Bol,idar Jak5i6Institut zafilozofiju i druitvenu teoriiuBeosrad

UDK 3 16.48: 321.14(497 .l t5)Originalni naudni rad

KOSOVSKTIZAZOVI

Apstrakt: Rad se sastoji iz dya osnovna clela: ,,Kosovo _ Drokletstvoetnonationulnih cil.ievu" i .,lz halkanske perspektive', . I srytsku i ulbun.ikrt nucionu_lna elita su maksimalistitki postavili i licitirali ,,nacknaine ciljeve., . Ni.ietlno.i ntdrttgoj nacionalnoj eliti ne odgovaraju tremokratska reienja.To|ko ,u nnr*ogri"r,di.ialog i saradnja pripadnika obe etnitke zajednice na Kosovu i Metohiji. Ijerlni idrugi su podlegli iracktnalnim strastima i uvuteni su u beskrajni krug mrlnie inasilja. Autor z.atim krititki analizira tragitne posletlice potitike Slb i XefO,kako za Srbe, tako i za Albance, ukapje na komplementarnost politike NATO ibeogradskih vlasti premu Kosovu. To se posebno manifestovaro tt sritno,stima naiinarafui njihovih propagandnih ma|ineriia. Na kraju aLilor izvotli tlva z.akl.luika. prvo,na Kosovu se uloge irne i diektta veoma brzo menjaju i drugo, gradore Jugoslavijeu izolaciju od sveta guraiu i medunarodni tinioci po.iatanim sinkci.iuma i poritii"abeogradskog reiima, svodeii njihov /ivot na borbu ?,a pttko preiivtjaiLvan je.'

Kljudne r.,(i: Kosovo, Srbija, nacionalna elit., nacionalni cil.ievi, etnitkisukobi, ,,htLmanitarna katastrofa,, , ratna straclanja, politika izolqcionii.ima

Uvod

Retki su gradani Jugoslavije koji nisu poslednjih godinarazmiSljali o opasnostima koje u sebi nosi neodgovoran-odnosdrlave prema kosovskoj krizi. pokazalo se, naime, da pre jednudeceniju postavljena dilema ,,Kosovski dvor - dreliti ili seii" ipadau red onih politidkih i ideoloskih floskula koje ne mogu da iznedrebilo kakvo racionalno resenje. Decenijama su stvaranju i kultivi-sanju dru5tva aparthejda na Kosovu doprinosile obe kljudne strane:trane

- kako srpske, tako i albanske kulturne i politidke elite.Ideologija ,,krvi i tla" koja leZi u osnovi pristupa obeju elita, pozi_vanjem na istorijske, teritorijalne, etnidke razloge _ kako ."ttu opojedinim fazama krize pripadnicima elita dinilo zgodnim _ nijeni mogla da dA drugi rezultat, osim krvi na tlu, linca ljudskogstradanja bezkraja.

Frustracija i nepoverenje bile su plodno tlo za mrilnju kojesu pripadnici srpske i albanske nacionalne elite pospesivatil tutii-

><oF{.nlEo

TLoNoJ

LL

5 9

X.)F{t

io

)troN

J

I

a:<-

oNod]

visali godinama, decenijama... Stare veze poverenja i razumevanjakidane su uporno, svakodnevno i sistematski' Nacionalnim podela-

ma su manipulisale i srpska burLoazija i predstavnici ,,komunis-tidke", Titove vlasti i novostvorena albanska politidka i kulturnaelita. Poslednjih decenija ogromnoj vedini Srba nije na pamet padalo

da bi bilo dobro da ude albanski, da upoznaju obidaje svojih susedaAlbanaca, da nastoje razumeti njihove politidke i kulturne aspiracije,i da sa Albancima zajedno uspostavljaju mostove poverenja. Novegeneracije Albanaca su ne samo odbijale da ude srpsko-hrvatskijezik i da udestvuju u javnom Zivotu Srbije i Jugoslavije, nego su,narodito u poslednjoj deceniji postavili ekskluzivni cilj - nezavisno(albansko) Kosovo. Iskljudivo56u svog jedinog politidkog cilja,snaZili su autoritarnu vlast u Srbiji koja je merama represije podvr-gavala i srpsko i albansko stanovni5tvo. I jedna i druga stranaprelle su Rubikon - uni5tile su mogu6nosti za uspostavljanje merapoverenja, odbacile ideje dijaloga i razumevanja. Kao da su zajed-nidkim naporom Zelele da pripreme scenu za krvave obradune koji

su intenzivirani tragidnim dogaclajima u Drenici februara 1998.godine. Ve6 tada je bilo jasno da su obe strane izabrale opcijuoruZanog sukoba. A kada su i neki od medunarodnih dinilaca, pre

svih vlada Sjedinjenih Ameridkih Dralava, stali na stanovi5te da

treba oruZano da interveni5u, katastrofa je postala neizbeZna. Otom zgusnutom vremenu ljudskog stradanja paLnji eventualnogditaoca podastirem dva zapisa.

L Kosovo - prokletstvo etnonacionalnih ciljeva*

Kraj dvadesetog veka, viden iz balkanske perspektive, izgle-da mradno i sumorno kao Sto je izgledao i njegov podetak. Balkanzavr5ava vek kao Sto je i podeo - ratom. Raspad druge, ,,socijali-stidke" Jugoslavije poieo je krizom na Kosovu, a svi su izgledi da

6e svoj drZavno-pravni vek ostatak Jugoslavije i zavr5iti na Ko-

sovu.Netrpeljivost i mrZnja su na Kosovu kultivisani decenijama'

Ideologija krvi i tla uzima svoj danak na obe strane. Dve etnidke

zajednice koje su vekovima iivele zajedno, nekad u sukobu nekadu miru i razumevanju,.su u dvadesetom veku nastojale da stvoredva odvojena drustva. eak su i setalista mladih strikino odvoiena.ne od jude i ne kao rezultat najnovijeg tarasa nasirja. Stvarano jedruStvo aparthejda, a zaboravrja se da se ni u Juznoj Africi aparthejdnije mogao odri.ati.

svi gradani Srbije su danas izlozeni merama nedemokrar-skog, korumpiranog, primitivnog i arogantnog politidkog relima.Nemoini su da ostvare elementarna gradanska prava. A tamo gdenema grailanskih prava i sloboda za srbe kao vedinski narod (Ivetreiine stanovniStva). nema ih ni zapripadnike ostalih naroda. AI_bance, Madare, Bo5njake i druge (edna treiina stanovni5tva). Tadnoje da gradani Srbije koli 1e pripadaju srpskoj naciji snaZnije oseiajurepresivni karakrer politidkog i policijskog aparata. To je osnovana kojoj i srbi i pripadnici ostalih nacija postiju rak pren poliridkemanipulacije. Rezultat je da se pripadnik drugog naioda uiai tuoneprijatelj kojeg treba unistiti ili bar proterati,i ne kao sugradanins kojim treba saradivuti i iiveti zajedno. u tom pravcu iranipu-lacijske marrice politidkih i kulturnih elita i Srbi i Albanaca suveoma slidne. Srpska politidka propaganda predstavlja Arbancekao teroriste i time opravdava drZavni teror nad Albancima.Naravno, teror ne pogaila samo Albance, ali u dana5njoj Srbiji njihpogada na najdrastidniji nadin. Na drugoj strani albanstu potitiriui kulturna elita suodavaju Albance sa drZavnim terorom Mi-lo5eviievog reLimakao sa terorom Srba nad Albancima.

Etnonacionalizamje na delu i najednoj i na drugoj strani. Isrpska i albanska nacionalna elita se takmide toia ee lcitirati ,,vise,,,odnosno ekstremnije, nacionalne ciljeve. Ni ieOna ni aruga nerazmi5ljaju o izgradnji mostova poverenja me<Iu pripadnicim"a dvanaroda koja su istorijski upuiena jedan na drugi. visoko licitiraninacionalni ciljevi onemoguiavaju dijalog. u miduvremenu i jedani drugi narod Zive sve teZe, u materijalnoj bedi, duhovnom niitivilu.Senka politidke represije i ,,svojih., i ,,tuctih,. se nadvila nad gradan_ima Kosova i Srbije.

- . I jedan i drugi narod pogodilo je prokletstvo visoko postav_ljenih nacionalnih ciljeva. Za ideoroge irpskog etnonacionilizmaKosovo je ,,kolevka srpstva', i ,,unutra5nje pitanje Srbije... iak suu proleie 1998. godine srpske vlasti, na inicijitivu predsednikaJugoslavije Slobodana Milo5eviia, organizovale referendum dijije cilj bio da,,narod" odbaci ,,strano me5anje,,. Naravno, ,,nurod,,

* Ra<t pripremljen za mcilunarodni skup Interkulturulnost i toleranci.ja,

odrZan u Bcogradu maja 1998. godinc, zavr5en avgusta 1998. godinc. obiavljenje

na cngleskom jcziku u zborniku Interkulturalnost i toleranci.ia, ',Rcpublika"' Bco-

gra<J 1999. pp.265-272.IJ'z izvcsna skraienia rad .ic obiavljcn na li'ancuskom i

nemadkom jcziku u listu Arclzrylel, No. 57, janvicr I 999. godinc, pp. 6-8'

6 0 o l

X.)F{t

io

)troN

J

I

a:<-

oNod]

visali godinama, decenijama... Stare veze poverenja i razumevanjakidane su uporno, svakodnevno i sistematski' Nacionalnim podela-

ma su manipulisale i srpska burLoazija i predstavnici ,,komunis-tidke", Titove vlasti i novostvorena albanska politidka i kulturnaelita. Poslednjih decenija ogromnoj vedini Srba nije na pamet padalo

da bi bilo dobro da ude albanski, da upoznaju obidaje svojih susedaAlbanaca, da nastoje razumeti njihove politidke i kulturne aspiracije,i da sa Albancima zajedno uspostavljaju mostove poverenja. Novegeneracije Albanaca su ne samo odbijale da ude srpsko-hrvatskijezik i da udestvuju u javnom Zivotu Srbije i Jugoslavije, nego su,narodito u poslednjoj deceniji postavili ekskluzivni cilj - nezavisno(albansko) Kosovo. Iskljudivo56u svog jedinog politidkog cilja,snaZili su autoritarnu vlast u Srbiji koja je merama represije podvr-gavala i srpsko i albansko stanovni5tvo. I jedna i druga stranaprelle su Rubikon - uni5tile su mogu6nosti za uspostavljanje merapoverenja, odbacile ideje dijaloga i razumevanja. Kao da su zajed-nidkim naporom Zelele da pripreme scenu za krvave obradune koji

su intenzivirani tragidnim dogaclajima u Drenici februara 1998.godine. Ve6 tada je bilo jasno da su obe strane izabrale opcijuoruZanog sukoba. A kada su i neki od medunarodnih dinilaca, pre

svih vlada Sjedinjenih Ameridkih Dralava, stali na stanovi5te da

treba oruZano da interveni5u, katastrofa je postala neizbeZna. Otom zgusnutom vremenu ljudskog stradanja paLnji eventualnogditaoca podastirem dva zapisa.

L Kosovo - prokletstvo etnonacionalnih ciljeva*

Kraj dvadesetog veka, viden iz balkanske perspektive, izgle-da mradno i sumorno kao Sto je izgledao i njegov podetak. Balkanzavr5ava vek kao Sto je i podeo - ratom. Raspad druge, ,,socijali-stidke" Jugoslavije poieo je krizom na Kosovu, a svi su izgledi da

6e svoj drZavno-pravni vek ostatak Jugoslavije i zavr5iti na Ko-

sovu.Netrpeljivost i mrZnja su na Kosovu kultivisani decenijama'

Ideologija krvi i tla uzima svoj danak na obe strane. Dve etnidke

zajednice koje su vekovima iivele zajedno, nekad u sukobu nekadu miru i razumevanju,.su u dvadesetom veku nastojale da stvoredva odvojena drustva. eak su i setalista mladih strikino odvoiena.ne od jude i ne kao rezultat najnovijeg tarasa nasirja. Stvarano jedruStvo aparthejda, a zaboravrja se da se ni u Juznoj Africi aparthejdnije mogao odri.ati.

svi gradani Srbije su danas izlozeni merama nedemokrar-skog, korumpiranog, primitivnog i arogantnog politidkog relima.Nemoini su da ostvare elementarna gradanska prava. A tamo gdenema grailanskih prava i sloboda za srbe kao vedinski narod (Ivetreiine stanovniStva). nema ih ni zapripadnike ostalih naroda. AI_bance, Madare, Bo5njake i druge (edna treiina stanovni5tva). Tadnoje da gradani Srbije koli 1e pripadaju srpskoj naciji snaZnije oseiajurepresivni karakrer politidkog i policijskog aparata. To je osnovana kojoj i srbi i pripadnici ostalih nacija postiju rak pren poliridkemanipulacije. Rezultat je da se pripadnik drugog naioda uiai tuoneprijatelj kojeg treba unistiti ili bar proterati,i ne kao sugradanins kojim treba saradivuti i iiveti zajedno. u tom pravcu iranipu-lacijske marrice politidkih i kulturnih elita i Srbi i Albanaca suveoma slidne. Srpska politidka propaganda predstavlja Arbancekao teroriste i time opravdava drZavni teror nad Albancima.Naravno, teror ne pogaila samo Albance, ali u dana5njoj Srbiji njihpogada na najdrastidniji nadin. Na drugoj strani albanstu potitiriui kulturna elita suodavaju Albance sa drZavnim terorom Mi-lo5eviievog reLimakao sa terorom Srba nad Albancima.

Etnonacionalizamje na delu i najednoj i na drugoj strani. Isrpska i albanska nacionalna elita se takmide toia ee lcitirati ,,vise,,,odnosno ekstremnije, nacionalne ciljeve. Ni ieOna ni aruga nerazmi5ljaju o izgradnji mostova poverenja me<Iu pripadnicim"a dvanaroda koja su istorijski upuiena jedan na drugi. visoko licitiraninacionalni ciljevi onemoguiavaju dijalog. u miduvremenu i jedani drugi narod Zive sve teZe, u materijalnoj bedi, duhovnom niitivilu.Senka politidke represije i ,,svojih., i ,,tuctih,. se nadvila nad gradan_ima Kosova i Srbije.

- . I jedan i drugi narod pogodilo je prokletstvo visoko postav_ljenih nacionalnih ciljeva. Za ideoroge irpskog etnonacionilizmaKosovo je ,,kolevka srpstva', i ,,unutra5nje pitanje Srbije... iak suu proleie 1998. godine srpske vlasti, na inicijitivu predsednikaJugoslavije Slobodana Milo5eviia, organizovale referendum dijije cilj bio da,,narod" odbaci ,,strano me5anje,,. Naravno, ,,nurod,,

* Ra<t pripremljen za mcilunarodni skup Interkulturulnost i toleranci.ja,

odrZan u Bcogradu maja 1998. godinc, zavr5en avgusta 1998. godinc. obiavljenje

na cngleskom jcziku u zborniku Interkulturalnost i toleranci.ia, ',Rcpublika"' Bco-

gra<J 1999. pp.265-272.IJ'z izvcsna skraienia rad .ic obiavljcn na li'ancuskom i

nemadkom jcziku u listu Arclzrylel, No. 57, janvicr I 999. godinc, pp. 6-8'

6 0 o l

!2aY-troN

(n

je, kao u dobra stara staljinistidka vremena odbacio ,,strano mesa-

n1"", u preclstavnici medunarodne zajednice su svakodnevno na

,urgouoti-u i u Beogradu i u Pristini. Zapravo, iza fasade odbaci-

van]a stranog me5anja ne stoji briga za suverenitet drZave, koja

inade nema puno medunarodno priznanje, niti za dostojanstvo

gradana. Sta ieZim misli o gradanima pokazao je izbornom kradom

1996,nukoju su gradani odgovorili upornim tromesednim svakod-

nevnim demonstracijama' Red je jednostavno o arogantnom prim-

itivizmu jedne politidke klike, koja smatra da ,,u svom dvoristu"

mole dadini Sto ho6e, da iskazuje nidim ogranidenu samovolju, a

da,,niko nema prava da se meSa".Ni sa,,kolevkom srpstva" stvar ne stoji bolje' Mada srpski

etnonacionalni ideolozi tvrde da je za srpstvo pravoslavna vera

sustinska komponenta (odbacujuii tako kao lose Srbe veliki broj

ateista), danas su i pravoslavni manastiri na Kosovu svetinje vi5e

u nacionalno-politidkom, nego u religioznom smislu redi. vraianje

u mitsku pro5iost i pozivanje na istorijska prava (kao da i Albanci

nemaju islorijska prava na Kosovu), u sluZbi savremenih politidkih

interesa je kontraproduktivno. Izvrsena je instrumentalizacija i pra-

voslavne crkve i kulturnog nasleda za ostvarenje lose postavljenih

politidkih ciljeva. onda nije ni dudo da je politidka elita Srbije

bdabrala drZavni teror zaostvarenje tih ciljeva. Pe6ku partijar5iju,jedno od kultnih mesta pravoslavlja i najznadajniiih spomenika

irpske kulture, su kroz vekove duvali i Albanci'iPSibi - zajedno'

Zir to ne bi mogao da bude putokaz u re5avanju savremenih kon-

flikata.Prokletstvo visoko postavljenih nacionalnih ciljeva pogodilo

bi Srbe, ako bi Kosovo zaista bilo i ostalo ,,unutrasnja srvar srbije".

Iz jednostavnog razloga, za re5enje tog problema Srbija nema ma-

terijalne, organlzacione i moralne snage. Poodavno je Lav Trocki,

izvestavaluCi 1912. godine sa balkanskog ratista,lucidno primetio:

,,Srbija je pripajanjem Kosova dobila mlinski kamen na vratu svog

razviika,,.-Autoritarni tip drZave - a na Balkanu su samo takve

stvarane -bez obzira da li je red o Kraljevini Jugoslaviji, Socijali-

sridkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ili Republici Srbiji, ne

moZe da se racionalno suodi sa takvim problemom kao Sto je Kosovo.

Srbija je siroma5no dru5tvo dija je privredna proizvodnja pal? Lanivo p-oretka iezdesetih godina. Iskljudena je iz medunarodnih

finansiistitr i investicionih tokova. Ogromna vedina stanovnistva

Livinaivici minimuma ili ispod minimuma egzistencije' Neobjav-

o,/,

ljeni rat na Kosovu je koitao po slobodnim procenama oko 2 milionanemadkih maraka dnevno. Ni drZava ni stanovni5tvo ne mogu dapodmire najelementarnije potrebe. Za samostalno re5avanje priUt"-ma jednog od najzaostalijih regiona Evrope Srbija jednostavnonema nikakve pretpostavke. Bilo bi to samo produZavanje agonije.UZasan kraj bio bi zamenjen beskrajnim uZasom!

Ideolozi albanskog etnonacionalizma su odabrali drukdiiipristup, ali im ciljevi nisu ni5ta manje visoko postavljeni. poiioAlbanci ispovedaju razlidite vere, proglasili su da religijska pripad_nost nije bitna za albansku naciju. Kao osnovni, a desto i jedinicilj, istakli su ,,nezavisnu (albansku) drZavu Kosovo,,. Realni bdno,albanskih i srpskih snaga nije takav da bi ovaj cilj mogao bitijednostavno ostvaren. Tralio bi veoma mnogo ljudskih Zrtava i,verovatno, velika materijalna razaranja. Da li je to cena koju vrediplatiti za ostvarenje tog cilja? Za sada izgled,a da mnogi Albancismatraju da jeste, mada se sve vi5e okreiu raznim medunarodnimdiniocima traiefpomoi. s obzirom na doktrinu o nepromenjivostidrZavnih granica u Evropi, posle iskustva sa slomom sistema,,real_nog socijalizma", nema izgleda da ie ta pomoi biti pruZena uobimu neophodnom za realizaciju tako visoko postavljenog cilja.Ona, naravno, neie sasvim ni izostati, ali ie obaveraii ulban.tupolitidku elitu na Kosovu da smanji svoje ambicije. Tako pred tomelitom stoji period mukotrpnog pogatlanja i sa srbijanskim poli_tidkim predstavnicima i sa predstavnicima medunarodne zaied_nice.

Bilo bi moZda dobro da albanski politidki dinioci na KosovupaZljivo analiziraju iskustva koja su Bo5njaci stekli u odekiva_njima medunarodne pomoii u ratu u Bosni i Hercegovini. Joi bivrednije bilo da razmisle koje elemente infrastrukture poseduju daorganizuju zaistanezavisnu drZavu u uslovima ekonomske zaosta-losti Kosova i politidki nepovoljnog okruZenja. Ako bi paZljivoodvagali ta dva elementa, moZda bi njihovo povremeno razoiareniedelatno5du medunarodnih dinilaca u kosovskoj krizi bilo nesto ma-nje. U tom sludaju bi i visoko postavljeni cilj ,,nezavisnosti,, moZdabio manje privladan. MoZda bi, takode, neka ,,srednja,. re5enjazasnovana na principima tolerancije, saradnje i izgradnje mera po_verenja bila daleko privladnija nego Sto im to danas izgledaju.

Tako su i Srbi i Albanci Zrtve maksimalistidkih politikasvojih elita i uvudeni su u beskrajni krug mrZnje i nasilja. Nesreiaje u tome Sto se spirala zlak,re1e sve brZe i brZe. Danas je nesumnjiva

X

Fal

o

-troN

J

t!

6 3

!2aY-troN

(n

je, kao u dobra stara staljinistidka vremena odbacio ,,strano mesa-

n1"", u preclstavnici medunarodne zajednice su svakodnevno na

,urgouoti-u i u Beogradu i u Pristini. Zapravo, iza fasade odbaci-

van]a stranog me5anja ne stoji briga za suverenitet drZave, koja

inade nema puno medunarodno priznanje, niti za dostojanstvo

gradana. Sta ieZim misli o gradanima pokazao je izbornom kradom

1996,nukoju su gradani odgovorili upornim tromesednim svakod-

nevnim demonstracijama' Red je jednostavno o arogantnom prim-

itivizmu jedne politidke klike, koja smatra da ,,u svom dvoristu"

mole dadini Sto ho6e, da iskazuje nidim ogranidenu samovolju, a

da,,niko nema prava da se meSa".Ni sa,,kolevkom srpstva" stvar ne stoji bolje' Mada srpski

etnonacionalni ideolozi tvrde da je za srpstvo pravoslavna vera

sustinska komponenta (odbacujuii tako kao lose Srbe veliki broj

ateista), danas su i pravoslavni manastiri na Kosovu svetinje vi5e

u nacionalno-politidkom, nego u religioznom smislu redi. vraianje

u mitsku pro5iost i pozivanje na istorijska prava (kao da i Albanci

nemaju islorijska prava na Kosovu), u sluZbi savremenih politidkih

interesa je kontraproduktivno. Izvrsena je instrumentalizacija i pra-

voslavne crkve i kulturnog nasleda za ostvarenje lose postavljenih

politidkih ciljeva. onda nije ni dudo da je politidka elita Srbije

bdabrala drZavni teror zaostvarenje tih ciljeva. Pe6ku partijar5iju,jedno od kultnih mesta pravoslavlja i najznadajniiih spomenika

irpske kulture, su kroz vekove duvali i Albanci'iPSibi - zajedno'

Zir to ne bi mogao da bude putokaz u re5avanju savremenih kon-

flikata.Prokletstvo visoko postavljenih nacionalnih ciljeva pogodilo

bi Srbe, ako bi Kosovo zaista bilo i ostalo ,,unutrasnja srvar srbije".

Iz jednostavnog razloga, za re5enje tog problema Srbija nema ma-

terijalne, organlzacione i moralne snage. Poodavno je Lav Trocki,

izvestavaluCi 1912. godine sa balkanskog ratista,lucidno primetio:

,,Srbija je pripajanjem Kosova dobila mlinski kamen na vratu svog

razviika,,.-Autoritarni tip drZave - a na Balkanu su samo takve

stvarane -bez obzira da li je red o Kraljevini Jugoslaviji, Socijali-

sridkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ili Republici Srbiji, ne

moZe da se racionalno suodi sa takvim problemom kao Sto je Kosovo.

Srbija je siroma5no dru5tvo dija je privredna proizvodnja pal? Lanivo p-oretka iezdesetih godina. Iskljudena je iz medunarodnih

finansiistitr i investicionih tokova. Ogromna vedina stanovnistva

Livinaivici minimuma ili ispod minimuma egzistencije' Neobjav-

o,/,

ljeni rat na Kosovu je koitao po slobodnim procenama oko 2 milionanemadkih maraka dnevno. Ni drZava ni stanovni5tvo ne mogu dapodmire najelementarnije potrebe. Za samostalno re5avanje priUt"-ma jednog od najzaostalijih regiona Evrope Srbija jednostavnonema nikakve pretpostavke. Bilo bi to samo produZavanje agonije.UZasan kraj bio bi zamenjen beskrajnim uZasom!

Ideolozi albanskog etnonacionalizma su odabrali drukdiiipristup, ali im ciljevi nisu ni5ta manje visoko postavljeni. poiioAlbanci ispovedaju razlidite vere, proglasili su da religijska pripad_nost nije bitna za albansku naciju. Kao osnovni, a desto i jedinicilj, istakli su ,,nezavisnu (albansku) drZavu Kosovo,,. Realni bdno,albanskih i srpskih snaga nije takav da bi ovaj cilj mogao bitijednostavno ostvaren. Tralio bi veoma mnogo ljudskih Zrtava i,verovatno, velika materijalna razaranja. Da li je to cena koju vrediplatiti za ostvarenje tog cilja? Za sada izgled,a da mnogi Albancismatraju da jeste, mada se sve vi5e okreiu raznim medunarodnimdiniocima traiefpomoi. s obzirom na doktrinu o nepromenjivostidrZavnih granica u Evropi, posle iskustva sa slomom sistema,,real_nog socijalizma", nema izgleda da ie ta pomoi biti pruZena uobimu neophodnom za realizaciju tako visoko postavljenog cilja.Ona, naravno, neie sasvim ni izostati, ali ie obaveraii ulban.tupolitidku elitu na Kosovu da smanji svoje ambicije. Tako pred tomelitom stoji period mukotrpnog pogatlanja i sa srbijanskim poli_tidkim predstavnicima i sa predstavnicima medunarodne zaied_nice.

Bilo bi moZda dobro da albanski politidki dinioci na KosovupaZljivo analiziraju iskustva koja su Bo5njaci stekli u odekiva_njima medunarodne pomoii u ratu u Bosni i Hercegovini. Joi bivrednije bilo da razmisle koje elemente infrastrukture poseduju daorganizuju zaistanezavisnu drZavu u uslovima ekonomske zaosta-losti Kosova i politidki nepovoljnog okruZenja. Ako bi paZljivoodvagali ta dva elementa, moZda bi njihovo povremeno razoiareniedelatno5du medunarodnih dinilaca u kosovskoj krizi bilo nesto ma-nje. U tom sludaju bi i visoko postavljeni cilj ,,nezavisnosti,, moZdabio manje privladan. MoZda bi, takode, neka ,,srednja,. re5enjazasnovana na principima tolerancije, saradnje i izgradnje mera po_verenja bila daleko privladnija nego Sto im to danas izgledaju.

Tako su i Srbi i Albanci Zrtve maksimalistidkih politikasvojih elita i uvudeni su u beskrajni krug mrZnje i nasilja. Nesreiaje u tome Sto se spirala zlak,re1e sve brZe i brZe. Danas je nesumnjiva

X

Fal

o

-troN

J

t!

6 3

dinjenica da su represivne mere srpske 'JrLave na Kosovu dosegle

,ui^"r"drZavnog terora nad delom gradana Srbije albanske nacio-

nalnosti. Isto tako je dinjenica da postoje teroristidke grupe na

albanskoj strani, kao dto su akti individualnog i grupnog terora

prisutni ia kosovskoj sceni decenijama._sludaj upada policijskih

inugu u selo Drenicu podetkom 1998' godine nije ni5ta drugo nego

fasistoidnakaznenaekspedicijaustiluupadanemadkihjedinicausrpska sela u toku Drugbg svetskog rata'Kidnapovanje i ubijanje

civitato.lasevrSesalbanskestranetakodepripadatojvrstiteroranad ljudima. Jedno dete od detiri godine ne moZe biti terorista i

biti utijeno zajedno sa teroristima. Nasilnidko ponaSanje "u.imedrLave'i i nasilnidko ponaSanje ,,u ime naroda", osionost i primi-

tivizam, ne mogu t. niditn pravdati. Takvi akti kod svakog grada-

nina Srbije treba da izazovi osudu i stid. Dovoljno je samo nesto

zdr av o g r azvma,po5tenja i smisla za ljudsko dostoj anstvo'

kosovska kriza se ne moZe reSiti ni brzo ni jednostavno.

Traganje za mirnim re5enjem 6e biti dugotrajan, protivredan i

mukotrpan proces, prepun izneverenih nada' U metluvremenu ie

broj ljuiskih Zrtava bitisve vedi, a materijalna ruzatanja sve obim-

ni.ja. "Sve

ve6e siroma5tvo pretvara6e grailane Srbije' i Srbe i Al-

bance, u bespomoine ljude koji gube svaku nadu' Razum i moralna

hrabrost nalagali bi dijalog, sporazumevanje i izgradnju mostova

poverenja.^ CiOutle, ipak, obostrana nespremnost 4d pregovore? Sa

srpske strane raziozi leZe i u prirodi vlasti Slobodana Milo5evi6a.

U osnove njegove vlasti utkana je ,,ve5tina" daizazivanjem novih

pot iskujeudrugiplanstaresukobe.Sukobisasusedimai l idelom

lraeurra SrUiiefUiii oni pripadnici drugih.naroda ali i Srbi, su bitni

Za odlavanji njegove viasii, jer u glasadkom telu Srbije izazivaju

strahodpromena'Takosede5avadajednapolitikakojadajekata-strofalnerezultatebivanapovremenimizborimastalnotznovapotvrdivana. Istina, vlada Srbije nudi Albancima pregovore' ali su

!2 i" pro_"n" uslovljene prethodnim pristankom na politidki diktat.

e X.ao druea moeuinost im se nudi ,,idite preko Prokletija" (u Al-+ baniiu), [ao Oa=nii" red o ljudima koji su gradani Srbije i generaci-

E iuma Ziue na Kosovu.Izmedu te dve mogu6nosti stoji surova realnost

8 sve otuor"nijih oruZanih sukoba, neobjavljenog rata' Z1ryayo.odts eskalacije sutoba na Kosovu ranih osamdesetih godina vlade Srbije

nisu Albancima ni5ta racionalno ponudile' Ostaje da se nagada

kakavbiodgovoralbanskeStranenaracionalneLZaZove.Izgleda

6 4

da je ,,kosovski san" srpske politidke elite Tudmanovo ,,re5enjesrpskog nacionalnog pitanja u Hrvatskoj".

Albanska politidka strana se takode izjadnjava za pregovorepod uslovom da tema pregovora bude otcepljenje Kosova, odnosnostvaranje ,,nezavisne (albanske) drlave Kosovo". Da li je ta ,,neza-visna drZava" krajnji cilj albanske politidke elite moZe se samonagadati, ali je vrlo verovatno da takav stav diktiraju unutra5njirazlozi. Albanska politidka elita, naime, odbija bilo kakvo udei6eu politidkom Zivotu Srbije. Time praktidno odbija bilo kakvu mo-guinost da se sa delom demokratske politidke opozicije u Srbijibori za demokratiju. Poslanidka mesta koja bi zauzeli albanskipredstavnici (oko 30 mesta u Parlamentu) na svim dosada5njimizborima pripadala su Milo5eviievim pristalicama ili onima kojimaih je vlast unapred prepustila. Takvim svojim stavom albanskipolitidki dinioci udvr5iuju vlast protiv koje se bore.

MoZe se, dakle, zakljuditi da ni srpskoj ni albanskoj politidkojeliti ne odgovaraju demokratska re5enja. Zato je situacija Srba iAlbanaca na Kosovu tako tragidna. Albanska politidka elita radijese odluduje zap\t konfrontacije i otvorenih sukoba, da bi dokazalada je zajednidki Zivot Srba i Albanaca nemogui. U tome je vlasti uSrbiji obilato pomaZu. Krug zla se time zatvara. Kao da je na deluprorodanstvo koje se samo od sebe ispunjava. Medunarodnoj zajed-nici 6e trebati mnogo upornosti, strpljenja i mudrosti da bi taj krugrazblIa.

Udeo raznih medunarodnih dinilaca u kosovskoj krizi jeposebna i veoma znadajna tema. Ma koliko i srpska i albanskastrana, ponekad i sa dobrim razlozima,bile nezadovoljne aktivnos-tima medunarodne zajednice, nesumnjivo je da bi sukobi na Kosovuved prevazi5li razmere rata u Bosni i Hrvatskoj da nije ,,uticajastranih dinilaca". To, naravno, ne znadi da su uticaji i pritiscimedunarodne zajednice na obe strane uvek uravnoteZeni, racionalnii optimalni. Naprotiv, desto su meiavina neznanja, arogancije icinidnog pragmatizma. Ipak se ne bi smelo zaboraviti da u ovojfazi sukoba na Kosovu, bez aktivnog ude56a medunarodne zajednicene postoje elementarne pretpostavke za otvaranje procesa mirnogre5enja kosovske krize. Pri tome bi trebalo imati u vidu da osnovnipristup u smanjenju tenzlja ne moZe biti efikasan insistiranjem naljudskim pravima i slobodama, tim velikim tekovinama dovedanst-va. Na Zalost, i u srpskoj i u albanskoj kulturi ideje ljudskih pravai individualnih sloboda gradana, eufemistidki redeno, nisu visoko

><

{Dftr

;aTLoN

=u

6 5

dinjenica da su represivne mere srpske 'JrLave na Kosovu dosegle

,ui^"r"drZavnog terora nad delom gradana Srbije albanske nacio-

nalnosti. Isto tako je dinjenica da postoje teroristidke grupe na

albanskoj strani, kao dto su akti individualnog i grupnog terora

prisutni ia kosovskoj sceni decenijama._sludaj upada policijskih

inugu u selo Drenicu podetkom 1998' godine nije ni5ta drugo nego

fasistoidnakaznenaekspedicijaustiluupadanemadkihjedinicausrpska sela u toku Drugbg svetskog rata'Kidnapovanje i ubijanje

civitato.lasevrSesalbanskestranetakodepripadatojvrstiteroranad ljudima. Jedno dete od detiri godine ne moZe biti terorista i

biti utijeno zajedno sa teroristima. Nasilnidko ponaSanje "u.imedrLave'i i nasilnidko ponaSanje ,,u ime naroda", osionost i primi-

tivizam, ne mogu t. niditn pravdati. Takvi akti kod svakog grada-

nina Srbije treba da izazovi osudu i stid. Dovoljno je samo nesto

zdr av o g r azvma,po5tenja i smisla za ljudsko dostoj anstvo'

kosovska kriza se ne moZe reSiti ni brzo ni jednostavno.

Traganje za mirnim re5enjem 6e biti dugotrajan, protivredan i

mukotrpan proces, prepun izneverenih nada' U metluvremenu ie

broj ljuiskih Zrtava bitisve vedi, a materijalna ruzatanja sve obim-

ni.ja. "Sve

ve6e siroma5tvo pretvara6e grailane Srbije' i Srbe i Al-

bance, u bespomoine ljude koji gube svaku nadu' Razum i moralna

hrabrost nalagali bi dijalog, sporazumevanje i izgradnju mostova

poverenja.^ CiOutle, ipak, obostrana nespremnost 4d pregovore? Sa

srpske strane raziozi leZe i u prirodi vlasti Slobodana Milo5evi6a.

U osnove njegove vlasti utkana je ,,ve5tina" daizazivanjem novih

pot iskujeudrugiplanstaresukobe.Sukobisasusedimai l idelom

lraeurra SrUiiefUiii oni pripadnici drugih.naroda ali i Srbi, su bitni

Za odlavanji njegove viasii, jer u glasadkom telu Srbije izazivaju

strahodpromena'Takosede5avadajednapolitikakojadajekata-strofalnerezultatebivanapovremenimizborimastalnotznovapotvrdivana. Istina, vlada Srbije nudi Albancima pregovore' ali su

!2 i" pro_"n" uslovljene prethodnim pristankom na politidki diktat.

e X.ao druea moeuinost im se nudi ,,idite preko Prokletija" (u Al-+ baniiu), [ao Oa=nii" red o ljudima koji su gradani Srbije i generaci-

E iuma Ziue na Kosovu.Izmedu te dve mogu6nosti stoji surova realnost

8 sve otuor"nijih oruZanih sukoba, neobjavljenog rata' Z1ryayo.odts eskalacije sutoba na Kosovu ranih osamdesetih godina vlade Srbije

nisu Albancima ni5ta racionalno ponudile' Ostaje da se nagada

kakavbiodgovoralbanskeStranenaracionalneLZaZove.Izgleda

6 4

da je ,,kosovski san" srpske politidke elite Tudmanovo ,,re5enjesrpskog nacionalnog pitanja u Hrvatskoj".

Albanska politidka strana se takode izjadnjava za pregovorepod uslovom da tema pregovora bude otcepljenje Kosova, odnosnostvaranje ,,nezavisne (albanske) drlave Kosovo". Da li je ta ,,neza-visna drZava" krajnji cilj albanske politidke elite moZe se samonagadati, ali je vrlo verovatno da takav stav diktiraju unutra5njirazlozi. Albanska politidka elita, naime, odbija bilo kakvo udei6eu politidkom Zivotu Srbije. Time praktidno odbija bilo kakvu mo-guinost da se sa delom demokratske politidke opozicije u Srbijibori za demokratiju. Poslanidka mesta koja bi zauzeli albanskipredstavnici (oko 30 mesta u Parlamentu) na svim dosada5njimizborima pripadala su Milo5eviievim pristalicama ili onima kojimaih je vlast unapred prepustila. Takvim svojim stavom albanskipolitidki dinioci udvr5iuju vlast protiv koje se bore.

MoZe se, dakle, zakljuditi da ni srpskoj ni albanskoj politidkojeliti ne odgovaraju demokratska re5enja. Zato je situacija Srba iAlbanaca na Kosovu tako tragidna. Albanska politidka elita radijese odluduje zap\t konfrontacije i otvorenih sukoba, da bi dokazalada je zajednidki Zivot Srba i Albanaca nemogui. U tome je vlasti uSrbiji obilato pomaZu. Krug zla se time zatvara. Kao da je na deluprorodanstvo koje se samo od sebe ispunjava. Medunarodnoj zajed-nici 6e trebati mnogo upornosti, strpljenja i mudrosti da bi taj krugrazblIa.

Udeo raznih medunarodnih dinilaca u kosovskoj krizi jeposebna i veoma znadajna tema. Ma koliko i srpska i albanskastrana, ponekad i sa dobrim razlozima,bile nezadovoljne aktivnos-tima medunarodne zajednice, nesumnjivo je da bi sukobi na Kosovuved prevazi5li razmere rata u Bosni i Hrvatskoj da nije ,,uticajastranih dinilaca". To, naravno, ne znadi da su uticaji i pritiscimedunarodne zajednice na obe strane uvek uravnoteZeni, racionalnii optimalni. Naprotiv, desto su meiavina neznanja, arogancije icinidnog pragmatizma. Ipak se ne bi smelo zaboraviti da u ovojfazi sukoba na Kosovu, bez aktivnog ude56a medunarodne zajednicene postoje elementarne pretpostavke za otvaranje procesa mirnogre5enja kosovske krize. Pri tome bi trebalo imati u vidu da osnovnipristup u smanjenju tenzlja ne moZe biti efikasan insistiranjem naljudskim pravima i slobodama, tim velikim tekovinama dovedanst-va. Na Zalost, i u srpskoj i u albanskoj kulturi ideje ljudskih pravai individualnih sloboda gradana, eufemistidki redeno, nisu visoko

><

{Dftr

;aTLoN

=u

6 5

Dostavliene na lestvici druStvenih vrednosti' Isto tako' ni humani-

iar*'p,oino6;rnu totito da je dragocena ljldima na ivici gladi'

;U" p"i izlaska izY'ize.Neophodno je da i SAD i Evropska zajednica

ii,itU" .tt"ate da je mirno re5enje kosovske krize njihov vitalni

int"r"r. Neophodnoje napraviti i sprovesti sveobuhvatan plan izvla-

f"rj" fj*Oi i, mut"riiatn" U"O" i duhovnog siroma5tva' Neka vrsta

tvtaiSaiovog plana, sprovedenog u Nemadkoj posle Drugog svet-

rtog iuiu, loja ui ljudima otuoiilu mogu6nosti da radom i sarad-

;j;;; p;;"t"njem i zalaganjem, zamene "diluvijalne balkanske

mrZnje".

2. Iz balkanske PersPektive*

Dvadeset ivekuEvrop iza tvarasvo jk rug tamo. .gde je ipodeo - na Balkanu. Zavr5ava kao Sto je i podeo-- balkanskim

ratovima koji prerastaju u medunarodne sukobe' Unutra5nje bal-

kanske suprotnosti, tutoUi i mrZnje prerasli su ovog proleda u

"t"U" n"obidnog imena ,,milosrdni andeo"' odnosno "vazdl5ni

r"piOi NATO",-SIo ,o ,u-o eufemizmi za brutalnu agresiju iz

""iJttt" na zemlju diji sam drZavljanin (Jugoslaviju)' Proklamo-

uuni, iuuno.ti saop5teni citjevi bili su ,,spredavanje humanitarne

katastiofe", odnosno za5tita albanske etnidke zajednlce na Kosovu

i UorUu protiv politidkog teLima Slobodana Milo5F'vi6a' .S.!YuPii"rot,uti*u katastrofalni izazvani su dodatna' daieko ozbiljnija'

humanitarna katastrofa kosovskih Albanaca sa preko tri detvrt.mi-

iior" irU.gfica i raseljenih lica, egzodus.kosovskih Srba u Srbiju i

C*u Coti (oko 25% ukupne populacije do 20 juna)' stradanje

.iuit rog stanovni5tva SirornSrbije i Crne.Gore' uni5teni proizvodni

p"l"t.ii"ri, saobradajna i druga infrastruktura' Skole i bolnice' ele-

ioopr"irorna postrojenja, moitovi koji i simbotidki i fizidki spajaju

f:uJ"-nur.ere ekolo5ke katastrofe ne smem javno ni da pominjem

ii"t t" Lift Zeleo da remetim san dobro situiranih gradana zapadno

-evropskih drLava.6Y-toN!oco

*ova jdeorada jezavrScnpo lc tkomjuna lggg.god ine .Podnet jekao

referat na medunarodnom skupu /-a'dictature des mar.chds? [Jn autre monde est'i"ttiit

,odrZanom u Parizu (Univerzitet Paris 8) od 24 do 26 i:una I 999' godine u

;;;;;;.t1t ;TTt c Q-e Montle diptomatique)' Bio je to skup sa preko hiljadu

"iZr"it. ii Zo zemalja.Na skupu je prezentiran na englcskom jeziku' a uz nezratna

skradenja rad je objavljen nu iiuntuito* i nemaikom jeziku u reviji Archipel ' No'

63 zajul i 1999 godine,p.2-3'5 2-3'

6 6

Politika NATO, predvodena USA i politika Slobodana Mi_lo5eviia bile su t izazivan}u ove katastrofe komplementarne, a nesuprotstavljene. Naime, dilemu ili NATO ili Slobodan Miloleviismatram laZnom, odnosno propagandistidkom podvalom i jedne idruge strane. Nisam za politiku Slobodana Milo5evida ako samprotiv agresije NATO na moju zemlju. Ne podrZavam vojne akcijeNATO protiv moje zemlje,ako sam protiv politike Slobodana Mi_lo5evida. Kako bih ih i podrZavao kada sam dva i po meseca,zajedno sa deset miliona drlavljana Jugoslavije, pripadnika svihetnidkih zajednica, igrao ,,ruski rulet" i mogao da postanem deo,,kolateralne Stete" koju ie sutradan spouksmen NATO Jamie Sheasa sme5kom pomenuti, a premijer Velike Britanije Tony Blair sprezirom prenebredi. Ne krijem, dakle, da govorim u svoje ime,pro domo sua, a nadam se na korist obidnih ljudi, grailana Jugo_slavije. Odbacujem i jednu i drugu politiku. Staviie smatram ihodgovornim za beskrajni lanac stradanja ljudskih biia u neposrednojproSlosti, sada5njosti i buduinosti na Balkanu. Nastojaiu da obrai_loZim tezu o komplementarnosti politike NATO (USA) i politikeSlobodana Milo5evida, jer mislim da je to relevantno zi svakipoku5aj artikulisanja alternative politici koja se formuli5e na sku_povima kao Sto su oni u Davosu ili skupovi G 8 zemalja.

Nesumnjivo je da je politidki reZim Slobodana Milodevidarepresivan, ne samo prema manjinskim etnidkim grupama kao dtosu Albanci, nego takode i prema Srbima i Crnogorcima. Represijai selektivni teror, sveobuhvatni sistem ratne propagande, svakod-nevno bombardovanje stanovni5tva propagandom, Sirenje mrZnjeprema drugima, narodito susedima, katastrofalna ekonomska poli_tika, opste siromasenje stanovni5tva samo su neke od karakteristikai rezultata te politike. odnos prema univerzitetu i nezavisnim mediii-ma regulisan represivnim zakonima usvojenim 1998. godine sarnoje vrh ledenog brega sveobuhvatnog sistema represije. Ne moradovek pripadati albanskoj etnidkoj zajednici (a nesrpsko stanov_ni5tvo dini jednu tre6inu ukupne populacije) da bi osetio represivniduh reZima. LoIe koncipirani, jo5 lo5ije sprovotleni zakoni, plodnosu tlo za bezakonje. Bezbroj uredbi sa zakonskom snagom kojedonosi Vlada dini gradane bespomoinim pred mo6ima i samovo-ljom vlasti. Ose6anje bespomoinosti i beznada, udruZena sa oseia-njima mrZnje i gneva, su osnovne karakteristike frustriranih gra-dana. Ako se tim ose6anjima dodaju siroma5tvo, besposlenost istrahovi od neizvesne budu6nosti, onda ie lakde razumeti kako

X

Fal

o

1uNoJ

I

o /

Dostavliene na lestvici druStvenih vrednosti' Isto tako' ni humani-

iar*'p,oino6;rnu totito da je dragocena ljldima na ivici gladi'

;U" p"i izlaska izY'ize.Neophodno je da i SAD i Evropska zajednica

ii,itU" .tt"ate da je mirno re5enje kosovske krize njihov vitalni

int"r"r. Neophodnoje napraviti i sprovesti sveobuhvatan plan izvla-

f"rj" fj*Oi i, mut"riiatn" U"O" i duhovnog siroma5tva' Neka vrsta

tvtaiSaiovog plana, sprovedenog u Nemadkoj posle Drugog svet-

rtog iuiu, loja ui ljudima otuoiilu mogu6nosti da radom i sarad-

;j;;; p;;"t"njem i zalaganjem, zamene "diluvijalne balkanske

mrZnje".

2. Iz balkanske PersPektive*

Dvadeset ivekuEvrop iza tvarasvo jk rug tamo. .gde je ipodeo - na Balkanu. Zavr5ava kao Sto je i podeo-- balkanskim

ratovima koji prerastaju u medunarodne sukobe' Unutra5nje bal-

kanske suprotnosti, tutoUi i mrZnje prerasli su ovog proleda u

"t"U" n"obidnog imena ,,milosrdni andeo"' odnosno "vazdl5ni

r"piOi NATO",-SIo ,o ,u-o eufemizmi za brutalnu agresiju iz

""iJttt" na zemlju diji sam drZavljanin (Jugoslaviju)' Proklamo-

uuni, iuuno.ti saop5teni citjevi bili su ,,spredavanje humanitarne

katastiofe", odnosno za5tita albanske etnidke zajednlce na Kosovu

i UorUu protiv politidkog teLima Slobodana Milo5F'vi6a' .S.!YuPii"rot,uti*u katastrofalni izazvani su dodatna' daieko ozbiljnija'

humanitarna katastrofa kosovskih Albanaca sa preko tri detvrt.mi-

iior" irU.gfica i raseljenih lica, egzodus.kosovskih Srba u Srbiju i

C*u Coti (oko 25% ukupne populacije do 20 juna)' stradanje

.iuit rog stanovni5tva SirornSrbije i Crne.Gore' uni5teni proizvodni

p"l"t.ii"ri, saobradajna i druga infrastruktura' Skole i bolnice' ele-

ioopr"irorna postrojenja, moitovi koji i simbotidki i fizidki spajaju

f:uJ"-nur.ere ekolo5ke katastrofe ne smem javno ni da pominjem

ii"t t" Lift Zeleo da remetim san dobro situiranih gradana zapadno

-evropskih drLava.6Y-toN!oco

*ova jdeorada jezavrScnpo lc tkomjuna lggg.god ine .Podnet jekao

referat na medunarodnom skupu /-a'dictature des mar.chds? [Jn autre monde est'i"ttiit

,odrZanom u Parizu (Univerzitet Paris 8) od 24 do 26 i:una I 999' godine u

;;;;;;.t1t ;TTt c Q-e Montle diptomatique)' Bio je to skup sa preko hiljadu

"iZr"it. ii Zo zemalja.Na skupu je prezentiran na englcskom jeziku' a uz nezratna

skradenja rad je objavljen nu iiuntuito* i nemaikom jeziku u reviji Archipel ' No'

63 zajul i 1999 godine,p.2-3'5 2-3'

6 6

Politika NATO, predvodena USA i politika Slobodana Mi_lo5eviia bile su t izazivan}u ove katastrofe komplementarne, a nesuprotstavljene. Naime, dilemu ili NATO ili Slobodan Miloleviismatram laZnom, odnosno propagandistidkom podvalom i jedne idruge strane. Nisam za politiku Slobodana Milo5evida ako samprotiv agresije NATO na moju zemlju. Ne podrZavam vojne akcijeNATO protiv moje zemlje,ako sam protiv politike Slobodana Mi_lo5evida. Kako bih ih i podrZavao kada sam dva i po meseca,zajedno sa deset miliona drlavljana Jugoslavije, pripadnika svihetnidkih zajednica, igrao ,,ruski rulet" i mogao da postanem deo,,kolateralne Stete" koju ie sutradan spouksmen NATO Jamie Sheasa sme5kom pomenuti, a premijer Velike Britanije Tony Blair sprezirom prenebredi. Ne krijem, dakle, da govorim u svoje ime,pro domo sua, a nadam se na korist obidnih ljudi, grailana Jugo_slavije. Odbacujem i jednu i drugu politiku. Staviie smatram ihodgovornim za beskrajni lanac stradanja ljudskih biia u neposrednojproSlosti, sada5njosti i buduinosti na Balkanu. Nastojaiu da obrai_loZim tezu o komplementarnosti politike NATO (USA) i politikeSlobodana Milo5evida, jer mislim da je to relevantno zi svakipoku5aj artikulisanja alternative politici koja se formuli5e na sku_povima kao Sto su oni u Davosu ili skupovi G 8 zemalja.

Nesumnjivo je da je politidki reZim Slobodana Milodevidarepresivan, ne samo prema manjinskim etnidkim grupama kao dtosu Albanci, nego takode i prema Srbima i Crnogorcima. Represijai selektivni teror, sveobuhvatni sistem ratne propagande, svakod-nevno bombardovanje stanovni5tva propagandom, Sirenje mrZnjeprema drugima, narodito susedima, katastrofalna ekonomska poli_tika, opste siromasenje stanovni5tva samo su neke od karakteristikai rezultata te politike. odnos prema univerzitetu i nezavisnim mediii-ma regulisan represivnim zakonima usvojenim 1998. godine sarnoje vrh ledenog brega sveobuhvatnog sistema represije. Ne moradovek pripadati albanskoj etnidkoj zajednici (a nesrpsko stanov_ni5tvo dini jednu tre6inu ukupne populacije) da bi osetio represivniduh reZima. LoIe koncipirani, jo5 lo5ije sprovotleni zakoni, plodnosu tlo za bezakonje. Bezbroj uredbi sa zakonskom snagom kojedonosi Vlada dini gradane bespomoinim pred mo6ima i samovo-ljom vlasti. Ose6anje bespomoinosti i beznada, udruZena sa oseia-njima mrZnje i gneva, su osnovne karakteristike frustriranih gra-dana. Ako se tim ose6anjima dodaju siroma5tvo, besposlenost istrahovi od neizvesne budu6nosti, onda ie lakde razumeti kako

X

Fal

o

1uNoJ

I

o /

sradani Jugoslavije postaju zarobljenici populistidkih politika i

ituOuioein i opozicionih partija'Represija nuO uiU*tti- stanovni5tvom poprimala j?

l'toklproSle godine ,ur

"i""diiiu"og terora,dije su prve Zrtve bili pri-

padnici albanske etnldke zajednice na Kosovu' Njihov odgovor na

drZavni teror je e"'to Uiolntividualni i grupni,teror-y{]".ji}*

Jop.in"o ljudikom stradanju' Odgovor drZ,avnih organa na tal teror

bio je brutalan' pot"ino-j" bio"surov obradun sa Albancima u

selima Drenice r"u.outu tees. goolne kada je ubijeno nlft<o s!

mu5karaca, Zena i dece' Ta tipidio kaznenaekspedicija prlkazana

je u jugoslovenskoj lavnosti kao "obradun sa teroristima" ' Albanci

su sa svoje ,t an" tuioC" oOg;varati teroristidkim akcijama medu

;;ji;; ;;."dtJadila ubistvai kidnapovan,a' Spirala mrZnje i nasilja

na Kosovu ," ,u" uri" lirita i uUrzavda. Do pofetta NATg^ig.r:U:

24 martaove godine"s;il; j" oko 2000 tludi' a oko 50'000 ljudi

je otiSlo u izbegli5tvJ'ifi "

C*" Goru kao raseljena lica' U Crnu

Goru su, prema i,t'uZiuuttjo toje sam obavio p"tl!i,1j?:91'

Oio", U"-fi Albanci pt"d dtzuunim terorom' a u manJoJ merl I

pripadnici drugih "tnif'ttit'

g'opa pred terorom onih koji su se borili-ru',,n""uu

ttno albansko Kosov o"'

Politiku sl"il;;Milo5eviia na Kosovu je trebal.g obuzdati

i onemogu6iti. pa fi su fombe i krstaredi -projektili.koji T::^1:vosadske mostove uJaljene oko 500 km od Kosova qpjbolje sredstvo

za takv o ouurouu uift'i N i: "

ri bomb ardov anj e oliiabril o p-olit*o

Slobodana Milo5eviia da na Kosovu pojada nasilje? Nije li NATO

agresija stradanju aUunttog naroda pridruZila stradanje svih gra-

ilana Jugoslavi:"r Ni* fi rizaranlau totu dvoipomesednog b^om-

bardovanja tu t<o,ouu iutuu nu niko vi5e neie poieleti da ga NATO

-liiii"f lriogu6e je da je NATO hteo da voinim sredstvima onemo-

gu6i jednu politiniJijJ l" "U"r"zf" "etnidko di56enje" i zlodin' ali

je omogu6io i,u iigut\o u ̂ zlo8ine daleko Sirih razmera' Uz sve

kolateralne ,,"," 'J!?^Cun" StUi1" izazvaoje i kolateralne dobiti

e ;;;;li;ik" Slobodaria Milosevi6a' omogu6io je delomidno ostva-

I renie sna svakog ttptl"g !""i"iste o KosJvu bez Albanaca' BeZanje

: ;h'*, ffi;enimiombardovanjem i drugim ratnim dejswima-X

ie\zrazprirodnog rl"Jtft"g itu nktazisamoodrZanjem' (Sa Kosova

fi :;;;;;itl-Srbi u"siuiju, uli ," o rome malo zna.) Dodatno, bombar-g

o;;#l;;";"Zil il;;l;s; 'o' .'uzloiine koji su oterali preko tri

dervrr milion. At;;;; u Tzbegli5tvo. Ako je tuj "p9t3^o'^PolitikaSlobodana rrlil"s"i'iJl"gr" o" obavlja tempom od 50'000 ljudi

6 8

godi5nje, NATO je za jedanaest nedelja bombardovanja pomogaoda se udini ono za Sto bi politici Slobodana Milo5evi6a trebalopetnaest godinal NATO je, dakle, svojom akcijom postigao onoSto je Zeleo da spredi. Izazvao je humanitarnu katastrofu dalekoSirih razmera' i omogu6io politici Slobodana Milo5eviia da se uzhuk NATO aviona i eksplozije bombi i krstareiih raketa obradunava,,na terenu" praktidno s kim hoie i koliko hode. Pretvorio je Jugo-slaviju u ,,slobodno lovi5e" njegove politikel Stavi5e, spredio jeono Sto je Zeleo da postigne: za5titu Albanaca na Kosovu i ru5enjepolitidkog reZima Slobodana Milo5eviia. Ako je neko na balkan-skim prostorima koji su se na5li pod vazduSnim udarima NATOostao normalno ljudsko biie, mora da bude zapanjen pred tomkratkovido5iu NATO (USA) politike. Druge Stetne posledice kaoSto su podsticanje antizapadnih i antidemokratskih ose6anja medugradanima Srbije, egzodus Srba posle ulaska NATO trupa na Ko-sovo, poreme6aje u medunarodnim pravnim odnosima, srozavanjeugleda UN, poremedaje na realcijama Moskva-Va5ington i Pe-king-Va5ington je, dini se, suvi5no i pominjati.

Ako je NATO svojom agresijom na Jugoslaviju podrZaoono Sto je Zeleo da sru5i - relim Slobodana Milo5evi6a, a uniStioono Sto su visokorazvijene zemlje morale da pomognu (osnovuZivota gradana Jugoslavije dostojnu doveka) ve6ina reakcija poli-tidkog reZima Slobodana Milo5evi6a i5la je u prilog NATO. Nanasilje nad Jugoslavijom, reZim je odgovorio pojadanim nasiljem izlodinima nad Albancima na Kosovu i uzgred, progla5enjem ratnogstanja, nizom uredbi kojima se ukidaju ionako krhke slobode iprava grailana, egzemplarnim terorom (ubistvo novinara), dovode-njem svih gradana u zavisnost od samovolje drZavnih organa. ReZimje iskoristio agresiju NATO kao priliku da uiutka opoziciju, prog-la5avajuii svako neslaganje za izdaju i ukinuv5i moguinost javnogiskazivanja mi5ljenja disonantnog oficijelnoj drZavnoj propagandi.Sada se na svim kanalima televizije u Jugoslaviji, ukljudujuii isportski, emituju informativne emisije drZavne televizije.' San ojedinstvenoj propagandnoj poruci je ostvaren! Ima neke simbolike

I Tuko ," NATO pokazao dobrim/lo5im (u zavisnosti od pcrspcktivc izkojc sc posmatra) studcntom politiikc veltinc Slobodan Miloieviia: .jedan akutniproblcm ,,rciavati" na taj nadin Sto ic sc izazyat\ novi, daleko ozbiljni.iil

2 Istina, ne na svim. Tclcvizija koiom upravlja kicrka Slobodana Mi-loScviia 24 sata dnevno prikazuje satclitski program kincskc tclcvizije, mada scbroj ljudi koii u Jugoslaviji zna.ju kineski mo7c izbrojati na prstc.

xoFal

o

-L

N

)t!

6 9

sradani Jugoslavije postaju zarobljenici populistidkih politika i

ituOuioein i opozicionih partija'Represija nuO uiU*tti- stanovni5tvom poprimala j?

l'toklproSle godine ,ur

"i""diiiu"og terora,dije su prve Zrtve bili pri-

padnici albanske etnldke zajednice na Kosovu' Njihov odgovor na

drZavni teror je e"'to Uiolntividualni i grupni,teror-y{]".ji}*

Jop.in"o ljudikom stradanju' Odgovor drZ,avnih organa na tal teror

bio je brutalan' pot"ino-j" bio"surov obradun sa Albancima u

selima Drenice r"u.outu tees. goolne kada je ubijeno nlft<o s!

mu5karaca, Zena i dece' Ta tipidio kaznenaekspedicija prlkazana

je u jugoslovenskoj lavnosti kao "obradun sa teroristima" ' Albanci

su sa svoje ,t an" tuioC" oOg;varati teroristidkim akcijama medu

;;ji;; ;;."dtJadila ubistvai kidnapovan,a' Spirala mrZnje i nasilja

na Kosovu ," ,u" uri" lirita i uUrzavda. Do pofetta NATg^ig.r:U:

24 martaove godine"s;il; j" oko 2000 tludi' a oko 50'000 ljudi

je otiSlo u izbegli5tvJ'ifi "

C*" Goru kao raseljena lica' U Crnu

Goru su, prema i,t'uZiuuttjo toje sam obavio p"tl!i,1j?:91'

Oio", U"-fi Albanci pt"d dtzuunim terorom' a u manJoJ merl I

pripadnici drugih "tnif'ttit'

g'opa pred terorom onih koji su se borili-ru',,n""uu

ttno albansko Kosov o"'

Politiku sl"il;;Milo5eviia na Kosovu je trebal.g obuzdati

i onemogu6iti. pa fi su fombe i krstaredi -projektili.koji T::^1:vosadske mostove uJaljene oko 500 km od Kosova qpjbolje sredstvo

za takv o ouurouu uift'i N i: "

ri bomb ardov anj e oliiabril o p-olit*o

Slobodana Milo5eviia da na Kosovu pojada nasilje? Nije li NATO

agresija stradanju aUunttog naroda pridruZila stradanje svih gra-

ilana Jugoslavi:"r Ni* fi rizaranlau totu dvoipomesednog b^om-

bardovanja tu t<o,ouu iutuu nu niko vi5e neie poieleti da ga NATO

-liiii"f lriogu6e je da je NATO hteo da voinim sredstvima onemo-

gu6i jednu politiniJijJ l" "U"r"zf" "etnidko di56enje" i zlodin' ali

je omogu6io i,u iigut\o u ̂ zlo8ine daleko Sirih razmera' Uz sve

kolateralne ,,"," 'J!?^Cun" StUi1" izazvaoje i kolateralne dobiti

e ;;;;li;ik" Slobodaria Milosevi6a' omogu6io je delomidno ostva-

I renie sna svakog ttptl"g !""i"iste o KosJvu bez Albanaca' BeZanje

: ;h'*, ffi;enimiombardovanjem i drugim ratnim dejswima-X

ie\zrazprirodnog rl"Jtft"g itu nktazisamoodrZanjem' (Sa Kosova

fi :;;;;;itl-Srbi u"siuiju, uli ," o rome malo zna.) Dodatno, bombar-g

o;;#l;;";"Zil il;;l;s; 'o' .'uzloiine koji su oterali preko tri

dervrr milion. At;;;; u Tzbegli5tvo. Ako je tuj "p9t3^o'^PolitikaSlobodana rrlil"s"i'iJl"gr" o" obavlja tempom od 50'000 ljudi

6 8

godi5nje, NATO je za jedanaest nedelja bombardovanja pomogaoda se udini ono za Sto bi politici Slobodana Milo5evi6a trebalopetnaest godinal NATO je, dakle, svojom akcijom postigao onoSto je Zeleo da spredi. Izazvao je humanitarnu katastrofu dalekoSirih razmera' i omogu6io politici Slobodana Milo5eviia da se uzhuk NATO aviona i eksplozije bombi i krstareiih raketa obradunava,,na terenu" praktidno s kim hoie i koliko hode. Pretvorio je Jugo-slaviju u ,,slobodno lovi5e" njegove politikel Stavi5e, spredio jeono Sto je Zeleo da postigne: za5titu Albanaca na Kosovu i ru5enjepolitidkog reZima Slobodana Milo5eviia. Ako je neko na balkan-skim prostorima koji su se na5li pod vazduSnim udarima NATOostao normalno ljudsko biie, mora da bude zapanjen pred tomkratkovido5iu NATO (USA) politike. Druge Stetne posledice kaoSto su podsticanje antizapadnih i antidemokratskih ose6anja medugradanima Srbije, egzodus Srba posle ulaska NATO trupa na Ko-sovo, poreme6aje u medunarodnim pravnim odnosima, srozavanjeugleda UN, poremedaje na realcijama Moskva-Va5ington i Pe-king-Va5ington je, dini se, suvi5no i pominjati.

Ako je NATO svojom agresijom na Jugoslaviju podrZaoono Sto je Zeleo da sru5i - relim Slobodana Milo5evi6a, a uniStioono Sto su visokorazvijene zemlje morale da pomognu (osnovuZivota gradana Jugoslavije dostojnu doveka) ve6ina reakcija poli-tidkog reZima Slobodana Milo5evi6a i5la je u prilog NATO. Nanasilje nad Jugoslavijom, reZim je odgovorio pojadanim nasiljem izlodinima nad Albancima na Kosovu i uzgred, progla5enjem ratnogstanja, nizom uredbi kojima se ukidaju ionako krhke slobode iprava grailana, egzemplarnim terorom (ubistvo novinara), dovode-njem svih gradana u zavisnost od samovolje drZavnih organa. ReZimje iskoristio agresiju NATO kao priliku da uiutka opoziciju, prog-la5avajuii svako neslaganje za izdaju i ukinuv5i moguinost javnogiskazivanja mi5ljenja disonantnog oficijelnoj drZavnoj propagandi.Sada se na svim kanalima televizije u Jugoslaviji, ukljudujuii isportski, emituju informativne emisije drZavne televizije.' San ojedinstvenoj propagandnoj poruci je ostvaren! Ima neke simbolike

I Tuko ," NATO pokazao dobrim/lo5im (u zavisnosti od pcrspcktivc izkojc sc posmatra) studcntom politiikc veltinc Slobodan Miloieviia: .jedan akutniproblcm ,,rciavati" na taj nadin Sto ic sc izazyat\ novi, daleko ozbiljni.iil

2 Istina, ne na svim. Tclcvizija koiom upravlja kicrka Slobodana Mi-loScviia 24 sata dnevno prikazuje satclitski program kincskc tclcvizije, mada scbroj ljudi koii u Jugoslaviji zna.ju kineski mo7c izbrojati na prstc.

xoFal

o

-L

N

)t!

6 9

:2a:<?

tr

oin(D

u tome da su vlasti u Srbiji 24. marta 1999. godine, danu kada supodeli ,,vazdu5ni udari NATO" , zabrantle emitovanje nezavisnomi popularnom Radiju B-92. Namesto tog radija gradani Jugoslavijesu podeli slu5ati zvuke ameridkih aviona B-2 iB-52.

Posle podetka NATO agresije politika Slobodana Milo5eviia ,je najvi5e udinila za NATO i politiku USA pojadanom represijomi zlodinima prema Albancima na Kosovu. Ogromani su valovialbanskih izbeglica koji su beZali i od represije i od bombi onihkoji ih navodno ,,Stite" preplavili Makedonsku i albansku granicusa Jugoslavijom. Kao da se NATO trudio da realizuje bar deopolitidkih snova gospo dina Zoranaliliia, ex-predsednika SR Jugo-slavije i aktualnog potpredsednika Savezne vlade, koji je ,,ljubazno"ponudio kosovskim Albancima da idu u Albaniju preko planinesimbolidnog naziva - Prokletije. Kao da je izadao u susret dr Vojisla-vu Se5elju, potpredsedniku Vlade Srbije, koji je najavio da u sludajuNATO bombardovanja neie biti vi5e Albanaca na Kosovu. Zloi,inima podinjenim nad Albancima ,,u ime odbrane kolevke srpstva",politika Slobodana Milo5eviia je okrenula svetsko javno mnenjeprotiv Srba i pruZila osnovu za naknadna politidka i moralnaopravdanja razarunjajedne zamlje i uni5tenja materijalne osnoveLivota njenog stanovni5tva, A prihvatanje ,,ruske pomo6i" da se

,,proces vrati u UN", zapravo nastojanja Rusije da se na svetskojsceni ponovo pojavi u ulozi znadajnog (modnog) diniora, omogudiloje NATO da svoju agresiju na Jugoslaviju naknadnrb'i'pravno ute-melji.

Tako su se politike Slobodana Milo5evida i NATO (USA)

medusobno dopunjavale i pomagale. NATO propaganda je do kraj-njih granica koristila tragiku nepreglednih kolona izbeglica sa Ko-sova u Albaniju i Makedoniju, a Milo5evideva propaganda je na

isti nadin postupala sa slikama tazaranja Srbije. Kao da ti nizovitelevizijskih slika sa jedne i druge strane nisu dinile samo delovejedinstvene ljudske tragedije. Naravno, posebno tragidno je za gta-

ilane Jugoslavije da ni u jednom od jugoslovenskih medija nisu

mogli bilo Sta da saznaju o ogromnoj tragediji svojih sugraclana -

Albanaca. NATO bombardovanje bilo je potrebno politici Slo-

bodana Milo5eviia da od gratlana Jugoslavije prikrije dinjenicu daje vi5edecenijskom lo5om politikom (aparthejda kojoj su doprinosilei srpska i albanska strana) Kosovo za Srbiju bilo izgubljeno pre

p.v" baden" NATO bombe. Kao Sto sada, u razruienoj zemlji,moZe neprikosnoveno da vlada i da slavi pobedu nad ,,NATO

7 0

X

F<tf,t

;aLL

Not!

armadom". Pitanje je jedino, dokle! S druge strane, politika Slo_bodana Milo5eviia bila je potrebna NATO da nakon pada ,,berlin_skog zida" ponovo pronade izgubljeni razlogsvog postojanja.

Tako se Milo5eviieva politika pokaztje kao izrazunutra5njihpotreba NATO. Da ne postoje, NATO bi morao da izmi5lja ljudekao Sto je Slobodan Milo5evii koji svoju politiku sile i nasiljaprovodi vi5e od deset godina. Pa ipak, redakje predsednik zapad_noevropske vlade, ministar inostranih poslova, diplomata od kar_ijere ili general koji nije ,,imao dast" da sedi na kanabetu SlobodanaMilo5eviia, kao na nekoj psihoanalitidkoj seansi. ViSe od desetgodina bilo je potrebno Zapadnim vladama da shvate ono Sto sugraclani Jugoslavije znali: da politika Slobodana Milo5eviia nijedeo re5enja, nego dini srZ politidkih problema na Balkanu. Umectuvremenu su predstavnici zapadnih vlada i medunarodnih in-stitucija cinidno zavrsavali svoje poslove s Miloseviiem i jadalinjegovu politidku moi i prestiL,bar u Jugoslaviji. Ti poslovi bilisu jedan od izvora njegove politidke moii i prestiZa u zimlji. A uz100.000 policajaca nije ni porrebna neka druga legitimacijska os_nova da bi se vladalo jednom osiroma5enom zemljom. Zapadnivladajuii krugovi su ga podrZavali dak i protiv volje gradana Srbije.Dovoljno je prisetiti se velikog tromesednog graclanskog protestau Srbiji u zimu 1996/97 godine! Milo5evii je bio, a bojim ie da iei ostati ,,prirodni" partner politike USA i drugih zapadnih vlada iinstitucija; politike koja je desto kombinacija cinidno gpragmatizmai nekompetentne neokolonijalistidke arogancije. A gradanima Jugo_slavije ostaje slaba uteha da je Milo5eviieva politika, nastala nakrilima kosovske krize, iscrpla sve potencijale i da 6e nestati medu-narodnim protektoratom na Kosovu. Jednostavno redeno _ Kosovoje bilo kolevka MiloSevi6eve moii, moguie da 6e biti i njen grob.

Delovi Balkana su nesumnjivo najdublji dZep evropskogsiromaStva: Bosna, Albanija, Srbija sa Kosovom, Crna Gora, Make-_donija... Dana5nja Jugoslavija je ne samo siroma5na nego i razorenazemlja. Dru5tvo je razdirano unutraSnjim sukobima i spolja5njimpritiscima. Ko se jo5 se6a povremeno poo5travanog i ublaZavanogekonomskog embarga, uvedenog 1993. godine! Jugoslovenska in--d_ustrijska proizvodnja je nemilosrdno zastarela, a ovog proleda iNATO napadima i fizidki uni5tena. Saobraiajna i druga infrastruk-tura takode. u devedesetim godinama privreda je do te mere unistenada je pad proizvodnje u zemlji preko 50Vo, a mnoge fabrike i prebombardovanja nisu radile sa vi5e od 25vo proizvodnih kapaciteta.

T I

:2a:<?

tr

oin(D

u tome da su vlasti u Srbiji 24. marta 1999. godine, danu kada supodeli ,,vazdu5ni udari NATO" , zabrantle emitovanje nezavisnomi popularnom Radiju B-92. Namesto tog radija gradani Jugoslavijesu podeli slu5ati zvuke ameridkih aviona B-2 iB-52.

Posle podetka NATO agresije politika Slobodana Milo5eviia ,je najvi5e udinila za NATO i politiku USA pojadanom represijomi zlodinima prema Albancima na Kosovu. Ogromani su valovialbanskih izbeglica koji su beZali i od represije i od bombi onihkoji ih navodno ,,Stite" preplavili Makedonsku i albansku granicusa Jugoslavijom. Kao da se NATO trudio da realizuje bar deopolitidkih snova gospo dina Zoranaliliia, ex-predsednika SR Jugo-slavije i aktualnog potpredsednika Savezne vlade, koji je ,,ljubazno"ponudio kosovskim Albancima da idu u Albaniju preko planinesimbolidnog naziva - Prokletije. Kao da je izadao u susret dr Vojisla-vu Se5elju, potpredsedniku Vlade Srbije, koji je najavio da u sludajuNATO bombardovanja neie biti vi5e Albanaca na Kosovu. Zloi,inima podinjenim nad Albancima ,,u ime odbrane kolevke srpstva",politika Slobodana Milo5eviia je okrenula svetsko javno mnenjeprotiv Srba i pruZila osnovu za naknadna politidka i moralnaopravdanja razarunjajedne zamlje i uni5tenja materijalne osnoveLivota njenog stanovni5tva, A prihvatanje ,,ruske pomo6i" da se

,,proces vrati u UN", zapravo nastojanja Rusije da se na svetskojsceni ponovo pojavi u ulozi znadajnog (modnog) diniora, omogudiloje NATO da svoju agresiju na Jugoslaviju naknadnrb'i'pravno ute-melji.

Tako su se politike Slobodana Milo5evida i NATO (USA)

medusobno dopunjavale i pomagale. NATO propaganda je do kraj-njih granica koristila tragiku nepreglednih kolona izbeglica sa Ko-sova u Albaniju i Makedoniju, a Milo5evideva propaganda je na

isti nadin postupala sa slikama tazaranja Srbije. Kao da ti nizovitelevizijskih slika sa jedne i druge strane nisu dinile samo delovejedinstvene ljudske tragedije. Naravno, posebno tragidno je za gta-

ilane Jugoslavije da ni u jednom od jugoslovenskih medija nisu

mogli bilo Sta da saznaju o ogromnoj tragediji svojih sugraclana -

Albanaca. NATO bombardovanje bilo je potrebno politici Slo-

bodana Milo5eviia da od gratlana Jugoslavije prikrije dinjenicu daje vi5edecenijskom lo5om politikom (aparthejda kojoj su doprinosilei srpska i albanska strana) Kosovo za Srbiju bilo izgubljeno pre

p.v" baden" NATO bombe. Kao Sto sada, u razruienoj zemlji,moZe neprikosnoveno da vlada i da slavi pobedu nad ,,NATO

7 0

X

F<tf,t

;aLL

Not!

armadom". Pitanje je jedino, dokle! S druge strane, politika Slo_bodana Milo5eviia bila je potrebna NATO da nakon pada ,,berlin_skog zida" ponovo pronade izgubljeni razlogsvog postojanja.

Tako se Milo5eviieva politika pokaztje kao izrazunutra5njihpotreba NATO. Da ne postoje, NATO bi morao da izmi5lja ljudekao Sto je Slobodan Milo5evii koji svoju politiku sile i nasiljaprovodi vi5e od deset godina. Pa ipak, redakje predsednik zapad_noevropske vlade, ministar inostranih poslova, diplomata od kar_ijere ili general koji nije ,,imao dast" da sedi na kanabetu SlobodanaMilo5eviia, kao na nekoj psihoanalitidkoj seansi. ViSe od desetgodina bilo je potrebno Zapadnim vladama da shvate ono Sto sugraclani Jugoslavije znali: da politika Slobodana Milo5eviia nijedeo re5enja, nego dini srZ politidkih problema na Balkanu. Umectuvremenu su predstavnici zapadnih vlada i medunarodnih in-stitucija cinidno zavrsavali svoje poslove s Miloseviiem i jadalinjegovu politidku moi i prestiL,bar u Jugoslaviji. Ti poslovi bilisu jedan od izvora njegove politidke moii i prestiZa u zimlji. A uz100.000 policajaca nije ni porrebna neka druga legitimacijska os_nova da bi se vladalo jednom osiroma5enom zemljom. Zapadnivladajuii krugovi su ga podrZavali dak i protiv volje gradana Srbije.Dovoljno je prisetiti se velikog tromesednog graclanskog protestau Srbiji u zimu 1996/97 godine! Milo5evii je bio, a bojim ie da iei ostati ,,prirodni" partner politike USA i drugih zapadnih vlada iinstitucija; politike koja je desto kombinacija cinidno gpragmatizmai nekompetentne neokolonijalistidke arogancije. A gradanima Jugo_slavije ostaje slaba uteha da je Milo5eviieva politika, nastala nakrilima kosovske krize, iscrpla sve potencijale i da 6e nestati medu-narodnim protektoratom na Kosovu. Jednostavno redeno _ Kosovoje bilo kolevka MiloSevi6eve moii, moguie da 6e biti i njen grob.

Delovi Balkana su nesumnjivo najdublji dZep evropskogsiromaStva: Bosna, Albanija, Srbija sa Kosovom, Crna Gora, Make-_donija... Dana5nja Jugoslavija je ne samo siroma5na nego i razorenazemlja. Dru5tvo je razdirano unutraSnjim sukobima i spolja5njimpritiscima. Ko se jo5 se6a povremeno poo5travanog i ublaZavanogekonomskog embarga, uvedenog 1993. godine! Jugoslovenska in--d_ustrijska proizvodnja je nemilosrdno zastarela, a ovog proleda iNATO napadima i fizidki uni5tena. Saobraiajna i druga infrastruk-tura takode. u devedesetim godinama privreda je do te mere unistenada je pad proizvodnje u zemlji preko 50Vo, a mnoge fabrike i prebombardovanja nisu radile sa vi5e od 25vo proizvodnih kapaciteta.

T I

X

F{.t)ftr

;?LL

N

TL

!2aY?

cc

No

Gradanizemljesudotemereosiroma5ilidasevi5enemoZegovoritio postojanju irednje klase. Veoma uzak sloj pripadnika nomenkla-

tuL i ratnitr profitera od 3-5Vo stanovniStva drZi i kapital i mo6 u

svojim rukama, dok preko 90Vo stanovniitva Zivi na granici ili

ispod granice minimuma Zivotnih potreba' Sistem Stednje gradana

i" potfuno propao, tako da danas iznosi 2 DEM po stanovniku na

!oiis"i"* niuou. Spoljnji dugovi zemlje su oko 12 milijardi dolara,

I m-ut" taj dug uve6avaiu za 800 miliona dolara na godi5njem

nivou.GratlaniJugoslavijesuuovomtrenutkuobeshrabreniibes-

pomoini: NATO avioni na nebu, Milo5evi6 na zemlji! I tzv' medu-

narodni dinioci i politika Slobodana Milo5evi6a ih gura u izolaciju

i svode njihov Zivot na Zivotinjsku borbu za preZivljavanje' Svet

se ne *oi" izolovati od onoga Sto se desava na Balkanu, ne moZe

pobe6i u ,,sjajnu izolaciju". Balkan se takode ne moZe izolovati od

sveta. Prectniie redeno- moLe nakratko i na Stetu svojih gradana'

Uveren sam da grailani Jugoslavije zasluZuju bolju sudbinu'

Samo ona politika koji6e mrZnju pretvarati u ljubav, neprijateljstvo

o pou"r"ni", a siroma5tvo u blagostanje, koja ie polja ljudske plnje

zarneniti iadostima Zivota,moZe da se nazove alternativnom i hu-

manom. Ta politika ekonomskog prosperiteta,ljudskih prava.i ne-

nasilja, politlka poverenja u ljudsku teZnju za slobodom, moZe da

okonla postdedu i spredi dalje Sirenje najnovije balkanske tragedije'

Zavr5avam uvet"n di 6e pruZena ruka dobrodo5lice'lpomo6 grail-1-

nima Jugoslavije da krenu putem ekonomskog, kulturnog i Poiitidkog piosperiieta biti test ia svaku politiku koja Zeli da se iskaZe

kao alternativa Davosu.

7-akljutak

Balkan je samo jedna od svetskih regija u kojima.al3t{i i

Zrtve jako brzo menjaju pozicije. Skoro preko noii se od dZelata

postaje hrtvaiod Zrfv; - dZ"lut. Naravno, nisu pripadnici srpskog

nurodu koji su Ziveli na Kosovu podvrgavali sveobuhvatnom siste-

Inu r"pr"rii" svoje susede Albance. I sami su desto bili Zrtve sistema

,"pr"rii" diji seientar nalazio u Beogradu, kao Sto su u mnogim

stufaSevima bili Zrtve individualnih akata terora kojem su ih podvr-

guuuii ekstremni albanski elementi. Medutim, izvesno je da su

irnogi Srbi sa Kosova populistidki reZim Beograda svesrdno po-

dr1auali i mirno posmatrali represiju nad svojim susedima Albanci_ma. Stavi5e, neki od sada5njih voda kosovskih Srba podinjali susvoj politidki Zivot kao eksponenti pogreine politike zvanidnogBeograda prema Kosovu. Stoga se ne treba duditi sto nisu nalazilizajednidki jezik sa svojim susedima Albancima, a jo5 manje imamesta dudenju da ih nisu uspevali, a ponekad i hteli za5tititi irazumeti. Tako su Srbi sa Kosova i Metohije, desto neopravdano,poneli Zig progonitelja veiinskog albanskog stanovni5tva. Oni kojisu zaista pljadkali i ubijali na Kosovu su se s pojavom prvih vojnihjedinica NATO povukli - preciznije redeno, pobegli - osravljajudidomicilno srpsko stanovni5tvo na milost i nemilost zakonu vendete,osvete.

Zaperiod NATO vazdu5nih napada na Jugoslaviju postojiobilje dokaza da je veiinsko albansko stanovnistvo stradalo nesamo od pojadanih mera represije zvanidnih organa, nasilni5tva ipljadke raznih bandi koje nisu uvek bile sastavljane po nacionalnomprincipu, kao i od bombi i terora svojih navodnih za5titnika izvazduha i sa zemlje. Potresne slike egzodusa mase albanskog stanov_ni5tva u vreme NATO intervencije obi5le su svet. Mada je u ko_ri5ienju tih slika bilo i bezodnih manipulacija ljudskom nesreiom,za dobronamerne ljude u svetu bilo je odigledno da su Albanci saKosova su bili velike Zrtve pogre5nih politika, Beograda, Va5ingto_na, Brisela, ali i Tirane i Pri5tine. Otuda krajnje neprijatno izne_nadenje tih istih ljudi kada su se po dolasku NATO snaga u junu1999. godine bili suodeni s najraznovrsnijim oblicima nasiljanadSrbima i Romima udinjenim u ime osvete i promocije,,albanskognacionalnog interesa". Iznenadenje je bilo tim neprijatnije Sto suse zlodini nad Srbima i Romima na Kosovu de5avali u prisustvumedunarodnih vojnih snaga koji nisu imali ni dovoljno moii nipolitidke volje za efikasniju intervenciju, Mada je u tim zlodinimadokazano i ude56e raznih banditskih grupa, nesumnjivo je da je

led o smi5ljenoj politici uni5tenja ideje o multietnidkom Kosovu.Zrtve su se pretvorile u dZelate uz prisustvo medunarodnih vojnihsnaga sa mandatom Organizacije ujedinjenih nacija! Izgledi zatrajan mir su vi5e nego neizvesni.

Nisu samo izgledi zamir neizvesni. Neizvesna je buduinostgradana Srbije i Kosova, bez obzira da li ie red o Srbima ili Al_bancima. Obidni gradani se suodavaju s borbom zaprelivljavanje.Nivo proizvodnje je opao do mere koja grailanima ne obezbedujeegzistencijalni minimum. Gradani Srbije su izloZeni dvostrukoi

1 2 t 3

X

F{.t)ftr

;?LL

N

TL

!2aY?

cc

No

Gradanizemljesudotemereosiroma5ilidasevi5enemoZegovoritio postojanju irednje klase. Veoma uzak sloj pripadnika nomenkla-

tuL i ratnitr profitera od 3-5Vo stanovniStva drZi i kapital i mo6 u

svojim rukama, dok preko 90Vo stanovniitva Zivi na granici ili

ispod granice minimuma Zivotnih potreba' Sistem Stednje gradana

i" potfuno propao, tako da danas iznosi 2 DEM po stanovniku na

!oiis"i"* niuou. Spoljnji dugovi zemlje su oko 12 milijardi dolara,

I m-ut" taj dug uve6avaiu za 800 miliona dolara na godi5njem

nivou.GratlaniJugoslavijesuuovomtrenutkuobeshrabreniibes-

pomoini: NATO avioni na nebu, Milo5evi6 na zemlji! I tzv' medu-

narodni dinioci i politika Slobodana Milo5evi6a ih gura u izolaciju

i svode njihov Zivot na Zivotinjsku borbu za preZivljavanje' Svet

se ne *oi" izolovati od onoga Sto se desava na Balkanu, ne moZe

pobe6i u ,,sjajnu izolaciju". Balkan se takode ne moZe izolovati od

sveta. Prectniie redeno- moLe nakratko i na Stetu svojih gradana'

Uveren sam da grailani Jugoslavije zasluZuju bolju sudbinu'

Samo ona politika koji6e mrZnju pretvarati u ljubav, neprijateljstvo

o pou"r"ni", a siroma5tvo u blagostanje, koja ie polja ljudske plnje

zarneniti iadostima Zivota,moZe da se nazove alternativnom i hu-

manom. Ta politika ekonomskog prosperiteta,ljudskih prava.i ne-

nasilja, politlka poverenja u ljudsku teZnju za slobodom, moZe da

okonla postdedu i spredi dalje Sirenje najnovije balkanske tragedije'

Zavr5avam uvet"n di 6e pruZena ruka dobrodo5lice'lpomo6 grail-1-

nima Jugoslavije da krenu putem ekonomskog, kulturnog i Poiitidkog piosperiieta biti test ia svaku politiku koja Zeli da se iskaZe

kao alternativa Davosu.

7-akljutak

Balkan je samo jedna od svetskih regija u kojima.al3t{i i

Zrtve jako brzo menjaju pozicije. Skoro preko noii se od dZelata

postaje hrtvaiod Zrfv; - dZ"lut. Naravno, nisu pripadnici srpskog

nurodu koji su Ziveli na Kosovu podvrgavali sveobuhvatnom siste-

Inu r"pr"rii" svoje susede Albance. I sami su desto bili Zrtve sistema

,"pr"rii" diji seientar nalazio u Beogradu, kao Sto su u mnogim

stufaSevima bili Zrtve individualnih akata terora kojem su ih podvr-

guuuii ekstremni albanski elementi. Medutim, izvesno je da su

irnogi Srbi sa Kosova populistidki reZim Beograda svesrdno po-

dr1auali i mirno posmatrali represiju nad svojim susedima Albanci_ma. Stavi5e, neki od sada5njih voda kosovskih Srba podinjali susvoj politidki Zivot kao eksponenti pogreine politike zvanidnogBeograda prema Kosovu. Stoga se ne treba duditi sto nisu nalazilizajednidki jezik sa svojim susedima Albancima, a jo5 manje imamesta dudenju da ih nisu uspevali, a ponekad i hteli za5tititi irazumeti. Tako su Srbi sa Kosova i Metohije, desto neopravdano,poneli Zig progonitelja veiinskog albanskog stanovni5tva. Oni kojisu zaista pljadkali i ubijali na Kosovu su se s pojavom prvih vojnihjedinica NATO povukli - preciznije redeno, pobegli - osravljajudidomicilno srpsko stanovni5tvo na milost i nemilost zakonu vendete,osvete.

Zaperiod NATO vazdu5nih napada na Jugoslaviju postojiobilje dokaza da je veiinsko albansko stanovnistvo stradalo nesamo od pojadanih mera represije zvanidnih organa, nasilni5tva ipljadke raznih bandi koje nisu uvek bile sastavljane po nacionalnomprincipu, kao i od bombi i terora svojih navodnih za5titnika izvazduha i sa zemlje. Potresne slike egzodusa mase albanskog stanov_ni5tva u vreme NATO intervencije obi5le su svet. Mada je u ko_ri5ienju tih slika bilo i bezodnih manipulacija ljudskom nesreiom,za dobronamerne ljude u svetu bilo je odigledno da su Albanci saKosova su bili velike Zrtve pogre5nih politika, Beograda, Va5ingto_na, Brisela, ali i Tirane i Pri5tine. Otuda krajnje neprijatno izne_nadenje tih istih ljudi kada su se po dolasku NATO snaga u junu1999. godine bili suodeni s najraznovrsnijim oblicima nasiljanadSrbima i Romima udinjenim u ime osvete i promocije,,albanskognacionalnog interesa". Iznenadenje je bilo tim neprijatnije Sto suse zlodini nad Srbima i Romima na Kosovu de5avali u prisustvumedunarodnih vojnih snaga koji nisu imali ni dovoljno moii nipolitidke volje za efikasniju intervenciju, Mada je u tim zlodinimadokazano i ude56e raznih banditskih grupa, nesumnjivo je da je

led o smi5ljenoj politici uni5tenja ideje o multietnidkom Kosovu.Zrtve su se pretvorile u dZelate uz prisustvo medunarodnih vojnihsnaga sa mandatom Organizacije ujedinjenih nacija! Izgledi zatrajan mir su vi5e nego neizvesni.

Nisu samo izgledi zamir neizvesni. Neizvesna je buduinostgradana Srbije i Kosova, bez obzira da li ie red o Srbima ili Al_bancima. Obidni gradani se suodavaju s borbom zaprelivljavanje.Nivo proizvodnje je opao do mere koja grailanima ne obezbedujeegzistencijalni minimum. Gradani Srbije su izloZeni dvostrukoi

1 2 t 3

izolacionistidkoj politici. Spoljnja mreLa izolacionistidkih sankcijapojadana je unutra5njom izolacionistidkom politikom beogradskogreZima. Taj dvostruki \zolaciontzam zatv ara perspektive Zivota naBalkanu na nivou borbe za preZivljavanje. Kao rcziltat balkanskih,,diluvijalnih mrZnji" proces propadanja 6e trajati godinama, vero-vatno decenijama. Srbima 6e biti krivi Albanci, a Albancima Srbi,bar dotle dok i jedni i drugi ne shvate da su im bar neki od interesazajednidki. Da bi to Sto pre shvatili potrebni su novi ljudi i nove(anti)politike. A njih za sada nema na vidiku.

{JtJ):<-ccoNo(I]

Jak5id BoZidar

KOSOVO'S CHALLENGESSummary

This work consists of two parts: ,,Kosovo -- The Anathcma of Ethno-National Goals" and,,From Balkan Perspective". Both Serbian and Albanian national6lites have set up and made a bid for,,national goals". Neither one is satisficd witha democratic solution. This made impossible the dialogue and cooperation betweenthe members of these two'ethnic communities in Kosovo 4nd Metohija. Bothcommunities capitglated before their irrational passions and.they wcrc sucked intothe vicious circle of hatred and violence. The author then analyzes critically thetragic consequences of the USA and NATO politics that affected both Serbs andAlbanians; he points out that this politics was complemcntary to thc politics ofBelgrade regime toward Kosovo. These similarities manifested themselves espe-cially in the work of their propaganda machinery. At the end, the author derivestwo conclusions. First, in Kosovo, the roles of the victim and oppressor switchvery quickly; second, the citizens ofYugoslavia arc pushed into thc isolation fromthe world by international factors who increase the degree of sanctions as well asby the politics of Belgrade regime thus reducing the quality of thcir lives to thelevel of fight for sheer survival.

Key words:Kosovo, Serbia, National Elite, National Goals, Ethnic Con-flicts. ,,Humanitarian Catastrophe", War Suffering, Politics of Isolationism

7 4

IZAZOVIGLOBALIZACIJE