OSVRT NA KLASICNE GERIJATRIJSKE SINDROME I MOGU NOSTI NEGEProf dr Marko Munjiza, Institut za mentalno zdravlje Beograd, Palmoti eva 37 GSM: 381 11 (0)64 270 29 48 E-mail: marko. munj@sbb.co.yu

Starenje karakteri e pojava ve eg broja hroni nih oboljenja, kao i atipi na klini ka slika sa kojom se ova oboljenja ispoljavaju (nemi infarkti miokarda, lakunarni asimpromatski infarkti mozga, subklini ka hipotireoza,

U starosti se takodje javljaju i takozvani gerijatrijski sindromi, a to su: demncija, padovi, inkontinencija, gubitak te ine, ose anje slabosti, te a pokretljivost, padovi, inkontinencija, sr ana insuficijencija, depresije i dr.

Da bi se na adekvatan na in procenila potreba starih ljudi za odgovorajau im vidom zdravstvene za tite i nege primenjuje se multidimenzionalna funkcionalna procena koja se bazira na: uskoj povezansoti principa medicinske dijagnoze, funkcionalne sposobnosti i

Glavni ciljevi ovog tipa procene obuhvataju: postavljanje dijagnoze, izbor terapije, sposovodjenje rehabilitacije, adekvatno kori enje razli itih zdravstvenih usluga.

U funkcionalnoj proceni starih neophodno je saznanje o mogu nostima obavljanja aktivnosti koje se odnose na: svakodnevni ivot, mentalno i fizi ko zdravlje, socijalnih i ekonomskih izvora , uslova okoline, optere enjem i te ko ama osobe koje pru aju negu

Aktivnosti svakodnevnog ivota su grupisane u tri grupe: pokretljivost, instrumentalne aktivnosti (kupovina, kuvanje, rukovanje novcem, uzimanje lekova, urpavljanje motornim vozilom) i fizi ke aktivnosti (kupanje, obla enje).

Sa starenjem pacijenata opada funkcionalna sposobnost, pokretljivost se smanjuje, kao i mogu nosti kori tenja gradskog prevoza ili upravljanja motornim vozilom, pa time raste potreba za tudjom pomo i i za ku nim le enjem. Neke od navedenih simptoma obadili smo u drugim poglavljima koji se odnose na psihogerijatriju, neurogerijatriju i komorbiditet

1.Faktori rizika i preencija padova kod starih osoba Uzroci padova su naj e e vezani za navike, pona anja starih. Ve ina nema uvida u svoje smanjene mogu nosti i svoje op te stanje ili uzimaju lokove nasumice i bez uobi ajenog rasporeda. Ni mnogi stanovi nisu prilagodjeni ivotnim potrebama starih ljudi. Mnogi od njih su veoma aktivni kao to su navikli u mladosti i padnu u depresiju kada uvide da vi e nisu u stanju da obavljaju sve aktivnosti.

inioci koji pove avaju rizik od pada ili povrede koje su u vezi sa padom su: starost, pol, hroni ne ili akutne bolesti kao to su Parkinsonova bolest, artritis, sr ane bolesti, inkontinencija ili akutne infekcije. Takodje to mo e biti slab vid i sluh, koji umanjuju ose aj percepcije i sposobnost kretanja u prostoru, kao i problemi sa kretanjem, uklju uju i i sporije reflekse, slabost mi i a, slaba ravnote a, podmakla osteoporoza i dr

Promene koncentracije koje uslovljeene kognitivnom slabo u, depresijoom, delirijumom, nuspojavama lekova, alkoholom, dehidratacijom, slabom ishranom, nedostata sna i dr. Upotreba vi e lekova istovremeno, posebno onih koji pove avaju rizik od pada, kao to su anksiolitici, sedativni, antidepresivni, antihipertenzivi i dr takodje mogu pove ati rizik od pada

Kada su u pitanju somatska, internisti ka oboljenja, treba naglasti da je veoma duga ak spiska oboljenja i poreme aja koji imaju relativno veliki rizik od mogu eg pada. To su u prvom redu kardiovaskularni poreme aji, metabolni ki u inci, bolesti skeletno-zglobog sistema, poreme aji vida. Ne treba zanemartiti ni utcaj lekova kao to su antihipertenzivi, psihofarmaci (antidepresivni,

Zna ajni su faktori okoline i to prostor u kome starija osba ivi ili se kre u u njoj. U stanovima postoji ve i broj mogu nosti koji mogu dovesti do pada kod stare osobe (kupatilo, kliziavi podovi, pragovi na vratima, lo e osvetljeno stepeni te i sl.

U spoljnoj sredini problem mogu da prestavljaju visoki stepenci, pokutoine na trotorarima, nedostatak gelendera na stepeni tu, slabo osvetljenje objekata koji se nalaze na stazama i trotoarima, snega, poledica i sl.

Isto tako problem mo e da predstavlja i rizi no pona anje kao to je penjanje na merdavine, na stabla, zloupotreba alkohola, nekori enje pomagala. Sico-ekonomski faktori se odnose na sma ki ivot, nedostaak socijalnih veza, slaba ishrana, nepristupa nost

Kada su u pitanju padovi kod starijih osoba, najve i problem predstavlja strah od novog pada to dovodi do manjeg kretanja iz bojazni da se ono ponovo ne dogodi. Zatim slede druge posedice kao to su povrede glave, grdnog ko a, hematomo, kontuzije, poreme aj hoda centralnog porekla.

Kada su u pitanju fakture pose pada to lom, fraktura kuka. este posledice padova su deformiteti ekstremiteta, pomereno te i te tela kod ionako nestabilnog hoda i esti novi padovi. Sve ovo dovodi do anksioznosti i depresije kod starijih osoba, zbog ega one te e saradjuju i mogu da postanu teret najbli ima

Od mnogobrojnih razloga i uzroka padova kod starijih osoba, u stru noj literaturi se posebno izdvaja osteoporoza, nedostatak fizi ke aktivnoszti, slab vid, ne eljeno dejstvo lekova, rizici okoline. Kod ovih faktora rizika mogu a je odgovraju a prevencija padova.

On se svodi na ubla avanje posedica osteoporoze, podsticanje na ve u fizi ku aktivnost i upra njavanje redovnih fizi kih ve bi, bolje informisanje pacijenta o mogu im ne eljenim dejstvima lekova koje oni koriste u svojoj terapiji, ograni avanje unosa alkohola, zatim redovno kontrolisanje vida i sluha.

Lekar i sestra koji binu o starijoj osobi i njenoj nezi moraju pacijentu predo iti sva ne eljena dejsta lekova koje pacijenti koriste, posebno onih koji izazivaju sedaciju, agitaciju, aritmije, kognitivnu slabost i konfuzije, vrtoglavice i ortostatsku hipotenziju, sedaciju i pospanost, u estalo mokrenje kod primene siuretika, sinkope, vizuelne smetnje.

Praksa u savremenim zemljama da medicinska sestra-tehni ar vr i i posebnu procenu rizika od pada za osobe starije od 65 godina. Za ovo je predvidjena standardna procedura koja obuhvata: ispitivanje hoda i ravnote e, procena kvaliteta vida, ispirtivanje funkcije i snage nogu, procena kardiovaskularnog statusa sa tenzijom i pulsom, revizija upotrebe pomagala kao to su tapovi za hod ili take, nao are, slu ni aparati i dr.

Druga bitna aktivnost u procesu zdravstvene nege i prevencije rizika od mogu ih padova je da sestra-tehni ar obu i osobe s kojom stara osoba ivi ta sve pacijent treba i mo e da u ini u smislu promene navika i pona anja i prilagodjavanja svoje okoline novim potrebama.

U razvijenim zemljama postoje vrlo iscrpne i pregledne bro ure na osnovu kojih pacijenti mogu sami zna ajno da smanje rizike od mogu eg pada. Mnoga toga mo e u initi i sam pacijent. Starije osobe mogu biti edukovane da sami ili uz poma najbli ih preduzmu jednostave, li veoma zna ajne mere

U ovom smilu sugeri u se etiri osnovne preventivne akcije: 1. baviti se redovnom fizi kom aktivno u koja podrazumeva i ve be za pobolj anje snage i ravnote e, revidirati upotrebu lekova, redovno pratiti stanje vida i podi i novo bezbednosti u stanu(Annon2007-citat

Nepokretnost, uko enost kod starih osoba Osnovni razlozi nepokretnosti kod starih su: slabost, uko enost (rigidnost, bolovi, neravnote a i psiholo ki problemi. Slabost, takodje, mo e biti posledica neupotrebe mi i a, malnutricije, elektrolitnog disbalansa, anemije, neurolo ki poreme aji ili miopatija. Najva niji uzrok uko enosti je osteoartroza.

Bolovi bilo da poti u iz kostiju (npr. osteoporoza, osteomalacija, metastaze tumora u kostima, povreda), zglobovi (npr. osteoartrosisi, reumatoidni artritis, giht), burze i mi i i (npr. polimialgija reumatica, intermitentna klaudikacija ili pseudoklaudikacija), odnosno

Posledice mogu biti tromboflebitis ili plu na embolija, i mnogi drugi rizici posledica su dugog le anja u krevetu. Promene kardiovaskularnog sistema podrazumevaju preusmeravanje te nosti, gubitak te nosti, smanjenje snage srca, smanjenu

Zna ajne promene nastaju i kod mi i ne snage. Na celularnom nivou, smanjuje se intracelularna koncentracija ATP i glikogena, pove ava se katabolizam proteina, smanjuju se brzina i snaga mi i ne kontrakcije, dok na globalnom nivou nastaje atrofija mi i a, slabost i smanjenje mase.

Dekubitusi se slede a komplikacija, a nastaju zbog mehani kog pritiska, vla enja ko e, frikcije i nagnje enja. Nekoliko dana provedenih u krevetu pove ava rizik od posturalne hopotenzije, padova i pucanja ko e. Potrebne su nedelje i meseci da se te promene povuku.

to se ti e le enja treba naglastiti da je najva niji korak prevencija- izbegavanje odmara u krevetu kad god je to mogu e. Kada se ono ne mo e izbe i, mo e se primentiti nekoliko mera da se minimiziraju navedne posledice. U koliko je mogu e, pacijenta treba nekoliko puta dnevno postavljati u polo aj to bli i

Odmah treba po eti sa ve bama kretanja, a ko u na kojoj je pritisak trreba esto proveravati. Izometrijske i izotoni ne ve e treba esto izvoditi, dok je pacijent jo u krevetu, a kad je god to mogu e, pacijenti treba da pomognu oko svog name tamnja, pomeranja i

Kada ustajanje iz kreveta bude mogu e, odmah treba zapo eti postepene aktivnosti. Oni koji su prisiljeni da dane provode u fotelji ne treba da uzimaju pomagala kao to su jastu i i i sli no, jer oni dovode do venske kongestije i samo pove avaju rizik od dekubitusa.

Tretman i nega pacijenta sa dekubitusima

Dekubitsalne rane predstavljaju zna ajan zdravstveni problem savremene gerijatrije. Cena le enja i nege dekubita postaje zna ajna stavka u zdravstvenim tro kovimaa. Incidencija (javljanje) kod hospitalizovanih pacijenta varira od 2 do40% kod starih osoba sa frakturama (66%), u jedinicima intenzivne nege je

Kod osoba na ku nom le enju je 12,9 do 23%. Naj e a op ta stopa javljanja dekubitusa je oko 4% kada se uzmu u obiz svi hospitalizovani bolesnici odredjenog perioda(Pe i -Proki M, Pe i -Be ti R (2007, 122).

Dekubitalne rane predstavljaju lokalizovano ishemi ko o te enje ko e, potko nog tkiva i mi i a koje nastaje kao rezultat intenzivnog pritiska u kra em vremenskom intervalu, bilo usled dugotrajnog pritiska slabijeg intenziteta. Ovaj naziv poti e od latinske re i decumbere to zna i le e i polo aj i ukazuje na specifi an polo aj tela koja predisponira nastanak ovih promena.

Ako kod pacijenta nastanu dekubitusi, terapija zavisi od stepena bolesti. Ulceracije i ulkusi prvog stepena su karakterisni trajnim eritemom intaktne, o uvane ko e. Drugi stepen podrazumeva ulkus epiderma, derma ili oba, a tre i stepen je irenje ulkusa na supkutana tkiva.

etvrti stepen podrazumeva ulceracije koje zahvataju mi i e, kosti ili potporna tkiva. Kod prvog stepena dovoljno je eliminisati pritisak na taj deo tela, primenjivati adekvatnu ishranu i higijenu tela.

Ranu u ostalim stepenima ( od drugog do etvrtog stepena) treba odr avati istom i vla nom, obloge sa fiziolo kim rastvorom treba menjati dok su jo vla ne, i ne ekati da se osu e

Gotove obloge (flasteri) su skupe, pogotovo to se esto menjaju, ali imaju bolji efekat na reepitelizaciju i spre avaju kontaminaciju. S obzirom na to da je bakterijska kontaminacija dekubitusa op ta, kulturu brisa nije potrebno uzimati i le iti, a standardnu terapiju primeniti samo ako se ulkus ne zaceli

Postavljanjem dr a a za ruke, spu tanje kreveta, nabavka fotelja optimalne visine, sedi ta i dr a a za ruke sa ivi njacima od gume mogu omogu iti bolesniku da bude sigurniji. Pavilno izabran tap ili konji mo e takodje biti od koristi. Kao mogu i zaklju ak mo e se naglastiti da dekubitalne rane jo uvek je lak e prevenitari nego le iti

Kada se ve razviju dekubitusi, le enje i nega su dugotrajni i mukotrpni. Ovo zahteva mnogo materijalnih sredstava i intenzivno anga ovanje tima stru njaka lekara i sestara koji rade negu, zatim porodice i samog pacijenta. S druge strane, ne mo e se re i ni da je prevencija dekubita lak

Procenu prevencije dekubitusa treba vr iti po prijemu u ustanovu, posle svake zna ajnije promene stanja pacijenta, kao i u pravilnim vremenskim intervalima kod dugo hospitalno le enih pacijenata. U proceni trba uzeti u obzir: kvalitet senzorne percepcije, vla enje delova ko e, aktivnost i mobilnost pacijenta, kvalitet nutricije, trljanje i klizanje u postelji.

3. Urinarna inkontinencija Urinarna inkontinencija je est poreme aj kod starih osoba i za posledicu mo e imati plasiranje trajnog katetera, infekcije urinarnog trakta, urosepsu, nepokretnost, padove i dekubituse. Smatra se da 15 do 30% neinstitucionalizovanih starih osoba ima inkontinenciju, a da ak preko 50% starih je na dugotrajnoj nezi inkontinentno

Starenjem dolazi do promena urinarnog sistema koje se nalaze kod kontinentnih (koji mogu da kontroli u mokrenje) i inkontinentnih osoba. Ovo promene mogu da pove aju predispoziciju za inkontinenciju, ali same ne mogu da budu uzrok ove pojave. Neinhibirane kontrakcije se javljaju kod starih i sre u se kod oko 21%

Sposobnost za odlaganje mikcije se smanjuje kod starijih i starih osoba, to ima posledicu za polaksiuriju. Kod starih se javlja pove anje rezidualnog urina ak i do 100 ml, mada se reziduum ve i od 50 ml ne mo e prepisati samo starenju.

Sem promena na be ici i uretri vezanih za starost, starije osobe esto imaju i druga oboljenja koja uti u na kontinenciju u koje spadaju poreme aji hidracije, poreme aji ekskrecije urina, funkcionalni poreme aji koji ote avaju pristup toaletu.

Ovo se de ava kod cerebrovuskularnih insulta, tranzitorni ishemi ki ataci (TIA), sr ana insuficijencija, fekalna inkontinencija i opstipacija, gojaznost, hroni na opstruktivna bolest plu a, depresija i mnoga druga stanja koja nepovoljno uti u na kontinentnost

Resnick NM (2004) navodi slede a oboljeenja i stanja koja mogu dovesti do tzv. tranzitorne inkontinecije: delirijum, infekcije, atrofi ni uretritisvaginitis, psiholo ke faktore (npr. depresije), pove anu diurezu, ograni enu pokretljivost, fekalne impakcije i faramkolo ke. Zbog va nosti ovog probelma i u procesu zdravstvene nege u osnovnom tekstu dat je na shematski na in u obliku radne tabele prikaz naj e ih uzroke inkontinencije kod starijih i starih osoba.Resnick NM,

Uzroci tranziorne inkontinencije su mnogobrojni. Ilustracije navest emo neke va nije od njih: delirijum, konfuzna stanja, urinarna infekcija, atrofi ni uretritis, lekovi, psiihijatrijski poreme aja, posebno depresivna stanja, pove ana produkcija urina, nepokrtnost i fekalna impakcija

Trajna urinarna inkontinencija mo e biti izazvana: anatomskim, fiziolo kim ili patolo kim faktorima koji deluju na donji urinarni trakt. Kod starih osoba naj e e postoji vi e od jednog kontributivog fakora, a to se naro ito odnosi na osobe u dubokom senijumu i terminalno bolesne. Trajna urinarna inkontinencija se mo e podeliti na nekoliko podtipova: urgentna, stres inkontinencija, inkontinencija prelivanja, hiprdistezija be ike), me ovita, funkcionalna, refleksna ili nesvesna inkontinencija (Milanovi P,2007).

Trajna urinarna inkontinencija se mo e podeliti na nekoliko podtipova: urgentna, stres inkontinencija, inkontinencija prelivanja, hiprdistezija be ike), me ovita, funkcionalna, refleksna ili nesvesna inkontinencija