жандарми и наоружани цивили изболи су његово тело ножевима и онда га исекли на комаде. Његов леш је тешко идентификован. Мучио га је Шабија Зарић, бивши робијаш из села Ра-ковице, општина Бабуш, срез неродимски. Земљорадник Јагош Милић из Грбола убијен је пушчаним метком. Живи су спаљени Раде Бојат и Тодор Милић. Земљорадник Спасоје Лечић убијен је јуна 1943. из заседе, пушчаним мецима.20

Након овог убиства, спроведено је велико хапшење Срба у Појатишту. Ухапшено је око 40 мушкараца, који су одведени у Урошевац, међу који-ма је био и Славко Јелачић. У урошевачком затвору Јелачића су пребила

19 Овакви збегови постојали су у Врелу, општина голешка, срез грачанички, где је било 120 насељеничких породица и сем тога известан број избеглица из других села; Пожарању, срез гњилански, где је било 90 насељеничких породица и известан број избеглица; у Урошевцу, срез неродимски, где је било 80 до 90 избегличких породица; у Садовини, општина слатинска, срез гњилански, где се налазило око 35 насељеничких породица; у Липљану, срез грачанички, где је било око 150 насељеничких и око 170 староседелачких српских породица; у Сувом Долу, где је било око 130 насељеничких породица и извес-тан број избеглица; у Новим Рујицама, општина липљанска, срез грачанички; у Старом Грацком, општина липљанска, срез грачанички, где је било 65 насељеничких породица и известан број избегличких породица; у Косову Пољу, општина обилићка, срез грача-нички, где је било око 100 насељеничких и избегличких породица; и у Лопињи, општина голешка, срез грачанички, где је било око 20 избегличких и староседелачких породица (АЈ, ДК, 110–249–564–567).

20 АЈ, ДК, 110–249–568–571.



седморица албанских полицијских стражара. Сви ухапшеници били су тучени. После батинања које је трајало 15 дана, сви су пуштени кућама. Породица Милана Јелачића ухапшена је 20. фебруара 1944. зато што је његов син Славко Јелачић добио пропусницу за прелаз на територију српског управног подручја. Уцене Срба у Појатишту вршене су стално. Своте уцена кретале су се од 50 до 200 албанских наполеондора. Курс овог албанског новца износио је око 1.000 српских динара, током читавог периода окупације од априла 1941. године.21

У Појатишту је остало још 15 српских кућа, српских насељеника са Шар-планине. Они су тражили од бугарских власти да их приме на те-риторију анектирану од бугарске владе, пошто су се села из којих су они дошли на Косово налазила на територији анектираној од бугарске владе. Бугарске власти су одбиле ову молбу. Почетком 1943. кмет села Појатишта, Албанац, рекао је Србима из Појатишта да им је за њихову заштиту потребно 100 албанских наполеондора. Овај новац требало је да послужи као цена за откупљену личну безбедност српског становништва у селу. И поред тога, децембра 1943. Албанци из села, предвођени кметом, изјавили су да више не могу чувати Србе, јер би иначе и сами били по-бијени. У случају да Срби у селу остану без чувара, ови Албанци изјавили су да ће сви преостали Срби бити убијени. Имајући у виду догађаје који су се одиграли два месеца раније у Урошевцу, Срби из Појатишта затра-жили су од албанских власти исељење на српско подручје, исељење које је, како је на „пасошима“ писало, било „добровољно“. У пракси, исељење се вршило насилним путем, јер је одузимање чувара на Косову за Србе значило сигурну смрт. Живот није био безбедан ни с плаћеним чуварима Албанцима, док живот без чувара уопште није био могућ. Албанске вла-сти су посебно прогониле оне појединце који су изјављивали да неће да се селе са својих имања, или који су наговарали српско становништво да остане код својих домова. Из овог разлога убијени су Милош Милојевић, земљорадник из села Бибе, и Јово Пецељ, земљорадник из Танкосића, општина слатинска, срез гњилански.22

На територији општине Урошевац, фебруара 1943. убијен је у близи-ни села Танкосић и ђорђе Пецељ, иако је имао заштиту италијанских војника, приликом одласка у Урошевац да обиђе болесну жену Анђу. Идуће, 1944. године, убијен је и већ поменути Јово Пецељ, брат ђорђа

21 АЈ, ДК, 110–249–568–571.22 Записник од 29. марта 1944, састављен у избегличкој карантинској станици у Равном Гају;

Скулић Раде, земљорадник из Појатишта и Јелачић Славко, земљорадник из Појатишта (АЈ, ДК, 110–249–568–571).



Пецеља. Такође су убијени зет и сестрић Анђе Пецељ, удовице ђорђа Пецеља у Некодиму код Урошевца. Сва страдања фамилије Пецељ била су последица деловања албанских бандита. У селу Танкосић од албанских квислинга страдале су и друге породице.23

Највећи терор провели су Албанци 1943, и то у лето, када су убили у Орловићу Александра Михаиловића, а његовог брата ранили. Поред Зенела „барјактара“, главну реч у Орловићу имао је Албанац Зумбер из Лапског среза, који се већ у селу Мазгит, обилићке општине, дошао до најбољих српских имања. Већина Срба се иселила из Орловића с одо-брењем и пропусницама италијанских власти и у једном транспорту косовских избеглица код Прилужја прешла у Србију. У селу Орловићу од свих Срба остале су само две удовице и један мушкарац.24

Мирко Самарџић, земљорадник из села Косово Поље, убијен је из заседе док је радио у пољу 1943. године. Откако су у лето 1943. отпоче-ли масовни напади на Србе с циљем да се они или ликвидирају или протерају у Србију, положај Срба на Косову постао је безизлазан. Било је потребно да српска државна власт предузме све што може да се у најкраћем времену косовски Срби пребаце преко границе у Србију. У противном су им претили потпуна пропаст и уништење.25

Појединачни напади Албанаца већину Срба не би подстакли на селидбе да у лето 1943. нису уследили масовни напади Албанаца на све Србе. Од власти је потпомогнута акција албанских фашиста који су од Срба тражили да напусте Косово, под претњом ликвидације. Под оваквим притиском Србима није преостало ништа друго него да се иселе. Албанци су у Орловићу, нахушкани од својих власти, најпре претукли 14 људи, и тек тада су пустили Србе да напусте село и пређу у Србију.26

На дан 29. маја 1943. ухапшено је педесетак Срба из Приштине који су били затворени у окружном затвору. Узрок хапшења био је тај што је у то време требало да дође у Приштину вицекраљ Албаније, па су били одређени за таоце. У затвору су били све до 27. августа 1943. године.

23 Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 224.24 Записник од 8. септембра 1943. године, састављен у Комесаријату за избеглице и пресеље-

нике у Београду, Петровић Милосав, настањен као колониста у селу Орловићу, општине приштинске (АЈ, ДК, 110–249–661).

25 Записник од 6. септембра 1943. године, састављен у избегличком карантину у Равном Гају; Љумовић Спасоје, избегао из Обилића (АЈ, ДК, 110–249–658–660).

26 Записник од 8. септембра 1943. године, састављен у Комесаријату за избеглице и пре-сељенике у Београду, Богићевић Борисав, земљорадник, насељен у Добром Селу, општине Обилић (АЈ, ДК, 110–249–662).



Органи квестуре и чувари затвора су их злостављали. Половином септем-бра 1943, у току једне ноћи, затворено је 105 виђенијих Срба из Приштине. Следећег дана у затвор су дошли командант албанског гарнизона Реџеп Гилани, командант жандармерије и шеф квестуре. Они су им саопштили да су сазнали да српске трупе генерала Недића намеравају да пређу из Србије на Косово, те да су Србе због тога затворили као таоце. Нагласили су да ће сви бити убијени ако српске трупе пређу из Србије на Косово. После тога су им уписали имена и пустили их кућама с наређењем да не смеју да напусте своје домове.27

Овакве мере албански фашисти су предузели и у свим осталим мести-ма на Косову у којима је било српског живља. Половином септембра 1943. дошло је неколико наоружаних албанских квислинга у село Софалије, у грачаничком срезу и општини. Народ је тог дана у том селу обављао редовне пољопривредне радове. Албански квислинзи ухватили су у овом селу четири Србина староседеоца, одвели их до једног винограда крај села, где су их изболи ножевима, а после их упуцали и пушчаним мецима. Почетком августа 1943, довели су албански жандарми сељака Кривокапића из једног села са Косова у општински затвор општине Девет Југовића. После саслушања од албанске полиције, нађен је овај Криво-капић заклан у ћелији затвора. Истог дана био је затворен у општински затвор у општини Девет Југовића бивши председник те општине Новак Марковић, с другим Србима из те општине.28

Сви ови Срби били су у општинском затвору злостављани. Новак Марковић је умро од задобијених повреда, а многи други Срби су после изласка из затвора били болесни или се нису никада потпуно опоравили од последица мучења. Албански жандарми вршили су слична злоста-вљања и у осталим српским селима на Косову. После капитулације Ита-лије, Албанци су нападали Србе под изговором да су Срби наводно били италијански сарадници. У то време, током разоружавања италијанске војске у Урошевцу, један италијански официр није хтео да преда наору-жање и том приликом је ранио албанског жандарма. Овај италијански официр случајно је становао у једној српској кући. Ово је био довољан разлог да Албанци нападну све Србе у Урошевцу. Албанци су убили у граду Урошевцу око педесет Срба, а у околним селима још око двадесет. Из неких кућа Албанци су убили и по пет лица.29

27 АЈ, ДК, 110–249–667–669.28 АЈ, ДК, 110–249–667–669.29 АЈ, ДК, 110–249–667–669.



Да није било реакције немачке војске, Албанци су планирали и већи покољ. Антисрпском акцијом на Косову руководио је Косовски комитет, на чијем челу се налазио Илијаз Агушевић, председник и бивши народ-ни посланик из Приштине, и ђемаил-бег Сулејманпашић, рентијер из Приштине. Наведени Илијаз Агушевић био је потпредседник албанске владе у Тирани за време италијанске окупације. Он је често долазио из Тиране у Приштину, па је том приликом обилазио и остала места на Косову. Сваки пут приликом његовог доласка на Косово, страдали су многи Срби. Неки су били затварани и злостављани, а неки су и лик-видирани. Приликом једне такве посете, маја 1943, Албанци су у селу Лазареву убили једног српског младића.

Србима је било забрањено да одлазе у православне цркве и да сло-бодно исповедају своју веру, потом да се састају, а на улицу су излазиле само старице и старци. Малобројни Срби, занатлије и трговци, морали су да затварају своје радње у преподневним часовима. Једном речју, Срби на Косову стављени су ван закона.30

Првог децембра 1943. издато је наређење од албанских власти на Косову да сви Срби који су напустили своје куће и имања морају да се у року од 15 дана одселе у Србију. Позадина овог наређења била је то што су масе српског становништва услед паљевина и других прогона биле принуђене да напусте своје домове и склањају се у Липљан и друга већа српска насеља на Косову. Ово наређење, издато у званичној форми од префектуре у Приштини, требало је да се примени на све ове особе, које су сматране избеглицама. И поред тога што под удар наређења за ис-ељење нису потпадали Срби који нису били принуђени да оду из својих кућа, и они су се исељавали из страха да ће сви страдати од албанских прогона и покоља. Свакодневно, у овом случају из Липљана, полазили су транспорти од по 15 до 20 вагона избеглица за Недићеву Србију. Сву имовину избеглица присвајали су домаћи Албанци, сем неопходног личног пртљага и животних намирница, које су избеглице носиле са собом. У Пећи је крајем 1943. убијен најмање 161 Србин од „летећег вода“ састављеног од косовских Албанаца, који су представљали највећу опас-ност за српско становништво на Косову. Овај летећи вод предводили су Џафер Дева, рударски инжењер, и бивши активни капетан краљеве гарде Бајазит Бољетинац, који је био за време рата активни потпуковник ал-банске војске. Овај летећи вод упао је у Пећ, извршио покољ, па продужио

30 Записник од 22. фебруара 1944. године, састављен у Комесаријату за избеглице и пре-сељенике у Београду, Перовић Никола, бивши полицијски чиновник, из Приштине (АЈ, ДК, 110–249–667–669).



за ђаковицу. У ђаковици покољ Срба нису дозволили домаћи бегови Црноглавићи. Из ђаковице, овај вод је отишао за Призрен.31

Најтеже прилике за Србе у Приштини настале су у другој половини 1943, након повлачења Италијана из Приштине, односно након капиту-лације Италије. У децембру 1943. убијен је у Приштини директор банке Катић. Међутим, главни терор Албанаца над Србима у том периоду сводио се на то да Срби морају да напусте Приштину и цело Косово, а да целокупна српска имовина треба да припадне Албанцима. Овај терор наставио се и по свим селима у косовској области и српско становништво је у масама напуштало своја огњишта, тражећи путеве и начине да пређе на територију Недићеве Србије.32

У октобру 1943. убијени су на путу за рудник Црквена водица четири Србина из Лесковчића: Добривоје Столић, Србислав Младеновић, Аксен-тије Милосављевић и Богдан Милосављевић, сви земљорадници. Како су крајем 1943. па све више и у 1944, прогони и убијања Срба на Косову били све учесталији, и преостали Срби у Лесковчићу напустили су своје куће и другу имовину и избегли у Србију.33

Одмах по окупацији извршено је расељавање мањих српских села и појединих српских кућа у албанским селима. У липљанској општини расељена су села ђурковци, Потуровци, Степанићево. Становништво села ђурковци склонило се у Вујанце, а становништво села Потуровци у Липљан, Суви До и Нове Рујице. ђурковци и Потуровци после расеља-вања становништва уништени су до темеља, а земљиште на коме су се налазили је преорано.34

У селу Старо Грацко први је убијен Илија Роћеновић, на путу из Старог Грацка за Липљан, из заседе, пушчаним метком. Израњављеног Илију дотукли су Албанци у једном јарку крај друма. Том приликом рањена су још два Србина из Старог Грацка и ђурковца: Миле Савић и Никола Леро, земљорадници.35

У Старом Грацку убијен је 3. јануара 1943. Миле Драшковић, који је ухваћен на њиви. У жандармеријској станици у Липљану пребијан је

31 Записник од 22. фебруара 1944. године, састављен у Комесаријату за избеглице и пре-сељенике у Београду, Марковић Младен, из Липљана (АЈ, ДК, 110–249–670–674).

32 Записник од 22. фебруара 1944. године, састављен у Комесаријату за избеглице и пре-сељенике у Београду, Вучић Љубица, избегла из Приштине (АЈ, ДК, 110–249–677–678).

33 Записник од 10. марта 1944. године, састављен у Комесаријату за избеглице и пресељенике у Београду, Столић Живко, земљорадник избегао из Лесковчића, општина Обилићево (АЈ, ДК, 110–249–694–695).

34 АЈ, ДК, 110–249–710–713.35 АЈ, ДК, 110–249–710–713.



читавог дана. Имао је неколико поломљених ребара, као и поломљене удове. После су га одвели на њиву где су га и ухватили и тамо стреља-ли. Ово убиство извршено је неколико дана пре одузимања оружја од српског становништва у липљанској општини. Иалијански командир жандармеријске станице рекао је да ће сви Срби који не предају оружје бити убијени као Миле Драшковић.36

Оружје које је тражено до тада је представљало једину заштиту срп-ског становништва. Без оружја Срби не би успели да одбијају албанске нападе на села. Оружје које су Срби имали употребљавано је једино за одбрану кућа од албанских напада. Одмах после убиства Мила Драшко-вића извршено је хапшење и батинање свих млађих и виђенијих Срба у Старом Грацком. Сви ухапшеници који су задржани, тучени су у за-твору, затим су одведени у једну напуштену зграду на периферији села Старо Грацко и стрељани из пушака. Том приликом убијени су: Неђо Милићевић, Илија Мирковић, Мирко Одаловић, Андрија Самарџић и Славко Ћиповић. Сем ове петорице, убијена су још четворица, сви Срби из околних села. У пролеће 1943, у априлу, у селу Вујанце убијени су Живко Милићевић, Лука Божић и Фиљко Танасковић, земљорадници. Сва тројица су убијени истог дана на њиви, а убиство је извршено из за-седе, пушчаним мецима. У току једног ноћног напада, такође у априлу 1943, убијен је из пушке у селу Старо Грацко Андраш Мацек, србизирани Словак, земљорадник. Целокупно становништво села Рујице је на Бо-жић 1944. протерано за Липљан. У српске куће у селима Старо Грацко и Вујанце уселили су се Албанци. На путу између Приштине и Обилића, 28. марта 1944, убијени су из заседе Ристо Ћетковић и ђоко Суботић, земљорадници из Обилића.37

Злостављања српског становништва у Пећи и околини вршена су под изговором припадности четничким или партизанским оружаним формацијама. У току августа и септембра 1943. у самој Пећи под овим истим изговором убијено је око 15 Срба. Веселина Вукотића, трговачког помоћника, убили су пред самим полицијским затвором албански градски жандарми. Првих дана септембра, још пре италијанске капитулације, на улици су убијени Младен Симић, цревар; Вељко Булатовић, радник; Мла-ден Радовић, земљорадник, као и још око десетак Срба. Када је италијанска

36 АЈ, ДК, 110–249–710–713.37 Записник од 31. марта 1944. године, састављен у избегличкој карантинској станици

у Равном Гају, Драшковић Благоје, земљорадник из Старог Грацка, Драговић Милан, земљорадник из Старог Грацка; Милићевић Милан; земљорадник из Новог Вујанца (АЈ, ДК, 110–249–710–713).



војска капитулирала 8. септембра 1943, албанске формације италијанске војске отпочеле су разоружавање италијанских војника у Пећи.38

Овом приликом, у Пећи су Албанци убили и око 10 италијанских војника и официра, међу којима и италијанског потпуковника, који је био војни командант у Пећи. Свака контрола италијанских власти над радом албанских власти је престала. Терор над српским становништвом је појачан. Нарочито су страдала села: Бело Поље, Витомирица, Горажде-вац, Брестовик, Сига, Црни Врх и Љевош у Пећком срезу.39 У овим селима у току септембра, октобра и новембра 1943. убијено је око 130 Срба. У самој Пећи погинуло је око десет људи, већином српских младића.40

У Пећи се догодио велики покољ Срба у децембру 1943. године. У самој вароши ликвидирано је 50, а у околини 30 Срба, док су сем тога убијена и тројица домаћих Албанаца. У Пећ је упао летећи одред састављен од Албанаца из Косовске Митровице, који је по наговору Албанаца из Пећи и околине извршио овај покољ. Овај летећи одред предводио је Џафер Дева, министар унутрашњих дела у Албанији, и Бајазит Бољетинац, бивши официр југословенске војске, који је био и активни потпуковник албанске војске. Овај летећи одред, формиран у Косовској Митровици, планирао је да по намери Џафера Деве оперише у старој Албанији (Албанији у границама пре 1939. године), па је на проласку кроз Пећ извршио ово масовно убиство.41

38 АЈ, ДК, 110–250–130–134; АЈ, ДК, 110–250–137–139.39 Албанци су 13. октобра 1943. убили 19 становника села Брестовик. Позната су следећа

имена: Младен Џаврић, Радојко Џаврић са синовима Радованом и ђоком, браћа Спиро и Миљан Дашић, Сретко и Петко Јосифовић; браћа од стричева Славко, Обрад и Рако Џаврић, Миливоје Максовић, Цветко и Станиша Грујић, Милован и Радоје Куч (Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 384).

40 Записници од 2. децембра 1943, 12. и 15. јануара 1944. године, састављени у Комеса-ријату за избеглице и пресељенике, Савељић Раде, пензионер, инвалид из Пећи (АЈ, ДК, 110–250–130–134; АЈ, ДК, 110–250–137–139).

41 У овом покољу убијени су бројни Срби, а некима су позната и имена. Припадници овог летећег одреда том приликом лишили су живота: др Младена Микића, судију окружног суда и поседника; Блажа ђуровића, капетана у пензији и поседника; Благоту Бобичића, наредника у пензији и поседника; Павића Јововића, поседника; Благоту Вујовића, наред-ника у пензији и поседника; Јову Почучу, столара и власника стругаре; Михаила Мит-ровића, поседника и бившег трговца; Новицу Обрадовића, бившег трговца и поседника; Обрадовића, Новичиног брата, поседника и бившег трговца; Милована Миловановића, поседника и трговца; Радосава Вуковића, поседника и чиновника окружног суда; Марка Вујошевића, поседника и среског начелника у пензији; Трифу А. Герића, студента и посе-дника; Воју Чукића, зубног техничара и поседника; Душана Булатовића, земљорадника; Тодора Ивановића, земљорадника; Митра Ивановића, земљорадника и поседника; Трифу Жујова Стевановића, земљорадника и поседника; Милоњу Вуксановића, земљорадни-ка и поседника; Драга Драгичевића, бившег чиновника пећке општине; Дракуловића, студента; Дракуловића, свршеног матуранта, брата наведеног студента; ђоку Мишко-вића, бачварског мајстора; Крсту Фишековића, кафеџију и поседника; Крсту Радуловића,



Овај летећи вод убио је и пет чланова породице Петровић, три члана породице Павловић, сви земљорадници из Белог Поља, села у непосред-ној близини Пећи. Истом приликом убијена су и шесторица Срба, сви земљорадници из Гораждевца. Сви ови Срби денунцирани су од домаћих муслимана – Албанаца из командног кадра летећег вода. Све жртве убијене су (стрељане) из митраљеза у непосредној близини Пећи. Као један од вођа у прогону Срба у Пећи учествовао је у злочину и Сулејман Црноглавић, поседник и бивши председник општине ђаковичке.42

Четвртог децембра 1943. дошли су у Пећ Џафер Дева, члан квислиншке албанске владе у Тирани, и Бајазит Бољетинац, у пратњи једног одељења наоружаних добровољаца којим је командовао Бајруш Џакља. По плану који је унапред договорен, у току ноћи између 4. и 5. децембра, дању 5. децембра и у току наредне ноћи, ухапшено је 48 грађана Пећи и сви су убијени, делом код реке Бистрице, а делом по разним јаругама око варо-ши. На лешевима убијених ухапшеника испитани сведоци препознали су видљиве трагове мучења. Србима су вађене очи, одсецани језици, уши и други делови тела, ломљене ноге и руке, сврдловима бушене лобање.43

Масовни покољ у Пећи трајао је неколико дана и извршен је на сле-дећи начин: око два часа после подне четвртог децембра, Б. Џакља је са својом јединицом извршио блокаду Пећи и започео масовно хапшење, које је трајало све до 7. и 8. децембра, дању и ноћу. У тим данима ухапше-но је око 400 лица, од којих је поубијано у самој Пећи 48 лица. Ухапшени-ци су затварани у Зејнел-беговој кули, у кафани „Балкан“, у општинској згради и префектури. Из тих објеката су жртве ноћу извођене и убијане на обали реке Бистрице, код државног канала, у виноградима, воћњацима и у јаругама. Поред убијених, сви ухапшени су злостављани на тај начин што би у препуну собу затвореника упадала по једна група из Џакљине јединице с митраљезом који би ставили насред собе и тада би настало зверско злостављање затвореника моткама, кундацима и разним полу-гама. Под претњом митраљеза сви затвореници су претходно морали да сагну главе и да затворе очи. Од унакажених лешева тешко је било идентификовати жртве, али је истрагом идентификовано 36 жртава.44

поднаредника у пензији и поседника; Блажа Јоковића, земљорадника и поседника; ђоку Здравковића, бившег трговца и поседника; ђорђију Маровића, земљорадника и поседника (АЈ, ДК, 110–250–130–134; АЈ, ДК, 110–250–137–139).

42 Записници од 2. децембра 1943, 12. и 15. јануара 1944. године, састављени у Комеса-ријату за избеглице и пресељенике, Савељић Раде, пензионер, инвалид из Пећи (АЈ, ДК, 110–250–130–134; АЈ, ДК, 110–250–137–139).

43 АЈ, ДК, 110, Ф бр. 22415.44 АЈ, ДК, 110, Ф бр. 22415.



Поред општег система мучења пре убиства, било је и стравичних појава као код случаја убиства браће Обрадовића, Мира и Нова, којима су одсечене уши и нос, извађене очи, ишчупани златни зуби. Убијеном Воји Чукићу одсекли су језик. Убијени су уз мучења и ђукановић Бла-жо, Лилић Божо, Зечевић Мићо и ђурђевац Шћепан. Ове жртве су још у затвору трпеле ломљење грудног коша, а лешеви су им нађени на пе-риферији града, где су дотучени каменицама. Истог дана Б. Џакља је са својом јединицом у непосредној близини Пећи, у селу Витомирици, на исти начин као и у Пећи поубијао још 32 насељеника: Николић Новака и Пејка, Ивановић Војина, Милачић Михаила, Шурбатовић Новицу, Гојковић Васа и Душана, Бјелић Миладина, Крушчић Миладина, Божовић Радо-вана, Вукановић Новака, Шарановић Јоша, Перовић Богића, Булатовић Душана, Иванчевић Радисава, Вучинић Вука, Мијовић Божа, Бабовић Петра, Ракочевић Милојицу и Јагоша, Букилић Вуксана, Брајевић Ради-воја, Радевић Вуксана, Павличић Мому, Поповић Муја, Марковић Вида-ка и Станишу, Лековић ђорђа, Гилић Спасоја, Гарчевић Драга и браћу Гилић: Радивоја, Мому и Јоша. Овај масовни покољ над насељеницима пратиле су пљачке и спаљивање кућа жртава, а извршен је да се уништи компактно насељеничко село и заплаше други насељеници који се ни до тада нису иселили.45

Као типове и врсте злочина на Косову и Метохији у архивској грађи (изјаве сведока, саслушања окривљених, одлуке о проглашењу за ратне злочинце, извештаји, елаборати, реферати и друга документа различитих облика и форми), које су већином извршили албански квислинзи над Ср-бима на Косову и Метохији у Другом светском рату, региструјемо следеће злочине: убиства, покушаји убиства, застрашивање, малтретирање, му-чење, тровање, рањавање, интернације, затварања, хапшења, пребијање, принудни рад, уцене, отмице, силовања, узурпирање пољопривредног земљишта, обрадиве земље, винограда, шума, горосеча, прогон са посе-да, крађа, пљачка, одузимање или уништавање покретне и непокретне имовине, читлучење, отимање стоке.46

Злочини које су албански квислинзи извршили над Србима имају доста сличности по обиму и бројности са злочином геноцида који је Независна Држава Хрватска са својим оружаним формацијама и другим

45 Одлука о утврђивању злочина окупатора и њихових помагача; Злочинац: „Бајруш Алија Џакља, Шиптар, за време окупације до 1942. године капетан фашистичке војске у Алба-нији, а од тада у Југославији као командант батаљона у ’Регимент Косова’, родом из села Кишно Поље, срез Гњилане“ (АЈ, ДК, 110, Ф бр. 22415).

46 Branko Petranović, н. д., 125, 190, 245–253.



органима власти извршила над православним Србима од 1941. до 1945, а чији је симбол масовно страдање у усташком логору Јасеновац.47

Најдрастичнији примери терора албанских квислинга били су извр-шени ратни злочини у периоду окупације Косова и Метохије (1941–1944) над српским становништвом православне вере, чији је један велики сегмент било страдање Српске православне цркве (манастири, цркве и други верски објекти, монаштво, свештенство)48, као и холокауст над припадницима малобројне јеврејске заједнице, где је део албанске зајед-нице на Косову био ревносни саучесник приликом идентификације и хапшења Јевреја (нарочито припадници 21. СС дивизије „Скендербег“), који су пратили малтретирање, пљачка и њихова предаја немачком окупатору за даље упућивање у нацистичке концентрационе логоре, што је касније готово сигурно значило смрт.49


1. Архив Југославије, БеоградФонд, Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.

2. Архив Србије, БеоградФонд, Министарски савет Милана Недића, Службене новине, Београд.


Антонијевић, Ненад, Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у другом светском рату, документа, друго измењено и допуњено издање. Београд: Музеј жртава геноцида, 2009.

Меморандум о Косову и Метохији Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Београд: Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, 2003.

47 Бојан ђокић, „Косово и Метохија и Јасеновац: пострадање птице коса у јасеновом дрвећу“, Топола, 1, 1, 2015, 114–130.

48 Наводимо као пример имена појединих свештеника и монаха СПЦ страдалих 1943. и 1944: свештеник Момчило Нешић, парох ранилушки, парох митровачки, убијен је 1943; игуман Јован Зечевић из Пећке патријаршије убијен је 1944. од балиста у Албанији; јеромонах Алек-сандар Перовић убијен је у Подујеву октобра 1944. од Албанаца; свештеник Крста Поповић, парох ранилушки, убијен је 1944. од балиста; Михаило Милошевић, свештеник из Пећи, убијен је 9. децембра 1944. (Меморандум о Косову и Метохији Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, Београд: Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, 2003, 39–41).

49 Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 195–246, 380–403; Ненад Антонијевић, н. д., 9–28, 51–172, 189–205.




Божовић, Бранислав, Вавић, Милорад, Сурова времена на Косову и Метохији, квислин-зи и колаборација. Београд: Институт за савремену историју, Републички одбор СУБНОР-а – савет едиције „Србија у рату и револуцији“, Војноиздавачки и новински центар, 1991.

ђокић, Бојан, „Косово и Метохија и Јасеновац: пострадање птице коса у јасено-вом дрвећу“, Топола, 1, 1, 2015, 114–131.

Petranović, Branko, Srbija u drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar, 1992.

Terzić, Velimir, Slom Kralјevine Jugoslavije 1941, Uzroci i posledice poraza, II. Beograd–Ljublјana–Titograd: Narodna knjiga – Partizanska knjiga – Pobjeda, 1983.



Nenad M. Antonijević

War crimes in Kosovo and Metohija in 1943. аnd 1944. year

Summary

The text contains information about the suffering of Serbian civilians from the Alba-nian quislings in Kosovo and Metohija in 1943 and 1944 using the unpublished and published archive material from the Archives of Yugoslavia in Belgrade. The work is intended to show the continuity of crimes against Serbs, they are responsible for the majority Albanian quislings throughout the occupation period from April 1941 to November 1944 and it provides information on the victims and criminals and other facts about the crimes committed in cities, towns and numerous villages throughout the territory of Kosovo and Metohija, especially in the areas of Pristina, Urosevac and Pec. The largest part of the text was written using the statement of Serbian refugees who were heard from officials of the Commissariat for Refugees and other organs of the domestic administration of General Nedic in Serbia under German occupation authorities.

Keywords: Kingdom of Yugoslavia, Great Albania, Kosovo and Metohija, Serbs, Al-banians, occupation, war crimes.


Јован Ј. Алексић1

ОСНИВАЊЕ, ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА И ЕЛЕМЕНТАРНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ НА ПРОСТОРУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Апстракт: Чланак представља покушај описа услова настанка, устројства и најважнијих карактеристика српске герилске организације на Косову и Ме-тохији, чији су се делови трансформисали у Први и Други косовски корпус Југословенске војске у Отаџбини, једне од значајнијих устаничких оружаних формација под командом генерала Драгољуба Михаиловића. Аутор је на основу доступних историјских извора и релевантне историографске литературе поку-шао осветлити део прошлости српског ројалистичког покрета отпора на овом терену, не улазећи у ситније детаље и дубинску анализу поменуте тематике, ценећи да је она преширока за просторне оквире овог зборника, тј. да захтева темељнију и исцрпнију обраду.

Кључне речи: Други светски рат, четници, Косово и Метохија, ЈВуО, Равногор-ски покрет

1 [email protected]

355.48(497.115)”1941/1945”94(497.115)”1941/1945”


156 Јован Ј. Алексић

Герилски начин организовања косовско-метохијских Срба има дугу тра-дицију и није искључиво везан за период Другог светског рата. Његови почеци датирају још из 19. века, у време када су се одважни појединци одметали у шуме да би се борили против османских власти и арбанаш-ког башибозука, који су на разне начине дискриминисали, протеривали и убијали њихове сународнике.2 Они који су се организовали у чете названи су четницима.3 То је био специфичан облик отпора несносном стању у којем су живели и уједно израз расположења да се оружаним акцијама допринесе што скоријем ослобођењу и уједињењу ових крајева са Србијом. Припадници четничких група били су људи из разних со-цијалних слојева, различитог имовног стања и нивоа образовања: било је највише сељака, али и учитеља, занатлија, студената, православних свештеника, подофицира и официра добровољаца, разних авантуриста и др. Званична Србија их у почетку није подржавала, не желећи да се директно конфронтира са Османским царством, да би почетком 20. века ипак стала иза њих, формирајући Српску четничку организацију. Касније је основано и тајно удружење Српска одбрана, које је помага-ло српске герилске чете и угрожено српско становништво у Старој Ср-бији и Македонији.4 Организоване четничке групе одиграле су значајну улогу на овом простору од свог оснивања до краја Првог светског рата. Учествовале су у многим акцијама српске војске у оба балканска, као и у Великом рату. У условима аустроугарске окупације, Коста Војиновић Косовац се током 1916. године одметнуо у планине изнад Лепосавића и основао Ибарско-копаонички одред, прву устаничку јединицу на тлу окупиране Србије. Заједно са Костом Миловановићем Пећанцем подигао

2 Преписка о арбанаским насиљима у Старој Србији: 1898–1899 (Correspondance concernantles actes de violence et de brigand agedes Albanais dans la Vieille-Serbie [Vilayet de Kossovo]: 1898–1899: documents diplomatiques). Министарство иностраних дела, приредили Владан ђорђевић, Стојан Новаковић, Тефик-паша. Београд, 1899 (репринт издање: „Никола Пашић“, 1998); Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету 1878–1913, приредио др Бранко Перуничић. Београд: Нова књига, 1989, 58–67; Јанићије Поповић, Живот Срба на Косову 1812–1912. Грачаница: Никанор, 2007, 168.

3 Поред термина „четник“, за хришћанске герилце који су се борили против турских вла-сти на Балкану користио се термин „андарт“, који су употребљавали Грци, те „комита“ или „комитаџија“, који су користили Бугари (Саво Скоко, други балкански рат 1913, књ. 1. Београд: Војноисторијски институт, 1968, 435).

4 Биљана Вучетић, „Српска револуционарна организација у Османском царству на почетку 20. века“. Историјски часопис, LIII. Београд, 359–360. Више о подршци Краљевине Србије српским герилцима у Старој Србији и Македонији видети у: Владимир Илић, Српска четничка акција 1903–1912. Београд: Ecolibri, 2006; Станислав Краков, Пламен четништва. Београд: Штампарија и цинкографија Време, 1930; Јован Хаџи Васиљевић, Четничка акција у Старој Србији и Македонији. Београд: Штампарија „Свети Сава“, 1928.

Оснивање, организациона структура и елементарне карактеристике...

Јован Ј. Алексић 157

је Топлички устанак. Његов трагични завршетак и смрт Косте Војиновића нису, међутим, до краја поколебали и обесхрабрили Пећанца, који је са својим четама наставио борбу против окупатора у позадини и допринео ослобађању Метохије, октобра 1918. године.5

Због свега овога, појам четник је у свести српског становништва Косова и Метохије представљао светлу успомену, синоним борца за национално ослобођење. Стога не треба да чуди податак да је значајан део косовско-метохијских Срба током лета 1941. године у четничком покрету6 видео наставак традиционалне герилске борбе против окупа-тора. Она је била посебно примамљива за оне који су због арбанашког терора морали да напусте своје домове и да се склањају најпре у збе-гове, а касније пресељавају у безбедније крајеве. Њима су се обраћа-ли изасланицивећ поменутог Косте Миловановића Пећанца,7 који су

5 Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца 1914–1918, књ. 30. Београд: Штампарска радионица Министарства војске и морнарице, 1937, 36.

6 Под називом четнички покрет овде не подразумевамо покрет (пуковника, касније ге-нерала) Драгољуба Михаиловића, већ организацију Косте Миловановића Пећанца, која је тада деловала на простору Топлице, југоисточне Србије и делова Косова и Метохије. Тачно је да су борци покрета Драгољуба Михаловића за време рата називани четни-цима, што је био одраз народног сећања на четнике с краја 19. и почетка 20. века. Овај термин су, међутим, у негативном контексту често употребљавали Михаиловићеви идеолошки противници, желећи да дискредитују покрет Драгољуба Михаиловића, изједначавајући га са четничким покретом Косте Миловановића Пећанца. Појашњења ради, да не би долазило до забуне, ми ћемо у овом раду Михаиловићеву организацију називати Равногорским покретом или Југословенском војском у Отаџбини, ценећи да су поменути термини најприкладнији и да представљају резултат тадашње историјске реалности.

7 Он је пореклом потицао са ових простора, тачније из Метохије. Рођен је у селу Деча-не, у близини манастира Високи Дечани. У раном детињству остао је без родитеља. Припадници арбанашких нерегуларних трупа убили су му оца и мајку 1883. године, приликом једног напада на његово родно место. Током младости војевао je на целом простору Старе Србије и Македоније, а са 25 година добио је титулу четничког војводе. Учествовао је у оба балканска рата, био један од вођа Топличког устанка, а између два светска рата постао је председник Удружења српских четника „Петар Мркоњић“ (днев-ник Косте Миловановића Пећанца од 1916. до 1918. године, приредила Божица Младеновић. Београд: Историјски институт САНУ, 1998, 7–11). Таква биографија донела му је углед међу његовим земљацима, од којих су многи након Априлског рата остали без својих домова. Зато је његов позив да му се прикључе за њих био прихватљив; сматрали су га за „свог човека“, особу у коју могу имати поверење. Иначе, треба рећи да је Коста Миловановић Пећанац још пре почетка или током Априлског рата добио овлашћење (у смислу наређења) од министра војног и команданта Пете армијске области Војс-ке Краљевине Југославије да оформи четничке одреде. Он се на то редовно позивао у својим декретима и објавама (Драгољуб Петровић, „Четничка организација Косте Пећанца у окупираној Србији“. ВИГ, бр. 2, 1968, 173). Историчари Момчило Павловић и Божица Младеновић у монографији о Кости Миловановићу Пећанцу указују да ова наредба до данас није пронађена, али да се може „претпоставити да је постојала“ (Мом-чило Павловић, Божица Младеновић, Коста Миловановић Пећанац 1899–1944. Београд:


били послати на Копаоник, Рогозну и у Ибарски Колашин са задатком да створе нуклеус четничке организације на овом простору. Они су се представљали као заштитници српског живља, истичући патриотизам, српску слободарску традицију и своју борбену активност у прошлости. Истовремено су осуђивали малодушност и издајство у Априлском рату, темпераментно изражавајући срџбу и анимозитет према окупаторима, али најпре и највише према „Турцима“, подводећи под тај појам Арбанасе и муслимане, од чијег су терора Срби највише страдали. Нудећи им заш-титу и помоћ, позивали су их у своје редове, на шта је одређен број људи пристао. Тако су стваране прве герилске групе, које су касније прерасле у одреде. Све оне стављене су под непосредну контролу Машана ђуровића, резервног капетана II класе, кога је Коста Миловановић Пећанац поставио за команданта Сухопланинског четничког одреда.8 Први организовани четнички одреди створени су већ почетком лета 1941. године, на пла-нини Мокра гора у Ибарском Колашину. Били су састављени углавном од највећег броја људи који су избегли из северног дела Метохије, међу којима је било доста њих са оружјем које су донели из војске, спасавајући се од заробљавања. Крајем августа 1941. године од тих трупа образован је Дукађински четнички одред, за чијег је команданта Пећанац поставио Светислава Шапића, активног подофицира југословенске војске, родом из Истока. Да би овај одред стекао звање праве војне јединице, организовано је свечано полагање заклетве на верност краљу Петру II Карађорђевићу. Тај чин се одиграо 6. септембра 1941. године у јужном делу Ибарског Ко-лашина, изнад села Калудре.9 Одмах иза тога одржан је други збор, код Хајдук-чесме у Доловима. Овом догађају je присуствовало више од 350 људи, међу којима су били угледни домаћини из оближњих села. Међу првима, четницима су се прикључили Алемпије Лемпо Михајловић,

Институт за савремену историју, 2006, 173). Пећанац, по свему судећи, своје јединице није ни распуштао. У периоду од 19. до 29. априла издао је неколико наређења о поста-вљењима појединаца за команданте четничких одреда које је требало формирати под њиховом командом, углавном на територији јужне и југоисточне Србије (исто, 183). На планини Видојевици, југозападно од Прокупља, на Видовдан 1941. године одржан је збор на коме се Коста Миловановић Пећанац изјаснио за борбу против окупатора, али не у том моменту, већ да се сачека прави тренутак за деловање и енергија преусмери на одбрану српских насеља од бугарских и арбанашких формација. Именовао је своје војводе и послао изасланике на више терена са задатком да формирају језгро његових јединица. Тако су поменути изасланици дошли на просторе Косова и Метохије (Бранко Бошковић, Народноослободилачка борба у Ибарском басену. Приштина: Заједница научних установа Косова и Метохије, 1968, 91).

8 Назив Сухопланински четнички одред помиње се само у службеној преписци, а познатији је као Ибарски, или само Машанов одред.

9 Б. Бошковић, н. д., 98.



Стојан Катић, Трајко Дурутовић, Давид Утвић, Милисав Леповић, Вукајло Вуксо Бојовић, Сталета Луковић, Голуб Станић, Доле ђусић, Недељко Добрић, Бранко Милић, Јеврем Јаковљевић...10

Као посебна војна формација формиран је Колашински четнички одред, под непосредном командом Тодора Добрића, коме су у једном од бројних напада на српска села Ибарског Колашина арбанашки шо-винисти убили сина јединца Тому и синовца Миленка, сина његовог рођеног брата Јевта Добрића. Након њихове сахране, Тодор Добрић се с групом од неколико десетина рођака, комшија и пријатеља оружано организовао и обавезао на отпор и освету. За његовог заменика одређен је поп Радуле Божовић из села Придворице, саплеменик чувеног српског књижевника Григорија Божовића.11 Тако је настао Колашински четнички одред, који је за кратко време достигао број од 150 бораца из овог краја.12 Формиран је и тзв. Дренички одред, од српских избеглица из Дренице, чији је командант био Голуб Томашевић, а за командире чета изабрани су Здравко Белошевић и извесни Столета из села Белице.13 По сличном систему, Васа Поповић из села Поповца код Лепосавића и Давид Поповић из села Копорића оснивали су своје одреде, са задатком заштите српског становништва овог дела Ибарске долине.

Сви поменути четнички одреди имали су важну улогу у одбрани својих сународника приликом честих напада арбанашких квинслиш-ких формација. То је нарочито дошло до изражаја крајем септембра и током октобра 1941. године, када су до крајњих граница својих могућ-ности пружали огорчен отпор, упркос вишеструкој војној надмоћи ар-банашких и окупационих оружаних снага. Они су уз помоћ наоружаног српског становништва одбили снажан координисани напад арбанаш-ких војних формација на Рашку и потисли их назад до испод Церањске реке, где је након тога успостављена на мапи невидљива демаркациона линија између српских герилаца, с једне, и арбанашких квинслишких формација, с друге стране.14 У почетку су је чувале јединице Васе Попо-вића, „војводе ибарског“ и Давида Поповића, „војводе пилатовачког“,15

10 Вучина Добрић, Стари Колашин у другом светском рату. Зубин Поток: Стари Колашин, 2015, 35.

11 Младен Максимовић, Четнички одреди и други косовски корпус 1941–1944–1946. PineIsland, INUSA, 2001, 22.

12 Б. Бошковић, н. д., 101. 13 М. Максимовић, н. д., 22–23. 14 Б. Бошковић, н. д., 101.15 Đorđe Ličina, Milorad Vavić, Jovan Pavlovski, Andrija Artuković, Vjekoslav Luburić, Xhafer Deva,

Vančo Mihailov. Zagreb: Centar za informacije i publicitet, 1985, 209.



да би формирањем Првог и Другог косовског корпуса, ту улогу званично преузела Југословенска војска у Отаџбини.

У почетној фази формирања четничких устаничких група није било никакве озбиљније разлике између оних које су инклинирале према Драгољубу Михаиловићу и оних које су припадале Кости Миловановићу Пећанцу. И једном и другом крилу приступали су углавном појединци из активног или резервног састава југословенске војске, свих рангова и чинова, жандарми, политичари, чиновници разних професија и зани-мања, сеоски домаћини, учитељи, студенти, ђаци и други. Поларизација између ова два крила устаничке организације настала је крајем августа 1941. године, када је Пећанац „легализовао“ своје одреде у влади гене-рала Милана Недића и отпочео колаборацију с немачким окупационим властима, док је пуковник Драгољуб Михаиловић задржао непријатељски став према Немцима. Од тог момента четници Косте Пећанца стекли су статус „легалних“ четника и остваривали право на месечне плате, док су устаници Драгољуба Михаиловића остали борбена герила. Отворена колаборација Косте Пећанца с немачким окупатором убрзо је довела до његовог сукоба с Михаиловићем.

Следећи пример свог надређеног, и војвода Машан ђуровић се „ле-гализовао“ код немачких окупационих власти и кренуо путем отворене колаборације. Од њих је добијао помоћ у храни, одећи и наоружању, а од владе генерала Недића месечну плату. Једном приликом је чак, по наређењу немачког генерала Бадера (Paul Bader), добио око 1.000 пуша-ка и неколико стотина хиљада метака.16 Одликовао се фанатичном и немилосрдном борбом против партизана, које је гонио и по немачким наређењима и на своју руку. До којих је граница ишло његово неприја-тељство према комунистичком покрету отпора сведочи податак да је једном приликом од немачких војника отео два заробљена партизана из Косовскомитровачког среза и на лицу места их стрeљао.17 Овакво пона-шање Машана ђуровића и његовог одреда, по свему судећи, није наишло на одобравање других четничких одреда у Ибарској долини. И они и партизани потицали су из истих крајева, породица, социјалних слојева, многи су се међусобно познавали. Због тога се у појединим случајевима дешавало да четници на овом простору чак и помажу партизанима.18

16 Војислав Јевтимијевић, Северно Косово кроз историју до краја XX века. Београд: Службени гласник, 2008, 257.

17 Исто, 262. 18 Тако је, примера ради, било када је у децембру 1941. године кроз Ибарски Колашин

прошао Добрушки партизански одред с Томом Жарићем и Чедом Мијовићем на челу.



Због крајње компромитујућих поступака и недостојног понашања, Машана ђуровића су полако напуштали његови борци, а када је формиран Други косовски корпус ЈВуО, снага његовог одреда је са око 900, убрзо спала на 500, затим на око 300 људи. На крају се он окренуо и против покрета генерала Михаиловића, па је због тога и убијен маја 1943. го-дине од стране јединица Драгутина Кесеровића.19 Неки од преосталих бораца његовог одреда су отишли својим кућама, а неки се прикључили јединицама ЈВуО, којаје већ имала значајан број својих припадника на планинама северног Косова.

Југословенска војска у Отаџбини (ЈВуО) током прве ратне године на простору Косова и Метохије званично није имала ниједну војну фор-мацију која је организацијски припадала њеној Врховној команди. Тек пошто се четничка организација на овим просторима консолидовала под контролом Косте Миловановића Пећанца, Драгољуб Михаиловић ангажује своје изасланике да раде на формирању гериле која би била под командом ЈВуО. Иако је до формирања организованих јединица ЈВуО дошло касније, капетан Војислав Лукачевић стигао је у околину Приштине још јула 1941. године, као изасланик пуковника Драгољуба Михаиловића, са задатком да организује отпор окупаторима и арбанаш-ким квинслишким формацијама. Он је у околини Грачанице организо-вао састанак с виђенијим косовско-метохијским Србима, који су били расположени за придруживање Равногорском покрету. Састанку су присуствовали др Никола Радојевић, лекар из Приштине, капетани Жи-војин (Жика) Марковић и Лазар Милосављевић, као и Михаило Поповић. Касније је одржан и проширени вечерњи састанак, коме су присуствовали др Гедеон Алковић, поп Радуле Божовић, др Тодор Цветковић, народни посланик Захарије Јоксимовић, Тома Здравковић, Тодор Марковић, Бо-гдан Радевић, Гаврило и Живко Рајевић и учитељица Вера Рајевић. На састанку је одлучено да се образује Равногорски косовско-метохијски комитет, за чијег је председника једногласно изабран др Никола Радоје-вић. Капетан Жика Марковић примио се дужности војног организатора.20

Део људства Колашинског четничког одреда обезбедио је партизанима храну и водича према Ибарској долини (исто, 264).

19 Исто, 260.20 Милош Аћин Коста, Браниоци Косова. Washington: Равногорски венац, 1989, 247. Касније

је на др Николу Радојевића извршен атентат, а његово место председника Равногорског косовско-метохијског комитета преузео је Момчило Нешић, прота из Косовске Митро-вице, који је трагично окончао живот након страшног мучења од стране Немаца, после хапшења које је уследило после сазнања окупатора о његовој улози у покрету отпора (исто, 274).



Априла 1942. године Врховна команда ЈВуО враћа натраг на Косово и Метохију капетана Јована Миладиновића, с положаја начелника штаба Јаворског корпуса. Још пре тога, Врховна команда ЈВуО добила је извештај Ратка Поповића о теренском разграничењу Косовско-метохијске области и Арбанасима који су били пројугословенски оријентисани. Ратко Попо-вић је марта 1942. године тајно обилазио све крајеве Косова и Метохије, па се преко Јавора вратио у Врховну команду, где је поднео извештај о стању на терену. Везу у Косовској Митровици поверио је капетану Ми-одрагу Поповићу, који је био његов пријатељ.21 Одређено је да капетан I класе Благота Бошковић помогне капетану Јовану Миладиновићу у формирању Првог косовског корпуса. Недуго затим, он је формиран и имао је овакву структуру.

Први косовски корпус (Горски штаб 127):

• Командант – капетан Благота Бошковић, до 19. септембра 1942. год. затим,

– капетан Јован Миладиновић (шифра „Абдулах“) до јула 1943. године;22

– капетан Блажа Брајевић, од јула 1943. године.

• Срезови: Лапски, Грачанички, Гњилански, Шарпланински, Неродим-ски и Качанички (до краја 1942. године Штаб корпуса се налази у Горњој Јабланици, јер није могао да се одржи на својој територији. Корпус је касније деловао и на Косову и Метохији).

• Бригаде: Грачаничка, Неродимска, Лапска, Шарпланинска.• Бројно стање: око 700 људи под оружјем.23

По формирању Првог косовског корпуса, који је због немогућности деловања на терену у први мах био смештен у Горњој Јабланици, фор-миран је Други косовски корпус,24 под командом капетана Живојина

21 Исто, 272.22 Иако је званично био командант Косовског корпуса (тада се звао само Косовски, а не

Први косовски корпус, јер Други још није био формиран), капетан Јован Миладино-вић је још јесени 1942. године напустио територију Косова и Метохије заједно с групом активних и резервних официра, од којих су се неки касније вратили на овај простор. И поред тога, он је остао командант ове војне јединице све до своје погибије, 9. јуна 1943. године. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима (Gojko Medenica, Četnički pokretna Kosovu i Metohiji u vreme II svetskog rata. Priština: Godišnjak Arhiva Kosova, 1979, 348–353).

23 Коста Николић, Историја Равногорског покрета, књ. I. Београд: Српска реч, 1999, 230.24 Треба рећи да није познат тачан датум званичног формирања Другог косовског корпуса

ЈВуО. Највероватније се ради о пролећу (март-април) 1943. године.



Марковића, који је деловао на планинама севера Косова – на јужним деловима Копаоника, Рогозни и Мокрој гори. Штаб Другог косовског корпуса формиран је у селу Копорићу, на јужним падинама Копаоника, у северном делу Косовскомитровачког среза. Његово устројство било је усклађено с Упутством бр. 5, које је 14. фебруара 1942. године потписао генерал Драгољуб Михаиловић.25 Организациона структура Другог ко-совског корпуса ЈВуО изгледала је овако.

Други косовски корпус (Горски штаб 193):

– командант: капетан Живојин (Жика) С. Марковић (шифра „Есад“);– заменик команданта: резервни мајор Драгољуб Радојевић из Топлице;– ађутант команданта корпуса: потпоручник Васа Закић из Приштине;– начелник штаба: резервни поручник ђорђе Јелушић;– саветник команданта корпуса: солунски пуковник Васа Поповић,

„војвода ибарски“;– обавештајни официр: Лука Радоњић, шеф железничке станице у

Косовској Митровици;– шифрант: Душко Голубовић из Јагодине;– официр оперативац: жандармеријски поручник Јован Благојевић

из Призрена;– на раду у штабу корпуса као обавештајац: Лазар Милосављевић,

жандармеријски поручник из села Пљаково, Куршумлија, бивши начел-ник Вучитрнског среза пре Априлског рата;

– шеф британске војне мисије: капетан Џорџ Мур;– на раду у штабу корпуса: потпоручник Дима Вичић из Приштине;– писар у штабу корпуса: Живко Ивановић;– интендант корпуса: поручник Љубомир ђекић из Чаглавице код

Приштине;– набављач корпуса: Милоје Мика Васић;– помоћник интенданта: Ратко Вуловић, трговац стоком из околине

Звечана;

25 На основу овог наређења, у сваком месту где је то могуће, ЈВуО је требало да формира три чете, које би имале различите задатке. Те чете су се формирале према годинама старости ангажованог људства. Према наведеном упутству, оформиле би се три чете, прва, друга и трећа, слично као јединице првог, другог и трећег позива, само обрнуто, јер је предвиђено да трећа чета, коју би чинили људи од 20 до 30 година старости пред-ставља „ударну песницу“ сваке јединице ЈВуО. Две до три чете чиниле би батаљон, два до три батаљона бригаду, а више бригада корпус (више о устројству ЈВуО видети у: Рат и мир Ђенерала – изабрани ратни списи, приредили Милан Весовић, Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић, књ. I. Београд: Српска реч, 1998, 106).



– санитетски орган корпуса: санитетски наредник Миливоје Ми-тровић;

– пропагадно одељење: Недељко Виријевић, професор из Косовске Митровице, Драги Мурганић, учитељ из Вучитрна, Богдан Радевић, учи-тељ из Пећи, и Душан Перић, студент из Приштине;

– верско одељење: православни свештеници Радуле Божовић и Ми-лан Поповић;

– судско одељење: Александар Лекић, правник из Пећи и извесни „Мицко из Крагујевца“ (право име и презиме непознати).

При штабу Другог косовског корпуса ЈВуО формиране су и следеће приштапске јединице:

– штабна чета с командиром, поручником Стојаном Бојковићем из Прилужја;

– јуришна чета с командиром, жандармеријским потпоручником Михајлом Закићем из Лешка;

– митраљеска чета штаба, с командиром Светомиром Ивановићем, пушкаром из Косовске Митровице;

– противколска батерија, с командиром, резервним артиљеријским поднаредником Видом Тополићем, избеглицом из Сребренице;

– пољска болница, с командиром, наредником Миливојем Митро-вићем;

– радио-станица при штабу, командир Душко Голубовић.26

У својој зони одговорности Други косовски корпус ЈВуО обухватао је пет срезова: Митровачки, Пећки, Ибарски, Дренички и Вучитрнски. На подручју поменутих срезова формирано је шест бригада: Митровачка, Колашинска, Дреничка, Дукађинска, Пећка и Дреничка, са око 1.500 бораца под оружјем.27

26 Војни архив (у даљем тексту: ВА), Четничка архива (у даљем тексту: ЧА), Организациона шема косовских бригада и штабова, к. 101, бр. рег. 45/3-2; ВА, ЧА, Један од извештаја капета-на Жике Марковића генералу Драгољубу Михаиловићу о ситуацији на Косову и Метохији (написано графитном оловком на полеђини извештаја), к. 111, бр. рег. 15/4-6, 15/4-7.

27 Треба нагласити да су се у саставу Другог косовског корпуса ЈВуО, поред поменутих бригада, током лета 1944. године налазиле и Шарпланинска и Ибарска бригада, као и чета потпоручника Закића и „Руска омладинска група“. Није утврђено када су и како Руси доспели под окриље ове војне јединице, али је њихово присуство евидентирано у документима, што се јасно види из похвалне наредбе команданта Другог косовског корпуса од 1. јула 1944. године („У нашим редовима боре се и наша словенска браћа ве-лике и безграничне словенске Русије. Они су задивили својом борбом све нас.“)(ВА, ЧА, Похвална наредба бр. 60, команданта Косовског јуришног корпуса, к. 101, рег. бр. 22/3).



Људство Другог косовског корпуса ЈВуО било је састављено углавном од српских избеглица из Метохије, Сиринићке жупе и Дренице, као и од српског сеоског становништва са севера Косова. Регрутацијом нових бо-раца број припадника Другог косовског корпуса се постепено повећавао. Постоје подаци да је њихов број премашивао 1.700 људи. Према речима историчара Бранка Бошковића, у једном моменту је то био најјачи кор-пус ЈВуО на тлу окупиране Србије, барем по броју регрутованих бораца.28 Ипак, и поред тога, стални борбени састав Другог косовског корпуса ЈВуО тешко да је могао износити више од хиљаду људи. То је био један од главних разлога због којих је капетан Жика Марковић позвао све војне обвезнике из његове зоне одговорности да 6. маја 1944. године, на ђурђев-дан, дођу на Копаоник, положе заклетву и ступе у редове ЈВуО. Они који су се одазвали овом позиву заклињали су се, уз свечано организовани церемонијал, у присуству седам православних свештеника, да ће се „под командом Њ. В. Краља Петра II Карађорђевића и његовог министра војске армијског ђенерала Драже Михаиловића и осталих старешина, јуначки борити за ослобођење и освету Косова, Метохије, Дренице, Колашина, Лаба и Ибра, ових српских светиња, а противу свих злочинаца: Немаца, Арнаута, комуниста, љотићеваца и других унутрашњих непријатеља, који су криви за разорена српска огњишта, за побијену браћу и сестре и порушене српске светиње“.29

Специфичан задатак припадника ЈВуО на овом простору предста-вљало је спречавање изгона Срба са Косова и Метохије, њихово орга-низовање и помагање. До половине 1943. године сви срезови имали су своје команданте, а одређени су и људи чији је задатак био прихватање и опремање избеглих.30 То није био нимало лак задатак, јер су и сами припадници Првог и Другог косовског корпуса оскудевали у средствима за најосновније животне потребе. Услови за деловање ЈВуО на Косову и Метохији били су отежани због великог присуства окупаторских и кви-слиншких снага, као и због перманентног насиља које се спроводило над српским становништвом.31 Зарад ублажавања таквог стања покушавани

28 Б. Бошковић, н. д., 241.29 ВА, ЧА, Војна парада и полагање заклетве бораца Другог косовског корпуса ЈВуО у селу

Граничане на ђурђевдан 1944. године, к. 111, рег. бр. 4/4.30 Милош Аћин Коста, н. д., 278.31 „Пожари српских домова и целих села и свакодневни јауци жртава, толико су заситили небо

над крвавом косовском земљом, да је застајао дах и ледиле се жиле преживелом робљу. Под терором албанских и италијанских власти страдају чланови Националног комитета у Приштини. Из дана у дан, терор Арнаута расте. Огањ, јауци. Животи се гасе, сузе натапају свету земљу. Косово, Метохија, Дреница, Ибар и Колашин грцају. Насељеници уколико



су преговори с арбанашким првацима, али није долазило ни до каквог помака, јер није било никаквих „додирних и заједничких тачака“.32

На врло осетљивом, по много чему специфичном простору Косова и Метохије, припадници ЈВуО имали су велику одговорност. Чували су „невидљиву демаркациону линију“ на Церањској реци, бранили српска села од разних арбанашких наоружаних формација (жандармерија, вулнетари, „Црна рука“ [Dora ë zeze], балисти), често се сукобљавајући с њима, док су до половине 1944. године избегавали борбе с Немцима, како због немачке предности у опреми и наоружању, тако и њихове познате команде „100 Срба за сваког убијеног Немца и 50 за сваког рањеног“.33

нису протерани непосредно за време и после слома, под ужасним притиском напуштају своје домове и беже у Србију. И они домороци, којима је живот угрожен више него дру-гима, исто тако траже спаса за границом, увећавајући тако легију Изгнаника, расуту по братским крајевима“ (ВА, ЧА, Извештај капетана Жике Марковића о ситуацији на Косову и Метохији намењен генералу Драгољубу Михаиловићу, од 15. марта 1944. године, к. 101, бр. рег. 8/3-1).

32 „Дајући места тегоби момента и удовољавајући наредби Врховне команде, противно народним тежњама, покушало се са преговорима ове Команде и њихових првака. Хватане су везе са њима, убациван пропагандни материјал, договарало и преговарало, давани поклони и мита (Бајазиту Бољетинцу један златник само као знак пажње), прећено... Али, све узалуд. Главе су и даље падале, поштење и образ гажени, пламени стубови лизали небеса. Јауци... Стењање под тешким бременом терора... Погледи управљени небу и II-гом Косовском корпусу! [...] Могуће је да су села под нашом војном контролом у Гњи-ланском срезу пристала на сарадњу, али и под претпоставком да је та сарадња искрена, не карактеришу општи арнаутски став према нашој војсци“ (исто, к. 101, бр. рег. 8/3-2, 8/3-3, 9/3-2).

33 Занимљиво је истаћи да су припадници Другог косовског корпуса, осим борбених дејстава против непријатеља, током јуна 1944. године извели и акцију спасавања и прихватања једног америчког поручника, пилота четворомоторног бомбардера „либератор“, који је оборен изнад Србије у сукобу с немачким ловцима, враћајући се са задатка (бомбар-довање петролејских пристаништа на Дунаву у Румунији). Осим њега, у авиону је било још 11 чланова посаде: други пилот, два навигатора, један „шеф ватре“ (официри), шест подофицира и један филмски оператор са својом камером. „И ветар му је био наклоњен: са разликом од свега два километра прихватише га наши људи. При првом сусрету са њима обузе га видно олакшање. Осетио је колика га знатижеља окружује и топли пријем га потпуно ослободи у причању.“ С америчким поручником пилотом капетан Жика Мар-ковић водио је жив, пријатељски разговор о тадашњој геополитичкој ситуацији, стању на фронтовима, борбама у Нормандији, савезничким бомбардовањима, немачкој про-паганди... Забележен је и опис спасеног Американца: „Поручник пилот је човек средњих година. Носи дугачке светле панталоне, дубоке ципеле са гуменим ђоном и зеленкасту кошуљу. Ведар је и расположен, очигледно срећан што је пао у пријатељске руке. [...] На понуду с ракијом и цигарама пожурио је да се одужи. Сем онога што је на себи носио, сва спашена имовина чини једно умотано комбиновано одело. Са џепова испод колена извуче две плитке хартије. У њима је рационално пакована „гвоздена резерва“, у храни, лековима и прибору. Понуди нас са неком слатком и тврдом смесом, очигледно веома хранљивом. Ту је и лек против ошамућености, средство за пречишћавање воде за пиће, један минијатурни компас и др.“ (ВА, ЧА, „Североамерички пилот прича...“, к. 111, бр. рег. 6/4-1, 6/4-2, 6/4-3).



За своје непријатеље сматрали су окупаторске трупе (немачке, ита-лијанске, бугарске), све наоружане арбанашке формације, комунисте и „издајничке јединице“ (љотићевци, недићевци, четници Косте Пећанца).34

Један од основних проблема с којим се суочавало људство Другог косовског корпуса ЈВуО био је недостатак квалитетног наоружања и ратне опреме.35 Осим што је наоружање било доста ниске употребне вредности, додатне потешкоће проистицале су и из разнородности ње-гових типова и калибара. За значајан број пушака није било довољно муниције, а о томе колика је оскудица у наоружању била сведочи податак да су неки припадници ЈВуО на простору Косова и Метохије користили пушке још из периода Османског царства.36 Недостатак наоружања није био проблем само Првог и Другог косовског корпуса ЈВуО, већ целог покрета генерала Михаиловића.37 После једне борбе припадника Другог косовског корпуса с Арбанасима и Италијанима, заробљена је комора и „60-70 сандука наше муниције“.38 То је чинило добру основу за даље наоружање ове јединице.

Са примањем новог људства, пристизало је оружје које је најчешће остало од југословенске војске. Најзаступљенија је била пушка М-1924, карабин који су најчешће користиле јединице јуришних (четничких)

34 К. Николић, н. д., 230. 35 „Број ненаоружаних људи је врло велик и оружје је оно што би нашег човека задовољило

више од хлеба. Исто тако је, у задњим борбама истрошена и иначе малобројна муниција. Оно што је преостало било би довољно тек за два часа борбе и чува се као последња ре-зерва за одржање самог Корпуса, који би престао да постоји оног момента кад би се људи нашли без самоодбране оличене у том минимуму муниције“ (ВА, ЧА, Извештај капетана Жике Марковића о ситуацији на Косову и Метохији намењен генералу Драгољубу Ми-хаиловићу, од 15. марта 1944. године, к. 101, бр. рег. 8/3-5).

36 Током првог великог координисаног напада арбанашких и муслиманских формација на Ибарски Колашин, у јесен 1941. године, један од бораца Колашинске четничке бригаде бележи о томе: „Били смо слабо наоружани. Имали смо ловачке пушке, старе руске петице, ’московке’, и старе турске ’мазере’, које су јадни Срби крили још за време Краље-вине Југославије. За друга оружја нисмо имали ни муниције. Другачији калибар“(М. Максимовић, н. д., 24).

37 Можда најупечатљивији утисак о томе оставља сведочење америчког капетана Валтера Менсфилда: „Najveći deo oružja je u jadnom stanju, te lokalni komandanti kažu da očajnički traže oružje i municiju. Dobar deo pušaka potiče iz stare jugoslovenske vojske. Puške su istrošene i imaju izjedene cevi. Ima veoma malo minobacača ili teških mitraljeza i nimalo artiljerijske municije. Moja procena je da svaki vojnik ima između 25 i 40 metaka puščane municije i 150-200 metaka za mašinsku pušku. [...] Četnički vojnik u Srbiji najčešće nosi jugoslovensku pušku, izjedene cevi i istrošenu, koja izgleda kao da je zakopana neko vreme posle kapitulacije. Ukratko, prosečna puška više liči na muzejski primerak nego na instrument koji treba da se upotrebi na bojnom polju“ (Dejvid Martin, Mreža dezinformacija: Čerčilova jugoslovenska greška. Beograd: Prosveta, 1991, 356, 381–382).

38 М. Максимовић, н. д., 24.



одреда Краљевине Југославије. Доста су заступљени били и немачки „шмајсери“ (MP 38 и MP 40, maschinenpistole), које су најчешће имали ко-манданти јединица, као и аутоматске пушке типа „Thompson“ и„Sten“, добијене од западних савезника. Слична је ситуација била и када се радило о пушкомитраљезима. Било је неколико чехословачких пушко-митраљеза типа „брно“ и „збројовка“, те немачких МГ 42 (машиненгевер 42 [maschinengewehr 42]), познатијих као „шарац“, као и неколико холанд-ских пушкомитраљеза. Од појединачног „лаког наоружања“ заступљени су били пиштољи разних типова, бомбе и бајонети. Стално снабдевање наоружањем, муницијом и осталим ратним материјалом вршено је најчешће преко ратног плена, али је било ситуација да се набављало куповином на црној берзи, везама с полицијским и војним јединицама владе Милана Недића. По доласку представника британске војне ми-сије у Други косовски корпус, ситуација с ратним потрепштинама ове јединице се осетно поправила. Један од његових припадника у својим сведочењима истиче да су неколико пута падобранима добијали пешадиј-ско наоружање, муницију, одећу, новац у злату, чак и два брдска топа.39

Снабдевање храном, водом и основним животним намирницама спровођено је углавном набавком од локалног становништва. На Локви-цама, на јужним обронцима Копаоника, саграђена је пекара за потребе припадника ЈВуО. Набавка других намирница вршила се куповином, давањем признаница, а понекад и реквизицијама. Припадници ЈВуО на Косову и Метохији су уместо униформи најчешће носили делове сељачке одеће, мада је било и оних који су на себи имали униформе југословенске војске. На глави су носили најчешће шајкаче, шубаре или капе југословенске војске. На њима су се налазиле кокарде разних ти-пова, али треба истаћи да велики број припадника корпуса на својим капама није имао никакво обележје. Други косовски корпус ЈВуО имао је и своју заставу. На српској тробојци ћириличким словима писало је „Осветници Косова“.40

Други косовски корпус ЈВуО је повремено издавао лист Српско Косово, у којем су истицане њихове активности и циљеви борбе, уз вести и крат-ке информације.41 Главни прокламовани циљ Првог и Другог косовског

39 Исто, 39.40 Милош Аћин Коста, н. д., 279.41 Вреди напоменути да је и Први косовски корпус крајем октобра 1942. године добио

упутство од надређених да изда свој лист Видовдан. Планирано је да његови примерци буду растурани у околини Липљана, као и на потезу Косово Поље – Подујево (ВА, ЧА, Упутство за рад Првог косовског корпуса, к. 101, рег. бр. 13/1).



корпуса ЈВуО био је ослобођење свих градова на Косову и Метохији, када за то „куцне час“, биолошки опстанак српског народа на овој тери-торији, као и „освета Турцима за све векове недела, као најизразитију жељу напаћеног народа“.42 Још септембра 1943. године, капетан Жика Марковић издао је неку врсту политичког програма који се односио на послератно уређење Косова и Метохије. Он се састојао из 18 тачака и у њему се говорило о свим аспектима послератног живота на овом простору. Програм би се спроводио образовањем једног управног тела које би надгледало планско уређење ове покрајине. Тело би било под непосредном командом команданта косовске управне области, који би извршио и избор лица за његове чланове. Да би се планирани програм остварио, предвиђено је оснивање фонда за финансирање, чији би на-зив гласио Фонд за уређење Косова. Предвиђени су и извори новчаних средстава – коришћењем рудника и државних предузећа, учешћем у добити приватних предузећа, задруга и установа, приходима од спе-цијалног судског доприноса и казни, коришћењем до 50% црквених и манастирских имања и других прихода. Фонд би постојао 10 година, а затим би његове послове наставили да обављају одговарајући државни органи и установе.43 Овај програм је очито донет самоиницијативно, с обзиром на то да нема података о томе како је на њега реаговала Врховна команда ЈВуО.

Команда Другог косовског корпуса слала је делегацију истакнутих чланова косовско-метохијске равногорске организације у Врховни штаб ЈВуО с предлогом да „Косово, Метохија, Колашин, Дреница и Ибар“ добију свог представника у Централном националном комитету.44 Делегација се вратила „пријатно импресионирана пријемом“ и разумевањем генерала Михаиловића за њихов положај.45 Више пута је преко српских народних представника од Врховног штаба ЈВуО захтевано спајање Првог и Другог

42 Милош Аћин Коста, н. д., стр. 230. 43 ВА, ЧА, Политичко-економски програм капетана Жике Марковића за послератно уређење

Косова и Метохије, к. 111, рег. бр. 1 / 4. 44 ВА, ЧА, Депеша капетана Жике Марковића генералу Драгољубу Михаиловићу о ситуацији

на терену, односу према комунистима и стању у свом корпусу, к. 101, бр. рег. 9/3-1; „У пројекту су да се предложе имена добро познатих у народу јавних радника и припадника наше организације као што су: Г. Др. Атанасије Урошевић, проф. универзитета у Београду, Др. Г. Радојевић, супруга пок. Др. Радојевића, из Приштине, Др. Нешић Стеван, из Гиља-на, Недељко Виријевић, професор, шеф пропагандног одељења овога Корпуса и Драги Мурганић, књижевник и командант Лепосавског батаљона овога Корпуса“ (Извештај капетана Жике Марковића генералу Михаиловићу о ситуацији на Косову од 8. априла 1944. године, к. 101, бр. рег. 10/3-8).

45 Исто, к. 101, бр. рег. 10/3-2.



косовског корпуса у једну обједињену, моћну јединицу, која би се звала Корпус осветника Косова.46 То се, међутим, ипак није десило.

Све до средине 1944. године припадници ЈВуО на Косову и Метохији нису били директно ангажовани у борби против партизана, чак су у поје-диним ситуацијама били благонаклони према њима. Када се у новембру 1943. године на Копаонику појавио Ибарско-моравички партизански одред, за њим су се кретале јединице Јаворског корпуса ЈВуО, док се Други косовски корпус није укључио у потеру. Део споменутог партизанског одреда наишао је на групу бораца Колашинске четничке бригаде, који их нису заробили, већ нахранили, лечили њихове рањенике и омогући-ли наставак повлачења ка Црној Гори. Седам заробљених партизана од стрељања је спасило писмо локалних четничких команданата упућено Жики Марковићу, у којем су га молили да интервенише код капетана Радомира Цветића и преузме заробљене партизане од Јаворског корпуса ЈВуО, чији је Цветић командант.47 Релативна толеранција Другог косов-ског корпуса ЈВуО према припадницима партизанског покрета може се објаснити тиме што су и једни и други имали заједничког непријатеља, као и због тога што су припадници оба покрета отпора били са истог простора. Радило се о рођацима, комшијама и земљацима. Велики број бораца оба покрета чиниле су избеглице које су делиле исту судбину. Њима није било стало до конфликата. Уз то, капетан Жика Марковић се често представљао као заштитник Срба, тако да би прогањање партизана довело у питање његов кредибилитет. Ипак, силовит продор партизан-ских јединица у лето 1944. године натерао га је да промени став.48

46 „Косово је по историји јединствено. Јединствено по духу, јединствено по борби. Један Српски народ – једно име, Једно Српско Косово – један војник – ЈЕДАН КОРПУС ОСТВЕТНИКА КОСОВА. Ми имамо, напротив, два Корпуса, I и II-ги. Међутим, реалније је да остане један. Јер, рекосмо, једно је Косово. [...] Где су два ту нема снаге; ту има политике, овог опасног семена. ХОЋЕМО ЈЕДАН КОРПУС, ЈЕДАН УРЛАЈУЋИ ПОКЛИЧ: ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ, ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛО-БОДУ ЗЛАТНУ. На Косово, на Косово / Ура, на свето Српско Косово! То хоћемо као један човек, као један ураган. ТО ХОЋЕМО ИЗ НАРОДНЕ ДУШЕ, ТО ХОЋЕМО ИЗ НАРОДНОГ ИДЕАЛИЗМА, ТО ХОЋЕМО ПО ЈЕДНОМ ЈЕДИНСТВЕНОМ ДУХУ... ПО РЕШЕНОСТИ: СВИ ЗА ЈЕДНОГ, ЈЕДАН ЗА СВЕ (ВА, ЧА, „Претставници напаћеног народа са Косова, Метохије, Дренице, Ибра и Старог Колашина“ генералу Драгољубу Михаиловићу, к. 111, бр. рег. 15/4-5, 15/4-7).

47 Заробљени партизани су били Павле Радоњић, Душан Пераловић, Радисав Пераловић, Милорад Нилачић, Јован Рајевић, Гаврило Лабовић и Вукадин Јашовић. Пошто су били сигурни да ће их командант Јаворског корпуса Радомир Цветић стрељати, Раде Вулић, Макарије Лазовић, Милош Петровић, Богдан Радевић и Томо Терзић написали су наве-дено писмо капетану Жики Марковићу, које је уродило плодом и спасило партизане од сигурне смрти (Branislav Božović, Hakif Bajrami, Milutin Folić, Partizanski odredi Kopaonički, Šaljski i Ibarski. Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1981, 410–411).

48 „Комунисте не треба штедити. У погледу акције против комуниста има да извршавате наређења Кесеровића (ВА, ЧА, Наређење капетана Жике Марковића команданту Шар-планинске бригаде од 20. 6. 1944. године, к. 101, рег. бр. 17/3).



Главнина његовог корпуса дислоцирала се јуна 1944. године на под-ручје Топлице, где је водила борбе са 21. дивизијом НОВЈ. У међувремену, делови корпуса су се враћали на јужне падине Копаоника, ради одмора или мобилизације, па опет одлазили натраг. Крајем јуна извршена је нова мобилизација, после које је Други косовски корпус с попуњеним саставом водио борбе против партизана у Топлици, заједно с Јаворским корпусом Радомира Цветића. Штабови Ибарске и Колашинске бригаде вратили су се 4. јула у Ибарску долину да попуне састав новим људством. Међутим, на народном збору који је одржан 11. јула у селу Дубоко изнад Јошани-це, на коме је било преко хиљаду људи, после команданта Колашинске бригаде, капетана Будимира Добрића, говор је одржао Јарго Јеремић и рекао да ниједан човек „који поштено мисли неће ићи да се бори против партизана“.49 Иако је капетан Добрић позвао своје Колашинце да му се придруже, то је учинило свега шездесетак људи. Са 60 бораца он је кренуо за Топлицу, а тамо стигао са 30, јер су осталих тридесет дезертирали. Међу онима који нису хтели да иду да се боре против партизана био је и његов стриц Тодор Добрић, оснивач Колашинског четничког одреда.50

У српским селима на јужној страни Копаоника, с десне стране Ибра, око Сочанице, Ибарске Слатине, Лешка, Локвице и Лепосавића, мобили-зација је извршена много успешније. Готово целокупно војно способно мушко становништво је мобилисано и покренуто ка Топлици. Међутим, по стизању у Топлицу, сазнајући да ће се борити против партизана, многи од њих су хтели да се врате натраг. Један од оних који је то учи-нио био је Александар Недељковић, командант Ибарске бригаде Другог косовског корпуса ЈВуО, који је тврдио да ће чак пружати оружани отпор уколико капетан Жика Марковић покуша да га казни.51 Њему су од ко-манданта корпуса стизала наређења да се хитно врати у Топлицу, под претњом да ће уколико то не учини бити изведен пред преки суд. Свим мобилисанима који су побегли натраг прећено је да ће им куће бити запаљене. До остварења ових претњи није дошло, а контролу над овим

49 Деса Пешић, Студенички срез у НОР-у и револуцији. Београд: Институт за историју радничког покрета Србије, 1977, 489.

50 Исто, 489.51 Међу мобилисанима био је и Мартин Виријевић, партизански илегалац из Ибарске доли-

не. Чим је стигао у Топлицу, око Куршумлије, после два дана побегао је кући. Неколико дана од његовог повратка кући, са њим се нашао поменути Александар Недељковић и испричао му да је „растурио бригаду“. „И шта ћеш сада? – питао га је Мартин Вирије-вић. – Ако Жика Марковић нешто покуша, даћемо оружани отпор. Ако не можемо овде да опстанемо, прећи ћемо код Колашинаца“. Мартин Виријевић му је испричао да зна где се налазе магацини Другог косовског корпуса, па су он и Александар Недељковић са својим људима пренели један део муниције, експлозива, граната и мина на друго место (исто, стр. 489).



делом Ибарске долине недуго затим, након операције форсирања Ибра, преузела је Оперативна група дивизија НОВЈ.

Крајем августа и почетком септембра 1944. године равногорски одбо-ри на Косову и Метохији ангажовали су се да мобилишу све војне обвез-нике и да их укључе у састав ЈВуО. Пре почетка мобилизације штаб Другог косовског корпуса упутио је проглас свим војно способним Србима „да се одмах без икаквог изговора одазову позиву Отаџбине“.52 Командант Другог косовског корпуса Жика Марковић био је разочаран неодазивањем Колашинаца на позив да се боре против партизана у Топлици, па им је упутио проглас у коме се наводи да су „преварени од издајника“, чиме су на себе примили „мрљу Бранковића“.53 Он је у току мобилизације ишао и у околину Рашке, на простор студеничког среза, и агитовао код избеглица да се придруже његовом корпусу. Имену свог корпуса додао је епитет „јуришни“ и позивао све да му се придруже у „борби за ос-лобођење Косова“. Ипак, мобилизација није прошла успешно. Томе је, између осталог, кумовао јавни проглас краља Петра II Карађорђевића, 25. августа 1944. године, којим се укида Врховна команда ЈВуО и признаје НОВЈ и ПОЈ са Јосипом Брозом Титом на челу, под чију су се команду морали ставити и припадници ЈВуО. На основу овога, већ следећег дана Главни штаб НОВЈ и ПОЈ за Србију издао је свој проглас којим су позвани сви припадници покрета генерала Михаиловића да приступе у НОВЈ,

52 „Ви, потомци наших славних предака јунака косовских мученика, који нису ни онда из-остали, да се одазову позиву славног Цара Лазара и дођу у бој на Косово, да бране углед и част Отаџбине позивате се да се одмах без икаквог изговора одазовете позиву Отаџбине – мајке Србије и приступите моме Корпусу у борби противу изрода и угњетача српскога народа. Ово нека вам буде братски позив и као таквог схватите, у противном биће вам ово моје наређење коме се морате као војници одазвати и своју заклетву према Краљу и Отаџбини испунити. За неодазивање овом позиву сматраћете се издајником Српства, равни његовом угњетачу и непријатељу и као такве стићи ће вас клетва Цара Лазара и косовских мученика као и заслужена казна пред народним судом“ (ВА, ЧА, Позив од 1. септембра 1944. године „Ко не дође у бој за Косово, од руке му ништа не родило“, к. 111, рег. бр. 7/4).

53 „Србима Ибарске долине и Колашина: ’Размислите ко вас је поколебао? Нису то Срби, већ босански и хрватски злочинци и ако има по који отпадник злочинац и бескућник – одрод српске дечурлије. Зар због њих хоћете да примите жиг срамног издајства и да своје домове предате огњу и своје главе мачу. Последњи пут вас све Србе ПОЗИВАМ под барјак и наређујем да испуните заклетву дату Краљу и Отаџбини. Иначе предузимам мере које ми је дао закон и које носим у срцу са војницима мога Корпуса. Команданте села, команданте батаљона, командире чета и све виђеније војнике предаћу преком суду. Њихове домове попалићу, имовину уништити и породицу интернирати. Ко се послужи бекством огласићу га за комунисту, па ћу такође поступити као са издајницима. Овим последњим позивом скидам одговорност за судбину вашу и ваше деце. Јер све друго је лаж, као што је лаж да се комунисти боре за слободу и за Краља’“ (ВА, ЧА, Последњи позив капетана Марковића Србима Ибарске долине и Колашина, к. 111, рег. бр. 11/4).



оспоравајући право Врховној команди ЈВуО да врши мобилизацију. Два-наестог септембра 1944. године, краљ Петар II Карађорђевић одржао је чувени говор на Радио Лондону (Би-Би-Си на српскохрватском језику), у којем је званично позвао све Србе, Хрвате и Словенце да се прикључе НОВЈ. То је био један од пресудних удараца ЈВуО, после којег она више није могла да се опорави.

Судбину ројалистичког покрета отпора дефинитивно је запечатио продор Црвене армије у Србију. Било је јасно да њен долазак значи по-беду партизанских, односно пораз равногорских снага. Ипак, и поред тога, истакнути команданти ЈВуО наређивали су да се „Руси“ дочекају као савезничка и братска војска. Капетан Жика Марковић покушао је да успостави контакт са Црвеном армијом, шаљући једном совјетском ко-манданту писмо у којем је од њега тражио да нареди партизанима прес-танак напада на његову јединицу.54 Поменуто писмо, завршено покличом „Живела наша браћа и савезници Руси“,55 није, међутим, уродило плодом.

У пролеће 1945. године косовско-метохијски огранак Равногорског покрета налазио се у поразном стању. Његови припадници били су у потпуној дефанзиви, константно гоњени од стране партизанских је-диница. Неки су се предавали, неки су убијени, неки пружали грчевит отпор, а некима је успело да се преко Ибарског Колашина и Метохије повуку у правцу Грчке, где су се састајали с другим припадницима ЈВуО, одакле су кренули у емиграцију, углавном у САД.56 Покушај помагања Другом косовском корпусу ЈВуО од стране капетана Мирка Томашевића није успео. Капетан Томашевић се, наиме, лоцирао на ободу Косовско-митровачког среза са око 1.200 припадника ЈВуО, с намером да се на Рогозни прикључи капетану Жики Марковићу и појача његове редове. Међутим, то је било узалуд. Значајан број преосталих припадника Другог косовског корпуса ЈВуО био је обесхрабрен и деморалисан, невољан и немоћан да изврши било какву велику војну акцију. Мањи број њих је пак испољавао непоколебљивост која се граничила с фанатизмом. Осмог маја 1945. године јединице НОВЈ водиле су борбу са групом Михаила Закића у Јошаници код Лепосавића. Издан од јатака и опкољен са свих страна, он се отровао да не би пао у руке партизанима.57

54 К. Николић, н. д., 293.55 Исто, 293. 56 Таква је била и животна судбина Младена Максимовића, борца Другог косовског корпуса

ЈВуО, чија смо сећања уобличена у књигу користили при састављању овог рада. 57 Михаило Закић (?–1945), предратни официр југословенске војске, рођен у Симичишту,

засеоку Остраћа. Током Другог светског рата био активан у одбрани српских села



Идућег месеца ликвидиран је и капетан Жика Марковић. Њега је убила извесна „учитељица Виријевић“ из Сочанице, коју је он добро познавао.58 То се десило на Млечњаку, на планини Рогозни, 24. јуна 1945. године.59 С његовом смрћу отишао је у историју и његов Други косов-ски корпус ЈВуО, чији су се појединци још дуго после рата скривали по шумама, плашећи се ликвидације од стране нове власти. Историјска судбина ЈВуО на простору Косова и Метохије била је слична судбини целог Равногорског покрета.


Војни архив – БеоградФонд: Четничка архива (ЧА)


Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца 1914–1918, књ. 30. (1937). Београд: Штампарска радионица Министарства Војске и Мор- нарице.

дневник Косте Миловановића Пећанца од 1916. до 1918. године. (1998) Приредила Бо-жица Младеновић. Београд: Историјски институт САНУ.

од арбанашких формација. Предводио је самоорганизоване српске сељаке овог краја. У почетку званично није припадао ниједном покрету (био је „самосталац“), да би касније постао припадник Другог косовског корпуса ЈВуО.

„Na Vasiljevdan 14. januara 1945. godine, partizani su opkolili selo Sinčište [sic] zaseok sela Ostraće i za odmazdu prema odmetnutom četničkom komandantu Zakiću odveli dva njegova bratanca rođena u pravcu Leška i streljali na lokalitetu Jasiče. Majka Tanasija je krenula tragom da potraži sinove ali joj je rečeno: „Eno ti spavaju gore na livadi. Našli su ih vezane mrtve“. Jedan Miloš je imao 16, drugi Prvoslav 17 godina. Mihailo je maja 1945. godine opkoljen u mestu Jošanica kod Leposavića, a sa njim je sve vreme bio jedan engleski oficir. Nakon što ga je izdao jatak koji mu je donosio hranu otrovao se na lokalitetu Lokvica da nebi pao živ partizanima u ruke. Kada su ga partizani našli iz obesti su ga raspeli na krst, terali Albance da mokre po njemu. I tako ga javno izlagali poruzi. Sahranjen je kraj Kosovsko-Mitrovačkog groblja“ (Zakić Mihailo, „Oficira na krst!“, http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/book/19826/301.pdf; преузето 20. марта 2014. године, у 14:28 h).

58 „Учитељица Виријевић из Сочанице, коју смо сви ми добро познавали, јер је стално долазила у наш корпус, била је наш главни обавештајац. Носила је пиштољ италијанску ’Берету’. Код Жике је уживала посебно поверење. Када је Жика погинуо, Буди [Будимиру Добрићу – прим. Ј. Алексић], а и нама, одмах је јављено следећим речима: ’Командант II Косовског корпуса Жика Марковић, погинуо је на Млечњаку. Док је спавао над њим је атентат извршила учитељица Виријевић – ћерка проте Виријевића из Сочанице’“ (М. Максимовић, н. д., 91).

59 Исто, 91; В. Јевтимијевић, н. д., 269.



Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету 1878–1913. (1989) Приредио Бранко Перу-ничић. Београд: Нова књига.

Преписка о арбанаским насиљима у Старој Србији: 1898–1899 (Correspondance concernant les actes de violence et de brigandage des Albanais dans la Vieille-Serbie [Vilayet de Kossovo]: 1898–1899: documents diplomatiques / Министарство иностраних дела). (1899) Приредили Владан ђорђевић, Стојан Новаковић, Тефик-паша. Београд: „Никола Пашић“ (репринт издање: 1998).

Рат и мир Ђенерала – изабрани ратни списи I–II. (1998) Приредили Милан Весовић, Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић. Београд: Српска реч.

Електронски (интернет) извори

http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/book/19826/301.pdf


Аћин-Коста, M. (1989) Браниоци Косова. Washington: Равногорски венац.Božović, B., Bajrami, H., Folić, M. (1981) Partizanski odredi Kopaonički, Šaljski i Ibarski.

Beograd: Vojno izdavački zavod.Бошковић, Б. (1968) Народноослободилачка борба у Ибарском базену. Приштина:

Заједница научних установа Косова и Метохије.Вучетић, Б. (2006) „Српска револуционарна организација у Османском царству

на почетку 20. века“. Историјски часопис LIII, Београд: Историјски институт САНУ.

Добрић, В. (2015) Стари Колашин у другом светском рату. Зубин Поток: Стари Колашин.

Илић, В. (2006) Српска четничка акција 1903–1912. Београд: Ecolibri.Јевтимијевић, В. (2008) Северно Косово кроз историју до краја XX века. Београд:

Службени гласник.Краков, С. (1930) Пламен четништва. Београд: Штампарија и цинкографија Време. Ličina, Đ., Vavić, M., Pavlovski, J. (1985) Andrija Artuković, Vjekoslav Luburić, Xhafer Deva,

Vančo Mihailov. Zagreb: Centar za informacije i publicitet.Максимовић, М. (2001) Четнички одреди и други косовски корпус 1941–1944–1946. Pine

Island, IN USA: Младен Максимовић.Medenica, G. (1979), Četnički pokret na Kosovu i Metohiji u vreme II svetskog rata. Priština:

Godišnjak Arhiva Kosova.Martin, D. (1991) Mreža dezinformacija: Čerčilova jugoslovenska greška. Beograd: Prosveta.



Николић, K. (1999) Историја Равногорског покрета, књ. I–III. Београд: Српска реч.Павловић, М. и Младеновић, Б. (2006) Коста Миловановић Пећанац 1899–1944. Бео-

град: Институт за савремену историју.Петровић, Д. (1968) „Четничка организација Косте Пећанца у окупираној Ср-

бији“. ВИГ, бр. 2.Пешић, Д. (1977). Студенички срез у НОР-у и револуцији. Београд: Институт за ис-

торију радничког покрета Србије.Поповић, Ј. (2007) Живот Срба на Косову 1812–1912. Грачаница: Никанор.Скоко, С. (1968) други балкански рат 1913, књ. 1. Београд: Војноисторијски институт.Хаџи Васиљевић, Ј. (1928) Четничка акција у Старој Србији и Македонији. Београд:

Штампарија „Свети Сава“.



Jovan Ј. Aleksić

Establishment, organization structure and natural characteristics of yugoslav army overseas

on Kosovo and Metohija

Summary

The royalist resistance movement in the Kosovo-Metohijan area arose from the part of the self-organized Serbian population that decided to engage in armed combat primarily due to existential reasons, in circumstances of cruel occupation and attempts of physical annihilation on behalf of the Albanian quisling military formations. The vivid memory of the bright tradition of the former Chetnik action identified a sig-nificant part of the insurgents for the movement of Kosta Milovanović Pećanac, who presented himself as the protector of the Serbian people, pointing out his past merits. However, when he “legalized” his units among the German occupation authorities, he lost the trust and support of a significant portion of the population and his vet-eran staff. After the official forming of the military formations that belonged to the Yugoslav Army in the Fatherland, a large number of “the Chetniks of Pećanac” from these areas passed under the command of General Dragoljub Mihailović. In spring of 1942, the First Kosovo Corps YAiF (Yugoslav Army in the Fatherland) was founded under the command of Captain Blagota Bošković who had four brigades and around 700 fighters under his command. After forming of the First Kosovo Corps that was at first relocated to Gornja Jablanica due to the impossibility of performing actions on the ground, the Second Kosovo Corps of YAiF was formed, which was a much more significant, numerous and active unit. It was headed by Captain Živojin Marković who had six brigades with around 1.500 people under his control. The military staff of the YAiF in Kosovo and Metohija consisted out of mainly Serbian refugees from Metohija, Sirinićka župa and Drenica, as well as out of the Serbian rural population from northern Kosovo. Their biggest trouble represented the lack of weapons, medi-cal supplies, basic food items, and other war-related material that they attempted to obtain in various ways. In a very sensitive, and in many terms specific Kosovo-Metohijan area, the members of the YAiF had great responsibility. They guarded the “invisible demarcation line” on the Ceranjska River, they protected Serbian villages from different Albanian armed formations (gendarmerie, vullnetars, “Black Hand” (Dora e zezë), balists), often confronting them, while they avoided battles with the Germans until the second half of 1944 due to Germany’s advantage in equipment and armament, and also because of the German’s famous order of “kill 100 Serbs for every killed German and 50 Serbs for every wounded German.” They saw the occupation troops (German, Italian, Bulgarian) as their enemies, as well as all the armed Albanian



military formations, the communists and “treacherous units” (Ljotić’s men, Nedić’s men, Chetniks of Kosta Pećanac). The main declared goals of the First and Second Kosovo Corps of YAiF were the following: liberation of all cities in Kosovo and Meto-hija, the biological survival of the Serbian people in that same territory, the return of displaced persons, and the “revenge to the Turks for all the centuries of misdeeds as the most notable wish of the suffering people.” The YAiF has not succeeded in ac-complishing these goals in the area of Kosovo and Metohija, but suffered the fate of the entire Movement of Ravna gora.

Кeywords: The Second World War, Chetniks, Kosovo and Metohija, JvuO, Ravnogorski movement


Мирослав Р. Пурић1

КВИСЛИНШКЕ И КОЛАБОРАЦИОНИСТИЧКЕ СНАГЕ У НЕМАЧКОЈ ОКУПАЦИОНОЈ ЗОНИ

НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ДО КАПИТУЛАЦИЈЕ ИТАЛИЈЕ

Апстракт: На окупираним европским просторима у Другом светском рату није било мањег подручја с више разноврсних квислиншких и колаборационистичких формација, као што је то било на Косову и Метохији. У све три зоне, окупатори су од домаћих људи стварали оружане јединице које ће им омогућити знатно мање ангажовање својих војника него на осталим по величини истим или сличним подручјима на територији окупиране Краљевине Југославије. Овај рад је ограничен на квислиншке и колаборационистичке војне формације у немачкој окупационој зони до капитулације Италије, 1943. године, када ће се та зона проширити и на већи део бивше италијанске окупационе зоне. У немачкој окупационој зони то су били вулнетари и албанска жандармерија, од албанских, као и Недићева Српска државна стража (СДС) и четници Косте Пећанца, од српских квислиншких и колаборационистичких војних формација.

Кључне речи: Други светски рат, Краљевина Југославија, Србија, Косово и Ме-тохија, немачка окупациона зона, квислиншке и колаборационистичке војне формације

1 [email protected]

94(497.115)”1941/1943”


180 Мирослав Р. Пурић

Одмах по окончању Априлског рата, уследила је подела територије Краљевине Југославије.2 Кључну реч у томе имала је Немачка, као најја-ча сила међу окупаторима.3 При тој подели она се руководила својим војним, привредним и другом интересима на основу Хитлерових смер-ница.4 У начелу, највећи део посла одрађен је на састанку Рибентроп– Ћано, 22. априла у Бечу,5 али је преговора око неких посебних питања било и након тога, све до 1942. године. На крају, подела југословенске територије није била ни близу ономе што је Хитлер изнео у својим смерницама, а и далеко од тога да је иједна од сила њоме до краја била задовољна.

Што се се тиче Косова и Метохије, оно је подељено између три оку-патора: Немачке, Италије и Бугарске. Највећи део територије Космета припао је Краљевини Италији и припојен је, краљевским указом бр. 264, од 12. августа 1941. године, тзв. Великој Албанији. Њој су припале следеће области: Призренска котлина, Метохија, централни део Косова до Неродимља и горњег Поморавља, као и Дреница, а од априла 1942. и Ибарски Колашин. У априлу 1942. године Немци су Италијанима препус-тили Пећ, ђаковицу и Призрен, а задржали су Приштину и железничку пругу Косовска Митровица – Урошевац. На основу наредбе Генералштаба Врховне команде Вермахта од 19. маја, Италијани ће 1. јуна запосести и Приштину. Бугари су заузели Качаник, Сиринићку жупу, део Нероди-мља и горњег Поморавља. Бугарска окупациона зона ће се јануара 1942. проширити на Лапски срез, а јануара 1943. године бугарска војска ће ући и у Косовскомитровачки и Вучитрнски срез, али ће они и даље остати под управом Немаца. Немачкој је припало северно Косово, тј. Косовска Митровица, Вучитрн и Подујево, као и железничка пруга ка Скопљу и даље ка Солуну. За немачку војну индустрију драгоцен је био рудник Трепча, који они нису испуштали из руку до краја рата.6 Ипак, највише

2 Zbornik dokumenаta i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije (у даљем текс-ту: ZDNOR-а), tom XII, knj. 1 (у даљем тексту: XII/1). Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1973, 12; исто, II/2, Beograd: Vojnoizdavački zavod „Vojno delo“, 1954, II deo, 559–562, 563–564, 569.

3 О утврђивању граница окупационих зона видети: ZDNOR-a, XII/1, 9–11, 21–24, 48, 58–60, 72–75, 75–76, 77, 78–79, 82–83, 87–88, 126–127, 134, 137, 138–140, 265–267; исто, XIII/1. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1969, 11–14, 43–46, 55–59, 60–62, 63–64.

4 ZDNOR-а, II/2, II deo, 545–547.5 ZDNOR-а, XII/1, 56–57, 72–75.6 За Немце је Митровица била изузетно драгоцена због рудника Трепча, у коме се месечно

производило 4.600 тона оловног концентрата са 8,8% олова, 7% цинка и 120 г сребра по тони. Из тог разлога су Немци више од свега желели да се у рејону Митровице одржи мир између Срба и Албанаца. Због тога су они у управу укључивали и месне Албанце,

Квислиншке и колаборационистичке снаге у немачкој окупационој зони...

Мирослав Р. Пурић 181

преправки демаркационих линија између три окупатора било је управо на територији Косова, као и највише мимоилажења и несугласица.7

Немачка окупациона зона на Косову припојена је Србији и била је њен саставни део с центром у Косовској Митровици, у којој се налазило седиште Крајскомандантуре 816, која је у почетку била потчињена Фелд-командантури у Ужицу, односно касније, по паду Ужица у руке устаника, Фелдкомандантури 809 у Нишу. Од јануара 1942. године крајскомандан-тура у Косовској Митровици биће потчињена Фелдкомандантури 610 из Врњачке Бање. Децембра 1941. године, Крајскомандантура 861 биће пре-мештена у Шабац, а у Митровицу ће из Шапца прећи Крајскомандантура 838. Њој ће бити потчињена подручја града Косовске Митровице и његове околине, Вучитрн, Подујево, Нови Пазар и Рашка. После повлачења 60. моторизоване дивизије, која је ушла у Косовску Митровицу априла 1941. године, у њу ће бити смештен део 717. пешадијске дивизије.8

АЛБАНСКА ЖАНДАРМЕРИЈА У НЕМАЧКОЈ ОКУПАЦИОНОЈ ЗОНИ

Оснивач ове квислиншке војне формације био је Џафер Дева.9 Он се на њено формирање бацио одмах после састанка с немачким генералом Еберхатом, који је одржан у Митровици 21. априла 1941. године. На том

а с друге стране, у раду рудника били су потпуно упућени на Србе, јер су се Албанци показали као неприкладни за рад (ZDNOR-a, XII/1, 465–466).

7 ZDNOR-a, XII/1, 9–11, 72–75, 78–79, 87–88, 126–127, 134, 137, 585–587, 590–591; исто, XIII/1, 43–46; Ненад Антонијевић, Албански злочини над Србима на Косову и Метохији за време другог светског рата, документа државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових пома-гача. Крагујевац: Музеј жртава геноцида, 2004, 9; Ali Hadri, „Okupacioni sistem na Kosovu i Metohiji 1941–1944“. Jugoslovenski istorijski časopis, год. IV, бр. 2, 1965, 40–41, 43.

8 ZDNOR-a, XII/1, 714–718; исто, XII/2, Beograd: Vojnoistorijski institut, 1976, 195–204; А. Hadri, н. д., 55. Ова дивизија имала је 8.000 људи и покривала је подручје Косовске Митровице, Новог Пазара и Рашке. У Косовској Митровици биће смештени: Штаб 737. пп, Штаб III батаљона 737. пп (9–12. чете), Војна болница 717. дивизије, Штаб 750. пп, II батаљон 750. пп, 5. чета 592. ландесшицен-батаљона, одељење за ометање везе 4. чете 521. арм. пука везе, Тајна војна полиција (група 20 – комесаријат Митровица), Дивизијска телефонска централа Звечан итд. (ZDNOR-a, XII/1, 304–315; А. Hadri, н. д., 55).

9 ZDNOR-a, XII/1, 52–55. Џафер Дева је рођен 21. фебруара 1904. године у Косовској Митровици, као четврти од седморице синова Ибрахима Деве, богатог трговца. Године 1880. Деве су прешле из Ниша у Косовску Митровицу. По завршеном основном, Џафер је школовање наставио у Истамбулу. Завршио је Roberts College, у коме су школовани синови турских племића и богаташа. Затим је, захваљујући очевом богатству, наставио школовање у Бечу. По завршеном школовању, Џафер одлази у Египат, где се запошљава као чиновник у Британској колонијалној управи. Боравак у Истамбулу, Бечу и Александрији омогућио му је да, осим албанског и српског, научи и турски, немачки, енглески и арапски језик.


састанку су, између осталог, ударени темељи квислиншких војних фор-мација на Космету.10

Посао око формирања ове јединице Немци су поверили Џаферу Деви, а он га је проследио својим присним пријатељима и сарадници-ма: трговцу Осману Ибрахимовићу Солиду и учитељу Асиму Салиха-миџићу, бившем аустроугарском поручнику.11 На чело жандармерије Џафер је поставио некадашњег питомца краља Александра, мајора бивше Југословенске краљевске војске Бајазита Бољетинца.12 Жандарми су били обучени у униформе бивше југословенске војске. У првим дани-ма су носили беле капе, а затим албанске војничке капе с амблемом Скендербега.13

Бољетинац је окупио командни кадар, делећи појединцима официрс-ке и подофицирске чинове. Његова браћа Каплан, Фаик и Јусуф постали су официри. Јусуф Омбашић постао је потпоручник, као и Бислим Бајгора,

Након три године проведене у Египту, он се враћа у Митровицу. Џафер се почео експо-нирати као политичар на оснивачкој скупштини друштва Мерхамет, где је изабран за председника. Не може се поуздано рећи када се Џафер Дева почео бавити обавештајним радом. Озна процењује да је то било 1934. године, када је први пут боравио у Немачкој. Постоје и тврдње да је то било касније, 1936. или 1937. године. Реална и оправдана је пре-тпоставка да се то догодило када се оженио (Milorad Vavić, Đorđe Ličinа, Jovan Pavlovski, Džafer Deva, Andrija Artuković, Vjekoslav Luburić, Vančo Mihajlov. Zagreb: Centar za informacije i publicitet, 1985, 186–189). На терет му се стављају многи злочини Албанаца над Ср-бима и Црногорцима у косовскомитровачком и пећком крају, за које је он посредно или непосредно одговоран. После рата пребегао је у иностранство. Проглашен је за ратног злочинца (ZDNOR-a, I/19. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1969, 349–351; Miodrag Zečević, Jovan P. Popović, Dokumenti iz istorije Jugoslavije, tom II. Beograd: Arhiv Jugoslavije, 1998, 674–675).

10 Састанку су присуствовали и албански квислинзи из Сјенице, Новог Пазара, Вучитрна, Приштине, Подујева, Дренице, Истока и Пећи. На њему је било говора и о постављњу Албанаца на чело општина, на места среских начелника, као и о организовању школства по жељи Албанаца. Овим је генерал Еберхат знатно прекорачио овлашћења која је имао командант једне дивизије немачке војске. И сам Еберхат био је свестан свог поступка, па је, достављајући записник команданту 11. армијског корпуса, указао како Италијани не би требало да сазнају тачну садржину уговора, већ само да је с албанским народним вођама склопљен споразум о одржању реда и мира. Овај поступак генерала Еберхата имаће далекосежне последице и донеће и самим Немцима доста проблема. Албанци из Косвске Митровице ће се увек, када буду приморавани да признају власт над округом Београду, позивати на одлуке овог састанка (ZDNOR-a, XII/1, 52–55; Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 197).

11 Осман Солид био је трговац за време Краљевине Југославије. Током рата налазио се на месту шефа полиције у Косовској Митровици. Радио је за Абвер, врбовао је агенте и био инструктор за обавештајни рад. Осуђен и стрељан после рата као ратни злочинац (Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 260).

12 ZDNOR-a, I/19, 23. Бајазит Бољетин био је син албанског првака Исе Бољетинија. Касније ће бити и командант Окружне команде СДС-а. Умро је у емиграцији у Паризу (Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 259).

13 А. Hadri, н. д., 56.



бивши југословенски жандармеријски наредник. Окосницу официрског кадра чинио је знатан број људи придошлих из Албаније – капетан Џевдет Бајрами, албански официр за време краља Зогуа, Бајрам Моско, такође капетан албанске војске из Корче, који је постао Бајазитов заменик, капетани Јусуф Аљуши, Елмас Тонћи и Хисни Вуља, поручник Исљам Граждани, потпоручник Шућри Бољица итд. Тако је већи део командног кадра потицао из бивше Зогуове војске.14

Албанска жандармерија је за кратко време нарасла на 1.000 људи, што ће бити и њен максималан број пре њеног укључивања у Српску државну стражу. Што се тиче њеног састава, она је окупила разнолике криминалне личности, од ситних џепароша до крупних лопова и уби-ца. Било је ту и неписменог, заведеног света, сиротиње која је једино приступањем жандармерији могла да обезбеди егзистенцију.15

Седиште команде жандармерије било је у Косовској Митровици, а команде чета биле су лоциране у Косовској Митровици, Новом Пазару, Подујеву, Вучитрну и Звечану.16 Све жандармеријске станице које су постојале за време старе Југославије, а и оне основане после априла 1941. године, биле су попуњене посадом која је бројала од 8 до 88 жан-дарма. На подручју Косовске Митровице постојале су станице у Косов-ској Митровици, Бољетину, Звечану, Церањи, Бањској, Чабри, Шипољу и Реки. Крајем марта 1942. године у Косовскомитровачком округу било је 18 жандармеријских официра и 158 жандарма. Поред команде чете, у Звечану се налазила још једна жандармеријска станица, с једним по-дофициром и 26 жандарма. Њен задатак био је обезбеђење погона са жичаром између Звечана и Старог Трга. На подручју Вучитрна било је седам жандармеријских станица, Подујева – десет, Новог Пазара – четири.17

Албански квислинзи у немачкој окупационој зони желели су да овај део Косова прикључе „Великој Албанији“, коју је образовао италијански окупатор и у чији састав је ушао и део Косова и Метохије под његовом

14 ZDNOR-a, I/19, 23. А. Hadri, н. д., 56; Мр Павле Џелетовић Иванов, Балистички покрет 1939–1952: Масовност, сарадња са италијанским и немачким окупаторима и злочини над Србима. Београд: Архив Србије, 2000, 107–108. Сви поменути чланови породице Бољетин, као и Бислим Бајгора, проглашени су за ратне злочинце после Другог светског рата. Бислим Бајгора је убијен као одметник после рата (ZDNOR-a, I/19, 349–351; Zečević i Popović, н. д., II, 73).

15 ZDNOR-a, I/19, 23; А. Hadri, н. д., 56; Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 199.16 Према неким проценама, укупно је 1941. године било 1.000 албанских жандарма (А. Hadri,

н. д., 56).17 ZDNOR-a, XII/2, 266–271; Џелетовић Иванов, н. д., 107–108; А. Hadri, н. д., 56; Косовска Митро-

вица и околина. Приштина – Београд – Косовска Митровица: Институт за историју Косова – Институт за савремену историју – Одбор за издавање монографија, 1979, 273.



управом. И Италијани су желели да Косовскомитровачки округ при-поје својој зони, и потајно су радили на томе.18 Из тог разлога Немци су нарочито зазирали од контаката Албанаца из Косовске Митровице са својим сународницима, албанским квислинзима из италијанске оку-пационе зоне. Због тога ће они, како би предупредили ову албанску и италијански намеру, наредити Недићевој влади да децембра 1941. године спроведе нову административну поделу Србије. Њоме су уки-нуте бановине, територија Србије је подељена на 14 округа, а Косов-скомитровачки округ је проширен додавањем Студеничког среза, са седиштем у Рашки, чиме се демографска структура округа знатно по-бољшала у корист Срба. Сви протести Албанаца против укључивања округа у састав Србије и њихова мољакања били су узалудни – Немци су били неумољиви. Видевши да дипломатски неће постићи свој циљ и да их Немци гурају у сарадњу са српском Владом, албански квислин-зи ће одлучити да све наредбе, уредбе и прописе који буду стизали из Београда игноришу.19

Албанска жандармерија је све време свог постојања била не само орган за одржавање квислиншког поретка него и војничка формација за одржавање великоалбанских циљева. Они нису били фактор реда, већ су својим понашањем доприносили нереду и анархији. Пријаве појединаца, због пљачки или других деликата, албански жандарми нису уважавали, нити су настојали да открију починиоце. Чак су и сами учествовали у крађама. Првих месеци окупације безразложно су хапсили многе људе, једноставно на улици, без икаквог налога или решења. Нарочито су зло-стављали и пљачкали српско сеоско становништво. Под изговором да траже оружје, упадали су у куће, претресали их и крали вредније ствари. Поред чувања жичаре у Звечану, Немци су жандармима поверавали и чување затвора, важних објеката, одржавање реда у градовима, патроли-рање селима и праћење возова, али само на територији Косовскомитро-вачког округа. Од јесени 1941. године, обезбеђивали су новоформирани логор политичких затвореника у Првом Тунелу код Косовске Митровице, у који су довођена лица на принудни рад у руднику Трепча.20

18 ZDNOR-a, XII/2, 442–444; Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 197–207.19 Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 202–213; Бојан Б. Димитријевић, Војска Недићеве Србије 1941–1945,

Београд: Службени гласник, 2014, 172. Према Уредби Аћимовићеве владе од 6. августа 1941. године, за начелника округа поставља се припадник већине, а за заменика припадник мањине, под условом да мањина броји више од 25% укупног становништва округа. Исто је важило и за председнике општина, а и чиновништво је требало да буде распоређено по истом кључу (Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 205).

20 Џелетовић Иванов, н. д., 108–109.



ВУЛНЕТАРИ

Вулнетари су били најстарија и најбројнија квислиншка војна органи-зација на Косову и Метохији. Српска реч за вулнетаре је „добровољци“. Темељ овој албанској квислиншкој формацији ударио је немачки ге-нерал Георг Фридрих Еберхат, командант 60. моторизоване дивизије, која је априла 1941. године ушла у Косовску Митровицу. Он је сутрадан по свом уласку у Косовску Митровицу одржао састанак са албанским квислинзима. На том полусатном састанку он је изразио неопходност за формирањем једне албанске помоћне оружане формације, коју је назвао албанско домобранство.21 Дејствовали су на подручју италијанске и немачке окупационе зоне, од њих су добијали и плате и били органи-зовани. Њихов број се процењивао на око 4.000–5.000 људи (у немачкој окупационој зони око 1.000).22 Своје акције изводили су како на терито-рији Косова, тако и ван ње. Италијани су их користили за борбе против партизана у Црној Гори, а Немци за борбе против партизана и ЈВуО у околини Новог Пазара и Рашке.23 Нису представљали стално мобилиса-не трупе, већ су сазивани по потреби, а до тада су боравили код својих кућа. За време проведено под оружјем примали су новчану надокнаду. Њихова улога била је „чување“ пограничних албанских села од чет-ничких напада, али су чешће они упадали на српску територију ради пљачке и сукобљавали се с четницима и партизанима. Такође, у задатак им се стављало и подстицање неалбанског становништва на исељавање с Космета. У документима партизанске провенијенције помињу се под називом „сеоске страже“. Иако су имали команданте, њихова борбена

21 ZDNOR-a, XII/1, 52–55. ђорђе Борозан наводи да су се вулнетари ставили на располагање генералу Еберхаду још за време априлског рата (Др ђорђе Борозан, Велика Албанија – по-ријекло – идеје – пракса. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије, 1995, 305). Према тој тврдњи, то би значило да су они формирани још пре састанка у Косовској Митровици од 21. априла 1941. Да ли је онда генерал Еберхад, помињући формирање помоћне албанске полиције, мислио на албанску жандармерију, а не на вулнетаре, како тврде поједини аутори, а према којима сам и ја ову Еберхадову изјаву повезао с вулнетарима, остаје нејасно.

22 ZDNOR-a, I/19, 233. Међутим, у току новембра 1941. године, само у Новом Пазару било је стационирано 3.150 наоружаних албанских жандарма и вулнетара (ZDNOR-a, XII/1, 553–555).

23 ZDNOR-a, I/19, 135–141; исто, XII/1, 553–555; А. Hadri, н. д., 56. У суштини, њихов број је врло тешко проценити, јер их је било у сваком албанском селу на Космету. Због тога неки аутори сматрају да их је било и више десетина хиљада на целом Космету (Бранислав Божовић и Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији – квислинзи и колаборација у другом светском рату. Београд: Институт за савремену историју, 1991, 84; Џелетовић Иванов, н. д., 103).



дејства била су лишена присуства и најосновније војне тактике, па су њихови напади личили на нападе хорде, а повлачење, када су на њега били приморани, на опште бежање. Из тог разлога Немци ће их највише употребљавати у садејству са својим трупама, или, што је био чешћи слу-чај, с албанском жандармеријом. Имали су изразит антијугословенски, а нарочито антисрпски став.24

Вулнетари, сем у изузетним ситуацијама, нису били сврстани у стандардне војне формације. Организација вулнетарских формација спроводила се на племенском, ређе на сеоском подручју. Ако је племе било велико, тада су се вулнетари делили на групе које су биле налик батаљонима или четама, а мала племена само на мање групе. Барјактар је одређивао лица која ће командовати групама. Свако племе имало је свог барјактара и то звање је било наследно. Он је наређивао мобили-зацију и одређивао колико ће које домаћинство дати вулнетара, што је зависило од броја мушких глава. Били су то углавном средовечни сељаци, који су на руци носили траку црвено-црне боје. Оружје су на-бављали свако за себе, а муницијом су их снабдевали окупатори. Били су обучени за борбу, јер је већина одслужила војни рок у југословен- ској војсци.

Вулнетари су на Косову и Метохији, али и у суседним крајевима, спалили стотине српских и црногорских села, убили мноштво људи и извршили безброј пљачки. Сврха највећег броја њихових похода, особи-то од пролећа до јесени 1941. године, у Метохији, Дреници, Подгори и Лабу, била је пљачка. Мање групе су се све време окупације неометано бавиле пљачкањем српских и црногорских породица, нарочито у Косов-ском Поморављу и у делу Косова, док нису биле расељене. За вулнетаре заробљеници нису постојали. У својим походима убијали су не само одрасле мушкарце него и децу и жене, старце, болеснике и непокретне инвалиде. У одређеним приликама једни другима су садејствовали, без обзира на границу која их је формално раздвајала. У Косовскомитро-вачком округу вулнетарима је руководио Албански народни савез, а у осталом делу налазили су се под руководством окружаних и среских начелника. Током рата ове, у основи помоћне полицијске снаге, Нем-ци су користили и као војне формације. Остали су верни окупатору до последњег тренутка и помагали су његово повлачење преко Космета 1944. године.25

24 ZDNOR-a, I/19, док. 135–141, 232–238; Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 99; Божовић и Вавић, н. д., 84–85.

25 Божовић и Вавић, н. д., 84–85; Џелетовић Иванов, н. д., 106–107; Борозан, н. д., 305.



СРПСКА ДРЖАВНА СТРАЖА – „НЕДИЋЕВЦИ“

Због своје немогућности да угуши устанак у Србији, Савет комесара, предвођен Миланом Аћимовићем, замењен је 29. августа 1941. године, од стране Немаца, владом генерала Милана Недића, којој се у задатак ставља што хитније сламање устанка у Србији. Недић ће своје оружане снаге формирати 6. септембра 1941. године.26

После успешног гушења устанка у Србији, Немци су желели да од изразито борбених формација које су се налазиле под Недићевом коман-дом, створе посадне трупе које би се старале о одржавању реда и мира у Србији.27 Тако је Уредбом владе Милана Недића од 6. фебруара 1942. године основана Српска државна стража, укинута жандармерија и њене снаге укључене у поменуту Државну стражу.28 Договор о формирању Српске државне стражe постигнут је на састанку Милана Недића са СС-генералом Мајснером (Mayszner), у Београду, 4. фебруара 1942. године. На овом састанку, који је трајао око пола часа, било је речи о интегра-цији добровољачких јединица (Љотићев Српски добровољачки корпус), бројном стању будућих јединица, њиховом командном кадру и називу. Недић је на том састанку изразио потребу за формирањем оружане силе од 16.000 људи, са чиме се генерал Мајснер сложио.29 Српска државна стража, чије се формирање завршило до марта 1942, делила се на: Гра-ничну државну стражу (намењену за граничну службу), Пољску државну стражу (за обављање службе на територији Србије ван градова) и Градску државну стражу (за службу у Београду и другим градовима у Србији).

26 ZDNOR-a, I/2, Београд: Војноисторијски институт ЈНА, 1952, 330–334. У Недићеве војне јединице, поред Аћимовићеве жандармерије, ући ће и Добровољачки одреди Димитрија Љотића и четничке јединице Косте Пећанца. Тада ће бити формирано осам одреда жан-дармерије који ће бити упућени у одређене делове Србије. Немци су одобрили повећање жандармерије са 5.000 на 10.000 људи и образовање помоћних локалних јединица у јачини 5.000 људи (ZDNOR-a, I/1. Beograd: Vojnoistorijski institut JA, 1949, 405–411; исто, XII/1, 334–335).

27 Б. Димитријевић, н. д., 210.28 ZDNOR-a, I/1, 106, 383, 418–421; исто, I/2, 330–334; исто, XII/1, 444–447.29 Zbornik dokumenata Nemačka obaveštajna služba, knj. 8. Beograd: Državni sekretarijat za unutrašnje

poslove FNRJ (III odeljenje), 1956, 535, 537. Недић је планирао да сваки од 12 округа ре-грутује по 500 људи у те новонастале формације, што је укупно било 6.000 људи. Даље, 7.500 људи дале би стара жандармерија и полиција, а осталих 2.500, до зацртане квоте, регрутовало би се из Љотићевог покрета. До неслагања између саговорника дошло је по питању официрског кадра, јер је Недић тражио да се из заробљеништва ослободе српски официри, проверени антикомунисти, док је немачки генерал био за варијанту унапређења постојећих нижих официра који су се истакли у борби са комунистима. На крају је Недићев предлог одбијен (ZDNOR-a, XII/1, 634–637; исто, XII/2, 143–146).



Њено бројчано стање у марту 1942. износило је 580 официра и 14.420 војника, укупно 15.000 људи.30 Командант СДС, пуковник Јонић, у свом прогласу од 13. јуна 1942. године за СДС је употребио термин Српска ору-жана сила, која је обједињавала СДС, Добровољачке јединице Димитрија Љотића и Четнички штаб, тј. четнике Косте Пећанца.

Недићеве формације требало је да уђу и у Косовскомитровачки ок-руг и да се изврши реорганизација власти. То је представљало велики проблем, јер су се у округу налазиле квислиншке албанске формације, албанска жандармерија и вулнетари. Према Уредби од 6. фебруара, ове формације требало је да уђу у састав СДС-а, али су албански квислин-зи одбијали да прихвате Уредбу, о чему су обавестили и крајскоман-данта.31 Да би се омогућио улазак јединица Српске државне страже на територију округа, 24. априла 1942. године у Косовску Митровицу су дошли представници окупаторске управе предвођени доктором Харол-дом Турнером, начелником Управног штаба при Војној управи Србије, те представници квислиншке српске власти предвођени министром унутрашњих послова Миланом Аћимовићем. На конференцији, орга-низованој одмах по доласку ове делегације у Косовску Митровицу, др Турнер је скренуо пажњу присутнима да овај крај припада Србији и да се мора спровести Уредба о уређењу Косова. Квислиншка власт у Косов-ској Митровици дала је у том смислу потребна обећања, сагласивши се у исто време и с повратком избеглица и гарантовањем њихове имовине и безбедности.32 Јединице Српске државне страже ушле су у Косовску Митровицу 25. априла, а сутрадан и у Вучитрн и Подујево. У Косовску Митровицу је дошло 28 од предвиђених 119 стражара, у Вучитрн 100 од 180, а у Подујево педесетак. Поводом тога избили су немири и демон-страције у Новом Пазару и Косовској Митровици. Уопште, у целом округу настала је узаврела атмосфера, коју су стишали Немци. У Вучитрну, албански квислинзи су припремали оружани отпор уласку стражара, али су одустали, уплашени евентуалном интервенцијом немачке војске. До јуна се ситуација смирила, тако да већих испада с албанске стране није било. Доласком квислиншких српских јединица, дотадашња Ал-банска жандармерија прикључена је Српској државној стражи, док је Бољетинац постављен за команданта Окружне команде и унапређен у чин мајора.33

30 ZDNOR-a, XII/ 2, 212–216. 31 Vavić, Ličina, Pavlovski, н. д., 213.32 Исто; Косовска Митровица и околина, 274–275.33 ZDNOR-a, XII/2, 395–401, 446–457, 477–483; Божовић, Вавић, н. д., 111.



Долазак Српске државне страже на Косово и Метохију имао је више политички него војни значај. Њихов број био је симболичан, па нису могли да се старају ни о свом обезбеђењу, већ су то радили Немци. Срби су у њиховом доласку видели извесну гаранцију своје сигурности. Ин-теграција Албанске жандармерије у СДС никада није приведена крају. У међувремену, долазили су нови стражари Срби. Посаде су биле зајед-ничке, а у патролама су били измешани и једни и други. Носили су исте униформе, с том разликом што су им капе биле различите, шајкаче и албанске војничке. Крајем новембра 1942. године, окружни одред СДС-а имао је 36 официра и 939 подофицира и војника.34 По одобрењу Нема-ца, у 1943. години ојачале су његове јединице. У Косовској Митровици и околини, априла 1943. године, било је 25 официра и 414 војника, у Вучитрну три официра и 143 војника и у Подујеву четири официра и 180 војника. У Царинској граничној заштити, заједно са 120 Немаца, налазило се још и 29 Недићевих официра и 658 војника. Да би ојачала полицијску власт, Недићева влада је установила Предстојништво градске полиције у Косовској Митровици, које је почело да функционише 10. јуна 1943. године.35

Све јединице СДС на територији округа, како је прописано Уредбом, сачињавале су целину под називом Команда Српске државне страже Косовскомитровачког округа, на челу са командантом Окружног одреда. Командант Окружног одреда и сви њему подређени органи потчињени су, у погледу службене употребе и свих службених дужности, окружном начелнику, који је био њихов дисциплински старешина. У срезовима су деловали одреди Пољске државне страже, којима су командовали командири. Срески начелници су имали службену власт над органима Пољске страже на својој територији. Иако су постали припадници СДС, албански жандарми и даље су имали посебан третман. Немци су у њих имали веће поверење него у Србе, тако да је у мају 1942. године шеф Штаба командујућег генерала и команданта у Србији наредио да албан-ска жандармерија буде на располагању немачкој 717. дивизији. Посаде затвора у свим местима чинили су Албанци и ниједан српски стражар није могао бити међу њима.36

Капитулацијом Италије, квислинзи у Косовскомитровачком округу отпочели су разоружавање припадника СДС. На удару су, у првом реду, били граничари дуж целе границе према „Великој Албанији“. Акција је

34 Исто, 918–922; исто, 112.35 Косовска Митровица и околина, 275; Б. Димитријевић, н. д., 214.36 Божовић, Вавић, н. д., 109–110, 112.



започела једновремено на свим секторима, била је унапред припремљена и извођена синхронизовано. Налоге да се приступи разоружавању Срба граничара издали су срески начелници. У неколико случајева, приликом покушаја разоружавања, дошло је до краћих оружаних сукоба између Срба и Албанаца, припадника граничне страже. Због понашања Албанаца у данима капитулације Италије, велики број граничара Срба напустио је своје јединице и пребегао најближим четничким јединицама. Пош-то су на неким пунктовима Срби граничари разоружани, остали Срби почели су да напуштају границу и да се повлаче у Косовску Митровицу. Немачке војне власти одмах су интервенисале. Забраниле су Албанцима да разоружавају Србе, а свима који су се до тада повукли, наређено је да се врате на дужност у своје граничне станице. Граничарима које су разоружали Албанци су морали да врате оружје.

Уочи завршетка борби за ослобођење Косова и Метохије, јединице СДС су се растуриле. Срби и Црногорци отишли су својим кућама или су ступили у НОВЈ, док су припадници албанске националности такође делом отишли својим кућама, али су се многи прикључили вулнетарским и другим формацијама које су се бориле против НОВЈ.37

ЧЕТНИЦИ КОСТЕ МИЛОВАНОВИЋА ПЕЋАНЦА

Коста Миловановић Пећанац био је прослављени војвода из Првог свет-ског рата и председник Четничког удружења још од 1932. године. Нешто пре Априлског рата, југословенско Министарство војске и морнарице затражило је од њега да организује четничке герилске операције у јужној Србији, Македонији и на Косову, с циљем да се пробугарско и проалбан-ско становништво тих крајева држи под контролом.38 За тај задатак он је

37 Исто, 336–338.38 Коста Пећанац је имао писмено овлашћење да у име Војске Краљевине Југославије ор-

ганизује герилски покрет отпора. Заправо, непосредно уочи избијања рата, Министар-ство војске је такво овлашћење дало тројици четничких војвода: Илији Трифуновићу Бирчанину, Мини Станковићу и Кости Пећанцу. Пећанчево овлашћење важило је за југ државе и евентуалне преласке границе. Међутим, како је Бирчанин допао италијанског заробљеништва, а Станковић вероватно немачког, Пећанац је сматрао да је надлежан за територију читаве земље. Веома рано, то ће га довести у сукоб с пуковником Миха-иловићем. Два пута је Михаиловић слао своје људе код Пећанца с поруком о сарадњи. Дража је Пећанцу нудио територију од Западне Мораве на југ, а он би задржао органи-зацију у осталим крајевима. Али до договора није дошло (Jozo Tomašević, Četnici u Drugom svjetskom ratu. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, 1979, 122; Милослав Самарџић, Генерал дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, књ. 1. Крагујевац: Нови погледи, 2004, 38–39).



добио извесну количину новца и оружја. Тада је он успео да организује одреде од неколико стотина људи, који су били концентрисани на под-ручју долине реке Топлице. После окупације Србије, његови одреди су појачани избеглицама из Македоније и с Косова. Почетком лета 1941. године Пећанчеве снаге су се сукобљавале с албанским формацијама с Косова. У том периоду Михаиловић је још увек био непознаница за ширу јавност, па је појам четник био резервисан само за Пећанчеву организа-цију.39 Прихватањем колаборације, Миловановић је изгубио велики део свог људства, које је прешло у службу пуковника Михаиловића.

О постојању четника Косте Пећанца и њиховим акцијама, говоре и извештаји 60. немачке пешадијске дивизије из прве половине маја 1941. године. Из извештаја се види то да су Пећанчеви четници на целој тери-торији Србије, у прво време по окупацији, били безобзирно гоњени, да су третирани као обични разбојници и по кратком поступку убијани. Као датум оснивања Пећанчевог покрета може се узети 10. април 1941. године, дан када су три велике четничке колоне кренуле из Куршумлије према старој српско-турској граници, ради спречавања упада албанских чета на територију уже Србије.40

Истог дана када је формирана Недићева влада, Коста Пећанац је издао свој проглас којим је отворено ступио у колаборацију с непријатељем.41 Крајем августа 1941. године, Пећанац и његов војвода Љуба Новаковић склапају споразум с немачким мајором Краусом, да ће до 15. септембра ликвидирати све банде и илегалне одреде ма које врсте и припадништва, ради успостављања реда и мира у Србији. Наравно, Немци и српски германофи-ли нису озбиљно рачунали на овај споразум, већ су деловали у корист плана с Миланом Недићем. Нешто касније, и сам Пећанац ће са својим одредима ступити у службу Недићеве владе.

Одреди Косте Пећанца добили су од Немаца дозволу за ношење оружја и сматрани су за поуздане савезнике Трећег рајха. Пошто су окарак-терисани као изразити антикомунисти, били су пожељни савезници Немцима за гушење устанка у Србији. Од септембра 1941. године Пећан-чеви одреди ступиће заједно с Љотићевим добровољцима у оружане

39 Тек са стварањем организације широм Србије, њеним омасовљавањем и повезивањем са Југословенском владом у егзилу, као и с компромитовањем Косте Пећанца сарадњом с Недићем и окупатором, покрет Драже Михаиловића постао је конкурентан четничкој организацији Косте Пећанца (Ј. Tomašević, н. д., 122).

40 ZDNOR-a, I/1, 332–334; Васа Казимировић, Србија и Југославија 1914–1945, књ. III. Крагујевац–Београд: Призма – Центар филм, 1995, 898–899.

41 ZDNOR-a, I/1, 106. Коста Пећанац је још током августа 1941. године понудио Немцима своју помоћ у борби против комуниста (исто, XII/1, 287–291).



формације Милана Недића, са задатком гушења устанка у Србији. После умиривања Србије, Костини четници требало је да уђу у Недићев СДС, при којем би имали и свој штаб. Међутим, Немци ће временом, а наро-чито по смиривању ситуације у Србији, све више гледати на Пећанчеве четнике с подозрењем. Разлог томе била је сумња Немаца да Недићев СДС, легализовани четници, као и Пећанчеви људи, тесно сарађују с Михаиловићевим четницима, примају његово људство у своје одреде, те им пружају како логистичку, тако и материјалну помоћ. Немци су сматрали да је велики број Дражиних људи пришао владиним снагама после слома устанка новембра 1941. године само како би опстали, те да ће у датом моменту општег устанка напасти порипаднике СДС и разору-жати их. Из тог разлога Немци ће покренути у њихово расформиравање. Током 1942. године Немци ће разоружати преко 12.000 четника. Најпре су, сходно наредби команданта Србије (Ia, br. 5191/42 pov. од 4. октобра), до половине новембра смањили њихов број за 50%, да би марта 1943. године била угашена и последња два одреда.42

Бројно стање јединица Косте Пећанца износило је крајем 1941. годи-не 15.000 људи, у априлу 1942. године 8.500 људи, у августу исте године 7.000, а у новембру 4.000 људи, када су сведени на помоћне јединице, а затим и укинути.43 Јуна 1943. године од четничког покрета Косте Пећанца није остало ништа. У оквиру Недићеве владе постојало је Војно одељење, чији је део био и Главни четнички штаб, који је тада био у ликвидацији, а који је био задужен за четничке јединице Косте Пећанца. У то време Пећанац се налазио на планини Соколовици код Куршумлије, окружен са 200-300 својих четника, који су представљали његову личну гарду. Његови одреди на терену фактички више нису постојали.44

И поред тога што је четнички покрет настао управо на територији Старе Србије, а самим тим и Косова и Метохије, 1903. године45, за време

42 ZDNOR-a, I/1, док. 433–435, 445–449; исто, XII/1, 400–403; исто, XII/2, 681–688, 192; исто, XII/3. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1978, 117–121, 146–150.

43 ZDNOR-a, XII/2, 670–676; Младенко Цолић, „Колаборација на тлу Југославије у Другом светском рату“. У: Југословенска држава 1918–1998, одговорни уредник ђорђе О. Пиљевић. Београд: Институт за савремену историју, 1999, 674. Према изјави самог Косте Пећанца, он је почетком октобра 1941. године имао на располагању 3.000 људи у околини Ниша, од чега је њих 1.000 држао на граници према Косову ради заштите од Албанаца. Пећа-нац даље каже да тих 1.000 људи не сме померати, јер би у супротном Албанци вршили пљачке и убиства на територији Србије (исто, I/1, док. 630–631).

44 ZDNOR-a, I/5. Београд: Војноиздавачки завод „Војно дело“, 1954, 218.45 Ова организација настала је као одговор Срба из Старе Србије и патриотских кругова

у Србији на нападе бугарских егзархиста и албанских качака. До 1905. године ова ор-ганизација није имала подршку званичне Србије, већ су је помагали и организовали



Другог светског рата он није успео да створи јачу организацију на овој територији. У јуну 1941. године Васо Поповић, угледни сељак и бивши на-родни посланик, из села Поповца код Лепосавића, почео је да организује људе и ствара четнички покрет.46 Следећег месеца се у Ибарској долини појавио Машан ђуровић, са звучном титулом: војвода сухопланински за сектор ибарско-копаонички.47 И он је био делегиран од Косте Пећанца. Средином септембра 1941. године, у Ибарском Колашину основан је Кола-шински четнички одред, на чијем челу је био Тодор Добрић. Приступило му је око 20 људи и сви су били наоружани пушкама.48

Када је дошао у Ибарску долину, војвода Машан ђуровић је довео 12 четника и сместио се на десној обали Ибра, на простору Лепосавић–Ле-шак. Под његову команду се одмах ставио Ибарски четнички одред под командом војводе Васе Поповића. Када се Коста Пећанац ставио у службу окупатора, и Сухопланински четнички одред Машана ђуровића се лега-лизовао, ступајући у службу окупатора. Од Немаца је добио овлашћење да може слободно деловати и кретати се на подручју Ибарске долине. Након тога, Машан ђуровић почиње радити на јачању свог одреда. Од 30 људи, колико је имао почетком септембра, његов одред је почетком октобра

патриоти из Србије и Македоније. Након тога Србија креће са финансијском, као и по-моћи у људству и опреми. Тада је формирана Српска одбрана, тајно удружење с циљем одбране српског становништва у Старој Србији и Македонији. Прва акција четника на територији Косова и Метохије била је тзв. великохочанска афера, до које је дошло јуна 1905. године и чији је организатор био Лазар Кујунџић са још седморицом четника. Он се тада сукобио с турском војском и Арнаутима и у тој борби је и погинуо. На подручју Метохије српска четничка организација није постојала пре 1908. године, док је у поједи-ним селима Косовског Поморавља постојала четничка курирска и јатачка служба, али не и четничка организација у правом смислу. До формирања четничке организације и одреда на Косову и Метохији доћи ће непосредно пред избијање Првог балканског рата (Урош Шешум, „Српска четничка организација у Старој Србији 1903–1908. Терен-ска организација“. Српске студије, бр. 2, 2011, 243–246, 257; Урош Шешум, „Четници у Првом балканском рату 1912. године“. Српске студије, бр. 3, 2012, 64, 67; Биљана Вучетић, „Српска револуционарна организација у Османском царству на почетку XX века“. У: Историјски часопис, књ. LIII, 2006, 359, 364; Славиша Недељковић, „Политичке прилике на Косову и Метохији [1895–1905]. У вртлогу анархије и безвлашћа“. Српске студије, бр. 1, 2010, 212).

46 Божовић, Вавић, н. д., 92.47 Исто. Машан ђуровић био је један од тројице Пећанчевих војвода који је ту титулу носио

још од Првог светског рата. Он је касније, марта 1942, оперисао и у околини Прокупља и Куршумлије као капетан СДС. Једно време је чак сарађивао и с партизанима, да би кас-није, новембра 1942. године, заједно са Милојем Мојсиловићем, Божидаром Ћосовићем (Божо Јаворац) и ђуром Смедеревцем основао одред Сложна браћа, који у први план ставља борбу против партизана (ZDNOR-a, I/3, Београд: Војноиздавачки завод „Војно дело“, 1953, 416; исто, XIV/1. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1981, 765–775; Б. Димитријевић, н. д., 40, 97).

48 Божовић, Вавић, н. д., 92–93.



нарастао на 80, а средином истог месеца на око 150.49 У децембру 1941. го-дине одред Машана ђуровића имао је 500 људи, да би марта 1942. године нарастао на 1.000 људи, али су били слабо одевени и нису располагали потребном количином муниције. Августа 1942. године одред Машана ђуровића бројао је 1.000 људи, а децембра исте године овај одред имаће 1.300 људи. Већина регрутованог људства биле су избеглице. Одред се у то време налазио у рејону Косовске Митровице, на граници с Косовом, и био је у тесној вези с Италијанима, од којих је добијао муницију и наору-жање. Међутим, борци су располагали разноврсним наоружањем, па је набавка муниције због тога била отежана. Од Италијана одред је добио и једну батерију, коју су опслуживали италијански војници обучени у четничке униформе.50

Крајем септембра, албански жандарми су се, по наређењу Крајскоман-дантуре из Косовске Митровице, повукли из Дрена и Ибарске Слатине, и на том подручју власт је прешла у руке четника, односно Машана и његовог одреда. Машан ђуровић је од првог дана био лојалан сарадник немачког окупатора. Декларисао се као непомирљиви антикомуниста и противник Албанаца и муслимана. С јесени и у зиму 1941. године, у први план је стављао борбу против партизана. Међутим, у марту 1942. године, један део његовог људства, који се наводно одвојио од њега, сукобио се с Немцима у рејону Косовске Митровице, а активно је учествовао и у борби с Албанцима.51

Сухопланински четнички одред је 1942. године преименован у Ибар-ски и добио је ознаку Ц-54, ради лакшег комуницирања с немачким

49 Исто, 94.50 ZDNOR-a, I/19, 138; ZDNOR-a, XII/2, 220–223; М. Самарџић, н. д., 521. О Машану ђуровићу

Коста Пећанац је имао високо мишљење. Сматрао га је својим најбољим човеком, који је, „истина, нешколован, али је у изванредној мери овладао тактиком герилског рато-вања. Он је то најбоље доказао приликом својих борби против комуниста и људи Драже Михајловића“ (ZDNOR-a, XII/2, 220–223).

51 ZDNOR-a, XII/2, 231. То су били припадници Колашинског четничког одреда. Наиме, у Лешку су, 2. фебруара 1942. године, убијена три позната митровачка трговца. Због тога су избиле aлбанске демонстрације, које је немачка власт спречила и ухапсила петорицу младих официра албанске жандармерије, за које се претпостављало да су организатори. Немци су добили информације од својих људи код Машана ђуровића да су овај злочин извршили колашински четници, и тражили су од њега да их преда. Овај је одуговлачио и разним изговорима избегавао да изручи седморицу за које су Немци тврдили да су не-посредни извршиоци. Да би смирили ситуацију и смањили напетост, Немци су наредили 749. пешадијском пуку да нападне и разоружа колашинске четнике. Два батаљона овога пука напали су, 10. марта, Колашинце, смештене у школској згради у Белућу, код Лешка. У краћем пушкарању убијено је 11, а заробљено 12 Колашинаца, док немачки извештаји говоре да је одред изгубио преко 30 људи, што мртвих, што заробљених (ZDNOR-a, XII/2, 231, 347–353; Косовска Митровица и околина, 285).



посадним дивизијама, под чију је надлежност подпадао.52 Као и остали четнички одреди, и овај је у оперативном погледу потчињен команданту свих четничких одреда, војводи Кости Пећанцу. Развој народноослобо-дилачке борбе принудио је окупатора и квислинге да стварају чвршћу војну организацију, способнију за борбу с партизанима од четничких одреда. Зато су четнички одреди укинути и прикључени СДС. Остала су само два одреда, од којих је један био Ибарски. Али, ни они се нису дуго одржали. У марту 1943. године, наређено је њихово расформирање и прелазак људства у СДС. Машан није желео да пређе у СДС, те са око 300 људи одлази у Црну Гору.53 У то време Дража га је осудио на смрт, због злодела и компромитовања. Он је настојао да се рехабилитује пред Дражом, у чему је и успео, али под условом да крене у правцу Фоче и придружи се осталим јединицама ЈВуО у борби против НОВЈ. Међутим, када је са око 200 људи, колико их је остало уз њега, стигао на одредиште и увидео расуло у коме су се јединице ЈВуО налазиле, одлучио је да на-пусти положај и да се врати у Ибарску долину. На тражење Радомира Цветића, команданта Јаворског четничког корпуса ЈВуО, а по наређењу Драже Михаиловића, Драгутин Кесеровић, командант Расинског чет-ничког корпуса ЈВуО, заклао је Машана ђуровића на Голији, априла 1943. године. Након тога, Ибарски четнички одред престао је да постоји.54

До септембра 1941. године, Колашински четнички одред био је саста-вљен од малог броја људи – око двадесетак, наоружаних пушкама и с малом залихом муниције. Они су већином живели код својих кућа, спремни да се одупру евентуалним пљачкашима из Дренице или Ме-тохије. У Ибарској долини, у коју је после паљења Ибарског Колашина избегло целокупно становништво овога краја, Колашински одред је ојачао и нарастао на 120 до 150 људи. Тодор Добрић, командант одреда, настојао

52 Ову ознаку одред је добио од Немаца, који су све четничке јединице, како добровољачке, тако и легализоване четнике Драже Михаиловића и четнике Косте Пећанца, наредбом генерала Бадера од 10. априла 1942. године, ставили под команду немачких посадних дивизија на разним подручјима. Добровољачке јединице носиле су ознаке од Д-1 до Д-19, легализовани одреди носили су ознаке од Ц-20 до Ц-38, а Пећанчеви одреди од Ц-39 до Ц-101 (ZDNOR-a, XII/2, 347–353; Ј. Tomašević, н. д., 184).

53 ZDNOR-a, I/1, док. 433–435, 445–449; исто, XII/1, 400–403; исто, XII/2, 681–688, 918–922; исто, XII/3, 117–121, 183–188.

54 ZDNOR-a, I/20. Београд: Војноисторијски институт, 1965, 78; Божовић, Вавић, н. д., 96–97. Машан је предавао Немцима како заробљене партизане, тако и заробљене припаднике ЈВуО. Тако је 1. јуна 1942. Немцима предао Дражиног поручника Цветковића и британ-ског командоса Христифора Лоренса. И пре овога Машан је предавао Немцима ухваћене Енглезе. Дража је одлуку о ликвидацији Машана ђуровића донео још крајем априла 1942. године. Машан је на Голију дошао крајем марта 1943. (ZDNOR-a, XIV/1, 230–233, 435–450; Исто, XIV/2. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1983, 564).



је да остане независан и потпуно самосталан у односу на Сухопланински четнички одред и његовог војводу Машана ђуровића, али се није могао одржати и морао се формално ставити под његову команду.55 После окршаја с Немцима од 10. марта 1942. године и претрпљених губитака, Колашински четнички одред престао је да постоји. Колашински четнички одред није био оријентисан против Народноослободилачког покрета. Све време свог постојања није учествовао у борбама против партизана. Машан ђуровић није смео да их употреби у борбама против Копаоничког партизанског одреда 1941. године. У фебруару 1942. године, Колашин-цима је наређено да иду у Ивањицу, у борбу против партизана, што су они једнодушно одбили. Због тога су стално били у немилости, како код Немаца, тако и код Машана ђуровића. Августа 1944. године Тодор Добрић је био у преговорима с партизанима Ибарског НОП одреда око преласка свог одреда на њихову страну.56

Пећанчева четничка организација ни по чему није подсећала на ону стару, из времена Топличког устанка 1917. године, понајпре због особа сумњиве прошлости које су се ту нагло стале окупљати, видевши, с једне стране, заклон од окупатора, али и од сваке акције, а с друге, прилику да се „нешто ућари“. Југословенска влада у Лондону одузела је овлашћења војводи Кости Пећанцу и пренела их на пуковника Дражу Михаиловића, који је Пећанца због издаје осудио на смрт. Казна је извршена 22. маја 1944. године, код Сокобање.57

* * *

Падом Мусолинија с власти, 24. јула 1943. године, постало је еви-дентно да ће Италија ускоро положити оружје. Иако је нови премијер прогласио наставак ратовања на страни сила Осовине, Немцима је било јасно да је њихов савезник на умору и да је питање дана када ће капи-тулирати. Због тога су они кренули у стварање плана о запоседању територија које је држала Италија на Балкану и разоружавању њених војника. Тако је настао план „Аксе“, који су Немци активирали истог дана када је проглашена безусловна капитулација Италије, 8. септембра 1943. године.58

55 Божовић, Вавић, н. д., 98.56 ZDNOR-a, I/19, 601–602; Божовић, Вавић, н. д., 99.57 М. Самарџић, н. д., књ. 1, 37, 41–42.58 ZDNOR-a, XII/3, 464–465. О мерама које је предвиђао план „Аксе“ видети: исто, 472–474,

477, 484–485, 536–538. О разоружавању италијанских војника видети: исто, 540, 543–546, 562–567, 652–667.



План „Аксе“ спроведен је и на територији Космета коју су окупи-рале снаге Краљевине Италије, као и према свим војним јединицама италијанске војске на тој територији.59 Међутим, он није предвиђао и разоружавање квислиншких војних формација које су Италијани орга-низовали у својој окупационој зони.60 Немци не само да их нису расфор-мирали већ су наставили да их финансирају и подржавају у њиховим злочинима против неалбанског становништва, а организоваће и нове квислиншке формације, које ће својим злочинима засенити све које су до тада организоване на Космету.61 Немци су играли на карту албанског сепаратизма, обећавајући им потпуну независност и стварање Велике Албаније после рата. Албански квислинзи ће одмах по проглашењу капитулације Италије окренути оружје против својих доскорашњих господара и кренути да разоружавају и пљачкају, а у неким случајевима и убијају италијанске војнике.62

Положај Срба и Црногораца на Космету после капитулације Ита-лије није се нимало побољшао, штавише, постао је много тежи него пре тога. Притисак на Србе и Црногорце да се исељавају и напади на њих појачани су у италијанској окупационој зони још пре капитула-ције Италије, а после ње додатно.63 Немцима је, наиме, било потребно мирно залеђе у тренуцима када се очекивало савезничко искрцавање на Балкану. Зато су они Албанцима препустили власт и оставили им одрешене руке, што ће ови искористити за немилосрдно обрачунавање са српским и црногорским становништвом на Косову и Метохији. Наста-вљена су појединачна убијања, али су се догађали и масовни злочини. Такво појачано насиље условило је и појачано исељавање Срба и Цр-ногораца са Косова и Метохије. Тај нови талас исељавања трајао је од октобра 1943. до марта 1944. године, када је интензитет исељавања ос-

59 Рачуна се да су Италијани на Космету имали око 20.000 војника, 5.000 карабињера, фи-нанса и припадника граничних јединица (ZDNOR-a, XIII/1, док. 2, 4, 7; исто, XII/3, док. 99, 100; А. Hadri, н. д., 48–49, 51; Борозан, н. д., 303).

60 Поред вулнетара, присутних на целом Космету, Италијани су у својој окупационој зони организовали следеће квислиншке војне формације: Црнокошуљаши, Црна рука или Сквадристи и Краљевска жандармерија. Пред саму капитулацију Италије, августа 1943. године основана је добровољачка албанска милиција. Рачуна се да је у служби Италијана било 5.000 албанских квислинга (ЗдНОР-а, I/19, 349–351; А. Hadri, н. д., 49–51).

61 То је био тзв. Реџимент Косова и 21. СС дивизија „Скендербег“. О Реџимент Косова видети: ZDNOR-a, I/19, 349–351. О 21. СС дивизији „Скендербег“ видети: ZDNOR-a, XII/4. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1979, 221, 222–223, 395–396, 473–495, 664–668, 895, 957, 960).

62 ZDNOR-a, XII/3, 536–538. Немци су италијанским војницима у Албанији остављали лако наоружање, како би се приликом транспорта могли бранити од напада наоружаних Албанца. Немци су очекивали да ће доћи до таквих сукоба (исто, 562–567).

63 Исто, 346–353.



лабио, по свој прилици због интервенције централних немачких власти у Берлину, јер је ово стање ометало борбу окупатора против народно-ослободилачког покрета у Србији и стварало велике тешкоће на стра-тегијским комуникацијама, путевима и железничким пругама. Србија и Црна Гора биле су егзистенцијална уточишта за изгнанике са Косова и Метохије.64

На целој територији Космета, па и у немачкој окупационој зони, окупатор је од стране албанског становништва дочекан с одушевљењем и радошћу. Они су за Албанце били ослободиоци од мрског српског хе-гемонистичког, окупаторског јарма, који је трајао од 1912. године. Свој став према југословенској држави Албанци су јасно испољили још током Априлског рата, када су организовали нападе на југословенску војску, пљачкали војне магацине и одмах кренули с агресијом према српском и црногорском становништву, а у првом реду према колонистима на-сељеним на Космету аграрном реформом од 1918. године.65 Тиме су се они јасно одредили на чију страну ће стати и чије ће интересе и жеље испуњавати током наредне четири ратне године. Албанско становништво масовно ће приступити свакој квислиншкој војној формацији коју не-пријатељ буде организовао у сврху испуњавања својих ратних циљева, у све три окупационе зоне. С друге стране, Албанци су у слепом служењу окупатору видели пут ка својој потпуној независности и стварању „Ве-лике Албаније“, по могућству етнички што чистије албанске државе, која ће обухватити све територије Балкана на којима живе Албанци. Због тога није било мање територије с више различитих квислиншких војних формација у целој окупираној Европи од Косова и Метохије током Другог светског рата. Тачан број албанских квислинга и колаборацио-ниста веома је тешко утврдити. Сматра се да је албанских квислинга у првој години рата било 2.000, 1942. године 7.000, 1943. године 6.000 и 1944. године 8.000. Колаборациониста (балиста) било је 1944. године 10.000, а последње године рата чак 15.000. У другу руку, масовно прилажење

64 Божовић, Вавић, н. д., 380, 382, 396, 398; Димитрије Богдановић, Књига о Косову. Београд: САНУ, 1986, 204.

65 Због албанског терора с Космета ће се у периоду 1941–1945. године иселити око 100.000 Срба и Црногораца, а њих 10.000 своју националну припадност платило је главом. Репре-салије према Србима и Црногорцима почеле су већ трећег дана рата, а најгора ситуација била је у Дреници и околини Ораховца и ђаковице. Читава села настањена насељеницима су паљена, пљачкана, а људи убијани или приморавани на исељавање. О масовности исељавања Срба и Црногораца сведочи и чињеница да су Немци разматрали и евенту-алну употребу оружане силе како би спречили исељавање са Космета у Србију. Највише избеглих било је из италијанске окупационе зоне, око 40.000 (ZDNOR-a, XII/1, 163–166; Н. Антонијевић, н. д., 31, 37).



Албанаца окупатору, а и исто тако масовно протеривање Срба и Црного-раца са Космета, лишило је базе за регрутацију људства оба антифаши-стичка покрета отпора који су оперисали у Србији током Другог светског рата – и комунистичког (партизанског) и ројалистичког (четнички покрет Драже Михаиловића, односно Југословенска војска у Отаџбини). Ни један ни други покрет нису створили озбиљније војне одреде на територији Космета за све време рата. Готово сви одреди, и партизански и ЈВуО, који су дејствовали на територији Космета, били су оформљени ван његове територије, углавном у пограничним деловима Србије.66


Антонијевић Ненад, Албански злочини над Србима на Косову и Метохији за време другог светског рата, документа државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача. Крагујевац: Музеј жртава геноцида, 2004.

Zbornik dokumenаta i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom I, knj. 1. Beograd: Vojnoistorijski institut JA, 1949.

Зборник докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославије, том I, књ. 2. Београд: Војноисторијски институт ЈНА, 1952.

Зборник докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославије, том I, књ. 3. Београд: Војноиздавачки завод „Војно дело“, 1953.



Зборник докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославије, том I, књ. 19. Београд: Војноисторијски институт, 1969.

Зборник докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославије, том I, књ. 20. Београд: Војноисторијски институт, 1965.

Zbornik dokumenаta i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom II, knj. 2. Beograd: Vojnoizdavački zavod „Vojno delo“, 1954.

Zbornik dokumenаta i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XII, knj. 1. Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1973.

Zbornik dokumenаta i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XII, knj. 2. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1976.

66 ZDNOR-a, I/2, 199; исто, I/3, 271–272; исто, I/4. Београд: Војноиздавачки завод „Војно дело“, 1954, 17–18, 22–26; исто, I/19, 134–141; Божовић, Вавић, н. д., 100, 106–108; М. Цолић, н. д., 679).





Zbornik dokumenаta i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIII, knj. 1. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1969.

Zbornik dokumenаta i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knj. 1. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1981.

Zbornik dokumenаta i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knj. 2, Beograd: Vojnoistorijski institut, 1983.

Zbornik dokumenata Nemačka obaveštajna služba, knj. 8. Beograd: Državni sekretarijat za unutrašnje poslove FNRJ (III odeljenje), 1956.

Zečević, Miodrag i Jovan P. Popović. Dokumenti iz istorije Jugoslavije, tom II. Beograd: Arhiv Jugoslavije, 1998.


Богдановић, Димитрије, Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и умет-ности, 1986.

Божовић, Бранислав и Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији – квислинзи и колаборација у другом светском рату. Београд: Институт за са-времену историју, 1991.

Борозан, др ђорђе, Велика Албанија – поријекло – идеје – пракса. Београд: Војноис-торијски институт Војске Југославије, 1995.

Vavić, Milorad, Đorđe Ličinа, Jovan Pavlovski, Džafer Deva, Andrija Artuković, Vjekoslav Luburić, Vančo Mihajlov. Zagreb: Centar za informacije i publicitet, 1985.

Вучетић, Биљана, „Српска револуционарна организација у Османском царству на почетку XX века“. Историјски часопис, књ. LIII, 2006, 359–374.

Димитријевић, др Бојан, Војска Недићеве Србије 1941–1945. Београд: Службени гласник, 2014.

Казимировић, Васа, Србија и Југославија 1914–1945, књ. III. Крагујевац–Београд: Призма – Центар филм, 1995.

Косовска Митровица и околина. Приштина – Београд – Косовска Митровица: Ин-ститут за историју Косова – Институт за савремену историју – Одбор за издавање монографија, 1979.

Недељковић, Славиша, „Политичке прилике на Косову и Метохији (1895–1905). У вртлогу анархије и безвлашћа“. Српске студије, год. 1, бр. 1, 2010, 195–215.



Самарџић, Милослав, Генерал дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, књ. 1. Крагујевац: Нови погледи, 2004.

Tomašević, Jozo, Četnici u Drugom svjetskom ratu. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, 1979.

Hadri, Ali, „Okupacioni sistem na Kosovu i Metohiji 1941–1944“. Jugoslovenski istorijski časopis, br. 2, 1965, 39–60.

Цолић, Младенко,„Колаборација на тлу Југославије у Другом светском рату“. У: Југословенска држава 1918–1998, одговорни уредник ђорђе О. Пиљевић. Београд: Институт за савремену историју, 1999, 667–682.

Џелетовић Иванов, мр Павле, Балистички покрет 1939–1952: Масовност, сарадња са италијанским и немачким окупаторима и злочини над Србима. Београд: Архив Србије, 2000.

Шешум, Урош, „Српска четничка организација у Старој Србији 1903–1908. Те-ренска организација“. Српске студије, бр. 2, 2011, 239–258.

Шешум, Урош, „Четници у Првом балканском рату 1912. године“. Српске студије, бр. 3, 2012, 63–82.



Miroslav R. Purić

Quisling and collaborationist forces in the german occupation zone in Kosovo and Metohija

until the surrender of italy

Summary

Albanian inhabitants in Kosovo and Metohija welcomed the occupation army of the Axis powers as if they were their liberators. From the very beginning of the April War, these inhabitants started to clash with all the elements that represented the Yugoslav state and the Serbs, as well as with the army. They also attackedthe population of Serbian and Montenegrin origin. During the occupation, Kosovo Albanians would strongly support the occupation forces either through participa-tion in the occupation government or in their military formations. The Albanians were an integral part of all the quisling and collaborationist military formations that were organized in Kosmet in all the three occupation zones. Their each action within the occupation military formations and their government had only one aim – creating the ethnically clean Albanian state, whose obligatory part was Kosmet. For that reason, from the first day of the war and occupation, they attacked non-Albanian population that was either expelled from the country or exterminated. First of all, it referred to Serbian and Montenegrin immigrants after 1918. There were evident Albanian and Serbian quisling military formations in the German occupation zone which was annexed to occupied Serbia as its integral part. There were the Vulnetari (Albanian voluntary militia), being present on the whole ter-ritory of Kosmet, and the Albanian gendarmerie which was banned in April 1942 and incorporated with Nedić Serbian State Guard. Yet, the Albanians were more dominant than the Serbian personnel. Besides these mentioned, in this occupation zone there were the Chetnik formations of Kosta Pećanac until they were dismissed and incorporated with the Serbian State Guard in March 1943. Though this part of Kosmet was actually in Serbia, the Albanians ignored this fact whenever they had an opportunity for it. With the surrender of Italy in September 1943, the Germans expanded their occupation zone to the parts of Kosmet which were in Italian pos-session. Regarding this fact itself, under their support, they put all the quisling military formations and organizations which the Italians had founded in their zone during their rule. They also founded some new ones. The Albanian quislings and collaborationists stayed loyal to their masters, the Germans, until the very end of their stay in Kosmet. The same story repeated as it had been in 1912, when they had supported the Turks, having been loyal until the end, so that they stayed with the Germans in 1944, even though it was obvious that they were losing the war and



leaving the Balkans. This proves that everything was more attractive and accept-able to them, even death, than coming back under the rule of the hated Serbs and Serbian state.

Keywords: Second World War, Kingdom of Yugoslavia, Serbia, Kosovo and Metohija, Germany Occupation Zone, quisling and collaborationist military formations.


Игор Ђ. Вукадиновић1

ОСЛОБОЂЕЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ 1944. ГОДИНЕ

Апстракт: Највећи стратешки значај у Другом светском рату Косово и Метохија имало је у октобру и новембру 1944. године, када је постало јасно да немачка Група армија „Е“, која се повлачила из Грчке, неће успети да овлада долином Мораве и ту успостави нову линију фронта. Услед неповољног стања на фронту, Немци су били приморани да се преко територије Косова и Метохије повлаче према Босни и Славонији. Снаге НОВЈ биле су у највећој мери концентрисане на Копаонику и у мањој мери у Топличком и Врањском округу, где су деловале заједно с новим савезником – бугарском армијом. Насупрот њима, немачке трупе биле су распоређене на комуникацијској линији Урошевац – Приштина – Косовска Митровица, док су дуж планинског терена према југословенским и бугарским снагама деловале герилске формације балиста и албанских регрута и добровољаца. Немачке снаге средином новембра 1944. године започињу убрзану евакуацију са Косова према Рашкој и долини Ибра, а НОВЈ ослобађањем Косовс-ке Митровице 23. новембра овладава читавим простором Косова и Метохије.

Кључне речи: Косово и Метохија, ослобођење, Други светски рат, Југосла-вија, Србија, Велика Албанија, Група армија „Е“, Народноослободилачка војска Југославије

1 [email protected]

94(497.115)”1944”


206 Игор ђ. Вукадиновић

1. УВОД: БОРБА ПРОТИВ ОКУПАТОРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ТОКОМ 1943. И 1944. ГОДИНЕ

Косово и Метохија спадали су међу територије окупиране Југославије с најслабије развијеним антифашистичким покретом. Албанско стано-вништво на том простору готово у потпуности је прихватило државни апарат фашистичке „Велике Албаније“, најпре под италијанским, а од септембра 1943. године и под немачким покровитељством. Отежавајућа околност за Народноослободилачки покрет на Косову било је протери-вање више десетина хиљада Срба од стране фашистичких власти, па су се бројни чланови Комунистичке партије и потенцијални борци Југосло-венске војске у Отаџбини нашли међу интерниранима или ухапшенима.2 Ретки и малобројни партизански одреди формирани у периоду 1941–1943. године, састављени од неколико десетина људи, углавном Срба, били су лака мета за окупатора с разгранатом мрежом милиције и вулнетара.

Партизански борци с Косова и Метохије углавном су деловали у околним областима – васојевићком Полимљу, северноалбанској Мале-сији, Македонији и топличком и врањском крају. У тим областима су уједно формирани и први косовско-метохијски партизански батаљони и бригаде. Први косовско-метохијски батаљони формирају се тек након капитулације Италије, септембра 1943. године, када косовски комунисти избегли из логора „Герман“ код Тиране формирају 1. косовско-мето-хијски батаљон „Рамиз Садику“, а избегли из логора „Порто Романо“ код Драча образују 2. косовско-метохијски батаљон „Борис Вукмировић“, који је у почетку имао 140 бораца.3 Ова два батаљона од новембра 1943. године деловала су у Македонији у саставу 1. косовско-македонске бригаде.4

Прва косовска бригада са око 450 бораца формирана је на пролеће 1944. године у близини Власотинца, али је убрзо разбијена од стране Немаца у борбама код Црне Траве, па су њени припадници наставили да дејствују по батаљонима. Ипак, формирање нових одреда и прилив нових бораца настављени су и током 1944. године, тако да је код Струге у југоисточној Македонији 24. јуна формирана Прва косовско-метохијска бригада, састављена од 1. и 2. косовско-метохијског батаљона (који су

2 Димитрије Богдановић, Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности, 1985, 206.

3 Nikola Anić, Sekula Joksimović i Mirko Gutić, Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1982, 329.

4 Бранислав Божовић и Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији. Београд: Ин-ститут за савремену историју, 1991, 372–373.

Ослобођење Косова и Метохије 1944. године

Игор ђ. Вукадиновић 207

претходно издвојени из састава 1. косовско-македонске бригаде), једне словеначке чете и 50 црвеноармејаца побеглих из немачког заробље-ништва. У тренутку формирања ова бригада је бројала око 300 бораца и ускоро је из Македоније прешла у северну Албанију, одакле је органи-зовала продор у Метохију.5

Друга косовско-метохијска бригада формирана је 9. септембра 1944. године код Бујановца од људства Косовског батаљона из Гњилана и бораца избеглих и интернираних из гњиланског краја. Ова бригада је у почетку бројала 450 људи. Потом је 12. септембра у околини Врања формирана Трећа косовско-метохијска бригада „Милан Зечар“, саста-вљена од три батаљона са укупно 450 бораца. Код Лебана је 24. септембра формирана 5. косовско-метохијска бригада од избеглица са Косова и добровољаца из Јабланичког и Копаоничког среза, која је бројала око 300 бораца распоређених у два батаљона.6

Уочи продора снага НОВЈ из северне Албаније у Метохију, 13. октобра 1944. код Круме је формирана 4. косовско-метохијска бригада, саста-вљена од партизанског батаљона „Косово“, новопридошлих бораца и руководилаца из 1. косовско-метохијске бригаде, која је дејствовала на том терену.

Свих првих пет косовско-метохијских бригада НОВЈ формиране су ван области по којој су добиле име, у кратком периоду од три и по ме-сеца, непосредно пред почетак повлачења Немаца с Косова и Метохије, што сведочи о неразвијености антифашистичке борбе комунистичког покрета на том простору.

До лета 1944. године највећа антифашистичка војна формација која се борила против окупатора на Косову и Метохији био је Други косовски корпус Југословенске војске у Отаџбини, којим је командовао мајор Жи-војин Жика Марковић. Ова формација, званично формирана крајем 1942. године, углавном је деловала на простору Ибарског Колашина, Мокре Горе, планине Рогозне и на обронцима Копаоника, а сачињавали су је ста-новници тог компактног српског етничког простора, стешњеног између Албанаца из Шаље и Дренице и муслимана из тутинског и новопазарског краја.7 Становништво овог краја је већ на лето 1941. године формирало четнички одред како би се одбранило од пљачкашких напада Албанаца и муслимана, а од средине 1942. године одред се формално налази под

5 Anić, Joksimović i Gutić, н. д., 421.6 Исто.7 Младен Максимовић, Четнички одреди и други косовски корпус 1941–1944–1946. PineIsland, IN,

USA: Младен Максимовић, 2001, 29.


Врховном командом Југословенске војске у Отаџбини.8 Штаб корпуса налазио се у месту Локвице на Копаонику, а до средине 1944. године корпус је бројао око 1.500 бораца. Борци из 2. косовског корпуса ретко су напуштали своју примарну територију, а главна функција му је била заштита локалног српског становништва северно и западно од Ибра.

До слабљења и осипања четника у овом крају долази у августу 1944. године, када их потискује партизанска Оперативна група дивизија, са око 8.000 људи, којом је командовао Пеко Дапчевић.9 За уништење четника на тој територији посебно је био задужен партизански Ибарски одред, формиран на лето 1944. године у Андријевици од избеглица са Косова и Метохије.10 Њему су се, након доласка Оперативне групе дивизија, при-кључили Ибарска четничка бригада под командом Аце Недељковића и Колашинска четничка бригада под командом Тодора Добрића, чиме је 2. косовски корпус ЈВуО додатно ослабљен, тако да је до новембра 1944. го-дине престао да буде релевантан војни чинилац.11 Ипак, четници су током новембра нападали немачке јединице које су се повлачиле преко Рогозне ка Новом Пазару, дајући допринос народноослободилачкој борби.12

Неефикасност Обласног комитета КПЈ за КиМ у ширењу покрета отпора окупатору утолико је већа ако се има у виду политички рад руководства косовских комуниста током рата. Како би обезбедили ширу подршку и омасовили покрет, албански и косовски комунисти су сматрали да је неопходно да албанским масама докажу да се и они залажу за „очување Албаније у етничким границама“. Стога је обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију од 1943. године постепено почео да ради на осамостаљивању од НОВЈ и чвршћем везивању за НОВ Албаније. У новембру 1943. године Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију про-менио је назив у Обласни комитет КПЈ за Косово и Дукађин, географску област која, поред Метохије, обухвата и добар део северне Албаније.13 Такође, на истом саветовању, Обласни комитет КПЈ за Косово уздиг-нут је на ниво покрајинског комитета. У албанском делу Дукађина, у месту Бујан, од 31. децембра 1943. до 2. јануара 1944. године одржана

8 Вучина Добрић, Стари Колашин у другом светском рату. Зубин Поток: Стари Колашин, 2015, 38–40.

9 „1. maj – 31. avgust“. У: Dokumenti Vrhovnog štaba NOV i POJ, Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom 2. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1982, док. 333, 621.

10 В. Добрић, н. д., 90–93.11 Исто, 116–117.12 Радојко Јовановић, Бело светло на митровачке црвене записе. Косовска Митровица: Градски

музеј, 2009, 153.13 Д. Богдановић, н. д., 225.



је оснивачка конференција Народноослободилачког одбора за Косово и Дукађин, на којој је усвојена резолуција према којој ће се након рата Албанцима Косова и Метохије омогућити право на „самоопредељење до отцепљења“, односно на припајање Албанији.14 Овим је, као и у неким претходним прогласима, обласни комитет КПЈ за КиМ легитимизовао идеју етничке Албаније у границама које су 1941. године одредили фаши-стички окупатори и најавио очување Косова у Албанији и након пораза фашизма и победе комунизма на том простору.

Без обзира на фактор пропаганде, постојала је искрена и обострана жеља врха КП Албаније и албанских комуниста са Косова и Метохије да дође до сједињавања два покрета у један и, последично, до присаје-дињења Косова Албанији након рата. Мере које су обе стране предузеле с тим циљем на крају су осујећене због противљења врха југословенских комуниста отварању питања граница пре краја рата, али и због минор-них резултата НОВ Косова и Метохије у ширењу покрета и борби против окупатора. Осим замене речи Метохија термином Дукађин, одржавањем Бујанске конференције и повременим покушајима да се организационо потчини НОВ Албаније, НОО Косова и Метохије није остварио ниједан озбиљнији резултат у борби против окупатора од почетка рата до ње-говог повлачења на јесен 1944. године, па је врх КПЈ одлучио да анулира или преиначи већину претходних одлука обласног комитета за КиМ. По наређењу Врховног штаба НОВ Југославије од 2. септембра 1944. године, Главни штаб НОВ Космета постао је Оперативни штаб косовско-мето-хијске оперативне зоне, непосредно одговоран Главном штабу Србије15. Тиме је, бар привремено, стављена тачка на претензије руководства КПЈ на Косову и Метохији да буде потпуно равноправан чинилац будуће југословенске федерације, независан од руководства Србије.

2. РАСПОРЕД СНАГА НОВЈ, БУГАРСКЕ АРМИЈЕ И ГРУПЕ АРМИЈА „Е“ ТОКОМ ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ

Највећи стратешки значај у Другом светском рату Косово је имало током октобра и новембра 1944. године, када је постало јасно да немачка Група армија „Е“, која се повлачила из Грчке, неће успети да овлада долином Мораве и ту успостави нову линију фронта. Услед неповољног стања

14 Божовић и Вавић, н. д., 411–415.15 „1. maj – 31. avgust“, 26–27.



на фронту, Немци су били приморани да се повлаче преко територије Косова и Метохије према Босни и потом ка Славонији. Због померања тежишта борби према северу, главни штаб Групе армија „Е“ пребачен је 14. октобра из Солуна у Косовску Митровицу.16

Већина немачких трупа је била стационирана на комуникацијској линији Приштина – Косовска Митровица, чији је десни бок додатно брањен борбеним групама „Лангер“ и „Бредов“. Борбена група „Лангер“ била је стационирана у Куршумлији и затварала је правац Куршум-лија–Подујево–Приштина. Борбена група „Бредов“ била је стациони-рана у Бујановцу и штитила је прилазе Косову преко пута Бујановац–Гњилане. Простор између ове две борбене групе затварало је око 6.000 балиста.17

Леви бок Групе армија „Е“ у Метохији чували су остаци 21. СС ди-визије „Скендербег“ и неколико морнаричких јединица пристиглих из Грчке.18 Поред тога, неколико хиљада балиста, албанских регрута и добровољаца (вулнетара) били су распоређени на планинском терену дуж читаве границе Косова и „преткумановске Србије“.

Немачке снаге су уложиле велике напоре у утврђивању Косовске Митровице, у којој се (у месту Стари Трг) од 14. октобра налазио штаб Александра Лера, главнокомандујућег Групе армија „Е“. Око 3.000 ал-банских регурта и добровољаца чувало је прилазе Митровици. Водећи албански првак Џафер Дева организовао је мобилизацију свих Албанаца старости од 17 до 40 година, која је, према извештају штаба 22. српске дивизије НОВЈ, имала 70% успешности. Немци су Албанцима давали оружје и облачили их у своје униформе. Око Митровице је била распо-ређена појачана противавионска артиљерија, а месно становништво је активно учествовало у утврђивању града.19

Према извештају штаба Ибарског НОП одреда, морал немачких тру-па био је слаб, а војници су продавали своје ствари и оружје за храну.20

16 Војни архив, Фонд НОВЈ, к. 181, ф. 06, док. 5.17 Милорад Мадић и Душан Јончић, двадесет пета српска бригада. Београд: Војноиздавачки

и новински центар, 1989, 100. 18 21. СС брдска дивизија „Скендербег“ основана је 1. маја 1944, након договора Хитлера и

Химлера у фебруару исте године. Језгро су чинили албански војници у саставу југосло-венске војске, заробљени априла 1941. и послати у логоре. Мобилизација није дала оче-киване резултате, нити су борци дивизије до краја рата показали већу борбену готовост. Опширније видети: Божовић и Вавић, н. д., 321–325.

19 „Борбе у Србији 1944. год., 9. новембар – 31. децембар“. У: документи НОВЈ – Борбе у Србији. Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том 1. Београд: Војноисторијски институт ЈНА, 1957, 36–37.

20 Исто, 697.



Друга Призренска лига је 18. октобра 1944. године преко свог органа, Опште команде омладине за одбрану Косова, издала проглас у коме је позвала све Албанце да се „уједињени боре за одбрану етнички чисте Ал-баније и спрече ново ропство Косова под Словенима“.21 Уследила је општа мобилизација свих косовских Албанаца између 20 и 50 година старости, који су затим распоређени на границе „етничке Албаније“, од Копаоника, преко Топлице до Куманова. У извештају начелника Среског комитета КПЈ за Приштину наводило се да су на фронт према НОВЈ и НОВ Бугарске били послати и сви председници општина и скоро сви полицајци. Мобилисани Срби одвођени су да копају ровове на првој линији фронта. Највећи број мобилисаних из рејона Приштине послат је у околину Подујева.22

Снаге НОВЈ су током октобра 1944. биле углавном концентрисане на Копаонику, а мање у топличком крају, где су, као и у околини Врања, већ деловале снаге нове савезнице НОВЈ – Војске Бугарске, односно њене 2. армије, оперативно потчињене команданту Трећег украјинског фронта Црвене армије.23 Бугарска 2. армија је бројала 50.000 војника и располагала с неколико хиљада моторних возила и преко стотину топова, тако да је бројчано и оружано била вишеструко надмоћнија од две српске дивизије и три косовско-метохијске бригаде које су се октобра и новембра 1944. године бориле на том ратишту. Међутим, већина бугарских војника и официра били су из периода царског режима оданог Хитлеру и Великој Бугарској, који су само „заменили значке на униформама“, те су били изразито деморалисани и незаинтересовани да ратују против Немаца, а поготово за српске и југословенске интересе. Према тврдњама коман-данта 22. српске дивизије Живојина Николића Брке, међу официрима 2. бугарске армије било је и оних који су директно опструирали гоњење Немаца и кочили ионако слаб борбени елан бугарских јединица.24

Према заједничком плану операције, 24. српска дивизија НОВЈ на-падала је Косовску Митровицу и Бајгору из правца Копаоника, док су дивизије 2. бугарске армије имале задатак да дејствују на линији Кур-шумлија–Подујево–Приштина. Заузимање Приштине било је поверено 12. бугарској пешадијској дивизији и 5. косовско-метохијској бригади,

21 ђорђе Борозан, Велика Албанија, поријекло, идеје, пракса. Београд: Војноисторијски институт, 1995, 366.

22 „Борбе на Косову 1941–1944“, 686–688.23 Бугарска је до 26. августа 1944. године била савезник нацистичке Немачке. Потом је због

надирања Црвене армије прво прогласила неутралност, а 8. септембра, због притиска СССР, објавила рат Немачкој, након чега је учествовала у операцијама на југу Србије и на Косову.

24 Живојин Николић Брка, 22 српска дивизија. Београд: Народна књига, 1972, 367.



које су требале да до града дођу најкраћим путем преко планинско-брд-ског терена, из правца Медвеђе. 25

У врањском крају деловале су 46. српска дивизија и 2. бугарска коњич-ка дивизија, које је до Приштине требало да дођу заузимањем Бујановца и Гњилана. Јужније од њих налазиле су се јединице 2. и 3. косовско-ме-тохијске бригаде, које су имале задатак да овладају простором Скопске Црне горе и да потом заузму Урошевац.26

Јединице 1. и 4. косовско-метохијске бригаде су, заједно са 3. и 5. бригадом НОВ Албаније, имале задатак да из северне Албаније продру у Метохију и разоре комуникацијске линије Немцима који су се преко Метохије и северне Албаније повлачили према Санџаку.27

Док су 1. косовско-метохијска и 3. албанска бригада нападале на сектору ђаковица–Пећ, 4. косовско-метохијска и 5. албанска бригада дејствовале су у рејону Призрена. Напад на ђаковицу започет је 14. ок-тобра, али је отпор окупатора био жилав, тако да су борбе за овај град трајале скоро месец дана.28

Други косовски корпус под командом Жике Марковића, који је до средине 1944. био најбројнија српска антифашистичка формација на Косову и Метохији, током августа и септембра 1944. године доживео је поразе у сукобима с бројно надмоћном групом дивизија под командом Пека Дапчевића и Ибарским одредом, након чега је уследило осипање и прелазак дела бораца у редове партизана. У октобру 1944. године кор-пус је бројао око 400 људи и више није представљао репрезентативну војну снагу у поређењу с партизанским јединицама које су тих месеци вишеструко увећале своју бројност.29

3. ПОВЛАЧЕЊЕ НЕМАЦА И ПРОДОР ЈУГОСЛОВЕНСКИХ И БУГАРСКИХ СНАГА НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Операција за ослобођења Косова и Метохије почела је у зору 23. октобра 1944. године заједничким нападом снага 24. дивизије НОВЈ и II бугарске армије, с Копаоника на Подујево и Бајгору. У наредних седам дана југо-словенско-бугарске снаге незнатно су се приближиле градовима Косовска

25 ВА, Ф-НОВЈ, к. 181, ф. 6, док. 6.26 ђ. Борозан, н. д., 445.27 „1. septembar – 31. decembar 1944“, 260.28 ђ. Борозан, н. д., 446.29 Божовић и Вавић, н. д., 343, 373–374.



Митровица, Подујево и Вучитрн, услед јаког отпора Немаца и Албанаца и слабог учинка бугарских трупа. Иако су снаге 24. дивизије успеле да 28. октобра заузму Бајгору и тиме угрозе Косовску Митровицу, ускоро су морале да се повуку на почетне положаје, јер јединице бугарске армије нису извршиле своје задатке.30

Борбе за пресецање комуникација Немцима на обронцима Прокле-тија јединице 1. и 4. косовско-метохијске и 3. албанске бригаде почеле су средином октобра, а након жестоких окршаја с немачким јединицама и албанским квислинзима из СС дивизије „Скендербег“, снаге НОВЈ први успех постигле су заузимањем Јуника, Молића и Батуше 26. октобра, док је непријатељ био приморан да се повуче ка Дечанима.31

Јединице 5. косовско-метохијске бригаде успеле су да надирањем из правца Медвеђе 3. новембра заузму Орлане, а бугарска II армија 4. новембра је ослободила Подујево и потиснула непријатеља седам ки-лометара јужно од града, што је представљало први значајнији успех у косовској операцији.32 Иако је немачка линија одбране код Подујева била пробијена, бугарска 6. дивизија је пропустила прилику да опколи и уништи непријатеља у граду, тако да су се Немци извукли из потен-цијалног обруча и заузели нову линију одбране.33

Услед недостатка муниције, замора и исцрпљености јединица 24. дивизије НОВЈ, њен штаб затражио је од Главног штаба Србије да је на фронту према Косову замени 22. српска дивизија НОВЈ, која је до тада деловала у рејону Ниша. Смена јединица две дивизије извршена је у наредних 10 дана, тако да је до 13. новембра 22. дивизија у потпуности заменила 24. дивизију у косовској операцији.34

Кључна битка у Метохији крајем октобра и почетком новембра 1944. године одвијала се за село Дечани, смештено на важном путу ђаковица–Пећ, који су Немци обилато користили за транспорт трупа и материјала из Албаније и Македоније за Санџак и Босну. НОВЈ је први пут заузела Де-чане 1. новембра 1944. године, али су Немци врло брзо послали појачање из Пећи, како би повратили село и оспособили комуникацију са ђакови-цом. Жестока битка, у којој су коришћени минобацачи, топови и тешка артиљерија, а партизанима су помагали и савезнички авиони, трајала је

30 „Борбе у Србији 1944 год., 9. новембар – 31. децембар“, док. 180, 493–494. 31 Милутин Милковић, Прва косовскометохијска пролетерска бригада, Београд 1991,

231–235.32 „Борбе у Србији 1944. год., 9. новембар – 31. децембар“, док. 180, 495.33 Живојин Николић Брка, н. д., 350.34 Исто, стр 351.



пуне две недеље. За то време, манастир Дечани је неколико пута прела-зио из руку Немаца у руке јединица НОВЈ и обрнуто.35

Нови напад НОВЈ и бугарске армије на немачко-албанске снаге на Косову почео је 9. новембра, када 46. дивизија НОВЈ, која је продирала на линији Врање–Гњилане, потискује непријатеља са источне стране Муховске реке, а бугарска 2. коњичка дивизија ослобађа Бујановац и продире у Кончуљски теснац, где наредних дана води жестоке борбе са Немцима и Албанцима. Главнина немачких снага из Бујановца повукла се према Гњилану.36 За то време, јединице 2. и 3. косовскометохијске бригаде се пребацују на Скопску Црну гору, како би у Качаничкој клисури нападале немачке трупе које су се из Скопља, ослобођеног 13. новембра, повлачиле ка Урошевцу.37

У извештају Штаба 25. бригаде од 14. новембра упућеном штабу 46. српске дивизије, која се борила у рејону Бујановца и продирала према Гњилану, описан је начин балистичког ратовања, који се неће проме-нити ни након што НОВЈ успостави контролу над Косовом и Метохијом: „Шиптари су као непријатељ такви да се с њима није могуће борити фронталним борбама, јер се они боре герилски, нападајући на осетљивим местима у малим групицама, док им остали делови положаја остају не-брањени или брањени малим снагама.“38 У овом, као и бројним другим извештајима са фронта, наводило се и то да је основна парола Албанаца који су се борили против НОВЈ тада била да они само бране „своју гра-ницу“ добијену од Немаца 1941. године и да неће ићи преко те границе, али да „ни НОВЈ не прелази њихову страну границе“.

Средином новембра на Косову се налазило пет немачких дивизија, од чега две северно, а три јужно од Косовске Митровице, и све су се кретале према северу, док су их нападале јединице НОВЈ и бугарске ар-мије. Деветог новембра, након повлачења из Бујановца (где се налазила борбена група „Бредов“, која је штитила прилазе Гњилану), из Куманова 10. новембра и из Скопља 13. новембра 1944. године, Група армија „Е“ почиње убрзану евакуацију Косова и Метохије, најпре њеног јужног дела. Главнокомандујући Групе армија „Е“, Александар Лер, пребацио је свој штаб 12. новембра из Косовске Митровице у Сарајево, а команду над немачким снагама на Косову преузео је штаб 91. армијског корупуса.39

35 М. Милковић, н. д., 245–247.36 Живојин Николић Брка, н. д., 354.37 „Борбе у Србији 1944 год., 9. новембар – 31. децембар“, док. 180, 496.38 Исто, 40. 39 Живојин Николић Брка, н. д., 354.



Према наређењу маршала Црвене армије и команданта Трећег ук-рајинског фронта Фјодора Толбухина од 15. новембра 1944. године, II бугарска армија и две српске бригаде кренуле су 16. новембра у правцу Косовске Митровице, Приштине и Вучитрна, с циљем да заузму ове градове до 18. новембра.40 Тада су се јавиле прве трзавице између срп-ских дивизија НОВЈ и дивизија бугарске армије. Наиме, штаб бугарске дивизије је преговарао с балистима да их ови без борбе пусте у Гњилане, на шта су балисти били спремни, али су Бугари након оштрог протеста штаба српске дивизије, од тог плана ипак одустали.41 Након пробоја кроз Кончуљски теснац, једна бригада 46. дивизије заједно са Бугарима ушла је 16. новембра у Гњилане, које су Немци напустили без борбе и повукли се ка Приштини.42

Због страха и неизвесности који су завладали код балиста када су видели да их немачки војници напуштају и настављају повлачење ка се-верозападу, поједине албанске вође су ступиле у преговоре с бугарским и, у мањој мери, југословенским снагама о „мирној предаји градова“. Задржавши наоружање и опрему коју су им оставили Немци, део Алба-наца се тада разбежао по шумама, а део вратио кућама, чекајући погодну прилику за устанак. Стога су НОВЈ и бугарске дивизије ушле у већину места на Косову готово без икаквог отпора.43

Од 16. до 18. новембра трајали су огромни напори 22. српске диви-зије и II бугарске армије да на вучитрнском и косовскомитровачком ратишту савладају непријатеља и заузму Вучитрн и Косовску Митрови-цу. Међутим, Немци су били толико добро утврђени на линијама које су сматрали важним, да југословенске и бугарске снаге нису оствариле никакав напредак на том делу фронта.44 Напредак је, заправо, истински оствариван углавном на оним територијама које су Немци сами плански напуштали.

Немачке снаге у Пећи су, након губитка контроле над магистралним путем Пећ–ђаковица–Призрен, и када је постало јасно да неће моћи да се преко Чакора пребаце у северну Црну Гору, 16. новембра почеле убр-зано повлачење према Косовској Митровици. Истог дана јединице 1. и 4. косовско-метохијске бригаде НОВЈ крећу према Пећи. Град је ослобођен без борбе 17. новембра. Дан касније, након мање борбе с припадницима

40 Исто, 356.41 „Борбе у Србији 1944 год., 9. новембар – 31. децембар“, 88–89.42 Исто, 496.43 Исто, 89.44 Живојин Николић Брка, н. д., стр 360.



борбене групе „Скендербег“, јединице 4. косовско-метохијске бригаде и 5. албанске бригаде ослободиле су Призрен. Последње место у Мето-хији у којем су се Немци још задржали био је Исток, који је ослобођен 20. новембра.45

Јединице 2. косовско-метохијске бригаде 17. новембра ослободиле су Урошевац, а 16. македонска бригада истог дана улази у Качаник46. Једи-нице 46. српске дивизије, 12. бугарске пешадијске и 2. бугарске коњичке дивизије усиљеним маршом из правца Бујановца кретале су се према Приштини, тако да су 18. новембра стигли до Грачанице, неколико ки-лометара јужно од града. Тада се поновио спор југословенских и бугар-ских снага, као и приликом ослобађања Бујановца. Наиме, командант 25. српске бригаде договорио је с бугарским командантима да јединици која прва уђе у Приштину „припадне сав плен“, а ако уђу истовремено, плен деле напола47. Убрзо после тога је 4. дивизија Прве бугарске армије покушала да се договори с приштинским балистима да без борбе уђе у град и тек након протеста 13. корпуса одустали су од те намере, тако да је договорен заједнички улазак у град и „подела плена“.48 У ноћи између 18. и 19. фебруара немачке јединице су напустиле Приштину, у коју у зору улазе јединице 25. српске бригаде, делови 12. бугарске пешадијске дивизије и 2. коњичке дивизије.49

Успехе у рејону Подујева током 18. и 19. новембра коначно су постигле и јединице 22. српске дивизије и 4. бугарске пешадијске дивизије, које потискују Немце и балисте у области Качандолске реке и 20. новембра заузимају Вучитрн.50

Најјачи отпор Немци су пружили на обронцима Копаоника у рејону Бајгоре, одакле су штитили прилазе Косовској Митровици. Са савезничке стране на том делу фронта су деловале 10. бригада 22. српске дивизије и 6. бугарска дивизија. Губитак те територије довео би у опасност од опкољавања немачке трупе које су се повлачиле из Приштине и Вучитрна. Највеће борбе водиле су се око врхова Корда наљт и Оштро копље, које су југословенске и бугарске снаге неуспешно покушавале да освоје од 18. до 21. новембра, све док Немци нису започели повлачење и са овог терена.51 Бугарска 6. дивизија 21. новембра добила је наређење да се с простора

45 М. Милковић, н. д., 250.46 Божовић и Вавић, н. д., 474.47 Мадић и Јончић, н. д., 124–125.48 ВА, Ф-НОВЈ, к. 18, ф. 5, док. 40.49 Мадић и Јончић, н. д., 126–127.50 Живојин Николић Брка, н. д., 361.51 Исто, 363.



Баре–Бајгора–Весковце врати у рејон Подујева, а снаге 10. српске бригаде наставиле су да гоне непријатеља који се повлачио. Југословенске снаге 22. новембра заузимају Трепчу, а бугарска тенковска бригада увече истог дана улази у Косовску Митровицу, из које су се Немци непосредно пре тога били повукли. Српска бригада је 23. новембра, заједно с бугарским јединицама ослободила Звечан52, а истог дана је и последњи немачки војник напустио Косово и Метохију, чиме је званично завршена Косовска операција.53

Процењује се да је завршних недеља борби на прилазима Косовској Митровици погинуло око 60 Немаца, међу којима и неколико официра, док је више десетина рањено. Сличан биланс погинулих (63) и рањених (преко 40) имала је 22. српска дивизија НОВЈ, која је од друге седмице новембра заменила 24. дивизију на том ратишту. Иако главни задатак и циљ операција на Копаонику – пресецање правца повлачења Групи армија „Е“ – није извршен, 22. српска дивизија је за пожртвованост у косовској операцији добила назив „ударна“.54

Немци су се из Косовске Митровице поделили у две групе које су ишле ка Босни. Једна је кренула преко планине Рогозне, односно Новог Пазара и Санџака, а друга наставила долином Ибра, до Краљева, а одатле преко Пожеге, Ужица и планине Таре до источне Босне и Сарајева.55

4. РЕОРГАНИЗАЦИЈА БАЛИСТИЧКИХ СНАГА НАКОН ПОВЛАЧЕЊА НЕМАЦА И УЛАСКА НОВЈ

Нагло повлачење Немаца с Косова између 16. и 23. новембра 1944. године, изазвало је расуло у албанској војсци, која се борила на њиховој страни. Истакнуте албанске националне вође из Друге призренске лиге и при-падници остатака 21. СС дивизије „Скендербег“ наставили су повлачење с Немцима ка територијама на северозападу Југославије које су ови још увек контролисали. Међу њима је био и Џафер Дева, који је касније из иностранства координисао балистичку побуну против НОВЈ.

Руководство Друге призренске лиге је пред повлачење с Косова постојеће квислиншке снаге поделило у четири групе, које је требало да формирају језгра за каснију борбу против НОВЈ. Оперативни штаб за

52 Исто, 364.53 ВА, Ф-НОВЈ, к. 181, ф. 2, док. 33.54 Живојин Николић Брка, н. д., 364–365.55 ВА, Ф-НОВЈ, к. 181, ф. 6, док. 7.



Космет је 30. новембра имао податке о постојању ових група и њиховим оквирним плановима за повезивање и проширивање.56 Прва и највећа група балиста налазила се у Дреници, односно око планине Чичавице. Ту се налазио и њихов штаб, који је поседовао радио-станицу, уступљену од Немаца, а према проценама југословенских обавештајаца, при штабу се налазило и неколико немачких официра који су остали да би органи-зационо помогли побуну.57 Друга група се налазила у региону Карадака (Скопска Црна гора) и деловала је на простору југоисточног Косова и северозапада Македоније. Против ње су често ратовале македонске је-динице. Командант ове групе био је Адем Главица. Трећа група балиста је била концентрисана у подножју Шар-планине, одакле се померала ка Урошевцу, а четврта група је деловала на северу Косова у области Шаља и Бајгора, испод Копаоника, и њом је командовао Адем Воца. Поред тога, у многим местима на Косову су деловале мање групе, које су вршиле диверзантске радње мањег обима.58

Један део мобилисаних албанских војника вратио се кућама и мирно је дочекао НОВЈ, али задржавши наоружање. Ипак, многи су се определили за одлазак у шуме и наставак герилског рата против нових власти. Међу њима је, према процени југословенских власти, било највише злочинаца и организатора злочина, који би свакако морали да одговарају за своја дела након ослобођења. У Пећи, која је током рата била центар репресив-них снага карабињера, фашистичке милиције, албанске жандармерије, квестуре и специјалних немачких јединица, бегови и виђенији сарадници Немаца побегли су из града непосредно пре ослобођења, а власт су пре-дали групи грађана на коју су имали утицај, али су сматрали да се током рата није компромитовала сарадњом с окупатором, надајући се да ће она бити посредник између НОВЈ и бегова. Ипак, НОВЈ је одбио сарадњу с овом групом, а већ сутрадан, 18. новембра, формирани су Градски народноо-слободилачки одбор и Срески народноослободилачки одбор. Наређено је и хапшење свих за које се посумња да су били помагачи окупатора. 59

Међутим, завођење власти НОВЈ текло је много спорије и теже у ал-банским селима Косова и Метохије, где је живела већина становништва. Тамо углавном није постојало никакво антифашистичко језгро на које би се нове власти могле ослонити. Стога су активисти Народноосло-бодилачког фронта покушавали да радом на терену објасне циљеве

56 ВА, Ф-НОВЈ, к. 181, ф. 4, док. 10.57 ВА, Ф-НОВЈ, к. 182, ф. 2, док. 48.58 Исто.59 М. Милковић, н. д., 252–253.



народноослободилачке борбе и помажу приликом формирања сеоских одбора у које су често, у недостатку других кадрова, улазили и бивши сарадници фашистичког апарата.60 Последице ове праксе укључивања бивших фашистичких сарадника у нове власти биле су видљиве већ почетком децембра 1944. године, када је командант места у Урошевцу, Хамдија Јашаревић, који је требало да чува новоуспостављени поредак у граду, непосредно уочи напада балиста дезертирао и придружио им се у нападу на град.61

ЗАКЉУЧАК

Ослобођење Косова и Метохије у новембру 1944. године било је, пре свега, резултат великих победа Совјетског Савеза на Источном фронту и продирања Црвене армије у земље Средње и Југоисточне Европе, што је приморало Немачку да повуче своје снаге са Балкана, како би спречила њихово евентуално опкољавање и искористила их за одбрану граница Рајха. Развој догађаја на Источном фронту одредио је и исход вишеслојног сукоба на тлу Југославије, из којег 1944. године као победник и највећа војна сила излази оружана формација Комунистичке партије – Народ-ноослободилачка војска Југославије.

За разлику од већине других делова Југославије, Косово и Метохија није био простор на коме су партизанске јединице успеле самостално да поразе и протерају окупатора и формирају „слободну територију“, као базу за даљу борбу за ослобођење. Главни разлог за слаб учинак косов-ских бригада НОВЈ била је апсолутна лојалност локалног албанског ста-новништва на Косову и Метохији према државном апарату фашистичке „Велике Албаније“ и милицији Џафера Деве у четири среза, која су само формално била у саставу окупиране Србије. Народноослободилачки одбор КПЈ за Косово и Метохију покушао је да наклоност становништва стекне прихватањем идеје о „Великој Албанији“ и најавама да ће се након рата Косово припојити Албанији по принципу права народа на самоопредељење. Међутим, ни ови поступци нису били довољни да се албанске масе на Косову у значајнијем проценту прикључе партизан-ском покрету, тако да је Главни штаб НОВ Косова и Метохије операцију за ослобођење КиМ октобра 1944. године дочекао с минорним војним

60 Исто, 258.61 Божовић и Вавић, н. д., 487.



снагама, расутим по Северној Албанији, Македонији, врањској области и Црној Гори, док на самом Косову није било ниједне косовско-метохијске бригаде и ниједне ослобођене територије.

Неуспех косовско-метохијских комуниста да омасове антифаши-стички покрет на терену између осталог је утицао и на касније поништа-вање бројних одлука Обласног Комитета КПЈ за КиМ, које су припремале терен за припајање Косова Албанији након рата. Врховни штаб НОВЈ вратио је назив Метохија уместо Дукађин, преименовао Главни штаб за КиМ у Оперативни штаб за КиМ и непосредно га потчинио Главном штабу Србије, а одлуке Бујанске конференције су фактички анулиране. Послератни статус Косова и Метохије од тада је могао бити једино тема разговора између руководстава Југославије и Албаније, док је политичко руководство Косова, с минорним учинком у рату, објективно изгубило политички значај и тежину.

Главни задатак југословенских и бугарских снага у косовској опера-цији био је пресецање правца немачкој Групи армија „Е“, чиме би ове трупе биле одсечене, опкољене и спречене да се укључе у нову линију фронта коју су Немци постављали у Панонији. С обзиром на то да су две српске дивизије и три косовско-метохијске бригаде НОВЈ ангажоване на том ратишту укупно бројале око 9.000 војника, највећи део терета ко-совске операције требало је да поднесе II бугарска армија са преко 50.000 бораца. Међутим, бугарска армија није остварила значајнији учинак у косовској операцији, пре свега због немотивисаности и незаинтересо-ваности њених бораца да ратују на туђој територији и за рачун друге државе и делимичне опструкције профашистички оријентисаних офи-цира. Бугари су били заинтересовани да из борби изађу са што мање губитака, због чега су избегавали веће окршаје с немачким трупама.

Упркос извесним губицима, немачко повлачење кроз Косово и Ме-тохију углавном је учињено према плану, а притисци и напори српских дивизија и косовско-метохијских бригада били су довољни да евенту-ално убрзају евакуацију, али не и да пресеку пут и нанесу озбиљан удар непријатељу, за шта објективно нису постојали услови. Ипак, снага и бројност војника НОВЈ на Косову били су довољни да се, након повла-чења немачких трупа, албански сарадници окупатора у паници разбеже по шумама, напусте Косово заједно с Немцима или се врате кућама и покушају да се интегришу у нови поредак. Фашистички апарат „Велике Албаније“, припадници Друге призренске лиге и Бали комбетара, након бројних злочина које су починили над српским цивилима у рату, нису се усудили да без Немаца наставе фронталну борбу против снага НОВЈ



зарад очувања граница „етничке Албаније“. Уместо тога, определили су се за повлачење с немачким трупама, покушај сарадње са западним силама, организовање и подстицање герилског рата против НОВЈ и ин-филтрирање у нови друштвено-политичких поредак на Косову и Југо-славији, стрпљиво чекајући следећу прилику.


Војни архивЗбирка фондова: Народноослободилачка војска Југославије


„Борбе у Србији 1944. год., 9. новембар – 31. децембар“. У: документи НОВЈ – Борбе у Србији, том 1, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа. Београд: Војноисторијски институт ЈНА, 1957.

„Борбе на Косову 1941–1944“. У: документи НОВЈ – Борбе у Србији, том 1, књига 19, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа. Београд: Војноисторијски институт, 1969.

„1. maj – 31. avgust“. У: Dokumenti Vrhovnog štaba NOV i POJ, tom 2, knjiga 13, Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1982.

„1. septembar – 31. decembar 1944“. У: Dokumenti Vrhovnog štaba NOV i POJ, tom 2, Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, Beograd: Vojnoistorijski institut, 1981.


Anić, Nikola, Joksimović, Sekula, Mirko Gutić, Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1982.

Бартл, Питер, Албанци од средњег века до данас. Београд, 2001.Богдановић, Димитрије, Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и умет-

ности, 1985.Божовић, Бранислав, Вавић, Милорад, Сурова времена на Косову и Метохији. Бео-

град: Институт за савремену историју, 1991.Борозан, ђорђе, Велика Албанија: поријекло – идеје – пракса. Београд: Војноисто-

ријски институт, 1995.



Добрић, Вучина, Стари Колашин у другом светском рату. Зубин Поток: Стари Колашин, 2015.

Животић, Александар, Југославија, Албанија и велике силе 1945–1961. Београд, 2011.Јовановић, Радојко, Бело светло на митровачке црвене записе. Косовска Митровица:

Градски музеј, 2009.Мадић, Милорад, Душан Јончић, двадесет пета српска бригада. Београд: Војноиз-

давачки и новински центар, 1989. Максимовић, Младен, Четнички одреди и други косовски корпус. Pine Island, IN,

USA: 2001.Милковић, Милутин, Прва косовскометохијска пролетерска бригада. Београд: Вој-

ноиздавачки и новински центар, 1991.Николић, Живојин Брка, 22 дивизија. Београд: Народна књига, 1972.Николић, Коста, Цветковић Срђан, Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку.

Београд: Институт за савремену историју, 2014.



Igor Đ. Vukadinović

The liberation of Kosovo and Metohija in 1944.

Summary

The greatest strategic importance during the World War II, Kosovo and Metohija gained when it became clear that German Army Group E will not be able to occupy the valley of Morava and set up a new frontline there. Instead, Germans were forced to retreat over Kosovo and Metohija to Bosnia and Slavonia. The main task of Yugoslav and Bulgarian forces was to cut the German line of retreat. About 9.000 troops of Yu-goslav National Liberation Army forces (two Serbian divisions and three Kosovo and Metohija brigades) were largely concentrated on mountain Kopaonik and regions of Toplica and Vranje, where they fought alongside Bulgarian Second Army, wich had about 50.000 troops. On the far side, German Army Group E forces during October 1944. had about 350.000 troops spread from north Macedonia to eastern Bosnia. In Kosovo Germans were mostly deployed on the line Urosevac – Pristina – Kosovska Mitrovica, while Albanian guerilla fighters ballists fought in the mountainous ter-rain. In mid-November 1944, Germans started rapid evacuation from Kosovo to Raska region and Bosnia, and Yugoslav army began the liberation of Kosovo and Metohija. Most of Metohija was liberated by 17 November, NOVJ entered Gnjilane 16 Novem-ber, Urosevac 17 November and Pristina 19 November. By the 23 November and the retreаting of Germans from Kosovska Mitrovica, the entire area was free from the occupier, but the main goal of Kosovo operation – cutting the line of German Army group E – was not achieved.

Keywords: Kosovo and Metohija, Liberation, WW2, Yugoslavia, Serbia, Great Albania, Army Group E, Yugoslav National Liberation Army.


Душан M. Бојковић1

СУЗБИЈАЊЕ ОРУЖАНЕ ПОБУНЕ БАЛИСТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ТОКОМ ЗИМЕ

1944/1945. ГОДИНЕ

Апстракт: У тексту су представљени ток и исход борбе Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) против албанских одметника на простору деловања Оперативног штаба Народноослободилачке војске (НОВ) и партизанских одреда (ПО) Косова и Метохије, у периоду од повлачења главнине немачких снага у новембру 1944. године до успостављања Војне управе почетком фебруара 1945. године. Рад је заснован на анализи архивских извора похрањених у Војном ар-хиву и Архиву Југославије, потом објављених извора и релевантне литературе.

Кључне речи: Албанци („Шиптари“, „Арнаути“), оружана побуна, балисти, НОВЈ, Косово и Метохија („Космет“)

1 [email protected]

355.48(497.115)”1944/1945”323.1(=18)(497.115)”1944/1945”


226 Душан М. Бојковић

Продор Оперативне групе дивизија НОВЈ у Србију крајем јула 1944. године, потом опште наступање совјетских јединица у саставу Трећег украјинског фронта из Румуније и Бугарске, те искрцавање британских снага на грчка острва током септембра исте године, озбиљно су угрозили положај не-мачких трупа на Балкану.2 Немачка Врховна команда Југоистока донела је 26. септембра одлуку о формирању Армијске групе „Фелбер“ у Србији, која је требало да обезбеди несметано повлачење око 350.000 немачких војника у саставу Групе армија „Е“ из Грчке ка Београду, долином Јужне и Велике Мораве.3 Овај план био је осујећен поразом немачких снага у источној Србији и успостављањем везе између јединица НОВЈ и Црвене армије, 10. октобра, у рејону Велике Плане. Ослобођењем Ниша, 14. ок-тобра, НОВЈ је у потпуности успоставила контролу над јужноморавском долином, чиме је пресечена одступница немачким дивизијама које су се пробијале из скопске оперативне зоне преко Куманова. Њихово даље одступање према северу било је могуће једино долином Вардара и Ибра. Већ 14. октобра Главни штаб Групе армија „Е“ пристигао је у Стари Трг, недалеко од Косовске Митровице, док су последње немачке јединице напустиле Грчку 1. новембра 1944. године. Главнина немачких снага кретала се линијом Скопље – Урошевац – Косовска Митровица.4

У борби против окупатора у тзв. косовској операцији током октобра и новембра 1944. године учествовале су снаге НОВЈ, потом јединице из састава 2. бугарске армије Отечественог фронта и 3. и 5. дивизија НОВ Албаније. Заједничким планом Главног штаба (ГШ) НОВ и ПО Србије и 2. бугарске армије предвиђено је упоредно наступање према Косовској Митровици, Вучитрну, Приштини, Бујановцу и Урошевцу, чиме је тре-бало онемогућити или успорити даље немачко повлачење. Немачка команда је на бочним странама главнине својих јединица у одступању поставила борбене групе „Лангер“ и „Бредов“, које су затварале правце према Подујеву и према Бујановцу, Гњилану и Приштини. Одступницу

2 Piter Kalvokorezi, Gaj Vint, Totalni rat. Beograd: Rad, 1987, 389–392.3 Предвиђено је формирање фронта према Румунији и Бугарској на сектору Београд–Не-

готин–Ниш и према јединицама Народноослободилачке војске Југославије на линији планина Цер – доњи ток реке Колубаре – Топола – Крагујевац – доњи ток Западне Мораве, до њеног ушћа у Велику Мораву (Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XII, knj. 4: Dokumenti Nemačkog rajha 1944–1945. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1979, док.: Izvod iz ratnog dnevnika komande Grupe armija „E“ za period od 1. oktobra do 31. decembra 1944. godine, 1139–1168).

4 Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije 1944–1945, urednik Velimir Terzić. Beograd: Vojni istorijski institut Jugoslovenske narodne armije, 1957, 17–112; Венцеслав Глишић, Гојко Миљанић, Руковођење Народноослободилачком борбом у Србији 1941–1945. Београд: ИСИ, 1994, 237–289; Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: VINC, 1992, 642–650.

Сузбијање оружане побуне балиста на Косову и Метохији током зиме 1944/1945. године

Душан М. Бојковић 227

немачкој војсци штитили су и вулнетари5, балисти6 и албански добро-вољачки батаљони, са укупно између 25.000 и 30.000 људи. Од овог броја, на источном крилу налазило се око 6.000, а на југозападном „неколико хиљада“ Албанаца. Уз Немце и албанске колаборационисте борило се неколико стотина италијанских фашиста.7

Здруженим акцијама југословенских, бугарских и албанских снага током октобра и прве половине новембра 1944. године нису постигнути жељени циљеви. Јединице 4. косовско-метохијске народноослободи-лачке (НО) бригаде успеле су 16. октобра да протерају Немце и балисте8 из ђаковице, али су власт над градом задржале свега два дана. Потпу-но ослобођење ђаковице уследило је 9. новембра, након краће борбе с мањом групом Немаца и балиста. Пећ је ослобођена 17. новембра, док су наредног дана јединице 4. косовско-метохијске НО бригаде и 5. бригаде НОВ Албаније ослободиле Призрен. Протеривање окупато-ра из Метохије окончано је ослобођењем Истока, 20. новембра. Општа офанзива на источном делу фронта отпочела је средином новембра, истовремено с повлачењем зачелних јединица немачке Групе армија „Е“ из јужних делова Косова и борбене групе „Скендербег“ из Метохије према Косовској Митровици. Најпре је 16. новембра ослобођено Гњилане, уласком делова бугарске 2. коњичке дивизије и 25. бригаде 46. српске дивизије НОВЈ у напуштени град. Наредног дана јединице 2. косовско-метохијске НО бригаде ослободиле су Урошевац, а 19. новембра делови

5 Вулнетари (алб. Vulnetarë), односно добровољци, представљали су најбројнију квислиншку снагу на простору Косова и Метохије током Другог светског рата. Били су организовани по племенском принципу и потчињени локалним албанским главарима – барјактарима. Мада се њихов задатак састојао у чувању граница италијанског протектората „Велике Албаније“, деловали су на знатно ширем подручју, од Новог Пазара, Косовске Митровице и Лесковца до Криве Паланке, Скопља и Битоља (Бранислав Божовић, Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији. Квислинзи и колаборација у другом светском рату. Бео-град: ИСИ, 1991, 83–85; Павле Џелетовић Иванов, Балистички покрет 1939–1952. Масовност, сарадња са италијанским и немачким окупаторима и злочини над Србима. Београд: Архив Србије, 2000, 105–107).

6 Балисти су били припадници Националног фронта (алб. Balli Kombëtar), који је основан новембра 1942. године у Албанији, на челу са Митхатом Фрашеријем. Борили су се за окупљање свих Албанаца у границама „етничке Албаније“ и за успостављање републике (Божовић, Вавић, н. д., 296–304; Петер Бартл, Албанци: од средњег века до данас. Београд: Clio, 2001, 229–231; Џелетовић Иванов, н. д., 113–382).

7 Pavle Dželetović Ivanov, 21. SS-divizija Skenderbeg. Beograd: Nova knjiga, 1987, 231–244; Божовић, Вавић, н. д., 472–475.

8 У складу са изворима југословенског порекла, у овом раду термином балисти обух-ваћени су сви албански одметници – припадници Друге призренске лиге, припадници Националног фронта, вулнетари итд. – који су након ослобођења 1944. водили оружане акције против југословенске државе.


бугарске 12. пешадијске и 2. коњичке дивизије и јединице 25. бригаде 46. српске дивизије НОВЈ ослободиле су Приштину. Коначно, јединице бугарске Тенковске бригаде и делови 12. бригаде 22. српске дивизије НОВЈ ослободили су Косовску Митровицу, 22. новембра. Задоцнели успех косовске операције погодовао је повлачењу главнине немачке Групе армија „Е“ према Новом Пазару и Рашкој.9

ПОБУНА

Током и након борби с Немцима и албанским квислинзима јединице НОВЈ нису изазивале инциденте у додиру с мештанима села и градова Косова и Метохије.10 С друге стране, забележени су бројни случајеви пљачке напуштених српских и албанских домаћинстава и одређени број убистава и рањавања цивила, претежно српске националности, које су починили бугарски војници.11 У директивама Обласног комитета (ОК) Комунистичке партије Југославије (КПЈ) за Косово и Метохију, које су у новембру и децембру 1944. године упућиване политичким комесарима, стајало је како се током „војних операција и у раду на самом терену мора [...] строго водити рачуна да не долази до самовољних поступака (убиства, пљачке и др.), до ситних зађевица, личне нетрпељивости и сличних догађаја“. Посебно је истицано да „наши борци морају да по-штују обичаје шиптарског народа“. У циљу успостављања солидних веза с „најширим народним слојевима“, предвиђено је одржавање „конфе-ренција са сељацима“, чија „суштина [...] мора да садржи објашњење о ослободилачкој мисији наше војске“. Такође, у селима „где за то постоје могућности“ требало је „организовати приредбе на шиптарском и срп-ском језику, водећи увек рачуна о културном нивоу шиптарских маса.

9 Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije 1944–1945, 196–202; Милутин Милковић, Прва ко-совско-метохијска бригада. Београд: ВИНЦ, 1991, 192–261; Војислав Никчевић, Пета ко-совско-метохијска бригада. Београд: ВИНЦ, 1989, 53–74; Божовић, Вавић, н. д., 460–477; Бранко Бошковић, Народноослободилачка борба у ибарском базену (косовско-митровачки и студенички срез). Приштина: Заједница научних установа Косова и Метохије, 1968, 309–320.

10 Током зиме 1944/1945. у територијалној структури нове југословенске државе границе потоње Аутономне Косовско-метохијске области нису биле јасно дефинисане. Отуда се у овом раду под термином „Косово и Метохија“ подразумева територија која се у овом периоду налазила под непосредном управом Оперативног штаба НОВ и ПО Косова и Метохије, што се, уз мања одступања, може поистоветити с обимом данашње Аутономне покрајине Косово и Метохија.

11 Божовић, Вавић, н. д., 475–476; Никчевић, н. д., 61–66.



Приредбе морају да садрже тематику борбе против шовинизма – тема-тику братства и јединства наших народа“.12

Већина албанског становништва је долазак јединица НОВЈ дочекала с подозрењем. У извештајима среских партијских органа о приликама на терену непосредно пред покретање косовске операције оцењено је да постоји „неописани [...] страх шипт.[арских] маса од сутрашњице“, док код Срба „нема промена“.13 Забележено је да су борци НОВЈ током проласка кроз Косово и Метохију наилазили на пуста албанска села, чији су се мештани, страхујући од репресије, скривали по околним шумама.14

Насупрот осталим југословенским областима, на територији Косова и Метохије мобилизација је након протеривања окупатора спровођена „на принципу добровољности“. На овоме је посебно инсистирао Опера-тивни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије, који је сматрао да најпре треба спровести добровољну мобилизацију, „позивајући шиптарске масе да са оружјем одбаце љагу коју су им нанијели њихови издајници“, а по-том разоружавати појединце „који ма из којих разлога не желе поћи у војску“. Истовремено, под претњом спровођења „строге војничке казне“, од мештана је захтевана предаја немачког и другог наоружања, док је свим цивилним лицима било забрањено „ношење ма каквог оружја без писмене дозволе“ команде места.15 Како би задобили поверење албанског становништва, комунисти испрва нису разматрали питање опште акције одузимања ватреног оружја на читавој територији Косова и Метохије, већ је било предвиђено разоружање искључиво оних села која буду пружила отпор југословенским властима.16 Међутим, ни добровољна мобилизација нити предаја оружја током новембра и децембра 1944. године нису имале жељени обим.17 С друге стране, вођење изузетно

12 Jugoslavija 1918–1984. Zbirka dokumenata, priredili Branko Petranović i Momčilo Zečević. Beograd: Rad, 1985, 589–590.

13 Зборник НОР, том I, књ. 19: Борбе на Косову 1941–1944. Београд: Војноисторијски институт, 1969, док. бр. 178: Извештај секретара Среског комитета КПЈ за Урошевац од 28. септембра 1944. Обласном комитету за Космет о политичкој ситуацији у срезу, 648.

14 Божовић, Вавић, н. д., 477. Команда места НОВЈ у Пећи у наредби од 1. децембра 1944. позвала је све одбегле мештане Пећког среза да се у року од седам дана врате у своје до-мове. „Сви они који се у то време не буду вратили“, стајало је даље у наредби, „сматраће се народним непријатељем и конфисковаће им се сва покретна и непокретна имовина“ (Зборник НОР, том I, књ. 19, док. бр. 210: Наредба Команде места НОВЈ у Пећи од 1. децембра 1944. године, 740).

15 Исто, док. бр. 212: Заповест Оперативног штаба НОВ и ПО Космета од 8. децембра 1944. штабовима подређених јединица за поседање нових положаја, 749.

16 Jugoslavija 1918–1984. Zbirka dokumenata, 589.17 Војни архив (ВА), фонд Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ), к. 181, ф. 29, док.

бр. 30/1; 31/1; 34/1; 37/1; 39/1.



обазриве политике КПЈ према албанском становништву погодовало је повезивању разбијених балистичких група.

Мада је руководство албанских политичких и војних колаборационис-тичких организација у новембру 1944. године напустило територију Ко-сова и Метохије, повлачећи се с Немцима према Босни, потоњи догађаји показали су да балистички покрет није остао обезглављен у потпуности. Судећи према немачким изворима, „национално албанско вођство“ се још током трајања косовске операције обавезало да ће „наставити борбу по одласку немачких снага“.18 Тада је израђен план за подизање опште оружане побуне против југословенских власти, који је подразумевао организовање четири оперативно-борбене зоне. На челу прве зоне, која је обухватала шире подручје Скопске Црне горе, налазио се најпре Шевћет Шкупи, а потом Адем Главица. Подручје Шар-планине било је накратко у надлежности пуковника Фуата Дибре, кога је убрзо сменио жандар-меријски капетан Али Риза. Снагама у области Дренице руководио је професор и римокатолички свештеник Имер Бериша. Четвртом зоном, која је обухватала простор Шаље и јужне падине Копаоника, управљали су Адем Воца, председник Окружног комитета Друге призренске лиге у Вучитрну, и Ахмет Сељанци, ратни председник општине у Старом Тргу. Осим војне, балисти су имали политичку организацију под нази-вом Албански национално-демократски комитет (алб. Komiteti Nacional Demokratik Shqiptar), на челу с Халимом Спахијом, који је истовремено обављао дужност председника Среског народноослободилачког одбора (НОО) у Призрену. Овај комитет је балистима обезбеђивао логистичку подршку и одржавао везе са остатком покрета у северној Албанији и с албанском емиграцијом у Барију.19

Према сазнањима Главног штаба НОВ и ПО Србије, током друге по-ловине новембра 1944. године на простору између Гњилана и Приштине налазило се неколико хиљада наоружаних балиста, груписаних углав-ном у области планине Жеговац, Сајишког поља и села Баковац. Осим наведеног, у Дреници се скривало око стотину, а у околини Гњилана две групе са 500 и 208 балиста. У извештајима Оперативног штаба НОВ

18 Zbornik NOR, tom XII, knj. 4, док.: Izvod iz ratnog dnevnika komande Grupe armija „E“ za period od 1. oktobra do 31. decembra 1944. godine, 1171–1172.

19 Албански национално-демократски комитет разоткривен је и разбијен средином 1945. године, али је већ у августу исте године формирана Беса Комбетар (алб. Besë Kombëtar), коју је предводио Имер Бериша. До краја 1946. године југословенске власти сузбиле су деловање ове организације (Рајко Видачић, О коренима сепаратизма и тероризма на Косову. Београд: Службени лист СРЈ, 2000, 99–123; Божовић, Вавић, н. д., 532–553; Џелетовић Иванов, Балистички покрет 1939–1952, 288–371).



и ПО Косова и Метохије с краја новембра и почетка децембра наведено је да се у околини Гњилана и Врања налази неколико стотина балиста, те да је група од око „700 бандита“, распоређених између Приштине и Гњилана, понудила предају. Такође, уочено је деловање групе од око 300 балиста недалеко од Прешева, која је настојала да се пребаци на Скопску Црну гору.20

Показало се да су подаци југословенских војних власти о броју, рас-пореду и намерама балистичких група били непрецизни и непоуздани. У наредби Оперативног штаба НОВ и ПО Косова и Метохије од 2. децембра 1944. године стајало је да се на планини Чичавици налази „већа неприја-тељска групација“ предвођена Мехметом Градицом, чија „јачина се креће, према несигурним вестима, до 700 војника, наоружаних са лаким пешадијским оружјем“. Присуство Јакупа Раме, Дем Алија Пожарија, Мехмет-аге Берише, Мехмед-аге Рашковца и других одраније познатих истакнутих колаборациониста у области Дренице, уверавало је команду Оперативног штаба да „непријатељ покушава да на том сектору створи базе за повезивање са осталим групицама по осталим деловима Косова и Метохије“ и да „вероватно [...] тамо постоје и главни њихови оператив-ни центри“. Оцењено је, међутим, како је морал међу балистима „врло слаб“, да су „масе [...] у колебању“ и да је „потребан [...] само мало јачи удар па да се изврши њихово одвајање од зликовачких вођа“. Израђен је детаљан план којим је предвиђено „чишћење терена“ у периоду од 5. до 10. децембра. У наредби је посебно наглашено да „у току борбе [...] и у току рада на новоовладаном терену ниједан борац нити руководилац не смије повриједити обичаје и ред шиптарског народа“, те да ће „сви руководиоци а посебно штабови бригада“ бити „одговорни ако борци буду вршили пљачке, насиље и самовољна злостављања становништва“.21

20 ВА, НОВЈ, к. 184, ф. 29, док. бр. 30/1; 31/1; 32/1; 34/1; 37/1; 39/1; 45/1; 46/1; 47/1.21 „Непријатеља који буде давао отпор“, стајало је у овој наредби Оперативног штаба НОВ и

ПО Косова и Метохије, „треба жестоко и одлучно напасти и уништити. Заробљене војнике и официре не смијете убијати него их спроводити Оперативном штабу Космета. Пошто се овлада тереном разоружање извршити само над непријатељски расположеним елементима а мобилизацију поштених сељака спроводити на принципу добровољности. Оне који не желе да приђу НО војсци такође разоружати. У току борбе кућу или куће из којих се пуца и даје жесток отпор сматрати бункером и као такве уништити. Паљевину села вршити само онда, и то по одобрењу Штаба бригаде, ако се село утврди и читаво село даје отпор. О овоме строго водити рачуна. Имовину зликоваца одбеглих конфисковати остављајући најнужније за потребе преосталих чланова породице. Улазећи на територију насељену шиптарским живљем пронаћи начин за успоставу контакта са селима да би им се ставило до знања да оно село које буде уточиште шиптарским бандама биће строго кажњено. [...] У овим акцијама треба да види шиптарски народ нашу војску као ослободилачку, војс-ку која хоће и изграђује братство народа, да види праведност али и строгост за све оне



Готово истовремено с објављивањем ове наредбе Оперативног штаба НОВ и ПО Косова и Метохије догодио се напад балиста на Урошевац. Од-луком о покретању акције, коју су албански главари донели на састанку одржаном крајем новембра 1944. године, предвиђен је напад на град из правца Гадимља, Муховца, Лугаџије и Језерца. Становништво околних села обавестило је штаб 2. косовско-метохијске бригаде НОВЈ у Урошевцу о окупљању већег броја балиста у поменутим местима. Оперативни штаб је, међутим, издао наредбу о измештању 3. и 4. батаљона ове дивизије у Призрен, где су се већ налазила њена преостала два батаљона. Наредбу је требало извршити 2. децембра, али су балисти напали град истог дана, у раним јутарњим часовима.22

Уз два батаљона 2. косовско-метохијске бригаде Урошевац је бранио Омладински батаљон, који је био изузетно слабо опремљен. На другој страни налазило се преко 2.000 балиста23, распоређених у две велике групе. Прва група, предвођена Ћазимом Лугаџијом и Хисеном Трпезом, изврши-ла је напад из правца планине Жеговац, док је друга, коју су предводили Авдуљ Дура и Риза Гога, истовремено организовала препад на јужној и југоисточној страни. Брзом акцијом балисти су заузели празне касарне у граду, зграду бивше жандармеријске станице и тзв. црногорску махалу. У другој половини дана браниоцима је пружио помоћ један батаљон 3. ко-совско-метохијске бригаде НОВЈ и нападачи су 3. децембра били одбијени у потпуности. Након завршетка борби, јединице 2. и 3. косовско-метохијске бригаде имале су око 30 погинулих и између 40 и 50 рањених војника, док је на другој страни, према проценама Оперативног штаба, страдало око 200 балиста.24 Током 3. и 4. децембра извршено је „чишћење терена“ у правцу Жеговца, Језерца, Гадимља, Будакова и Врбице. У дану напада на Урошевац, претходница 2. батаљона 46. српске дивизије НОВЈ наишла је на групу од око 300 балиста код села Врбице. Дивизија је разбила нападаче, уз губитке од 10 погинулих и 15 рањених припадника НОВЈ.25

Оперативни штаб није располагао прецизним подацима о броју и рас-пореду „шиптарских банди“. Једино је било познато да се „извесне групе

зликовце које треба казнити. На тај начин наша војска и наша народна власт извојеваће углед, пријем и повјерење шиптарских маса“ (ВА, НОВЈ, к. 1411, ф. 1, док. бр. 1/1).

22 Божовић, Вавић, н. д., 485–488; Spasoje Đaković, Sukobi na Kosovu. Beograd: Narodna knjiga, 1984, 238–240; ђорђе Борозан, Велика Албанија. Поријекло – идеје – пракса. Београд: Војноис-торијски институт Војске Југославије, 1995, 494–497.

23 У појединим партијским документима и сећањима учесника ових догађаја стоји да је напад на Урошевац извршило чак 4.000 балиста (Божовић, Вавић, н. д., 487; Đaković, н. д., 239).

24 ВА, НОВЈ, к. 184, ф. 31, док. бр. 29/1.25 ВА, НОВЈ, к. 1341, ф. 1, док. бр. 54/5; к. 184, ф. 30, док. бр. 29/1; 24/1; Đaković, н. д., 240;

Џелетовић Иванов, н. д., 248–247.



[...] налазе на целом терену Дренице, где се налази и њихов штаб са радио- -станицом и можда према непотврђеним и непровереним обавештењима и неколико Немаца“. Такође, уочено је деловање мањих група балиста у околини Јањева, Пећи, Истока и Вучитрна, које су пресецале телефонске везе и нападале српско становништво и курире НОВЈ. Одсуство редовне везе међу јединицама НОВЈ додатно је отежавало вођење акције против балиста.26

Током борби у Урошевцу балистима је пришао одређени број ал-банских бораца из састава 2. косовско-метохијске бригаде, који су били мобилисани у другој половини новембра, након протеривања Немаца. У извештају Оперативног штаба НОВ и ПO Косова и Метохије од 4. децем-бра 1944. године стоји како је група балиста „оружано напала споља и изнутра нашу II бригаду [...] успевши да неколико часова опседну град и задају нам приличан удар“. Осим проблема лошег наоружања и опре-ме, оцењено је да слабост НОВЈ јединица произлази из њиховог саста-ва, будући да су већину чинили непоуздани и „колебљиви елементи“. Почетком децембра под руководством Оперативног штаба налазило се око 11.000 бораца, међу којима је било преко 4.000 „новомобилиса-них Шиптара“ и исто толико новомобилисаних „Срба и Црногораца“, па су јединице НОВЈ на Косову и Метохији биле „неучвршћене и не-проверене кроз акције и самим тим несигурне“. Оперативни штаб је предлагао да, након ликвидације „главног непријатељског упоришта“ у Дреници, одређени број својих јединица упути изван области Косова и Метохије, јер ће тако бити омогућено да се „ово непроверено људ-ство покаже у борби против непријатеља, а као несигурно уклони са овог терена“.27

Уочи напада на Урошевац дезертирао је командант места Хамдија Јашаревић, чијим су доласком балисти добили вредне информације о распореду, бројном стању и наоружању снага НОВЈ, утврђеним тачкама у граду и оперативним плановима. Оперативном штабу је било познато да се Јашаревић током рата налазио на месту команданта среске полиције, односно команданта жандармерије, али се веровало да ће његово име-новање за команданта места обезбедити лојалност локалног албанског становништва према новим југословенским властима.28

26 Зборник НОР, том I, књ. 15: Борбе у Србији 1944. год. Београд, Војноисторијски институт: 1957, док. бр. 129: Извештај Оперативног штаба НОВ и ПО за Космет од 4. децембра 1944. год. Главном штабу НОВ и ПО за Србију о ситуацији на Космету, 331–333.

27 Исто.28 Именовање Хамдије Јашаревића за команданта места у Урошевцу након ослобођења

града 17. новембра 1944. године подржао је Исмет Шаћири, који је касније говорио како



Насупрот овом искуству, комунисти ни у потоњем периоду нису напустили политику „продора у шиптарске масе“ укључивањем виђе-нијих, али често компромитованих Албанаца у систем војних и цивилних власти. Према замисли партијског врха, национална структура органа власти требало је да приближно одговара националној структури ста-новништва Косова и Метохије, јер би једино у том случају власт била „уистину народна“.29 Отуда је одмах по ослобођењу покренут процес увођења великог броја Албанаца у државни апарат. У задацима партијске организације у 2. косовско-метохијској бригади НОВЈ, усвојеним неко-лико дана по окончању напада балиста на Урошевац, стајало да сваки батаљонски биро треба да „одреди колико ће у наредном року примити другова Шиптара у партију“, при чему је назначено да се „сваком члану партије додељује рад са Шиптарима“.30 Овом политиком служили су се балистички агенти који су настојали да радом унутар НОВЈ подрију њен борбени потенцијал.31 Исти проблем уочен је у раду цивилних органа власти. Средином 1945. године руководство ОК КПЈ за Косово и Метохију оценило је да су НО одбори у тој области стварани „на брзину“, те да „нису били проверени, него су у њих ушли људи који су вечито били на грбачи народа“. Такође, у „шиптарске комитете дошли су људи који нису пожељни, људи који у сваком случају воде политику која је супротна нашој линији, политику шовинизма“. Тако су ови комитети били „под утицајем великоалбанских агената“.32

Пошто је оцењено да „чишћење нашег терена изискује јаче снаге“, Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије је 4. децембра упутио мол-бу ГШ НОВ и ПО Србије да пошаље „неколико добрих бригада“, одређени број војних и политичких руководилаца и помоћ у „оружју и материја-лу, јер имамо велики број бораца без оружја“. По питању мобилиза-ције предвиђено је да се она „засада“ још увек спроводи на добровољној

је та одлука имала привремени карактер, те да је Јашаревић побегао сазнавши да ће му бити суђено за злочине које је у току рата починио према Србима (Божовић, Вавић, н. д., 487).

29 Оснивачки конгрес КП Србије (8–12. мај 1945), приредили др Милан Борковић и др Венцеслав Глишић. Београд: Институт за историју радничког покрета Србије, 1972, 144.

30 Zbornik NOR, tom IX, knj. 7: Partijsko-politička dokumenta 1944. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1970, док. бр. 145: Referat pomoćnika političkog komesara 2. kosmetske brigade 52. NO divizije od 10. decembra 1944. o stanju i radu partijske organizacije, 758–759.

31 Између 1945. и 1947. године разоткривено је 47 одборника среских и месних НОО, неколи-ко чланова КПЈ, један вршилац дужности опуномоћеника Управе државне безбедности, више припадника милиције итд. (Архив Југославије, фонд Централни комитет Савеза комуниста Југославије, XVIII–К.4/1, Реферат о шиптарској националној мањини, УДБ-а за Космет, децембар 1952).

32 Оснивачки конгрес КП Србије, 75, 143; Никчевић, н. д., 76, нап. бр. 36.



основи у областима које нису разоружане у потпуности. Уобичајену мобилизацију, попут оне у остатку Југославије, било је могуће спровести једино у ђаковичком, Ораховачком, Драгашком, Призренском и у делу Пећког среза, што је први пут учињено у другој половини децембра 1944. године.33 Спорадично је долазило до дезертирања новомобилисаних бораца, при чему је примећено да „другови Арнаути [...] односе собом оружје, а другови Срби не односе, већ без оружја бјеже“.34

У „чишћењу терена“ у рејону Вучитрна, Приштине и Липљана учест-вовале су три бригаде 46. српске дивизије НОВЈ, која је у периоду између 27. новембра и 12. децембра извршила две офанзивне акције. Забележено је да је у тим борбама заплењено 338 пушака са неколико хиљада метака и два пушкомитраљеза, те да је убијено око 40 балиста, док је у дивизији страдало седам, а рањено 15 бораца. У извештају Оперативног штаба од 17. децембра стоји како је „већина добровољаца Шиптара донела [...] оружје“, али да је резултат акције разоружавања албанског становништва, „с обзиром на количину оружја коју имају те масе“, био „врло слаб“.35

У циљу спровођења успешне акције против балиста и успостављања редовних саобраћајних комуникација, средином децембра формиране су привремене команде места у мањим центрима, где „није било дру-гих власти“. Руководство ових команди било је, међутим, „без икак-вог ранијег искуства“, па је остваривало само „почетничке резултате“. Уопште узев, на готово свим нивоима југословенских војних структура на Косову и Метохији осећао се недостатак у руководећем кадру, а оп-ремљеност војника била је „врло слаба“.36 У наведеном извештају од

33 Зборник НОР, том I, књ. 15, док. бр. 129: Извештај Оперативног штаба НОВ и ПО за Космет од 4. децембра 1944. год. Главном штабу НОВ и ПО за Србију о ситуацији на Космету, 333; док. бр. 187: Извештај Оперативног штаба НОВ и ПО за Косово и Метохију од 17. децембра 1944. год. Главном штабу НОВ и ПО Србије о ситуацији на Космету и о распореду јединица, 548.

34 ВА, НОВЈ, к. 1413, ф. 2, док. бр. 19.35 Зборник НОР, том I, књ. 15, док. бр. 138: Извештај Главног штаба НОВ и ПО Србије од 5.

децембра 1944. год. Врховном штабу НОВ и ПОЈ о распореду јединица на територији Србије, 351; док. бр. 169: Извештај Штаба четрдесет шесте НО дивизије Штабу тринаестог корпуса НОВЈ о борбама и ситуацији на Космету од 27. новембра до 12. децембра 1944. године, 413.

36 Главни штаб НОВ и ПО Србије налагао је Оперативном штабу НОВ и ПО Косова и Метохије да потребан број кадрова обезбеди из сопствених редова. У вези с тим, пуковник Петар Брајовић, заменик команданта Оперативног штаба, писао је крајем децембра 1944. године како „није ствар у томе да ми избегавамо да примимо људе осредње, него у томе да ми стварно оскудевамо у кадровима с обзиром на број јединица. На пример: наша потражња за начелнике штабова оправдана је јер ми у целој војсци имамо свега четири бивша југословенска официра. Код нас је проблем наћи писмена човека“. Осим у наоружању и опреми, војска на Косову и Метохији оскудевала је и у пропагандном материјалу. „Наша надлештва“, стајало је у овом писму Брајовића, „немају слика Титових, Стаљинових



17. децембра, Оперативни штаб је потраживао од ГШ НОВ и ПО Србије помоћ у наоружању и опреми, најављујући истовремено покретање шире акције разоружања становништва и разбијања одметничких гру-па. „Ситуација код шиптарских маса је сада у побољшању“, стајало је у извештају, те „смо у стању са свим снагама које се налазе на нашем терену да успешно ликвидирамо непријатеља, сводећи га на групице најокорелијих зликоваца“.37

На састанку албанских главара, одржаном крајем новембра 1944. го-дине, осим штаба за напад на Урошевац, формиран је и штаб за спро-вођење оружане акције према Гњилану. На његовом челу налазили су се Мула Идриз, Мухарем Фејза, Суљ Зарбинца и Шефки Десивојца. Мада су југословенске власти сазнале за овај план 5. децембра, оцењено је да су „шиптарске банде у опадању“. У наредби Оперативног штаба НОВ и ПО Косова и Метохије од 20. децембра 1944. године истакнуто је како „развој ситуације [тече] у нашу корист“, те да „сви они [одметнути] Шиптари који нису вршили злочине“ желе да се врате својим кућама. Ипак, наведено је да „све ове банде иако мале представљају опасност како за наше војне јединице тако и за општи поредак на Космету, јер ометају правилан рад војно-позадинских власти“. У вези с тим, израђен је детаљан план лик-видације свих балистичких група, посебно у области Дренице, Жеговца, Чичавице и Кознице. Притом је наглашено да према непријатељу треба „бити оштар и немилосрдан“, али да се у додиру с мештанима „мора [...] правити разлика између злочинаца и поштених људи“. Такође, требало је пазити на „међусобни однос војника Срба и Шиптара унутар наших једи-ница“, јер „масе морају преко војске видети братство народа Југославије“.38 По питању држања већине албанског становништва током друге половине децембра, у извештајима југословенских војних органа оцењено је како је „маса очевидно реакционарно расположена [...], али ћути, не предузима ништа конкретно што би се могло ма на који начин опазити“, изузев у случајевима претреса албанских кућа.39

и осталих“ (исто, том I, књ. 19, док. бр. 215: Извештај Оперативног штаба НОВ и ПО Космета од 25. децембра 1944. Главном штабу Србије о формирању команди подручја, 759–760).

37 Исто, том I, књ. 15, док. бр. 187: Извештај Оперативног штаба НОВ и ПО за Косово и Мето-хију од 17. децембра 1944. год. Главном штабу НОВ и ПО Србије о ситуацији на Космету и о распореду јединица, 547–550.

38 ВА, НОВЈ, к. 1411, ф. 3, док. бр. 1/1.39 Тако је у једном извештају штаба 2. батаљона 6. косовско-метохијске бригаде НОВЈ наведено

како је „приликом претреса 25. XII 1944. један Шиптар, који је полазио као добровољац у редове НОВ, рекао да све што партизани поједу нек им је ’алал’, али ако буду ушли у коју кућу да претресају, онда нека сваки [Албанац] пуца на њих одмах“ (ВА, НОВЈ, к. 1413, ф. 3, док. бр. 18).



Насупрот оцени Оперативног штаба о дефанзивном држању „шиптар-ских банди“, балисти су у ноћи 19/20. децембра код села Чар, недалеко од Гњилана, напали 17. бригаду 42. македонске дивизије НОВЈ, убили око 100 бораца, запленили комору, све минобацаче и један тешки митраљез. На другој страни, према каснијим изјавама заробљених балиста, у нападу је погинуло око 500 Албанаца. Бригада се потом повукла према Гњилану. Три дана доцније, 23. децембра 1944. године, нешто мање од 2.000 балиста40 под руководством Муле Идриза извршило је напад на Гњилане из правца севера и југа. Заробљени балисти су говорили како су се у Гњиланском срезу „дигли сви на оружје: старо и младо, мушко и женско“ и да „имају доста оружја како аутоматског тако и тешких и лаких минобацача“.41 Уз помоћ мештана Албанаца, који су из својих кућа пуцали на браниоце, балисти су убрзо овладали готово целим градом. Гњилане је, ипак, од-брањено истог дана, након доласка 3. батаљона 5. косовско-метохијске бригаде, који је упућен из Урошевца. Међу 65 погинулих балиста налазио се Шефки Десивојца, један од предводника напада. О приликама унутар НОВЈ и околностима у којима су вођене борбе против балиста најбоље говори случај убиства Петра Слијепчевића, командира 4. чете 3. батаљона 5. косовско-метохијске бригаде, које је починио његов саборац албанске националности током одбране Гњилана.42 У широј околини града борбе мањег интензитета вођене су наредних десетак дана. До почетка 1945. године јединице НОВЈ спалиле су три албанска села и одбиле главнину балистичких снага. Подручје Дренице, Жеговца, Рогозне и Чичавице још увек се налазило изван контроле југословенских власти, али током прве половине јануара, услед изузетно ниских температура и недостатка хране, балисти нису предузимали озбиљније акције.43

Оперативни штаб настојао је да искористи ово затишје за спровођење шире мобилизације, будући да је, према наредби Главног штаба НОВ и ПО Србије, требало послати око 10.000 косовско-метохијских бораца на Срем-ски фронт. Одлучено је да се 6, 7. и 8. косовско-метохијска бригада током јануара упуте у Банат и прикључе допунским јединицама. Наредбама Вр-ховног штаба НОВ и ПО Југославије о начину попуне оперативних јединица,

40 Према каснијој изјави Муле Идриза, у нападу на Гњилане учествовало је око 800 балиста (Đaković, н. д., 240).

41 ВА, НОВЈ, к. 222, ф. 1, док. бр. 9-1.42 Божовић, Вавић, н. д., 488–490; Никчевић, н. д., 81–86.43 ВА, НОВЈ, к. 222, ф. 1, док. бр. 10-1; Божовић, Вавић, н. д., 494; Đaković, н. д., 240–241; Bogomir

Stanković, Kosovsko pomoravlje u revoluciji 1941–1945. Niš: Prosveta, 1975, 219–228; Милковић, н. д., 265–283; Sinan Hasani, Kosovo – istine i zablude. Zagreb: Centar za informacije i publicitet, 1986, 126–129; Џелетовић Иванов, н. д., 249–265; Рајко Видачић, н. д., 43–64.



од 25. и 30. децембра 1944. године, предвиђено је да пријем нових бораца „могу вршити само за то надлежне војне позадинске установе“, док је наред-бом од 1. јануара 1945. године изричито забрањено „регрутовање људства непосредним узимањем од стране јединица“.44 Изузетак је начињен једино у случају Косова и Метохије. На састанку одржаном 14. јануара у Дреници, албански барјактар Шабан Полужа добио је дозволу од југословенских војних власти да спроведе мобилизацију у Дреничком, Вучитрнском и Лапском срезу. Према гаранцијама које су тада добили Фадиљ Хоџа, командант Опе-ративног штаба НОВ и ПО Косова и Метохије, и Крсто Филиповић, политички комесар овог штаба, требало је да се новомобилисано људство прикључи 7. косовско-метохијској бригади НОВЈ, која би потом била упућена на Сремски фронт. Истовремено је у области Шаље мобилизацију спроводио Адем Воца, који је такође изјављивао пуну лојалност југословенским властима, те је изабран за одборника у Обласном НО одбору. Осим наведеног, јединицама 6, 7. и 8. косовско-метохијског батаљона током јануара су се са својим групама придружили Авдуљ Дура, балистички командант у области Шар-планине и Скопске Црне горе, и Зија Кошара, ратни командир жандармеријске станице у Шљивову код Урошевца.45

О њиховој непосредној одговорности за злочине почињене над Ср-бима у рату и учешћу у борбама против нових власти након ослобођења Оперативни штаб је поседовао поуздане информације, али се веровало да ће се услед придобијања истакнутих Албанаца развити осећај лојалности албанског становништва према југословенској држави и обезбедити шира база за попуну јединица НОВЈ. Показало се да су приликом спровођења мобилизације албански главари имали знатно више успеха од југословен-ских власти, будући да су уживали изузетно велики углед међу албанским становништвом. Иницирањем договора о уласку у југословенску војску балистички вођи су настојали да очувају људство током зимских месеци и изврше прегруписавање након пораза из децембра 1944. године.46

44 Zbornik NOR, tom II, knj. 14: Dokumenti Centralnog komiteta KP Jugoslavije i Vrhovnog štaba NOV i PO Jugoslavije, 1. septembar – 31. decembar 1944. Beograd: Vojnoistorij ki institut, 1981, док. бр. 497: Naređenje Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 25. decembra 1944. za formiranje dopunskih brigada, 435–437; док. бр. 507: Naređenje Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 30. decembra 1944. svim glavnim štabovima i štabovima korpusa i divizija o načinu popune jedinica iz dopunskih brigada i bataljona, 451–453; исто, tom II, knj. 15: Dokumenti Centralnog komiteta KP Jugoslavije i Vrhovnog štaba NOV i PO Jugoslavije i Generalštaba JA, 1. januar – 15. maj 1945. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1982, док. бр. 1: Naređenje Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 1. januara 1945. glavnim štabovima u vezi sa regrutovanjem ljudstva za popunu jedinica, sa načinom njihove obuke i formiranjem dopunskih jedinica i regrutnih centara, 7.

45 Божовић, Вавић, н. д., 491–495.46 Đaković, н. д., 244–252; Божовић, Вавић, н. д., 491–504; Џелетовић Иванов, н. д., 265–272.



Према замисли Оперативног штаба, 6. и 8. косовско-метохијска бри-гада упућене су из Гњилана у Бујановац и даље на север према Банату. Истовремено је требало да се Шабан Полужа с новомобилисаним борцима у саставу 7. косовско-метохијске бригаде упути у Подујево, а потом у Кур-шумлију. Непосредно пред полазак 19. јануара бригада је подељена у три ешалона од по 2.500 људи. Трећи ешалон чинили су готово у потпуности људи Шабана Полуже, који је на путу до Подујева самоиницијативно мобилисао још око 2.000 бивших балиста. Имајући у виду опасност од масовног дезертирања и побуне, штаб 46. српске дивизије издао је 17. јануара тајну наредбу о распоређивању јединица 26. и 27. бригаде дуж обе стране пута између Приштине и Подујева.47 Такође, 1. батаљон 5. косовско-метохијске бригаде спровео је акцију разоружања села Трнаве у Дреници, док је 26. бригада разбила групу балиста у области западно од Лужана и Подујева.48

Према подацима Корпуса народне одбране Југославије, 6. и 8. ко-совско-метохијска бригада, у чијем саставу се налазило и око 250 ух-ваћених дезертера, кретале су се по предвиђеном плану без тешкоћа. С друге стране, Шабан Полужа је по доласку у Подујево 23. јануара отказао послушност, одбивши наредбу о даљем наступању према Куршумлији. Током дана Полужа је више пута разговарао са Исметом Шаћиријем и Фадиљом Хоџом, али договор није постигнут. У извештајима југословен-ских обавештајних служби са терена стајало је како „једна дивља група Шиптара шврља по [околним] селима услед неодлучности војничких штабова“, да броји око 3.000 људи и да „није усамљена“.49 Оперативни штаб је издао наредбу о опкољавању побуњеника, које је требало напасти наредног дана уколико преговори пропадну. Међутим, када се Шабан Полужа са својим присталицама упутио натраг у Дреницу, борци 5. косовско-метохијске и 25. бригаде 46. српске дивизије мирно су их про-пустили. Остало је нејасно да ли су јединице НОВЈ остале пасивне услед неспоразума, или издаје нижег командног кадра. Нешто касније дошло је до оружаног сукоба у области између Бабиног Моста и Бариљева, након којег су побуњеници одступили према Дреници.50

Упоредо с овим догађајима, у Шаљи се побунило око 2.000 балиста, предвођених Адемом Воцом. Брзом акцијом балисти су 26. јануара за-узели Стари Трг, потиснули јединице 3. батаљона 25. бригаде и напали

47 ВА, НОВЈ, к. 1341, ф. 4, док. бр. 1/1; 2/1.48 Никчевић, н. д., 97.49 ВА, НОВЈ, к. 222, ф. 1/III, док. бр. 26/1.50 ВА, НОВЈ, к. 1341, ф. 6, док. бр. 1/1; ф. 9, док. бр. 8/3.



рудник Трепчу и Косовску Митровицу. Нападачи су одбијени крајем истог дана, након доласка 1. и 4. батаљона 25. бригаде, три батаљона бригаде Народне одбране за Косово и Метохију, 27. бригаде 46. дивизије и 5. косовско-метохијске бригаде. У борби је рањен и сâм Адем Воца, који се у ноћи између 26. и 27. јануара са одредом од 300 до 400 балиста повукао према Копаонику. Погинуло је око 300 балиста, док је 180 за-робљено, разоружано и потом пуштено кућама. Током наредних дана јединице 27. и 5. бригаде и Народне одбране ликвидирале су мање групе одметника и успоставиле контролу над околним селима. Око 200 бали-ста предвођених Мехметом Градицом пробило се до Дренице, где су се придружили Шабану Полужи.51

До првих оружаних сукоба између јединица НОВЈ и Шабана Полуже, након његовог одласка из Подујева, дошло је већ 26. јануара, када је раз-бијена група од 3.000 балиста. Корпус народне одбране Југославије пред-ложио је да се искористи тренутна дезоријентисаност у противничком табору и спроведе свеобухватна акција у свим центрима отпора, али је ту замисао „омео опортунизам код извесних војничких руководиоца“.52 Мада су мање борбе вођене сваког дана широм Дренице и Шаље, Шабан Полужа је до краја јануара успео не само да надокнади губитке већ и да повећа бројност своје групе на 5.000 бораца. Према подацима југосло-венских обавештајних служби, у његовом штабу налазили су се један немачки официр и познати албански колаборационисти: Муља Иљаз, Мифтар Бајрактари, Садик Љутани, Ук Садик и други.53

Јединице НОВЈ бележиле су успехе у мањим борбама, али на терену ништа није наговештавало опадање снаге побуњеника. Штавише, у ноћи између 30. и 31. јануара, у Преказу је отказало послушност свих 280 бораца 4. омладинског батаљона 1. косовско-метохијске бригаде54 и приклони-ло се Шабану Полужи. На месту команданта батаљона налазио се Јусуф Ибрахими Гиљани, бивши жандармеријски наредник, док је дужност политичког комесара обављао Раиф Халими, такође сарадник окупато-ра. Приликом пријема батаљона у 1. косовско-метохијску бригаду, њен командант Зуфер Мусић изнео је предлог да се нови борци распореде по већ постојећим батаљонима, али је Оперативни штаб сматрао да ће

51 ВА, НОВЈ, к. 222, ф. 1/III, док. бр. 27/1; 33/1; 34/1; к. 223, ф. 7, док. бр. 1/1; Божовић, Вавић, н. д., 499–502; Đaković, н. д., 244–247; Џелетовић Иванов, н. д., 265–270.

52 ВА, НОВЈ, к. 222, ф. 1/III, док. бр. 27/1.53 ВА, НОВЈ, к. 222, ф. 1/III, док. бр. 31/1; к. 223, ф. 7, док. бр. 1/1.54 Овај батаљон био је сачињен од групе гњиланских Албанаца, те се у изворима и литера-

тури најчешће наводи као Шиптарски омладински батаљон.



задржавањем целовитости групе обезбедити лојалност албанских бора-ца. У побуни је убијено или заробљено неколико команданата који су претходно били упућени из других јединица НОВЈ. Партизанска стража, коју су чинили мештани села – Албанци, прикључила се побуњеницима, убивши десетак рањеника и болничара у сеоској амбуланти.55 Према оце-ни југословенских војних власти, почетком фебруара у области Дренице налазило се преко 10.000 балиста.56

Осим косовско-метохијских бригада, у оружаним акцијама против балиста крајем јануара 1945. године учествовале су 24. и 46. српска диви-зија, којима су се почетком наредног месеца придружиле 4. црногорска и 1. бокељска бригада. Такође, у периоду од октобра 1944. до новембра 1945. године деловале су 5. и 6. дивизија НОВ Албаније, мада је њихово присуство у Југославији имало више политички него војни значај.57 Упркос великом броју ангажованих југословенских војника, значајнијег успеха није било. Показало се да међу јединицама НОВЈ није било координације, те да су добијене вести о броју, положају и намерама одметничких група често биле непрецизне и непоуздане. Изнад свега, попустљив однос Оперативног штаба према вођима побуне умногоме је отежавао процес изградње нових структура власти на Косову и Метохији. Брзим пребацивањем из једне области у другу и избегавањем уласка у фронтални окршај са снажнијим противником, балисти су успевали да сачувају људство и да непрекидно угрожавају позадину јединица НОВЈ. Отуда се у њиховом начину борбе про-тив југословенске државе могу уочити бројне подударности с деловањем качака на овом простору током друге половине 19. и прве половине 20. века.

Ради потпуне ликвидације балистичког покрета, Врховни штаб НОВ и ПО Југославије донео је 8. фебруара одлуку „да се у Косову и Метохији заведе и успостави Војна управа, која ће бити орган војно-државне вла-сти у поменутој области“. Истога дана пуковник Фадиљ Хоџа кажњен је сменом с места команданта Оперативног штаба, а на његово место постављен је пуковник Саво Дрљевић, који је истовремено обављао функцију команданта Војне управе Косова и Метохије. Такође, Опера-тивни штаб Косова и Метохије је изузет из надлежности ГШ Србије и стављен под непосредну команду Врховног штаба НОВ и ПО Југославије.58

55 Божовић, Вавић, н. д., 516; Đaković, н. д., 244, 262–263; Видачић, н. д., 70–71.56 ВА, НОВЈ, к. 222, ф. 1/III, док. бр. 37/1; 40/1; к. 223, ф. 7, док. бр. 1/1.57 Bojan D. Dimitrijević, Od Staljina do Atlanskog pakta. Armija u spoljnoj politici Titove Jugoslavije

1945–1958. Beograd: Službeni list SCG, 2005, 61–64.58 За команданта Војне управе Косова и Метохије именован је пуковник Саво Дрљевић,

за политичког комесара потпуковник ђуро Меденица, а за команданта Војне области



У сламању побуне на Косову и Метохији током фебруара, марта и априла 1945. године активно је учествовало око 39.000 југословенских војника, чиме је онемогућено њихово ангажовање у операцијама за ослобођење осталих крајева Југославије.

У деценијама након окончања Другог светског рата балистичка побуна је у југословенској историографији посматрана искључиво у контексту контрареволуционарног деловања „домаћих фашиста и стра-них агената“.59 Потоња истраживања, међутим, показала су да је осим немачке Врховне команде и представника Друге призренске лиге, свој интерес у догађајима на Косову и Метохији током 1944. и 1945. године имала и Велика Британија, која је била животно заинтересована за исход грађанског рата у Грчкој.60 Теза о контрареволуцији је, такође, искљу-чивала дугу предисторију српско-албанских односа на овом простору, испуњених бројним неразумевањима и национално-верским сукобима. У савременој српској науци постоји сагласност у оцени према којој је тзв. дреничка побуна била масовна, антијугословенска, антисрпска и сецесионистичка.61


1. Архив ЈугославијеФонд 507/XVIII – Централни комитет Савеза комуниста Југославије, Комисија

за националне мањине

2. Војни архивФонд Народноослободилачка војска Југославије

Косова и Метохије пуковник Никола Божанић. Команда Војне области била је непосредно потчињена Војној управи, односно Оперативном штабу Косова и Метохије. Пуковник Саво Дрљевић је, такође, именован за команданта Оперативног штаба Косова и Метохије, а његов заменик био је пуковник Фадиљ Хоџа (ВА, НОВЈ, к. 1411, ф. 4, док. бр. 14; к. 25А, ф. 9, док. бр. 16; 17).

59 У вези с тим, Бранко Петрановић је почетком деведесетих година прошлог века забеле-жио: „Дуго смо албански терор над Србима звали косовском контрареволуцијом, под утицајем званичне политике, док није постало очигледно да је реч о сазревању албанске националне свести у виду процеса који тече од Берлинског конгреса и образовања Прве призренске лиге“ (Бранко Петрановић, Југословенско искуство српске националне интеграције. Београд: Службени лист СРЈ, 1993, 109).

60 Branko Petranović, Balkanska federacija 1943–1948. Beograd, IKP Zaslon, 1991, 99–100; Борозан, н. д., 502–507; Dželetović Ivanov, 21. SS-divizija Skenderbeg, 245–248; Hasani, н. д., 132–133; Влади-мир Дедијер, Југословенско-албански односи (1939–1948). Београд: Борба, 1949, 134–139; Nijaz Dizdarević, Albanski dnevnik. Zagreb–Sarajevo: Globus–Oslobođenje, 1988, 122, 125, 133–135.

61 Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, 701–702; Борозан, н. д., 494.




Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату народа Југо-славије. Том I, књ. 19. Београд: Војноисторијски институт, 1969.

Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату народа Југо-славије. Том I, књ. 15. Београд: Војноисторијски институт, 1957.

Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije. Tom II, knj. 14 i 15. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1981–1982.

Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije. Tom XII, knj. 4. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1979.

Jugoslavija 1918–1984. Zbirka dokumenata, priredili Branko Petranović i Momčilo Zečević. Beograd: Rad, 1985.

Оснивачки конгрес КП Србије (8–12. мај 1945), приредили др Милан Борковић и др Венцеслав Глишић. Београд: Институт за историју радничког покрета Србије, 1972.


Бартл, Петер, Албанци: од средњег века до данас. Београд: Clio, 2001.

Божовић, Бранислав и Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији. Квислинзи и колаборација у другом светском рату. Београд: ИСИ, 1991.

Борозан, ђорђе, Велика Албанија. Поријекло – идеје – пракса. Београд: Војноисто-ријски институт Војске Југославије, 1995.

Бошковић, Бранко, Народноослободилачка борба у ибарском базену (косовско-мит-ровачки и студенички срез). Приштина: Заједница научних установа Косова и Метохије, 1968.

Видачић, Рајко, О коренима сепаратизма и тероризма на Косову. Београд: Службени лист СРЈ, 2000.

Глишић, Венцеслав и Гојко Миљанић, Руковођење Народноослободилачком борбом у Србији 1941–1945. Београд: ИСИ, 1994.

Дедијер, Владимир, Југословенско-албански односи (1939–1948). Београд: Борба, 1949.

Dizdarević, Nijaz, Albanski dnevnik. Zagreb–Sarajevo: Oslobođenje–Globus, 1988.

Dimitrijević, Bojan D., Od Staljina do Atlantskog pakta. Armija u spoljnoj politici Titove Jugoslavije 1945–1958. Beograd: Službeni list SCG, 2005.

Đaković, Spasoje, Sukobi na Kosovu. Beograd: Narodna knjiga, 1984.

Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije 1944–1945. Urednik: Velimir Terzić. Beograd: Vojni istorijski institut Jugoslovenske narodne armije, 1957.



Kalvokorezi, Piter i Gaj Vint, Totalni rat. Beograd: Rad, 1987.Милковић, Милутин, Прва косовско-метохијска бригада. Београд: ВИНЦ, 1991.Никчевић, Војислав, Пета косовско-метохијска бригада. Београд: ВИНЦ, 1989.Petranović, Branko, Balkanska federacija 1943–1948. Beograd: IKP Zaslon, 1991.Петрановић, Бранко, Југословенско искуство српске националне интеграције. Београд:

Службени лист СРЈ, 1993.Petranović, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: VINC, 1992.Stanković, Bogomir, Kosovsko pomoravlje u revoluciji 1941–1945. Niš: Prosveta, 1975.Hasani, Sinan, Kosovo – istine i zablude. Zagreb: Centar za informacije i publicitet, 1986.Џелетовић Иванов, Павле, Балистички покрет 1939–1952. Масовност, сарадња са

италијанским и немачким окупаторима и злочини над Србима. Београд: Архив Србије, 2000.

Dželetović Ivanov, Pavle, 21. SS-divizija Skenderbeg. Beograd: Nova knjiga, 1987.



Dušan M. Bojković

The suppression of armed rebellion of ballists in Kosovo and Metohija during the winter 1944/1945.

Summary

Mass rebellion of Albanians against the new Yugoslav government broke out in late November of 1944, almost immediately after the liberation of Kosovo and Metohija. The attacks of the rebels on Uroševac and Gnjilane and frequent battles with the forces of the National Liberation Army of Yugoslavia during the next month heralded the flare-up of Ballist movement. The center of resistance was in Drenica, where about 10.000 armed rebels were gathered at the end of January 1945. Many weaknesses in the functioning of the military authorities in Kosovo and Metohija forced the Yugo-slav Supreme Command to establish military administration in this region in early February, engaging at the same time about 39.000 Yugoslav soldiers.

Keywords: Albanians („Shqiptars“, „Arnauts“), armed rebellion, Ballists, NLAY, Kosovo and Metohija („Kosmet“)


Јуриј М. Хадалин1

ДУГА ТИТОВА РУКА ИЛИ КАКО ЈЕ СВЕТОЗАР ВУКМАНОВИЋ ТЕМПО

УТИЦАО НА АЛБАНСКЕ ВОЈНОПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ

(Југословенско-албанска партија шаха око Косова и Метохије

у Другом светском рату)

Апстракт: У прилогу се покушава да се на основу архивских и штампаних извора и литературе прикаже интервенционизам југословенског партијског и војног вођства у албанским војним и политичким структурама од пролећа 1943. до пролећа 1944. године. Усредсређује се на три неуралгичне тачке и улогу коју је у убеђивању албанског и косовско-метохијског вођства одиграо представник југословенског Врховног штаба Светозар Вукмановић Темпо. Карактерно можда чак и превише напрасити Темпо обично је веома јасно представљао своја ста-новишта и од њих није одступао. С њима се други југословенски представници у Албанији нису увек слагали, али Темпова упутства обично су била нешто грубље изложена упутства највишег југословенског вођства. Темпо је, тако, у пролеће и лето 1943. године спречио удруживање сила Народног фронта и конзервативних сила на подручјима насељеним Албанцима, што је, између ос-талог, последично довело и до јачања балистичке опције на Косову и Метохији. Истовремено је покушао да удружи све комунистичке покрете отпора у регији,

1 [email protected]

355.48(497.1:496.5)”1941/1945”94(497.1:496.5)”1941/1945”


248 Јуриј М. Хадалин

с којима је под југословенским туторством желео превазићи међунационална трвења. У пролеће 1944. године последњи пут у ратном периоду оштро се умешао у развој догађаја, строгом осудом Бујанске резолуције, у којој је био записан и спорни члан о могућем прикључењу Косова и Метохије послератној Албанији, што је било у супротности са закључцима II заседања АВНОЈ-а.

Кључне речи: Други светски рат, Југославија, Албанија, Косово и Метохија

На продор југословенске комунистичке партије у Албанију можемо гле-дати с различитих становишта, али барем у почетним корацима можемо приметити да настојања југословенског комунистичког вођства нису указивала на жељу за превлашћу над Албанијом. Након 1943. године снага југословенског ослободилачког покрета почела је нагло да расте, била је приметна консолидација његове политичке моћи, а мисао о значају и сна-зи будуће југословенске државе почела је утицати на међусобне односе. Ако је иницијатива о повезивању с албанским комунистима у почетку и била само интернационалистичког карактера, касније је комунистички интернационализам стављен у позадину. Југословенски утицај био је од суштинског значаја приликом оснивања Комунистичке партије, а орга-низационо је потпомогао и успостављање снажног покрета отпора, који је на крају, скоро без стране материјалне помоћи, сам ослободио цело-купну албанску територију. У међувремену је у том покрету долазило до отклона који се југословенској страни никако нису свиђали. Различити изасланици су све време бринули о томе да се развој партије и ослобо-дилачког покрета одвија у складу с југословенским моделом и у складу са спољнополитичком ситуацијом. Свакако су неискусним албанским вођама били потребни савети који су омогућили развој покрета у току рата и преузимање власти, али је југословенска страна, нарочито сам Јосип Броз Тито, увек покушавала да усмерава те процесе тако да се слажу с југословенском визијом послератног уређења Балкана. Притом је један од главних актера, Светозар Вукмановић Темпо,2 понекад претицао развој догађаја и баш у овом случају јасно је видљива лична Титова интервенција. Без југословенске интервенције 1943. године могло је, због споразума с Бали Комбетаром,3 доћи до сличне ситуације која је у Грчкој довела до

2 Светозар Вукмановић, Википедија, слободна енциклопедија, приступљено 17. 5. 2016. године; https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.

3 Бали Комбетар (алб. Balli Kombëtar) била је албанска националистичка антикомунистичка организација, основана 1942. године. Ова организација мобилисала је своје чланове на

дуга Титова рука или како је Светозар Вукмановић Темпо утицао на албанске...

Јуриј М. Хадалин 249

тога да је иначе преовладавајући комунистички ослободилачки покрет изгубио водећу улогу и тиме борбу за преузимање власти. Брз развој албанског ослободилачког покрета и улога комуниста у томе омогућили су да југословенско политичко улагање у њега донесе богате камате, а питање политичке превласти у послератној Албанији постало је важно. Притом није била тако важна геостратешка улога Албаније, која је више занимала Совјетски Савез, нити албанска рудна богатства, већ питање Косова и осталих подручја у Југославији која су насељена Албанцима. Већ за време рата можемо приметити дилеме с којима се сусретало југосло-венско вођство када је на различитим нивоима дошло до покретања тог осетљивог питања. Најелегантније решење тог питања, према њиховом мишљењу, скривало се у старој идеји о балканској федерацији, која би решила већину међунационалних трвења на Балканском полуострву. Водећу улогу у томе, наравно, морала би преузети Југославија, која би Албанији на тај начин могла да препусти спорне територије, а у Србији би тај потез могли оправдавати компензацијом делова територије с Бу-гарском. С обзиром на моћ и углед Титове Југославије, тај план лако се могао остварити, јер су крајем 1944. и на почетку 1945. године о томе већ расправљали с бугарском владом4, која је због бугарске улоге у Другом светском рату била у слабом положају, али је планове спречио Стаљин, који је прагматички гледао и на нежељен одзив западних савезника. Зато се питање федерације привремено склонило с дневног реда, а југословен-ски одзив на кризу на Косову и Метохији 1945. године показао је да се она не намерава одрећи ове територије. Бранко Петрановић уз то додаје да су у процесу припрема за балканску федерацију добро позната дела која се баве везом с Бугарском, док о том процесу у вези с Албанијом нису сачува-ни никакви документи, као ни војни споразум из фебруара 1945. године.5

територији Албаније, Црне Горе, Србије, Македоније и Грчке. Њени чланови су се називали балисти. Иако су ове снаге декларативно биле антифашистичке, тесно су сарађивале са силама Осовине. Године 1943. Комунистичка партија Албаније објавила је рат балисти-ма, што је довело до грађанског рата у Албанији (Бали Комбетар, Википедија, слободна енциклопедија, приступљено 17. 5. 2016. године; https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80).

4 Нацрт споразума о политичкој, војној и економској сарадњи и братском јединству народа Југославије и Бугарске, новембар 1944. године; Нацрт уговора о политичкој, економској и војној сарадњи између влада Југославије и Бугарске, 23. децембар 1944. године; Нацрт уговора о уједињењу Демократске Федеративне Југославије и Бугарске у једну федера-тивну државу, 5. јануар 1945. године и Нацрт уговора о пријатељству, савезу и узајамној помоћи између Југославије и Бугарске, 27. јануар 1945. године. У: Балкански уговорни односи 1876–1996, II том, ур. Момир Стојковић. Београд: Службени лист СРЈ и Међународна политика, 1998, 641–655.

5 Бранко Петрановић, Балканска федерација. Шабац: Заслон, 1991, 136–140.


У то време приметно је и повећано интересовање Совјетског Савеза за Албанију, који је водећу улогу у тој држави препустио Југославији.6 Jугословенски притисак након 1943. године стално расте и непосредно пред коначно ослобођење Албаније, југословенски изасланик Вели-мир Стојнић интервенцијом на II пленуму Централног комитета Ко-мунистичке партије Албаније побринуо се за надмоћ пројугословенске политичке групе у политбироу ЦК КПА. Југославија тиме коначно постаје најважнији спољнополитички фактор у албанској политици и њен је-дини формални савезник, ако не чак и политички кум,7 јер је Совјетски Савез „владу генерал-пуковника Енвера Хоџе“ признао тек децембра 1945. године, а са САД и Великом Британијом8 због других узрока нису успостављени дипломатски односи све до почетка деведесетих година прошлог века.9

СВЕТОЗАР ВУКМАНОВИЋ ТЕМПО И ИДЕЈА О БАЛКАНСКОМ ШТАБУ

Светозар Вукмановић Темпо је као изасланик ВШ НОВ и ЦК КПЈ био заду-жен за напредак партизанске борбе у Македонији и околним покрајинама. Положај у Македонији био је проблематичан, јер је Покрајински комитет КПЈ на челу с Методијем Шаторовим Шарлом одлучио да се отцепи од КПЈ и придружи Бугарској радничкој партији. Због бугарске окупације, део македонског комунистичког вођства сматрао је да се треба усмерити према Бугарима, а то је ометало развој партизанског покрета. Почетно ко-лебање касније смењеног македонског партијског вођства проузроковало је, осим неодлучности народа, и лошу организацију и прикупљање оружја.

6 Милован ђилас, With Stalin. Harcourt & Brace: New York, 1962, 78–79. 7 „Али су све Титове речи и обећања били само превара. Обмањивао нас је и варао о истини

идеје о Балканској федерацији. Време и чињенице су доказали да је Тито био дивљи антимарксиста, националиста, шовиниста, агент буржоазије и империјализма. Био је тројански коњ у социјалистичком табору, у међународном комунистичком покрету и пре свега на Балкану. Преузимањем идеје о Балканској федерацији циљао је и борио се за прикључење целокупног Балкана, укључујући и Албанију, Југославији“ (Енвер Хоџа, The Titoites, 131–147. http://www.enverhoxha.info/_books/n4o1cthe-titoites.doc, приступљено 10. 5. 2016).

8 У Албанији је и након ослобођења остала мања савезничка војна мисија (Музеј исто-рије Југославије [МИЈ], Кабинет Маршала Југославије [КМЈ]-3-б/10, Депеша савезничког врховног команданта на Средоземљу, фелдмаршала Х[аролда] Р. Александера главном команданту НОВ, пуковнику Енверу Хоџи, 22. јануар 1945).

9 Више о томе: Jurij Hadalin, Boj za Albanijo: propad jugoslovanske širitve na Balkanu. Ljubljana: Inštitut za novejšo zgodovino, 2011.



Према начелима бугарске комунистичке политике, оружана побуна није била приоритетна, а и диверзантске акције биле су веома ретке. Темпо је послан да поново оживи покрајински одбор КПЈ и убрза напредак борбе против окупатора, а дошао је и у контакт с БДП. Након успешног осни-вања првих партизанских одреда, током обилазака долазио је у контакт с грчким и албанским јединицама. Појавило се питање активација ма-кедонског народа који је живео у егејској Македонији, као и косовских Албанаца. Због тога и жеље за координацијом акција албанског, грчког, југословенског и бугарског ослободилачког покрета, Темпо је дошао на идеју да би било потребно основати заједнички балкански штаб. Штаб би покривао национално мешана подручја, тако да не би долазило до тога да делови народа који живе у другим државама остају пасивни само због међусобног неповерења. Тако су Албанци у Македонији и на Косову и Метохији били укључени у македонско-косовску бригаду, а замишљена је с циљем да косовске јединице буду под командом албанског ВШ. Због те идеје Темпо се више пута и састао с албанским вођама током својих путовања у Грчку. За време своје прве посете Темпо је присуствовао крају Лабинотске конференције,10 где је изразио нека своја мишљења о развоју албанских оружаних снага. Темпо је био присутан и на првом пленуму албанског ЦК, почетком јуна, у селу Куцаке, где је требало да буде го-вора о његовом предлогу за формирање партизанске власти у залеђу, партизанских штабова за одређене зоне и партизанских јединица које не би биле везане за одређену територију, него организоване по правом војничком систему. Због оклевања дела партијског вођства, којима није било јасно шта да учине с Бали Комбетаром, који су желели да укључе у НОФ, односно да с њима постигну договор, већина предлога била је одбијена.11 Каснијем пропадању преговора с Бали Комбетаром битно је допринео сам Темпо, који је постигнути споразум означио као издај-нички.12 Панајот Пљаку иначе тврди да већину његових предлога нису прихватили, али су у то време већ били основани пролетерска бригада и врховни штаб, а разговарало се и о балканском штабу.

С албанско-грчке границе до албанског вођства дошао је изасланик ЕЛАС-а, Грегориадес,13 који је желео да ступи у везу с КПЈ. Темпо је већ

10 Прва земаљска конференција Комунистичке партије Албаније у селу Лабинот крај Ел-басана, 17– 22. март 1943. године.

11 Панајот Пљаку, Насиље над албанском револуцијом. Београд: Народна књига, 1984, 41–42.12 Архив Југославије, Међународна комисија ЦК СКЈ (507), IX, I-1-126, 1944, I-7, Извештај

Душана Мугоше о стању у албанској партији, 1944.13 Правим именом Тилемахос Верверис. Dimitris Livanios, The Macedonian question. New York:

Oxford University Press, 2008, 147.



пре тога из Македоније послао писмо КП Грчке, у којем је молио да у Албанију пошаљу делегата да се договоре о сарадњи. Али, на његово разочарање, Грегориадес о писму није знао ништа, преко КПА или КПЈ је само тражио везу са Совјетским Савезом. После дужих разговора без бугарског присуства, три ослободилачка покрета су потписала споразум, али су га заправо потписали само Темпо и Енвер Хоџа, јер Грегориадес није имао потребна овлашћења. У том документу с насловом Закључци састанка делегата ЦК комунистичких партија Грчке, Албаније и Југо-славије потврдили су намеру о оснивању штаба у који би свака пар-тија послала своје делегате, који би затим координирали рад врховних штабова, а у документу је наведено и да ће то поплочати пут ка будућој балканској федерацији.14 Албанско-југословенска сарадња описана је овако: „Јединственост акције НОВ Албаније и Југославије јавља се као непосредна нужда на подручју Косова и Метохије, као и у Македонији, где је велики удео албанског становништва. На Косову и Метохији живи много Албанаца који због шовинистичке мржње према српском елементу на том подручју не учествују активно у редовима НОБ. Нужно је да ВШ НОВ Албаније одмах пошаље две чете партизана и добровољаца у Љуму и на подручје северно од Скадра. Те две чете морају се састати с четама из Метохије и у тесној сарадњи деловати на мобилизацији албанских маса с Косова и Метохије за борбу против окупатора и за право албанског народа са Косова и Метохије да сам одлучује о себи. Како би олакшао мо-билизацију Албанаца на том подручју, ВШ НОВ Југославије за команданта свих народноослободилачких снага на Косову и Метохији именовао је Фадила Хоџу. Тренутни задаци нас обавезују да активно популаризујемо борбу која се води под командом Фадила Хоџе. Борба коју води та војска под командом Фадила Хоџе биће гаранција народима Косова и Метохије да ће сами одлучивати о себи.“15 У документу се помиње и опасност да те мере нису довољне, зато би било потребно „створити штаб који би био под непосредном командом ВШ Албаније и својим успехом би мо-гао спречити опасност од шовинистичке реакције“.16 Будући да грчки представник није имао потребна овлашћења, Темпо је успоставио кон-такт с пуковником Тзимасом,17 који је као представник КП Грчке дошао

14 Светозар Вукмановић Темпо, Борба за Балкан. Загреб: Глобус, 1981, 83.15 Закључци састанка делегата централних комитета комунистичких партија Грчке, Југо-

славије и Албаније, 20. јун 1943. У: Balkanski ugovorni odnosi 1876–1996, 541–543.16 Вукмановић Темпо, н. д., 84.17 Политички инструктор ЕЛАС-а, право име Василис Самариниотинис. О томе више

у: Interview with General Markos Vafiades, former Leader of ELAS. From the Greek Trotskyist paper



на исто место на граници као Грегориадес. С њим је отпутовао и Коци Џоџе. С ЕЛАС-ом су дошли до начелног слагања, али недостајао је још бугарски пристанак.18 Упркос бугарском начелном пристанку, делегат није дошао, а кључни моменти су били пропуштени. У међувремену, италијанска капитулација у већини критичних покрајина није била повод за јачи отпор и наоружавање, а онда је Темпо примио писмо Јо-сипа Броза Тита, које је прекинуло све планове за оснивање балканског штаба. Грчки покрет отпора је због политике Комунистичке партије Грчке, која је НОБ у то време сматрала првенствено као борбу против окупатора и тек у другом реду као револуционарну борбу, склопио ши-року коалицију под вођством западних савезника19, а Темпо је хладан туш доживео и на састанку с грчким вођама крајем августа.20 У тренутку када је Стаљин распустио Коминтерну, а ЕЛАС био усред преговора о ује-дињењу свих грчких покрета отпора под британским надзором, Тзимас је у разговорима с Темпом највероватније прекорачио своја овлашћења. Релативном неуспеху највероватније је потпомогао и темпераментни Темпов карактер, јер је он оштро критиковао потезе и грчког и бугар-ског покрета отпора.21 Албанско вођство тада је било усред преговора с Бали Комбетаром, што је засигурно кочило иницијативу. У писму ЦК КПЈ записано је да би успостављање балканског штаба била грешка: „Нарочито желимо потцртати да је твој рад имао велике користи – што се види већ из материјала – за развој НОБ у овим крајевима. Али о томе ћемо опширније разговарати. Мислимо да је много важније да укажемо на грешке – и то само политичке природе – које би могле имати јако велике последице не само за развој тамошњих покрета и будућност пок-рета народа Југославије него за покрете на целом Балкану. Формирање било каквог Балканског штаба у основи је погрешно. Нема никаквог разлога који би у данашњој ситуацији – међународној, а исто тако ни на Балкану – говорио у прилог томе. Баш сви разлози говоре против тога.“22 Сличне тврдње можемо открити у више докумената насталих крајем

Socialist Change, 1983. http://www.marxists.org/subject/stalinism/origins-future/1983mv.htm, приступљено 18. 5. 2016.

18 Закључци са састанка делегата врховног штаба ЕЛАС-а, врховног штаба НОП и ДВ Албаније и НОВ и ПО Југославије, 12. јул 1943. У: Балкански уговорни односи, 544–546.

19 Јован Поповски, Генерал Маркос: Зашто ме Стаљин није стрељао? Љубљана–Београд: Пар-тизанска књига, 1982, 49–61.

20 Темпо (Светозар Вукмановић), делегат Централног комитета КПЈ Централном комитету КП Албаније, 1. септембар 1943. У: документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 13. књига, ур. Бранко Вуковић. Београд: Комунист, 1990, 4–10.

21 Livanios, н. д., 149.22 Вукмановић Темпо, н. д., 135–136.



септембра и почетком октобра 1943. године. Тито је тако 9. октобра писао Темпу о промашености идеје о балканском штабу, којом „се тако много одушевио“. У писму је изразио сумњу да је била индиректно под-метнута од стране западних савезника. Југословенски врховни штаб би требало да буде сасвим способан да понуди потребну помоћ бугарским и грчким одредима и да посредством својих војничких и политичких представника учествује са осталим покретима. За грчки покрет сма-трао је да није био довољно опрезан у сарадњи с британским снагама и да је сада сасвим под њиховом превлашћу, што се у Југославији неће десити.23 Упркос томе што Темпо идеју балканског штаба описује као искључиво своју, Димитриос Ливаниос изражава јаку сумњу да без претходног Титовог одобрења не би било могуће начети тако важно питање, а основне смернице о планираном повезивању балканских пок-рета отпора Темпо је од Тита добио већ крајем 1942. године у Оштрељу у Босни.24 Идеја о балканском штабу подразумевала је подручја која су чинила део имагинарне балканске федерације, а она је у то време била прихваћена и у краљевој влади у изгнанству и у ЦК КПЈ. Тито ју је на-водно схватао као темељни део своје спољне политике, а о њој је било говора и на радију Слободна Југославија, који је програм емитовао са совјетске територије, што значи да је имала и тихи Стаљинов приста-нак.25 То потврђује и Тито, који у поменутом писму Темпу каже да, према његовом мишљењу и мишљењу „Деде“, југословенски ослободилачки покрет заузима водећу улогу на Балкану, и по војној, и по политичкој снази. Због тога би управо Југославија морала да има одлучујућу уло-гу у народноослободилачким покретима на Балкану.26 Одступање је проузроковала и совјетска одлучност да не узнемиравају своје западне савезнике, јер су се они бојали „совјетизације“ Балкана. Након рас-пуштања Коминтерне, Совјетском Савезу било је у интересу да не квари односе са савезницима претераним мешањем у грчке послове.27 И сам Тито је након почетног одушевљења над извозом револуције у суседне земље привремено опустио своје спољнополитичке амбиције, нарочито

23 Врховни штаб НОВ и ПОЈ Темпу (Светозару Вукмановићу), делегату Централног комитета КПЈ. У: документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 13. књига, 366–369.

24 Славољуб Цветковић, „Покушаји стварања Балканске федерације 1944–1948“. У: Балкан после другог светског рата, ур. Петар Качавенда. Београд: Институт за савремену историју, 1996, 46–50.

25 Livanios, н. д., 114–145. 26 Врховни штаб НОВ и ПОЈ Темпу (Светозару Вукмановићу), делегату Централног комитета

КПЈ. У: документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 13. књига, 366–369.27 Иво Банац, Са Стаљином против Тита. Загреб: Глобус, 1990, 45.



због доласка британске мисије под вођством Фицроја Меклина, која је обећавала окрет британске политике у његову корист. Ова прва Титова спољнополитичка иницијатива која би га поставила на чело покрета отпора на Балкану, према мишљењу Бранка Петрановића, показала је зависност југословенског покрета од совјетске политике и разоткрила проблеме које је имао и комунистички покрет приликом решавања међунационалних проблема на Балкану. И питање балканске федера-ције је склоњено с дневног реда на неко време.28 Судећи по очуваној кореспонденцији између црногорских партизанских одреда и ЦК КПА и по утицају југословенских представника у Албанији, југословенски ослободилачки покрет имао је преовладавајући утицај у албанском, па координација преко посебног штаба у том случају није била потребна, а након пролећа 1944. године, значајну улогу у међусобним односима имала је војна мисија ВШ НОВ и ПОЈ.

ОДБИЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА ЈЕДИНСТВА

Главнину контаката између југословенског и албанског ослободилачког покрета у лето 1943. године представљале су посете Светозара Вукмано-вића Темпа, који је, између марта и августа, више пута наступио пред албанским руководством. Важни су његови наступи марта 1943. године у Лабиноту, као и у селу Куцаке, крајем јула 1943. У својим наступима критиковао је војничку организацију и политички опортунизам КПА у контактима с Бали Комбетаром. Енвер Хоџа и Миладин Поповић нису били одушевљени његовим наступима, већу подршку имао је у Коци Џоџеју, коме се та подршка касније осветила. За разумевање прилика у тадашњем ЦК треба погледати састав овог тела. Заступника тзв. радничке линије било је мање него представника тзв. интелектуалистичке групе. Ову су у првом реду представљали Имер Дишница Доктор и искусни предратни комуниста Сејфула Малешова. Њих двоје су се заузимали за споразум с Бали Комбетаром који би омогућио удруживање снага. Енвер Хоџа стајао је по страни, иако је, по осећају југословенских представника, нагињао ка интелектуалистичкој групи.

После конференције у Лабиноту, Темпо је делу новоизабраног ру-ководства представио своју визију партијских задатака. Пописао их је у свом извештају ЦК КПЈ, 8. августа:

28 Петрановић, н. д., 65–71.



„1. Неопходно је формирање ГШ Албаније (говорим о објави имена најугледнијих војних и политичких људи Албаније који би ушли у ГШ, а овај би тако изашао из анонимности) без чекања на разговоре с Бали Комбетаром. Бали Комбетар је интензивно организовао своју војску и намерно одуговлачио разговоре с НОВ. Ако одмах не формирамо ГШ НОВ значило би да идемо на руку Бали Комбетару и његовим издајничким плановима. Али то није схватио део ЦК КПА с Енвером Хоџом на челу. Мислили су да морају прво завршити преговоре с Бали Комбетаром и тек после почети с формирањем ГШ. Последице таквог њиховог раз-мишљања биле су да од разговора с Бали Комбетаром није било ништа, а главни штаб је формиран тек 3-4 месеца касније. То значи да је узалуд изгубљено време и да је Бали Комбетару омогућено да формира своју војску и зада прилично муке и посла НОВ.

2. Неопходан је и прелаз од сеоских чета (које не живе као војници) на партизанске одреде који морају живети војничким животом како би могли стално да буду у офанзиви и покретни…

3. Неопходно је формирање већих војних јединица које не би биле везане за одређену територију, што значи оснивање регуларне једи-нице НОВ.

4. Неопходно је оснивање војних штабова, зона, бригада, одреда…“29

Ови савети уважавани су само делимично и проузроковали су бурну расправу.

Састанак с покретом Бали Комбетар одржан је у селу Мукје поред Крује. На основу закључака из Лабинота, КПА се надала да ће тим раз-говорима раширити Народни фронт. Сусрет је требало да се одржи између 1. и 2. августа 1943. године, иако Темпо тврди да су за резултат преговора у Мукји сазнали у Куцакима, на састанку крајем јула. Бали Комбетар је на преговоре послао Митхата Фрашерија и више осталих водећих чланова покрета, док је заступништво од 12 чланова водио Имер Дишница, а осим њега, ту су били и промонархистички Абас Купи и Муслим Пеза. Потписали су споразум који је одређивао да ће организовати заједнички комитет за спасење Албаније, који је треба-ло да води ослободилачку борбу до коначног ослобођења Албаније до граница из 1913. године, али би је затим удружили с осталим земљама насељеним Албанцима, по принципу народног самоодређења. После-ратни режим требало је да одреди народна скупштина, која би након рата била изабрана на основу општег права гласа, а тада је требало и

29 Вукмановић Темпо, н. д., 121–122.



распустити комитет. Састанак се подударао с падом Мусолинија, због чега је Бали Комбетар и захтевао да се одмах прогласи независност Албаније, што су већ 1942. године обезбедили и савезници. Политбиро КПА је, након бурне дискусије, овај документ (Декларацију јединства) у потпуности одбио, иако је Енвер Хоџа најпре честитао Имеру Дишници на успешним разговорима.30 Партијска историја иначе тврди да је Енвер Хоџа најоштрије одбио ту декларацију и Дишницу осудио због потписа споразума који је партији одузео водећу улогу у народноослободилач-ком покрету, али је Дишница у ЦК КПА остао још девет месеци, упркос захтевима Коце Џоџеја да се одмах искључи. Бали Комбетар је за то време одштампао текст декларације и растурио га по Албанији, што је међу албанско становништво унело нову збрку, али је опозивом тог документа прекинута и последња могућност за сарадњу. Споразум је касније осуђиван у првом реду због већ поменуте чињенице да је КПА одузимао водеће место у ослободилачком покрету. У разговорима с Коци Џоџејем Темпо је таква становишта упоредио с политиком Кому-нистичке партије Грчке, која је своје чете дала под команду заједничког покрета, а тај је био под контролом савезника. Душан Мугоша пише да их је вест о споразуму из Мукје изненадила на терену, за њу су сазнали из летка Бали Комбетара. Панајот Пљаку је записао да је Коци Џоџе, када му је Имер Дишница показао потписану декларацију, изјавио: „То је издаја, то је страшна издаја.“31

Коци Џоџе је на састанку, након Темповог приказа стања у Грчкој, одакле су се с Џоџејем управо вратили, захтевао да Темпо представи и свој поглед на стање у Албанији. Том предлогу наводно су опонирали Енвер Хоџа и Миладин Поповић, али, будући да је већина присутних желела да чује Темпово мишљење, удовољили су Џоџејевом предлогу. У свом прегледу Темпо је упоредио албански ослободилачки покрет с грчким, јер се договара с опозицијом и због тога није способан за шире акције против непријатеља. „Из те ваше усмерености логички произлази и ваш однос са Бали Комбетаром. Одлучили сте се да с тим покретом по сваку цену постигнете споразум. Не оснивате велике војне једини-це, не организујете власт у залеђу. Свега сте се одрекли само да не би закочили споразум с Бали Комбетаром.“32 Бали Комбетар је упоредио с четничким покретом и препоручио оштар наступ, који ће довести до

30 Owen Pearson, Albania in occupation and war. London: The Centre for Albanian Studies in I. B. Tauris, 2005, 264–265.

31 Пљаку, н. д., 46.32 Светозар Вукмановић Темпо, Револуција тече даље. Љубљана: Младинска књига, 1972, 341.



диференцијације: „Излаз из такве ситуације у том тренутку не би било потребно тражити у отварању борбе против Бали Комбетара. То не би дало добре резултате, успорило би процес диференцијације […] Излаз је у интензивирању борбе против окупатора; треба створити такву ситу-ацију да се Бали Комбетар мора активирати у борби, да та организација више не буде пасивна ни против окупатора ни против партизана. Тако можемо рачунати да ће се убрзати процес диференцијације […] Појавиће се снаге које ће ступити у отворену борбу против партизана – њих треба војно разбити, али појавиће се и снаге које ће одбити извршавање захтева окупатора – њих треба задобити на нашу страну.“33 Темпо каже да му је Коци Џоџе при одласку рекао да је састанак покренуо бурну расправу, у којој су тврдње прихватили за правилне, супротставили су им се на-водно само Енвер Хоџа и Миладин Поповић. Енвер Хоџа о Темпу пише овако: „Као што сам већ раније рекао, први утисак који смо створили о том човеку није био добар. Четири или пет месеци касније, крајем јула и почетком августа 1943. године, с њим смо се дивље завадили. Поново се вратио у Куцаке, једнако узвишен и арогантан као раније, али овај пут на сто није више бацао питања о Балканском штабу. Дошао је, сав нестрпљив и увређен, на другу мисију – извести јак напад на линију коју је изводила наша партија. Био је заједно с Коцијем Џоџејем у коме је приликом два путовања у Грчку нашао сродну душу, у то време постали су најбољи пријатељи […] Крут, арогантан и доминантан као што је био, Темпо је ретко дозвољавао слободну конверзацију. С њим је све, чак и добродошлица, попримало дух службеног формулара. Када је говорио или објашњавао неку од својих идеја, одавао је утисак као да диктира документ. И овог пута је било тако.“34

Одбијањем споразума који за југословенску страну никако није био угодан, јер је у њему било више непријатних, односно чак потенцијално опасних формулација,35 поново је био успостављен надзор над албанским ослободилачким покретом, који се даље развијао по југословенском узору. Непосредна последица одбијања било је слабљење НОФ, јер је уз Бали Комбетар последично настао и снажни промонархистички покрет, с поприличном британском подршком, који се отцепио од Фронта.

33 Вукмановић Темпо, Борба за Балкан, 125.34 Хоџа, н. д., 27 i 30. 35 Осим тога што би КПА изгубила водећу улогу у покрету, било је записано да ће борба за

ослобођење трајати док сваки окупатор (под тиме се мислило и на евентуалну југосло-венску или грчку интервенцију) не напусти територију Албаније, а под знаком питања је био и однос с подручјима у Југославији која су насељавали Албанци.



Онај део Бали Комбетара који је био спреман на сарадњу с НОФ био је потиснут у позадину и Бали је контролисао север државе, а нарочито јак утицај и снажну оружану подршку добијао је на Косову и Метохији.36

БУЈАНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

Размишљања о послератној судбини Косова и Метохије и жеља за удружи-вањем војних настојања водили су албанске и југословенске комунисте који су се последњег дана децембра 1943. године окупили у албанском селу Бујан. Конференцију су организовали Обласни комитет КПЈ за Ко-сово и Метохију и партијска организација из Тропоје. Такозвана Бујанска конференција, односно оснивачка конференција Народноослободилачког одбора за Косово и Метохију, била је један од догађаја косовске историје који је узнемиравао духове и педесет година касније.37 Конференција је одржана између 31. децембра 1943. и 2. јануара 1944. године, а на њу је био позван 61 делегат. Дошло их је 49, међу њима је био 41 Албанац, један муслиман и седам Срба и Црногораца. Од 12 делегата који нису дошли било је пет Срба; двоје су закаснили, а троје је било убијено. Фа-дил Хоџа тврди да су се у то време Срби на Косову много теже кретали него Албанци. Однос између Албанаца и неалбанаца био је 79:21, што скоро одговара фактичком стању заступника различитих народа на том подручју.38

36 Миладин (Поповић), инструктор Централног комитета КПЈ у Албанији, 19. октобар 1943. У: документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 13. књига, 476–490.

37 Бујанска конференција је након избијања немира 1981. године на Косову била тема више дела, поготово публицистичких, и добијала је много пажње, нарочито приликом слављења педесетогодишњице, 1984. године. И касније је представљала једну од главних тачака ослонца која би требало да говори о албанском сепаратизму (као пример видети: Коста Николић, „Комунистичка партија Југославије и албанско питање 1914–1944“. У: Косово и Метохија у великоалбанским плановима 1878–2000, ур. Коста Б. Николић. Београд: Институт за савремену историју, 2001, 87–101). Сличну улогу има и у јавној полемици између албанских и српских историчара средином осамдесетих година, нарочито између др Илије Вуковића и академика др Хајредина Хоџе (видети: Илија Вуковић, Аутономаштво и сепаратизам на Косову. Београд: Нова књига, 1985; Илија Вуковић, Странпутице Хајредина Хоџе. Београд: Нова књига, 1985). Ова дела су одговор на тезе које је заговарао Хајредин Хоџа у раду Афирмација албанске националности у Југославији / Стаљинистички национализам и иредентизам у Албанији (Приштина: Рилиндја, 1984). Сличних полемика било је и више, а нарочито је одјекивала она у вези с радом загребачког економисте Бранка Хорвата (видети следећу фусноту), која је била тема посебног броја београдске ревије дуга („Ис-тина о Косову – одговори на Косовско питање Бранка Хорвата“, дуга, ванредно издање, јул 1988).

38 Бранко Хорват, Косовско питање. Загреб: Глобус, 1989, 81–83.



На овој конференцији прихваћенаје резолуција у којој се говори и о будућем уређењу положаја ове покрајине. Најспорнији део декларације гласио је: „Косово и висораван Дукађин39 су регије у којима су већинско становништво Албанци који желе бити уједињени с Албанијом, као што су то увек желели. Зато осећамо да је наша дужност да покажемо прави пут који албански народ мора пратити како би обистинио своје тежње. Једини начин да се албанско становништво Косова и висоравни Дукађин удружи с Албанијом јесте заједничка борба са осталим народима Југославије против крвожедног нацистичког окупатора и његових плаћених слуга; то је једини начин да се задобије слобода у којој ће сви људи, укључујући и Албанце, моћи одредити сопствену судбину с правом на самоодређење и отцепљење. Гаранција за то су НОВ Југославије и НОВ Албаније, које су тесно повезане.“40 Ова изјава је била схваћена као сепаратистичка, а Фадил Хоџа је спорни део декларације тумачио овако: „Објаснио сам људима да ћемо у случају да револуција победи у Југославији, али не и у Албанији, остати у Југославији; али ако револуција победи у обе земље, и Југославији и Албанији, то питање решаваћемо на марксистичко-лењи-нистички начин. Али ће Косово, с обзиром на то да је главнина његовог становништва шиптарска, сигурно припасти Албанији.“41

Бујанска резолуција доживела је критике одмах након што је била прихваћена, јер је била схваћена као некакав манифест отцепљења, а спорна је и у погледу закључака које су 29. новембра 1943. године прихва-тили на II заседању АВНОЈ-а, који би водећим косовским комунистима свакако требало дабуду познати. Бранко Хорват, иначе, констатује да ови закључци на Косову нису били познати, јер нико од њих није био позван у Јајце, а не смемо заборавити ни да Албанци у авнојским закључцима нису поменути.42 АВНОЈ није признавао комадање Југославије, а текст Бујанске резолуције предвиђао је управо то. ЦК КПЈ је на конференцију реаговао 28. марта 1944. године писмом у којем је поздравио оснивање НОО, али је имао више примедаба у вези с декларацијом и поновним бављењем расподелом територије, које је наводно преовладавало над главним циљем – ослобођењем од немачког окупатора. Једна од замерки конференције у Бујану је, између осталог, то да је одржана на страној територији, што буди поређење с Крфском декларацијом, уз присуство

39 Дукађин је албански назив за висораван која на југословенској страни границе обухвата територију познату као Метохија, али се географски наставља у Албанији.

40 Радошин Рајовић, Аутономија Косова. Београд: Економика, 1985, 209.41 Paulin B. Kola, The search for Greater Albania. London: Hurst & Company, 2003, 54.42 Хорват, н. д., 83.



десет албанских држављана на конференцији. У писму захтевају и раз-умевање и популаризацију авнојских закључака који утврђују равноп-равност народа. О становиштима албанских колега се критички изјаснио и Светозар Вукмановић Темпо, који је већ пре Бујанске конференције тврдио да „другови на Косову и Метохији преузимају великоалбанску политику“.43 У писму Миладину Поповићу ЦК КПЈ је помињао опасност да српско становништво погрешно разуме настојања Албанаца, што би их одговорило од учествовања у НОБ, јер је то превише осетљива тема и правилно би било одгодити је за касније. О проблемима с мул-тиетничким саставом Балкана сведочи Титов извештај Темпу у којем га упозорава да је време сасвим непримерено за решавање проблема уједињења Македоније или прикључења Метохије Албанији, јер би то само ослабило ослободилачку борбу. „Наша агитаторска парола је засад федерација балканских народа.“44

Темпове изјаве биле су у складу са службеном линијом ЦК КПЈ, иако је сличне идеје раније имао и сам. Учешће јединица албанског и југо-словенског ослободилачког покрета било је предвиђено и у његовим идејама о Балканском штабу, а свакако је тада и сам сматрао да би због популаризације отпора у северном делу Албаније и на Косову јединице било потребно ставити под команду албанског генералштаба. У декла-рацији о оснивању Балканског штаба пише: „Сви делегати су свесни да ове мере нису целовите и не могу обезбедити потпуну мобилизацију албанских маса у редове НОВ. Још увек постоји опасност да реакцио-нарне шовинистичке вође Бали Комбетара мобилишу албанске масе на Косову. Хитно је потребно основати штаб на Косову и Метохији који би био под непосредном командом ВШ Албаније, а који би могао успешно спречити опасност од шовинистичке реакције.“45 Али се у својим мемо-арима затим критички враћа на ту своју идеју, која му је наводно већ тада изгледала сумњива, а то му је потврдило писмо ЦК КПЈ Миладину Поповићу, у којем су одбијене неке његове тезе. То писмо је послато још 6. децембра 1943. године, значи, пре Бујанске конференције, а о њему је био обавештен и Темпо: „Парола о прикључењу Косова и Метохије Албанији данас коју предлаже Миладин, као и становиште о коман-ди албанског ВШ над Метохијом заправо би значило ићи на руку свим

43 Kola, н. д., 54.44 Тито (Јосип Броз) Светозару Вукмановићу Темпу, делегату Централног комитета КПЈ у

Македонији, 9. новембар 1943. У: документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 14. књига, ур. Младен Стефановић. Београд: Комунист, 1990, 104.

45 Вукмановић Темпо, Борба за Балкан, 83.



непријатељима НОБ у Југославији и свим реакционарним и фашистичким кликама које теже да од демократског покрета народа Југославије кидају делић по делић и у први план не постављају питање борбе против окупа-тора, већ разграничење народносних супротности. У том смислу писали смо и другу Миладину и ЦК КПА.“46 Косовском комитету у почетку није било јасно да су направили грешку, јер су крајем јануара Темпу у писму описали конференцију као врло успешну и све прихваћене закључке као политички правилне. Како би постигли већи политички одјек, намеравали су послати два делегата АВНОЈ-у, а једнога у Албанију.47 Највероватније је управо зато Темпо од ЦК КПЈ захтевао све закључке II заседања АВНОЈ-а, које је желео да пошаље у Албанију. Сматрао је да их је потребно популаризова-ти, с посебним нагласком на будућем федеративном уређењу Југославије. Федерација је требало да буде отворена за све балканске народе, који би у великој и моћној регионалној снази имали све могућности самосталног развоја. Чинило му се да је та могућност једини прави подстицај за јачање самосталне албанске партије и ослободилачког покрета.48


1. Архив ЈугославијеМеђународна комисија ЦК СКЈ (507)

2. Музеј историје Југославије Кабинет Маршала Југославије (КМЈ)


Вуковић, Бранко (ур.), документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 13. књига. Београд: Комунист, 1990.

Стефановић, Младен (ур.), документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 14. књига. Београд: Комунист, 1990.

46 Исто, 84; Писмо генералног секретара Комунистичке партије Југославије Јосипа Броза Тита Централном комитету Комунистичке партије Албаније о положају Косова и Мето-хије, 2. децембар 1943. У: Балкански уговорни односи 1876–1996, 583–585.

47 Покрајински комитет КПЈ за Косово и Метохију Темпу (Светозару Вукмановићу), делегату ЦК КПЈ, 12. јануар 1944. У: документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 15. књига, ур. Милован Џелебџић. Београд: Комунист, 1986, 104–106.

48 Светозар Вукмановић Темпо, делегат у Македонији, Централном комитету КПЈ. У: доку-менти централних органа КПЈ, НОР и револуција, 15. књига, 169.



Стојковић, Момир (ур.), Балкански уговорни односи 1876–1996, II том. Београд: Слу-жбени лист СРЈ и Међународна политика, 1998.

Џелебџић, Милован (ур.), документи централних органа КПЈ, НОР и револуција, 15. књига. Београд: Комунист, 1986.


Бали Комбетар, Википедија, слободна енциклопедија, приступљено 17. 5. 2016; https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80.

Банац, Иво, Са Стаљином против Тита. Загреб: Глобус, 1990. Vukmanović Tempo, Svetozar, Borba za Balkan. Zagreb: Globus, 1981.Vukmanović Tempo, Svetozar, Revolucija teče dalje. Ljubljana: Mladinska knjiga, 1972.Вуковић, Илија, Аутономаштво и сепаратизам на Косову. Београд: Нова књига, 1985. Вуковић, Илија, Странпутице Хајредина Хоџе. Београд: Нова књига, 1985. ђилас, Милован, With Stalin. Harcourt & Brace: New York, 1962.„Истина о Косову – одговори на Косовско питање Бранка Хорвата“, дуга, ван-

редно издање, јул 1988. Interview with General Markos Vafiades, former Leader of ELAS. From the Greek Trotskyist

paper Socialist Change, 1983. http://www.marxists.org/subject/stalinism/origins-future/1983mv.htm; приступљено 18. 5. 2016.

Kola, Paulin B., The search for Greater Albania. London: Hurst & Company, 2003.Livanios, Dimitris, The Macedonian question. New York: Oxford University Press, 2008.Николић Коста, „Комунистичка партија Југославије и албанско питање 1914–1944“.

У: Косово и Метохија у великоалбанским плановима 1878–2000, ур. Коста Б. Николић. Београд: Институт за савремену историју, 2001.

Pearson, Owen, Albania in occupation and war. London: The Centre for Albanian Studies in I. B. Tauris, 2005.

Петрановић, Бранко, Балканска федерација. Шабац: Заслон, 1991.Пљаку, Панајот, Насиље над албанском револуцијом. Београд: Народна књига, 1984.Поповски, Јован, Генерал Маркос: Зашто ме Стаљин није стрељао? Љубљана–Бео-

град: Партизанска књига, 1982.Рајовић, Радошин, Аутономија Косова. Београд: Економика, 1985.Светозар Вукмановић, Википедија, слободна енциклопедија, приступљено 17. 5.

2016; https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.



Hadalin, Jurij, Boj za Albanijo: propad jugoslovanske širitve na Balkan. Ljubljana: Inštitut za novejšo zgodovino, 2011.

Хорват, Бранко, Косовско питање. Загреб: Глобус, 1989.Хоџа, Енвер, The Titoites, http://www.enverhoxha.info/_books/n4o1cthe-titoites.

doc, приступљено 10. 5. 2016. Хоџа, Хајредин, Афирмација албанске националности у Југославији / Стаљинистички

национализам и иредентизам у Албанији. Приштина: Рилиндја, 1984. Цветковић, Славољуб, „Покушаји стварања Балканске федерације 1944–1948“.

У: Балкан после другог светског рата, ур. Петар Качавенда. Београд: Институт за савремену историју, 1996, 46–50.



Jurij M. Hadalin

The long arm of Josip Broz Tito or the influence of Svetozar Vukmanović Tempo on the military-political

situation in Albania

Summary

This article represents an attempt to present the interventionism of the Yugoslav party and military leadership in the Albanian military and political structures in the period from the spring of 1943 until the autumn of 1944. The research is based on archival and printed sources and available literature. It is focusing on three neuralgic points and the involvement of the representative of the Yugoslav Supreme Command Svetozar Vukmanović Tempo in the steering of the communist leaderships of Kos-ovo and Metohija as well as Albania. Tempo, who was well known for his explosive character, was usually very straightforward in presenting his views and was not willing to compromise. Other Yugoslav representatives in Albania were not always on the same side with him, but were forced to concede, since Tempo’s instructions usually represented a bit more harshly interpreted standpoints of the highest Yu-goslav leadership. Tempo has prevented in such manner in the summer of 1943 the coalition of the National front with the conservative forces in the areas settled with the Albanian population. This eventually caused a serious strengthening of the Balli Kombëtar option in Kosovo and Metohija. At the same time was Tempo following the goal to unite all communist resistance movements in the region under the Yugoslav tutorship, aiming to overcome the traditional international struggles. He decisively interfered in the political sphere in the region for the last time in the spring of 1944 with a harsh judgement of the Resolution from Bujan. This resolution contained a disputed article on the possibility of after-war joining of Kosovo and Metohija to Albania, which was in the opposite with the resolutions from the second session of the Antifascist Assembly of the National Liberation of Yugoslavia.

Keywords: World War II, Yugoslavia, Albania, Kosovo and Metohija


Иван М. Бецић1

Слађана С. Здравковић

ПОЛОЖАЈ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У ПРЕГОВОРИМА О СТВАРАЊУ

БАЛКАНСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ТОКОМ И НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Апстракт: Стварање једне велике конфедералне државе на Балкану у тренутку када се свет делио на Исток и Запад могло је у великој мери да утиче не само на регионална већ и на општеевропска збивања. У жижи такве политике била је Југославија, која је у подели интересних сфера заузимала важно место за све европске силе. Федерација је била и прилика да се утицај победника рата у Југославији, Комунистичке партије Југославије, а посебно њеног генералног секретара, Јосипа Броза Тита, прошири на цео регион.Косово и Метохија, као простор на који су полагали право и Југославија и Ал-банија, имало је важну улогу у плановима остварења овог пројекта. Албанско руководство гледало је на могућност стварања федерације као на прилику да се Албанија, потпомогнута Југославијом, економски уздигне, политички и војно подржи и евентуално прошири с Косовом и Метохијом. Рад је настао на основу архивске грађе и литературе домаће и стране провинијенције.

Кључне речи: Косово и Метохија, федерација, Југославија, Бугарска, Албанија

1 [email protected]

327(497.115)”1941/1948”323(497.115)”1941/1948”


268 Иван М. Бецић / Слађана С. Здравковић

Идеја балканске федерације стара је готово два века и њеним оства-рењем дошло би до промене државно-правног статуса држава, али и до решавања територијалних питања у оквиру ширих интеграција. Спољна политика кнеза Михаила Обреновића резултовала је споразумима са Црном Гором, Грчком и Румунијом, а јужнословенска идеја уједињења добила је нове облике 14. јануара 1867. године, када је српски кнез скло-пио уговор с бугарским националним покретом, у којем је наговештена могућност стварања „јужнословенског царства“, односно српско-бугарске конфедерације.2 Код социјалиста, пре свега Светозара Марковића, ова идеја добила је јаснију политичко-социјалну концепцију и заснивала се на замени савеза националних држава федерацијом локалних јединица.3

Почетком XX века, известан број балканских социјалдемократских странака прихватио је стварање балканске федерације као свој поли-тички циљ, чиме је поменута идеја добила подршку. Социјалдемократске странке су се, заједно с двема бугарским групама, у Солуну 1909. године ујединиле и формирале Социјалистичку радничку асоцијацију. На овај начин обликована је Социјалистичка радничка федерација османлијских радника, али је до њеног распада дошло 1913. године. У Београду је јану-ара 1910. године одржан први конгрес социјалдемократских партија Бал-кана, на којем су учествовали представници Србије, Бугарске, Румуније, Османског царства, Црне Горе, те хрватских и словеначких области Аустроугарске. Учесници конгреса сложили су се с тим да остварење заједничког суживота разних култура и нација претпоставља укидање постојећих граница. Национално питање дефинисано је као демократско право сваког народа на остварење сопственог политичког и националног јединства, али и да је решење националних питања балканских народа, услед националне и верске измешаности, могуће једино у заједничкој федералној држави.4

Међу српским социјалистима посебно је Димитрије Туцовић био заокупљен идејом балканске социјалистичке федерације, означивши више слојеве грађанског друштва као главну препреку за стварање једне такве заједнице: „Неприродне претпоставке доводе нас у неприродан по-ложај. Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити. И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде,

2 Milan S. Skakun, Balkan i Velike sile. Smederevo: Arion, 1986, 22.3 Branko Petranović, Balkanska federacija 1943–1948. Beograd–Šabac: Zaslon, 1991, 9.4 О томе више у: Leften S. Stavrianos, Balkan federation: a history of the movement toward Balkan unity

in modern times. Hamden: Archon Books, 1964; Branko Nadoveza, Balkanski socijalisti i balkanska federacija. Beograd: Andrejević, 1997.

Положај Косова и Метохије у преговорима о стварању балканске федерације...

Иван М. Бецић / Слађана С. Здравковић 269

балканска буржоазија ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа која историја изискује. Никада једна класа није била кратко-видија! Хоће сва пристаништа, сви довољно територија, сви Солун, сви Вардарску долину, јер је све то тако важно – а не виде да то сви могу имати само у заједници.“5

Идеје социјалиста утицале су на формирање комунистичке идеје балканске федерације између два светска рата. Припремана посредством Коминтерне и комунистичких партија балканских држава, она је требало да олакша остварење овог пројекта, па је чак створен и организациони центар у виду Балканског секретаријата у оквиру Коминтерне.6

У међуратном периоду дошло је и до других покушаја ширења бал-канске сарадње и интеграције, међу којима је најзначајнији резултат био први мултилатерални споразум балканских земаља – Пакт балканског споразума или Балканска Антанта. Овај четворни пакт између Југосла-вије, Румуније, Грчке и Турске потписан је у Атини 9. фебруара 1934. године.7 Њему је претходила читава серија међусобних билатералних споразума ових земаља, закључених у периоду од 1928. до 1933. године, као и Конвенција о дефиницији агресије, закључена 4. јула 1933. године између СССР-а, Чехословачке, Југославије, Румуније и Турске.8 Пакт се у првом реду односио на гаранцију граница држава потписница и пру-жање заштите од напада било које балканске државе, саме или удружене с неком другом земљом.

Чланице Савеза биле су ослобођене обавезе да пруже међусобну помоћ у случају напада који би на неку од њих извршила небалканска земља, што је усвојено на захтев Грчке, због евентуалног југословенско-италијанског сукоба.9 Други члан предвиђао је међусобно консултовање

5 Димитрије Туцовић, „Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије“. У: Изабрани списи, књига 2. Београд: Просвета, 1950, 138.

6 Petranović, н. д., 9.7 Чедомир Попов, Од Версаја до данцига. Београд: Службени лист СРЈ, 1995, 329.8 Пакт о ненападању и арбитражи између Румуније и Грчке, од 12. 3. 1928. године; Пакт

пријатељства и мирољубивог решавања спорова између Румуније и Грчке из 1929. године; Пакт пријатељства, мирења и судског расправљања између Југославије и Грчке, од 27. 3. 1929. године; Уговор о пријатељству, неутралности и арбитражи између Грчке и Турске, од 30. 10. 1930. године; Пакт о срдачном савезу између Грчке и Турске, од 14. 9. 1933. године; Уговор о пријатељству, ненападању, арбитражи и измирењу између Румуније и Турске, од 17. 10. 1933. године; Уговор о пријатељству, о ненападању, о судском расправљању, о арбитражи и о концилијацији између Краљевине Југославије и Републике Турске, од 27. 11. 1933. године (Duško Lopandić i Jasminka Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu. Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2010, 42).

9 Попов, н. д., 329.


о мерама које би биле предузете у случајевима који би нарушавали интересе дефинисане споразумом, док је трећи члан остављао могућ-ност прикључења Пакту осталих балканских земаља. Покровитељ Пакта била је Француска, која је у њему видела брану јачању утицаја Немачке и Италије на Балкану и у Подунављу.10 Изван пакта остале су Бугарска и Албанија, које нису прихватале територијални status quo на Балкану, те су своју спољну политику оријентисале на зближавање с Италијом и Мађарском.

У периоду од стварања Балканске Антанте до 1936. године приметан је заједнички став чланица у вези с међународним питањима, али након састанка у Београду, маја 1936. године, одлучено је да се даља сарадња развија само на политичком, а не и на војном плану, што је јасан по-казатељ да су спољне политике чланица Пакта кренуле у различитим правцима.11 Избијање Другог светског рата није се, барем формално, одмах одразило на питање опстанка Балканског пакта. У Београду је 2. априла 1940. године продужено трајање Пакта на још седам годи-на, али је он и званично престао да постоји септембра 1940. године, када је Румунија отказала своје учешће.12 У пракси се непостојање Па-кта показало приликом напада Италије на Грчку, октобра 1940. године, када су дојучерашње грчке савезнице остале само неми посматрачи догађаја.

Избијање рата на Балкану и окупација Југославије и Грчке поново су покренуле идеју стварања балканске федерације међу избегличким владама ових земаља. На седници југословенске владе 22. септембра 1941. године, министар спољних послова др Момчило Нинчић поднео је реферат о раду свог министарства и плановима за зближавање с Грч-ком, Бугарском, Турском, Албанијом и Румунијом. „Наше Министарство спољних послова је дало иницијативу за склапање уговора са Грчком као савез који треба да буде почетак, основа и оквир будуће уније балканских земаља. А са осталим државама Балкана започећемо рад на зближавању.“13

Споразум о образовању уније између Краљевине Југославије и Краље-вине Грчке потписан је 15. јануара 1942. године у Лондону. Да је овај спо-разум требало да буде окосница стварања шире заједнице балканских зе-маља јасно потврђује говор југословенског краља Петра II Карађорђевића,

10 Ranko Petković, XX vek na Balkanu. Beograd: Službeni list, 1996, 134.11 Gorges Castellan, Histoire des Balkans: (XIV-XXe siècle). Paris: Fayard, 1991, 436.12 Lopandić, Kronja, н. д., 44.13 Никола П. Илић, Перфидне игре драже Михаиловића. Лесковац: Републички одбор СУБНОР-а

Србије, 2012, 19.



који је том приликом рекао: „Наш данашњи споразум представља по Мом мишљењу један значајан почетак на остварењу једне велике, по-литичке и економске Уније на Југо-Истоку Европе, која ће испољити велику заједницу (communaute) интереса њихових народа, онемогућити њихове међународне сукобе и створити моћну одбрандбену војну снагу против сваког спољног напада.“14

О природности постигнутог споразума говорио је југословенски премијер др Слободан Јовановић, који је истакао да су „Србија и Грчка још шесетих година прошлога века закључиле један савез, који је био прва манифестација солидарности балканских народа. Деведесетих година, уз сарадњу Цариградске патријаршије, Срби и Грци имали су једну врсту споразума о заједничкој акцији противу бугарске пропаганде у Македонији. Године 1912 Срби и Грци ратују противу Турске, а 1913 Срби и Грци ратују заједно противу Бугара“.15

Споразумом је предвиђено да се формирају органи Уније који ће ре-довно заседати. Политички орган чинили су министри спољних послова Југославије и Грчке, а Економско-финансијски орган састојао се од по два члана сваке владе, надлежна за економска и финансијска питања.16

Поводом потписивања Уније највише реакција међу јавним гласи-лима балканских држава било је у ратно неутралној Турској. Генерал-ни конзул Краљевине Југославије у Цариграду анализирао је реакције штампе и закључио да је јавно мњење углавном позитивно реаговало на вести о Унији, коју је најавио, а потом и објавио лондонски радио. Најзапаженији коментари објављени су у листу Јени сабах („Нова зора“), који је Унију видео као почетак стварања балканске федерације. Конзул је проценио да је та идеја веома блиска турској влади и да она у федерацији види место и за своју државу, али га предвиђа и за Албанију. Процена конзула била је да би Турска о реализацији идеје размишљала тек по окончању рата, а да им је комбинација симпатична јер би се они кроз њу афирмисали као балканска земља, што би значило да се питања на Балкану не би могла решавати мимо Турске.17

Међутим, после утисака које су турски новинари у Лондону стекли почетком 1943. године, да код Југословена постоји тенденција ка стварању

14 Архив Југославије, Фонд Генералног конзулата Краљевине Југославије у Цариграду, ф. 4, ај. 10 (у даљем тексту АЈ, 411-4-10), Говор краља Петра на свечаном ручку поводом потписивања споразума 15. јануара 1942.

15 Službene novine Kraljevine Jugoslavije, 31. januar 1942, 5.16 Službene novine Kraljevine Jugoslavije, 30. april 1942, 2.17 АЈ, 411-4-10, Извештај генералног конзула у Цариграду Министарству иностраних послова

од 19. јануара 1942.



заједничке државе са Бугарском, турски министар иностраних послова Нуман Менеменџоглу са негодовањем је говорио о овој комбинацији, мотивишући своје неслагање „руском опасношћу“. Сматрао је Бугарс-ку најмање имуном на „бољшевизацију“, и на то је често упозоравао и југословенског амбасадора.18

На потписивање југословенско-грчке уније реаговала је и албанска емиграција, предвођена краљем Зогуом. Свесни да би се стварање уније двеју држава које су окруживале Албанију могло рефлектовати на ко-рекцију граница на њену штету, емиграција око Зогуа разматрала је мо-гућност прикључења Албаније Унији и тако неутралисања евентуалних неповољних решења по албанску државу.19

Док се сарадња југословенске и грчке владе одвијала у Лондону, на подручју окупиране Југославије дошло је до контаката делегата Југосло-венске војске у отаџбини, мајора Радослава ђурића, и бугарских делегата Дамјана Велчева и Гиновског, 5. новембра 1942. године. Ови контакти били су омогућени захваљујући идеји југословенске владе, бугарских емиграната Георги Димитрова Гемета и Косте Тодорова, као и Врховне четничке команде. Епилог састанка била је сагласност делегата да се створи федерација Бугарске и Југославије, чија би централна влада била у Београду. У том тренутку формирао би се Балкански комитет, на чијем би челу био Драгољуб Дража Михаиловић, а који би, у повољном тренутку, подигао балкански устанак и у јавност изашао с паролом о заједници Југославије и Бугарске. Федерација би имала заједничко министарство спољних послoва, војску и финансије.20

Међутим, од пролећа 1943. године сарадња четника и бугарских поли-тичара јењава, јер се показало да међу њима није било озбиљних намера везаних за стварање уније. Сарадњу која је постојала на терену и која се огледала у операцијама против пре свега идеолошког непријатеља – НОВЈ, поједини четнички команданти оценили су као коришћење ситуације од стране Бугара зарад интереса само своје стране. У депеши потпуковника Љубомира Јовановића генералу Михаиловићу од 5. марта 1944. године изложено је да Бугари и даље „ропски извршавају наређења Немаца“ и да су „не само националисти већ и идеолошки наши велики непријатељи“.21

18 Milan Ristović, Turska osmatračnica. Jugoslovensko-turski odnosi u Drugom svetskom ratu i njihov balkanski kontekst. Beograd: Čigoja, 2013, 150.

19 Veselin Đuretić, Vlada na bespuću: internacionalizacija jugoslovenskih protivrječnosti: 1941–1944. Beograd: Narodna knjiga, 1983, 123.

20 Илић, н. д., 43.21 Архив Војноисторијског института, Фонд четничке архиве (у даљем тексту АВИИ, ЧА,

276-15-1), Депеша потпуковника Љубомира Јовановића Патка од 5. марта 1944.



Четничка команда у неколико наврата покушала је да успостави контакт и с Румунима. Први који је успео у томе био је капетан Симеон Оцокољић, који је 5. маја 1942. године известио Врховну команду да је успоставио контакт с Гвозденом гардом.22 Генерал Михаиловић дао му је одобрење за продубљивање односа, с напоменом да аспирације ка румунском Банату, у којем претежно живе Срби, остави за послератно решавање, а потом је од краљевске владе затражио даља упутства за рад. Сарадња с Румунима у наредне две године била је слична као и с Бугарима, Грцима и Албанцима, у смислу да се чекао војнополитички расплет на Балкану.

Покушај сарадње Врховне команде ЈВуО и представника албанског националног покрета огледао се у покушају придобијања пуковника Мухарема Барјактарија, о чијем покрету је извештена влада у Лондону, 12. јула 1942.23 Генерал Михаиловић планирао је да војно и финансијски помаже Барјактаријев покрет, те да албански Национални фронт потчини Врховној команди ЈВуО, мада је био свестан претензија албанских балиста према Косову и Метохији и деловима Црне Горе, Македоније и Грчке.

На подлози некадашњих социјалдемократских предлога током Дру-гог светског рата, идеја о стварању балканске федерације појавила се у новом облику и у измењеној историјској ситуацији. Као прави творци и спроводитељи ове идеје афирмисали су се Јосиф Висарионович Стаљин, Јосип Броз Тито и Георги Димитров. Ову идеју федерације немогуће је разумети без Стаљинових планова и великодржавне политике СССР-а, тежње за рехабилитацијом Бугарске, која је по други пут за кратко време ратовала на страни Централних сила, односно Осовине, и Титових ам-биција да буде на челу једне јаке и за европске појмове велике државе.24

За разлику од планова краљевске владе, у којима је окосница кон-федерације био савез с Грчком, у плановима лидера комунистичких партија основа конфедералне државе било је регулисање односа између Југославије и Бугарске. Разговори о јужнословенској федерацији поведени су после Титовог боравка у Москви, разговора са Стаљином, септембра 1944. године у Крајови, ослобођења Београда и убрзане циркулације информација и мишљења на релацији Београд–Софија. Односи између Југославије и Бугарске успостављени су на основу споразума у Крајови од 5. октобра 1944. године, закљученог између Јосипа Броза Тита и делегата владе Отечественог фронта Добрија Терпешева и Петра Тодорова, када је

22 АВИИ, ЧА, 302-2-1, Извештај капетана Симеона Оцокољића од 5. маја 1942.23 АВИИ, ЧА, 298-3-1, Извештај емигрантској влади од 12. јула 1942.24 Petranović, н. д., 9.



постигнут споразум о будућем заједничком ратовању.25 Да је споразум имао далеко већу политичку него војну конотацију најјасније осликавају речи југословенског маршала: „Иако није било оперативних разлога за учешће Бугарске отечественофронтовске армије у операцијама на југо-словенској територији, у разговорима 5. октобра у Крајови изашли смо у сусрет молби Бугарске владе да им се пружи прилика за рехабилитацију Бугарске учествовањем њихових јединица у борби против Немаца.“26

Осим геста „добре воље“ од стране југословенског маршала, рехаби-литација Бугарске требало је да послужи као окосница будућег економ-ско-политичког споразума. У Нацрту споразума о политичкој, војној и економској сарадњи и тзв. братском јединству народа двеју држава, који је сачинио ЦК КПЈ новембра 1944. године, предвиђено је да Југославија и Бугарска имају заједничку спољну политику, да се образује јединствена команда над оружаним снагама, да се укине обавеза поседовања пасоша и отклоне све друге препреке које би ометале кретање грађана двеју земаља, да се укине царинска баријера и оствари најтешња економска сарадња.27

Најосетљивији односи двеју држава били су по питању које се тицало Пиринске Македоније и њеног присаједињења Македонији као федерал-ној јединици нове Југославије. Без обзира на неспоразуме због очитих бугарских претензија ка Македонији и потцењивања значаја македон-ских јединица, односи између партијских руководстава изгледали су више него добри.28 Оба руководства саставила су своје нацрте уговора, а до конкретних разговора о образовању федерације дошло је у Софији током децембра 1944. године, где је Југославију заступао Едвард Кардељ. Нови нацрт уговора израђен је 5. јануара 1945. године, а садржавао је и Стаљинову жељу да се до федерације дође што пре. Међутим, питање југо-словенско-бугарске федерације све се више компликовало с међународне

25 Слађана Здравковић, „Утицај листа Наша реч на популарисање идеје о Балканској феде-рацији“. Лесковачки зборник, 52, 2012, 243.

26 Титово војно дело, ур. Стево Маодуш и сар. Београд: Народна армија, 1977, 49.27 Lopandić, Kronja, н. д., 47.28 На састанку с бугарским руководством у Софији, 1944. године, Светозар Вукмановић

Темпо представљен је као Титов генерал, док је Македонац Апостолоски најављен као „наш генерал“, на шта је Апостолоски одговорио: „Ја сам такође Титов генерал.“ Ни Бу-гари ни Грци нису желели да дају аутономију „својим Македонцима“, већ само Срби. У бугарским извештајима јединице бугарског Отечественог фронта приказане су како се боре „раме уз раме са снагама легендарног маршала Тита и са македонским партизанима и бригадама“, чиме се македонске јединице издвајају из састава НОВЈ и приказују као засебне борбене формације (Светозар Вукмановић Темпо, Револуција која тече. Мемоари. Београд: Комунист–Просвета, 1971, 430).



тачке гледишта, а сметње су почеле још почетком децембра 1944. године, будући да је Велика Британија ставила до знања да не може прихватити ову федерацију, јер би стварање нове државне конструкције пореметило равнотежу снага балканских земаља, а пре свега утицало на изолацију Грчке. С друге стране, сматрало се да би на овај начин Бугарска као са-везница Немачке избегла последице своје ратне политике.

За разлику од пројеката федерације с Бугарском, не постоји ниједан сличан писани пројекат с Албанијом, будући да су се разговори између Тита и Енвера Хоџе увек водили без присуства јавности. Иако је посета Енвера Хоџе Југославији 23. јуна 1946. године у штампи била помпезно најављена, посебно у партијском листу Борба, о евентуалним разговори-ма о федерацији није био ни речи. Хоџа, прва личност албанске државе у том тренутку, био је председник владе, министар народне одбране и министар иностраних послова. Осим њега, у саставу албанске делега-ције налазили су се и потпредседник Президијума албанске Народне скупштине, генерал-мајор Мислим Пеза, генерал-мајор Бедри Спахиу, министар правде Манол Кономи, министар привреде Нако Спиру, помоћ-ник министра унутрашњих послова пуковник Нести Керенџи, начелник политичког одељења Генералштаба пуковник Мануш Мифтиу, помоћник министра иностраних послова потпуковник Васил Кономи, начелник морнарице мајор Фарид Хадо и шеф војног кабинета у Председништву владе, мајор Садик Бектеши. У пратњи делегације били су југословенски посланик у Тирани Јосип ђерђа и војни изасланик, потпуковник Кајић.29

Хоџу су на земунском аеродрому дочекали Тито и потпредседник Президијума Моша Пијаде. У штампи је истакнуто да је посета „испунила највећом радошћу срца свих грађана Југославије“, јер је дочекан „верни јуначки друг из рата“, те да се „Југославија и Албанија данас налазе у редовима првобораца за стабилизацију мира и послератне безбедности у овом делу Европе“. Хоџа је у својим говорима и изјавама истицао присне односе две државе: „Уверавам вас да данас читав албански народ поз-дравља и кличе југословенским народима, да данас срца свих Албанаца куцају најчистијим и најбратскијим осећањима према вама.“30 Захвал-ност Југославији и Јосипу Брозу Титу на војној и политичкој помоћи и подршци била је реторика заступљена у готово свим Хоџиним изјавама, а личност југословенског маршала била је доминантна у њима и посеб-но истицана, јер је Енвер Хоџа, према реченом, био „нарочито захвалан

29 Борба, 23. јун 1946, 1.30 Борба, 24. јун 1946, 1.



маршалу Титу, који се у свакој прилици показао као веран и искрен пријатељ албанског народа и албанске ствари“.31

Значај посете истовремено је истицан и у Албанији, па је лист Ал-банске народне армије Луфтетари, у уводном чланку, „Енвер–Тито“, од 1. јула 1946. године, оценио: „[О]ва ће посета још више појачати везе и пријатељство поникло за време рата између наша два народа. Она ће продубити и још више учврстити присне односе између наших народа и отвориће широке перспективе за проширење пријатељских односа и сарадње засноване на искрености и међусобном поверењу. Ова посета нема само за циљ учвршћење мира и демократије у нашим земљама, него учвршћење мира и демократије на Балканском полуострву.“32

Да је у разговорима Тита и Хоџе могло бити речи о склапању федера-ције може се донекле наслутити из коментара партијског листа, у којима се истиче да „имајући у виду мучну историју народа обеју земаља [...], а нарочито последњих година када су и Албанија и Југославија постале жртве италијанских и немачких нападача са циљем поробљавања на-рода тих земаља – претставници Албаније и Југославије решили су, да ради онемогућавања сличних покушаја и ради очувања своје слободе, независности и интегритета, склопе Уговор о пријатељству и узајамној помоћи“, што би потврдило „решеност народа обеју пријатељских земаља да и убудуће заједнички бране своју слободу и независност“.33

Публицитет пројекту федерације с Албанијом давала је западна штампа, пре свега италијанска. Уговор о узајамној помоћи између Ал-баније и Југославије из јула 1946. године, проистекао из посете албан-ске делегације, имао је карактер ратног антифашистичког савеза, али и послератног војног споразума, чије време није било ограничено и којим се Југославија обавезала да штити албанску независност, пошто је грчка влада, потпомогнута од Велике Британије и САД, оспоравала њене јужне границе.34 Истовремено с поменутим Уговором, потписан је Споразум о привредној сарадњи, а у новембру исте године и Уговор о усклађивању привредних планова, царинској унији и изједначењу валута. Поводом југословенско-албанског привредног и царинског уговора, Ман-честер гардијан дао је коментар да Албанија у привредном погледу може имати само бенефит од једног таквог уговора. Споразум је посматран

31 Борба, 25. јун 1946, 1.32 Борба, 2. јул 1946, 1.33 Борба, 3. јул 1946, 1.34 Милорад Коматина, Енвер Хоџа и југословенско-албански односи. Београд: Службени лист

СРЈ, 1995, 72.



и с политичког аспекта, а према извештају представника КПЈ у Тирани, Саве Златића, реакционарне снаге у Албанији тумачиле су споразум као „припремање конфедерације и присаједињење Албаније Југославији“.35

Југословенско руководство, иако је и само било суочено с великим економским проблемима, настојало је да Албанији помогне у сваком погледу, као да се ради о југословенској федералној јединици. Југосла-вија је одобрила Албанији бескаматни кредит од пет милијарди динара за инвестициону опрему, за изградњу разних објеката, репродукциони материјал и робу широке потрошње, иако је у свему томе и сама оску-девала.36

Највише спекулација у погледу формирања федерације односило се на питање положаја Косова и Метохије у будућој федерацији, односно о предавању ових области Албанији. Овај аспект био је више него осетљив унутрашњи проблем, јер се морало водити рачуна о могућој реакцији Србије, а донекле и Црне Горе и Македоније. Несумњиво је да је прити-сак Албаније за предају Косова и Метохије био непрекидан од 1943. до 1948. године, мада јавно није изношен. На Косову и Метохији у оквиру делатности КПЈ деловала је и група комуниста која је 1941. године дошла из Албаније и за коју је народноослободилачка борба истовремено била и борба за присаједињење ових делова Србије и Југославије Албанији.37

Најотвореније изнесени став Албанаца у погледу присаједињења Косова и Метохије Албанији представља тзв. Бујанска резолуција. На конференцији у Бујану, у ђаковачкој Малесији у Албанији (31. децембар 1943. – 2. јануар 1944) донета је „резолуција“ којом су недвосмислено доведени у питање територијални интегритет Југославије и национална права српског народа. Присутни „већници“ (41 Албанац, један муслиман, седам Срба и Црногораца), уз остало су истакли: „Косово и Метохија је крај који је насељен највећим делом шиптарским народом, а који као и увек тако и данас – жели уједињење са Шипнијом“. Бујанску резолуцију суштински је укинуо Политбиро ЦК КПЈ, који је био против покретања питања граница између Југославије и Албаније у току рата.38

У размишљањима о федерацији питање Косова и Метохије свака-ко је представљало константни проблем, јер је било и неформалних разговора да се Албанији, као чиниоцу будуће Балканске федерације,

35 Коматина, н. д., 74.36 Исто, 73.37 Petranović, н. д., 137–138.38 Љубодраг Димић, Историја српске државности, III: Србија у Југославији. Нови Сад: САНУ,

Огранак – Беседа – Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 2001, 274–275.



присаједине Косово и Метохија. Међутим, ово питање остављено је по страни и о њему се није више отворено говорило након размене писама између централних комитета двеју комунистичких партија, у октобру и новембру 1944. године, јер је било јасно да би оно и те како утицало на изградњу пријатељских односа.39

Да се Косово и Метохија, као дежурна тема, скину с дневног реда између не баш увек складних партијско-политичких веза између КПЈ и КПА, утицала је и сепаратистичка побуна с краја децембра 1944. године, окончана завођењем војне управе 8. фебруара 1945. године. У политичким круговима Албаније с крајњом нелагодношћу гледало се на ликвидирање побуњеника чији је циљ био да снагом оружја и сопственим жртвама трасирају пут припајању Косова и Метохије Албанији.40

Разговори Тита и Енвера Хоџе у Београду вођени су без записника и једини извор који говори о томе да је приликом разговора било речи о формирању федерације јесте мемоарско дело Енвера Хоџе Титоисти. Хоџа је у њему изнео мишљење да Косово и друге крајеве у Југославији који су настањени Албанцима треба „вратити“ Албанији и да Албанци желе да имају слободну и суверену државу. За Хоџу је Бујанска конфе-ренција свакако била плебисцит албанског народа у овим областима.41 Тито се са Хоџиним мишљењем наводно сложио, али је био уверен да се у том тренутку оно није могло реализовати. Због опасности од реакције Србије Тито је сматрао да би се уједињење Косова и Метохије с Албанијом лакше извело у оквиру Балканске федерације, док је албански партијски врх ово питање покушавао да реши одвојено од будуће политичке кон-фигурације.42 Значај Косова у историји, свести и духовном животу Срба био је, према Титовом сазнању, велика сметња у једностраном решењу косовског питања у складу с албанским захтевима, без обзира на моно-полски начин одлучивања у врху ФНР Југославије, посебно што етничка слика на Косову и Метохији у појединим деловима није ишла у прилог захтевима за припајање Албанији.43

Потврда да се разговор између Тита и Енвера Хоџе заиста одвијао на приказани или сличан начин могла би се наћи у томе што идеја Велике Албаније није била страна КПЈ у једној фази њене националне политике.

39 Милован ђилас, Власт. Лондон: Наша реч, 1983, 91.40 ђорђе Борозан, Велика Албанија, поријекло – идеје – пракса. Београд: Војноисторијски ин-

ститут Војске Југославије, 1995, 520.41 Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski

centar, 1992, 561.42 Petranović, Balkanska federacija, 157.43 Исто, 158.



Она је јасно изражена на Дрезденском конгресу КПЈ 1928. године и откри-ва тадашњу антијугословенску линију, из које је произлазило и преда-вање Косова и Метохије Албанији. Мада је КПЈ напустила ову политику, она се повратно изражавала у низу потеза који су могли утицати на антијугословенско и антисрпско понашање албанских маса. С друге стране, из одлука АВНОЈ-а, као кључног документа о југословенској фе-дерацији, није произлазило схватање о праву Албанаца да се уједине с Албанцима ван Југославије. Националним мањинама признато је право на националност, али оне нису изједначаване с народима у праву на образовање своје државе.44

Иако споља беспрекорни, југословенско-албански односи су током прве две послератне године били испуњени противречностима. Ал-банија се ослањала на Југославију и од ње добијала економску и вој-ну помоћ, а Југославија је подржавала Албанију на Париској мировној конференцији. Реципроцитета улагања у добре односе није било ни у погледу мањина. Док је на Косово и Метохију гледано са аспекта албан-ских националних интереса, југословенској мањини у Албанији није поклањана никаква пажња. Уз то, пројекат федерације утицао је на то да се о злочинима које су Албанци током априлског рата вршили над при-падницима војске Краљевине Југославије и од 1941. до 1944. године над српским и црногорским живљем, у јавности не говори или да се умањује њихов обим и значај, иако је Државна комисија за утврђивање злочина располагала веома обимним материјалом када су у питању злочини Албанаца.45

Извештаји из Албаније о југословенско-албанским односима и мо-гућности стварања федерације дају доста опречних опсервација. Нијаз Диздаревић навео је да је од момента када је ушао у Албанију свуда био дочекан с одушевљењем и да су га руководиоци, борци, чак и обични људи, стално запиткивали када ће доћи до стварања јединствене државе, будући да су заједничка борба и истоветни циљеви створили свест о так-вој потреби.46 Оптимистички став у погледу федерације изнео је и Едвард Кардељ: „С нашим суседима је различито. Албанци се сјајно држе и хоће у федерацију с нама. Та жеља је код њих јасно формулисана.“47 С друге стране, поједини албански партијски радници отворено су заузимали

44 Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu, 552–553.45 АЈ, Фонд Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача,

110-249-528, Изјаве Срба избеглих са Косова и Метохије (Изјаве прогнаних Срба о злочи-нима Албанаца налазе се и у кутији 250).

46 Nijaz Dizdarević, Albanski dnevnik. Sarajevo: Oslobođenje, 1988, 39.47 Борозан, н. д., 513.



антијугословенски став и тражили ослонац на Западу, без обзира на степен помоћи из Југославије, коју је и сам Енвер Хоџа доживљавао као својеврсни притисак. Разматрања о федерацији била су вероватно само симбол „добре воље“ због евентуалног присаједињења Косова и Метохије, и у Албанији су доживљавана као својеврстан баук.

До отворене кризе у односима између Југославије и Албаније дошло је после повратка Енвера Хоџе из Москве, јула 1947. године. Иако је Југо-славија помагала Албанију у складу са својим могућностима, није могла испунити очекивања албанског врха о изградњи текстилних фабрика и фабрика трактора, а посебно о слању стручњака за албанску армију. Од тог тренутка почео је продор совјетских војних стручњака у албан-ску армију, који су по правилу имали више чинове од југословенских официра, а тиме и јачи утицај. Да односи с Југославијом нису добри Ен-веру Хоџи отворено је саопштио начелник Политичке управе Албанске армије Кристо Темељко. Политике два централна комитета оцењене су као супротстављене, а и југословенски представници у Тирани сматра-ли су да је после повратка Енвера Хоџе из Москве усвојена нова линија албанске политике.48

Енвер Хоџа је свакако био озлојеђен мешањем југословенске стране у албанске ствари, али у многим случајевима су сами албански руково-диоци тражили мишљење и пресуђивање југословенских представника. Југословенски војни представник у Албанској армији, генерал Милан Купрешанин, изнео је марта 1948. године став да је на јединственом фронту немогућа команда са два одвојена места и да би се тешкоће могле савладати уколико дође до уједињења две државе. Георги Димитров је у Софији обавестио албанског представника да је „питање федерације трију земаља питање кратког времена и да је друг Стаљин тога мишљења да ће се и ЦК Бугарске партије споразумети са Централним комитетом Албанске партије, и негде у месецу јуну могу се састати три парламента да би донели одлуку у том правцу. Конац 1948. г. наћи ће нас све три земље заједнички у федерацији“.49

У стварности, разлике у хтењима постајале су све очитије. Енвер Хоџа остао је незадовољан због конкурентске, пројугословенске групе у албан-ском руководству и зато што није добио Косово и Метохију, а Тито због тога што су се у његов „рејон“ умешали Совјети. Стаљиново убрзавање стварања федерације почетком 1948. године није одговарало Југославији,

48 Petranović, Balkanska federacija, 164–165.49 Исто, 167–168.



јер је очито уочена опасност по независност руковођења државом. Убрзо је спровођење резолуције Информбироа распршило све могуће комби-нације, без обзира на наду КПЈ да утицај на Албанију, у коју је толико уложено због геополитичког положаја, буде присутан. Након објављивања Резолуције Информбироа, албанска партија била је међу првима које су је прихватиле и сврстале се у најбескомпромисније снаге против ФНРЈ.50 Резолуција Информбироа затворила је сваку могућност за стварање Бал-канске федерације, у којој би, за разлику од озбиљних планова с Бугарском и Албанијом, укључивање Грчке и Румуније било у другом плану, мада је Југославија ситуацију у Грчкој пратила с великом пажњом.

Феномен идеје о стварању Балканске федерације изазива опречне ставове у историографијама балканских земаља. Будући да је Југосла-вија била центар око којег би се окупиле друге балканске земље, исто-риографске школе из Бугарске и Албаније често у томе виде жељу за хегемонијом и стављање у други план посебности ових држава, као и њихових националних интереса. Док се у Албанији ово питање посматра као онемогућавање присаједињења Косова и Метохије, у Бугарској се иде корак даље и излаже став да је у питању онемогућавање уједињења „бугарских земаља“. Утицај Стаљина и политика СССР-а у том тренутку такође се сагледавају, али су закључци историчара поменутих земаља углавном неповољни по идеју федерације, која се карактерише као идеја наметнута споља и под притиском.

У бугарској историографији идеја федерације најчешће се посматра као жеља Југославије да, са самопоуздањем победника из Другог светског рата, уједини становништво Пиринске, Егејске и Вардарске Македоније у једну македонску државу у оквиру Југославије. Нереализованост идеје тумачи се као успех Бугарске да се отклони притисак за неодложно одвајање Пиринске области и за стварање јужнословенске федерације у којој би Бугарска била само седма југословенска република. Као врховни арбитар означен је Стаљин, који је прихватио бугарски став о етапном стварању федерације на паритетном принципу, али је од Бугарске тражио да развија „македонску свест“ међу Бугарима у Пиринској области. Бугар-ска комунистичка партија послушала је савет „тако што је присиљавала тамошње становнике да се изјашњавају као Македонци“.51

Не улазећи у полемике око признавања македонске нације или не-гирања њеног постојања, да је идеја Балканске федерације Бугарској

50 Исто, 171–173.51 Димитр Попов и сар., Историја Бугарске. Београд: Clio, 2008, 350–351.



наметнута доводе у питање изјаве из врха Отечественог фронта, попут оне Кимона Георгијева о политици бугарске владе 11. септембра 1944. го-дине: „Notre but reste toujours la constituation d’une Fédération Balkanique. [...] De cette Entente Balkanique feront partie: la Bulgarie, la Yougoslavie, la Roumanie, la Grèce, l’Albanie.“52

Aрхивска грађа

1. Архив Војноисторијског института БеоградЧетничка архива

2. Архив Југославије БеоградФонд Генералног конзулата Краљевине Југославије у ЦариградуФонд Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача

Штампа

Službene novine Kraljevine Jugoslavije, London, 1942.


Борозан, ђорђе, Велика Албанија, поријекло – идеје – пракса. Београд: Војноисто-ријски институт Војске Југославије, 1995.

Dizdarević, Nijaz, Albanski dnevnik. Sarajevo: Oslobođenje, 1998.Димић, Љубодраг, Историја српске државности, III: Србија у Југославији. Нови Сад:

САНУ, Огранак – Беседа – Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 2001.

ђилас, Милован, Власт. Лондон: Наша реч, 1983.Đuretić, Veselin, Vlada na bespuću: internacionalizacija jugoslovenskih protivrječnosti:

1941–1944. Beograd: Narodna knjiga, 1983.Здравковић, Слађана, „Утицај листа Наша реч на популарисање идеје о Балкан-

ској федерацији“. Лесковачки зборник, 52, 2012, 243–260.Илић, Никола П., Перфидне игре драже Михаиловића. Лесковац: Републички одбор

СУБНОР-а Србије, 2012.

52 „Наш циљ и даље остаје формирање Балканске федерације. Делови ове Балканске Антан-те биће: Бугарска, Југославија, Румунија, Грчка, Албанија“ (АЈ, 411-23-48, Изјава Кимона Георгијева).



Коматина, Милорад, Енвер Хоџа и југословенско-албански односи. Београд: Служ-бени лист СРЈ, 1995.

Lopandić, Duško, Kronja, Jasminka, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu. Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2010.

Nadoveza, Branko, Balkanski socijalisti i balkanska federacija. Beograd: Andrejević, 1997.Petković, Ranko, XX vek na Balkanu. Beograd: Službeni list, 1996.Petranović, Branko, Balkanska federacija 1943–1948. Beograd–Šabac: Zaslon, 1991.Petranović, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd: Vojnoizdavački

i novinski centar, 1992.Попов, Дмитр и сар., Историја Бугарске. Београд: Clio, 2008.Попов, Чедомир, Од Версаја до данцига. Београд: Службени лист СРЈ, 1995.Ristović, Milan, Turska osmatračnica. Jugoslovensko-turski odnosi u Drugom svetskom ratu

i njihov balkanski kontekst. Beograd: Čigoja, 2013.Skakun, Milan S., Balkan i Velike sile. Smederevo: Arion, 1986.Stavrianos, Leften S., Balkan federation: a history of the movement toward Balkan unity in

modern times. Hamden: Archon Books, 1964.Темпо, Светозар Вукмановић, Револуција која тече. Мемоари. Београд: Кому-

нист–Про света, 1971.Титово војно дело. Ур. Стево Маодуш и сар. Београд: Народна армија, 1977.Туцовић, Димитрије, „Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке

политике српске буржоазије“. У: Изабрани списи, књига 2, Београд: Просвета, 1950, 56–133.

Castellan, Gеorges, Histoire des Balkans. Paris: Fayard, 1991.



Ivan M. BecićSlađana S. Zdravković

Position of kosovo and metohia in the negotiations related to creation of the balkan federation during

and after the second world war

Summary

Creating one big confederate states in the Balkans in the middle of the world-dividing process into a West and East segment, could had, as a consequence, a widespread impact thought the regional and all-European issues. In the focus of such a politics lied Yugoslavia, as an important country for all European states in their agreements for establishing divided Europe into spheres of influence. The political concept of the Federation was at the same time the opportunity for spreading the influence of the Communist Party of Yugoslavia and its leader Josip Broz Tito, throughout the whole Balkan region.Kosovo and Metohia, as a territory on which both parties, Yugoslavia and Albania, claimed its own rights, played a huge role in the plans of a mentioned political project. Albanian political leadership observed the concept of a Balkan federation and its eventual creation and saw in this a chance to: Albanian economic rise, acquiring a political and military stability and potentially achieving territorial expansion includ-ing Kosovo and Metohia within Albanian borders, all with a help from Yugoslavia.Having in mind, the reaction from Serbia, which had been seen as a danger, Tito con-sidered that the easiest way for merging Kosovo and Metohia with Albania, would be thought the form of a new political unity, the idea of the Balkan federation. Meanwhile, the Albanian politicians thought contrary, working on solving this question independ-ently from the establishment of a common federal republic with Tito’s Yugoslavia.Given the following facts: the deterioration of relationships between two countries during the 1947 and later its suspension due to the expulsion of Yugoslavia from the Cominform in June 1948, the dreams regarding the Balkan federation state and therefore potentially changing the status of Kosovo and Metohia, at the end failed to materialize.

Keywords: Kosovo and Metohia, federation, Yugoslavia, Bulgaria, Albania.


Маријана Н. Стамова1

КОСОВО И МЕТОХИЯ И ЮГОСЛАВСКО- -АЛБАНСКИТЕ ОТНОШЕНИЯ (1945–1948)

Анотация: От 1945 г. до прекратяването на отношенията на Югославия с държа-вите-членкина Коминформбюро албанско малцинство в Югославия и Косово и Метохия в частност, играе важна роля в създаването на югославските-албанските отношения. През първите следвоенни години югославска помощ за Албания е значително увеличена в сравнение с тази по време на войната. В допълнение към значителната икономическа помощ, Югославия допринася много и за международното признаване на Албания. След края на войната Йосип Броз Тито има амбицията да се утвърди като абсолютен лидер на Югославия и на Балканите, и инициира създаването на Балканска федерация с югославска доминираща позиция в нея. В тази конструкция, разбира се, той разчита на албанския фактор в Югославия, който не е за подценяване. Няма съмнение, че проблемът на албанското малцинство и ситуацията в Косово и Метохия в рамките на Югославия, където то е най-многобройно повлиявана цялостните югославски-албанските отношения и стабилността на Югославия, не само в първите години след войната, но и по-късно. Това се потвърждава от факта, че понякога прикрито, но понякога и съвсем открито, Албания проявява ролятана патрон за албанците в Югославия водейки политиката за защита на техните права в Югославия.

Ключови думи: Косово и Метохия, Югославия, Албания, албанско национално малцинство, югославско-албански отношения

1 [email protected]

327(497.1:496.5)”19”


286 Маријана Н. Стамова

След края на Втората световна война в Югославия и Албания се утвърждава народната демокрация. Югославия от унитарна става федеративна държава. В нея след елиминирането на другите политически формации се установява еднопартийно управление. Във вътрешната политика започва процес на съветизация, който обхваща всички области на живота – от икономиката до културата. В областта на външната политика Югославия установява тес-ни връзки със СССР и другите народнодемократични държави. В Албания също се установява еднопартийно управление. Нейната територия обаче все още не е прочистена от балистките формации и в тази връзка продъл-жават военните действия с активното участие на югославската армия. В първите следвоенни месеци започва устройването на Албания по образец, близък до югославския, като се полагат усилия за нейното международно признание, което в дадения момент е възможно предимно с подкрепата на Югославия. Затова цялата активност на двете страни в първите следвоенни месеци и години се концентрира върху подготовката и провеждането на конференцията за мир в Париж. Трябва да се подчертае обаче, че двете държави са неравнопоставени в този процес. Докато Югославия на Тито е международно призната и със самочувствие действа на международната арена, то за Албания на Енвер Ходжа важи точно обратното.

* * *

С изграждането на федеративна Югославия през 1945 г. две много важни промени оказват влияние върху по-нататъшното развитие на проблема с албанското население, особено в автономната област Ко-сово и Метохия в рамките на сръбската република. Първо, гарантира се признаването на албанското население като обособена национална общност, живееща в обособена географска територия – Косово, и второ, албанският език се признава за един от официалните езици в Косово. С други думи, гарантирано му е законово равенство със сърбохърватския. С откриването на албански училища и възможността за културно разви-тие и национално утвърждаване се отбелязва значително подобряване на статута на албанското малцинство в Югославия.2

Според сръбските изследователи политическият живот в Косо-во и Метохия в тези години се развива под знака на интеграцията на

2 Боби Бобев, „Развитие на албанския национален въпрос след Първата световна война. Проблемът Косово”, в Национални проблеми на Балканите: история и съвременност (София, 1992), 142–157; Peter Prifti, “Minority Politics: The Albanians in Yugoslavia”, Balkanistika, II (Cambridge, 1975), 11.

Маријана Н. Стамова 287

Косово и Метохия и югославско-албанските отношения (1945–1948)

албанското население в институциите на властта и политиката на ЮКП. Албанци заемат високи постове в административната и политическата йерархия. Веднага след края на войната се създава албански комитет като народноосвободителна антифашистка организация, която има за цел чрез платформата на Народния фронт да организира „албанските маси и да ги спечели за политиката на братство и единство”. До 1948 г. този фронт има 57 334 организации, в които участват 227 358 албанци. В окръжните и околийските народни съвети албанците са около 60%, а в ръководството на Народния фронт – 62%.3

Във връзка с „правилното решаване на националните отношения на територията на Югославия” на всички малцинства (албанците, ун-гарците, власите, турците, ромите, словаците, румънците, българите, украинците, чехите, русините и т. н.) се гарантират освен политически и културно-просветни права. Езиковата равноправност на албанците, която се гарантира с конституцията на Федеративна народна република Югославия (ФНРЮ) от 1946 г., практически се потвърждава с въвеждане-то на албанския език в администрацията на всички нива. В тези първи следвоенни години по статистически данни в Косово и Метохия негра-мотното население е 99%. Ограмотяването на албанците е организирано в отделни курсове. До 1947 г. са ограмотени 105 хил. албанци, отворени са 88 читални, 243 нови основни училища, една гимназия и едно педа-гогическо училище. Така през учебната 1946/47 г. общият брой на ос-новните училища с преподаване на албански език достига 467, в които учат 57 578 ученици, а броят на средните училища е 16 с 1825 ученици от албанското национално малцинство.4

Вътрешната политика, която провежда управляващата югославска компартия, както и опитите да се решат национално-малцинствените въпроси в югославската федерация получават законообразна форма с приемането на първата следвоенна конституция на Федеративна народна република Югославия през 1946 г. с която се провъзгласява създаването на съюз на свободни народи в демократична федеративна държава.

На 31 януари 1946 г. Народното събрание на ФНРЮ приема първата конституция на югославската федерация, съставена по подобие на съ-ветската от 1936 г. В член 1 се декларира: „Народите на Югославия въз основа на правото на самоопределение, вкл. и правото на отделяне,

3 Момчило Павловић, „Албанци (шиптари) у Србији и Југославији 1944–1991”, у: Косово и Метохија у Великоалбанским плановима 1878–2000 (Београд, 2001), 146.

4 Исто, 149–150.


изразяват желанието си да живеят заедно във федеративна държава.”.5 В членовете на конституцията е заложена идеята за развитието на фе-дерацията по съветски образец и неслучайно се започва със Сърбия. В член 2 е записано следното: „Народна република Сърбия включва Авто-номната покрайнина Войводина и Автономната Косовско-Метохийска област”.6

В политически план единствено на територията на Сърбия се форми-рат автономни единици. Това се обяснява с различния състав на тяхното население. Във Войводина част от населението е унгарско, а в Косово и Метохия 2/3 от населението е албанско.7 Но основание за създаване на такива единици има на териториите и на други републики (В Хърватия и в Босна и Херцеговина има компактни територии, населени с много-бройно сръбско население). Това говори за съществуването в известна степен на неравностойно положение в това конституционно решение от 1946 г. по отношение на сръбската република.

Доизграждането на двете автономни единици – АПВ и АКМО, се постига с приемането на първата конституция на Народна република Сърбия на 17 януари 1947 г. В член 106 се определят автономните права на АКМО: „АКМО в лицето на своите органи на държавна власт и държавно управление притежава автономните права, дадени му от тази конституция.” Изпъл-нявайки своите конституционни задължения, АКМО трябва да ръководи и управлява стопанското и културното изграждане на областта; да прие-ма планове и бюджети; да осигурява спазването на закона и да защитава правата на гражданите; да гарантира равноправността и културните права на националностите в областта; да ръководи основните и средните учи-лища в рамките на образователните програми в НРС. Пряко задължение на АКМО е също да осъществява ръководството и дейността на всички ин-ституции, ведомства и служби според законите и постановленията на НРС и ФНРЮ.8

На 23 май 1948 г. Областният народен съвет като най-висш орган на властта в АКМО приема своя първи статут, потвърден от народното събрание на НРС на 30 октомври 1948 г. Като акт на самоорганизирането на Косовско-Метохийската област този статут утвърждава, че сръбският

5 Robert King, Minorities under Communism (Nationalities as a Source of Tension among Balkan Com-munist States) (Cambridge, 1973), 132–133.

6 Snežana Trifunovska, Yugoslavia through Documents from its Creation to its Dissolution (Dordrecht, 1994), 212.

7 Frits W. Hondius, The Yugoslav Community of Nations (Mouton, 1968), 158. 8 Исто, 159.



и албанският език трябва да се употребяват равноправно във всички държавни служби, както и в съдилищата на областта.9

В международен план в последните месеци на войната водещите антифашистки съюзници очертават, всеки един за себе си, своя периме-тър наинтереси. В постигнатото споразумение между Сталин и Уинстън Чърчил в Москва през м. октомври 1944 г. в центъра на вниманието стоят държавите от Югоизточна Европа и на Балканите, но сред тях липсва Албания. Тъй като Албания се смята за периферна, малка и незначителна държава, с неясно положение, тя не привлича пряко интересите на воде-щите държави. Антифашистката съпротива в Албания е под югославско крило, затова и за нея важи съотношението 50:50, което е определено за Югославия. В „джентълменското споразумение” между Сталин и Чърчил за разделянето на Балканите на сфери навлияние Албания е единствената държава, която не е пряко спомената. Според албанския изследовател Паскал Мило, незаинтересоваността на западните сили и несъществуващите преки съветски интереси не довеждат до специален интерес към албанската държава.10

Съюзническата солидарност за реализирането на главните страте-гически цели на войната против Германия, както и липсата на реална и значима съпротива от идването на комунистите на власт в Албания са някои от причините, поради които на конференциите в Ялта през м. февруари 1945 г. и малко по-късно в Потсдам през м. юли с. г. великите сили се заемат спорадично с албанския въпрос и мястото на Албания.11

Според югославските изследователи обаче не така стои въпросът с позициите, политиката и поведението на Югославия. Ангажиментите на ЮКП към Албания и АКП за „братска помощ и сътрудничество” от времето на антифашистката съпротива придобиват ново измерение в първите следвоенни години – оказване на дипломатическа, политиче-ска, военна подкрепа и икономическа помощ. Усилията на новия режим в Албания да получи международно признание и необходимостта от помощ в организационно, кадрово и материално отношение срещат разбиране и подкрепа на първо място именно в лицето на Югославия.12

9 Radošin Rajović, „Ustavni razvoj od konstituisanja autonomije do reforme 1989”, u: Kosovo: prošlost i sadašnjost (Beograd, 1989), 156–157.

10 Paskal Milo, “Albania in East-West Relations 1944–1945”, in Conference “The Establishment of Communist Regimes in Eastern Europe, 1945/50: Reassessment”, Moscow, 29–31 March 1994, 5–20 (Tirana: Tirana University Press, 1994), 5–6.

11 Исто, 6. 12 ђорђе Борозан, „Западна Македонија, Косово и Метохија у концептима териториjалне и

етничке Албаније”, Војно дело, 3 (Београд, 1998), 55.



В периода, в който се изграждат институциите и органите на новата власт в Албания, на 29 април 1945 г. Председателството на Временното правителство на ДФЮ излиза със съобщение за установяване на диплома-тически отношения с Албания, България, Сирия и Ливан. С официалното признаване на Албания дотогавашната военна мисия на Югославия в Тирана се преобразува в посолство на ДФЮ. За първи посланик е назна-чен дотогавашният ръководител на военната мисия Велимир Стойнич.13

С признаването на Албания от Югославия албанските войски започ-ват да се чувстват съюзници във войната и пряко да си взаимодействат с югославската армия. Докато през 1945 г. контактите с югославските представители са на военно равнище, то през 1946 г. югославяните изпра-щат специална мисия по партийна линия начело със Сава Златич. Така се осъществява своеобразен контрол над Албанската комунистическа партия при приемането и предаването на информации и инструкции от Белград. Чрез Югославия и ЮКП албанските управляващи установяват контакти със СССР и държавите с народна демокрация.

В първоначалните контакти на държавно ниво между Югославия и Албания косовският проблем не е предмет на обсъждане. Водеща линия е успешният край на войната, като Югославия налага безапелационно своите виждания за федерацията и за Косово. Албания приема това, тъй като нейният приоритет е изгонването на окупаторите и установяването на новата власт. В първите следвоенни години албанският национален въпрос като цяло е предимно югославски, ЮКП успява да наложи своите решения по него и той остава затиснат за определен период от време.

Така във външнополитически план още в края на 1945 г. на Париж-ката мирна конференция югославската делегация се застъпва Албания да бъде третирана като държава-член на антихитлеристката коалиция, и да й се даде репарационна квота. Всичко това говори за готовността на Югославия да допринесе за утвърждаването на Албания е международен план.14 В продължилата почти две години битка въпреки подкрепата на Югославия, Албания не получава статут на държава-победителка, елиминирана е от Организацията на обединените нации, не получава репарации, а авоарите й остават във Великобритания и САЩ. Но Албания запазва териториалната си цялост, отклонени са гръцките аспирации и се гарантира нейният суверенитет.15

13 Dokumenti o spoljnoj politici SFR Jugoslavije, tom II (Beograd, 1984), 34. 14 „Jugoslovensko-albanski odnosi (prema Beloj knjizi Vlade FNRJ o neprijateljskoj politici Vlade

NR Albanije prema Jugoslaviji)”, Jugoslovenski pregled, 4 (Beograd, 1961), 22.15 Dokumenti o spoljnoj politici SFR Jugoslavije, 265–266.



Друга основна насока във външнополитическата активност на Юго-славия, но важна и за нейното вътрешнополитическо развитие след Втората световна война са взаимоотношенията й с държавите с народна демокрация и актуализирането на идеята за федерация в Югоизточна Европа. Тази идея за федерация на южните славяни се заражда отвън, като основният подтик за това идва от страна на съветското ръковод-ство начело със Сталин. В нейното реализиране активно се включват Йосип Броз Тито и Георги Димитров и така тя попада в руслото на идея за създаването на южнославянска федерация.16

Инициативата за южнославянска федерация се приема сериозно от Югославия и България още при посещението през септември 1944 г. на югославска делегация в София. Между ноември 1944 и януари 1945 г. двете държави си разменят няколко проекта относно структурирането на бъдещата федерация. Още в самото начало и двете страни се сблъск-ват с доста проблеми, свързани с различните им виждания относно устройството на тази федерация.17

След края на Втората световна война и утвърждаването на Йосип Броз Тито като безспорен лидер във федеративна Югославия се очертават и неговите лични и политически амбиции: на Балканите да се създаде една голяма федерация с доминираща роля именно на получилата широко признание от съюзническите сили югославска държава.18

Югославяните предлагат новото държавнообединение на южните славяни да има устройството на федерация, а България да се влее в него. На югославската формула 6:1 българските представители се противопос-тавят с формулата 1:1, заставайки ясно зад становището за паритетно участие. Така според българската страна новата държава трябва да бъде съюзна, с дуалистичен характер и изградена на конфедеративен прин-цип.19 Покрай причини от международен характер това са основните

16 Веселин Ангелов, Хроника на едно национално предателство. Опитите за насилствено денаци-онализиране на Пиринска Македония 1944–1949 г. (Благоевград, 1999); ГеоргиДаскалов, Българо-югославски политически отношения 1944–1945 (София, 1989); Добрин Мичев, Македонският въпрос и българо-югославските отношения 9.09.1944–1949 (София, 1994); МилчоЛалков, От надежда към разочарование. Идеята за федерацията в Балканския Югоизток 1944–1948 (София, 1994); Слободан Нешовиќ, Jугословенско-бугарските односи во недамнешното минало (Скопjе, 1973); Živko Avramovski, „Devet projekta ugovora o jugoslovensko-bugarskom savezu i federaciji (1944–1947)”, Istorija 20. veka, 2 (Beograd, 1983), 91–124.

17 Нина Василева и Виктор Гаврилов, Балканский тупик: Историческая судьба Югославии в ХХ веке (Москва: Гея итэрум, 2000), 216.

18 Stevan Pavlović, „28. jun 1948. raskol i njegove posledice za Istočnu Evropu”, Tokovi istorije, 1–4 (Beograd, 1999), 71.

19 Василеваи Гаврилов, Балканский тупик, 216–217.



принципни различия, които в следващите няколко години не позволя-ват да се намери общо приемливо решение на идеята за южнославянска федерация.

В същото време Косово и Метохия се оказва важно средство във външ-ната политика на Тито, особено в нейното балканско измерение.20 В югославските политически среди се утвърждава постулатът, че тази област със своето преобладаващо албанско население трябва да послужи като мост, чрез който Албания да бъде приобщена към бъдеща балкан-ска федерация. Ръководството в Белград е решено да намери пътя за преодоляване на негативното отношение сред албанското население в областта към нова федеративна Югославия, като заедно с това работи за сближаването и разбирателството със съседна Албания.21

В този аспект проектът за балканска федерация има двустранно зна-чение в югославско-албанските отношения. За югославските комунисти това е рефлексът Югославия да доминира над Албания, а за самия Тито вероятно е осъществяване и на личните му амбиции да стане лидер на страните с народна демокрация на Балканите.22

При посещението на Й. Б. Тито в Москва през май 1945 г. Й. В. Сталин открито заявява, че не е против включването на Албания в югославската федерация. Относно косовският въпрос, който застава между Югославия и Албания, Тито счита, че той заслужава внимание да се постави пред Сталин. Според Тито е нецелесъобразно да се активира косовският въ-прос от югославското или от албанското правителство с цел евентуално присъединяване на Косово и Метохия към Албания. Международната ситуация на Балканите не е благоприятна за това. В ход е подготовката на Парижката мирна конференция, Албания е с неясен статут, а в Гър-ция започва Гражданската война, като гръцките управляващи поставят териториалния въпрос и засилват претенциите си към Албания. Едно активиране на въпроса за Косово може да влоши положението на Юго-славската комунистическа партия в Сърбия. След като Сърбия полу-чава нов статут и става федерална република, започват да се отправят обвинения от сръбските партийни кадри срещу ЮКП, че с въвеждането на автономните единици се разбива Сърбия, извършва се национално предателство и се поставят под угроза сръбските национални светини в Косово и Метохия. Според Тито трябва да се набележат разгърнати

20 Душан Батаковић, Косово и Метохиjа. Историjа и идеологиjа (Београд: Хришћанска мисао – Хиландарски фонд, 1998), 173.

21 Pavlović, 28. jun 1948., 71–72. 22 Батаковић, Косово и Метохиjа, 176–177.



и конкретни мерки за сближаването на албанците от Косово и Метохия с Албания и като първа стъпка да се отвори границата между Югославия и Албания, което да доведе до утвърждаването на югославската държава от Албания.23

През 1946 г. продължава процесът на сближаване между Югославия и Албания на базата на „взаимно разбирателство, братство и нерушимо приятелство”. С общи идеологически фрази и постулати се завоалират сериозните проблеми, свързани с положението и мястото на албанското население в югославската федерация.24

Само месец след посещението на Тито в Москва през юни 1946 г., на което със Сталин се обсъжда развитието на съветско-албанските отно-шения и съветската помощ за Албания, югославският лидер отправя официална покана към Енвер Ходжа да посети Югославия.25 От 23 юни до 2 юли 1946 г. албанският лидер осъществява първата си официална визита в Югославия.26 Посещението протича под знака на приятелството между двете държави, изградено в тежките военни години. Енвер Ходжа изказва благодарност на югославското ръководство за оказаната по време на войната и след нея всестранна помощ и решимост бъдещите отноше-ния да се поставят на трайна договорна основа. В тази връзка по време на визитата, на 1 юли 1946 г. Югославия и Албания подписват споразу-мение за икономическо сътрудничество, за стокообмен и плащания, за изграждане на смесени югославско-албански дружества и споразумение за кредит, който югославската страна отпуска за Албания. Съгласувани са също така и други споразумения, които да се подпишат по-късно.27

По време на разговорите между двамата лидери се поставят за раз-глеждане различни въпроси. Много интересен момент в разговорите между Йосип Броз Тито и Енвер Ходжа, който буди любопитство и днес, е въпросът за Косово и Метохия и другите области в Югославия с албан-ско население. По този въпрос както от югославска, така и от албанска страна доста се спекулира. Албанците се опират на твърденията на Ен-вер Ходжа на Осмия конгрес на Албанската партия на труда от края на 1981 г. В осемчасовия си доклад албанският лидер заявява: „Югославия не изпълни обещанието, което ми даде Тито през 1946 г. – да се върне

23 Василеваи Гаврилов, Балканский тупик, 217. 24 Momčilo Pavlović, „Albanija između Tita i Staljina”, u: Balkan posle Drugog svetskog rata (Zbornik

radоva sa naučnog skupa) (Beograd, 1996), 306. 25 Исто, 307. 26 Милорад Коматина, Енвер Хоџа и Jугословенско-албански односи (Београд, 1995), 148. 27 Исто, 48.



Косово на Албания”. Това обаче според югославската историческа наука не е подкрепено с нито един документ.28

По-късно в своята книга Титовистите, издадена през 1983 г., Енвер Ходжа отново засяга този въпрос, дискутиран в разговорите му с Тито. Пред югославския лидер Енвер Ходжа изразява позицията на АПТ, че Косово и другите области където живее албанско население, принад-лежат на Албания и трябва да й се върнат. Според написаното от Енвер Ходжа, в разговорите през 1946 г. той заявил пред Тито: „Албанците са се борили за свободна и суверенна Албания, към която сега трябва да се присъединят албанските области в Югославия. Настъпи времето за справедливо разрешение на този национален проблем от нашите пар-тии”. Тито му отговорил, че го разбирал, но сега това не можело да се направи, тъй като сърбите нямало да го разберат.29

За албанската страна обаче основният момент при разговора с Тито е, че Е. Ходжа в името на „висши, формално интернационални цели“ се опитва да „издейства“ и да получи съгласието на югославския лидер за една съвсем конкретна национална цел – присъединяването на Косово и Метохия към Албания. В този контекст Е. Ходжа и албанското ръко-водство години наред поставят като най-важен в отношенията между Тирана и Белград проблема за Косово и за останалите области в юго-славската федерация, в които живее албанско население. Според Енвер Ходжа обаче планът на Тито предвиждал обединението не на Косово с Албания, а на Албания с Косово и заедно с това поглъщането на Албания от Титова Югославия.30

Официалното югославско становище по този въпрос е застъпено в различни изявления на югославски политици, някои от тях преки участници в събитията. През 80-те години членът на Председателство-то на ЦК на СЮК и председател на Съвета за международни отношения на СФРЮ Милош Минич заявява следното: „Няма никаква стенограма, нито запис на този разговор. Срещата между Йосип Броз Тито и Енвер Ходжа е била на четири очи”.31 Йосип Джерджа, посланик на Югославия в Албания от есента на 1945 до юни 1948 г., също потвърждава тезата, че разговорите между Тито и Енвер Ходжа са били на четири очи, на които той лично присъствал като преводач. Според Джерджа, Тито предал

28 Miodrag Marović, Albanija i Аlbanci. Balkanski dzoker (Istorijska hronika nastojanja i razvoja аlbanskog pitanjа) (Bar, 1995), 599.

29 Енвер Ходжа, Титовцы (Тирана, 1983), 287–288. 30 Исто, 291. 31 M. Marović, Albanija i Аlbanci, 601.



проект за отбранителен договор между Югославия и Албания на албан-ския лидер. Относно съдбата на косовските албанци в бъдещета обща федерация югославският лидер заявил, че етническото начало щяло да се постави на първо място, с което се съгласил и Енвер Ходжа.32 Тезата, че няма стенограма и запис на разговора между двамата лидери – Й. Б. Тито и Е. Ходжа, се защитава от югославската страна, според която тогава въпросът за Косово и Метохия не се коментирал, а се отлагал за времето, когато щяла да стане реалност Балканската федерация между Югославия, България, Албания и евентуално Гърция.

Само седмица след югославско-албанските разговори, на 9 юли 1946 г. в Тирана се подписва Договорът за приятелство и взаимна помощ между Югославия и Албания, който е връхната точка на активната югославска подкрепа за албанските интереси в междудържавните и международните отношения. На основата на договора и на търговското споразумение, подписано само ден по-късно (10 юли 1946 г.), двете държави сключват общо 27 договора в областта на икономическите връзки и културното сътрудничество.33

До края на 1946 г. се сключват нови споразумения основно в областта на икономиката, с което двете държави се обвързват все повече.34 Наред с развитието на междудържавните отношения, приоритетно място за-емат партийните взаимоотношения което е видно от изпращането на югославска партийна мисия при ЦК на АКП само месец след визитата на Енвер Ходжа в Белград. Югославската мисия начело със Саво Златич остава в Албания до юни 1948 г.35

В крайна сметка, тази политика на Югославия към Албания е в пряка връзка с нейните стратегически цели – да се утвърди като хегемон в региона и още повече да обвърже албанците партийно и политически към своята политика.

С оглед на ограничените си възможности и ресурси Албания приема на този етап подкрепата на Югославия, но заедно с това не пропуска да постави и изключително важния албански малцинствен проблем.

През 1947 г. в югославско-албанските отношения все по-често се проявява факторът „големият брат” в лицето на СССР. Това произтича както от все по-нарастващия интерес на Москва към Тирана, така и от

32 Исто, 601–602. 33 Грета Делчева. „Внешная политика Албании 1944–1948”, Etudes balkaniques, 4 (Sofia, 1984),

20; Ðorđe Borozan, „Jugoslavija i Albanija u XX vijeku”, Istorija 20. veka, 1–2 (Beograd, 1999), 18. 34 Коматина, Енвер Хоџа, 50–51. 35 Исто, 149.



страха, който се поражда у Енвер Ходжа за мястото и положението му в АКП, в която голямо влияние имат „проюгославските кадри”, като Кочи Дзодзе, Кристо Темелко и др.36

Опасявайки се от все по-нарастващото влияние и натиск на Юго-славия, подплатени от все по-голямата помощ, получавана от нея, от пролетта на 1947 г. Енвер Ходжа започва настоятелно да търси съмиш-леници сред висшите партийни кадри, както и подкрепа от съветските представители в Албания. През лятото на с. г. започва и размяната на писма между комунистическите партии на двете съседни страни които взаимно се обвиняват заради неизпълнение на постигнатите договоре-ности между двете страни.37

Кризата в югославско-албанските отношения се задълбочава още повече с визитата на Енвер Ходжа в СССР от 14 до 26 юли 1947 г., с която започва утвърждаването на т. нар. „просъветска линия” в албанското ръководство.

Промененото отношение на албанците към Белград и задкулисните маневри с Москва принуждават югославското ръководство да обърне внимание на ситуацията в Албания и на поведението на албанските ръководители. В доклад на югославското посолство в Тирана от 1 август 1947 г. относно развитието на югославско-албанските отношения се обръща внимание на нетърпимостта и дори неприятелско отношение на членове на АКП спрямо Югославия и особено спрямо югославските инструктори и съветници в Албания.38

Паралелно с обрата в двустранните отношения, в края на 1947 – началото на 1948 г. се възобновяват разговорите относно балканската федерация. В края на декември 1947 г. Сталин отправя покана юго-славска делегация да посети Москва за разговори по тези въпроси. През януари 1948 г. на среща в Москва с члена на Политбюро на ЦК на ЮКП Милован Джилас поставя акцент върху ситуацията на Балканите, разговорите за федерация и за отношенията между Белград и Тирана39. Сталин открито заявява: „Ние нямаме никакъв специален интерес към Албания. Югославия може да погълне Албания, когато поиска!”.40 Тази двойствена съветска политика, от една страна, стимулира пре-тенциите на югославяните относно Албания, а от друга страна, търси

36 Pavlović, „Albanija između Tita i Staljina”, 308.37 Коматина, Енвер Хоџа, 57. 38 АЈ–507-IX-1/I, а. е. 142, 1–339 Владимир Дедиjер, Jосип Броз Тито (Прилози за биографиjу) (Скопjе, 1977), 582. 40 Исто, 583.



контакт с албанците за нанасяне удар в тила на югославяните заради идеологическите им различия с Москва. Това без съмнение показва, че Сталин все още се колебае какво отношение да вземе към спорните въпроси между двете съседни балкански държави, защото Югославия е значителен фактор на Балканите и в съотношението на силите между Изтока и Запада.

Сталин подготвя нова среща по въпроса за реализирането на идеята за балканска федерацияза началото на февруари 1948 г.41 Този път сре-щата е тристранна – между представителите на СССР (Сталин, Молотов, Жданов, Маленков и Зорин), Югославия (Едвард Кардел, Милован Джи-лас и Владимир Бакарич) и България (Георги Димитров, Васил Коларов и Трайчо Костов). На тази среща Сталин, първо, остро смъмря Георги Димитров относно идеята му за „Балканско-дунавска конфедерация”, в която да влязат България, Югославия, Румъния, Албания, Унгария, Полша и Чехословакия. Второ, изказва се негативно за намерението на Югославия да дислоцира свои войски в Албания с аргумента, че Албания не е член на ООН и всяко влизане на чужди войски на нейна територия ще бъде в нарушение на принципите на ненамесата във вътрешните й работи. Така Югославия ще бъде обявена за агресор, ако наруши суве-ренитета на Албания. Може да се стигне и до „военна инициатива” на Великобритания и САЩ при продължаващата гражданска война в Гърция. По-нататък Сталин казва: „Югославия видимо се бои, че ще им отнемем Албания. Албания трябва да вземете, но умно. Вие не бива да се бавите с обединението на трите страни – Югославия, България и Албания. Но е необходимо националните събрания да вземат решение и да поръчат на правителствата си да започнат преговори за обединение. По-добре да се почне с политическо обединение и тогава да се изпратят войски в Албания. Тогава югославските войски в Албания не могат да послужат като обект за нападение”.42

Според Сталин обединението на Албания и Югославия трябва да се проведе след югославско-българското обединение. В тази насока той посочва, че „между българи и югославяни близостта в расово и битово отношение е много голяма и всеки ще разбере това обединение. Алба-нците също ще спечелят при една федерация, защото ще се създаде една обединена Албания с почти удвоено население”.43 В рамките на тази

41 Георги Димитров, дневник 9.03.1933–6.02.1949 (София, 1997), 596. 42 Исто, 599. 43 Pavlović, „Albanija između Tita i Staljina”, 312.



федерация Сталин предвижда постепенно да се стигне до обединение на Косово и Метохия и Албания, което ще е голяма победа за албанците.

През месеците март, април и май на 1948 г. се води задкулисна игра по отношение на идеята за балканска федерация, което допълнително „налива масло в огъня” между Югославия и Албания, от една страна, и Югославия и СССР, от друга страна. В същото време на сесия на По-литбюро на ЦК на ЮКП от 1 март 1948 г. Тито настоява да се задържи югославското влияние в Албания както заради нейното геополитическо положение, така и заради огромните вложения от югославска страна в нея в следвоенния период.44

С изострянето на конфликта между Москва и Белград през март 1948 г. ЮКП постепенно се дистанцира от идеята за федерация както с Албания, така и с България. В телеграма от 13 март 1948 г. до Й. Б. Тито Е. Ходжа съобщава, че са водени разговори относно създаването на фе-дерация между трите балкански държави и че за това той разбира не от Белград, а от София. По този начин Енвер Ходжа отговаря със същата аргументация, която използват югославяните, че не се спазват принци-пите на пролетарския интернационализъм във взаимоотношенията им. Александър Ранкович в писмо от името на ЦК на ЮКП още на другия ден категорично отхвърля „засега”федерацията.45 Югославската теза е свързана с рязко променената международна обстановка и с това, че тази идея вече не е приоритет за Белград.

Постепенно се задълбочава и кризата в съветско-югославските от-ношения със започналата полемика с разменени писма, в които Сталин обвинява югославяните в неподчинение и остро критикува ЮКП в неза-читане интересите на останалите „братски комунистически партии”.46

През пролетта на 1948 г. Сталин предлага въпросът за съветско-югославските разногласия да се постави на обсъждане и от другите комунистически партии от Коминформбюро, с което проблема се ин-тернационализира. Югославяните отказват участие в такова обсъж-дане поради антиюгославската позиция на лидерите на компартиите и народнодемократичните страни. С отстраняването от партията на Сретен Жуйович и Андрея Хебранг заради „опита им за вътрешен пре-врат в ЮКП” се оказва сериозен удар върху върху съветското влияние в Югославия.47

44 Исто, 313. 45 Коматина, Енвер Хоџа, 77. 46 Исто, 78. 47 Василеваи Гаврилов, Балканский тупик, 229.



Убеждавайки се окончателно в неблагоприятното развитие на съвет-ско-югославските отношения, Енвер Ходжа в поредното си писмо от 23 май 1948 г. до югославяните за първи път съвсем открито хвърля причините за влошаването на албанско-югославските отношения върху Югославия.48

Така се слага край на периода на широко рекламираното следвоенно приятелство и сътрудничество между двете съседни държави. Югослав-ското писмо-отговор от края на май 1948 г. с което е понижен рангът на контактите е ясно доказателство за това.49

С влошаването на отношенията между двете държави завършва този сложен първоначален етап от развитието на югославско-албанските отношения. С края на тясното приятелство, което в началото тръгва с обещанието териториалните спорове и националната нетърпимост между албанския и югославските народи да останат в миналото. Илю-зия обаче се оказва преимуществото, което се дава на пролетарската и комунистическата идеология над националните особености.

В крайна сметка, с резолюцията „За положението в ЮКП”, приета на Втората съвещание на Коминформбюро на 28 юни 1948 г., ЮКП е осъде-на и изключена от движението на комунистическите партии в Европа заради „отстъпление от принципите на марксизма-ленинизма и про-летарския интернационализъм, национализъм и враждебна политика спрямо Москва”.

Така в началото на юли 1948 г. се разменят няколко вербални ноти между двете съседни държави с които за много кратко време се прекъс-ват и анулират 27 двустранни договори и споразумения.50

* * *

След резолюцията на ИБ от края на юни 1948 г. се засилва актив-ната пропаганда кампания срещу Югославия от страна на албанското правителство, в която пряко се включва и проблемът за албанското малцинство в югославската федерация. Прекъсването на двустранните икономически и културни взаимоотношения ще има своето отражение върху албанското малцинство и положението на Косово и Метохия и останалите области в Югославия, в които живее албанско население, както и за неговите непосредствени контакти със съседна Албания.

48 Коматина, Енвер Хоџа, 80–81. 49 Исто, 81. 50 AJ-507-IX-1/I, a. e. 195, 3–4; ДАМСПС, Политичка архива, ф. бр. 1 (Албаниjа), 350–351;

Jugoslovensko-albanski odnosi, 23.



Архивска грађа:

1. Архив Jугославиjе (АЈ)Фонд 507, IX, 1/I, а. е. 142.

2. Дипломатски архив Министарства спољних послова Србиjе (ДАМСПС)Фонд Политичка архива

Објављени извори:

Dokumenti o spoljnojpolitici SFR Jugoslavije, tom II, Beograd: Jugoslovenski pregled, 1984.

Литература:

Avramovski, Živko. Devet projekta ugovora o jugoslovensko-bugarskom savezu i federaciji (1944–1947), Istorija 20. veka, 2, (1983): 91–124.

Ангелов, Веселин. Хроника на едно национално предателство. Опитите за насил-ствено денационализиране на Пиринска Македония 1944–1949 г. Благоевград: УИ „Неофит Рилски”, 1999.

Батаковић, Душан. Косово и Метохиjа. Историjа и идеологиjа. Београд: Хришћанска мисао – Хиландарски фонд, 1998.

Бобев, Боби. Развитие на албанския национален въпрос след Първата световна война. Проблемът Косово, у: Национални проблеми на Балканите: история и съвременност, 142–157, София: АРГЕС, 1992.

Борозан, ђорђе. Западна Македонија, Косово и Метохија у концептима терито-ријалне и етничке Албаније, Војно дело, 3 (1998): 47–58.

Borozan, Ðorđe. Jugoslavija i Albanija u XX vijeku, Istorija 20. veka, 1–2, (1999): 9–20. Василева, Нина, Гаврилов, Виктор. Балканский тупик: Историческая судьба Юго-

славии в ХХ веке. Москва: Гея итэрум, 2000. Даскалов, Георги. Българо-югославски политически отношения 1944–1945. София:

УИ „Св. Климент Охридски“, 1989.Дедиjер, Владимир. Jосип Броз Тито (Прилози за биографиjу). Скопjе: Мисла, 1977. Делчева, Грета. Внешная политика Албании 1944–1948, Etudes balkaniques, 4, (1984):

15–37. Димитров, Георги. дневник 9.03.1933–6.02.1949. София: УИ „Св. Климент Охридски“, 1997. Jugoslovensko-albanski odnosi (Prema Beloj knjizi Vlade FNRJ o neprijateljskoj politici

Vlade NR Albanije prema Jugoslaviji), Jugoslovenski pregled, 4 (1961): 21–26.



Коматина, Милорад. Енвер Хоџа и југословенско-албански односи. Београд: Служ-бени лист СРЈ, 1995.

King, Robert. Minorities under Communism (Nationalities as a Source of Tension among Balkan Communist States). Cambridge, Mass: Harvard University Press, 1973.

Лалков, Милчо. От надежда към разочарование. Идеята за федерацията в Балканския Югоизток 1944–1948. София: Век 22, 1994.

Miodrag Miodrag, Albanija i Albanci. Balkanski džoker (Istorijska hronika nastajanja i razvoja albanskog pitanja). Bar: Kulturni centar, 1995.

Milo, Paskal. Albania in East-West Relations 1944–1945, u: Conference “The Establish-ment of Communist Regimes in Eastern Europe, 1945/50: Reassessment”, Moscow, 29–31 March 1994, 5–20, Tirana: Tirana University Press, 1994.

Мичев, Добрин. Македонският въпрос и българо-югославските отношения 9.09.1944–1949. София: УИ Св. Климент Охридски, 1994.

Нешовиќ, Слободан. Jугословенско-бугарските односи во недамнешното минало. Скопjе: НИП Нова Македонија, 1973.

Pavlović, Momčilo. Albanijai zmeđu Tita i Staljina, u: Balkan posle Drugog svetskog rata (Zbornik radova sa naučnog skupa), Beograd: ISI, 1996, 306–314,

Павловић, Момчило. Албанци (Шиптари) у Србији и Југославији 1944–1991, у: Косово и Метохија у Великоалбанским плановима 1878–2000, 133–174, Београд: ИСИ, 2001.

Pavlović, Stevan. 28. jun 1948. Raskol i njegove posledice za Istočnu Evropu, Tokovi istorije, 1–4,(1999), 69–82.

Prifti, Peter. Minority Politics: The Albanians in Yugoslavia, Balkanistika, II (1975): 7–18. Rajović, Radošin. Ustavni Razvoj od Konstituisanja Autonomije do Reforme 1989, u:

Kosovo: prošlost i sadašnjost, 151–164, Beograd: SANU, 1989. Trifunovska, Snežana. Yugoslavia through Documents from its Creation to its Dissolution.

Dordrecht: Martiung Nijhoff Publishers, 1994. Ходжа, Енвер. Титовцы. Тирана: „8 Нентори“, 1983. Hondius, W. Frits. The Yugoslav Community of Nations. The Hagueetc.: Mouton, 1968.



Mariyana N. Stamova

Kosovo and Metohija and yugoslav-albanian relations (1945–1948.)

Summary

From 1945 to the termination of Yugoslavia with members Informbiroa Albanian minority in Yugoslavia and Kosovo and Metohija in particular, played an important role in the creation of the Yugoslav-Albanian relations. During the first postwar years Yugoslav help Albania was increased compared to the one during the war. In addition to significant economic assistance, Yugoslavia contributed much to international recognition of Albania. Josip Broz Tito had the ambition to establish himself as an absolute leader not only in Yugoslavia but also in the Balkans. For him the idea for the creation of a Balkan Federation in which he and Yugoslavia would have a dominant position seemed acceptable. Within these structures he took into consideration also the role of the Albanian factor in Yugoslavia which was not to be under estimated.There is no doubt that the problem of the Albanian minority and the situation in Kosovo and Metohija within Yugoslavia influenced the overall Yugoslav-Albanian relations and the stability of Yugoslavia, not only in the first years after the war, but later. This is confirmed by the fact that Albania, sometimes disguised, but sometimes openly, manifested patronage role of the Albanians in Yugoslavia, all under the guise of politics to protect their rights in Yugoslavia. This stage caused occasional tactics with the population of the Albanian national minority, especially in Kosovo, where it had been most numerous.

Key words: Kosovo and Metohija, Yugoslavia, Albania, the Albanian national minor-ity, the Yugoslav-Albanian relations


Весна М. Марковић1

ЕМАНЦИПАЦИЈА И ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1945–1953. ГОДИНЕ

Апстракт: Положај жене на Косову и Метохији није лако пратити изоловано од положаја жена у Србији, тј. Југославији. Од давнина на подручју Косова и Ме-тохије живе заједно Срби, Албанци, Црногорци, Турци, муслимани, стварајући специфичан простор пун различитости, на којем противуречности које је оста-вила прошлост доводе до подвојености на пољу вере, друштвене нетрпељивости, националног антагонизма. Равноправност и право гласа добиле су 1945. године, као и жене у ФНРЈ, али најнеразвијенија област у СР Србији заостајала је на свим пољима, као што су образовање, култура, економија, писменост, која су у ве-ликој мери, заједно с другим елементима, била кочница еманципацији жена и њиховом међусобном разумевању. Предрасуде, традиција, патријархализам, били су непријатељи социјалистичке власти после Другог светског рата, која је разним видовима пропаганде, акција, желела да обликује ову и те како бројну масу. Снагу за реализацију КП је видела у АФЖ-у, организацији која је имала енергије да још за време рата крене ка изазовима. Јавна реч, партијски ставови, закон, обележили су еманципацију жене после рата.

Кључне речи: жена, Косово и Метохија, традиција, јавна реч, политика

1 [email protected]

316.662-055.2(497.115)”1945/1953”394.3(497.115)316.4(497.115)”1945/1953”


304 Весна М. Марковић

Крај Другог светског рата 1945. године за југословенске просторе је био важан моменат, који је требало да доведе до бољих времена и покрене корените промене на свим пољима, у друштву, култури, привреди, еко-номији, породици. Југословенски простор, пун различитости, етничке подвојености, међусобног прожимања, стварао је заједнички амбијент у којем су неизвесност, сиромаштво, партијски ставови, били део сва-кодневног живота већине становника.

Промене су нарочито биле потребне на Косову и Метохији, где је режим Јосипа Броза Тита знао да је велика већина албанског станов-ништва за време рата отворено показивала проколаборационистички став, па се према овом етносу гаји неповољна предрасуда. Нарочито се то осетило после велике побуне у долини Дренице, крајем 1944, када је комунистичка власт увела четири месеца војне управе, између фебруара и маја 1945. године, а целокупном становништву полицијски час. КПЈ није била слепа да не би видела нагомилане проблеме, које је желела да реши и да на тај начин ојача свој углед и утицај међу становништвом Косова и Метохије. Косовско-метохијско поднебље изазива посебну пажњу преживелим елементима као што су традиција, менталитет, однос према жени. Тешко наслеђе прошлости било је терет који је видљив ако анализирамо положај жене на овим просторима, јер се о овој популацији више него на другим просторима Југославије, говорило и писало. Поло-жај жене обликовали су постојећи патријархално уређени породични и друштвени односи, традиционални морал2, аграрно друштво, друштвени ставови који улазе у сукоб с новим социјалистичким системом. Жена је на Косову и Метохији живела на граници та два света. Један свет је желео да их увуче у себе и прилагоди их друштвеним потребама – био је то свет социјалистичке државе Југославије и Србије, а други, тради-ционална заједница која је све покушаје нове власти представљала као рушење старих вредности и насилно наметање нових, које традиција не разуме и није спремна да зарад тога жртвује старе вредности у којима је сазрела. Посао није нимало био лак, требало је разбити предрасуде, застареле моделе, ради повољнијег положаја жене. Идеолошка мисао је радикално поставила циљеве који је требало да дају изузетне резул-тате. Антифашистички фронт жена, потпомогнут од стране КПЈ, после рата видео је снагу жене која се током рата доказала као борац, херој, чувар огњишта, а која је сада спремна да ради, да се образује, учествује

2 Вера Гудац Додић, Аграрна политика ФНРЈ и сељаштво у Србији 1949–1953. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за политичке студије, 1999, 237–238.

Еманципација и положај жена на Косову и Метохији 1945–1953. године

Весна М. Марковић 305

и одлучује равноправно у свим сферама друштвенополитичког живота. Систем је желео да представи препорођену жену, која је спремна да за-ступа своје интересе, да борбу на фронту замени борбом за пребацивање норми у фабрикама. Она је стално била пред очима јавности, постајала је видљива на разним манифестацијама, радним акцијама, постала је пројекат који треба да покаже ослобађање жене, тј. еманципацију. У штампи су се могле видети жене како гурају колица, показују жуљеве, раде на изградњи порушене земље. Идилична слика је показивала нове ставове у Југославији, у којој жене нису желеле да буду на маргинама друштвених догађања. Стварност друштвеног положаја жене на КиМ је свакако била другачија, као свет искривљен у огледалу; Албанке су и даље врло слабо користиле своја загарантована права, док су Српкиње, муслиманке, Црногорке, уживале у благодетима нових слобода. Држава је немоћно тражила моделе да их покрене и несвесно је загребала по врху леденог брега.

Правну равноправност жене Косова добиле су кад и жене у Југосла-вији, Србији, Уставом ФНРЈ из 1946. године, а даље су је разрадили и конкретизовали други закони. Чланом 24 главе 5 Устава, то је и речено: „Жене су равноправне са мушкарцима у свим областима државног, при-вредног и друштвено-политичког живота.“3 Устав је потврдио, подигао на ниво уставног начела права жена, која су оне стекле и за која су се избориле учествовањем у Другом светском рату. Држава се поставила као заштитник жене, која је доживела ренесансу, посредством закона развила идеју једнакости, еманципацију. Избор жена на Косову после рата био је избор супротан од очекивања социјалистичког друштва, док су на другој страни тим избором придобиле симпатије своје средине, па се могла чути нешто као доскочица: не живи држава са нашим женама него ми. То што је држава дала право женама и решила њихов статус у друштву није значило да ће га оне одмах прихватити с одушевљењем. Жене су добиле равноправност, али су морале и да науче да је користе тако што ће исти тај систем да их научи и да их онда лакше мобилише да извршавају задатке који произлазе из њихових права. Задатак је др-жави отежавао косовски простор, који је просто дисао закованом тра-дицијом, наслагама прошлости, које су непријемчиве за нове идеје, па је подручје добило приоритет државе и поново по неписаном правилу, свакој власти, па и овој, био је то врућ кромпир, који ће да опече у мањој

3 Устав ФНРЈ, глава 5: Права и дужности грађана, члан 24. Београд: Службени лист ФНРЈ, 1. фебруар 1946, 77.


или већој мери, у зависности од тога колико се неком проблему придаје важности. Отежавајућа чињеница је било и то што је на правила пона-шања у косовском друштву утицао, нарочито код албанског становништва на КиМ, Законик Леке Дукађинија, али се и пресликавао на неалбанско становништво. Законик представља скуп неписаних правила и норми којима су Албанци уређивали своје односе на целокупном простору где живе, а делом то чине и данас.4

Косово и Метохија носили су бројне проблеме, који су долазили на дневни ред сами по себи, а неки и у вези са Уставом и законима. Упада у очи да је некако увек био битан однос албанског становништва. Супро-тност ставова и илузија искристализовала се нарочито и посредством ставова о обнављању становништва, рађању. Демографски проблем везао се за етнички: између пописа становништва 1948. и оног 1981. го-дине, популација Аутономне покрајине порасла је са 727.820 на 1.584.441 становника, што је невероватан раст од 117,7%, и то само за време једне генерације (33 године).5 Демографски раст у аутономној области Космет био је 4 пута бржи него у остатку земље (видети табелу 1).

Табела 1. Еволуција популације Аутономне покрајине Косово6

Година Албанци Срби и Црногорци

Остали (Роми, Турци, муслимани) Укупно

1948. 498.000(68,4%)

200.150(27,5%)

29.670(4,1%) 727.820

1953. 524.559(64,9%)

221.212(27,4%)

62.370(7,7%) 808.141

1961. 646.805(67,1%)

264.604(27,4%)

52.579(5,5%) 963.988

1971. 916.168(73,7%)

255.619(20,5%)

71.906(5,8%) 1.243.693

1981. 1.226.736(77,4%)

236.526(14,9%)

121.179(7,7%) 1.584.441

4 Surja Pupovci, Građanskopravni odnosi u Zakoniku Leke Dukađinija. Priština: Pravno-еkonomski fakultet, 1968, 47.

5 Žil Trud, Etnički sukobi u Titovoj Jugoslaviji (1966–1980). Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2010, 182.

6 Статистички годишњак Југославије. Београд: Завод за статистику, 1981. Проценте израчунала ауторка.



Демографска експлозија на КиМ је новој власти задала задатак да нађе узроке који су до ње довели. Да ли се у томе огледа утицај племенске организације, обичајни закони, породична заједница, која је продужила свој утицај дубоко у XX век? Жена је у овом проблему заузела ненадано централно место. Репродуктивно понашање постало је обележје етно-националних разлика у оквиру хијерахијски организованог система нација, постало је камен спотицања и супротних ставова, који су нере-тко доводили до усијања. Ниска стопа наталитета смештала је српску културу и Српкиње у оквире главних токова европског развоја, а висока стопа наталитета косовских Албанаца је њих и њихову културу, жене, лоцирала ван токова европског прогреса.

Бројно потомство код Албанки ствара слику и предрасуду да оне имају намеру да ослабе и униште српску нацију, па представљају споља-шњег непријатеља, док је унутрашњи Српкиња која одбија да рађа више деце. Тело жене је требало контролисати, како Српкиње тако и Албанке, и њихов фертилитет прилагодити потребама државе. Албанку „модер-низовати“, а Српкињу „рехабилитовати“. Етнички селективан наталитет није добар, јер ствар добија једну димензију, српско-црногорску пре-окупацију.7 Проблем женске популације после рата није само наталитет него и велике регионалне разлике на просторима на којима оне живе, концентрација на одређеном простору, религијска схватања, економска, просветна, здравствена просвећеност. Традиционална супротност про-будила је непријатељство и постала политичка супротност.

На КиМ су деловале и бројне илегалне организације, које су око себе окупљале Албанке за извршавање неких задатака који нису били по вољи социјалистичкој држави. Мало се о томе зна, јер су оне биле ско-ро неприметне за време борбе против фашизма, док се у ослобођеној земљи служе њима за рушење система. Тако је организација Национал демократик Шиптар 1945. године имала паролу „Не одазивајте се пози-вима за мобилизацију у Југославији“. Ова организација је организовала демонстрације Шиптарки у ђаковици против мобилизације њихових мужева, синова, браће, у Југословенску армију. Неколико стотина жена је демонстрирало 11. марта 1945. године; биле су то прве демонстрације у новој социјалистичкој држави, у којој је владало уверење да је ова по-пулација политички неискоришћена, спутана ауторитетом мушкараца. Наиме, три дана раније, 8. марта 1945. године, био је присутан мали

7 Берислав Берић, „Природа демографског притиска“. У: Проблеми политике обнављања становништва у Србији – демофрафски зборник, књ. 1. Београд: САНУ, 1989, 275.



број жена на митингу у ђаковици, поводом празника. Политичари су за то имали спреман одговор, који је оправдавао или крио истину, јер су недолазак повезали с традиционалним положајем жена у друштву и односом у породици.8 Организација је посебну пажњу придавала жена-ма и омладини, јер је сматрала да су мање приметни за такав рад због постојећег суда о њима.9 Политичких инцидената је такође било много још за време рата, а то је све утицало и на свест жена и остављало дубоке трагове после рата. Страх који је био присутан код српских жена везан је за бројне отмице на КиМ које су се дешавале пре завршетка рата.

Тако су у Ибарском Колашину до ослобођења отете 22 девојке,10 у околини Пећи више од стотину жена и девојака, па се закључује да је на целокупном простору Косова и Метохије отето и преведено у исламску вероисповест више од 400 младих жена и девојака.11 Прилике на Косову су после рата 1945. године биле врло неповољне за рад свих органа вла-сти, па и за масовну женску организацију АФЖ, која је на митингу жена Србије одржаном у Београду 28. и 29. јануара 1945. године поставила за-датак с позивом женама да својом критиком учествују у побољшању рада власти и разјашњавању женама политичких прилика насталих после ослобођења.12 Једна од парола је била: „Слободне смо и равноправне, а сад треба да радимо за фронт, за народ, за коначну победу.“13 Веровало се да ће жене, посебно организоване у сваком месту, наћи најбоље методе да савладају проблеме који су присутни на подручју деловања њихове организације. Организација препознаје да су проблеми били највише изражени у најнеразвијенијем делу Југославије – на КиМ. После догађаја у Босни и Херцеговини 1947. године, када је одржан Први конгрес жена, делегаткиње муслиманке спектакуларно су се откриле и тада покренуле акцију за скидање зара и фереџе. Симболи вековне потчињености били су сада на мети јаке пропаганде Комунистичке партије, али и поред јаке пропаганде, акције нису дале добре резултате, јер је већина жена и даље била покривена, а као главни разлог наводило се то да већина мушких чланова породице не допушта женама да се самоиницијатив-но одрекну традиције. Осмог марта 1946. године, у Приштини, пред

8 Бранислав Божовић, Милорад Вавић, Сурова времена на Косову и Метохији. Београд: Институт за новију историју Србије, 1991, 533.

9 Јово Михаљчић, „Политичка улога Прве бокељске бригаде на Косову 1945. године“, збор-ник Раднички покрет НОР и револуција, I, Херцег Нови, 1983, 567.

10 Бранислав Божовић, Милорад Вавић, н. д., 236–237.11 Исто, 237.12 Зора, бр. 1, 2–3, 1945.13 Исто.



окупљеним људима 40 Албанки скидају ферџу, а према партијским статистикама, до јануара 1948. године 30.000 Албанки је скинуло фереџе и зарове. Акцију је подржао и реис-ул-улема Ибрахим Фејић, који је још на почетку акције изјавио да исламска вера не забрањује скидање зара и фереџе. Истакао је и мишљење које је изненадило жене, да је то важно за културно уздизање и за њихову равноправност. Поред њега, акцију су подржали и други верски представници и Удружење муслиманског свештенства.14

Оно што пада у очи јесте да је и гардероба правила разлике међу женама хришћанкама и муслиманкама и на простору КиМ. Ако бисмо кренули ка југу, према Призрену, ђаковици, Гњилану, могла се видети слика хришћанке која је носила димије, а мараму је повезивала као муслиманка, где је она за тај чин имала оправдање да се овом мими-кријом осећала сигурније у граду. Ово даје праву слику положаја жене: једна је у другој видела већу сигурност, једна се прилагођава постојећим историјским условима, који на овај начин остају реп прошлости који говори о традицији, патријархализму, и једна и друга шаљу јасне по-руке које су их заробиле о томе шта није добро код других у властитој средини. Један од показатеља еманципације жена били су и образовање и здравство. Затечено стање у овим областима било је на предратном нивоу: слаба здравствена просвећеност, услуге, здравствена култура. Настојало се да се преко штампе и бројним предавањима утиче на по-дизање свести о неопходности промена како у здравству, тако и у об-разовању, истицале су се последице неписмености и необавештености у једној и другој грани.

Ту се одмах јавља следећи проблем. Велики број жена на КиМ био је неписмен – чак 93,9%,15 па су ти чланци били једва приметни. Педесетих година организоване су акције за здравствено просвећивање на КиМ, а до 1953. године одржано их је 9.000.16 У искорењивању неписменос-ти ангажовани су: комисија за сузбијање неписмености, комисије за агитацију и пропаганду, Народни фронт, АФЖ, синдикат и омладина.17

14 „Зар и фереџа коче напредак муслиманки“ (изјава реис-ул-улеме исламске верске зајед-нице у ФНРЈ Танјугу). Зора, 1950, бр. 61, 3–8; „Донешен је закон о забрани ношења зара и фереџе“. Зора, 1951, бр. 6, 11.

15 Момчило Исић, Писменост у Србији између два светска рата. Београд, Институт за новију историју, 2001, 66–68.

16 Неда Божиновић, „Жене у модернизацијским процесима у Југославији и Србији“. У: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века, 2. Београд, Институт за новију историју Србије, 1988, 520–521.

17 Љубодраг Димић, Агитпроп култура. Београд: Рад, 1988, 129–131.



У многим крајевима на КиМ било је и негативног односа према школо-вању женске деце, јер је преовладавало мишљење да женској деци нису потребни школа ни описмењавање, пошто им то није потребно за рад у пољу и домаћинству. Неуко и слабо обавештено становништво било је додатни проблем поред нимало лепе свакодневице која је пролази-ла у сукобима етничких заједница. Образовање жена наметало се као услов еманципације, нешто што је од интереса и за целокупно друштво. Противника спроведене акције било је много: породица, средина, ста-тусна опредељеност, патријархална свест, слабо развијена економија. Велики проблем је била и социјална изолација, где је жена ушушкана у кроткости, послушности. Став који је владао износио је мишљење да ако је жена образованија од мушкарца, теже ће се удати, па се вези-вао за породични живот. Отклањање неписмености носило је и борбу с традицијом и прошлошћу, антагонизам ставова, јер је још пре рата с простора КиМ тражено да се женска деца не приморавају на школовање (Сафедин Беголи, посланик из Пећи; Мустафа Дургути из Ораховца и страначки истомишљеници Лука Мијушковић и Теодор Манојловић).18 Према њиховом схватању, муслимани не школују девојчице како се не би мешале с мушкарцима. Косовска област каснила је и у економском погледу. Чињеница је да је велики број становника живео на селу, чак 67,5% породица после рата је било проширено, само 7% жена било је активно у заједници, а трећина становништва није имала ни четири разреда школе.19 Равноправност жене повезана је с њеним културно-просветним образовањем, па јој се зато у новој држави нудила и пружала таква могућност. Ово се најбоље види у члану 26 Устава из 1946. године, који каже: „У циљу подизања опште културе народа држава обезбеђује да школе и друге просветне установе буду доступне свим слојевима на-рода. Основна настава је обавезна и бесплатна.“ Овим чланом срушена је предрасуда да за женско дете није школа. Држава је морала да води рачуна да мере које је предузела не претвори у присилу. Мало жена је било мотивисано да усваја „модерне моделе“, па се ниједна није могла похвалити квалитетнијим животом. Породица је била основа одакле је она ступала на сцену, а потчињеност је била карактеристика њеног по-ложаја. Модернизација је стидљиво корачала, јер јој је противник била моћна породично-етничка заједница, која је своју приватност крила

18 Павле Јовићевић, Мита Миљковић, Борба пећких комуниста између два рата 1918–1941. Пећ: СУБНОР, 1985, 313.

19 „Прилози демографским и економским наукама“, Зборник радова посвећен животу и раду академика Милоша Мацуре. Београд, САНУ, 1994, 174.



преко високих зидова који су изазивали неразумевање с друге стране. Оно што не знамо једни о другима стално буди интересовања и ствара судове који доводе до подела услед непознавања и незнања, а то доводи до сукоба.

АФЖ је била политички остварена организација, која је админи-стративном забраном 1953. године укинута, јер је показивала широке иницијативе које су биле ефикасне у спровођењу планова и циљева20 и врло непогодна за развијање политичке власти. Жене су сада биле препуштене себи, али под системом и идеологијом. Патријархализам, благо критикован, постаје прихватљив, па то може бити резултат уки-дања организације жена, јер она је била носилац информација. После гашења АФЖ-а, жене нису показивале иницијативу да сазнају разлоге који су довели до гашења, па се на врло безболан начин завршава поглавље еманципације која је на КиМ у већој или мањој мери дала резултате.


Југославија 1945–1985. Београд: Савезни завод за статистику, 1986.Статистички годишњак Југославије. Београд: Савезни завод за статистику, 1981.Устав ФНРЈ. Београд: Службени лист ФНРЈ, 1946.

Штампа

Зора, Београд Република, Београд


Берић, Берислав, Проблеми политике обнављања становништва у Србији. Природа демографског притиска. Београд: САНУ, 1989.

Божиновић, Неда, Жене у модернизацијским процесима у Србији и Југославији. Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века, 2. Београд: Институт за новију историју Србије, 1988.

Божовић, Бранислав, Вавић, Милорад, Сурова времена на Косову и Метохији. Бео-град: Институт за новију историју Србије, 1991.

20 „Жене и рат у бившој Југославији“. Република, бр. 145. Београд: 1996, 1.



Гудац-Додић, Вера, Аграрна политика ФНРЈ и сељаштво у Србији 1949–1953. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за политичке студије, 1999.

Димић, Љубодраг, Агитпроп култура, Београд: Рад, 1988.Исић, Момчило, Писменост у Срба између два светска рата. Београд: Институт за

новију историју, 2001.Јовићевић, Павле, Миљковић, Мита, Борба пећких комуниста између два рата

1918–1941. Пећ: СУБНОР, 1985.„Прилози демографским и економским наукама“. Зборник радова посвећен животу

и раду академика Милоша Мацуре. Београд: САНУ, 1994.„Проблеми политике обнављања становништва у Србији“. демографски зборник,

књ. 1. Београд: САНУ, Одељење друштвених наука, 1989.Pupovci, Surja, Građanski pravni odnosi u zakoniku Leke Dukađinija. Priština: Pravno-

ekonomski fakultet, 1968.Труд, Жил, Етнички сукоби у Титовој Југославији (1960–1980). Нови Сад: Издавачка

књижарница Зорана Стојановића, 2010.



Vesna М. Marković

Women emancipation on Kosovo and Maetohija 1941–1953

Summary

Position of women in Kosovo and Metohija is not easy to follow isolated from the position of women in Serbia and Yugoslavia. Anciently in the area of Kosovo and Metohija, Serbs, Albanians, Montenegrians, Turks and Muslims live together, creating a specific place full of differences which were left by the past leading to differences in religion, social intolerance and national antagonism. Equality of rights and the right to vote women in Kosovo and Metohija got in 1945 as well as womenin Serbia but the most undeveloped region in Serbia was leading in all areas such as education, culture, economy and illiteracy, which with other elements stopped emancipation of women and their mutual understanding. Prejudices, tradition and patriarchism were enemies of the socialist authority which wanted to shape big mass using different types of propaganda and actions after the Second World War. Communist party of Yugoslavia found strenght to realize its ideological goals through AFZ, organisation which had energy for challenges during the war. Public word, opinions of the party and law marked emancipation of women after was finished.

Keywords: woman, Kosovo and Metohija, tradition, public word, politics.


Александар Н. Сквозников1

ПРОВОЗГЛАШЕНИЕ НЕЗАВИСИМОСТИ КОСОВО И МЕТОХИИ: МЕЖДУНАРОДНО-

-ПРАВОВАЯ ОЦЕНКА

Апстракт: В статье рассматриваются международно-правовые аспекты косов-ской проблемы. Автор на примере Косово анализирует соотношение двух кон-курирующих меду собой принципов международного права: равноправия и са-моопределение народов и территориальной целостности государства. Выявлены негативные последствия одностороннего провозглашения независимости края Косово и Метохия для международного права и международной безопасности.

Ключевые слова: Косово, международное право, Международный Суд ООН, право народа на самоопределение, территориальная целостность государства, международная безопасность.

1 [email protected]

341.9(497.115)”19/20”351.86(497.115)”19/20”327(497.115)”19/20”


316 Александар Н. Сквозников

17 февраля 2008 года временные органы управления (Ассамблея) края Косово и Метохии приняли декларацию о создании независимой рес-публики Косово.2 Таким образом, албанское руководство края Косово и Метохия, юридически являющегося частью Сербской республики, нарушив основополагающие нормы международного права и вопреки воле неалбанского населения края и позиции сербского руководства, объявило о независимости от Сербии.

Международное сообщество разделилось на два лагеря по вопросу о независимости Косово. Ряд государств, включая США, страны ЕС и неко-торые азиатские страны признали независимость края Косово и Метохия от Сербии. Другие государства, в том числе постоянные члены Совета Безопасности ООН Россия и Китай, высказались категорически против признания независимости Косово и Метохии, справедливо указав на то, что это может привести к дальнейшему дроблению политической карты мира.

Целью нашей публикации является международно-правовой анализ ситуации одностороннего провозглашения независимости края Косово и Метохии.

Сторонники признания независимости Косово, ссылаясь на между-народно-правовой принцип равноправия и самоопределения народов, полагают, что албанское население края Косово и Метохия в данном слу-чае воспользовались своим правом на самоопределение, закрепленном в международных договорах. Следует отметить, что в теории междуна-родного права и в практике национальных и международных органов правосудия, в частности, Международного суда ООН, уже неоднократно обсуждался вопрос о соотношении между собой принципа территориа-льной целостности государства и принципа равноправия и самоопреде-ления народов. Оба эти принципа являются императивными нормами международного права, которые равноценны по своей юридической силе.

Рассмотрим нормативное содержание этих принципов междуна-родного права. В соответствии с международными соглашениями все народы имеют право свободно определять без вмешательства извне свой политический статус и осуществлять свое экономическое, соци-альное и культурное развитие, и каждое государство обязано уважать это право. Создание суверенного и независимого государства, свободное присоединение к независимому государству или объединение с ним, или установление любого другого политического статуса, свободно

2 Kosovo Declaration of Independence. 17.02.2008. http://www.assembly-kosova.org/?cid=2,128,1635 (дата обращения 20.04.2016)

Александар Н. Сквозников 317

Провозглашение независимости Косово и Метохии: международно-правовая оценка

определенного народом, являются формами осуществления этим на-родом права на самоопределение.3

Вместе с тем, „вышесказанное не должно истолковываться как раз-решение или поощрение любых действий, нарушающих или подрыва-ющих, полностью или частично, территориальную целостность или политическое единство суверенных и независимых государств, которые соблюдают принцип равноправия и самоопределения народов и в силу этого имеют правительства, представляющие интересы всего народа на их территории без каких-либо различий“.4

Хотя в Декларации о принципах международного права 1970 г. отме-чается, что „при толковании и применении изложенные выше прин ципы являются взаимосвязанными и каждый принцип должен рассматриваться в контексте всех других принципов“, на практике между ними возникает коллизия. Одной из главных причин этого противоречия, на наш взгляд, является отсутствие в источниках международного права юридического определения понятия народа, который может реализовать свое право на самоопределение путем создания независимого государства.

Следует отметить, что в практике ООН принцип самоопределения, включающий право на создание независимого государства, понимается, в первую очередь, как право колони альных народов на независимость от метрополий. Такое содержание данного принципа было закреплено в Декларации о предоставлении независимости коло ниальным странам и народам 1960 года.5 В Декларации тысячелетия ООН 2000 г. также гово-рится о праве на самоопределение лишь тех народов, которые все еще находятся под колониальным господством и иностранной оккупацией.6

Аналогичным образом истолковал право народа на самоопределение и Верховный Суд Канады в 1998 году, рассматривая вопрос о правовых осно-ваниях возможного отделения провинции Квебек от Канады. Суд указал на неправомерность ссылок на право народа на самоопределение как правовое

3 Декларация о принципах международного права, касающихся дружественных отно-шений и сотрудничества между государствами в соответствии с Уставом Организа-ции Объединенных Наций. Принята резолюцией 2625 (XXV) Генеральной Ассамблеи ООН от 24 октября 1970 года. http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/declarations/intlaw_principles.shtml

4 Исто.5 Декларация о предоставлении независимости колониальным странам и народам. При-

нята резолюцией 1514 (XV) Генеральной Ассамблеи от 14 декабря 1960 года. http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/declarations/colonial.shtml

6 Декларация тысячелетия Организации Объединенных Наций. Принята резолюцией 55/2 Генеральной Ассамблеи от 8 сентября 2000 года. http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/declarations/summitdecl.shtml


основание отделения и образования самостоятельного государства той или иной этнической или этнолингвистической общностью. По мнению Суда, ссылка на такое право допустима для народа, находящегося под колониа-льным или полуколониальным гнетом и испытывающего эксплуатацию со стороны метрополии. В других обстоятельствах народ может осуществлять самоопределение в рамках существующего государства.7

Следует отметить, что Совет Безопасности ООН в свое время также признал незаконным независимость Северного Кипра и Родезии, моти-вируя это тем, что право на самоопределение, согласно международному праву, имеют только бывшие колонии или народ, находившийся под иностранной оккупацией.8

На наш взгляд, субъектом права на самоопределение является имен-но народ, нация, т. е. достаточно крупная и целостная общность, а не любая социальная, этническая или религиозная группа. Этнические, религи озные, языковые меньшинства обладают правом на культур-ную авто номию, на уважение их интересов в рамках демократиче-ского госу дарства. Соответствующие права меньшинств закреплены междуна родным правом. Вместе с тем меньшинства несут и определён-ные обязанности в отношении государства, на территории которого они находятся. В этой связи недопустимо злоупотреблять правом на самоопреде ление, которое должно быть ограничено принципом тер-риториальной целостности государства.

В ситуации с Косово нет оснований утверждать о наличии ино-странной оккупации, так как эта территория входила в состав Сербии, начиная с XII века, за исключением периода Османской империи, и была возвращена Сербии в 1913 году. Также нельзя говорить о суще ствовании иных юридических оснований для использования права на самоопре-деление, таких как наличие колониального или расистского режима.

Напомним, что после образования Федеративной Народной Республи-ки Югославия в 1945 г. край Косово получил статус территориальной политической единицы – автономной области. Каждое послевоенное де-сятилетие повышало статус Косово и Метохии и приносило существенное расширение автономии – от автономной области в составе Сербии в 1945 году9 до автономного края с широчайшими полномочиями в 1974 году.

7 Фарукшин А. М. Судебно-правовые средства борьбы против сепаратизма в федеративном государстве (опыт Канады). http://old.kpfu.ru/f15/k2/sb_06/farukshin2.rtf

8 http://www.newsru.com/world/22jul2010/kosovosud.html (дата обращения 22.04.2016)9 Конституция и основные законодательные акты Федеративной Народной Республики

Югославия. Москва, 1959.



Согласно конституциям Югославии и республики Сербии 1974 г. Социалистический автономный край Косово, являвшийся составной частью Сербии, фактически обладал правами самостоятельного субъе-кта федерации.10 В частности, край получал республиканские атрибуты – собственную конституцию, парламент (Скупщину), правительство (Исполнительное вече Скупщины), полицию, суд, банк. Таким образом, федеральная, республиканская и краевая конституции 1974 г. предос-тавили Косово широкую политическую и территориальную автономию. Законодательные полномочия края охватывали вопросы обороны, внут-ренней безопасности и частично международных отношений. Косово как автономный край имел право на прямое представительство в фе-деральных органах государственной власти. Более того, при принятии важнейших решений республике Сербии требовалось обязательное согласие автономий, в том числе Косово.

Кроме того, следует отметить, что албанский народ, проживающий в крае Косово и Метохия, уже давно и успешно реализовал свое право на самоопределение путём создания суве ренного государства Албания. Поэтому говорить о том, что Албанцы, проживающие в Косово, нужда-ются в самоопределении, неправомерно.

8 октября 2008 года по предложению делегации Сербии Генеральная Ассамблея ООН обратилась в Международный суд с просьбой вынести консультативное заключение по поводу принятия декларации независи-мости Косово и дать ответ на вопрос: „Соответствует ли одностороннее провозглашение независимости временными институтами самоупра-вления Косово нормам международного права?“. Соответствующую ре-золюцию Генеральной Ассамблеи поддержали 77 государств, 74 страны воздержались и 6 проголосовали против. Обращаясь в Международный Суд ООН, сербское руководство, вероятно, рассчитывало с помощью международного права защитить свою территориальную целостность и не допустить отделения Косово. Однако результат получился противо-положным. Международный Суд ООН оказал Сербии „медвежью услугу“.

Консультативное заключение Суда было оглашено 22 июля 2010 года на открытом заседании в Большом зале правосудия во Дворце Мира в Гааге. Суд десятью голосами против четырех (судьи Томка, Корома, Скотников, Беннуна) решил, что декларация независимости Косова не нарушает международного права.

10 Конституция Социалистической Федеративной Республики Югославия 1974 г. Ст. 244, 284, 287 // Конституции социалистических государств. В 2-х т. Т. 2. Москва, 1987.



Суд решил не рассматривать вопрос о пределах права народа на само-определение и о возможности права на сецессию как средство правовой защиты, как выходящие за рамки заданного ему вопроса, и решил, что общее международное право не содержит запрета деклараций незави-симости. Таким образом, Международный Суд ООН, избрав самоограни-чительный, узкий подход к трактовке поставленного перед ним вопроса, смог обойти стороной проблему о соответствии международному праву одностороннего провозглашения независимости Косово и нарушению вследствие этого территориальной целостности Сербии.

Суд также не усмотрел в декларации независимости Косова противо-речий с применимыми специальными нормами международного права – резолюцией Совета безопасности ООН № 1244 от 10 июня 1999 года (так как счёл, что резолюция не запрещала авторам декларации ее издать) и Конституционными рамками UNMIK (так как счёл, что декларация не была принята временными органами самоуправления Косова) [9]. В своем заключении Суд констатировал, что декларация независимости была провозглашена не временными институтами самоуправления для Косово, а лицами, которые хотя и обладали публичными должностями и полномочиями, но издали декларацию независимости вне пределов этих полномочий,11 то есть как обычные граждане. Этот вывод Междуна-родного Суда выглядит весьма странно. Поскольку инициатор запроса, Генеральная Ассамблея ООН, считала очевидным, что одностороннее провозглашение независимости было сделано органами временного самоуправления в Косово. Такой же позиции придерживались и те государства, которые признали независимость Косово.12

Следует отметить, несколько судей Международного суда высказали особое мнение по вопросу провозглашения независимости Косово. В част-ности, вице-президент суда Петер Томка (Словакия) в своей декларации высказал мнение, что суду не следовало давать Генеральной Ассамблее консультативное заключение по вопросу, входящему в компетенцию Со-вета Безопасности. Также он счел, что декларацию независимости издали органы временного самоуправления Косова, превысив свои полномочия, а окончательное урегулирование статуса Косова было бы возможным либо

11 Консультативное заключение Международного суда ООН по делу «Соответствие од-ностороннего провозглашения независимости Косово нормам международного пра-ва» от 22.07.2010 г. – документ ООН A/64/881. http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/64/881

12 Хартвиг М. Консультативное заключение Международного Суда ООН по вопросу о де-кларации независимости Косово – предыстория и критика судебного «постановления». http://dpp.mpil.de/02_2013/02_2013_121_155.pdf



по решению СБ ООН, либо по договоренности Белграда и Приштины.13 Судья Бруно Зимма (Германия) в своей декларации заявил, что суд дал ответ на более узкий вопрос, чем был задан, и суду следовало дать заклю-чение не только о том, противоречило ли, но и о том, соответствовало ли провозглашение независимости Косова международному праву.14

В своем особом мнении судья Кеннет Кит (Новая Зеландия) выра-зил мнение, что суду следовало отказаться давать консультативное заключение Генеральной Ассамблее, а судья Бернардо Сепульведа-Амор (Мексика), отметил, что авторы декларации независимости действовали как временные органы самоуправления Косова, и поэтому суду следо-вало расценить соответствие декларации Конституционным рамкам и резолюции № 1244, а также что суду следовало высказаться по ряду вопросов, включая права Совета Безопасности в области территориаль-ной целостности государств, право на самоопределение и сецессию как средство правовой защиты.15 Судья Абдулкави Ахмед Юсуф (Сомали) в особом мнении счел, что Конституционные рамки не являлись актом международного права, а также, что суду следовало дать ответ на вопрос о применимости права на самоопределение в случае Косова.

В своем расходящемся мнении судья Абдул Г. Корома (Сьерра-Леоне) счел, что суд ответил не на тот вопрос, что был ему задан, а декларация независимости была издана временными органами самоуправления Косова и противоречила как общему международному праву, так и резо-люции № 1244, и Конституционным рамкам.16 Судья Мухаммад Беннуна (Марокко) в расходящемся мнении высказал мнение, что суду не следо-вало давать консультативное заключение, подменяя Совет Безопасности, отметил, что суд неверно интерпретировал заданный ему вопрос, и выразил мнение, что декларация независимости Косова противоречила резолюции № 1244 и Конституционным рамкам.17 По мнению судьи Леонида Скотникова (Россия), суду не следовало давать консультатив-ное заключение, подменяя Совет Безопасности, что большинство суда не дало ответа на вопрос о том, чем действия авторов декларации, по признанию большинства, совершенные вне рамок правового режима, установленного для переходного периода, отличаются от его нарушения, и что резолюцию № 1244 невозможно истолковать, как разрешающую

13 http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15989.pdf14 http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15993.pdf15 http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15997.pdf16 http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15991.pdf17 http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15999.pdf



одностороннее разрешение вопроса о статусе Косова, – окончательное решение должно быть утверждено Советом Безопасности ООН.18

Представитель России на слушаниях в Международном суде, руко-водитель правового департамента МИД Кирилл Геворгян заявил, что международное право „не позволяет Косово объявить независимость, поскольку население Косово не пользуется правом на самоопределение“. Россия считает, что резолюция СБ ООН 1244, гарантирующая террито-риальную целостность и суверенитет Сербии, остается в силе, и что все стороны обязаны ее соблюдать. Геворгян отметил, что резолюция 1244 предусматривает, что решение о статусе Косово должно быть согласован-ным, и запрещает односторонние шаги. Он добавил, что это положение не может быть изменено по решению спецпредставителя Генерального секретаря ООН Мартти Ахтисаари, рекомендовавшего еще до окончания переговоров независимость в качестве единственного решения.19

На наш взгляд, провозглашение независимости Косово противоречит как международному публичному праву, так и национальному зако-нодательству, в частности конституции Республики Сербии.20 Органы временного самоуправления Косово, в частности Ассамблея Косово, провозгласив независимость, вышла за пределы своих полномочий, установленных резолюцией 1244 СБ ООН и Конституционными рамками для временного самоуправления в Косово. Поскольку временный меж-дународный режим управления, введенный в Косово в соответствии с резолюцией 1244, мог быть отменен только Советом Безопасности ООН.

Решение Международного Суда ООН о том, что принятие декла-рации независимости Косово не нарушило какую-либо применимую норму международного права, не изменило, на наш взгляд, правовой статус края Косово и Метохия, который юридически по-прежнему является частью Сербского государства. Поскольку консультативное решение Международного Суда ООН, при всей его авторитетности, не является источником международного права и не имеет обязательной силы. Кроме того, Суд вынес заключение не по вопросу законности от-деления Косово от Сербии, а о том, что сам факт провозглашения декла-рации независимости не противоречит международному праву, то есть, по сути, уклонился от правовой оценки возможного отделения Косово. Таким образом, исходя из решения Суда, провозглашение декларации независимости Косово хотя и не противоречит нормам международного

18 http://www.icj-cij.org/docket/files/141/16001.pdf19 http://www.rian.ru/international_justice/20091208/197915491.html 20 Устав Републике Србије. 10.11.2006. http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav.php



права, но в тоже время не имеет юридических последствий, то есть не меняет правового статуса Косово как составной части Сербии.

Признание независимости края Косово со стороны США, странами ЕС и другими государствами, на наш взгляд, противоречит общепри-знанным принципам международного права, закрепленным в Уставе Организации Объединенных Наций, Декларации о принципах междуна-родного права, касающихся дружественных отношений и сотрудничества между государствами в соответствии Уставом ООН 1970 г., а также в Заключительном акте совещания по безопасности и сотрудничества в Европе 1975 г. Это прежде всего принципы мирного разрешения меж-дународных споров, уважение территориальной неприкосновенности или политической независимости любого государства, принцип не-вмешательства во внутренние дела государства.21 Данные положения являются общепризнанными принципами международных отношений. Юридический авторитет данных принципов находит выражение в том, что они отнесены к категории императивных норм.

Важно отметить, что признание независимости Косово может по-влечь серьёзные криминальные последствия как для самого края, так и для многих других стран, а, может быть, и всего мира. Независи мость Косова, как это ни странно, может привести к росту преступно сти в самом крае, поскольку для этого там имеются все условия.

Например, известно, что основными причинами преступности яв-ляются социально-экономические факторы. Между тем почти поло вина двухмиллионного населения Косова не имеет легальной работы, что способствует развитию в регионе криминального бизнеса с целью по-лучения населением средств к существованию. Кроме того, совер шению преступлений различного рода на территории Косово способ ствует высокая степень вооружённости местного населения, являю щая резу-льтатом предшествующего военного конфликта, а также сво бодного оборота оружия, существующего между Косово и Албанией. К сказанному следует добавить незаконный оборот наркотиков, кото рый обостряет криминогенную обстановку в регионе. Известно, что так называемый „Балканский маршрут“ является главным каналом транспортировки героина в Европу и создаёт серьёзную угрозу для жизни и здоровья населения европейских государств.

В то же время де-факто Косово остаётся расколотым по этниче-скому принципу надвое. На севере края и в сербских анклавах дей-

21 Юрий Колосов, Эмилия Кривчикова, Действующее международное право в 3-х т. Т. 1 (Москва: Изд-во Моск. независимого ин-та междунар. права, 1996.)



ствуют органы власти, подчиняющиеся Белграду, сохраняется серб-ское население, которое в данной ситуации является меньшинством, а потому выступает в роли притягательной жертвы для актов возмездия за предыдущий период правления, когда, как полагают косовары, их права нарушались. В результате они могут стать жертвами геноцида со стороны мусульманского населения Косово. При этом ситуацию в самом крае можно оценить как торжество этнонационализма, являю-щегося сильным криминогенным фактором, особенно если речь идёт о таких преступлениях как геноцид, преступления против человечно-сти. Вырвавшиеся на волю национальные инстинкты способны поро-дить чудовищные преступления, жестокие пытки и другие злодеяния в отношении иноплеменников.

Таким образом, признание независимости Косово создаёт угрозу распространения транснациональной организованной преступности, способствует совершению тяжких международных преступлений, об-остряет криминогенную обстановку на Балканах, в Европе и во всём мире. Между тем в крае отсутствует эффективная система правоохра-нительных органов, способных справится с крими нальной ситуацией. Не случайно страны ЕС направили в самопровозглашенное государство свою полицейско-правовую миссию, насчи тывающую около 1800 поли-цейских, таможенников и чиновников юстиции.22

Таким образом, будучи незаконным само по себе, являясь нару-шением принципов международного права, признание независимости Косово может привести к новым незаконным действиям, в том числе связанным с совершением преступлений против мира и безопасности человечества. Это пример того, как одно беззаконие порождает дру гое беззаконие.

Библиографический список

Ведерникова, Ольга. „Криминальные последствия признания независимости Косово“, Косово и международное право. (По материалам „круглого стола“ Клуба „Реалисты“, проведенного 28 марта 2008 года), 30-38. Москва: РОО Клуб „Реалисты“, 2008), 30-38.

Kosovo Declaration of Independence. 17.02.2008. http://www.assembly-kosova.org/?cid=2,128,1635 (дата обращения 20.04.2016)

22 Ведерникова, Ольга. „Криминальные последствия признания независимости Косово“, Косово и международное право. (По материалам „круглого стола“ Клуба „Реалисты“, про-веденного 28 марта 2008 года), (Москва: РОО Клуб „Реалисты“, 2008), 35



Декларация о принципах международного права, касающихся дружественных отношений и сотрудничества между государствами в соответствии с Уста-вом Организации Объединенных Наций. Принята резолюцией 2625 (XXV) Генеральной Ассамблеи ООН от 24 октября 1970 года. http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/declarations/intlaw_principles.shtml

Декларация о предоставлении независимости колониальным странам и народам. Принята резолюцией 1514 (XV) Генеральной Ассамблеи от 14 декабря 1960 года. http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/declarations/colonial.shtml

Декларация тысячелетия Организации Объединенных Наций. Принята резо-люцией 55/2 Генеральной Ассамблеи от 8 сентября 2000 года. http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/declarations/summitdecl.shtml

Фарукшин А. М. Судебно-правовые средства борьбы против сепаратизма в фе-деративном государстве (опыт Канады). http://old.kpfu.ru/f15/k2/sb_06/farukshin2.rtf http://www.newsru.com/world/22jul2010/kosovosud.html (дата обращения 22.04.2016)

Конституция и основные законодательные акты Федеративной Народной Рес-публики Югославия. Москва, 1959.

Конституция Социалистической Федеративной Республики Югославия 1974 г. Ст. 244, 284, 287 // Конституции социалистических государств. В 2-х т. Т. 2. Москва, 1987. 9. Консультативное заключение Международного суда ООН по делу „Соответствие одностороннего провозглашения независимости Косово нормам международного права“ от 22.07.2010 г. – документ ООН A/64/881. http://www.un.org/ru/documents/ods.asp?m=A/64/881

Хартвиг М. Консультативное заключение Международного Суда ООН по вопросу о декларации независимости Косово – предыстория и критика судебного „постановления“. http://dpp.mpil.de/02_2013/02_2013_121_155.pdf

http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15989.pdfhttp://www.icj-cij.org/docket/files/141/15993.pdfhttp://www.icj-cij.org/docket/files/141/15997.pdfhttp://www.icj-cij.org/docket/files/141/15991.pdfhttp://www.icj-cij.org/docket/files/141/15999.pdfhttp://www.icj-cij.org/docket/files/141/16001.pdfhttp://www.rian.ru/international_justice/20091208/197915491.html Устав Републике Србије. 10.11.2006. http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/

ustav.phpКолосов, Юрий, Кривчикова, Эмилия. Действующее международное право в 3-х т.

Т. 1. Москва: Изд-во Моск. независимого ин-та междунар. права, 1996.



Aleksandar N. Skvoznikov

The declaration of independence of Kosovo and Metohija: international legal assessment

Summary

The article deals with international legal aspects of the Kosovo problem. By the ex-ample of Kosovo analyzes the relationship between the two competing principles of International Law: equality and self-determination of peoples and territorial integrity of the state. Revealed the negative consequences of the unilateral declaration of in-dependence of Kosovo and Metohija to International Law and international security.

Keywords: Kosovo, International Law, International Court of Justice, peopel’s right to self-determination, territorial integritety of states, international security


ПОДАЦИ О АУТОРИМА

1. ДР СТЕФАН И. АНЧЕВ, ВЕЛИКОТРНОВСКИ УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ”, ВЕЛИКО ТРНОВО, РЕПУБЛИКА БУГАРСКА

2. ДР БОЖИЦА Ж. СЛАВКОВИЋ, БЕОГРАД

3. ДР АЛЕКСАНДАР Д. СТАМАТОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИСТОЧНО САРАЈЕВO, РЕПУБЛИКА СРПСКА - БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

4. ДР БУДИМИР Р. АЛЕКСИЋ, СРПСКА ПРАВОСЛАВНА БОГОСЛОВИЈА „СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ“, ЦЕТИЊЕ, РЕПУБЛИКА ЦРНА ГОРА

5. ДР ВЛАДАН ВИРИЈЕВИЋ, КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, КОСОВСКА МИТРОВИЦА

ЗЛАТИБОР МАРКОВИЋ, АРХИВСКИ САВЕТНИК, АРХИВ СРБИЈЕ, БЕОГРАД

6. СЛАВИША И. БИШЕВАЦ, MA, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

7. ДР НЕНАД М. АНТОНИЈЕВИЋ, МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА, БЕОГРАД

8. ЈОВАН Ј. АЛЕКСИЋ, МА, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, КОСОВСКА МИТРОВИЦА

9. МИРОСЛАВ ПУРИЋ, МЕђУОПШТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ЧАЧАК

10. ИГОР ВУКАДИНОВИЋ, OДЕЉЕЊЕ ЗА ИСТОРИЈУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД

11. ДУШАН БОЈКОВИЋ, MA, ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИСТОРИЈУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД

12. ДР ЈУРИЈ М. ХАДАЛИН, ИНСТИТУТ ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ, ЉУБЉАНА, РЕПУБЛИКА СЛОВЕНИЈА

13. ДР ИВАН М. БЕЦИЋ, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА, ЛЕПОСАВИЋ

СЛАђАНА ЗДРАВКОВИЋ, ИНСТИТУТ ЗА ЕВРОПСКЕ СТУДИЈЕ, БЕОГРАД

14. ДР МАРИЈАНА СТАМОВА, ИНСТИТУТ ЗА БАЛКАНИСТИКУ БУГАРСКE АКАДЕМИЈE НАУКА, СОФИЈА, РЕПУБЛИКА БУГАРСКА

15. МР ВЕСНА М. МАРКОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КОСОВСКА МИТРОВИЦА

16. ДР АЛЕКСАНДАР Н. СКВОЗНИКОВ, САМАРСКА ХУМАНИСТИЧКА АКАДЕМИЈА, САМАРА, РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА

94(4-12)"1939/1945"(082)341.322.5(497.115)"1941/1945"(082)94(497.115)"1941/1945"(082)355.48(497.115)"1941/1945"(082)

КОСОВО и Метохија у Другом светском рату : седам деценија касније : [тематски зборник међународног значаја] / [Уредили и приредили Владан Виријевић, Далибор Елезовић]. - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2016 (Краљево : Mak-di). - XXII, 327 стр. : илустр. ; 24 cm

"Овај зборник је резултат рада на научноистраживачком пројекту III 47023 'Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција' ...'" --> колофон. - Радови на срп. и рус. језику. - Тираж 150. - Стр. IX-XII: Предговор / Владан Виријевић, Далибор Елезовић. - Напомене и библиографске референце уз радове. - Библиографија уз сваки рад. - Summaries.

ISBN 978-86-6349-072-7

a) Други светски рат 1939-1945 - Југоисточна Европа - Зборници b) Жртве рата - Косово и Метохија - 1941-1945 - Зборници c) Косово и Метохија - Историја - 1941-1945 - ЗборнициCOBISS.SR-ID 228398348

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд