KLASIFIKACIJA MATERIJALA

POLIMERNI MATERIJALI

POLIMERI - jedinjenja građena od MAKROMOLEKULA.

Naziv polimer dolazi od grčkih riječi: “poli” = mnogo i “meros”= čestica.

Polimeri nastaju reakcijom polimerizacije najčešće nezasićenih spojeva s

dvostrukom i trostrukom kovalentnom vezom koje su energijski bogatije i

reaktivnije, npr. nastajanje PE (polietilen)

Monomer je jedinjenje koje reakcijom s molekulama iste ili različite

konstitucije daje polimer.

Mer je ponavljana strukturna jedinica od koje je građena makromolekula.

n – stepen polimerizacije - broj mera u polimernom molekulu (makromolekuli).

To je promjenjiva veličina i zavisi o uslovima polimerizacije. Ima veliki uticaj

na svojstva nastalih polimera, što je veći stepen polimerizacije to su i

uporabana svojstva nekog polimera bolja .

POLIMOLEKULARNOST ili POLIDISPERZNOST je pojava da se

makromolekularni sastavi sastoje od smese molekula različitih veličina i masa.

Polimere delimo (prema poreklu) u dve grupe: prirodne i sintetičke polimere.

Primeri prirodnih polimera: kaučuk (poliizopren), celuloza (polisaharid),

proteini, nukleinske kiseline,...

A) Prema poreklu:

- prirodni oplemenjeni (kaučuk (poliizopren), celuloza (polisaharid), proteini,

nukleinske kiseline,)

- Sintetički

Podela tehničkih polimera

B) Prema vrsti ponavljanih jedinica:

- homopolimeri (jedna vrsta ponavljanih jedinica)

- kopolimeri (dve ili više vrste ponavljanih jedinica)

C) Prema reakcijskom mehanizmu nastajanja (reakciji polimerizacije):

- adicijski(lančani)

- kondenzacijski (stepenasti)

D) Prema vrsti veza između makromolekula i ponašanju pri zagrevanju:

- plastomeri (termoplasti)

- duromeri (duroplasti)

- elastomeri.

Podela polimera prema vrsti veza između makromolekula i ponašanju

pri zagrijavanju:

1. PLASTOMERI (termolasti)→→ FIZIČKE VEZE IZMEĐU MAKROMOLEKULA→ LINEARNA STRUKTURA

ZAGRIJAVANJEM MEKŠAJU I TOPE SE

Npr. - polietilen, PE;

- polipropilen, PP;

- polistiren, PS;

- poli(tetrafluoretilen), PTFE (teflon);

- polioksimetilen, POM;

- poli(metil-metakrilat) , PMMA (organsko staklo, Pleksigl

- polikarbonati, PC;

- poli(etilen-tereftalat), PET.

2. ELASTOMERI →

→ FIZIČKE I HEMIJSKE VEZE IZMEĐU MAKROMOLEKULA → DELIMIČNO

UMREŽENA STRUKTURA→

ZAGRIJAVANJEM MEKŠAJU I NE TOPE SE

Npr. Gume

3. DUROMERI → HEMIJSKE VEZE IZMEĐU MAKROMOLEKULA →

POTPUNO UMREŽENA STRUKTURA→

ZAGREAVANJEM NE MEKŠAJU I NE TOPE SE

Npr. - fenolformaldehidna smola, PF;

- epoksidna smola, ES;

- melamin-formaldehhidne smole, MF.

➢ Ovi materijali tipično imaju male gustine, dok su njihova mehanička svojstva

uopšteno potpuno drugačija od svojstava metala i keramičkih materijala – oni

nisu kruti ni jaki kao što su to drugi tipovi materijala.

➢ Međutim, s obzirom na njihovu malu gustinu, veoma često je njihova mala

krutost i čvrstoća svedena na jedinicu mase uporediva sa veličinama kod

metala i keramičkih materijala.

➢ Sem toga, mnogi od polimera su izuzetno žilavi i gipki (npr. plastika), što

znači da se lako mogu oblikovati u kompleksne oblike.

➢ Uopšteno, oni su hemijski relativno inertni i ne reaktivni u većini raznih

okruženja.

➢ Jedna od glavnih nedostataka polimera je njihova tendencija da mekšaju ili da

se razlažu na umerenim temperaturama što je u nekim slučajevima

ograničavajući uslov za njihovu primenu.

➢ Dalje, oni imaju malu električnu provodnost i nisu magnetični.