Struni komentar

Struni komentar

KOMENTAR PRAVILNIKA O VREDNOVANJU KVALITETA RADA USTANOVA - "Sl. glasnik RS", br. 9/2012

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011 - dalje: Zakon) ureen je nadzor nad radom ustanova, kao i osiguranje kvaliteta rada ustanova. Nadzor nad radom ustanova moe biti interni i eksterni. Direktor vri interni nadzor u skladu sa lanom 62. Zakona, a ministarstvo nadleno za poslove obrazovanja (dalje: Ministarstvo) vri eksterni nadzor preko prosvetnih inspektora i prosvetnih savetnika, u skladu sa lanom 146. Zakona. Inspekcijski poslovi su povereni, ali u skladu sa lanom 51. Zakona o dravnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010), organi dravne uprave i posle poveravanja poslova dravne uprave zadravaju odgovornost za njihovo izvravanje. Pored ovog vida nadzora, Zakon ureuje i pitanje osiguranja kvaliteta rada ustanova. Pravilnikom o vrednovanju kvaliteta rada ustanova ("Sl. glasnik RS", br. 9/2012, stupio na snagu 13.2.2012. godine - dalje: Pravilnik) ureen je niz pitanja u vezi sa vrednovanjem kvaliteta rada ustanova. Ustanova se samostalno i u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave stara o obezbeivanju i unapreivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja, osiguranja i unapreivanja kvaliteta programa obrazovanja i vaspitanja, svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje. Vrednovanje kvaliteta rada ustanove vri se na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove. Nacionalni prosvetni savet je, u skladu sa svojim ovlaenjima utvrdio standarde kvaliteta rada ustanove, koji su objavljeni u Pravilniku o standardima kvaliteta rada ustanove ("Sl. glasnik RS", br. 7/2011). Ovim pravilnikom definisano je sedam oblasti kvaliteta rada ustanova i to: kolski program i godinji plan rada, nastava i uenje, obrazovna postignua, podrka uenicima, etos, organizacija rada kole i rukovoenje i resursi. Vrednovanje kvaliteta rada ustanove predstavlja procenu kvaliteta rada ustanove i vri se kroz samovrednovanje i spoljanje vrednovanje kvaliteta rada ustanove. Samovrednovanje je vrsta internog nadzora, a spoljanje vrednovanje - eksternog nadzora. I Samovrednovanje

Samovrednovanje je postupak koji vodi jaanju ustanova i podstie unapreivanje kvaliteta "iznutra" i "odozdo" stavljajui ustanovu u aktivnu ulogu. lanom 41. Zakona propisano je da se pod autonomijom ustanove podrazumeva i pravo na samovrednovanje rada ustanove. Samovrednovanje kvaliteta rada ustanove je procena kvaliteta rada koju sprovodi ustanova na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake etvrte ili pete godine - u celini, odnosno ustanova je duna da, u roku ne duem od pet godina, izvri samovrednovanje svih oblasti kvaliteta rada ustanove.U samovrednovanju uestvuju i sprovode ga struni organi, savet roditelja, ueniki parlament, direktor i organ upravljanja ustanove. Pravilnik razrauje ovu zakonsku normu time to definie postojanje Tima za samovrednovanje koji organizuje i koordinira samovrednovanje ustanove. Direktor imenuje ovaj tim na period od godinu dana i ima najmanje pet lanova, i to: predstavnika strunih organa, saveta roditelja, uenikog parlamenta i organa upravljanja ustanove, a u radu tima uestvuje i direktor ustanove. Rukovodioca tima biraju njegovi lanovi iz svojih redova. Tim za samovrednovanje priprema Godinji plan samovrednovanja, koji se donosi na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godinjeg plana rada ustanove. U Godinjem planu samovrednovanja definisan je predmet samovrednovanja (jedna ili vie oblasti vrednovanja definisanih standardima kvaliteta rada ustanova), predviene aktivnosti, vremensku dinamiku, nosioce i ishode aktivnosti, instrumente i tehnike samovrednovanja. Samovrednovanje se vri na osnovu analize: 1) evidencije i pedagoke dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja, godinjeg plana rada i razvojnog plana rada ustanove; 2) baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i drugih izvora; 3) praenja razliitih aktivnosti; 4) prikupljenih podataka iz sprovedenih istraivanja u ustanovi; 5) efekata realizovanih aktivnosti u projektima; 6) razgovora, strunih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i drugih naina prikupljanja podataka. Tim za samovrednovanje prikuplja i obrauje podatke vezane za predmet samovrednovanja i vri analizu kvaliteta predmeta samovrednovanja na osnovu obraenih podataka. Nakon izvrenog samovrednovanja, Tim sainjava izvetaj o samovrednovanju, koji sadri: opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove, predlog mera za unapreivanja kvaliteta rada ustanove i nain praenja ostvarivanja predloenih mera. Ovaj izvetaj direktor podnosi vaspitno-obrazovnom, nastavnikom, pedagokom veu, savetu roditelja i organu upravljanja ustanove i obezbeuje najbolji nain da izvetaj o samovrednovanju bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima. Savet roditelja, u skladu sa lanom 58. stav 5. taka 5) Zakona razmatra izvetaj o samovrednovanju, a organ upravljanja, u skladu sa lanom 57. stav 1. taka 2) Zakona, usvaja izvetaj. II Spoljanje vrednovanje

Spoljanje vrednovanje se pokree "odozgo", sa sistemskog nivoa i tie se kontrole i usmeravanja rada ustanova. Spoljanjim vrednovanjem kvaliteta rada ustanove ocenjuje se kvalitet svih oblasti definisanih standardima kvaliteta rada ustanova, najmanje jednom u pet godina. To su iste oblasti po kojima se vri i samovrednovanje, a koje su definisane Pravilnikom o standardima kvaliteta rada ustanove, kao i isti vremenski okvir. Spoljanje vrednovanje vri Ministarstvo preko prosvetnih savetnika i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (dalje: Zavod) preko zaposlenih koji su savladali program obuke za spoljanje vrednovanje, odnosno vre ga spoljanji evaluatori. Kao i samovrednovanje, i spoljanje vrednovanje vri se timski, te Ministarstvo imenuje Tim za spoljanje vrednovanje sastavljen od prosvetnih savetnika i zaposlenih iz Zavoda i odreuje rukovodioca tima. Godinji plan spoljanjeg vrednovanja sainjava se od strane kolskih uprava Ministarstva, najkasnije do kraja januara tekue godine, kojim se predvia se broj ustanova u kojima se vri spoljanje vrednovanje na nivou kolske uprave, vreme trajanja spoljanjeg vrednovanja i broj lanova Tima za spoljanje vrednovanje. Pravilnikom se ureuje kako se vri spoljanje vrednovanje kole, a kako predkolske ustanove. Spoljanje vrednovanje kole

Spoljanje vrednovanje kole vri se na osnovu:1) analize evidencije i pedagoke dokumentacije kole, izvetaja o samovrednovanju kole, kolskog programa, godinjeg plana rada, razvojnog plana rada kole i izvetaja prosvetnog savetnika; 2) neposrednog praenja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog i vaspitnog rada; 3) razgovora sa direktorom, strunim saradnikom, nastavnicima, vaspitaima, uenicima, roditeljima i drugim osobama od znaaja za ivot i rad kole ili na drugi nain; 4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne. Neposredno praenje nastave obuhvata realizaciju asova najmanje 40% nastavnika. Prisustvo spoljanjih evaluatoara na asu traje najmanje 20 minuta.

U skladu sa propisanim, spoljanji evaluatori ne moraju da budu prisutni tokom celog asa od 45 minuta. Pravilnikom je odreen minimum, a razlog za ovo je to je potrebno da se izvri neposredno praenje nastave najmanje 40% nastavnika, to je u velikim kolama prilino zahtevan zadatak. Spoljanjim vrednovanjem ne kontrolie se rad odreenog nastavnika, ve se prati sprovoenje nastave u koli kao celini. Spoljanje vrednovanje predkolske ustanove

Spoljanje vrednovanje predkolske ustanove se vri na osnovu: 1) analize evidencije i pedagoke dokumentacije predkolske ustanove, izvetaja o samovrednovanju predkolske ustanove, predkolskog programa, godinjeg plana rada, razvojnog plana rada predkolske ustanove i izvetaja prosvetnog savetnika; 2) neposrednog praenja vaspitno-obrazovnog rada i drugih aktivnosti sa decom i roditeljima; 3) razgovora sa direktorom, strunim saradnicima, vaspitaima, roditeljima i drugim osobama od znaaja za ivot i rad predkolske ustanove ili na drugi nain; 4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne. Neposredno praenje vaspitno-obrazovnog rada obuhvata realizaciju aktivnosti najmanje 40% vaspitnih grupa u najmanje 40% objekata predkolske ustanove. Prisustvo spoljanjih evaluatoara na aktivnostima traje najmanje 15 minuta.

Da bi se uspeno izvrilo spoljanje vrednovanje, potrebno je izvriti odreene pripreme. Direktor je duan da u roku od pet radnih dana od dana podnoenja pismenog zahteva Timu za spoljanje vrednovanje u elektronskoj ili pisanoj formi dostavi dokumentaciju propisanu Pravilnikom, kao i da obezbedi unutranju organizaciju sprovoenja spoljanjeg vrednovanja. Direktor e informisati zaposlene u ustanovi, savet roditelja, ueniki parlament i organ upravljanja o sprovoenju spoljanjeg vrednovanja. Nakon izvrenog spoljanjeg vrednovanja, Tim za spoljanje vrednovanje sainjava nacrt izvetaja svih lanova Tima i usmeno upoznaje direktora ustanove o oblastima kvaliteta rada ustanove iji je nivo ostvarenosti visok, kao i oblastima iji je nivo ostvarenosti nizak i koje zahtevaju aktivnosti na unapreivanju. Nakon izvrenog pregleda, a u skladu sa analizom dokaza i povratnom informacijom datom direktoru ustanove, Tim za spoljanje vrednovanje priprema pisani izvetaj i dostavlja ga ustanovi, najkasnije u roku od osam nedelja od izvrenog pregleda. Izvetaj o spoljanjem vrednovanju sadri opis utvrenog injeninog stanja po oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova i ocenu opteg kvaliteta rada ustanove. Opti kvalitet obrazovne ustanove ocenjuje se ocenama: 1, 2, 3 i 4, s tim da je ocena 4 najvia ocena. Ocenom 4 ocenjuje se ustanova koja ostvaruje vie od 75% svih standarda ukljuujui 100% standarda koji su kljuni za vrednovanje, dok se ocenom 1 ocenjuje ustanova koja ne ostvaruje minimum od 30% svih standarda ukljuujui 50% standarda koji su kljuni za vrednovanje.

Standardi koji su kljuni za vrednovanje definisani su Pravilnikom o standardima kvaliteta rada ustanove u delu Standardi kvaliteta rada ustanova, i to: Taka 1.4. kolski program i godinji plan rada kole usmereni su na zadovoljenje razliitih potreba uenika. Taka 2.3. Nastavnik prilagoava rad na asu obrazovno-vaspitnim potrebama uenika. Taka 2.4. Uenici stiu znanja na asu. Taka 2.6. Nastavnik koristi postupke vrednovanja koji su u funkciji daljeg uenja. Taka 3.2. kola kontinuirano doprinosi veoj uspenosti uenika. Taka 4.1. U koli funkcionie sistem pruanja podrke uenicima. Taka 5.3. kola je bezbedna sredina za sve. Taka 5.5. U koli je razvijena saradnja na svim nivoima. Taka 6.4. U koli funkcionie sistem za praenje i vrednovanje kvaliteta rada. Taka 7.2. Ljudski resursi su u funkciji kvaliteta rada kole kao i pet izabranih standarda koje je Tim za spoljanje vrednovanje, na osnovu pregleda dokumentacije ili prethodnih pregleda ustanove, odredio kao posebno vane, jer odraavaju specifinost ustanove. Direktor ustanove je duan da sa izvetajem o spoljanjem vrednovanju upozna sve organe ustanove, zaposlene u ustanovi, uenike i roditelje, kao i organ lokalne samouprave nadlean za poslove obrazovanja i vaspitanja u roku od 15 radnih dana od dana prijema izvetaja o spoljanjem vrednovanju. Podaci iz izvetaja o spoljanjem vrednovanju unose se u bazu podataka ustanove u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete, a direktor je duan da obezbedi najbolji nain da izvetaj o spoljanjem vrednovanju bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima. Kao i kod izvetaja o samovrednovanju, i izvetaj o spoljanjem vrednovanju razmatra savet roditelja, a organ upravljanja usvaja. Ustanova moe podneti prigovor ministru na izvetaj o spoljanjem vrednovanju u roku od 15 dana od dana prijema izvetaja. Prigovor se moe uloiti samo na nain sprovoenja spoljanjeg vrednovanja, a ne i na samu ocenu. Ministar po prijemu prigovora imenuje komisiju od tri lana koja proverava navode iz prigovora i koja sainjava izvetaj o postupanju po prigovoru. Ako se utvrdi da je napravljena greka u proceduri koja je bitno uticala na ocenu, ministar moe naloiti ponovno sprovoenje spoljanjeg vrednovanja ustanove. Prigovor na izvetaj o spoljanjem vrednovanju i izvetaj o postupanju po prigovoru sastavni su deo izvetaja o spoljanjem vrednovanju.

Na osnovu izvetaja o spoljanjem vrednovanju, ustanova sainjava Plan za unapreivanje kvaliteta rada ustanove u oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova, na osnovu koga se mogu promeniti razvojni ciljevi definisani razvojnim planom ustanove, i dostavlja ga kolskoj upravi. Ako ustanova ostvaruje slabe rezultate u funkcionisanju i ima slaba postignua uenika u tri godine za redom, Ministarstvo i Zavod mogu da sprovedu ponovno spoljanje vrednovanje rada u toj ustanovi.

Na osnovu svih izvrenih spoljanjih vrednovanja ustanova u Republici Srbiji Zavod sainjava godinji izvetaj o spoljanjem vrednovanju kvaliteta rada ustanova i dostavlja ga Ministarstvu radi objavljivanja na svojoj internet stranici. Pored Pravilnika, u izradi je i prirunik o procedurama za sprovoenje spoljanjeg vrednovanja.