kolokvijumi

8/17/2019 Kolokvijumi

1/17

FKM, Jagodina 2016. KOLOKVIJUM I -pitanja Predmet:Inter!"t!rni menad#ment $ IVg.

1. Sta je interkulturni menadzment?

Interkulturni menadžment je pro%e& nametanja, me'anja, pri()atanja i !*ajamnog o+!)anja

!"t!rni( )redno&ti i*me! ra*"i+iti( %i)i"i*a%ija, a ! %i"j! g"oa"i*a%ije me!narodnog po&"o)anja.

2. Sta je interkultura?

Interkultura je !r'tanje *nanja i me'anje *nanja i i&!&t)a "j!di i* ra*"i+iti( !"t!rni( *ajedni%a'irom &)eta.

3. Karakteristika kulture (8).

e* o*ira o ojoj de/ini%iji !"t!re je re+, *ajedni&+o *a &)e &! &"edee karakteristikekulture:

-NAČ!N"S# $ !"t!ra pred&ta)"ja op'ti o)ir !&)ojenog i pri()at"ji)og pona'anja,*a&no)anog na nenormiranim na+e"ima, i*)rnim i oi+ajnim pra)i"ima.

-$!%I&"S# $ !"t!ra je dr!'t)ena a ne pojedina+na ategorija. Ona ne po&toji &ama *a &ee,re*!"tat je dr!'t)ene intera%ije i ao ta)a &e de"i na pojedine +"ano)e dr!'t)a.

-K"'NIKA#I&N"S# $ o"a'a)a om!ni%iranje i &pora*!me)anje, doprino&i )eoj "i&o&tii &rodno&ti i*me! no&i"a%a i po*na)a"a%a jedne !"t!re.

-S#ČN"S# $ !"t!ra nije !ro'ena, )e &te+ena ategorija. jeno !&)ajaje i di/!*ja od)ijaj!&e ro* d!ge pro%e&e &o%ija"i*a%ije, ra*)oja i moderni*a%ije.

-$I*N+I*AN"S# $ pripadni%i ra*"i+iti( !"t!ra +e&to imaj! ra*"i+ite pred&ta)e o i&toj&t)ari. ao je mog!e prepo*nati i di/eren%irati indi)id!a"na pona'anja.

-#*A%N"S# $ !"t!ra je trajna ategorija i preno&i &e &a genera%ije na genera%ij!. a taj na+ini&po"ja)a re"ati)n! &tai"no&t i d!goro+n! prepo*nat"ji)o&t.

-K'!A#I&N"S# $ !"t!ra je o)irnog i ot)orenog aratera, i na"a*i &e ! nepreidnom

pro%e&! !o"i+a)anja. 3)aa genera%ija ne'to doda i o&ta)i pe+at &op&t)enoj !"t!ri.-$INA'IČN"S# $ !"t!ra i&po"ja)a re"ati)n!, a"i ne i ap&o"!n! &tai"no&t i &tati+no&t. Ona je pod"o#na po&tepenim i e)o"!ti)nim promenama toom )remena


2/17

,. Kulturne dimenzije - /0stedu (,)

• po 4o/&ted!, !"t!ra ima , dimenzije -rek kji se janja4aju na5ini -naanjaljudi i *a'to &e pona'aj! po odreenim pra)i"ima:

distan6a m7i

izea4anje nesiurnsti indi4idualizam mukst9ženskst

• distan6a m7i $ pred&ta)"ja &tepen do og +"ano)i date organi*a%ije imaj! manj! i"i )e!mo. Ua*!je na pri()atanje &po*naja da je ra&pode"a moi nejednaa. Uo"io jedi&tan%a moi 4elika, pri&!tno je &"epo &"!'anje nadreeni( od &trane podreeni(.Uo"io je di&tan%a moi mala, pri&!tna je parti%ipa%ija *apo&"eni( ! od"!+i)anj!

• mukst i ženskst $ m!'o&t je ta)a !"t!rna dime*ija ! ojoj &! dominantne)redno&ti: !&pe(, no)a% i materija"na dora 5Japan. 7en&o&t je &!protna dimen*ija !ojoj &! dominantne dr!'t)ene )redno&ti, riga *a "i#nje i )a"itet #i)ota 5or)e'a

. ; kriterijumu 6etiri kulturne dimenzije (- /0stedu)< na kji na6in su ru-isane suzemlje?

=ru-isanje zemalja:

Anlameri5ka $ 389, Kanada, UK, 8!tra"ija

Nrdijska $ or)e'a, Fin&a, 9an&a, )ed&a

%užnameri5ka $ Vene%!e"a, Me&io, ;i"e

!atine4r-ska $ Fran%!&a, Ita"ija, panija, Port!ga"ija, e"gija

+entralne4r-ska $ ema+a, 8!&trija, )aj%ar&a

>. &rednsti kje 0a4rizuju us-seni i manje us-esni menadzeri?

s-eni menadžeri /a)ori*!j! pragmati+ne i dinami+ne )redno&ti tj.&)e one oje &! orijenti&anea !&pe(!, podr#a)aj!! !&mereno&t a !&pe(! i ati)n! !"og! ! odno&ima &a pojedin%ima oji&! potreni *a o&t)ari)anje po&"o)ni( %i"je)a.'anje us-eni menadžeri /a)ori*!j! &tati+ne i pa&i)ne )redno&ti tj.&)e one )redno&ti oje &e odno&e na &tati+no i *a'tieno or!#enje ! ojemoni imaj! re"ati)no pa&i)n! !"og!.


3/17

. ; 4er4anju sn4nj ljudskj -rirdi< ris6anska reliija< sintu i muslimanska i0undamentalisti smatraju da je 64ek ?O&no)no pitanje je: 9a "i &! "j!di ! o&no)i *"i, dori i"ine!tra"ni, i"i me'o)iti 5omina%ija dora i *"a<

ri7anska re"igija &matra da &e +o)e raa ao *ao, a"i ao prati p!t =o&poda po&tae doar

muslimanska i 'int! re"igija imaj! )ienje "j!di ao dori(0undamentalisti "j!de )ide ao *"e

8. "dns ljudi -rema -rirdi.<

Odno& prema prirodi podra*!me)a:

podreeno&t prirodi (armonij! &a prirodom )"a&t nad prirodom

U &"ad! &a odno&om prema prirodi, pripadni%i odgo)araj!e !"t!re imaj! i odgo)araj!!menad#er&! pra&! oja &e og"eda na:

po&ta)"janj! %i"je)a !d#etnom &i&tem!

• Po&ta)"janje %i"je)a od !"t!ra oje su -dre@ene -rirdi je neodreeno i neja&no,odno&no pripadni%i date !"t!re &matraj! da je #i)ot !napred odreen, tao da &e prep!'taj! na mi"o&t i nemi"o&t )i'im &i"ama!d#etni &i&tem od o)i( !"t!ra je !*a"!dan, &a !napred odreenim re*!"tatima

• K!"t!re oje &matraj! da &! u armniji sa -rirdm %i"je)e po&ta)"jaj! !&"o)"jeno a !d#etni &i&tem je promen"ji)

• K!"t!re oje &matraj! da imaj! 4last nad -rirdm po&ta)"jaj! diretne i po!*dane%i"je)e, a !d#etni &i&tem je rea"an, re"e)antan i ori&tan

. ti6aj radni6k sa4eta u km-anijama u Nema6kj.

4eliki uti6aj ! ompanijama ima radni+i &a)et 5&indiat $ nad"e#an *a adro)e i pr!#a&ig!rno&t *apo&"enja

11. Kaka4 je ras-n -lata izmedju ruk4dst4a i nizi slje4a u km-anijama uNema6kj?

>a&pon p"ata ! ema+oj je jao ma"i. Pored p"ata po&toje i dodatni on!&i *a radnie, ao i potp!no *dra)&t)eno o&ig!ranje, #i)otno o&ig!ranje, &o%ija"no... 'to o*na+a)a )i&oi mora"*apo&"eni(


4/17

12. Karakteristike &eliki skla u ran6uskj.

Po&"e II &). rata goto)o &)e /ran%!&e ompanije, ao i ino&trane oje &! ima"e pred&ta)ni't)a !Fran%!&oj, regr!to)a"e &! adro)e diretno &a =*AN$S +"!S B &!IK CK"!. ?am"ade "j!de oji i*a &ee imaj! o)! 'o"! a#e &e da &! na ra"je)&om p!t! a !&pe'noj arijeri.

9ana& &amo )e"ie ompanije regr!t!j! adro)e &a o)e 'o"e&elike kle &e po mnogo +em! ra*"i!j! od !ni)er*iteta:o &matraj! &e o"jim pa o!p"jaj! inte"et!a"n! e"it!o pro&e+an roj &t!denata im je oo @00 a na !ni)er*itetima po neo"io (i"jadao o"je &! po)e*ane &a )"adom, pri)redom, ompanijama oje &e a)e

*apo'"ja)anjemo )eoma &! &e"eti)ne i te'o &e !pi&!j!, a"i &e &ig!rno i*"a*i &a dip"omom oja

oe*e!je &ren! i !&pe'n! arijer!

13. Karakteristike i snau sistema rerut4anja kadr4a u ran6uskj .

~ Fran%!&i menad#eri &!, ada je raz4anje ! pitanj!, da"eo i&pred &)oji(o"ega i"o gde ! &)et!.

~ aporne godine &t!diranja ra*)ijaj! od Fran%!*a apa%itete *a kntinualni<dutrajni rad i kn6entra6iu.

~ %ezik im nije &amo &red&t)o om!ni%iranja, )e i !"t!ro"o'a predno&t.~ e#e numeri5kj -re6iznsti.~ Po&ed!j! naj)i'i &tepen -te kulture.~ U&pe( na ora*o)nom p"an! im daje )e"io sam-uzdanje.

1,. Sta su kadr4i (ran6uska)?

K89>OVI $ LA3 B89>A3: Uoi+ajena re+ *a menad#era i"i menad#ment ! Fran%!&oj jet*).o"eti)ni p"!ra" $ "e& %adre& 5menad#eri. Kadri &! oni naj&po&oniji. 3amo najo"ji tj.Kadro)i trea da !d! na +e"nim me&tima organi*a%ije. Kao &e po&taje adar< U Fran%!&oj po&toji &i&tem ji /orma"nim i ne/orma"nim metodama i te(niada di/eren%ira "j!de )e ! to!'o"o)anja, a a&nije i na po&"!. 9r!gim re+im $ )redn!je "j!de. Fran%!*i )i'e nego d!gie)rop&i narodi )redn!j! i %ene P8MA. aj"i&ta)iji a%i +ine /ran%!&! 8BIO8LUALIU. U &rednjoj 'o"i dori a%i e otii ! dore &rednje 'o"e, a oni najo"ji na tao*)aneLIBAJA, &a oji( im je !o"io mat!riraj! oe*edjen pro"a* na !ni)er*itete.1. Kada se 4ri selek6ija najlji djaka u ran6uskj?

Pra)a di/eren%ija%ija najo"ji( i najta"ento)aniji( aa oa)"ja &e ! &rednjem ora*o)anj!.NA+I"NA!NI IS;I# B da i neo io prim"jen na Ve"i! 'o"!, mora proi tao*)ani 8BIO8LI prijemni I3PI, oji je )eoma "&o#en. Fran%!*i o)aj i&pit *o)! KOKU>3.;e&to je poteno i d)e godine priprema po&"e mat!re da i &e i*a'"o na on!r&

1>. Sta je -antu0laza?


5/17

Ve"ie ompanije &! radi"e na i&tra#i)anjima i ra*)oj! no)i( proi*)oda. Oe*edji)a"e &!)a"itetn! proi*)odnj!, a dr#a)a je &)oj! podr'! da)a"a ro* po)o"jne redite, re&!r&e pore&eo"a'i%e itd... O)a )i'ede%enij&a &aradnja po&"endji( godina &e !+)r'!je in&tit!%ijom oja &e*o)e P8UFL878 $ ;AN#"!A=. 3!'tina o)og /enomena je ! tome da pojedini!&pe'ni adro)i *apo&"eni ! dr#a)noj admini&tra%iji nap!'taj! !*"a*n! arijer! i pre"a*e na

naj)i'a )odea me&ta ! trgo)in&im, ana&im i"i proi*)odnim ompanijama.

1. Sta je !e a6?

Li%ej&a mat!ra, pop!"arno na*)ana LA 8B, i&to)remeno je i prijemni i&pit *a !pi& na!ni)er*itet oji ima naj)i'i rang jedna eng"e&om 8 "e)e"! i"i nema+om 8it!r!. I Le a% imara*"i+ite ni)oe. aj)i'i i naj)a#niji je a% 3, op%ija prirodni( na!a

18. Kja struktura -sl4anja je zastu-ljena u italijanskim km-anijama?

?a&t!p"jena je (ijerar(ij&a &tr!t!ra &a %entra"i*o)anim &ti"om !pra)"janja, pri&!tna je ma"a parti%ipa%ija *apo&"eni( ! !pra)"janj!

1. &rste menadzera u -sl4nj kulturi Italije.

U Ita"iji po&toje d)a tipa menad#era: #*A$I+I"NA!NI i 'NA$D* N"&"= $"EA.radi%iona"an ne radi deta"jno ana"i*! pre &a&tana, doro ora*o)an, nije *a primen! najno)ijete(no"ogije i ima jao dore prego)ara+e &po&ono&ti. Menad#e no)og doa pri&t!pa deta"jnojana"i*i i do&ta je !t prego)ara+.

2F. Kji je la4ni rad ;rtualije?

Li&aon

21. #eme kje trea izea4ati u ;rtualiji.

rea i*ega)ati teme ao 'to &!: re"igija, p"ata &ago)ornia, &port $ i*!*e) /!da"a. eme oje&! pogodne &! /!da", (rana i )ino, porodi%a, eonomija, /i"mo)i, p!to)anja, m!*ia, "iterat!ra22. Nazi4 naj-znatije muzi5k -ra46a u ;rtualiji.

Fado

PI8J8 ?8 KOLOKVIJUM II Jagodina

1. Kji su la4ni 6ini6i sustine ja-ansk menadzmenta kji se zasni4a na industrijskimdnsima?


6/17

1 do#i)otno *apo&"enje2 &i&tem napredo)anja i p"ata *a&no)ana na prin%ip! &enioritetaC organi*a%ija &indiata na ni)o! ompanije

2. Na4esti na6ine na kje trea -rmeniti ja-anski sistem raz4anja u 6ilju st4aranjaknkurentni kadr4a za GGI 4ek.

a+ini na oje trea promeniti japan&i ora*o)ni &i&tem:

• tran&mi&ija !"t!re• ja+anjem reati)no&ti, indi)id!a"no&ti, ao i &amopotr)ri)anjem i oogai)anjem

(!mani( a&peata "j!d&og #i)ota• reiranjem %e"o)ite "i+no&ti +o)ea i !"ti)i&anjem njego)og aratera• ojediniti emo%iona"ni i /i*i+i ra*)oj "i+no&tiD

3. Sta -redsta4lja nema4asi?

Karateri&ti+an je parti%ipati)ni &i&tem od"!+i)anja t*). nema4ai oji omog!a)a da &ein/orma%ije re! ! &)im pra)%ima i na &)im ni)oima ! ompaniji, to &)im *apo&"enima &t)arao&eaj )a#no&ti i odgo)orno&ti.

,. Karakteristike ja-anske -sl4ne kulture (4isit karte< -rin6i-i seniriteta9 s-snsti i

u5inka)H

U )e"iim po&"o)nim pro&torijama &ede &)i *ajedno, jer je namera da &e ra*meni

'to )i'e in/orma%ija ! %i"j! dono'enja 'to o"je od"!e. ?a&ene an%e"arije imaj!&amo naj)i'i r!o)odio%i.

Japan&a ind!&trij&a !"t!ra !&merena prema !&"!#nim de"atno&tima, )a"itet! i

odr#a)anj!. V!*itarta &e ra*menj!je na po+et! pred&ta)"janja, pri +em! japan&i i*ni&men

a*e pr)o &)oje prezime pa ime. epri&tojno je od"o#iti )i*itart! odma( po primanj!E

do#i)otno *apo&"enje &i&tem napredo)anja i p"ata *a&no)an na prin%ip! &enioriteta organi*a%ija &indiata na ni)o! ompanije Japan%i 4le ta6nst.

9)a /atora japan&e !"t!re &!: kn0u6ijanizam na mirk i sintizam na

makr -lanu "sn4e ja-anske eknmije su: &pojna trgo)ina i proi*)odnja.


7/17

Pri"iom !go)aranja po&"o)a &a&taj! &e "j!di i&tog ranga.

radi%iona"ni imid# +o)ea &e menja ro* )reme, ne &amo /i*i+i, )e i menta"no i d!(o)no

. Sta -redsta4lja nmunika6ija?

om!nia%ija $ i&pijanje sakea - &"ae raije napra)"jene od pirin+a, )e*ano je *a )e+ernjamuška okupljanja o"ega po&"e *a)r'enog po&"a.

>. Sta -drazume4a termin interna interna6inaliza6ija?

Interna interna%iona"i*a%ija podra*!me)a !)oenje proi*)odni( pogona ino&trani( ompanija ! japan&! pri)red!

. Sta -drazume4a termin n4a di4erzi0ika6ija?

o)a di)er*i/ia%ija *na+i nap!'tanje on%epta (omogene orporati)ne e"iti&ti+e !"t!re*apo&"eni( i pre"a*a na !"t!r! oja &e *a&ni)a na ra*"i+ito&tima pore"a *apo&"eni(.

8. kjj zemlji srednji ni4 menadzmenta -r6enjuje dluke kje je dne t-menadzment?

. Sta je kalira0ija?

Ka"iogra/ija ao !metno&t %rtanja &"o)a, *a&ni)a &e na propi&anim pra)i"ima oja &e !+e )e !najranijem detinj&t)!.

1F. Na4esti kritike ja-ansk az4anja.

• on &t)ara !ni/ormni, jednrazni na5in razmiljanja

rui indi4idualnst i kreati4nst


8/17

• ra*)ija t*). linearnu -amet , gd e &e a"ternati)e &matraj! naj)e im *"om• !+i &amo knkretnm inter-retiranju 5injeni6a, a"i e* i&ti%anja &op&t)enog mi'"jenja oje

je podreeno o"eti)nom &ta)!

11. $a li se u %a-anu -stinuti d4r -stuje i ez -isan dkumenta?

o&no)a po&"o)ne !"t!re japana je po'to)anje, o)o &e og"eda ! +injeni%i da &e pri"oom!go)aranja po&"o)a &a&taj! "j!di i&tog ranga*aa*i)anje &a&tana je neop(odno, ao je nema potreno je pi&meno pred&ta)"janje. Pr)i &!&ret*a()eta ta+no&t. Podra*!me)a &e ra*mena )i*itarti, i"o i po#e"jno da &a jedne &trane pi'e na japan&om. Pr)i &a&tana &"!#i &amo *a o&matranje &ago)ornia, nije po#e"jno po#!ri)anjedono'enja od"!e. Ugo)or ne mora iti potpi&an

12. #4ra6 ja-ansk ka-italizma< Siu6a4a i6i< je iz4re atst4a 4ide u?

&tritnom -t4anju -rin6i-a umanizma i dužnsti

13. Sta -drazume4a linearna -amet u %a-anu?

!inearnu -amet je jedna od arateri&tia japan&og ora*o)anja, a podra*!me)a ra*)ijanjeodreenog na+ina ra*mi'"janja, gde &e a"ternati)e &matraj! naj)eim *"om.1,. Kak je raniz4an ras-red -sl4ni -rstrija u %a-anu?

U )e"iim po&"o)nim pro&torijama &ede &)i *ajedno jer je namera da &e ra*meni &to )i&e

in/orma%ija ! %i"j! dono&enja &to o"je od"!e. ?a&ene an%e"arije imaj! &amo naj)i&ir!o)odio%i.

1. kju ju se ne -akuju -klni u %a-anu?

niao !pao)ani ! e"! oj! i niao roje)i @ i 1@, ao i paran roj po"ona

1>. Na4edi zate4e< u 6ilju -riladja4anja %a-ana .

-inter!"t!rn! to"erantno&t


9/17

-jednao&t ! *apo&"ja)anj!

-demorati*a%ij! radnog *i)ota

-&manjenje roja radni( &ati

1. Na6in -redsta4ljanja u -sl4nm s4etu u %a-anu.

V!*itarta &e ra*menj!je na po+et! pred&ta)"janja, pri +em! japan&i i*ni&men a*e pr)o &)oje prezime pa ime.

18. Sta su jakuze?

Po&"e II &). rada )e"ii roj japan&i( po&"oda)a%a anga#o)ao je ja-ansku ma0iju AKJA ao i !manji"a ati)no&ti &indiata 'to je po neim a!torima jo' jedan ra*"og ma"og roja+"ano)a &indiata

1. Na4edi kritike ja-ansk az4anja.

• on &t)ara !ni/ormni, jednrazni na5in razmiljanja

rui indi4idualnst i kreati4nst

• ra*)ija t*). linearnu -amet , gd e &e a"ternati)e &matraj! naj)e im *"om• !+i &amo knkretnm inter-retiranju 5injeni6a, a"i e* i&ti%anja &op&t)enog mi'"jenja oje

je podreeno o"eti)nom &ta)!

2F. Cta je srz i naj4redniji de u6enja Kn0u5ija?

Kn0u5ijanizam $ &)oren ! &taroj KiniD &r# je u5enje ljudskm i7u 5ne o +o)e!, )e onjego)oj &!'tini, njego)oj una-red dredjenj sudini ao i s4atanje sutine ži4ta.

21. kjj zemlji se< u k4iru -sl4ne kulture< uzajamn u4aza4anje izmedju -sl4ni-artnera ukazuje klimanjem la4e d4a ili tri -uta< s-usten -leda< is-ra4ljeni saka-rstiju -rislnjeni na utine?

22. Kak se z4e &eliki se0L SnM kr-ra6ije i jedan d autra knjie %a-an sme da kazene?


10/17

Aki 'rita

23. Na6in -redsta4ljanja u %a-anu.

Vi*itarta &e ra*menj!je na po+et! pred&ta)"janja, pri +em! japan&i i*ni&men a*e pr)o &)oje prezime pa ime.

2,. &izit karte u %a-anu i -rtkl da4anja< -isanja< -redsta4ljanjaH

• V!*itarta &e ra*menj!je na po+et! pred&ta)"janja, pri +em! japan&i i*ni&men a*e

pr)o &)oje prezime pa ime. epri&tojno je od"o#iti )i*itart! odma( po primanj! • Ctam-ani materijal< -rezenta6ini $ najo"je je %rno-e"a oja, jer o&ta"e oje imaj!

negati)no *na+enje.

• ;klni &e primaj! &a re*er)om ao i"ega"ni +in. 8"i ao &e #e"i neom ne'to po"oniti po#e"jno je to !raditi ! onte&t! prijate"j&t)a, a !oi+ajeno je da &e po"on odije C p!ta pre po"anjanja i tada je neop(odno na&ta)iti "j!a*no !edji)anje da &e po"on pri()ati.Po#e"jni po"oni: %r)ena, *"atna i #!ra oja, roj $ &rea, oga&t)o i *dra)"je.

2. *as-red -sl4ni -rstrija u %a-anu.

U )e"iim po&"o)nim pro&torijama &ede &)i *ajedno, jer je namera da &e ra*meni 'to )i'e

in/orma%ija ! %i"j! dono'enja 'to o"je od"!e. ?a&ene an%e"arije imaj! &amo naj)i'ir!o)odio%i.

2>. Sta je tražila d %a-ana< kada je dl d zastja u raz4ju ja-anske -ri4rede< a u6ilju -rila@a4anja %a-ana 4r-skj uniji?

2. "dlike rusk -sl4anja.

28. Kju su je -tren imati u *usiji -ri zaklju6i4anju u4ra<

?a *a"j!+i)anje prego)ora po#e"jno je imati o&o! oja je eks-ert za ruski zakn, jer &! promene pri&!tne.2G. #eme kje trea izea4ati u -sl4nim raz4rima sa *usima.

3F. $a li *usi -zi4aju u ku6ne -sete i ta t -redsta4lja za nji?


11/17

Po*i) ! !! je )e"ia +a&t.

31. Kak je -sta4ljena ruska -sl4na kultura?

→ Uo"io >!&i nai! na pro"eme, na&toje da di&!t!j! do ne na! re'enje.

→ 8mijent na po&"! je )eoma *na+ajan, ponead je o)aj moti) i*nad materija"ni(moti)a, i )o"e da rade ! tim!.

→ U >!&iji je po&"o)ni r!+a na+in pot)rdji)anja po&"a.→ Po*i) ! !! je )e"ia +a&t.→ a&ne &at i"i d)a. >!&i→ Po&"o)na !"t!ra je (ijerar(ij&i po&ta)"jena.→ ?a *a"j!+i)anje prego)ora po#e"jno je imati o&o! oja je ekspert za ruski zakon → ?a prego)aranje je neop(odno poneti &)! do!menta%ij! i na&tojati da &e

ra*go)or )odi &a "j!dima oji &! na )i'oj po*i%iji.

32. $a li *usi kasne na sastanke?

>!&i a&ne &at i"i d)a

33. ;ra4ila -nasanja u inskj.

3! do&ta ne/orma"na.

3,. kjj zemlji je raz4an k4ali0ika6ija zena na 4iem ni4u d k4ali0ika6ijemuskara6a?

Ora*o)na )a"i/ia%ija #ena na )i'em je ni)o! od )a"i/ia%ija m!'ara%a. a r!o)odeim me&tima ! Fin&oj podjednao &e mog! nai oa po"a.

3. $a li su $an6i - -itanju zena -ziti4ni9neati4ni i zast?

3>. $a li se -sl4ni sastanak u $anskj mže zakazati -re -dne?

e, jer )eina prepodne pro)odi &a porodi%om, dor!+!j! i te onda odr#a)aj! &a&tane, ! period! od 12 do 1@(.

1. Kak su amerikan6i u sistematiz4ali menadzment?


12/17

1.Menad*ment ao ati)no&t

2.Kao ideja

C.Kao predmet i&tra*i)anja

2. Karakteristike -sl4ne kulture SA$.

→ I*ra#eni "i+ni intere&i,→ materija"na moti)a%ija i*nad mora"ne,→ nepo&tojanje identi/ia%ije &a ompanijom,→ po'to)anje (ijerar(ije ! poro%e&! od"!+i)anja→ in/orma%ije do&t!pne &)ima !n!tar ompnaije

→ poda%i moraj! iti ta+ni→ &"ooda mi'"jenja

3. Sta -redsta4lja< i za kje se menadzere 4ezuje< s4aka a6ija usmerena ka -stizanju sre6ei us-ea?

3)aa a%ija !&merena a po&ti*anj! &re%e I !&pe(a &matra &e proati)no&%!. Pred&ta)"jao&no)n! arateri&ti! ameri%i( menad*era.

,. Narjati kulturne 4rednsti kje karakterisu ameri6k drust4 (-rema s6ilskimistrazi4anjima).

• U&pe(

• Materija"i*am

• 3"ooda

• Progre&&

• M"ado&t

• Kapita"i*am

. " 6emu se str 4di ra6una< kada je u -itanju -r6es za-slja4anja u SA$


13/17

-!&tano)"jnje &t)arni( potrea *a no)im "j!dima

-po&to)anje &a)e*ni( *aona oji daj! i&te mog!%no&ti &)ima

-pa*"ji)o pro)era)anje iogra/ije &)aog adidata

-deta"jna pro)era ana"i*a *dra)"ja, !"j!%!j!%i I &"ono&t a naroti%ima

-pro)era &tat!&a andidata na pret(odnomradnom me&t! I ra*"o*i *og oji( ga je nap!&tio

>. $a li je ne-sredn kmuni6iranje u ameri5kim km-anijama usmeren na razmenuin0rma6ija?

U 389 &e &matra da je in/orma%ija &!&tina &)ega. ?ato &e ne trea igrati &a neo*o"jnimin/orma%ijama.

. $a li ima umra na -sl4nim sastan6ima u SA$?

8. $a li -sl4nim sastan6ima u SA$ -ristust4uju -ri-ra4ni6i?

9a, ameri%i menad*eri &a*i)aj! &a&tane &amo ao &! &)r&i&(odni. U)e &e *na %i"j oji &e trea po&ti%i I &a&tana je po&)e%en i*na"a*enj! najo"je &it!a%ije *a njego)o po&ti*anje.

. $a li se -sl4ni sastan6i u SA$ s4akdne4n sazi4aju?

1F. Kje su -rakti4ne karakteristike ameri6ki menadzera?

Po*iti)an &ta)i odno& prema rad! I&ti%anje "i+ni( ami%ija Moi"no&t i*me! ompanija Pri()atanje ri*ia

11. Na 6emu sistematski rade menadzeri ameri6ki km-anija< kada su u -itanjumarketin akti4nsti<

• !t)ri)anje g"oa"ne )e"i+ine tr#i'ta *a &)oje proi*)ode i !&"!ge,

• !t)ri)anje !+e'a )"a&tite ompanije na tom tr#i't!,

• ana"i*a on!ren%ije,

• ana"i*a potro'a+a,


14/17

pri!p"janje podataa o no)im tr#i'tima na ojima i ompanija mog"a da de"!je

12. $a li je n4a6 la4ni mti4atr u km-anijama u SA$?

Frederi ej"or je !&po&ta)io !ni)er*a"ni moti) *apo&"eni(-no)a%. Materija"na moti)a%ija je

i*nad mora"ne.

13. $a li -jedina6 u SA$ sta4lja s4je interese iznad interesa km-anije?

9a. Pojedina% &ta)"ja &)oje intere&a i*nad intere&a ompanije a"i ! meri oja ne &teti ompaniji Injenom po&"o)anj!

1,. $a li su za-sleni u km-anijama u SA$ dzi4tn za-sleni?

1. $a li -stji identi0ika6ija za-sleni sa km-anijm u SA$?

Be&to menjanje ompanije ! to! radnog )ea poa*!je da &e *apo&"eni reto potp!no integri&!! &)oj! radn! I po&"o)n! &redin!.

1>. $a li su u SA$ izrazeni li6ni interesi u kliziji sa interesima km-anije?

I*ra*eni &! "i%ni intere&i a"i ! meri oja ne &teti ompaniji I njenom po&"o)anj!.

1. $a li u SA$ ima ijerarije u -r6esu dlu6i4anja?

Ima. Ua*!je na %injeni%! da &e *a po&"o)odne po*i%ije iraj! "j!di oji &! pro&"i )eoma o&tr!&e"e%ion! pro%ed!re. Pretpo&ta)"ja &e da &! oni najo"ji I da &e nji(o)im od"!ama e*re*er)no)er!je.

18. $a li je u SA$ dlu6i4anje knsultati4n?

1. kje tri ru-e se mze s4rstati ara-ski menadzment?

1.)e&terni*a%ioni&ti%i

2.arap&i

C.i&"ami&ti%i


15/17

2F. +emu daju -rednst ei-atski i ku4ajtski mendzeri?

Oni daj! predno&t ora*o)anj! I po"ao &e nap!&ta mi&"jenje da je &tariji pojedina% !jedno I&ig!rniji ! po&"! I da je &taro&t o&no)a *a doijanje dore po*i%ije ! ompaniji.

21. Na4edi karakteristike ara-sk -sl4n s4eta.

22. Sta je dri i za kju se zemlju 4ezuje?

9ogri je pro%e& om!nia%ije ! I*rae"!, on je ot)oren e* o*ira na do*! !*dr*ano&ti. o podra*!me)a neo%ei)ano preidanje &ago)ornia ! i*"aganj!, po&ta)"janje intimni( pitanja naoje o%e!j! odgo)or-diretni go)or e* !"ep&a)anja, odje i&tinitog neome&an omp"e&nimdip"omatim po&t!pom.

23. Kja zemlja je ku-ila 0ilmske km-anije *k0eler4 6entar i ni4erzal i Klumiju?

Japan

2,. Karakteristike i u-trea 4izit karti u -sl4nm s4etu Kine.

2. "jasniti -r4u eta-u ararst4< jednu d 6etiri eta-e raz4ja kineske kulture.

2>. "jasniti III eta-u -iktra0sk -ism< jednu d 6etiri eta-e raz4ja kineske kulturekje su -mle da se kineski nard drzi zajedn.

9e%a !%e da memori&! na (i"jade pitogra/&i( *nao)a. ji(o) na%in ra*mi&"janja je da )ide%ie"in! a ne deta"je.

2. "jasniti druu eta-u mralnst< jednu d 6etiri eta-e raz4ja kineske kulture kjesu -mle da se kineski nard drzi zajedn.

Odno&i &! &trogo (ijera(i*o)ani


16/17

28. kje d4e st4ari 4eruju kinezi?

U &)oj! porodi%! I ! anar&i ra%!n.

2. Na4edi kji je ui6ajen -zdra4 u Kini?

K"imanje g"a)om i"i "anjanje I r!o)anje !o"io partner pon!di r!!

3F. "jasniti zna6aj -srednika u -r6esu -re4aranja u Kini.

Po&redni je "i%e oje po%inje prego)aranje I mora iti pri&!tno jer je !)e pri&!tno nepo)erenje prema &tran%ima. Kine*ima je )eoma itno oji je (oro&op&i *na po&"o)nog partnera &a ojim%e &aradji)ati. 8o nije pogodan,tra*i%e &e po&redni &a odgo)araj!%im.

31. Kja je ja -restiza i -rs-eriteta u Kini?

?"atna

32. Sta< u Kini< simlizuje rj 3< rj 8,< rj 8 ?

HC-&a(ran!, @-ne&re%!, -&re%a

33. Kme se daruje< u Kini< i ta zna6i -kln u-ak4an u zuti -a-ir is-isan 6rnim?

Mrt)ima

3,. Sta su dnela zajedni6ka ulaanja ja-anski i kineski km-anija Kini?

o)a% *a ra*)oj, najno)ij! te(no"ogij!, tr*i&te *a &)oje proi*)ode. 3aradnja &e pro&iri"a I naeo"o&a pitanja, &o"o)anje ta"ento)ani( adro)a, &t)aranje )a"iteta proi*)oda, !&"!ga,)a"iteta *i)ota.

3. Sta zna6i -zi4 ku6i -sl4nm -artneru u Ameri6i?

Vid dore &aradnje, pri %em! &e go&t )oid ro* %e"! !%! doma%ina.

3>. Sta nalasa4aju jrdanski menadzeri?


17/17

Jordan&i menad*eri pre nag"a&a)aj! !&pe( I do&tign!%e nego mo% ! odno&! na dr!ge arap&e*em"je.

3. +emu daju -rednst ei-atski i ku4ajtski menadzeri?

Oni daj! predno&t ora*o)anj! I po"ao &e nap!&ta mi&"jenje da &tariji pojedina% !jedno I&ig!rniji ! po&"! I da je &taro&t o&no)a *a doijanje dore po*i%ije ! ompaniji.

38. Kada je neradni dan u u ara-skim zemljama?

3. Na4edi karakteristike ara-sk -sl4n s4eta.

,F. Sta kriste kinezi u s4akdne4nm zi4tu< da i znali n-r. da rade ku6u< kuda

drenuti -rzre< 4rata< kada za-6eti -sa< zeniti seH?

,1. Kje su karakteristike ameri6k menadzmenta?

,2. K je (ime i -rezime) -redsta4nik -kreta nau6n u-ra4ljanja?

,3. K je na-isa (ime i -rezime) "-sti i industrijski menadzment?

,,. kjj zemlji -rilikm -re4aranja< materijal tj. dkumenta6iju trea -azlji4s-ustiti na st< jer je a6anje 4ema u4redlji4?

,. Sta< u 'eksiku< simlizuje zut< 6r4en i el 64e6e?

?!to-&mrt, %r)eno-a%anje %ini, e"o-!"anja %ini

,>. Na kja tri na6ina Otrans-lanti *usije i drui ist6ne4r-ski zemalja mu itius-sta4ljeni u Azijsk-a6i0i6km reinu?

1. 9a &e pre&e"i te(no"ogija I *nanje a da &e ori&ti "oa"na radna &naga

2.9a &e !* te(no"ogij! I *nanje pre&e"i I r!&a radna &naga

C.9a &e pome&aj! "oa"na I r!&a radna &naga

kolokvijumi

Documents