Краљ Никола I

Онамо, 'намо!Онамо, 'намо... за брда она,говоре да је разорен двормојега цара; онамо веле,био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!Та то је моје — дома ћу доћ'!Старина мила тамо ме зове,ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалинадворова царских врагу ћу рећ':„С огшишта милог бјежи ми куго,зајам ти морам враћати већ'!”

Онамо, 'намо... за брда онаказују да је зелени гајпод ким се дижу Дечани свети:молитва у њих присваја рај.

Онамо 'намо... за брда она,гдје небо плаво савија свод;на српска поља на поља бојна,онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда онапогажен коњ'ма кликује Југ:”У помоћ дјецо, у помоћ, синци,светит' ме старца — свет вам је дуг!”

Онамо, 'намо... сабљи за старањегова ребра да тупим резпо турским ребрим'; да б'једној рајињом истом с руку рас'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда онаМилошев, кажу, пребива гроб!Онамо покој добићу души,кад Србин више не буде рoб