82

XLII 2010 142

/ ISSN 0350-6428

( )

() . () () () ()

( )

:

- (425452) (453467) Santa Maria della Salute

(469475) () : (477488)

(489498) - [le regard] (499522) (523536)

: (537547) (549557) (559570) :

(571578) (579596) -

(597624) - (625631)

(635653)

(655661)

(665679)

(

/ , ) (683686) , , (,

, / , ) (687697)

( / ) (699706) (' : , , / ) (707709)

( : , i, / i) (711712)

( : ; : . , , , / . . ) (713716) - -

( ?; / -) (717725) () ,

( : 18, 19. 20. / -) (727732)

, ( / ) (733741)

( 1900-1945. / . ) (743746) (

/ ) (747751)

2010 (753759) (761762)

UDK 82

Journal of literary studies XLII 2010 142

/ ISSN 0350-6428

Studies and essaysNenad Ristovi Another Aspect of Jovan Rajis Enlightenment Work: the Classicist and Pietist

Concept of Teaching at the Virgin Mary Shroud School (425452) Miodrag Loma Goethes World Literature and Serbian Folk Poetry (453467) Tanja Popovi The Structure and the Semantics of Poetic Images in the Poem Santa Maria della Salute by Laza Kosti (469475)

Aleksandar Peji The (De)construction of a Comediographic Story: Laza Kostis Comedies (477488) Tatjana Jovievi Fairys Child or About Kostis Prose Poetics

(489498) Slobodanka Vladiv-Glover Look [le regard] as the Basis of the Poetics of Tolstoys Realism (499522) Pavle Pavlovi The Scope of Bakhtins Dialogue (523536) Jasmina

Ahmetagi Ought a Verb of Abuse: Master Mladen by Bora Stankovi (537547) Adrijana Mareti Structuralism in Literary Studies (549557) Dejan Ognjanovi The Attitude Towards

the Horror Genre in Literary and Film Theory Published in the Serbian Language (559570) Tijana Tropin Doomsday Master: the Borderline Between Trivial and Art Literature (571578)

Saa mulja Antun Gustav Mato and Serbian Literature (579596) Petra Himstedt-Veid The Image of Gypsies in South Slavic Folk Poems (597624) Magdalena Boguslawska

Pop-postcommunist Nostalgias (625631)

Terminological guideStania Tutnjevi On the Poetics of Socialist Realism (635653)

Tihomir Petrovi The History of Childrens and Youth Literature (655661)

Literary sourcesStania Vojinovi Vladislav Petkovi Dis as a Teacher (665679)

Evaluations and reviewsPredrag Petrovi A Poet of Culture and the Apocalypse (The Poetry and the Literary Thought of Miodrag Pavlovi / a collection of papers published by the Institute for Literature and Art,

edited by Jovan Deli) (683686) Saa mulja Folklore, Poetics, Literary Periodicals (Folklore, Poetics, Literary Periodicals / a collection of papers published by the Institute for Literature

and Art, edited by Stania Tutnjevi) (687697) Milunka Miti The Pearls of Old Dubrovnik (Old Dubrovnik in Serbian Literature / Zlata Bojovi) (699706) Ljubinko Radenkovi La-

ments of Balkan Slavs ( : , , / ) (707709)

Ljubinko Radenkovi The Symbolism of the Body in Belarus Folklore ( : , i, / i) (711712) Ljubinko Radenkovi Legends About the Saints of the Russian North ( : ; :

. , , , / . . ) (713716) Slavica Garonja-Radovanac Two Studies by Ljiljana Peikan-Ljutanovi on the Relations Between Oral and Written Literature (When Was the Princes Dinner Held?; The Oral in the Written / Ljiljana Peikan-Ljutanovi) (717725) Dragoljub Peri Where a Song Is (Not) Sung, Where a Voice Soars to the Sky (The Serbian Oral Poetic Heritage of the

Military Krajina [Frontier]: as Recorded in the 18th, 19th and 20th Centuries / Slavica Garonja-Radovanac) (727732) Milan Miljkovi The Poetics of Coercion in Literature Norms,

Models and Identities (Literature Functioning as Coercion / Slobodanka Pekovi) (733741)Milan Orli Translation as an Irreplaceable Bridge Between Cultures (English Literature Among the Serbs in the 1900-1945 Period, in Periodicals / Mirjana N. Matari) (743746)Stojan ori A Study on Miroslav Josi Vinji (The Prose and Poetics of Miroslav Josi

Vinji / Marko Nedi) (747751)

Publications of the Institute for Literature and Art in 2010 (753759)Guidelines for Preparing a Manuscript (761762)

. , . : 2, . 2686-036, e-mail: ikum@ikum.org.rs. - . : , , 13. : . - : . : 400 .

[423

[425

0350-6428, 42 (2010) 142, . 425452

8

08.5

(=16

3.41

) ; 2

7-47

5(=

163.

41)(

091)

; 80

8

.

(, ) neris@eunet.rs

: -

: , , , , , , , -- , , - , .

: - - , , , , XVIII . . . . , , , . - . - , , , - , . . . , . , , - , . .

, , , . , .1 - ( ,

1 E.g. , 44; 84; 125 s; , 240242; , 269 s.E.g. , 44; 84; 125 s; , 240242; , 269 s.

426]

, .). -, . - , 2 . , XVIII , .3

, XVIII , . , , -. , - -- .4 XVIII , , , , -, . , , . , , . , , - , - . (

2 Cf. , 8.Cf. , 8.3 Cf. Ueding, 1192.Cf. Ueding, 1192.4 2008, 160 s.

[427

, , .)5 XVII (Acerra philologica -) .

. , , , - , , . - . . ( ) . , , , .

- , 1759. - - , . - . , , . -- , , - Brevis et succinna manuductio in universam oratoriam exhibens praecepta eiusdem selectiora per modum quaestionum, facto adscensu ab imis ad superiora, in usum incultae iuventutis Illyrico-Serbicae in Gymnasio archiepiscopo-me-tropolitano Carlovicensi concinnata ( - ).6 - 1761,

5 Ibid, loc. cit.Ibid, loc. cit.6 , -

, .

428]

1762. , , - , , , . - - , (17331737), , . 173536. Artis oratoriae libri IV Illyrico-Rascianae indoli traditi et explicati primo in Collegio Slavono-Latino Carloviciensi ( - ), () .7 173637. Praecepta artis oratoriae in tres partes digesta juventuti Illyrico-Rascianae tradita et explicata in Collegio Slavono-Latino Carloviciensi ( - , - ), .8 -, , . . , ( - , ),9 , .

( ) ( , , acumen) (, , .). ,

. Cf. 2007, 135136.Cf. 2007, 135136.

7 , 101.8 Ibid, 196.Ibid, 196.9 Ibid, 186187.Ibid, 186187.

[429

- . , - , , , ( - ) . . - , , ,10 .11 , , , - ,12 .13 , ,14 ,15 , .16 acumen (), (), , .17 - , . . - , ,18 . , - ( 1791) , ( 1798).

, - ,

10 Manuductio ad eloquentiam, 112347.11 Ibid, 214279.Ibid, 214279.12 / / . , 45; 73; , 106.13 , ,

. Cf. 2006, 159.Cf. 2006, 159.14 : , passim; , passim.passim; , passim.15 Brevis et succinna, fol. 33r; 33v.fol. 33r; 33v.16 , 177180. Cf.180. Cf. Artis oratoriae, fol. 87v-88r; Praecepta, fol. 24v-

25v.17 , 159165. Cf.165. Cf. Artis oratoriae, fol. 93v-94r.18 , 269. Cf. Flaar, passim; , passim; 2010, passim.Cf. Flaar, passim; , passim; 2010, passim.

430]

De arte rhetorica libri X pro informanda Roxolana uventute utriusque eloquentiae studiosa bono religionis et patriae traditi ( , , 1706). o - .19 , , - ( - ).20 .21 ( ) - , .22 , , - , , .23 , , 24 .25 , , , - , . . , , -- ; , , , , scientia, ars.26 , , - ; , (. Rostra, Cornucopia, Hortus, Arbor, Penarium, Cynosura, Cyteron, Concha ).27

19 , 109; / / , 5657.57.20 Prokopovi, LXVIII s; 472. Cf. uint.LXVIII s; 472. Cf. uint.Cf. uint. Inst. or. X, 1, 125131.21 , 261262; , 118; , 67.262; , 118; , 67., 118; , 67.22 , , . 6, 11, 16, 22, 35, 36.23 Cf. 2006, 160-161; 2010, 56 s.Cf. 2006, 160-161; 2010, 56 s.24 Brevis et succinna, fol. 44v; 45r.25 Ibid, 49r.Ibid, 49r.26 Prokopovi, 2021. Cf. supra not. 78.21. Cf. supra not. 78.27 / / , passim.passim.

[431

.28 , - .

, . - , , , , -, XVIII . , , , . , - ,29 . . - . . , , .

- 30 Johann Gottlieb Heinecke (16811741), Heineccius. , . XVII XVIII - . , , . - , , - .31 . , -

28 , 77 s.s.29 Brevis et succinna, fol. 14r; fol. 31r; fol. 35r; fol. 31r; fol. 35r. -fol. 14r; fol. 31r; fol. 35r; fol. 31r; fol. 35r. -fol. 35r. -

, ad. loc.ad. loc.30 Brevis et succinna, fol. 10; 22v; 36r; 36v; 42v; 45r; 47v; 49r.fol. 10; 22v; 36r; 36v; 42v; 45r; 47v; 49r.31 Hunter, 576 s.Hunter, 576 s.

432]

. , Funda-menta stili cultioris ( , , 1719).32 XVIII , ( . . ). ( - .)

- . , , , . - (verba propria) . - clare et distincte (decorum) .33 , , , - - , perspicuitas34 ( . ),), . . - - .35 , (Schwust-Schwust-kritik), , . (philosophischen Oratorie) 1720. (. . , . . , .)36

, - ; - () .37 ,

32 (, 1748) .

33 Cf. , 119.Cf. , 119.34 Cf. Ueding, 11891190.Cf. Ueding, 11891190.35 Cf. Klassen, 184.Cf. Klassen, 184.36 : Kemper, 11 s.Kemper, 11 s.37 Klassen, 187.Klassen, 187.

[433

-; inventio elocutio.38 - , (scientia) (ars),39 - , , , - , . . , ( / facultas) / facultas)facultas)40 - , .41 , , , , .42

, - . , . , - - , , 43 - (Cipriano Surez / Cypri-anus Soarius, 15241593) D rt rhetorica libri tres ex Aristotele, Cicerone et Quintiliano praecipue deprompti ( , , , 1560). , , - , .44 , , professor ( ), - ,45 , , , . , ,46

38 : Klassen, passim, 144 s.sen, passim, 144 s.39 uint.uint. Inst. or. II, 17, 37; II, 14, 5.40 Arist.Arist. Rhet. I,1,2; cf. Cic. De or. III,14,55.41 Praecepta, fol. 3 v; Freyer, 3.42 Brevis et succinna, fol. 6v.fol. 6v.43 , 90; 92; 94.44 : Farrell, 281, not. 8. Cf.Farrell, 281, not. 8. Cf. [. ], 127.45 , 98.46 Ibid, 99.

434]

( , , , ), (- ) , , (), () . . , , - . , , . , . ( -),47 .48 , - , , .49 , , , - - .

50 Hieronymus FreyerHieronymus Freyer (16751747), , , . , - Oratoria in tabulas compendiarias redacta et ad usum iuventutis scholasticae accommodata (, , ) (, 1711) (, 1732) ,51 -.52 , , , . , , . (, ,

47 Ibid, 101.48 Heineccius, 10 s.Heineccius, 10 s.49 , 101., 101.50 Brevis et succinna, fol. 11v; 13r.fol. 11v; 13r.51 Martens, 3.Martens, 3.52 (, 1754)

.

[435

, , , - .)53 ( ), - - , , (, 1752). ( ) (Pdagogium ) Pdagogium ) ( , , e)54 - .55 , ( ).

- . , .56 , , . , ,57 ,58 ,59 60 61 ,62 63 .64 ,65

53 (15321590), , , , Tabulae rhetoricae Cypri-ani Soarii e Societate Jesu sive totius artis rhetoricae absolutissimum compendium (, 1589), , .

54 Martens, 18.Martens, 18.55 [. ], 125 s.s.56 Cf. Sandys, III, 4. Cf. Sandys, III, 4.

( ).

57 Brevis et succinna, fol. 8v; cf. Heineccius, 1055.58 Brevis et succinna, fol. 9r-11r; cf. Heineccius, 5683.59 Brevis et succinna, fol. 11v-16r; cf. Heineccius, 83107.60 Brevis et succinna, fol. 35v-37r; cf. Heineccius, 354377.61 Brevis et succinna, fol. 47v-49v; cf. Heineccius, 126199.62 Brevis et succinna, fol. 34; cf. Heineccius, 305353.63 Brevis et succinna, fol. 34v-35r; cf. Heineccius, 5055; 380381.64 Brevis et succinna, fol. 41r-43v; cf. Heineccius, 219238.65 Brevis et succinna, fol. 43r-47r; cf. Heineccius, 247261.

436]

,66 ,67 -,68 69 .70

- , , - , : , -, , . ( ), elocutio, inventio, . , - . - , , . , , , - Elementa oratoria ex antiquis atque recentioribus facto praeceptorum delectu tironibus eloquentiae ab imis principiis ac fundamentis sensim ad difficiliora et summa iusto ordine manuducendis et prudenter instituendis accommodata in usum gymnasiorum Vratislavensium ( , , , , , , , 1736).71 72 ( - ) . , , , Johann Friedrich Burg (16891766), , - . . (, 1776). - , .

66 Brevis et succinna, fol. 16r-17v; cf. Freyer, 1215.67 Brevis et succinna, fol. 17v-22v; cf. Freyer, 5659.68 Brevis et succinna, fol. 23r-31r; cf. Freyer, 5964.69 Brevis et succinna, fol. 31v-34r; cf. Freyer, 67; 10; 2122.70 Brevis et succinna, fol. 37r-39v; cf. Freyer, 2030.71 (, 1744)

.72 Brevis et succinna, fol. 13r.fol. 13r.

[437

. , - . , , , , .73

-, . , , . Oratoria, , - , XVIII . XVIII . , , , .74 - ,75 , , . , , . XVIII ,76 - (. ).77 ( 1723). , , ,78 , - ; , , , - , ,

73 Brevis et succinna, fol. 17 s.fol. 17 s.74 Paulsen, I, 567.Paulsen, I, 567.75 Paulsen, I, 567.Paulsen, I, 567.76 Isarel, 541 s.Isarel, 541 s.77 Bttcher / Krohn / Rieck, 59 s.Bttcher / Krohn / Rieck, 59 s.78 Ibid, loc. cit.Ibid, loc. cit.

438]

.79 - : , - , .80 , . . , - , . .

81, -, , , .82 stilus Germanicus, . (-) .83 XVIII , - .84 -, , XVIII .85 . - (). - . XVIII , , .86 -

79 Bttcher / Krohn / Rieck, loc. cit.Bttcher / Krohn / Rieck, loc. cit.80 Mller, 8587.Mller, 8587.81 Paulsen, I, 575.Paulsen, I, 575.82 Martens, 18.Martens, 18.83 Cf. Martens, 89.Cf. Martens, 89.84 Breuer / Kopsch, 218.Breuer / Kopsch, 218.85 Schindling, 101 s.Schindling, 101 s.86 Encyclopedia of Rhetoric, s. v. Eighteen-Century Rhetoric [W. B. Horner],

206; cf. , 114.

[439

,87 , - (, , ), , , .88

, , , , , - , , . , , .89 - . , , , . , , , -, , . - , , - . , , . , , , . - , .90 . , , a, , ( ), , - ( ),91 . (17111765) (, 1748),

87 Barner, 295.Barner, 295.88 Freyer, 185254. ( : Erste und allerkrzesteAnweisungzurFreyer, 185254. ( : Erste und allerkrzeste Anweisungzur

Teutschen Beredsamkeit nach diesen oratorischen Tabellen).89 : 2007, 136 s.s.90 2007, loc. cit.loc. cit.91 : , 12 s.s.

440]

y . , , XVIII - .92 , -, , .

- . ( ) -,93 ( , , ), . 94 ( -). e .95 , , , - , , (, ). . . , , - . , , - ( , , ).

, , , - ( ,

92 ( ) 1759. ( ). - (cf. , 122), cf. , 122), .

93 Brevis et succinna, fol. 19v.fol. 19v.94 Ibid, fol. 24r.Ibid, fol. 24r.95 Brevis et succinna, fol. 21r.

[441

). - , , res publica litteraria - . - . (1773) .96 , - , , -- R$kovodstvo k slavenskom$ krasnorhq (, 1821). XIX , , , , , .97 : - , oj . . . . , , -. , .

- . , - . , , , , , - , - .

96 Jger, 77;Jger, 77; Schindling, 101 s.97 (, , ):

1988, passim; 2001, 3097; 192206; , passim.passim; 2001, 3097; 192206; , passim.

442]

, , , . ,98 ( ). , w w.^ ( w .) , . ( , , .99 , .)

- , , . . , - . , - - , , , , . manuductio . , , , , . 100 ( ).101 . - , ; -

98 : , 23 s.s.99 : , 181183.183.100 manuductio -manuductio -

(cf. , 229).

101 Manuductio ad eloquentiam.

[443

, XIX ,102 . , - . ( .) 103 - . , , , , , . , , - . , - 1752, .104 . . , -, XIX .105

, , - . - .106 , -. , , .

102 , , 1844. . 2007, 4748.

103 : 1999, passim.104 , 335; , passim.passim.105 , 440.106 E.g. , 260.E.g. , 260.

444]

, -.107 . - exempla rerum .108

, , -, - - . . , -- .109 110 , . , - - . , ( - - ). - . Gerhard Johann Voss (15771649), Ele-menta rhetorica (, 1626), , 111 112 ( , , -).113

107 , 229 s.s.108 Brevis et succinna, fol. 33v. Cf. Freyer, 22;Cf. Freyer, 22; Elementa oratoria, 85.109 , 226; 237; cf. ibid. 236 s.cf. ibid. 236 s.110 [. ], 119 s.s.111 Brevis et succinna, fol. 7v.fol. 7v.112 Vossius,Vossius, Elementa, 5.113 Cic.Cic. De or. II, 2, 1. Cf. ibid. I,64;Cf. ibid. I,64; Brut. 151.

[445

, , .114 - . , , . . , , . , ,115 , - . -- , . . 116 .

, - . , .117 , . - . -, , . , - . , , () (), , .

114 Cf. , 121; 126.Cf. , 121; 126.115 XVIII XVIII

, -. Dyck / Sandstende, passim.Dyck / Sandstende, passim.

116 , passim.117 Paulsen, I, 567 s; II, 71 s;Paulsen, I, 567 s; II, 71 s; [. ], 155.

446]

- , , - , . -118 - .119 , , , - , , .120 , , . - 1753. Brevis synopsis oratoriae sacrae duce Joanne Ernesto Mosheimio a clarissimo D. Jo-anne Rybnio rectore Soproniensi ex dicto uctore decerpta et tradita juventuti cum uberrima explicatione ( - . , ).121 Johann Lorenz von Mosheim (16941755). ( , .) , , - . , . -, , .122 (Anweisung erbaulich zu predigen), -

118 , 336.119 , 123.120 , passim.121 , , 101, fol. 5155. , , 101, fol. 5155.fol. 5155.122 Mller, 537.Mller, 537.

[447

, (, 1763).

. , - . - - . . - , , - , -- .123 - , ( oratoria sacra)124 . . , , , , . - , . . ; , .

, , (-) - () , . - - (incultae iuventutis Illyrico-Serbicae). incultus , , - , ,125 , , .

123 Prokopovi, 6771.71.124 Mller, 526.Mller, 526.125 Tac.Tac. Dial. 23,3.

448]

. , , - - .126

, ., , XXXI/3 (1983), 113131.XXXI/3 (1983), 113131.

, . ., XVIIXVIII ., -XVIIXVIII ., - , , , 1988.

., : XVIII , / / , 2008.

., , 18072007, - : , , , 2008, 265280.

., , - , , , . XIX, , 1997, 233242.

., () -, / / , / , 1980.

: , - , ed. . , , , , , 1974.

., , / , 1988.

, ., , : , ed. . / . , , 1999, 616618.

, ., , , 2001. .,

, CIV, , 6, , 1956.

., XVIII XIX , , , . CXC, , . 2, , 1952.

, . ., XVII-- XVIII . , , 1983.

126 , passim ( ). Cf. passim ( ). Cf. 2008, 163 s.

[449

, ., , , 1964.

. ., , , 1977., ., - -

. , , 1979. ., , ,

, . CCIV, , . 7, ,CCIV, , . 7, , 1952.

, ., : , 2005, 35/2 (2006), 151162.

2007: , ., - , XVIII , . VI, XVIII / , , 2007, 4066.

2007: , ., - , 8 (2007), 134145.

, ., XVIII , 18072007, , -, , 2008, 155169.

, ., - , LVIII/1 (2010), 5366.

, ., XVIII , . . - , . . -, , . 9, . . , , 1966.

, . ., , 45 (20022003), 113122.

/ / : . / . . / . , - - , , , , 1982.

, ., , , , , . XIX, , 1997, 243257.

, ., Studium (liberalium) litterarum - XVIII , XVIII , . II, . 2, , 1997.

. ., , . . , . . . , , 1997.

, ., , , , , . XIX, , 1997, 211219.

450]

, ., 1762. , : , -, , 2002.

Artis oratoriae: [Emanuelis Kozaczinski] Artis oratoriae libri IVEmanuelis Kozaczinski] Artis oratoriae libri IVArtis oratoriae libri IV Illyrico-Rascianae indoli traditi et explicati primo in Collegio Slavo-no-Latino Carloviciensi anno Domini MDCCXXXV, , , 113.

Bttcher / Krohn / Rieck: K. Bttcher / P. G. Krohn / W. Rieck, Aufklrung: Erluterungen zur deutschen Literatur, Berlin, 81986.

Breuer / Kopsch: D. Breuer / G. Kopsch, Rhetoriklehrbcher des 16. bis 20. Jahrhunderts: Eine Bibliographie, in: Rhetorik: Beitrge zu ihrer Geschichte in Deutschland vom 16.-20. Jahrhundert, hrsg. v. H. Schanze, Frankfurt a. M., 1974, 217355.

Brevis et succinna: [Ioannis Raicz] Brevis et succinna manuduc-tio in universam oratoriam exhibens praecepta eiusdem selectiora per modum uaestionum, facto adscensu ab imis ad superiora, in usum incultae iuventutis Illyrico-Serbicae in Gymnasio archiepiscopo-me-tropolitano Carlovicensi concinnata anno MDCCLXI, , , 101, fol. 350.50.

Farrel: . P. Farrel, The Jesuit Code of Liberal Education: Deve-lopment and Scope of the Ratio Studiorum, Milwaukee, 1938.

Flaar: M. Flaar, Antike Gtter inM. Flaar, Antike Gtter in Des Drachen kampf mit den Adlern, VII/2 (1957), 193203. VII/2 (1957), 193203. VII/2 (1957), 193203. VII/2 (1957), 193203. VII/2 (1957), 193203.VII/2 (1957), 193203.

Freyer: Hieronymi Freyeri paed reg. Hal. insp. Oratoria in tabulasHal. insp. Oratoria in tabulas compendiarias redeacta et ad usum iuventutis scholasticae accommo-data, editio octava, Halae Magdaburgicae 1754.

Heineccius: Io. Gottl. Heineccii Fundamenta stili cultioris, adiec-tae annotationes Io. Matthiae Gesneri hac editione novis pluribus et nunuam antea editis auctae, Lipsiae 1748.

Hunter: I. Hunter, Multiple Enlightenments: Rival Aufklrer at the University of Halle 16901730, in: The Enlightenment World, ed. M. Fizpatrick et al., London / New York, 2004, 576595.

Israel: J. I. Israel, Radical Enlightenment: Philosophy and the Making of Modernity 16501750, Oxford, 2001.

Kemper: H.-G. Kemper, Frhaufklrung, in: Deutsche Lyrik der frhen Neuzeit, Bd. 5/II, Tbingen, 1991.

Klassen: Rainer Klassen, Logik und Rhetorik der frhen de-utschen Aufklrung, Augsburg, 1974.

Manuductio ad eloquentiam: Manuductio ad elouentiam seu via facilis ad asseuendam juxta praecepta Soarii artem rhetoricam ex classicis authoribus desumpta et ad usum eorum uia oratoriam hanc scientiam seu profanam seu sacram profitentur accomodata nuper utini in lucem edita nunc vero recusa, Tyrnaviae 1709.

Mller: H. M. Mller, Homiletik: Eine evangelische Predigtlehre, Berlin / New York, 1996.

Paulsen: F. Paulsen, Geschichte des gelehrten Unterrichts auf den deutschen Schulen und Univeristten von Ausgang des Mittelalters

[451

bis zum Gegenwar mit besonderer Rchsicht auf den klassichen Un-terricht, Leipzig 31919, III.

Praecepta: Praecepta artis oratoriae in tres partes digesta juventuti Illyrico-Rascianae tradita et explicata in Collegio Slavono-Latino Car-loviciensi anno Domini MDCCXXXVI, , , 77.

Prokopovi: Feofan Prokopovi, De arte rhetorica libri X, Kijovi-De arte rhetorica libri X, Kijovi-ae 1706., Rhetorica Slavica, Bd. II, einleit. Untersuch. und Komment.II, einleit. Untersuch. und Komment. hrsg. R. Lachmann, Handschriftenredakt. B. Uhlenbruch, Kln / Wi-en, 1982.

Sandys: J. E. Sandys, A History of Classical Scholarship, I-III, New York / London, 31967.

Schindling: A. Schindling, Bildung und Wissenschaft in der Frhen Neuzeit 16501800, Mnchen, 1994.

Ueding: G. Ueding, Aufklrung, in: Historisches Wrterbuch der Rhetorik, hrsg. von G. Ueding, mitbegr. von W. Jens, Tbingen 1992, I, 11881250.

Vossius, Elementa: Ger. Jo. Vossii Elementa rhetorica oratoriis ejusue partitionibus accomodata inue usum scholarum Hollandiae & West-frisiae emendatius edita, Londini 1724.

: . . , - Jovan Raji (1726-1801), , /10, 1972.

Nenad Ristovic

Another type of enlightenment of Jovan Raji: Classicistic and Pietistic Concept of Teaching Rhetoric in

Pokrovo-bogorodina School

S u m m a r y

This paper is based on analysis of previously non-researched documents of work of great Serbian theologian, historian and poet Jovan Raji (17261801) in the field of rhetoric from the time when he was professor and director of Serbian-Latin high school in Karlovci called Pokrovo-Bogorodina. These documents are in the first place his rhetoric textbook Brevis et succinna manudictio in universam oratori-am, written in 1761-2., as well as his reports of lectures and of exams.

Rajis freuent messages of importance of education in the works of his ma-turity were in fact expression of his Christian classical humanism, not of contempo-rary secular enlightenment, ideas of which he, as a cleric, could not accept, but in this rhetorical activity, in his early, civil period, he showed openness to more avant-garde enlightenment concepts.

Writing his rhetorical textbook Raji didnt take the road of Kievian rhetorical textbooks, as it would be expected with regard to confessional factor. He inclines to classicistic avoiding of baroue rhetorical ideas and phenomena (as emphasizing the role of tropes and figures, particularly of metaphor, as well as of poetic principle of acumen) and also of typical expressions of baroue culture (symbols, emblems, hieroglyphs etc.). Post-baroue character of Rajis rhetoric textbook comes from his main models and those are Prussian and Protestant, as well as recent and untypi-

452]

cal. In the circumstances when Habsburg government tried to impose to the Serbs Roman Catholic educational system and to ruin their educational links with Russia, it is uite clear the choice of these models as by the author himself, who was Russop-hile critically oriented toward Roman Catholicism, as by archbishop-metropolitan Pavle Nenadovi, great supporter of improving Serbian education, who ordered this work. Before he started to write his rhetoric manual, when he had already taken on the teaching of rhetoric, Raji put out of using the widely spread textbook of Jesuit Cipriano Surez (Soarius) and also Kievian textbooks, primarily leant on it. As it shows Rajis teaching report, instead of those, he introduced the textbook which would be for him one of main models for writing his own. It is Fundamenta stili culti-oris of Johann Gottlieb Heineke (alias Heineccius). Beside this work Raji used also two another Oratoria in tabulas compendiarias redacta of Hieronymus Freyer and Elementa oratoria of Johann Friedrich Burg.

By taking Heineke as model Raji gave classicistic character to his rhetoric tex-tbook because this very famous rhetorician in XVIII century first of all insists on lin-guistic and stylistic ideals of purity, especially in respect of using tropes and figures. Burg is much dependant on Freyer, but he is more conservative because his textbook conforms to some baroue rhetorical customs (great space for tropes and figures) and has ecclesiastical orientation (examples from Bible alike those from classical and modern profane literature). Raji follows Burg in these specific elements, but on the other side he leans Freyer who is the most modern of his models and exerted the most characteristic influence on him. As one of representatives of educational re-forms in Prussia Freyer promoted using the maternal (German) language in teaching rhetoric instead of Latin by translating rhetorical terms and giving examples also from domestic literature. Raji translated in Serbian literary language of that time, Russian-Church-Slavonic, some of basic rhetorical terms and in the same language gave majority of examples from Bible and some from other sources. Moreover, he put in his manual some examples in the vernacular Serbian language from oral tradi-tion. In regard to this Rajis rhetorical work belongs to the early enlightenment rhe-toric textbooks. Besides, the leaning on these recent Prussian models made Rajis rhetorical manual advance guard of educational reforms in Habsburg Empire which would start in next decade under the influence of Prussian recipes.

As former Russian student Raji certainly had to know such important rheto-rical work as Ritorika of Mikhail V. Lomonosov, but in translating rhetorical terms he was independent, although in some details it is possible to see Rajis closeness with Lomonosov, particularly in using civil Cyrillic letters, even in the Biblical u-otations. In regard to this Raji went on furthest in enlightenment orientation of his rhetoric textbook because of Serbian reserve concerning reform of Cyrillic letters in that time and also because the next Serbian rhetoric textbook, written by Avram Mrazovi in Russian-Church-Slavonic six decades later, was printed in old, ecclesi-astical Cyrillic letters.

Rajis reform of teaching of rhetoric in Pokrovo-Bogorodina school in the direction of early enlightenment rhetorical theory also covered the field of Church rhetoric. Instead of writing about this topic in his textbook, or in another separated textbook, he planned to use the lectures of Church rhetoric that he had noted during his high-school days and so he made the new, clean copy of them in the same manu-script with his rhetoric textbook. These lectures were based on the rhetorical theory of the first great German enlightenment Church preacher J. L. von Mosheim.

Key words: early Enlightenment, Classicism, pietism, teaching rhetoric, school manuals, Jovan Raji, Pavle Nenadovi, School of the Shroud of the Holy Virgin Mary, Latin and the folk language in New Age textbooks, bourgeois Cyrillic script, German cultural orientation.

[453

0350-6428, 42 (2010) 142, . 453467

8

21.1

63.4

125

5.4=

112.

2 ; 8

21.1

63.4

1.09

-1:3

98

(, ) miodrag.loma@sbb.rs

A A A A

: (, /, -//), , , , , , , , , , , , , (, ), , , , (, ), , , , (, ), , (, , , , ), , , , , , , , .

: .

1805. 1 a ao - 2 , , . , , - , , - , , . - , - . , - .

1 J. W. Goethe,J. W. Goethe, Alemannische Gedichte, Fr Freunde lndlicher Natur und Sitten von J. P. Hebel, Allgemeine Literaturzeitung, Nr. 37, Jena 13. Februar 1805.

2 Johann Peter Hebel,Johann Peter Hebel, Alemannische Gedichte, Fr Freunde lndlicher Natur und Sitten, Macklots Hofbuchhandlung, Karlsruhe 21804 (mit Verfasserangabe, 11803 anonym).

454]

. , - (Goethe 1966, 313). , -, .

, , -, , , - , , , - . . . , . , - , , , . - . , - , .

( ), 1825. - 3, , - - , .

3 Serbische Lieder,Serbische Lieder, ber Kunst und Alterthum, Bd. 5, Heft 2, in der Cotta-ischen Buchhandlung, Stuttgart 1825.

[455

, ,

, , (Goethe 1966, 442). , , , .

- , 18. , (Goethe 1966, 439440), 4 (1778)5 - (). (, ) - 6. 1775. (Al brecht von Hal ler) (Fr. A. Cl. Wert hes) - 7. , (urin 1905, 22, 4047, 5051). - - ( 1932, 116), , .

, - , -

4 Klaggesang von der edlen Frauen des Asan Aga.5 Johann Gottfried Herder,Johann Gottfried Herder, Volkslieder, Bd. 1 (1778), Bd. 2 (1779), Weygandsche

Buchhandlung, Leipzig. 6 Alberto Fortis,Alberto Fortis, Viaggio in Dalmazia, vol. 12, Presso Alvise Milocco, Vene-

zia 1774.7 nonym,nonym, Die Sitten der Morlacken, aus dem Itlienischen bersetzt, Typo-

graphische Gesellschaft, Bern 1775. : Alberto Fortis, Reise in Dalmatien, aus dem Itlienischen, Teile 12, Typographische Gesellschaft, Bern 1775.

456]

. , , , , . , - , , - (Goethe 1966, 442).

- - . 1824. , (Milovi 1941, 8182), - (Therese Albertine Luise fon Jakob, Talvj)8. - . , (Goethe 1966, 441442). , , , - - (Goethe 1966, 432433). - - . , (Milovi 1941, 5288).

, -, . 1827. 9, 1790. . 10 -

8 Volkslieder der Serben, metrisch bersetzt und historisch eingeleitet von Talvj, Bd. 1 (1825), Bd. 2 (1826), Rengersche Buchhandlung, Halle.

9 Alexandre Duval:Alexandre Duval: Le Tasse, Drame historique en cinq actes, reprsent pour la premir fois, Paris, sur le Thtre-Franais, le 26 dcembre 1826.

10 Le Tasse, Drame historiue en cin actes, par M. Alexandre Duval, ber Kunst und Alterthum, Bd. 6, Heft 1, in der Cottaischen Buchhandlung, Stuttgart 1827.

[457

(die Weltliteratur)

, , . , , , , -, , . , . - , , . - , , , , , - : , , (Goethe 1966, 457). - , , .

, , , - , , , - , - , -, , . - , , (Thomas Carlyle) - ( [Musus], [L. Tieck], [E. T. A. Hoffman] [Jean Paul]). , 1828. 11. , , . , , , , , . - (ein Gleiches) , -,

11 German Romance, ber Kunst und Alterthum, Bd. 6, Heft 2, in der Cottaischen Buchhandlung, Stuttgart 1828.

458]

(der praktische Lebensgang). , - , , . , , - , (einige Milde) , , , , , . , , ; , (Goethe 1966, 458). , , - , , -, .

, , , - e e , , (Goethe 1966, 432433). - . , -, 17. , , . , - -, .

- - . -

[459

: , . . , , - . : . . , . , ? (Goethe 1966, 459). , - , , - , , , , , .

- , - . , - , , , . , , je 1827. je 1827. 1827. 12 13, , . , - .

12 Volkslieder der Serben, metrisch bersetzt und historisch eingeleitet von Talvj, Bd. 2, Rengersche Buchhandlung, Halle 1826.

13 Serbische Gedichte,Serbische Gedichte, ber Kunst und Alterthum, Bd. 6, Heft 1, in der Cot-taischen Buchhandlung, Stuttgart 1827.

460]

, , . - , , , . , (Pi er re Jean de Be ran ger). , - , . , , , ; (Milovi 1941, 142). - , . , , .

- , , - (Milovi 1941, 143), , . 14 1828. , (Sir John Bow ring) , - , (Pro sper Mrime) . , - , -

14 Nationelle Dichtkunst,Nationelle Dichtkunst, ber Kunst und Alterthum, Bd. 6, Heft 2, in der Cottaischen Buchhandlung, Stuttgart 1828.

[461

.

, , , - . , , (Milovi 1941, 217218). , , , (urin 1905, 134), , , , - .

1806. 15 e e e 16, jeje - , - . , , . , . - , . -, (vollendet), (Vollendung) , (Unvollkommenheit) , , . , , - (Goethe 1966, 329).

, , ,

15 HEIDELBERG, b. Mohr u. Zimmer:HEIDELBERG, b. Mohr u. Zimmer: Des Knaben Wunderhorn, Alte deutsche Lieder, herausgegeben von Achim von Arnim und Clemens Brentano, 1806, 470 S., gr. 8 (2 Rthlr. 12 gr.), Jenaische Allgemeine Literatur-Zeitung, 1806 (3. Jg.), 1. Bd. (Jan., Feb., Mrz), Nr. 18 (21. Jan. 1806), Sp. 137144, u. Nr. 19 (22. Jan. 1806), Sp. 145148.

16 Des Knaben Wunderhorn, Alte deutsche Lieder, gesammelt von Achim von Arnim und Clemens Brentano, Bd. 1 (1805, datiert 1806), Bd. 23 (1808), Mohr und Zimmer, Heidelberg.

462]

, ,17 . - , , , , , . , : . , , , (das Ungehrige), , (Goethe 1966, 329). a a , , , - . , , . .

, , , , o o 18, 1779. (po-pu lar songs) 19 (Volkslieder) . , , , , , , (Goethe 1966, 329330). - .

, 1821. , . 20. -

17 - - ( , , , , , 1981, . 6).

18 Why does your brand sae drop wi blude, Edward, Edward?19 Thomas Percy,Thomas Percy, Reliques of Ancient English Poetry, 3 vols., Dodsley, London

1765.20 Ballade. Betrachtung und Auslegung,Ballade. Betrachtung und Auslegung, ber Kunst und Altertum, Bd. 3, Heft

1, in der Cottaischen Buchhandlung, Stuttgart 1821.

[463

, ;

, . . , , , , ; , , , , . , , . , , - , , , (Goethe 1970, 591592).

- . -, ( [Serbische Literatur] 1824. 1825. [Serbische Lieder]) (Milovi 1941, 41, 99). , - (urin 1905, 6062), , , : e -e -. 21 1774. , 1775. - ((urin 1905, 5455). , , , , ( 8. 1824) (Familienlieder) (urin 1905, 5859; Milovi 1941, 7374). 1825. , , - , , , , , , , (Goethe 1966, 435; Milovi 1941, 92).

, , - , (urin 1905, 151),

21 Die Leiden des jungen Werthers, Weygandsche Buchhandlung, Leipzig 1774.

464]

, , -. 1824. , (Serbische Lieder) (Milovi 1941, 8182), - . , , -, . , , , (Goethe 1966, 436).

, , , . - . , -, . : , , , . , , , . - , , . . - , , , () . , , , .

- : - , , , -. - , ,

[465

,

, - (Goethe 1966, 437438). 1815. , 22, , (- 1982, 90). , , , , , .

- 1806. - , - , . , , , - .

, 1824. , - (Serbische Lieder) (Milovi 1941, 8182), , , , 1806. . - , , , , , -, , - . , , , . , , , , , , , (Goethe 1966, 329).

22 Jacob Grimm, - , Jacob Grimm, - , cob Grimm, - , cob Grimm, - , . (d.i. kleines serben-slawisches volksliederbuch, herausgege-. (d.i. kleines serben-slawisches volksliederbuch, herausgege-d.i. kleines serben-slawisches volksliederbuch, herausgege-ben durch Wuk Stepanowitsch Wolf Stephansohn). Wien 1814, in G. J. Schnierers druckerei. 120 s. 8, Wiener allgemeine Literatur-Zeitung, No. 74, 1815.

466]

- , . , . : - , - . : - , , . , , , - , : - - , . . , , .

Goethe 1966: Johann Wolfgang von Goethe, Goethes Werke in zwlf Bnden, Bd. 11: Schriften zu Kunst und Literatur, Bibliothek deutscher Klassiker, hrsg. v. den Nationalen Forschungs- und Gedenk-sttten der klassischen deutschen Literatur in Weimar, Aufbau-Verlag, Berlin und Weimar 1966.

Goethe 1970: Johann Wolfgang von Goethe, Berliner Ausgabe, 22 Bde., Poetische Werke (Bde. 116), Kunsttheoretische Schriften und bersetzungen (Bde. 1722), hrsg. v. einem Bearbeiter-Kollektiv unter der Leitung von Siegfried Seidel u. a. (1960ff1978), Bd. 17, Berlin u.a. 1970.

Milovi 1941: Jevto M. Milovi, Goethe, seine Zeitgenossen und die serbokroatische Volkspoesie, Verffentlichungen des Slavischen Instituts an der Friedrich-Wilhelms-Universitt Berlin, hrsg. v. Max Vasmer, Kommissionnsverlag Otto Harrassovitz, Leipzig 1941.

*urin 1905: Milan urin, Das serbische Volkslied in der de-

utschen Literatur, Dissertation der Philosophischen Fakultt der Uni-versitt Wien, Buchhandlung Gustav Fock G.m.b.H., Leipzig 1905.

[467

*

1982: (): , , , , , 1982.

1932: , , Nova Evropa, knj. XXV, br. 34: Goethe, , 22. marta 1932, Zagreb.

Miodrag Loma

Goethes Weltliteratur und die serbische Volkspoesie

Z u s a m m e n f a s s u n g

Der Autor erforscht in dieser Arbeit die sthetischen Mastbe der Goet-heschen Rezeption der serbischen Volksliedern und vergleicht die festgestellten kunstkritischen Grundstze mit jenen, auf denen Goethe seinen Begriff der Weltli-teratur aufbaute.

Goethe glaubt, da die Mglichkeit einer Rezeption der serbischen Volkspoe-sie durch ihre verschiedenen bersetzungen ins Deutsch erffnet worden sei, deren Masse und ualitt den Grad der Annahme jener Literatur zeige. Das gegenseitige Verstehen und Dulden von Vlkern komme aus ihrem geistigen Zusammentreffen her, das vor allem durch die fremdsprachigen bersetzungen der sthetisch repre-sentativen Dichtungen der nationalen Kultur geschehe, denn es seien nur diese, in denen der Volksgeist menschlich allgemeingltig konkretisiert werden knne. De-mentsprechend bilde sich eine allgemeine Weltliteratur zuerst durch bersetzen von auslndischen Literaturen in die weltbedeutenden Sprachen aus.

Zu Goethes Zeit begann die deutsche Sprache, was auch sein Verdienst war, ihre kulturelle Weltsendung und frderte die Bildung der Weltliteratur als Kanon genialer Schpfungen der dichterischen Einbildungskraft, die unter den geistigen Krften jene ist, die das Geistige stetisch, das heit entspechend sinnlich und so harmonisch, gefllig und allgemeingltig verkrpert.

Schlsselwrter: Literatur (National-, Stammes-/Mundart-, Welt-/allgemeine/Universal-), allgemeinmenschlich, Humanitt, Toleranz, abstrakt, konkret, konkre-tisieren, sinnlich, sthetisch, original, genialisch, poetisch, bersetzung, literarische Ware, literarischer Markt, Weltsprache, Aneignung, Sprachschatz, serbische Volks-lieder (Helden- und Liebeslieder), Erlebnis, Gefhl, Feinheit, Einbildungskraft (Phantasie), Ausdruck, Form/Gestalt (uere, innere, Klang-, Sinn-, Phantasie-), Einigkeit, schpferisch, gestaltbildend, umgestalten, Ballade, Urform/Urgestalt, Ur-elemente, generisch.

Key words: literature (national, tribal/dialectal, world/general/universal), com-mon human, humanity, tolerance, abstract, concrete, concretion, sensual, aesthetic, original, ingenious, poetic, translations, literary (ware, market), world languages, acuisition, language treasure, serbian folk songs (heroic, love-), experience, feel-ing, subtlety, imagination (fantasy), expression, form (exterior, interior, sound-, meaning-, fantasy-), unity, creativity, form-creative, transform, ballads, primal form, primal elements, generic.

[469

0350-6428, 42 (2010) 142, . 469475

8

21.1

63.4

1.09

-1

.

(, , ) tanja.popovic@fil.bg.ac.rs; tanjapopovic@sezampro.rs

SANTA MARIA DELLA SALUTE

: , , , , , -, , , , .

: , Santa Maria della Salute Maria della SaluteMaria della Salute della Salutedella Salute SaluteSalute. , , - , , . Santa Maria della Maria dellaMaria della delladella Salute , . - , - .

- Santa Maria della Salute . , , . , . - , , . , - . . , - , . - , , .

Santa Maria della Salute, - - :

470]

, - , , , . . , . - , , , , , , - .

- - . , . - , , , Santa Maria della Salute, , , - , , . . , , -, . ( ), , , - . , . , , . , , , .

, , , ` . ()

, : , ! , , ! , , ! (Santa Maria della Salute)

, - , , . , , - .

[471

, . - , . - , . , , , , . - . , . , . , , , , . , . , , . , , - , , , . - , -. , Santa Maria della Salute , ( ).

. , -, / / , . ( -), , , -, , , , , . , . , , . , , , . , , -

472]

, . , , ( ) :1

, ,

:

. ; , , .

, , -. () () , Santa Maria della Salute : , , , ! . , - . , , , .2 , , , - , , . , . , ( , ), - ( ). , , / , , / -

1 , - . , , , , ( 23. 1903).

2 : Et je fourrai ma main entre Ses jampes, sans tou-tefois lever Sa jupe. Comme la jupe tait trs mince, je saisis Sa pche savoureuse ui renplit le creux de ma main de sa succulante virginit. , , -, . . , , 19892005. . : , . , , .

[473

. , , -- . , ( , , / ) :

, ; , , . , , , Santa Maria della Salute.

, , , , , , , . - , - , .

, , , , , , , , , Santa Maria della Salute.

- , . , Santa Maria della Salute , , . , , . , , . . - , , . , . , , , . , Santa Maria della Salute, , , .

474]

. , - , . , . -, .

, , - , , . , - . - . . , , , , - . , . - , . , , - , - , , , , . - . , , , . . : , .

Santa Maria della Salute , , - . , , , . - , , .

[475

, , , . , , , -. , , , - .

The Arms of MorpheusEssays on Swedenborg and Mysticism, ed. Stephen McNeilly, London: Swedenborg Society, 2007.

Auerbah ., Studi su Dante, Milano 1963. Garen ., Italijanski humanizam, Novi Sad, 1988.Kurtius . ., Evropska knjievnost i latinsko srednjovekovlje,

Zagreb, 1971.Minguzzi ., La struttura occulta della Divina commedia, Mila-

no, 2007.P. de Man, Allegories of Reading, New Haven and London, Yale

University Press, 1979. , . 1-13, . -

, , 19892004. Savoca, G., Il Canzoniere di Petrarca. Tra codicologia ed ecdo-

tica, Olschki, Firenze, 2008.Hujzinga, ., Jesenj srednjeg veka, Zagreb, 1964., ., . ,

, , 1999.

Tanja Popovic

The Structure and Semantics of Poetic Figures in Laza Kostic`s PoemLaza Kostic`s Poem Santa Maria della Salute

S u m m a r y

The aim of this paper is to present an analysis of the poetic structure of Laza Kostic`s poem Santa Maria della Salute. Like in Petrarch`s Canzoniere, the story about the dead lover comprises the time while the beloved was alive, and the time after her death. The lyric confession consists of three parts: the poets past, present and future. The temporal meaning of the poem, like in Dante`s Divine Commedia, is connected with the semantics of space (upward movement), heralding the allegori-cal image of mans life from sin, through repentance to salvation.

Key words: Laza Kosti, Petrarch, Petrarchism, Dante, structure, semantics, poetic image, intertextuality, allusion, uotation.

[477

0350-6428, 42 (2010) 142, . 477488

8

21.1

63.4

1.09

-22

.

() sasa.pejcic@yahoo.com

() :

: , , , , - .

: . - . ( ), .

1.0. - , , , . - (, 2004: 195208). , , 1, .

- , 19. .

) , / (, ), , , . - .

) - , ( - ).

1 : , 1981; , 2002, 2003; , 2002; .., 2009.

478]

. , - . ( ) . 2. ( .)

, ( , , - , ).

1.1. , ( ) - . ( ), ( ). , , - , , , .

, () ( -: , , ), () -. , 3 ( , , ) . ( ) - . . . , - , ( ) ( ).

- . . (- , ,

2 . (2000: 186211).

3 , , - : , , 34, 2008.

[479

, , ) . - . , ( ), ( , ) ( ). , . , . , ( ). () . - , , ( ) ( ) - .

( ), - , . () - . () - () . .

1.2. . ( , / ). II ( , ), () . ( , ).

( -) . ( , - ) , - . , , ( , ) , .

480]

2.0. , ( , , , -). - . . (, 1995: 8788) , -. , -, ( ) , . , . , - , . - . ( ), , (, ).

. - ( , ) . 30.000 ( - , ), 30.000 , . - /, , .

( - , ) , . - (-) , 7. I (, ) ( , , , ). . / ( ). /

[481

, , ()- . - . ( ) ( ), . , , . ( ), ( ).

2.1. ( ). , - . - ( ). , , . (-) ( - ) .4

: (...) -. .

(): ? ( ): , , ,

!: ? , . () ? ( ): , , , -

(): , ! 5

- 3. II . . . (, 2004; , 1984). , , . (, )

4 , ( , ), .

5 , I, 1, . 137138.

482]

.6 , . , . ( )

3.0. . : ( ) ( /- ). . : ( -), , , / , ( ).

, ( -) , . , . - , ( ). - ( ) . , - , , , . , , , , . - . ( , , ). - . , .

. , (), . -

6 , - - .

[483

( -) . , ( ). ( ). II . ( ) .

: ? () , ? ? ? . (-). , ? ? ? ? , , . , ?

(...) (): , , ! ?

! , , , . (-). , , ! , !7

, , . ( - , ). , , , , (2008:188). ( , ). ( ) ( ) - .8

3.1. ( -) . ( ), -, , , , . , , -

7 , II, 5, . 2118 ( ) -

: 2010.

484]

. , . ( , , , -, ), ( ).

4.0. , , . - ( III, , ). , , , , , . , . , - .

: (...) . - . (...)9

( ) - ( , ). (. , 2009: 8691). , , , -- , . -, , / , . - (). , . () - ( ).

, - . (, ) . ( ) . , , - ().

9 , III, 5, . 164.

[485

(, ) .10

4.1. . , ( 11), . , , -; (), (!), (), () . , - . , ( , ). ( ) - , - .

: . .

: ?: , .12

, , (-) . . , ( ) (- , , ) () - , .

5.0. - . , - -. ( ). , ( ) (, 195:51). - ,

10 , , , , , , .

11 : , 2002.12 , II, 2, . 204205.

486]

.13 , ( ) . , . () : - .

- (), . , , , ( ). , , - . , , ( , . , ) ?

- . , . -, , ( ). - .

, , , , , 1922., , , (.) , -

, . 29, , 1977.

, . , , , , 2009.

, , , (.), , 2004., , , :

., , , -

, , 2007., , , -

, 1992.

13 , - , . .

[487

, , , , . 116117, , 2002.

, , , , , 1981., , , ,

, , 1999., , ,

, , , 1982., , , (.), , 2002., , , -

, , 1965., , , , ,

2003., ,

-, , , , 1985.

, , , : -, , , 2008.

, , , - , (1995), 25/1, , 1996.

, , , , , . 29, , 1977.

, , -.

, , , , , , 2007.

, , , (.), , 2002.

, , , 2003., ,

, ( -), , 25/1, 1996.

, , , (, I), , - , 2001.

, , , , 1984.

, , , , , 2004.

, , , -, , 1977.

, - (.), -, , , 2009.

, , , : , , , 1982.

, , , : : ( : , . 10), , , 1987.

488]

, , , , , 2000.

, , , , , , 1986. , -, , , .1,

, 1998., -, ?, , ,

2001.

Aleksandar Pejcic

The Deconstruction of the Comediographic Story: Laza Kostis Comedy

S u m m a r y

As regards their dramatic structure, Kostis comedies manifest a marked im-provement compared to his tragedies. Comic elements are for the most part to be found in certain acts of the characters and their dialogues. One can recognise the characteristics of closed and open drama, the crossing of epic and dramatic factors in the course of theatralisation. A special uality of Kostis comedies is manifested in the interweaving of first- and second-degree fiction.

Key words: comedy, story, theatralisation, focalisation, characters point of view

[489

0350-6428, 42 (2010) 142, . 489498

8

21.1

63.4

1.09

-32

.

(, )tbjovicevic@gmail.com

: , , , , , .

: , , -. , - - .

, , . , , , , , 1860, 1861, 1862. 1863. - .1

, , - ,

1 ( ) (1860, 19 20, 1861, 24 25), (1862, 13 5) , , , . - , (. : 1989, 89), , : 1910. (49/50, 773779) , 1911. - I (, ; , , - ), ( () , , , 1924). 1989. , , , .

490]

, , ( ) () . , - , , (1860) (1862), , . , , , - , , .

, , ()- , , : (1862), (1870). - , , , , - : . - 2, , . , , - / , , . , ( / -/ / : -, -, -!). , , , ( ) , , , , -

2 , , , ( ,/ ....... / ! , ! .....). .

[491

. , , , , , , - .

, , - , - , .

, , - , , - -, / . () , , (1858), (1860), - (1861).

, 3, , - .

, - - ,

3 , -, . , , - . , (!) (: 1939, 127), (: 1963, 239252; -: 1972, 367370), , , : , , , , , (: 1929, 70).

492]

- .

- : 4, , - . , , - , , . , - , . , , , , .5

, , - -6. - - , . , - ,

4 , , , . : 1999, 931 : 2009, 8390

5 , (1890), , : - (1928), (1858) , , (1865). , , ( - , . IV, , 1910, 89126). , IV, , 1910, 89126). , (1827), - , .

6 .. : (1828); . -: (1806); . -: (1847).

[493

() .

, , , - .

- : , () (), , .7 - ( , ` , ( ..) ...), , . - , ( - /), , - ( ) ( , . , - ).

, -, , : , , (:1996, 723724)8,

7 , , , - ( ; . , 2000: 211218, 265267). , , - ( ) , / ( ), . , () , / , ( ) .

8 , , - , , , , -

494]

- , , - . , .

, , - , (... , , ; , , ..). - (: 1989, 86), , ()- -, - , (-) .

, , , , - . , ( ) , , .

, , , - . , , (... , , , , .), - , ( , , ,

. , (. ). , , , .

[495

, - , . , , , , , .9).

. , , - ( ) , . , , -, , . - , (: 5455) , , . .

? ? , ? ? -, ? ? , , ? - ..... . , , ..... ! ! .... , , , .

, -, , , , , ( ) .

9 - , (... , , , . .). , ( ) , -, , , .

496]

, , , - (), , , .

, , - , , , , , .

, - , , , a. , , - , , ( - ), , , - . - ( ), , - .

, , , - , , , - . - - , , , - , , . ( - ), , , , .

[497

, , , , - , , , , ... .

, , - , . , , - , - , - .

, , , - , , . , .

, , - . , - . - , , . , - , - , - , .

( ) , , - . , , ( / ?/ / ?/ / , ,/ / ?), ,

498]

(: 1995, 208), .

, , , , 2009. , , -

, , , 1996., , ,

, 1963., , , -

, . IV, , 1994., , ,

, , 1995., , , ,

1989., , , -

, 1939, ()., , , . I, ,

2000. , , : -

, . III, ,1972., , , ,1929. , , , , 1999.

Tatjana Jovicevic

edo vilino: about the Kosti-like poetic of prose

S u m m a r y

The paper is discussing the images of the fairy and the moon as the outstan-ding characters in the Kostis central story edo vilino. Each of them appears as a construct relying upon the notions from the tradicional folklore mythology and, on the other side, upon the literary re-mithologyzed fairy figure as well as upon the additional historical/political simolism of the moon. Composing the frame-story of the conflict between the fairy and the moon, and conecting it with the events and historical and legendar characters of Kosovo battle, Kosti defines its cosmological aspect in the way that differs from the known story and becomes closely connected to the cllasical structure of myth.

Key words: myth, re-mithologyzation, allegory, simbol, opus, context

[499

SL

OB

OD

AN

KA

VL

AD

IV-G

LO

VE

R 0350-6428, 42 (2010) 142, . 499522

8

21.1

61.1

.09-

31

. .

Slobodanka VLADiV-GLOVeR (Australija, Monash University) Millicent.VladivGlover@monash.edu

GLEDANJE [LE REGARD] KAO OSNOVA POETIKE TOLSTOJEVOG REALIZMA

Kljune rei: gledanje, pogled (le regard), Bie, predstavljanje stvarnosti, La-can, Merleau-Ponty, vidljivo i nevidljivo, otkrivanje stvarnosti, granica, semiotiki model znaenja.

Apstrakt: Tolstojev roman Ana Karenjina se ne tumai na tradicionalan nain kao mimetika slika ruskog vieg drutva tree polovine 19. veka, ve kao olienje procesa sagledavanja stvarnosti kroz pripovedaki postupak. Ovo dekonstruktivno itanje romana otkriva pogled (le regard) kao princip poetike realizma Tolstoja, koja se granii sa poetikom modernizma. U lanku se analiziraju kljune scene sa umetnikom Mihailovim, i sa Aninim portretom koji on slika, koje otkrivaju ovu po- etiku gledanja kao fenomenoloki model percepcije stvarnosti.

Tradicionalna tumaenja Tolstojevog romana Ana Karenjina mahom se koncentriu na samu priu. Ovo je rezultiralo mnotvom ogleda sa fokusom na pitanja kao to su Anina moralna krivica odno-sno nevinost, Tolstojev stav prema svojoj junakinji, Tolstojev portret ruskog istorijskog stalea drugim reima, njegov realizam po kli-etiranom razumevanju ove kategorije istorije knjievnosti.

Meutim, roman je mogue itati u dekonstrukcijskom kljuu.2 Dekonstrukcijsko itanje see tekst vertikalno. Ono se nadovezuje na strukturalnu analizu, s tim to istie traenje dominante (kao kod ruskih formalista) ili principa konstrukcije. Ali ovaj princip nije isto formalnog karaktera ve se svodi na princip vienja sveta kroz struktu-ru teksta. Tako dekonstrukcija ita jedan tekst (umetniki) kroz drugi (teoretski), ili kroz vie njih. Taj drugi tekst, kroz koji se ita prvi, je kao instrumenat ili kao rentgenski aparat kroz koji se prosvetljava ili re-konstruie prvi tekst. Ovo je postupak i starije kritike, samo to se ovaj postupak u dekonstrukciji jasno i svesno priznaje na samom poetku analize, najavljuje kao pravac i tendencija (u svakom smislu

1 Prevod sa engleskog u tekstu je uradila Zdravka Gugleta (Slavic Studies,Prevod sa engleskog u tekstu je uradila Zdravka Gugleta (Slavic Studies, Monash University). Prevode citata, fusnota i prevode sa drugih jezika [navedene u uglastim zagradama] uradila je sama autorka teksta. Transliteracija ruskih rei se vri po sistemu Library of Congress.

2 Najbolji, skoro do sada jedini, primerak dekonstruktivnog tumaenjaNajbolji, skoro do sada jedini, primerak dekonstruktivnog tumaenja Ane Ka-renjine je Judith Armstrong, The Unsaid Anna Karenina (London, 1988).

500]

ove rei) analize. Zato se pravac analize teoretie kao pr-tekst ili metatekst. Njega karakterie pozajmljeni jezik. Termin pozajm-ljivanje se ovde odnosi na konceptualni model koji se koristi pri prosvetljavanju primarnog teksta. Prema tome, moemo se koristiti metatekstualnim jezikom pozajmljenim od Frojda ili Hegela, ili iz bilo kojeg kritikog diskursa. Ovaj rad pozajmljuje terminologiju i jezik uglavnom iz psihoanalitikog diskursa aka Lakana i njemu srodnog fenomenolokog diskursa Morisa Merlo-Pontija.

itanje Tolstojevog romana koje proishodi iz ovakve dekonstruk-cijske analize po mnogo emu se razlikuje od pravolinijskog linear-nog itanja. Dekonstrukcijsko itanje ne insistira na nekakvoj mo-ralnoj poruci ili na drutvenoj i istorijskoj istini koja se tematizuje u delu. Ne svodi se na nabrajanje i tumaenje tema u linearnom poretku, niti na tumaenje likova romana kao linosti koje su mimetike kopije savremenika. Personai romana se gledaju kao deo strukture narativnog dela, i u tom smislu se tumae kao simboli ili metafore, koje treba dekonstruktivno tumaiti kao manje strukture unutar veih struktura romana: akcije, motivacije, motiva, take gledita, glasa i slino. Drugim reima, takvo itanje ne pokuava da odgovori na pi-tanje ta je Tolstoj mislio? ve o emu tekst kao struktura govori. Dekonstrukcijsko itanje se ne svodi na neku referentnost teksta (u odnosu na sociologiju istorijske epohe, preciznost ljudskih tipova ili istorijskih dogaaja), njegova polazna taka nije dijahrona (ta su ljudi toga doba mislili, kako su izgledali) ve sinhrona (ta nama, danas, kroz nae kritine perspektive, govori struktura jednog teksta). Tako se jedan tekst, koji je nastao 1872. godine, sapostavlja sa teksto-vima koji su nastali posle njega Frojd, Merlo-Ponti, Lakan. Da li je ovakvo timaenje ne-istorino? Jeste, u smislu da nije arhivarno i antikvarno ali nije neistorijsko. Kroz sapostavljanje (sinhronizaciju) tekstova teoretskih (sadanjih) i estetskih (proteklog doba) dobija se dekonstruktivno osvetljenje literarnog teksta. Cilj i konaan ishod dekonstrukcijskog itanja jeste da se tekst transparentno predoi kao mnogostrana i vieslojna struktura, koja se proima raznim konteksti-ma istorijom, filozofijom, estetikom, etikom i sociologijom svim onim to poseduje status diskursa. Takva metoda itanja je polifonij-ska u smislu teorije mnogoslojevitosti diskursa Mihaila Bahtina.

Predstojea analiza Ane Karenjine oslanja se na psihoanalitike koncepte gledanja ili pogleda (le regard), jouissance [ulnog zadovolj-stva], elje, procesa znaenja (ili signifikacije), pojave (phenomenon, appearance), predstave ili predstavljanja stvarnosti (representation), nesvesnog i jezika. Ovaj psihoanalitiki diskurs se dopunjuje teoret-skim osvrtom na Tolstojev manifest ta je umetnost? (18971898)3 i na tekst Umetnost u doba tehnike reprodukcije (1936) Valtera Benjamina; ovaj poslednji je popularizovan u zapadnoj kritici kao prvi teorijski manifest koji govori o popularizaciji umetnosti i pojavi

3 Uporedi L. N. Tolstoy, ? in L. N. Tolstoy,Uporedi L. N. Tolstoy, ? in L. N. Tolstoy, , vol. 15 (Moscow, 1983), 41222. Uporedi takoe englesku verziju, What Is Art? tr. by Aylmer Maude (London, 1899).

[501

SL

OB

OD

AN

KA

VL

AD

IV-G

LO

VE

Rmasovne kulture u dvadesetom veku.4 Meutim, Tolstojev tekst, koji takoe uvodi pojam kulture za narod, kulture za sve znai popularne kulture preduhitrio Benjaminov tekst za nekoliko decenija.

Naa dekonstrukcijska analiza poinje, dakle, in medias res sa sredinjim delom romana, tj. petim delom, a sedmim poglavljem, u kojem su protagonisti, Ana i Vronski, na italijanskom putovanju. Ovaj deo prie sledi neposredno posle prelepe scene venanja Kiti i Ljevina. Kada Vronski odbacuje svoju vojniku uniformu i oblai civilno ode-lo, naputajui svoj puk i Rusiju da bi iveo u Italiji, on istovremeno prelazi u nov registar znaenja. U ovom registru pripovedanje nije vie na prvom mestu posveeno predstavljanju ruskog drutva i nje-govih manira, ve simbolici pripovedanja. U ovom registru, naracija postaje sama sebi svrha. Pripovedanje se poistoveuje sa procesom konstrukcije znaenja, sa konstrukcijom gledanja ili predstavljanja stvari i sveta kroz ono to se u psihoanalitikoj kritici Lakana naziva pogledom [le regard, the gaze]. Narativ dakle postaje isto znaenje ili ogledalo ne stvarnosti, ve pojave ili procesa sagledavanja pojave. Proces auto-reflektivne naracije je insceniran kroz glavne likove ije pojavljivanje na sceni u skoro stilizovanim pozama i ulogama biva naglaenije u odnosu na raniji tok radnje.

Pre svog prelaza u Italiju, Vronski nije znaio sam po sebi. Nje-gov lik je bio podreen njegovoj funkciji u fabuli i zapletu radnje: igrao je ulogu ljubavnika koji junakinju uvodi u greh ili u prekoraivanje preko drutvene granice dozvoljenog. Osim klietiranog gardiste, Vronski kao subjekt nije postojao samostalno. Njegovo postojanje je bilo neophodno prii romana da bi se postiglo Anino zavoenje i posrnue. Vronski, dakle, ima funkciju mamca na koji subjekt Ana naseda izlivom svoje represirane elje.5 Ovaj izliv je portretisan oznakama prestupnog ina ili transgresije. Kroz in transgresije, pred-stavljanje Ane kao objekta koji se posmatra spolja ukida se da bi se zamenilo jednim provokativnim samosvojnim stavom heroine koja se okree itaocu i kae: Pogledaj me, ja sam slika! To jest, kao objekat predstave u Tolstojevom narativu, Ana biva podvrgnuta transforma-ciji. Ulazei u priu kao objekat razmene u svom konvencionalnom braku bez strasti sa Karenjinom, ona postaje subjekt u punom smislu te rei: tj. subjekt nesvesnog. Raajui se kao transgresivno nesve-sno, Ana doslovno predstavlja Tolstojev narativ, ija je dua i telo. Ana u svojoj ukupnosti otelovljava i formu i sadraj narativa. Ana je bie narativa opredmeena kao slika ili predstava. Operiui kroz

4 Uporedi Walter Benjamin, The Work of Art in the Age of Mechanical Repro-Uporedi Walter Benjamin, The Work of Art in the Age of Mechanical Repro-duction, in Walter Benjamin: Illuminations, ed. by Hannah Arendt, tr. by Harry Zohn (New York, 1969), 217251. Uporedi takoe komentar: Joel Snyder, Benjamin on Reproducibility and Aura: A Reading of The Work of Art in the Age of its Technical Reproducibility, in: Benjamin: Philosophy, Aesthetics, History, ed. by Gary Smith (Chicago & London, 1989), 158174.

5 Uporedi Jacues Lacan,Uporedi Jacues Lacan, The Four Fundamental Concepts of Psychoanalysis. Ed. by Jacues-Alain Miller, tr. from the French by Alan Sheridan. (New York/Lon-don: W.W. Norton & Co, 1981), pp. 216 ff (naroito o Hegelovoj zamci the lure na str. 105 ff ).

502]

dvostruki mehanizam metafore i metonimije, jezik putem Ane dobija ljudsko, ensko lice. Jezik je prema tome preobraen u Bie, i roman postaje slika jezika kao Bie. Tekst romana je kao putovanje, na koje italac odlazi kako bi bio svedok ovoj udotvornoj metamorfozi jezi-ka u Bie. Identifikacija sa heroinom Anom je itaoev nain da se ukljui u bie narativa i na osnovu toga, da sam postane tautolgija Bia. Ovo poistoveivanje itaoca sa umetnikim delom Tolstoj em-fatino naglaava u tekstu ta je umetnost? kada postavlja uslove za vrednovanje autentinosti umetnikog dela. Da bi umetnikovo delo bilo autentino, ono mora da zarazi itaoca, odnosno da mu prenese oseanja u onakvom vidu u kome ih je autor uloio u svoje delo. Iako se Tolstoj u svom traktatu izraava u duhu staromodne kritike njegovog doba kada govori o prenoenju oseanja autora kroz svoje delo, on u stvari aludira na afektivni karakter literarnog dela kao jedne komunikacione strukture ija se funkcija sastoji u tome da komunici-ra na jedini nain na koji se komunikacija ostvaruje: kroz recipijenta. Znai, prenos oseanja iz teksta na itaoca se svodi na neku vrstu transferencije o kojoj frojdovska psihoanaliza govori kao o procesu identifikacije koji treba da dovede do transformacije psihike struktu-re neurotinog pacijenta. Ali ovaj proces se takoe moe zamisliti i u kontekstu estetskog doivljaja, bez osvrta na psihopatologiju, kada se recipijent teksta identifikuje sa tekstom koji doivljava kao neku stvarnost etvrte dimenzije.

Opredmeivanje forme i sadraja u Biu u gorenavedenom smislu kao intersubjektivan proces teksta i itaoca ovekoveen je u maloj kameo-sceni sa slikarem Mihailovom, koga Ana i Vronski susreu tokom njihovog boravka u Italiji i koga angauju da naslika Anin portret. Obimna scena sa Mihailovom se otkriva kao najdublji izvor Tolstojeve poetike, istovremeno delujui kao manifest poetike njego-vog realizma koja se svodi na poetiku gledanja ili predstavljanja stvarnosti kao prizora (na engleskom representation as appearance, manifestation, ili phenomenon). Upravo scena sa Mihailovom e biti predmet ovog izlaganja. Meutim, pre nego to se upustimo u detaljno dekonstrukcijsko itanje iste, neophodno je pripremiti odgo-varajui kontekst koji e nas uvesti u analizu.

Tek nakon to Vronski uspeno obavi zavoenje (primamljiva-nje) Ane, stvarni narativ u svoj svojoj punoi kao Bie kao ista signifikacija moe da pone. Do tada se narativ sastojao od melo-dramatinog Aninog rastrgnua (dechirement ili Zerissenheit): ona se kolebala izmeu supruga i ljubavnika, izmeu respektabilnosti i skandala, izmeu majinstva i elje. Klatno radnje se provizorno zau-stavlja sa odlaskom u inostranstvo, gde Ana i Vronski odaju utisak da su dospeli na neku istinu sa svojom neregulisanom situacijom i gde se eka (uglavnom eljom Vronskog) da se situacija jos vie regulie kroz Anin razvod od Karenjina i udaju za Vronskog. Ovaj motiv na-de na reenje kao da motivie dalji tok radnje. No, ova motivacija je samo povrni fenomen. Stvarni pokreta radnje, od trenutka kad italac vidi Anu u Italiji do njenog samoubistva, jeste pogled.

[503

SL

OB

OD

AN

KA

VL

AD

IV-G

LO

VE

RU kontekstu ovog dela romana, radnja je ak neumesan izraz. Ono to se deava u drugoj polovini Tolstojevog romana nije niza-nje radnji koje bi mogle da vode ka bitnim promenama onoga to je ve utemeljeno priom. Umesto toga, ono to je predstavljeno u drugom delu romana jeste sukcesivni niz dinaminih stanja stvari (na engleskom states of affairs, na nemakom Sachverhalte). Ova stanja stvari se pojavljuju da bi oformila linearni niz ili progresivnu radnju. Meutim, u biti, nita se novo ne dogaa, linearna motivaci-ja romana stoji na mrtvoj taki; ne menja se ak ni intenzitet prie izmeu putovanja u Italiju i Anine smrti. Umesto toga, ovaj deo prie je podvrgnut alternaciji: re je o smenjivanju Aninih veselih i tunih oseanja ili boje rei stanja svesti koja fluktuiu kao rezultat bilo Anine privatne sree bilo njenog javnog ponienja. Vrtlog ovih smenjujuih suprotnosti potpomae drugi fluktuacioni par, koji se vee za Anin dupli ivot: ovo je ivot kao pojava (appearance), izazvan pogle-dom Vronskog i drugih, i njenog ivota kao skrivanje (concealment ili represija), izraeno Aninom nevoljnou da govori o budunosti koju Vronski eli da joj nametne. Skrivanje kao strukturalni element Aninog ivota znaajno se ogleda u njenom inu uzimanja pilula za spavanje kako bi neto potisnula. Ono se takoe manifestuje u njenom karakteristinom gestu kiljenja ili tmurenja pogleda kad god se pove-de razgovor o odreenim temama u njenom prisustvu. Tradicionalno, ova promena u Aninoj linosti se interpretira kao znak njenog oseaja krivice zbog naputanja sina i supruga. Meutim, u oba plana, narativ je eksplicitan. Ana ne pati zbog razdvojenosti od Serjoe, tavie ona skoro da zaboravlja sina u drugom delu romana. Uz to, oigledno je da Karenjin ne igra vie ulogu u njenim mislima.

I pored injenice da sukcesivna alternacija emocionalnih ili psi-hikih stanja vode Anu ka smrti, ne postoji realan uzrok za njenu smrt na onom mestu u naraciji gde se ta smrt deava odnosno, gde se tim potezom prekida smenjivanje uspona i padova u Aninim raspoloenjima. Drugom reju, ne postoji psiholoka motivacija za samoubistvo. Anino samoubistvo postaje na taj nain suvian in u linearnoj progresiji naracije, koji ne podlee zakonu neminovnosti kao to je to, na primer, sluaj u grkoj tragediji.6 tavie, nenadano zaustavljanje klatna ne vodi ka zakljuku naracije kao linearne pro-gresije ili celine. ak i posle Anine smrti, narativ ne zamire. On se nie dalje, poput voza sa dobrovoljcima koji idu u pomo svojoj junoslovenskoj brai u srpsko-turskom ratu, u ijim redovima se nalazi i Vronski.

Smenjivanje srenih i tunih oseanja u Aninom ivotu, koja odre-uju pomeranje klatna prie, biva motivisano jednom drugom silom, koja dolazi do punog izraaja u Aninom ivotu posle odlaska u Italiju. Ova nova motivacijska sila jeste mo. Potpuna mo nad Vronskim je ta koja uzdie Anu i koja daje smisao njenom postojanju. Ova mo je

6 Uporedi Robert Jones (Robert Dessaix), Anna Karenina and the Tragic Gen-Uporedi Robert Jones (Robert Dessaix), Anna Karenina and the Tragic Gen-re, Melbourne Slavonic Studies, no. 4 (1970), 5767.

504]

locirana u polju sila koje Ana deli sa pogledom. U trenutku kad ona poveruje da je izbaena iz ovog polja ukrtenih sila, Ana odluuje da izvri samoubistvo, skoro iz kapricioznosti, tj. nehotice. Prema tome, suprotno klasinom argumentu o Aninom suicidu kao posledici logi-nog i psiholokog razvitka, nalik motivacijskom lancu grke tragedije, prema teoriji pogleda, koja pripada fenomenolokom i psihoanaliti-kom modelu znaenja, Anino samoubistvo jeste odraz ekscesa, koji ukazuje na beskonanost signifikacione funkcije (formiranje znaenja, smisla) u strukturi psihe.

Funkcija pogleda je od fundamentalnog znaaja za percepciju i za formaciju ili strukturu znaenja. Pogled je u Lakanovom psiho-analitikom modelu subjekta subjekta znanja, subjekta percepcije, subjekta nesvesnog i elje u vezi sa izvornom prazninom ili ne-dostatkom. Lakan zapoinje svoje istraivanje pogleda sa posvetom Merlo-Pontijevom posmrtno objavljenom delu, Vidljivo i nevidljivo (napisano u periodu od 1959. do 1961). Lakan ocenjuje ovo delo kao delo koje je povuklo [kljunu] liniju u savremenoj filozofiji o subjek-tu percepcije:

This work, Le Visible et linvisible, may indicate for us the mo-ment of arrival of the philosophical tradition the tradition that begins the tradition that begins the tradition that begins with Plato with the promulgation of the idea, of which one may say that, setting out from an aesthetic world, it is determined by an end gi-ven to being as sovereign good, thus attaining a beauty that is also its limit. And it is not by chance that Merleau-Ponty recognised its guide in the eye.7

[Ovaj rad, Le Visible et linvisible, za nas predstavlja momenat ka-da je filosofska tradicija koja je otpoela od Platona sa promovisanjem ideje o estetskom biu sveta, koje je samo sebi cilj kao suvereno dobro, ime postie lepotu koja je u isti mah i granica dobrog. Nije sluajno da je Merlo-Ponti prepoznao tu tradiciju u funkciji oka.]

Merlo-Ponti je tako ponovno otkrio zavisnosti vidljivog od onog to nas stavlja u polje zrenja oka gledaoca.8 Produujui put kojim je Merlo-Ponti krenuo, Lakan potvruje da postoji neto pre posmatra-evog oka a to je posmatraev pousse ili pogled, koji prethodi oku kao organu, koji je anterioran u procesu gledanja kao sagledavanja stvarnosti. Ovo prethoenje pogleda je zasnovano na duploj perspektivi koja kontrolie gledanje, naime: Ja vidim samo sa jedne take gledita, ali u svom postojanju ja bivam gledan sa svih strana. Dakle, mi smo bia koja su posmatrana, u spektaklu sveta.9

Kao odgovor na implicitno pitanje ta se sadri u pogledu, u inu gledanja, i ta pogled ini da nam pomogne da organizujemo ono to

7 Jacues Lacan,Jacues Lacan, Four Fundamental Concepts of Psychoanalysis. Ed. by J-A Miller, tr. by Alan Sheridan. (New York, London: W W Norton & Co, 1981), p. 71. (Na francuskom: Le Seminaire de Jacques Lacan, Livre XI, Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse, Editions du Seuil, 1973).

8 Ibid, p. 72.9 Ibid, p. 7475.

[505

SL

OB

OD

AN

KA

VL

AD

IV-G

LO

VE

Rvidimo, Merlo-Ponti nam daje sledeu (fragmentarnu) formulaciju u svojim Radnim belekama knjige Vidljivo i nevidljivo:

It is the idea not of a slice of the objective world between me and the horizon, and not of an objective ensemble organized synthetically (under an idea), but of an axis of euivalencies of an axis upon which all the perceptions that can be met with there are euivalent, not with respect to the objective conclusion they authorize (for in this respect they are uite different) but in that they are all under the power of my vision of the moment

[sic] elementary example: all the perceptions are implicated in my actual I can what is seen can be an object near and small or large and far-off. (...) what I represent here is a series of visual pictures and their law...It is the gaze within which they are all simultaneous, fruits of my I can It is the very vision of depth... It is the very vision of depth... It is the very vision of depth...10

[Nije stvar u tome da postoji neko pare objektivnog sveta izmeu mene i mog horizonta, i nije stvar u nekom objektivnom ansamblu orga-nizovanog sintetiki (kao ideja), ve je stvar u osovini ekvivalentnosti osovina na kojoj sve percepcije koje su mogue su ekvivalentne, ne u smislu objektivnog zakljuka koje one autorizuju (jer u ovom smislu su sve one razliite), ve u smislu da su sve one u vlasti mog gledanja tog momenta

[sic] elementarni primer: