Republika Srbija MINISTARSTVO PROSVETE I SPORTA Sektor za više i visoko obrazovanje Nemanjina 22-26, 11 000 Beograd tel. + 381-11-3616-286, fax: +381-11-3616-515 minvisokosr@yubc.net

KONCEPCIJA ZAKONA O VISOKOM ŠKOLSTVU I. Uvodne napomene Osnovni ciljevi reforme visokog obrazovanja u Srbiji mogu se sumirati na sledeci nacin: • Povecanje efikasnosti sistema visokog obrazovanja u smislu smanjenja

odustajanja od studija, kao i smanjenja prosecnog vremena potrebnog za dobijanje diplome.

• Usaglašavanje sistema visokog obrazovanja sa evropskim tendencijama i to posebno kroz uvodenje mehanizma kontrole kvaliteta nastavnog procesa i to kako samih programa tako i izvodenja nastave.

• Uspostavljanje relevantnosti nastavnih programa u odnosu na nacionalne potrebe i zahteva tržišta. Omogucavanje uvodenja multidisciplinarnih i interdisciplinarnih programa koji vode ka novim profesijama proisteklim iz razvoja tehnologije.

• Jacanje koncepta primenjenih studija koje pružaju znanja i veštine potrebne za neposredno ukljucivanje u proces rada.

• Ukljucivanje studenata kao partnera u obrazovni proces

Pri pravljenju koncepcije novog Zakona pošlo se od osnovnih uocenih slabosti postojeceg sistema, koje su istaknute u brojnim analizama i diskusijama tokom protekle godine. Pored toga, vodilo se racuna o obavezama koje proisticu iz pristupanja naše zemlje Boljonjskom procesu kao i Lisabonskoj konvenciji. Konacno, analizirani su i zakoni o visokom obrazovanju u evropskim zemljama kao i iskustva koje one imaju u reformi, kao i preporuke Komiteta za visoko obrazovanje Saveta Evrope koji je aktivno ukljucen u kreiranje evropskog prostora visokog obrazovanja.

Analiza statuta koje su svi univerziteti i fakulteti doneli tokom leta usaglašavajuci se sa Zakonom o univerzitetu iz aprila 2002. ukazuje na razlicitosti koje postoje medu univerzitetima kako u pogledu trenutne situacije tako i u pogledu razumevanja potrebe reforme i spremnosti da se ista sprovede. Pojedine institucije su iskoristile sve mogucnosti za reformske zahvate koje je pružio postojeci zakon, dok su se neke druge opredelile za konzervativniji pristup i zadržali rešenja koja se oslanjaju na postojecu praksu. To nadalje znaci da bi nametnuti reformski zahtevi mogli pogodovati nekim sredinama i istovremeno imati negativan uticaj na neke druge sredine. Sa druge strane, ne vidi se razlog zašto bi reformu trebalo primeriti najmanje spremnim i na taj nacin kociti neciji razvoj.

Konacno, cak i kada bi se sve visokoškolske institucije nalazaile na istoj startnoj poziciji, ni onda se ne bi video razlog zašto bi se Zakonom svima nametala ista rešenja. Dosadašnja praksa u kome je zakon odredivao sve detalje pocev od strukture organa upravljanja, preko nacina finansiranja, pravila studiranja, strukture nastavnog kadra i pravila za sticanje zvanja, do prava i obaveza studenata, nije ostavljala prostor za autonomno razvijanje institucija. Paradoksalno je da se institucije ocenjuju kao autonomne zato što samostalno donose odluke, ali se gubi iz vida da one to rade unutar strogo odredenih okvira.

2

Polazeci od izloženih cinjenica, osnovno opredeljenje pri formiranju predloga zakonskih rešenja bilo je da se njime postave samo okviri koji bi sa jedne strane nametnuli ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali bi sa druge strane ostavili slobodu svakoj instituciji da dubinu i tempo reformskih zahvata primere svojim mogucnostima.

Nema nikakve sumnje da ce pojedina rešenja koja su u potpunoj suprotnosti sa postojecom praksom predstavljati svojevrsni civilizacijski šok za dobar deo akademske zajednice Srbije. Svaki raskid sa ustaljenom praksom je na svoj nacin težak i bolan. Sa druge strane, cinjenica da su neke zemlje poput Italije i Austrije u kojima se univerzitetska tradicija meri vekovima uspele da izvedu taj zahvat, može da posluži kao kljucni argument da je on neophodan.

Samo se po sebi razume da ovako radikalna reforma ne može da se izvede u u jednom trenutku. Otuda je neophodno da se prelaznim odredbama Zakona preciziraju rokovi za pojedine reformske zahvate. Ovi rokovi se moraju protezati na nekoliko godina.

Od svog nastanka univerzitet je menjajuci se od vere ka rasudivanju, od rasudivanja ka kritickom mišljenju pokazao da je sposoban da prepozna neminovonost raskida sa tradicijom i redefiniše svoju misiju. Ocito je da je kraj prošlog veka pod pritiskom globalizacije i tehnološkog razvoja doneo potrebu da se uloga univerziteta ponovo preispita i redefiniše.

U cilju lakšeg pracenja predloženog koncepta reforme visokog obrazovanja

prvo ce se ukratko izložiti osnovni elementi koji su uticali na odredena rešenja, da bi se zatim ta rešenja objasnila i obrazložila.

II. Polazne osnove

1. Analiza postojeceg stanja u visokom školstvu Izvori: a) Analiza Ministarstva prosvete i sporta, juli 2001, diskusija na konferencijama

januara 2002 i septembra 2002. b) "Univerzitet kakav želimo", serija seminara Studentske unije Srbije, decembar

2001, maj 2002, decembar 2002. c) Analiza viših škola u Srbiji, izveštaj radne grupe Zajednice viših škola i MPSa, maj

2002. d) Institucional na evaluacija univerziteta Srbije

• Samoevaluacija, februar 2002 • Spoljna evaluacija, juli 2002 • Rezime stanja i diskusija na Konferenciji Zajednice univerzita Srbije, novembar 2002

Kljucne slabosti a) Slab univerzitet – jaki fakulteti koji postaju visokospecijalizovani univerziteti (imaju

nezavisan razvoj, razvijaju sve pratece nastavne discipline, razvijaju sve službe), što ima za posledicu: • multipliciranje nastavnih kadrova, ali i infrastrukture (laboratorije, biblioteke

itd.); • multipliciranje službi i usluga (racunovodstvo, studentska služba, opšti

poslovi); • neadekvatna raspodela prostora i druge nastavne infrastrukture (Prilog 1.)

3

• veliki debalans izmedu nadležnosti rektora i dekana (rektor nema nikakve izvršne nadležnosti, cak ni nadležnosti u pogledu pracenja i obezbedivanja kvaliteta);

• teškoce u organizovanju multidisciplinarnih i interdisciplinarnih programa. Ocena spoljnih eksperata je da ovakav univerzitet nema ni šansu da razvije

strateški plan i ispuni svoju misiju.

b) Sistem odlucivanja i rukovodenja • Kljucne odluke donosi nastavno-naucno vece tako da se odgovornost deli na

kolektiv i ne postoji jasan lanac odlucivanja i odgovornosti. • Nerazjašnjen odnos izmedu pocasne-akademske funkcije celnih ljudi i

menadžmenta. • Nejasna prava i moguci uticaj osnivaca.

c) Akademski sistem • Zastareli programi i nastavne metode • Usko orijentisani monodisciplinarni programi neprimereni zahtevima

savremenog tržišta, neadekvatna mreža visokoškolskih ustanova • Težište na teorijskom znanju, nizak nivo prakticnih znanja i veštine • Duge i teške osnovne studije, mada u osnovi kvalitetne – "Najbolji studenti na

svetskom nivou, srednji ispod evropskog proseka" – mišljenje spoljnih evaluatora.

• Izuzetno mali broj diplomiranih studenata (oko 30% od broja upisanih). • Prosecna dužina studija više od 50% veca od nominalne. • Nepostojanje izlaza za one koji su položili i do 20 ispita. • Veoma slabe i neorganizovane poslediplomske studije. • Nepostojanje sistema kontrole kvaliteta, nepostojanje akreditacije programa i

institucija. • Loša organizacija studija i neprimereno veliki broj ispitnih rokova. • Lokalna akademska struktura sama sebe reprodukuje i time se nekontrolisano

uvecava (eksplozija osrednjosti) • Onemogucavanje svakog uticaja studenata na nastavni proces – uloga

studentskih organizacija svedena je na lobiranje pri probijanju uslova i povecanje ispitnih rokova što doprinosi daljoj eroziji kvaliteta.

d) Transparentnost (korupcija) • Studenti se neprekidno žale na razne oblike korupcije, koju nastavnici ne

primecuju – jedna od preporuka EUA je ukidanje usmenih ispita kao mogucih izvora korupcije.

e) Finansiranje • Neadekvatno utvrdeni izvori i nacin finansiranja troškova nastave. • Nejasna upisna politika diktirana modelom finansiranja i raspoloživim

prostorom (nedostatak strategije). • Nepostojanje finansijskih stimulansa za inovacije i reformu sistema.

f) Više škole • Dvogodišnje studije se ne uklapaju u sistem evropskog visokog obrazovanja. • Izuzetno loša reputacija (ponegde i opravdana) stecena tokom poslednjih 10

godina. • Potpuna razjedinjenost viših škola (nepostojanje makar i simbolickog korektiva

univerziteta) i neadekvatna mreža.

4

• Zastareli i neadekvatni programi u velikom broju viših škola

2. Osnovne koncepcije koje proisticu iz pristupanja Bolonjskom procesu i obaveze u vezi sa ratifikacijom Lisabonske konvencije • Dva ciklusa studija u ukupnom trajanju od 5 godina. • Uvodenje ECTSa kao mere obima studija. • Uvodenje "dopune diplome" (diploma supplement) kao prateceg dokumenta

koji opisuje savladani program. • Uvodenje "zajednicke diplome" (joint degree) koje izdaju dve ili više institucija. • Definisanje postupka priznavanja stecenih kvalifikacija i diploma u skladu sa

Lisabonskom konvencijom. • Formiranje agencije za akreditaciju. • Uvodenje sistema kontrole kvaliteta. • Ukljucivanje studenata kao partenra u obrazovni proces. • Uspostavljanje univerziteta kao jedinog pravnog lica (zahtev Observatornog

komiteta za pracenje Magna Carte). • Uspostavljanje mogucnosti za realizaciju "ucenja celog života" (LLL).

3. Osnovne odlike novih zakona evropskih zemalja, zakljucci

"Career Space" konzorcijuma i slicnih institucija • Fleksibilnost studijskih programa sa naglaskom na interdisciplinarnost i

multidisciplinarnost (mali broj strucnih naziva, sa "dodatkom diplome" koji precizira studijski program)

• Velika organizaciona autonomija institucija, jak nadzor kroz akreditaciju i evaluaciju

• Deoba kompetencija: Država - osniva, spaja, zatvara, licencira i akredituje institucije; dodeljuje sredstva; podržava (štiti) studente; rešava sporove; promoviše kvalitet, priznavanje kvalifikacija i mobilnost. Institucija – zapošljava nastavnike, upisuje studente, odlucuje o nastavnim i istraživackim programima, dodeljuje diplome i stepene obrazovanja, ostvaruje komercijalne aktivnosti, saraduje sa drugim institucijama. • Veliki broj programa primenjenih studija, jacanje visokih strucnih škola (oko

60% poslova koje evropska privreda ima u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija zahteva diplomu primenjenih studija – www.career-space.com)

4. Stav Saveta Evrope u pogledu zakonodavne regulative a) Nacelne preporuke

U završnom izveštaju projekta u oblasti legislativnih reformi koji je radjen punih deset godina u okviru Komiteta za visoko obrazovanje Saveta Evrope (LRP- Legislative Reform Program, CC-HER 1990 – 2000) izdvojen je niz opštih nacela u pogledu formiranja zakonske regulative. Pri tome se istice da svrha ovih nacela nije da ultimativno namecu bilo koje rešenje, vec ih je pre potrebno shvatiti kao skup u praksi proverenih preporuka. Ove preporuke izmedu ostalog obuhvataju i sledece elemente.

5

• Opseg zakonske regulative – Nema potrebe da se jednim zakonom detaljno specificiraju svi aspekti visokoškolskog sistema obrazovanja. Nacelna opredeljenja formulišu se zakonskim aktom dok se ostali elementi razraduju u okviru posebnih podzakonskih akata, kao i statuta i pravilnika samih institucija. • Prava i slobode u oblasti obrazovanja – Iako u principu ne postoji obaveza države da svima koji imaju odredene kvalifikacije obezbedi visokoškolsko obrazovanje, ocekuje se da država ucini napor da to obrazovanje ucini dostupnim što vecem broju svojih gradana. Pored toga, ukoliko se dozvoli formiranje privatnih visokoškolskih institucija, mora da se posveti posebna pažnja pri njihovoj akreditaciji.

Pravo obrazovanja na jezicima manjina izdvojeno je kao izuzetno osetljivo pitanje. Razmatrajuci ovaj problem posebno u okviru makedonskog sistema visokog obrazovanja LRP je predložila da se prihvati postojanje osnovnog prava grupe gradana da formira obrazovnu instituciju u kojoj se nastava izvodi na jeziku manjine, ali i prava države da takvoj ustanovi prizna ili ne prizna status visokoškolske institucije. • Uloga države – Predlaže se da država nadzor nad radom visokoškolskih institucija poveri odgovarajucem ministarstvu koje je u nacelu odgovorno i za pokretanje zakonodavnih reformi. Država pored toga preuzima na sebe obavezu finasiranja odredenih visokoškolskih institucija. Preporucuje se da država odredi ukupan budžet jedne institucije, a da se samoj instituciji prepusti odgovornost za rapodelu finasijskih sredstava u skladu sa svojim potrebama i planovima za razvoj. Naravno, u tom slucaju moraju se razraditi mehanizmi kontrole trošenja dodeljenih sredstava. • Upravljanje institucijom - Preporucuje se jacanje uloge univerziteta i to tako što ce samo univerzitet imati svojstvo pravnog lica. Za razliku od toga, nije usaglašeno mišljenje u pogledu velicine i sastava, pa cak ni naziva centralnog organa upravljanja (Senat, Savet). Smatra se da je neophodno da šira zajednica (osnivac i ostali akteri) delegiraju svoje predstavnike u ovo telo, ali ne postoji nikakav stav po pitanju odnosa broja ovih predstavnika i broja clanova koji delegira univerzitet. Preporucuje se jasno definisanje prava i obaveza rektorata, sa naglaskom na povecana prava u upravljanju, ali i povecanu odgovornost. Rektoru se poverava uloga predstavljanja i vodenja institucije u smislu artikulacije strateških opredelenja. Istovremeno se naglašava potreba za visoko profesionalnim administratorom (posebno u onim institucijama gde se rektor bira sa ogranicenim mandatom) koji bi podržao rektora u njegovim aktivnostima. Znacajna studentska participacija je takode postala sastavni deo prakse svih visokoškolskih institucija. • Kontrola kvaliteta – Predlaže se uvodenje samovrednovanja i spoljnjeg vrednovanja institucijom. • Ucenje – Opredeljujuci se izmedu tri najcešce primenjivane paradigme visokog obrazovanja: tržišni model - snabdevaci i potrošaci, model javnih usluga – servis i gradani, i korporativni model obrazovne zajednice, LRP je podržala ovaj poslednji, zalažuci se da se u statutarnim odredbama nastavnici, saradnici i studenti vide kao jedno telo sa razlicitim obavezama i odgovornostima, ali sa istim ciljem. • Formiranje zakona - Ostvariti maksimalnu fleksibilnost, definisati željene efekte i ciljeve, izbeci zasnivanje zakona na postojecem sistemu, dobro razmisliti o prelaznim odredbama, odmeriti relani vremenski okvir za implementaciju.

6

b) Model zakona

Zakon treba da obuhvati sledece elemente. Opšte odredbe

• Opšte definicije • Ciljevi i definicije visokog obrazovanja, pristup visokom obrazovanju • Nadležnost Ministarstva u obezbedivanju visokog obrazovanja

Institucije visokog obrazovanja • Državne institucije, osnivanje, integrisanje i ukidanje državnih institucija • Autonomija institucija • Univerziteti i ostale institucije • Davanje radnih dozvola

Akademski sistem • Akreditacija i kontrola kvaliteta • Stepeni obrazovanja i diplome

Upravljanje i rukovodenje državnim institucijama • Statut, organi upravljanja, upravne nadležnosti

Finansiranje državnih institucija • Opšti principi finansiranja i metodologija finansiranja • Uslovi finansiranja • Odgovornost organa upravljanja, nadzor i revizija • Komercijalna delatnost

Privatne institucije • Osnivanje, licenciranje i akreditacija privatnih nosilaca • Obezbedivanje uslova za dodelu finansijskih sredstava iz javnih fondova

Nastavnici • Zvanja i rang osoblja • Akademska sloboda i odbrana od sankcija • Uslovi službe

Studenti • Prijem • Školarina i druge naknade • Prava i obaveze studenata • Finansijska podrška studenata • Studentske organizacije

Sporovi Prelazne i završne odredbe

7

III. Predložena rešenja 1. Studijski programi i vrste diploma – univerzitetske i strucne studije ⇒ Usaglašen predlog

OS

DS

MS SSMP

POS

SP

Prelaz izmeduprogramaureduje sestatutom

OS - osnovne studije - min 180, max 240POS - primenjene osnovne studije = 180SS - specijalisticke studije - max 60SP - specijalisticke primenjene studije - max 60MS - magistarske studije - min 300 (zbir)MP - magistarske primenjene studije - 120 (+180)DS - doktorske studije - min 180, max 240 (+240)

- moguce kombinacije programa

3-4

god.

1-2

god.

2-3

god.

5 go

d.

3 go

d.

1 go

d.

2 go

d.

⇒ Obrazloženje • Trajanje programa uskladeno je sa zahtevima Bolonjskog procesa,

institucijama se prepušta da same odrede dužinu programa osnovnih i magistarskih studija u datim granicama i datom broju bodova.

• Dva tipa programa - u postojecoj praksi na prvim godinama studija izucavaju se pretežno teorijski sadržaji, dok se u završnim godinama više prostora (iako po mnogim mišljenjima nedovoljno) posvecuje prakticnim problemima. Nema nikaklve sumnje da ovaj pristup ima svoje opravdanje ukoliko je željeni ishod osposobljenost za rad na poslovima istraživanja ili razvoja. Sa druge strane, osposobljavanje za prakticni rad zahteva ne samo drugaciji odnos teorijskih i prakticnih sadržaja vec i drugaciji redosled. Otuda se cini da je u nekim strukama bolje da se formiraju dva odvojena programa sa dva razlicita ishoda, nego da se mehanicki izmešaju sadržaji i da se posle završene tri godine studija izdaje jedna diploma, a posle sledece dve godine druga diploma. Naravno, ovo opredeljenje ne iskljucuje i mogucnost postojanja jedinstvenog programa sa dva izlaza. O strukturi programa institucije moraju same autonomno da odlucuju.

• Studije Medecinskih nauka - integralni petogodišnji program akademskih studija (bez prve diplome), s tim što bi se završavale sa zvanjem magistra. (U vecini evropskih zemalja ove studije se rešavaju izdvojeno od drugih programa.)

8

i Primedba – koje su to specificnosti primenjenih studija? Moguci odgovori: √ Rad na Univerzitetu primenjenih studija zahteva od nastavnika da pored

akademskog i naucnog imaju i strucno-prakticno iskustvo u poslovima koji se iz njegove struke obavljaju u poslovnom okruženju.

√ Planovi i programi se donose u saradnji sa poslovnim okruženjem i privrednim komorama.

√ U realizaciji nastave poželjno je da sa 50% ucestvuju i nastavnici koji nisu u stalnom radnom odnosu na univerzitetu, vec rade u poslovnom okruženju.

√ Nacin izvodenja nastave mora biti maksimalno prilagoden zahtevima koje pred studenta postavlja njegovo buduce radno mesto.

i Primedba – da li su nama uopšte potrebni programi primenjenih studija? Moguci odgovori: √ Savremeni tehnološki razvoj zahteva programe primenjenih studija: poslodavci

traže strucnjake koji imaju školovanje potrebne dužine i dovoljno aplikativno. √ Razvijene zemlje ih nisu ukinule, naprotiv, Engleska, Nemacka, Grcka i druge ih

dalje razvijaju, i znacajno su prisutne u njihovim visokoškolskim sistemima; ova vrsta studija razvija se i u zemljama u okruženju (Hrvatska, Slovenija, Rumunija, Madarska).

√ Doprinose ravnomernijem regionalnom razvoju Srbije. Problem razvoja sredine koji izmedju ostalog zavisi i od ostanka mladih na školovanju mogao bi se delimicno rešavati programima primenjenih studija koji su primereni potrebama privrede te sredine.

i Primedba – Zašto višim školama dati mogucnost transformacije ka primenjenim studijama

Moguci odgovori: √ Više škole su bliže koncepciji primenjenih studija, a neke su tržišno orijentisane, i

dobro pozicionirane. √ Kao posledica te tržišne orijentisanosti i usmerenosti na praktican rad deo viših

škola raspolaže i odgovarajucim prostorom i opremom neophodnim za odvijanje primenjenih studija.

√ Dosadašnja transformacija jednog broja viših škola, sprovedena u skladu sa Bolonjskom deklaracijom (prelazak na sve jednosemestralne predmete, uvodenje ECTS sistema bodova, mentorskog rada sa grupama, povecanje elemenata prakticnosti u izvodenju nastave i dr.), pokazuje sposobnost tih viših škola da ovaj koncept mogu da realizuju.

√ Iskustvo stranih zemalja u transformaciji viših škola (nama poznati primeri Nemacke i Grcke, koje su svoje dvogodišnje studije transformisale u trogodišnje primenjene studije) ide u prilog davanju mogucnosti višim školama za transformaciju u primenjene studije.

√ Jedan broj viših škola je ostvario znacajnu medunarodnu saradnju sa grckim i nemackim univerzitetima za primenjene studije. Konkretno: GTZ je pružio podrušku transformacija viših poslovnih i viših ekonomskih škola u Srbiji. Potpisan je sporazum o saradnji cetiri škole: Viša poslovna škola u Beogradu, Novom Sadu i Blacama i Viša ekonomska škola u Valjevu i BA Mosbach za zajednicko obrazovanje jednog broja studenata ne nekoliko smerova. Ceo projekat je pod finansijskim pokroviteljstvom GTZ-ta. Sa Univerzitom primenjenih studija u Štuttgart-u u toku je analiza i zajednicka izrada planova i programa (nekih smerova), razmena nastavnika i utvrdivanje mogucih oblika razmene studenata.

9

.Strucni nazivi – u nacelu dogovoreno da se ide na manji broj naziva, ali lista nije razmatrana ⇒ Predlog Akademske studije Primenjene studije

Bac.xxx - bacelor xxx nauka Spec.xxx – specijalista xxx nauka Mag.xxx – magistar xxx nauka Dr.xxx – doktor xxx nauka

Bac.xxx (apl) Spec.xxx (apl) Mag.xxx (apl)

Humanisticke nauke - hum Obrazovanje - edu

Inžinjerske nauke - ing Inžinjerstvo - ing

Prirodno-matematicke nauke – nat.mat

Medicinsko-veterinarske nauke – med.vet Zdravstvo – med

Umetnost - art Umetnost – art

Ekonomske nauke – oec Ekonomija – oec

Društvene nauke – soc. Turizam - tur

Pravne nauke - iur

Teološke nauke - theol Informacije o programu koji je student pohadao dobijaju se u "dopuni diplome" koja se obavezno izdaje svakom studentu uz diplomu. ⇒ Obrazloženje i dileme

U postojecoj praksi, kreiranje novih nastavnih planova i programa rezultovalo je uvodenjem novih strucnih zvanja. Tako smo dobili izuzetno veliki broj zvanja i potpunu zbrku na tržištu rada gde poslodavci veoma cesto ne umeju da razaznaju za koja zvanja treba da raspišu konkurs da bi dobili kandidate odredenih strucnih kvalifikacija. Buduci da je broj profesija i dalje u porastu ovaj problem se ne može rešiti permanentnim uvodenjem novih strucnih zvanja. Umesto toga neke zemlje (poput Austrije) opredelile su se za smanjivanje broja razlicitih strucnih zvanja, koja su formirana tako da odreduju oblast iz koje je kandidat dobio najcelovitije obrazovanje, dok se ostale informacije dobijaju kroz dopunu diplome, koja se izdaje kao obavezan document uz diplomu.

Skracenice za predložena zvanja imaju kao osnovu latinske nazive. Ovaj predlog treba shvatiti samo kao opredeljenje za mali broj zvanja, a nikako kao definitivnu podelu.

Isto tako problematican je i naziv prve diplome (bac). Naime, u našoj praksi verovatno bi više smisla imao naziv "diplomirani" (dipl.). Problem je medutim u tome što se ovaj pojam u Austriji i Nemackoj izjednacuje sa zvanjem magistra, pa bi time imali problem pri prevodenju naziva. Koliko smo mogli da ustanovimo najveci broj zemalja Evrope opredelio se za ovu skracenicu.

Ideja da se za diplome primenjenih studija koriste isti nazivi sa naznakom "apl" u zagradi preuzeta je iz nemacke prakse. i Dogovoreno je da se pogleda UNESCO-va klasifikacija

10

2. Ustanove koje obavljaju delatnost visokog obrazovanja ⇒ Predlog (dobijen kompilacijom diskusija na radnoj grupi i na Asocijaciji

univerziteta Srbije)

PSPS

PS

PSPS

S

ASASS PS

Univerzitet

PS

PSPSPS

Velika školaprimenjenih studija

Min 5 razlicitih programaMin 3 razlicite oblasti

Min 5 razlicitih programaMin 3 razlicite oblasti

PS

Škola primenjenih studija(College)

Iste ili srodne oblastiOsnovni i specijalisticki programi

ASASS

Fakultet

Iste ili srodne oblastiOsnovni, specijalisticki i primenjeni magistarski programi

PSPSPS

(School forApplied Studies)

⇒ Obrazloženje i dileme • Umesto za broj razlicitih fakulteta naziv "Univerzitet" se vezuje za broj razlicitih

oblasti, što odgovara izvornom znacenju tog pojma. Ideja da se univerzitetima poveri i pravo izvodenja programa primenjenih studija zasnovana je na uverenju da sa jedne strane na njima postoji potrebna kompetetnost za tu vrstu aktivnosti, a sa druge strane da ce se time ostvariti konkuretnost sa univerzitetima primenjenih studija i podstaci njihov razvoj.

• Velika škola primenjenih studija pokriva najmanje tri razlicite oblasti. U praksi, ove škole se mogu formirati udruživanjem sadašnjih viših škola (naravno onih koje mogu da ostvare kvalitet potreban za tu vrstu studija).

• Fakultet je institucija koja ima univerzitetske studijske programme, ali ne pokriva dovoljan broj oblasti. Ovaj naziv trenutno odgovara odredjenom broju privatnih fakulteta.

• Škola primenjenih studija je institucija koja ima programe primenjenih studija iz manje od tri razlicite oblasti. (Sama oznaka "studija" ukljucuje u sebi odrednicu o vrsti škole, pa nema razloga da se istice da je to "visoka" škola).

• Poslediplomski program – može izvoditi i neki naucni institut, program mora biti akreditovan i prihvacen od strane nekog univerziteta ili fakulteta.

i Primedba – Zašto primenjene studije nemaju pravo na doktorat? Moguci odgovori: √ Zato što doktorat podrazumeva prevashodno naucno-teorijski a ne aplikativni

pristup. √ Diplomirani strucnjaci primenjenih studija mogu, uz odredjene uslove, upisati

doktorske studije

11

i Primedba – Zašto se pojam "univerzitet" vezuje za odredjeni broj oblasti Moguci odgovor: Ovo sledi iz samog znacenja reci univerzitet Moguci kontra-argument: U svetu i u Evropi postoji veoma mnogo univerziteta koji ne ispunjavaju taj uslov.

3. Organizacija univerziteta ciji je osnivac republika ⇒ Predlog - neusaglašen Organizacija • Sve organizacione jedinice integrisane su u Univerzitet koji poverava odredjene

poslove i nadležnosti svojim organizacionim jedinicama. Nacelna deoba poslova i odgovornosti mora se dati Zakonom, dok se specificnosti preciziraju statutima univerziteta

• Osnovna organizaciona jedinica je jednomaticna institucija Odesk (departman) – ne sadrži katedre iz oblasti za koje Fakultet nije matican

• Sledeci organizacioni nivo je Fakultet (asocijacija srodnih Odseka); Fakultet ne mora imati odseke

• Zajednicke organizacione jedinice – biblioteka, racunski centar, istraživacke laboratorije, radionice, inovacioni centri, smeštaj i ishrana studenata

• Deoba postojecih institucija na odeseke i fakultete i specifikacija poslova i odgovornosti mora se obaviti dogovorno unutar svakog unjiverziteta

Nastava • Osnovna nastavna celina je studijski program • Odesk ili Fakultet je nosilac monodisciplinarnog programa • Medudepartmanski centar je nosilac multidisciplinarnog ili interdisciplinarnog

programa

Univerzitet

Odsek

Fakultet

Odsek

Odsek

Odsek

BibliotekaFakultet

Odsek Odsek

Nastavnicentar

Nastavnicentar

Racunskicentar

Fakultet

Fakultet

Istraživackalaboratorija

Radionica

Inovacionicentar

Rektorat

12

Nadležnosti – okvirna podela • Sve nadležnosti se preciziraju Statutom univerziteta

Fakultet/Odsek

Broj studenata,konkurs,školarina

Univerzitet

Proveravamaticnost

Nadzor sporovi

Nadzor sporovi

Studijski programi

Obaveze premastudentima u

nastavi

Organizacijanastave i ispita

Saglasnost Tema, mentor,komisija

Uslovi za izbor

Raspisivanje isprovodenje

konkursa

teze

studije

nastavnici

studenti

Parlament

Prigovori i žlbeDrugi stepenjavneisprave

Maticna knjiga

Diplome

upravljane

Statut

Komisija, referat

Izbor rektoraIzbor dekana/šefa

odseka

Pravilnik

upis

13

Finansije – okvirne nadležnosti • Transparentno kretanje novca, nacelne odredbe uredjene Zakonom, svi procenti

precizirani Statutom

Projekti

Projekti

Fakultet

Univerzitet

Budžet

Fakultet

Fakultet

UpisProjekti

Komunalneusluge

Rukovodjenje

Univerzitet

Savet(upravljanje)

Naucno-nastavno vece

Strucna veca

SV1

SV2

SVn

Rektorat(rukovodjenje)

Finansijskidirektor

Sektor zamaterijalno ifinansijskoposlovanje

Generalnisekretar

Sektor zapravneposlove

Sektor zastudentska

pitanja

Sektor zaMedunarodnu saradnju

Ureduje sestatutom

Ureduje sezakonom,precizirastatutom

14

Obrazloženje i dileme Predlog da univerzitet jedini ima status pravnog lica proistice iz Bolonjskog

procesa, odnosno iz Bolonjske Magna Carte (1988). Ovo je ustaljena praksa u celoj Evropi izuzev Engleske gde postoje primeri "federalnog" i "konfederalnog" uredenja univerziteta (Univerzitet u Londonu, Oksfordu, Kejmbridžu ...). Moguce prevazilaženje ovog problema naznaceno je predlogom da Univerzitet može odsecima ili drugim organizacionim jedinicama preneti neka ovlašcenja.

Racionalizacija infrastrukturnih i ljudskih resursa namece uvodenje jednomaticnih organizacija (odseka) kao osnovnih jedinica. Ovo ce zahtevati prestruktuiranje citavog niza katedri na nematicnim fakultetima i njihovu reorganizaciju u maticne celine. Iako ce ovaj porces biti težak nesumnjivo je da ce on znacajno doprineti ne samo boljem iskorišcenju resursa vec i podizanju kvaliteta putem konkurencije koja prirodno ne postoji kod razbijenih nematicnih katedri koje imaju samo jednog ili nekoliko nastavnika iz jedne oblasti u koju se niko drugi na današnjim fakultetima ne razume.

Fakultet kao organizaciona celina može biti model za rešavanje problema Univerziteta u Beogradu koji bi u departmanskoj deobi bio preterano glomazan. Moguce rešenje je formiranje fakulteta koji bi odgovarali današnjim grupacijama i imali odredeni stepen organizacione, ekonomske i akademske autonomije. Pored toga, neki postojeci fakulteti su vec jednomaticni i nema razloga da se oni dele na odseke ili departmane.

i Primedba – Zašto se ove odredbe ne odnose i na privatne univerzitete? Zakonom je nadena unutrašnja organizacija visokoškolskih ustanova ciji je osnivac Republika polazeci od prava osnivaca da na najcelishodniji nacin uredi rad tih ustanova, pa je to pravo kada su u pitanju privatne institucije ostavljeno njihovim osnivacima da urede svojim aktima.

⇒ Organizacija velike škole primenjenih studija, ciji je osnivac Republika –

Predlog - neusaglašen

• Odsek je osnovna nastavna celina

Velika školaprimenjenih studija

OdsekOdsek

BibliotekaOdsekOdsek

Racunskicentar

Savet(upravljanje)

Naucno-nastavno vece

Strucna veca

SV1

SV2

SVn

Direktorat(rukovodjenje)

Istraživackalaboratorija

Radionica

Centar zatransfer

tehnologije

15

⇒ Obrazloženje i dileme

Predlog je izveden po analogiji sa univerzitetom

4. Nastavnici i istraživaci

⇒ Predlog – neusaglašen, (rezime diskusija)

• Nastavni, naucni, istraživacki i umetnicki rad na visokoškolskoj ustanovi realizuju nastavnici i istraživaci.

• Zvanja nastavnika ciji je osnivac Republika su: predavac, docent, vanredni profesor i redovni profesor

• Docent, vanredni i redovni profesor moraju imati doktorat, predavac mora imati magistraturu

• Docenti, vanredni i redovni profesori izvode nastavu na svim vrstama studija, predavaci izvode nastavu samo na primenjenim studijama

• Za nastavnika za umetnicku oblast može biti izabrano i lice bez doktorata (precizira se statutom)

• Zvanja nastavnika mogu steci i lica koja ne zasnivaju radni odnos • Zvanja istraživaca utvrduju se posebnim zakonom

Izbor – (rezime diskusija)

• Zakon propisuje elemente koji uticu na izbor i nacin formiranja nacionalne komisije

• Komisija za akreditaciju odredjuje prag kriterijuma • Univerzitet statutom specificira detaljne kriterijume • Univerzitet prikuplja sve ocene i donosi odluku, u ovom procesu znacajnu

ulogu igraju strucna veca

naucni rad

razvoj nastavnih sredstava

saradnja saprivredom

nastava

literatura UN I VE RS IT Y

studenti

fakultet

školskeaktivnosti

Nacionalnakomisija

odluka

Univerzitet

16

⇒ Obrazloženje i dileme

• Ukida se kategorija asistenata pripravnika i asistenata, te se saradnicki poslovi poveravaju poslediplomcima. Ovaj predlog proistice iz dva motiva. Sa jedne strane cini se da u sadašnjim tehnološkim uslovima pojam "vežbanja na tabli" gubi svoj smisao. Cinjenica je da druge zemlje ne poznaju ovaj vid nastave, vec je nastavniku povereno da sa nekoliko zadataka ilustruje predavanu materiju i prepusti studentima da kroz izradu domacih zadataka utvrde gradivo. U tom smislu saradnicki poslovi se poglavito svode na laboratorijska vežbanja ili diskusiju sa studentima. Sa druge strane, prepuštanjem tih poslova poslediplomcima prekinula bi se dosadašnja praksa da se izbor asistenata pripravnika vrši samo na osnovu srednje ocene tokom studija, a da svaki asistent koji doktorira gotovo automatski postaje docent. Ideja je da sistem izbora u nastavnicka zvanja bude zasnovan na stvarnim kvalitetima kandidata, te da se izbor docenta vrši iz cele grupe poslediplomaca koji su dobili priliku da pokažu svoje sklonosti i sposobnosti.

• Zvanje predavaca namenjeno je primenjenim studijama gde prakticna znanja mogu da budu važnija od akademskih sklonosti.

• Ne vidi se razlog da se uslovi za izbor propisuju zakonom. Tu materiju treba prepustiti univerzitetima i nadzirati je kroz sistem akreditacije. Na taj nacin univerziteti ce sami odredivati akademski nivo koji žele da postignu (a koji svakako mora biti iznad akreditacijom propisanog praga).

i Primedba – Nemoguce je održati nastavu i obezbediti nastavni kadar ako se ukine status asistenata?

Moguci izvor nesporazuma Iz razlicitih diskusija cini se da je uloga asistenata veoma razlicita na pojedinim

fakultetima. Za razliku od tehnickih fakulteta koji imaju iskustvo sa organizovanim poslediplomskim studijama i stažerima (tržište rada) koji ucestvuju i u nastavi i u istraživanjima, fakulteti društvenih nauka nemaju to iskustvo. Koliko se može saznati iz razgovora, na najvecem broju društvenih fakulteta asistenti se odmah ukljucuju u nastavu.

i Primedba – Zašto se privatni univerziteti "potcenjuju" i time što se za njih Zakonom ne specificiraju zvanja?

Moguci odgovor: Želja je da se osnivacima i finansijerima ostavi veca sloboda u organizaciji institucije, pri cemu ih niko ne sprecava da se opredele za ista zvanja kao i državni univerziteti. Naravno, ako postojeci privatni univerziteti misle da to nije dobro, nema razloga da se zvanja ne specificiraju za sve institucije.

i Primedba – Umetnicki fakulteti i filologija imaju potrebe za specificnim nastavnickim zvanjima

Moguce rešenje: Definisati još jedno zvanje saradnika u nastavi i prepustiti univerzitetima da to zvanje specificiraju (lektor, korepetitor itd.)

17

Sistem studija

⇒ Predlog

budžet

$ $$

samofinansiranje

Prijemniispit

Najboljih n1

jedna godinastudija

60 bodova za jednugodinu?

1 oktobar

Da

Ne

min 37bodova

Izborpredmeta

60bodova

predmetaIzbor

budžet

$ $$

samofinansiranje

Ostali

60 bodova za jednugodinu?

ima mesta u kvoti?

Da

Da

Ne

Ne

Sistem studiranja i status studenta

• Sistem studija je jedinstven – isti oblici nastave izvode se na dodiplomskim i poslediplomskim studijama, odnosno studenti poslediplomskih studija su "regularni" studenti.

• Nastava je podeljena u semestre, trimestre ili blokove. • Pojedini oblici nastave mogu se organizovati u formi "ucenja na daljinu", ali se

ispiti moraju održavati u mestu gde je sedište institucije. • Ako je moguce svi predmeti su jednosemestralni i nose odredeni broj ECTS

bodova. Predmeti ne mogu biti duži od dvosemestralnih, pri cemu se studentima mora omoguciti da odredjeni broj bodova sakupe i nakon prvog semestra (obezbedjivanje kontinualnog rada).

• Predmeti se dele na obavezne i izborne, pri cemu se pohadanje nastave iz jednog predmeta može usloviti prethodnim polaganjem nekih drugih predmeta.

• Planom i programom studija predviden je ukupni broj bodova koji se nominalno ostvaruje u toku jedne godine studija, dok izborom predmeta koje sluša u jednoj godini student sam odreduje tempo svog studiranja

18

• Student na pocetku godine upisuje odredeni broj predmeta iz svog studijskog programa i to: Student koji se finansira iz budžeta mora da upiše onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari puni obim bodova predviden za tu godinu Student koji se sam finansira mora du upiše broj predmeta koji obezbeduje bar 61% ukupnog broja bodova – ovaj student placa nadoknadu samo za upisane predmete.

• Predmete iz kojih student ne položi ispit do kraja tekuce godine, student mora ponovo da upiše sledece godine

• Za svaku godinu studija se jasno precizira broj studenata koji studira na teret budžeta

• Student koji studira na teret budžeta upisuje se naredne godine kao budžetski student ako je u toku prethodne godine studija ostvario 60 bodova

• Student koji studira kao samofinansirajuci upisuje se naredne godine kao budžetski student ako je u toku prethodne godine ostvario 60 bodova i ako u kvoti budžetskih studenata ima upražnjenih mesta.

⇒ Obrazloženje i dileme

• Organizacija nastave kao jedan od osnovnih oblika autonomije se prirodno prepušta univerzitetima.

• Zahtev da se ispit mora polagati u sedištu institucije je pokušaj da se uredi nastava po takozvanim "odeljenjima" koja je cesto van kontrole same institucije i izvor potencijalnih problema (slab kvalitet, korupcija itd.)

• Jednosemestralni predmeti i ECTS bodovi proisticu iz Bolonjskog procesa. • Ukida se ideja prenošenja ispita u narednu godinu, odnosno upis godine sa

brojem ispita za koje unapred zna da ih je u proseku nemoguce položiti. Pri tome student ima pravo da na sopstveni rizik izabere i više od 60 bodova (sve zaostale ispite i sve ispite iz tekuce godine)

• Ukida se pojam ponovljene godine u kojoj student nema nikakvih obaveza sem da polaže zaostale ispite, što ga u principu udaljuje od fakulteta (a cesto i od ucenja)

• Pravo na budžetski status se uvek može ostvariti pod uslovom da student u toku jedne (bilo koje) godine studija ima mogucnosti (i volje) da kontinuirano uci cele godine i ostvari 60 bodova. Ovim se zapravo svakom studentu pruža šansa da izborom predmeta koje sluša unapred planira mogucnost budžetskog upisa sledece godine.

• Uvodenje kvote za budžetske studije je pokušaj da se obezbedi da država jasno odredi koliko studenata finansira i da to regularno i sprovodi.

19

5. Nacionalni menadžment ⇒ Nadležnost ministarstva

• Raspodela finansijskih sredstava iz budžeta • Izdavanje radnih dozvola • Nadzor nad radom institucija visokog obrazovanja • Nadzor nad radom centra za akreditaciju • ...

⇒ Nacionalni savet za visoko obrazovanje

• Planiranje i razvoj visokog obrazovanja • Priprema i izmena propisa u oblasti visokog obrazovanja • Utvrduje kriterijume za ocenu kvaliteta na predlog Centra za akreditaciju • Predlaže upisnu i finansijsku politiku • ...

⇒ Centar za akreditaciju

• Iniciranje, pracenje promovisanje i sprovodenje postupka akreditacije ⇒ Obrazloženje i dileme

Po sadašnjem zakonu i dugogodišnjoj praksi sve kljucne odluke u oblasti visokog obrazovanja pocev od nacionalne obrazovne politike, preko politike upisa i finansiranja, do akreditacije institucija i izdavanje dozvola za rad donosi Vlada preko Ministarstva prosvete koje nema neophodne strucne kvalifikacije za obavljanje ovakvih poslova.

Suština predloga je da se omoguci da profesionalne odluke koje se ticu upravljanja nacionalnim sistemom visokog obrazovanja donose eksperti i to, imajuci u vidu znacaj autonomije univerziteta, poglavito oni koji su i sami deo sistema visokog obrazovanja. Ovo se želi ostvariti uspostavljanjem Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koji bi se bavio obrazovnom politikom u najširem smislu te reci. Pojedini strucni poslovi, poput akreditacije, bili bi povereni specijalizovanim Centrima koji bi bili nezavisni u svom radu, i za rezultate rada odgovarali Nacionalnom savetu i resornom ministarstvu.

Resornom ministarstvu se prepušta poglavito administrativna funkcija sprovodenja usvojene politike i nadzora nad radom institucija. 6. Finansiranje

Ovaj segment nije razraden. U skladu sa odluko Republickog saveta za razvoj univerziteta prepušteno je posebnoj komisiji sastavljenoj od ekonomskih strucnjaka da razradi ovu materiju.

7. Naucna delatnost Ocekuje se da se koncepcija naucne delatnosti razradi u saradni sa Ministarstvom za nauku i tehnologiju.

20

8. Implementacija ⇒ Predlog

9/2003 9/2009

9/03 - 8/04Novi programi,

ECTSakreditacija viših

škola

9/04 - 6/06Reorganizacija univerziteta, statuti

9/06 - 8/07Programi

poslediplomskih studija

9/07 - 8/08akreditacija univerziteta

9/08 - 7/09angažovanje

saradnika

9/2004Upis prve

generacijepo novomsistemustudija

7/2006Univerzitet kao pravno lice,

Upis studenatana univerzitet

Izbori nastavnikapo novom statutu

9/2007Prve diplomeprimenjenih

studija i nekihakademskih

studija

9/2008Diplome ostalih

akademskih studija,

Prestaje izborasistenata

Ovo bi bili krajnji rokovi. Svaki univerzitet mogao bi pojedine etape da završi i u kracem roku. 9. x

21

10. Prilog 1. – Raspodela prostora na Univerzitetu u Beogradu

površinabroj budž studenata

površina po studentu

Tehnicki fakultetiArhitektonski fakultet 6,700 997 6.72Gradevinski fakultet 12,414 1,000 12.41Elektrotehnicki fakultet 9,693 2,163 4.48Mašinski fakultet 41,356 1,261 32.80Rudarsko-geološki fakultet 21,780 761 28.62Saobracajni fakultet 16,412 1,131 14.51Tehnološko-metalurški fakultet 36,633 1,044 35.09Tehnicki fakultet Bor 8,734 196 44.56Fakultet organizacionih nauka 3,089 1,209 2.56

ukupno 156,811 9,762 16.06

Prirodno-matematicki fakultetiBiološki fakultet 1,922 583 3.30Geografski fakultet 798 619 1.29Hemijski fakultet 14,000 294 47.62Matematicki fakultet 2,459 778 3.16Fakultet za fizicku hemiju 2,400 299 8.03Fizicki fakultet 10,040 439 22.87

ukupno 31,619 3,012 10.50

Fakulteti društvenih naukaDefektološki fakultet 935 988 0.95Ekonomski fakultet 12,960 2,274 5.70Pravni fakultet 10,194 2,630 3.88Uciteljski fakultet 5,601 583 9.61Fakultet politickih nauka 7,558 877 8.62Fakultetski civilne odbrane 1,400 145 9.66Filozofski fakultet 18,959 1,509 12.56Filološki fakultet 17,810 2,519 7.07

ukupno 75,417 10,537 7.16

Medicinski i biotehnicki fakultetiMedicinski fakultet 60,000 2,184 27.47Stomatološki fakultet 10,653 1,019 10.45Farmaceutski fakultet 18,617 1,288 14.45Veterinarski fakultet 21,000 1,329 15.80Poljoprivredni fakultet 25,288 1,893 13.36Šumarski fakultet 11,437 799 14.31Fakultet za fizicku kulturu 4,857 497 9.77

ukupno 151,852 9,009 16.86

ukupno BU 415,699 32,320 12.86

22

ARH GRF ETF MF RGF SF TMF TFB FON

0.005.00

10.0015.0020.0025.0030.0035.0040.0045.00

površina po studentu

prosek

BIO GEO HEM MAT FFH FIZ

0.00

10.00

20.00

30.00

40.00

50.00površina po studentu

prosek

DE

F

EK

O

PR

AV

O

UC

IT

FP

N

FCO

FIL

OZ

FIL

OL

0.00

2.00

4.00

6.00

8.00

10.00

12.00

14.00površina po studentu

prosek

MED STOMFARM VET POLJ ŠUM FFK

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00površina po studentu

prosek

23

Prilog 2. – Odnos ukupnog broja studenata upisanih na teret budžeta i broja diplomiranih studenata u periodu od pet godina

diplomiralo

upisano budzet

dipl/budzet

Univerzitet u Beogradu 6261 8205 76% Univerzitet u Novom Sadu 2272 3724 61% Univerzitet u Nišu 1102 2503 44% Univerzitet u Kragujevcu 755 1408 54% Univerzitet Umetnosti 303 234 129%

ukupno 10693 16074 67%

BGD NS NIŠ KG UMET-BG

0

2000

4000

6000

8000

10000

diplomiralo upisano budzet