knjigovodstveno evidentiranje nabavke robe, evidencija ... · uopšte o robi roba je proizvod ......

Četrnaesto predavanje:

Knjigovodstveno evidentiranje nabavke robe,

Evidencija robe po stvarnim nabavnim i

prodajnim vrednostima,

PDV u ulaznim fakturama,

Izmirenje obaveza prema dobavljačima

7.5.2019. 1dr Danica Jović

Uopšte o robi

Roba je proizvod ljudskog rada koji je proizveden sa ciljem da se

izvrši njegova razmena:

za druge proizvode ili

naturalna razmena ili trampa (trampa je oblik trgovine u kome

se jedna vrsta robe ili usluge neposredno razmenjuje za drugu

vrstu robe ili usluge bez korišćenja novca)

novac.

robno novčana razmena


Uopšte o robi – Karakteristike (svojstva) robe

proizvod je ljudskog rada,

taj proizvod ljudskog rada ima društveno korisno svojstvo,

odnosno zadovoljava neku društvenu potrebu (ima upotrebnu

vrednost) ali ne potrebe samog proizvođača, već potrebe drugih

ljudi i

namena tog proizvoda ljudskog rada je razmena na tržištu (ima

razmensku sposobnost).


Knjigovodstveno evidentiranje robe u trgovinskim

preduzećima

Trgovinska preduzeća su posrednici između proizvođača i

potrošača.

Trgovinska preduzeća nabavljaju predmete ljudskog rada koji

zadovoljavaju određene društvene potrebe i koji su namenjeni

razmeni – ROBU – koje, po pravilu, prodaju u nepromenjenom

obliku.


Procedura nabavke robe

Identična je proceduri nabavke materijala.

Komisije za kvantitativni i kvalitativni prijem robe,

Magacioner nije član komisije, ali obavezno pristustvuje prijemu robe,

Dokumentacija:

prijemnica ili

broj primeraka uslovljen je organizacijom knjigovodstva ipak

najmanji broj primeraka je tri:

jedan ostaje u magacinu robe,

jedan se šalje u nabavnu službu i

jedan se šalje u knjigovodstvo.

komisijski zapisnik.

obično u četiri primerka

jedan se zajedno sa poslovnim pismom, sa kojim čini reklamaciju, šalje dobavljaču,

jedan ostaje u magacinu robe,

jedan se šalje u nabavnu službu i

jedan se šalje u knjigovodstvo.


Knjigovodstvene evidencije o robi

u finansijskom knjigovodstvu – glavnoj knjizi,

sintetička evidencija, za sve vrste robe, samo po vrednosti.

u analitičkom knjigovodstvu robe – robnom knjigovodstvu – pomoćnoj knjizi robe

i

za svaku vrstu robe pojedinačno po vrsti, količini i vrednosti ili

za svaku nabavku robe po vrsti, količini i vrednosti – po partijama.

u magacinskom knjigovodstvu.

za svaku vrstu robe pojedinačno samo po količini ili

za svaku nabavku robe po vrsti i količini – po partijama.


Knjigovodstveno evidentiranje ulaganja u robu

Kjigovodstvena evidencija o robi može se voditi po:

stvarnim nabavnim cenama (vrednostima) – SNC (SNV) u magacinskoj

evidenciji,

kombinovanim nabavnim cenama (vrednostima) – KNC (KNV) u finansijskom

knjigovodstvu i pomoćnoj knjizi robe ili

prodajnim cenama (vrednostima) – PC (PV) u finansijskom knjigovodstvu i

pomoćnoj knjizi robe.

sa porezom na dodatu vrednost (PDV) ili

bez poreza na dodatu vrednost.


Porez na dodatu vrednost

Porez na dodatu vrednost (PDV) je opšti porez na potrošnju koji se

obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama

proizvodnje i prometa dobara i usluga uključujući i uvoz dobara.

PDV se obračunava i plaća u svakoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa ali

samo na onaj deo vrednosti koji je dodat u toj fazi.

Stupanjem na snagu Zakona o porezu na dodatu vrednost 01. januara 2005.

godine okončana je dugogodišnja upotreba Zakona o porezu na promet

proizvoda i usluga u Republici Srbiji.

Polazne pretpostavke prilikom izmene zakonskih propisa bile su:

zamenom poreza na promet porezom na dodatu vrednost uspostaviće se, za

državu, prihodno efikasniji a za potošače pravedniji sistem oporezivanja i

država će biti efikasnija u borbi protiv sive ekonomije.


Zakon o porezu na dodatu vrednost

1) Uvodne odredbe,

2) Predmet oporezivanja,

3) Poreski obveznik, poreski dužnik i poreski punomoćnik,

4) Mesto i vreme prometa dobara i usluga i nastanak poreske obaveze,

5) Poreska osnovica i poreska stopa,

6) Poreska oslobođenja,

7) Prethodni porez,

8) Poseban postupak oporezivanja,

9) Obaveze poreskih obveznika kod prometa dobara i usluga,

10) Povraćaj, refakcija* i refundacija poreza,

11) Posebni propisi za uvoz dobara,

12) Kaznene odredbe,

13) Prelazni režim i

14) Prelazne i završne odredbe.

* Refakcija PDV – povraćaj poreza, pod Zakonom definisanim uslovima, stranim državljanima,

humanitarnim organizacijama, tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, diplomatskim i

konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama.


Zakon o PDV– Mesto prometa

Mesto prometa dobara može biti

mesto:

u kojem se dobro nalazi u trenutku

slanja – prevoza do primaoca;

ugradnje ili montaže dobra;

u kojem se dobro nalazi u trenutku

isporuke, ako nema usluga

prevoza;

sedište distributera električne

energije, prirodnog gasa, energije

za grejanje i hlađenje; ili

mesto prijema vode, električne

energije, prirodnog gasa i energije

za grejanje i hlađenje od strane

krajnjeg potrošača.

Mesto prometa usluga može biti mesto:

u kojem primalac usluga ima sedište

ako je on obveznik PDV; ili

u kojem pružalac usluga ima sedište

(prebivalište ili boravište) ako

primalac usluga nije obveznik PDV.

7.5.2019. dr Danica Jović 10

Mesto uvoza dobara je mesto u kojem

je uvezeno dobro uneto u carinsko

područje Republike Srbije.

Zakon o PDV– Vreme prometa

Vreme prometa dobara može biti:

otpočinjanje slanja ili prevoza

dobra primaocu;

preuzimanje dobra od strane

primaoca (montaža);

prenos prava raspolaganja dobrima

primaocu (bez otpreme, prevoza);

očitavanje kod distributera; ili

očitavanje kod krajnjeg potrošača.

Vreme prometa usluga može biti:

završetak pojedinačnog pružanja usluge i

prestanak pravnog osnova pružanja usluge.

(poslednji dan perioda za koji se izdaje račun).


Vreme uvoza dobara je dan kada je

uvezeno dobro uneto u carinsko

područje Republike Srbije.

Zakon o PDV– Nastanak poreske obaveze

Nastanak poreske obaveze se vezuje za najraniji dan u kojem je:

izvršen promet dobara i usluga,

izvršena naplata koja prethodi danu prometa (avansi),

izdat račun za usluge prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i

srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne

imovine i

nastala obaveza plaćanja carinskog duga.


Zakon o PDV– Poreska osnovica i poreska stopa

Poreska osnovica kod aktiviranja

sopstvenih učinaka je:

cena koštanja tih ili sličnih dobara u

momentu prometa.

Obaveza obračuna PDV-a ne postoji ako

se aktivirani sopstveni učinci koriste za

poslovne svrhe za koje je propisano

pravo na odbitak prethodnog poreza.

PDV se obavezno obračunava ako se

aktivirani sopstveni učinci koriste za

svrhe za koje nije propisano pravo na

odbitak prethodnog poreza.


Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga je:

iznos naknade (u novcu, svarima ili uslugama)

koju obveznik prima za isporučena dobra ili

pružene usluge od primaoca dobara ili usluga u

koju nije uključen PDV.

U poresku osnovicu se uračunavaju:

akcize, carina i ostali javni prihodi osim

PDV i

svi sporedni troškovi koji se zaračunavaju

primaocu dobara ili usluga.

U poresku osnovicu se ne uračunavaju:

popusti i druga umanjenja cene koji su

odobreni u vreme vršenja prometa i

iznosi koji se naplaćuju u ime i za račun

drugog lica.

Poreska osnovica kod prometa dobara bez

naknade je:

nabavna cena ili cena koštanja tih ili sličnih

dobara u momentu prometa.

Poreska osnovica kod uvoza dobara

utvrđuje se carinskim propisima.

Poreska stopa:

opšta - 20%; i

posebna - 10%.

Zakon o PDV– Prethodni porez

Prethodni porez je iznos PDV koji je obračinat u prethodnoj fazi

prometa dobara i usluga (ili je plaćen pri uvozu dobara) a koji

obveznik može da odbije od iznosa PDV koji duguje.

Uslov za ostvarenje prava na odbitak prethodog poreza je da se

nabavljena dobra i primljene usluge moraju koristiti za promet

dobara i usluga:

koji je predmet oporezivanja PDV,

za koji postoji oslobođenje od plaćanja PDV ili

za uvezeno dobro: ako bi za takav promet postojalo pravo

oslobođenja da je obavljen u Republici Srbiji.


V A Ž N O!

Porez na dodatu vrednost (PDV) je opšti porez na potrošnju koji

se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u

svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga uključujući i

uvoz dobara.

PDV se obračunava i plaća i kod nabavke Osnovnih sredstava (osim

nekih izuzetaka) i kod nabavke Materijala i kod nabavke Robe.

Međutim, radi:

lakšeg razumevanja računovodstvenog tretmana obračuna, knjiženja i plaćanja

PDV i

izbegavanja nepotrebnog proširivanja ispitne materije

izabrano je da se računovodstveni tretman PDV prikaže samo kada

se obrađuje nabavka i prodaja robe.


Knjigovodstveno evidentiranje ulaganja u robu

Kjigovodstvena evidencija o robi može se voditi po:

stvarnim nabavnim cenama (vrednostima) – SNC (SNV) u magacinskoj

evidenciji,

kombinovanim nabavnim cenama (vrednostima) – KNC (KBV) u finansijskom

knjigovodstvu i pomoćnoj knjizi robe ili

prodajnim cenama (vrednostima) – PC (PV) u finansijskom knjigovodstvu i

pomoćnoj knjizi robe.

sa porezom na dodatu vrednost (PDV) ili

bez poreza na dodatu vrednost.


Knjigovodstveno evidentiranje nabavke robe po

stvarnim nabavnim vrednostima

Istovetno je knjigovodstvenom evidentiranju nabavke materijala kada se zalihe

materijala vode po stvarnoj nabavnoj ceni – vrednosti, osim naziva računa.

Pretpostavka je da SFV =SNV, odnosno apstrahuju se ZTN.


Roba u magacinu Dobavljači

SNV (SFV+PDV)

PDV u primljenim

fakturama (po

opš./poseb. stopi)

ulazni

PDV


prodajnim vrednostima bez PDV

Pretpostavka je da SFV = SNV, odnosno apstrahuju se ZTN.


Roba u prometu na

veliko DobavljačiPV bez PDV (SFV+PDV)

PDV u primljenim

fakturama (po

opš./poseb. stopi)

ulazni

PDV

Ukalkulisana RuC

robe u prometu na

veliko

RuC

(1+3) (1+2)

(2)(3)


prodajnim vrednostima sa PDV

Pretpostavka je da SFV = SNV, odnosno apstrahuju se ZTN.


Roba u prometu na

malo DobavljačiPV sa PDV (SFV+PDV)

PDV u primljenim

fakturama (po

opš./poseb. stopi)

ulazni

PDV

Ukalkulisana RuC

robe u prometu na

malo

RuC

Ukalkulisani PDV

robe u prometu na

malo

izlazni PDV

(1+2)(1+3+4)

(2)(3)

(4)

Odnos između fakturne vrednosti i iznosa obaveze

prema dobavljačima

Visina obaveze prema dobavljačima može biti jednaka, niža ili viša od fakturne

vrednosti.

Visina obaveze prema dobavljačima biće niža od fakturne vrednosti kada

dobavljač odobri neki od komercijalnih popusta – količinski rabat, sezonski rabat

ili bonifikaciju.

Visina obaveze prema dobavljačima biće viša od fakturne vrednosti kada nam

dobavljač zaračuna zateznu kamatu ili kaznene penale.

Dobavljač u fakturi može da ponudi i popust za plaćanje u određenom roku – kasa

skonto.


Obaveza prema dobavljačima je niža od fakturne

vrednosti

Komercijalni popusti smanjuju obavezu prema dobavljačima i mogu biti:

poznati u trenutku nabavke:

uzimaju se u obzir kod kalkulacije nabavne cene – vrednosti ili

naknadno odobreni:

mogu biti tretirani kao smanjenje Troškova materijala ili povećanje Ostalih prihoda

ili povećanje pozitivnog Odstupanja od planskih nabavnih cena materijala ili kao

smanjenje Nabavne vrednosti prodate robe ili povećanje Razlike u ceni robe i

neophodo je obračunati i proknjižiti srazmerno smanjenje ulaznog PDV i

istovremeno ili nastanak Ostalih prihoda ili smanjenje Nabavne vrednosti prodate

robe ili povećanje Razlike u ceni.

Od čega zavisi da li će naknadno odobreni popusti biti knjigovodstveno evidentirani preko

računa Troškovi materijala ili Ostali prihodi ili Odstupanja od PNC materijala ili Nabavna

vrednost prodate robe ili Razlika u ceni?

Kada će korekcija ulaznog PDV zbog naknadno odobrenih popusta u knjigovodstvu biti

evidentirana kao Ostali prihod ili Nabavna vred. prodate robe ili Razlika u ceni?


Obaveza prema dobavljačima je viša od fakturne

vrednosti

Visina obaveze prema dobavljačima biće viša od fakturne vrednosti kada nam

dobavljač zaračuna zateznu kamatu ili kaznene penale.

Zatezna kamata povećava iznos obaveze prema dobavljačima i za preduzeće kupca

predstavlja povećanje Finansijskih rashoda.

Kazneni (ugovorni) penali povećavaju iznos obaveze prema dobavljačima i za

preduzeće kupca predstavljaju povećanje Ostalih rashoda.


Kjigovodstveni tretman kasa skonta

Dobavljač kasa skonto nudi u fakturi.

Kasa skonto ne menja visinu obaveze prema dobavljačima već smanjuje iznos

novčanih sredstava koji je neophodan za izmirenje nepromenjenog iznosa obaveze.

Kasa skonto iskorišćen prilikom plaćanja obaveza prema dobavljačima predstavlja

Finanisjki prihod.

Prilikom korišćenja ponuđenog kasa skonta neophodo je obračunati i proknjižiti

srazmerno smanjenje ulaznog PDV.


Načini izmirenja obaveza prema dobavljačima

isplatom sa Tekućeg računa ili iz blagajne,

iz odobrenih kredita,

iz dokumentarnih akreditiva ili

predajom menica.


Izdavanje menice dobavljačima

Obaveza po osnovu menice koje je predata dobavljaču ima duži rok od inicijalne

obaveze (obaveze po fakturi).

Šta je posledica ove činjenice?

Iznos obaveze po osnovu izdate menice je veći od iznosa obaveze prema

dobavljačima za kamatu koja se obračunava za period roka dospeća menice.

Kamata = (Iznos obaveze prema dobavljačima x rok dospeća x kamatna stopa) : 360

ili

Kamata = (Iznos obaveze prema dobavljačima x rok dospeća x kamatna stopa) : 36000

Od čega zavisi da li će delilac biti 360 ili 36.000?


Izdavanje menice dobavljačima

Menična obaveza = Obaveza prema dobavljačima + Kamata

Kada se periodični rezultat obračunava u vremenskom periodu koji je kraći od roka

dospeća menice neophodno je izvršiti vremensko razgraničenje obračunate kamate.


Menične obaveze

Dobavljači

(OpD + ∑ K)

(O)

IV meničnih obaveza

∑K So)

Vremensko razgraničavanje kamata po osnovu

meničnih obaveza

Kada se periodični rezultat obračunava u vremenskom periodu koji je kraći od roka

dospeća menice neophodno je izvršiti vremensko razgraničenje obračunate kamate.


Finansijski rashodi

SdK

IV meničnih obaveza

∑ K SdK

knjigovodstveno evidentiranje nabavke robe, evidencija ... · uopšte o robi roba je proizvod ......

Documents