8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

1/16

Univerzitet Union BeogradFakultet za industrijski menadment

Kruevac

SEMINARSKI RAD

Naziv predmeta: Kompjuterske mreeTema: Snimak stanja raunarske mree udruenja

graana Kruevac Open

Predmetni profesor: Studenti:

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

2/16

Dr. Zoran ekerevac Aleksandar Dimi 12/07Filip Joti 11/07

1. Uvod

Pojam raunarska mrea se odnosi na raunare i druge ureaje koji su

meusobno povezani u svrhu meusobne komunikacije. Umreavanjepodrazumeva ostvarivanje veze u cilju razmenjivanja resursa (tampaa, CD DVD ROM...), datoteka, programa ili informacija izmeu dve take.

Raunarske mree omoguavaju meusobno komuniciranje raunarapomou neke stalne ili privremene veze.

Za umreavanje vie raunara potrebni su poseban hardver i softver, ali ipoznavanje naina umreavanja. Osim pomou kablova i telefonskih linija,povezivanje raunara moe se ostvariti razliitim tehnologijama i beino.

U raunarskoj mrei osim raunara i kablova mogu da budu i razvodnici(habovi, engl. Hub), skretnice (svievi, engl. Switch), usmerivai (ruteri, engl.

Router) i/ili druge komponente.

1.1. Tipovi i podela raunarskih mrea

Prema povrini koju mrea pokriva raunarske mree moemo podeliti na: Line raunarske mree, Lokalne raunarske mree, Kampus raunarske mree, Gradske raunarske mree, Mree na velikom podruju, Globalne raunarske mree.

Line raunarske mree - Personal Area Network (PAN) je jo viegeografski ograniena na samo nekoliko metara razdaljine. Najee se radi okomunikaciji izmeu manjih ureaja sa raunarom ili izmeu samih raunara kojisu blizu jedan drugome.

Lokalne raunarske mree - Local Area Network (LAN) je mrea visokebrzine koja pokriva relativno malu geografsku povrinu. Najee umreavaradne stanice, raunare, printere, servere i ostale ureaje. Najei mrenetehnologije koji se koriste su Ethernet, Token Ring, Frame Relay te FDDI.

Kampus raunarske mree Campus Area Network (CAN) ili BackboneNetwork(BN) sadri obino dve ili vie lokalnih raunarskih mrea koje se nalazena ogranienom geografskom prostoru, npr. Kompleks zgrada fakulteta,industrijski kompleks ili vojna baza. Po karakteristikama se moe porediti saMAN mreama ali treba imati u vidu da se radi ipak o znatno manjem prostorukoji mrea pokriva.

2

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

3/16

Gradske raunarske mree Metropolian Area Network(MAN) se sastojiiz mnogo raunara koji se nalaze u jednom gradu ili kampusu. Za razmenjivanje

podataka se najee koristi optiki kabl ili beini nain komunikacije.Mree na velikom podruju Wide Area Network (WAN) pokriva relativno

veliku geografsku povrinu. Povezuje npr. Jedan grad sa drugim, ili jednu dravusa drugom. Jedna od poznatijih WAN mrea je npr. Mrea Nemakih dravniheleznica (DB AG). Razmenjivanje podataka u ovim mreama najee se vriputem telefonskih kablova.

Globalne raunarske mree Global Area Network (GAN) danas jo nisujednoznano definisane. Specifikaciju standarda koje bi trebalo da ispunjavajuradi nekoliko grupa i jo ne postoji zajednika definicija. GAN je model koji bi

trebalo da podrava mobilne komunikacije preko odreenog broja beinih LANmrea, satelitskog pokrivanja teritorije itd.

1.3. Vrste raunarskih mrea

Postoji vie vrsta mrea, a svaka definie mrene protokole koji su skuppravila za prikaz, signaliziranje, proveravanje podataka koji su potrebni za slanjeinformacije preko neke mree. Neke od najpoznatijih i onih koje su najvie uupotrebi su:

Ethernet je mrena tehnologija za LAN mree, temeljena na frame nainurada. To znai da se podaci alju u paketima koji su prilagoeni za slanjepreko raunarske mree. Definira umreavanje i signaliranje za fiziki sloj,te frame formate i protokole za MAC, odnosno podatkovni sloj OSImodela. Ethernet definie i protokole pomou kojih se vri prijenospodataka u mrei. Ethernet, poznat i pod imenom IEEE 802.3, je postaonajrasprostranjeniji standard za raunarske mree koji se poeo uzdizatiranih 1990-tih pa sve do danas gdje dri primat te je skoro u potpunostizamjenio ostale mrene tehnologije za LAN mree kao to su Token Ringili FDDI.

FDDI je razvijen kao potreba za pouzdaniji i bri prijenos podataka prekoraunarskih mrea. Fiber Distributed Dana Interface je skup ANSIprotokola za slanje digitalnih podataka preko optikog vlakna i rijeebakrenih ica. FDDI mree su token mree te podravaju brzine do 100Mbps. FDDI mree su obino osnova WAN mrea.

Token Ring je vrsta mree koja je ematski poreana u krug. Token Ringje usko vezan za IEEE 802.5 specifikaciju jer je nastala iz Token Ring

3

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

4/16

tehnologije (koju je razvio IBM), zbog identinosti i zanemarljivih razlikatermin Token Ring obino obuhvata i IEEE specifikaciju.

Frame relay je sinhronizovana mrea temeljena na HDLC protokolu.Podaci se alju u HDLC paketima. Frame relay se obino koristi za prenos

podataka izmeu lokalnih (LAN) i mrea na velikom podruju (WAN)mrea

Wi-Fi je beini nain umreavanja raunara gde se podaci izmeu dva ilivie raunara prenose pomou radio frekvencija (RF) i odgovarajuihantena. Najee se koristi u LAN mreama (WLAN), dok se u poslednjevreme sve vie nudi i beini pristup WAN mrei.

1.4. Mreni protokoli

Svakom aktivnou na mrei kojom se podrazumeva komunikacija dva ilivie entiteta upravlja mrezni protokol.

Mrezni protokol definie format i redosled poruka koje se razmenjujuizmeu dva ili vie komunicirajuih entiteta, kao i akcije koje se preduzimajunakon slanja ili prijema poruke ili nekog drugog dogaaja. Mreni protokoldefinie zajedniki skup pravila i signala prema kojima se ponaaju raunari kojisu umreeni. Mreni protokoli su ujedno i najvaniji elementi jedne raunarskemree. Danas najpopularniji protokol za LAN mree je Ethernet (koji ujednodefinie i ostale stvari kao to su signaliranje i formate paketa), i skoro da ima

prevlast u raunarstvu. Za globalnu WAN mreu Internet se u najveoj merikoristi Internet protokol (TCP/IP).

Najpoznatiji protokolio Bluetootho Etherneto FDDIo IEEE 1394 (FireWire, iLink)o Frame relayo IEEE 802.11o IPXo Point-to-Pointo TCP/IPo TCPo Token Ringo UDP

4

http://bs.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bluetoothhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ethernethttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ethernethttp://bs.wikipedia.org/wiki/FDDIhttp://bs.wikipedia.org/wiki/FDDIhttp://bs.wikipedia.org/wiki/FireWirehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Frame_relayhttp://bs.wikipedia.org/wiki/IEEE_802.11http://bs.wikipedia.org/wiki/IPXhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Point-to-Pointhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Point-to-Pointhttp://bs.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://bs.wikipedia.org/wiki/TCPhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Token_Ringhttp://bs.wikipedia.org/wiki/UDPhttp://bs.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bluetoothhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ethernethttp://bs.wikipedia.org/wiki/FDDIhttp://bs.wikipedia.org/wiki/FireWirehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Frame_relayhttp://bs.wikipedia.org/wiki/IEEE_802.11http://bs.wikipedia.org/wiki/IPXhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Point-to-Pointhttp://bs.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://bs.wikipedia.org/wiki/TCPhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Token_Ringhttp://bs.wikipedia.org/wiki/UDP

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

5/16

2. Snimak stanja raunarske mree udruenja graanaKruevac Open

2.1. Osnovne informacije

Udruenje graana Kruevac Open je neprofitna organizacija grupeentuzijasta, koji ima za cilj popularizaciju informacionih tehnologija i edukacijugraana o najnovijim dostignuima u oblastima vezanim za raunare. Kaoregistrovano udruenje graana postoji od 19.07.2007. godine. Od poetka 2005.godine u raznim oblicima postoji kao socijalna mrea koja je prerasla u dananjumreu Kruevac Open i koja je dostupna svim graanima. Zapravo, radi se oneprofitnoj, nekomercijalnoj beinoj (Wireless) mrei graana.

Prvi beini nod-ovi (nod vorite) se u Kruevcu javljaju 2002. godinekada su pojedini Internet provajderi poeli sa radom i kada je beina opremasvojom cenom postala dostupna irokim masama. Nezadovoljni uslugama kojepruaju lokalni provajderi, grupa entuzijasta se okuplja u januaru 2005. godine saidejom da se umree beinim putem kako bi igrali video igre i zajedniki snosilitrokove Interneta koji je u to vreme objektivno bio skup. Ta ideja je ostala i dandanas kao jedna od vodilja ovog projekta.

Sa tada dostupnom opremom kree se u meusobno povezivanje. Antenese prave runo po projektima naenim na Internetu, a sve to finansiraju samikorisnici. Za poetak se postavljaju pristupne take Bagdala 3, Centar,Mudrakovac i Kula koje su umreene antenama od 20 dbi i pristupnim takamana 2,4 GHz. Kasnije se postavlja i pristupna taka u prigradskom naselju Dedina.Ubrzo se pridruuje i grupa ljudi iz naselja Prnjavor koji su takoe nezadovoljniinternet provajderima u Kruevcu. SSID ovi (service set identifier) prvihnod-ova nose oznake TTpo poetnim slovima firme Tehno-Trend koja se bavilaprodajom raunarske opreme i koja je pomagala mrei u samom poetku.Tehno-Trend uskoro prestaje sa radom, a mrea nastavlja svoj razvojsamostalno. 2006. se linkovi na 2,4 GHz zamenjuju linkovima na frekvenciji od5,8 GHz to u uslovima sve zaguenijeg etra (etar prostor u kome serasprostiru elektromagnetni talasi, pre svega nosai elektronskih medija radio,televizija) daje sve veu stabilnost mrei.

Tokom 2006. i 2007. godine Kruevac Open stie veliku popularnostmeu graanima i doivljava pravi bum, postavljanjem novih nod-ova iokupljanjem sve veeg broja entuzijasta. Leta 2007. godine se razmilja i opodizanju ovog projekta na vii nivo, i u tom cilju se stariji lanovi mree okupljajui odluuju da mrea preraste u registrovano udruenje graana. Od 19.07.2007.

je Kruevac Open registrovan kod Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu

5

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

6/16

samoupravu. Registrovanjem se umnogome pospeuje rad samog udruenjatako i napredovanje beine mree. Od druge polovine 2007. pa do kraja 2008.postavljen je najvei broj nod-ova. Danas ih ukupno ima 30-ak.

2.2. Oprema za beino povezivanje

Postoje dve varijante opreme za beino povezivanje: antena, kabl i wireless kartica (jeftinija varijanta) i antena, kabl i access point ureaj (AP) (skuplja varijanta).

Koja e oprema biti ugraena kod nekog korisnika zavisi od nekihparametara kao to su: udaljenost od nae pristupne take, udaljenost antene odraunara, itd... Da li e se neko prikljuiti sa wireless karticom ili access point-omzavisi od udaljenosti antene od raunara. Obino se, ako je ta udaljenost do 10metara, koristi jeftinija varijanta, a ako je udaljenost vea onda mora da sepostavi access point. Ovo se radi zbog prevelikih gubitaka signala pri duinikabla veoj od 10 metara. Opremu svako kupuje individualno, a ovde emo

vam skrenuti panju na neke parametre prilikom kupovine odgovarajuce ikvalitetne opreme.

2.2.1. Antene

Za klijentsko povezivanje je najbolje koristiti yagi ili greed antene koje suusmerenog dejstva i samim tim se dobija najjai mogui signal.

Od yagi antena preporuene su antene proizvoaa VoltPlus iz GornjegRibnika jer se radi o vrhunskim antenama domae proizvodnje. Jaina ovihantena je 18dbi i veini korisnika wireless-a je sasvim dovoljna. Osim toga, lako

se prilagoava i vertikalnoj i horizontalnoj polarizaciji. Na naem tritu postoje iyagi antene drugih prozivoaa koje su jae ili slabije od ovih, ali u svakomsluaju preporuuje se to jaa antena.

6

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

7/16

Slika 1. Yagi wireless antena

Jae antene od ovih su greed antene ija jaina ide i do 24dbi, a odproizvoaa bi izdvojili Pacific wireless i Hyperlink. Domae greed antene nisu

u rangu stranih proizvoaa ni po jaini, ni po kvalitetu, pa se savetujepotencijalnim korisnicima wireless-a da ih izbegavaju. Jedina "mana" greedantena je to su malo skuplje za nae prilike.

Slika 2. Pacific whireless antena Slika 3. Hyperlink antena

7

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

8/16

esto se susreeu i sa korisnici koji vec imaju runo pravljene panelantene, ili kantene rune izrade. Zbog irokog zraenja i loe izrade ovakveantene, u gradskim uslovima gde su daljine vee i etar zaguen raznimsignalima, one ne mogu da zadovolje odreenu jainu signala, a njihovaupotreba dodatno gui etar.

2.2.2. Kabl

Vana karika izmeu antene i wireless kartice ili AP-a je kabl. Njegovaduina i kvalitet neposredno utiu na kvalitet i eventualne gubitke signala kojiprikupi antena. Preporueno je da se koriste kvalitetni koaksijalni kablovi oznakakao sto su CDF200, CDF400, PAR200, PAR400 ili u krajnjem slucaju RG11.

Slika 4. CFD200 kabl Slika 5. RG11 kabl

Na terenu je, kod ljudi koji su ve kupili opremu, susretana upotrebaobicnog televizijskog koaksijalnog kabla koji jeste najjeftiniji ali nijeadekvatan za wireless. Takoe je nailaeno na sluajeve da se ovaj kablnastavlja ili da se direktno lemi za karticu ili AP. Potrebno je znati sledeuinjenicu: ova vrsta kabla se ne nastavlja i obavezno se prikljucuje prekoodgovarajucih konektora.

2.2.3. Konektori

Konektori spajaju kabl sa antenom, karticom ili ap-om. Najcee se koriste

kvalitetni N i RPSMA konektori, ija je cena malo vea ali kvalitet neuporedivobolji u odnosu na recimo F konektore na koje smo esto nailazili kao zamenu.Gubici su znatno vei kada sekoriste antene ili kartice sa Fkonektorima.

8

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

9/16

Slika 6. N muki/enski konektorSlika 7. RPSMA muki/enskikonektor

2.2.4. Wireless kartice

Wireless kartica je ureaj koji se montira u raunar i u nju se prikljuujekabl koji ide iz antene (ili AP-a). Savet je izbegavanje kartica sa F konektorima,

jer su gubici signala vei, pa se novije generacije prozivode samo sa RPSMAkonektorima. Od novijih tipova kartica preporuueno je: Ovislink 2000PCI zaWindows operativne sisteme i TPlink 551 za Linux.

Slika 8. Wireless kartica

2.2.5. Access Point (AP)

U sluaju da nije mogue montirati varijantu sa antenom, kablom iwireless karticom, u blizini antene se postavlja Acess Point (AP) ureaj kako bise smanjili gubici na kablu zbog velike udaljenosti antene i raunara. Umesto da

koaksijalni kabl ide iz antene u karticu, on ide u AP a odatle LAN kabl ide doraunara. LAN kabl nemagubitke kao koaksijalni i moe da sepusti i do duine od 100m. OznakeAP-ova koji su preporueni su Planet

wap4033, TPlink 501 iOvislink 5450.

9

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

10/16

Slika 9. Access point

Neki osnovni pojmovi:

Protokoli:

Ping je mreni alat kojim se testira da li je neki odreeni host dostupan namrei. Ping meri vreme potrebno za odziv (u milisekundama), belei izgubljenepakete i pokazuje statistiku po zavretku.

IP adresa (Internet Protocol address) je jedinstvena adresa koju sadreelektronski ureaji pomou koje se identifikuju i komuniciraju izmeu sebe uraunarskoj mrei.

Internet Protocol (IP) ije protokol koji se koristi za komunikaciju krozinternet/mreu.

Network Time Protocol (NTP) je protokol koji sinhronizuje vremeraunarskih sistema preko mree. Napravljen je da bude otporan na variablelatency (jitter). To je jedan od najstarijih internet protokola koji je jo uvek u

upotrebi.

Ureaji:

Ruter je ureaj koji otvara destinacije paketima koje prima, bira najboljuputanju ka toj destinaciji, i prosleuje pakete do sledeeg ureaja ovomputanjom.

Switch je ureaj koji povezuje segmente jedne raunarske mree. Svievisu sposobni da pregledaju paket koji prime, prepoznaju izvor i destinaciju paketa,i da ga poalju dalje.

Access point (AP) spaja beine ureaje u beinu mreu. Nekoliko AP-

ova se moe spojiti zajedno inei veu mreu.

Antene:

Bi kvad (B-quad, bikvad) antena kune izrade jaine 12dBi, ugla zraenjaod 45. Sastoji se iz bakarne ice iskrivljene u obliku 2 spojena kvadrata stranica3cm i kvadratnog reflektora od bakra ili aluminijumastranice 10cm.

10

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

11/16

Helikoidna antena (Helix) ima jainu 12-17dBi i usmereno zraenje.Napravljena je od bakarne ice uvijene obino oko plastine cevke koja je podpravim uglom fiksirana za aluminijumski kvadratni reflektor stranice 14cm.

Kantena je popularni naziv za antenu napravljenu od svakakvih konzerviu kojima se nalazi bakarna ica duine 3cm zalemljena za konektor. Jaina ove

antene je do 12dBi.Yagi antena ima sloenu strukturu i sastoji se od niza aluminijumskihipkica razliite duine privrenih za osnovu. Pri kraju se nalazi dipol koji jepovezan sa konektorom. Antena ima usmereno zraenje i moe imati jainu od12 do 20dBi.

Greed spada u grupu najkvalitetnijih antena za frekvencije 2,4 gHz. Ime jedobila po mrei (greed) koju ima u osnovi ispred koje je dipol. Ima usmerenozraenje i moe imati jainu od 24dBi.

2.3. Nodovi

Nodovi (vorista) su posrednici pri prenosu podataka izmedju dve paket-

radio stanice. Grupa nodova ini mreu. Funkcionalno, oni imaju slinu ulogu kaorepetitori pri prenosu govora. Nodovi meusobno automatski uspostavljajukontakt i na taj nacin, u svojoj memoriji prave liste moguih puteva prenosa. Samprenos podsea na nain kojim ljudi prenose poruke pomou zastavica. Prvipoalje poruku drugom, drugi treem, itd. Slino je i ovde: najpre korisnikastanica preda poruku prvom nodu (lokalnom), a onda on predaje sledeem i takodo ciljne korisnike stanice.

Kruevac Open ima oko 30ak vorita (nodova) irom teritorije Kruevca.Konfiguracije raunara koji se koriste u te svrhe su sledee: intel core duo e5200,2GB rama, OS mikrotik.

11

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

12/16

Slika 10. vorita (nodovi) Kruevac Opena

2.4. Nain povezivanja

Novi i postojei lanovi mogu da pristupe mrei Kruevac Open na dvanaina:

* ianim putem (gde za to postoje potrebni uslovi)* Beicno

ianim putem se lanovi mogu povezati tamo gde postoje nai linkovi itake za LAN povezivanje pod uslovom da nisu udaljeni vie od 100 metara odnajblieg switch-a.

12

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

13/16

Beicno povezivanje (wireless) se vri tamo gde ne postoje uslovi zapovezivanje kablom (udaljenost vea od 100m ili nemogunost da se pusti kabl).Wireless povezivanje se obicno vri na frekvenciji od 2,4GHz, a u reimsluajevima na 5,8GHz jer su to slobodne civilne frekvencije. Da bi se nekopovezao beinim putem preduslov je da ima optiku vidljivost sa nekom od

nasih WLAN pristupnih tacaka. U sluaju da nema optike vidljivosti ne moe seni postii odreena jaina signala, a samim tim ni odgovarajue funkcionisanjemree. Ako je ovaj preduslov zadovoljen, potencijalnom lanu je potrebnaoprema koju sam kupuje, a najbolje bi bilo da to uradi u dogovoru sa nama kakobi se izbegla kupovina neadekvatne opreme.

2.5. Servisi

Internet Relay Chat (IRC) je jedan od najpopularnijih servisa zakomunikaciju na svetu. Koristei neki od klijenata (programa) moete pristupitiIRC serveru i u realnom vremenu razgovarati sa prijateljima koji su "online".

Najpoznatiji program za ovaj vid komunikacije je mIRC (www.mirc.com).Program je jednostavan za korienje i funkcionie tako to korisnici razmenjujukratke instant poruke u realnom vremenu. Postoje i dve vrste razgovora, javni iprivatni.

Pristupajui nekom od svetskih IRC servera moete priati i sa ljudima izdrugih zemalja i sa drugog govornog podruja. Nije vano koji program koristiteza chat sa prijateljima, jedino je vano da svi budete na istom IRC serveru. Ovdemoete upoznati razne ljude, priati o bilo kojim temama, razmenjivati fajloveslike, itd.

Sve ovo zvui zabavno ali pre nego to se upustite u svet askanja trebalobi da proitate neke osnovne stvari o IRC-u. Imajte na umu uvek i da opreznost

prilikom razgovora sa nepoznatim osobama nije na odmet.Pristup IRC serveru ima svako ko se prikljui na neku od naih pristupnihtaaka.

TeamSpeak klijent je jednostavan program koji slui za prenos glasapreko interneta ili kroz lokalnu mreu.

U okviru Kruevac Opena je podignut TeamSpeak server pomou kogamoete razgovarati sa svojim prijateljima na mrei, a za to su Vam potrebni samo

mikrofon i slualice.Program je besplatan i lako se instalira, a moe se preuzeti sa zvaninogsajta (www.goteamspeak.com).

DC++ serverslui za deljenje datoteka izmeu korisnika u lokalnoj mrei,slino kao to to rade Kazaa i drugi servisi, samo to je ogranien na lokalnekorisnike.

13

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

14/16

Korisnici se na server povezuju DC++ klijentima preko kojih mogupretraivati datoteke kod drugih korisnika i stavljati svoje datoteke naraspolaganje za preuzimanje.

Klijentski program je besplatan i moe se preuzeti sa zvanine lokacije(http://strongdc.sourceforge.net).

Ovo je servis koji se stalno razvija jer vei broj lanova garantuje i veiizbor raznih stvari za preuzimanje.

FTP - File Transfer Protocol, ovaj servis omoguava korisnicima dapreuzimaju razne sadraje sa jednog zajednikog diska. Pored preuzimanja,korisnici mogu i poslati sadraj koji ele.

Na FTP-u moete nai najnovije verzije popularnih programa. Sviprogrami su 100% besplatni i zatieni od virusa. Tu su gigabajti korisnogsoftvera za Windows i Linux, podeljeni u vie kategorija, to e Vam znatnoolakati pretragu. Pored programa, tu su i najnovije verzije igara, muzika, slika,wallpapera...

Za pristup je potreban neki od FTP klijenata, a mi preporuujemo FileZillu,FTP klijent i server otvorenog koda (http://filezilla-project.org).

Radio emituje programe najpoznatijih svetskih muzikih radio stanica, a isvaki lan ima priliku da emituje muziku po svom izboru.

Da bi koristili ovaj servis potrebno je da instalirate program WinAmp ilineki drugi plejer koji podrava audio streaming.

Internet - Kruevac Open je community network, mrea koja promovienove tehnologije, timski rad, podie svest gradjana o vanosti zajednice irazmene znanja.

Kada se sagledaju sve prednosti i funkcije mree, jasno je da Internet nijenajpotrebniji servis naih lanova.

Kruevac Open lanovi se INDIVIDUALNO organizuju za Internet.Najeci primer organizacije je da par lanova plate flat paket internet

usluga provideru, koriste ga za surf, mail i chat komunikacione programe, atrokove dele zajedniki. Prednost ovakvog naina organizacije je u tome tosvaki lan mree moe odluiti koji nain pristupa internetu eli za sebe i koji mu

je najisplativiji.WebMail - svaki lan udruenja moe dobiti e-mail adresu tipa

mojeime@krusevacopen.net, sa koje moe primati i slati elektronsku potukoristei Outlook Express ili sline klijente (pop3 protokol) ili joj pristupiti prekoweb browsera.

Prednosti ovog servisa su mnogobrojne, a jedna je i ta to neki sajtoviprilikom registracije ne prihvataju besplatne e-mail adrese (yahoo, gmail, hotmail)

WebMail-u se pristupa preko poddomena na www.mail.krusevacopen.net

Poddomen - besplatan domen za Va sajt je jo jedan servis na internetukoji mogu da koriste lanovi udruenja. Adresa domena koji lanovi dobijaju imaoblik mojeime.krusevacopen.net.

14

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

15/16

Kruevac Open ne nudi hosting, ve samo poddomen u okviru svojeinternet adrese. Na domenu koji dobijete moete postaviti redirekciju ka vlastitomhostingu koji ste prethodno zakupili od neke firme.

Sadraj sajtova koji koriste ovu mogunost moraju biti legalan i u skladusa vaeim zakonima Republike Srbije. Zbog nemogunosti da 24 sata dnevno

kontrolie sadraje podeljenih poddomena, Kruevac Open apeluje na lanoveda se pridravaju pravila i ne snosi nikakvu odgovornost za njihov sadraj.U sluaju da dobijemo albe na raun poddomena i ustanovimo da se

njihovim sadrajem kri zakon, isti e biti odmah obrisani.

Game serveri - serveri za igranje su najpopularniji meu najmlaima, ali imeu ozbiljnim igraima. Igranje kroz mreu protiv "ivih" protivnika daje novudra ovoj vrsti zabave. Postavljen je Battle net server kroz koji se moe igrati veibroj igara, a za pojedine igre postoje posebni (dedicated) serveri.

2.6. Pristupanje mreiKorisnik Kruevac Open mree moe postati svaki graanin koji ima

optiku vidljivost sa nekom od pristupnih taaka i koji prihvata statut i pravilnikudruenja. Nakon to se sva potrebna oprema nabavi i namontira, svaki novikorisnik ne moe pristupiti mrei sve dok ne dobije odobrenje od servera.Odobrenje se vri tako to server svakom novom korisniku dodeli ip adresu.Adresa se predstavlja u brojevima i to: jedna adresa ima duzinu od etiri bajta apie se kao etiri broja (za svaki bajt po jedan) odvojena takama. Tako, recimoadresa nekog raunara moe da bude 10.11.5.65 poto server kontrole tumreu njegov zadatak je da dodeli adrese raunarima koji su povezani. Svaki

korisnik se kai na njemu najblii nod (vorite). Da bi se proverilo da li jepovezivanje sa nodom uspeno, pinguje se odziv korisnika sa gateway-om, jer jegateway ureaj koji se nalazi u voritu i slui za komunikaciju izmeu dve mreerazliitih protokola. U ovom sluaju komunikacija je server-gateway-korisnik i akonema konekcije ka gatewayu ne moze se uspostaviti konekcija sa serverom.Protokol koji se koristi u ovoj mrei je TCP/IP protokol. Ako je sve povezano kakotreba, ako se ostvarila konekcija sa gatewayom, i ako je korisnik dobio IP adresuod servera prenos podataka tj komuniciranje sa ostalim lanovima je mogue.

3. Zakljuak

U principu, ovo je jedna kompleksna mrea, gde je prisutna kombinacija

LAN i Wireless mree pa je prilino teko sve rei i nabrojati. Zapravo radi se omrei koja broji oko 250 umreenih raunara, kako iano tako i beino.

Prednosti ovakve mree su u prilino jednostavnom nainu umreavanja imogunosti da se mrea stalno iri.

Mana ove mree je u ogranienoj brzini protoka, mada u naoj zemlji iuslovima koji se vladaju, ovo i nije toliko loe reenje, bar za jo koju godinu jer

15

8/8/2019 KM_09_KS_07_012_DIMIC

16/16

brzina od 1 mbps je sasvim dovoljna za neki normalan rad. Pored togogranienja brzine, u skorije vreme se javlja i druga mana, a to je mogunosneodobrenog pristupa mrei, zapravo zloupotreba mree. I pored zatiteregulisanjem pristupa samoj mrei na osnovu autentifikacije putem MAC adresemrenog ureaja, deavalo se da se neki korisnici prikae na divlje jer su se

pojavili programi koji kopiraju i IP i MAC adresu nekog korisnika i zapravokloniraju kompjuter tog korisnika i na taj nain mogu pristupiti mrei. Cenaopreme je donekle i skupa, ali same usluge koje se mogu pruiti i njihovoodravanje je prilino prihvatljivo. Tako recimo da bi se pristupilo ovoj mreipotrebno je oko 50ak evra za opremu, to je realno skupo, ali poto mesenalanarina za odravanje mree kota 600 din, a za uzvrat prua mreu brzine1mbps i interneta 512 kbps, za nae uslove je prilino jeftino.

4. Literatura

1. Razgovor sa administratorom Kruevac Open-a

2. http://sr.wikipedia.org/wiki/Kru%C5%A1evac_Open3. http://www.ksopen.net4. http://www.amazon.com5. http://www.rkntesla.org.rs/Paket_radio.htm

16