karl marx/friedrich engels - kapital: kritika političke ekonomije

Karl Marx Friedrich Engels

DelaDvadeset prvi tom

Preveli

M oa Pijade i Rodoljub olakovi

Urednik

D im e Bojanovski

Redaktori

Radivoj Davidovi i M ilorad Simonovi

Institut

za izuavanje

radnikog pokreta

Prosveta

izdavako preduzee

f ig o ?

KARL MARX

FRIEDRICH

ENGELS

DELATOM 21

BEOGRAD 1974

rtUOTFx* politiki koli s o J 0 !>"' c

T " ' lb U 5 ______IOMAT.

Napomena Redakcije

Naa javnost se poela upoznavati s Marxovim Kapitalom neposredno posle prvog izdanja njegovog prvog toma 1867. U listu Radnik, koji je pokrenuo Svetozar Markovi, objavljeno je 1872. godine nekoliko odlomaka iz 8. glave prvog toma Kapitala , a kasnije su prevedeni i neki delovi 11, 12, 13, 14. i 23. glave (u listu Omladina 1877. i 1888. godine i u nekim drugim periodinim publikacijama). Godine 1900. iziao je u enevi u srpskohrvat$kom prevodu Drag. T . Vladisavljevia izvod iz Kapitala koji je za francuske itaoce priredio Gabriel Deville.

Sistematski rad na pribliavanju ovog epohalnog dela jugoslo- venskom itaocu vezan je, meutim, za ime Moe Pijade. On je 1924. godine objavio prevod skraenog izdanja Kapitala koje je priredio Julian Borchardt (Berlin, 1920). Prevoenje originalnog teksta Kapitala Moa Pijade je poeo i zavrio za vreme svog dugog tamnovanja u kazamatima stare Jugoslavije. Prvi tom je preveo u tamnici u Sremskoj Mitrovici s Rodoljubom olakoviem, a drugi i trei tom preveo je sam u kaznenom zavodu u Lepoglavi.

Rukopis prvog toma kriom je iznesen iz lepoglavske tamnice u leto 1932. godine. Za tampu su ga pripremili August Cesarec i Veselin Maslea, a objavilo ga je izdavako preduzee Kosmos 1933. godine u Beogradu. Iz zatvora je proturen i prevod drugog toma, koji je za tampu priredio Veselin Maslea, a koji je objavljen, takoe u Beogradu, 1934. godine. Trei tom je izdat prvi put tek 1948. godine, posle drugog izdanja prvog i drugog toma u prethodnoj godini. Celo delo je objavljeno i u Zagrebu 1947-1949. i jo triput u Beogradu 1958- 1961, 1964- 1965: i 1968. godine.

Sem na srpskohrvatski, Kapital je kod nas preveden i na slo- venaki i makedonski jezik. Jo 1933. godine u Ljubljani je tampano Borchardtovo popularno izdanje u prevodu Oskara Drenika (pseudonim Staneta Kraovca), a 1952. je ponovljeno. Godine 1961. objavljen je u Ljubljani prvi tom Kapitala u prevodu S. Kraovca, J. Goriara, I. Lavraa i M. Veselka, a 1967. drugi tom u prevodu Aleksandra Bajta. Na makedonskom jeziku prvi tom Kapitala je objavljen 1953. godine u Skopju u prevodu Dimeta Bojanovskog.

8 Napomena Redakcije

Za ovo izdanje preuzet je prevod M oe Pijade, tim to je uporeen s tekstom nemakog izdanja iz 1962-1964. godine (Marx- -Engels, Werke, D ietz Verlag, Berlin) i s tekstom ruskog izdanja iz 1960- 1962 (K. MapKC h

KARL M ARX

KapitalKritika politike ekonomije

Prvi t om

Knjiga I

Proces proizvodnje kapitala

Posveeno

mom nezaboravnom prijatelju,

smelom, vemomy plemenitom proleterskom prvoborcu

W ilhelmu W olffu

koji je roen u Tarnauu 21. juna 1809,

a umro u izgnanstvu u Manesteru

9. maja 1864.

13

/C7

Predgovor prvom izdanju[IJ

Delo iji prvi tom predajem javnosti nastavak je moga spisa Prilog kritici politike ekonomije, koji sam objavio 1859. Za dugi vremenski razmak izmeu poetka i nastavka krivo je moje dugogodinje bolovanje, koje me je u radu esto prekidalo.

Sadrinu svog ranijeg spisa saeto sam dao u prvoj glavi ovog tomaJ2] Nisam to uinio jedino radi povezanosti i potpunosti, nego sam i nain izlaganja doterao. Ukoliko je priroda predmeta iole doputala, ja sam ovde razradio mnoge momente koji su ranije bili samo nagoveteni, dok naprotiv, poneto to sam tamo opirno izloio, ovde samo nagovetavam. Naravno, odeljci o istoriji teorije vrednosti i novca sad su sasvim izostali. Ipak e primedbe ispod teksta uz prvu glavu otkriti itaocu ranijeg spisa nove izvore za tu istoriju.

Svaki je poetak teak, vai u svakoj nauci. Zato e i biti ponajtee razumeti prvu glavu, osobito odeljak koji sadri analizu robe. A to se tie same analize supstancije vrednosti i veliine vrednosti, uprostio sam je to sam vie mogao.1 Oblik vrednosti, iji je gotov lik novani oblik, vrlo je prazan i jednostavan. Pa ipak se ljudski duh vie od 2000 godina uzaludno trudio da ga prozre, mada je bar priblino uspeo da analizuje mnogo sadrajnije i sloenije oblike. Zato? Zato to je lake prouavati izgraeno telo nego njegovu eliju. Osim toga, u analizi ekonomskih oblika ne moemo se posluiti ni mikroskopom, ni hemij- skim reagencijama. Njih mora zameniti mo apstrahovanja. Meutim, za buroasko drutvo robni oblik proizvoda rada ili vrednosni oblik robe jeste ekonomski elijski oblik. oveku bez obrazovanja ini se da se analiza tog oblika vrti u samim domiljanjima. Doista se tu i radi o domiljanjima, ali samo kao u mikrolokoj anatomiji.

1 Ovo mi se uinilo utoliko potrebnije to me je i F . Lassalle, koji veli da je u jednom odeljku svoga spisa protiv Schulze-Delitzscha dao duhovnu kvintesenciju mojih izlaganja o ovim temama, u velikoj meri ravo razumeo.[al Uzgred reeno: kad F. Lassalle, ne navodei izvor i skoro doslovno i s terminologijom koju sam ja stvorio, uzajmljuje iz mojih spisa sve opte teorijske postavke svojih ekonomskih radova, kao, npr., postavke o istorijskom karakteru kapitala, o vezi izmeu odnosa proizvodnje i naina proizvodnje itd ., itd., on to svakako ini iz propagandnih razloga. Ja, razume se, ne govorim o njegovom izlaganju detalja ni o primeni u praksi: s tim ja nemam nita.

1 4 Predgovori i pogovori

Zbog toga, ovoj se knjizi nee moi prebaciti da je teko razumljiva, izuzev odeljka o obliku vrednosti. Ja, naravno, podrazumevam itaoce koji hoe da naue neto novo, koji, dakle, i sami hoe da razmiljaju.

Fiziar posmatra prirodne procese bilo tamo gde se oni pokazuju u najizrazitijem obliku i gde ih najmanje mogu zamutiti uticaji koji ometaju posmatranje, bilo pravei eksperimente pod uslovima koji obezbeuju isto razvijanje procesa, ako za to ima mogunosti. Ono to ja u ovom delu imam da istraim jesu kapitalistiki nain proizvodnje i odnosi proizvodnje i prometa koji mu odgovaraju. Dosad je Engleska klasina zemlja toga naina proizvodnje. T o je razlog to ona slui kao glavna ilustracija za moje teorijsko izlaganje. Ali ako nemaki italac bude hteo da farisejski slee ramenima kad se govori o poloaju engleskih industrijskih i poljoprivrednih radnika, ili da se optimistiki umiruje miljenjem da u Nemakoj stvari ni izdaleka nisu tako loe, onda mu moram doviknuti: D e te fabula narratur! [4]

U samoj stvari, ne radi se o viem ili niem stupnju razvitka drutvenih antagonizama koji proistiu iz prirodnih zakona kapitalistike proizvodnje. Radi se o samim tim zakonima, o tim tendencijama koje deluju i ostvaruju se gvozdenom nunou. Zemlja koja je industrijski razvijenija pokazuje manje razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene budunosti.

Ali ostavimo to po strani. Tamo gde se kapitalistika proizvodnja u nas potpuno odomaila, npr. u pravim fabrikama, prilike su mnogo gore nego u Engleskoj, jer nema protivtee koju ine fabriki zakoni. U svim ostalim oblastima, i mi i sav ostali zapad evropskog kontinenta patimo ne samo od razvitka kapitalistike proizvodnje, nego i od njenog nedovoljnog razvitka. Pored modernih nevolja, pritiskuje nas i itav niz nasleenih nevolja, koje potiu otuda to jo uvek vegetiraju starinski, preiveli naini proizvodnje, praeni nesavremenim drutvenim i politikim odnosima. N e patimo samo od ivih, nego i od mrtvih. Le mort saisit le vif!1*

Socijalna statistika u Nemakoj i u ostalim zapadnim zemljama evropskog kontinenta bedna je kad se uporedi s engleskom. Pa ipak i ona podie veo upravo toliko da se iza njega moe nazreti Meduzina glava. M i bismo se uasnuli svojih sopstvenih prilika kad bi nae vlade i parlamenti, kao u Engleskoj, uveli periodine anketne komisije za ispitivanje ekonomskih prilika, kada bi te anketne komisije bile naoruane istim ovlaenjima za istraivanje istine kao u Engleskoj i kad bi se u tu svrhu mogli nai isto toliko struni, nepristrasni i bespotedni ljudi kao to su engleski fabriki inspektori, lekari-izvestioci o Public Health-u (narodnom zdravlju), poverenici za prouavanje eksploatacije ena i dece, stambenih prilika i ishrane itd. Perseju trebae ma- glena kapuljaa za borbu protiv udovita. A mi navlaimo maglenu

l * M rtvi sa sobom vue ivog!

Das Kapital,Kritik der politischen Oekonomie.

Von

Karl Marx.

E rster Band.Bucb I: Der Produktionsproeess des Kapitale.

Du Bckt dr VabccNtnae wltd voil*blUa.

HamburgVcrlag von Otto Meissne*.

1867.L. W. Schmldt. 94 Barday-Street.

Naslovna strana 1. izdanja I toma Kapitala

Predgovor prvom izdanju 17

kapuljau preko uiju i oiju da bismo mogli poricati da udovite postoji.

Ali se ne smemo obmanjivati. Kao god to je ameriki rat za nezavisnost u 18. stoleu bio zvono na uzbunu za evropsku "srednju klasu, tako je isto ameriki graanski rat 19. stolea pozvao na uzbunu evropsku radniku klasu. Proces socijalnog prevrata moe se u Engleskoj rukom opipati. Kad se on u njoj bude razvio do izvesne take, morae uticati na evropski kontinent, gde e ii u brutalnijim ili humanijim oblicima, prema stupnju razvitka same radnike klase. Nezavisno od ma kakvih viih pobuda, najblii interes dananjih vlada- juih klasa nalae da se uklone sve smetnje koje koe razvijanje radnike klase, a koje se mogu zakonom kontrolisati. Zbog toga sam, pored ostalog, u ovom tomu posvetio mnogo mesta istoriji, sadrini i rezultatima engleskog fabrikog zakonodavstva. Svaka nacija treba i moe da ui od druge. ak i ako je neko drutvo uspelo da ue u trag prirodnom zakopu svoga kretanja a krajnji cilj ovoga dela i jeste da otkrije zakon ekonomskog kretanja modernog drutva ne moe ono niti preskoiti, niti naredbama ukinuti faze prirodnog razvitka. Ali poroajne bolove moe i da skrati i da ublai.

Jo jednu re da bi se izbegli nesporazumi. Kapitalistu i zemljo- posednika ne slikam ni najmanje u ruiastoj svetlosti. Ali se ovde o linostima radi samo ukoliko su one olienje ekonomskih kategorija, nosioci odreenih klasnih odnosa i interesa. Moje stanovite, koje razvijanje ekonomske drutvene formacije shvata kao prirodno-istorijski proces, moe manje nego ikoje drugo baciti na pojedinca odgovornost za prilike ija je on socijalna tvorevina, ma koliko se on subjektivno moda i uzdizao iznad njih.

Slobodno nauno istraivanje ne nailazi u oblasti politike ekonomije samo na onog neprijatelja na kojeg nailazi u svima ostalim oblastima. Naroita priroda predmeta koji ona obrauje izaziva na bojno polje protiv nje najee, najsitniarskije i mrnjom zadojene strasti ovekovih grudi, furije privatnog interesa. Tako, npr., anglikanska crkva radije oprata napad na 38 od 39 njenih pravila vere negoli na x/39 njenih novanih prihoda. Danas je i sam ateizam culpa levis1* kad se uporedi s kritikom tradicionalnih odnosa svojine. Ali se i tu vidi izvestan napredak. Obraam panju, npr., na Plavu knjigu, objavljenu poslednjih nedelja[5l : Correspondence with Her Majesty's Missions Abroad, regarding Industrial Questions and Trades Unions. Tu spoljni zastupnici engleske krune suvoparnim reima iskazuju da je u Nemakoj, Francuskoj, ukratko u svim kulturnim dravama evropskog kontinenta preobraaj postojeih odnosa kapitala i rada isto tako vidljiv i neizbean kao u Engleskoj. U isto je vreme s one strane Atlantskog okeana g. Wade, potpredsednik Sjedinjenih Amerikih Dr

l * laki greh

2 Marx - Engels (21)

18 Predgovori i pogovori

ava, izjavljivao na javnim zborovima: Posle ukidanja ropstva, dolazi na dnevni red preobraaj odnosa kapitala i odnosa zemljine svojine." Ovo su znaci vremena koji se ne dadu prikriti ni purpurnim ogrtaima ni crnim mantijama. N e znae oni da e se sutra zbiti udesa. Oni pokazuju kako se ak i u vladajuim klasama zainje slutnja da dananje drutvo nije vrst kristal, ve organizam koji se moe preobraavati i koji se stalno nalazi u procesu preobraavanja.

Drugi tom ovog spisa govorie o prometnom procesu kapitala (knjiga II) i o oblicima celokupnog procesa (knjiga III), a zavrni, trei tom (knjiga IV) o istoriji teorije.

Svaki sud naune kritike bie mi dobrodoao. A prema predrasudama takozvanog javnog mnenja, kojemu nikad nisam inio ustupaka, drim se kao to sam se i dosad vazda drao izreke velikoga Firentinca:

Segui il tuo corso, e lascia dir le genti!!1

London, 25. jula 1867.K a r l M a r x

19

Pogovor drugom izdanju

itaocima prvog izdanja duan sam pre svega da pruim objanjenja o izmenama koje sam uinio u drugom izdanju. Da je raspored knjige pregledniji, vidi se ve na prvi pogled. Nove primedbe svuda su oznaene kao primedbe uz drugo izdanje. to se samog teksta tie, najvanije je ovo:

U glavi I, 1, nauno sam stroe sproveo izvoenje vrednosti analizom jednaina kojima se izraava svaka razmenska vrednost, a isto tako je izriito istaknuta i veza izmeu supstancije vrednosti i odreivanja veliine vrednosti drutveno potrebnim radnim vremenom, koja je u prvom izdanju bila samo nagovetena. U glavi I, 3 (oblik vrednosti) sasvim sam preradio, to mi je nalagalo ve i samo dvostruko prikazivanje iz prvog izdanja. Uzgred u napomenuti da mi je pobudu za onakvo dvostruko prikazivanje dao prijatelj dr L. Kugelmann iz Hanovera. Nalazio sam se u prolee 1867. u poseti kod njega kad iz Hamburga stigoe korekture prvih tabaka, i on me uveri da e za veinu italaca biti potrebno dopunsko, vie didaktiko izlaganje oblika vrednosti. Poslednji odeljak prve glave: Fetiki karakter robe itd. veim delom sam izmenio. U glavi III, 1 (mera vrednosti) paljivo sam pregledao, poto sam obradu toga odeljka bio zanemario u prvom izdanju upuujui itaoca na spis Prilog kritici politike ekonomije, Berlin 1859, u kome je taj predmet ve bio obraen. Glavu VII, osobito odeljak 2, znatno sam preradio.

Nije potrebno da pojedinano govorim o mestiminim izmenama teksta, koje su esto samo stilske. Njih ima po celoj knjizi. Ipak, sad pri reviziji francuskog prevoda, koji izlazi u Parizu, naao sam da bi poneki delovi nemakog originala iziskivali ovde dublju preradu, onde veu stilsku korekturu, pa i briljivije otklanjanje sluajnih oma- aka. Za ovo nije bilo vremena, jer sam tek s jeseni 1871, kad sam bio usred drugih hitnih poslova, dobio vest da je knjiga rasprodata, a sa tampanjem drugog izdanja moralo se poeti ve januara 1872.

Najbolja nagrada za moj rad jeste razumevanje na koje je Kapital brzo naiao u irokim krugovima nemake radnike klase. Beki fab- rikant g. Mayer, ovek koji stoji na buroaskom ekonomskom stanovitu, tano je izneo u jednoj brouri*8^ objavljenoj za vreme nemako- -francuskog rata da su nemake tzv. obrazovane klase sasvim izgubile onaj veliki smisao za teoriju koji je vaio kao nemaka batina, a da

2


taj smisao, nasuprot tome, nanovo oivljava u nemakoj radnikoj klasi.

Politika ekonomija ostala je u Nemakoj do ovog asa inostrana nauka. Gustav von Giilich u svom delu Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe uszv., a naroito u prva dva toma ovoga svog spisa koji su izdati 1830, veim delom ve je pretresao istorijske okolnosti koje su u nas spreavale razvitak kapitalistikog naina proizvodnje, a time i izgraivanje modernog buroaskog drutva. U nas, dakle, politika ekonomija nije imala ivoga tla pod sobom. Uvezoe je iz Engleske i Francuske kao gotovu robu; nemaki profesori politike ekonomije ostadoe aci. Pod njihovom se rukom teorijski izraz inozemne stvarnosti pretvarao u zbirku dogma, koje su oni tumaili u smislu malograanskog sveta svoje okoline, dakle naopako. Svoje oseanje naune nemoi, koje nisu mogli sasvim da savladaju, i uznemirenu savest to moraju biti uitelji u oblasti koja im je stvarno bila tua, gledali su da prikriju sjajem knjievnoistorijske uenosti ili ubacivanjem stranog gradiva, uzetog iz tzv. kameralnih nauka, te zbrke znanja kroz ije istilite mora da proe svaki punonadeni1 * kandidat nemake birokratije.

Od 1848. kapitalistika proizvodnja u Nemakoj se brzo razvijala, a danas se ona nalazi u svom vrtoglavom procvatu. Ali usud ni dalje nije bio naklonjen naim strunjacima. Dok su se god oni mogli nepristrasno baviti politikom ekonomijom, nemaka stvarnost nije imala modernih ekonomskih odnosa. A kad su ti odnosi nastali, dogodilo se to pod okolnostima koje vie ne doputaju njihovo nepristrasno prouavanje u okviru buroaskog vidokruga. Sve dok je politika ekonomija buroaska, tj. dok kapitalistiki poredak shvata ne kao istorijski prolazan stupanj razvitka ve obrnuto, kao apsolutan i poslednji oblik drutvene proizvodnje, moe ona ostati nauka samo dok klasna borba ostaje latentna ili dok se ispoljava samo u usamljenim pojavama.

Uzmimo Englesku. Njena klasina politika ekonomija pada u period nerazvijene klasne borbe. Tek njen poslednji veliki predstavnik Ricardo dolazi naposletku svesno do toga da suprotnost klasnih interesa, najamnine i profita, profita i zemljine rente, uini stoerom svojih istraivanja, naivno shvatajui tu suprotnost kao prirodni zakon drutva. Tim e je buroaska ekonomska nauka bila ujedno dospela i do svoje nepremostive prepone. Jo za ivota Ricardova, i u suprotnosti prema njemu, ona je naila na kritiku u licu Sismondija.1

Period koji je zatim doao, od 1820. do 1830, odlikuje se u Engles-

1 Vidi moj spis Prilog kritici politike ekonomije, 1. izd., Berlin 1859> str. 39.2*

** U 3. i 4. izdanju: beznadeni 2* Vidi u 20. tom u ovog izdanja.

Pogovor drugom izdanju 21

koj naunom ivou u oblasti politike ekonomije. Bio je to i period vulgarizovanja i irenja Ricardove teorije i njene borbe protiv stare kole. Bili su odrani sjajni turniri. to je onda bilo dato, slabo je poznato na evropskom kopnu, poto je polemika veim delom rasturena po asopisima, prigodnim spisima i pamfletima. Nepristrasni karakter te polemike mada u izuzetnim sluajevima Ricardova teorija ve slui i kao oruje za napad na buroasku privredu objanjava se prilikama onog vremena. S jedne strane, krupna industrija tek to je bila izila iz svog detinjstva, to je dokazano ve i time da je tek s krizom od 1825. otpoelo periodino kruno kretanje njenog modernog ivota. S druge strane, klasna borba izmeu kapitala i rada ostala je potisnuta u pozadini, politiki usled razdora izmeu vlada i feudalaca, koji su se bili okupili oko Svete alijanse, i narodnih masa, koje je vodila buroazija, a ekonomski usled kavenja izmeu industrijskog kapitala i aristokratskog zemljoposeda, koje je u Francuskoj bilo prikriveno suprot- nou izmeu sitnog i velikog poseda, dok je u Engleskoj otvoreno izbilo stupanjem na snagu zakona o itu. Engleska politikoekonomska literatura toga vremena podsea na period burnog ekonomskog poleta u Francuskoj posle smrti dr Quesnaya, ali samo koliko bablje leto podsea na prolee. Godine 1830. nastupila je kriza, koja je imala jednom zasvagda presudan znaaj.

Buroazija u Francuskoj i Engleskoj bila je osvojila politiku vlast. Otada je klasna borba i teorijski i u praksi sve vie dobijala izrazite i pretee oblike. Ona je oglaavala smrt naune buroaske ekonomije. Vie se nije radilo o tome da li je ovaj ili onaj teorem istinit, nego da li je koristan ili tetan po kapital, ugodan ili ne, da li je u suprotnosti sa policijskim propisima ili nije. Namesto nekoristoljubivog istraivanja dolo je plaeno polemiarstvo, namesto nepristrasnog naunog istraivanja nemirna savest i zle namere apologetike. Ipak su ak i nametljive raspravice koje je u svet putala Anti-Corn-Law Leagued s fabrikantima Cobdenom i Brightom na elu, pruale ako i ne neki nauni, a ono bar istorijski interes svojom polemikom protiv zemljoposednike aristokratije. Ali je zakonodavstvo o slobodnoj trgovini koje je poelo pod ser Robertom Peelom izvuklo vulgarnoj ekonomiji i ovu poslednju aoku.

Revolucija od 1848. na evropskom kontinentu odjeknula je i u Engleskoj. Ljudi koji su jo polagali pravo na to da vae kao naunici i koji su hteli da budu neto vie a ne samo sofisti i sikofanti vlada- juih klasa pokuae da politiku ekonomiju kapitala dovedu u sklad sa zahtevima proletarijata, koji se sad vie nisu dali ignorisati. To je urodilo jednim tupavim sinkretizmom, iji je najizrazitiji predstavnik John Stuart Mill. Time je objavljeno bankrotstvo buroaske ekonomije, koje je ve N. ernievski, veliki ruski naunik i kritiar, majstorski rasvetlio u svom delu Nacrt politike ekonomije po Millu.

Tako je u Nemakoj kapitalistiki nain proizvodnje doao do zrelosti kada se njegov antagonistiki karakter ve bio burno ispoljio


u istorijskim borbama u Francuskoj i Engleskoj, dok je nemaki proletarijat imao ve mnogo odluniju teorijsku klasnu svest nego nemaka buroazija. I zato, tek to se priinilo da je moguno da se u Nemakoj zasnuje buroaska nauka politike ekonomije, pokazalo se da je ona opet postala nemogua.

Pod takvim okolnostima podelie se njeni prvaci u dve grupe. Jedni su bili pametni, praktini ljudi, eljni zarade, i okupise se oko Bastiat-ove zastave, oko najpliega, a to e rei i naj izraziti j eg predstavnika vulgarnoekonomske apologetike; oni drugi, ponosni na profesorsko dostojanstvo svoje nauke, pooe za J. St. Millom, pokuavajui kao i on da izmire to se izmiriti ne moe. Kao i u klasino doba buroaske ekonomije, tako i u doba njenog opadanja Nem ci ostadoe aci, papagaji i podraavaoci, sitni torbari inostrane krupne trgovine.

Tako je posebni istorijski razvitak nemakog drutva iskljuivao svako originalno izgraivanje buroaske ekonomije, ali ne i njenu kritiku. Ukoliko takva kritika uopte zastupa neku klasu, moe ona zastupati samo onu iji je istorijski poziv da prevrne kapitalistiki nain proizvodnje i da potpuno ukine klase, dakle samo proletarijat.

Ueni i neueni branitelji nemake buroazije pokuae isprva da K apital ubiju utanjem, kao to im je to polazilo za rukom s mojim ranijim spisima. Ali im ta taktika vie nije odgovarala prilikama vremena, poee, pod izgovorom da kritikuju moju knjigu, pisati uputstva za umirenje buroaske svesti, ali naoe, u radnikoj tampi videti npr. lanke Josepha Dietzgena u listu Volksstaat^10! nadmonije protivnike kojima do danas ostadoe duni odgovora.1

U prolee 1872. iziao je u Petrogradu odlian ruski prevod K apitala. Izdanje u 3000 primeraka ve je sad skoro rasprodato. A ve1871. gospodin N . Sieber (SnSepb), profesor politike ekonomije na Kijevskom univerzitetu, dokazao je u svom spisu Teopin u^ h h o c m u u Kauuiua/ia JJ. Puxapgo da je moja teorija vrednosti, novca i kapitala u svojim osnovnim crtama nuni dalji razvoj Smith-Ricardovog ue-

1 Benetala razglavljenih vilica nemake vulgarne ekonomije pokudie stil i nain izlaganja u m om spisu. N iko ne moe otrije od mene suditi o literarnim nedostacima Kapitala. Pa ipak u u korist i na veselje te gospode i njihove publike navesti ovde jedan engleski i jedan ruski sud. Saturday Review, potpuno neprijateljska prem a mojim nazorima, rekla je prikazujui prvo nemako izdanje: Izlaganje daje i najsuvoparnijim ekonomskim pitanjim a poseban ar (charm).*C. - FleTepSyprcKHe BhflOMOCTH kau u broju od 20. aprila 1872. izmeu ostalog: Izuzev malog broja odvie specijalnih delova, izlaganje se odlikuje time to je za svakog razumljivo, jasno i neobino ivo, pored sve naune visine predmeta. U ovom pogledu p isac . . . n i izdaleka ne lii na veinu nemakih naunika, k o ji. . . svoje knjige piu tako zamraenim i suvoparnim jezikom da obinim smrtnicim a od toga glava puca. Ali ja drim da itaocima savremene nemake nacionalnoliberalne profesorske literature ne puca glava, nego neto drugo.

Pogovor drugom izdanju 23

nja. Ono to zapadnog Evropejca iznenauje kad ita solidnu Siebero- vu knjigu jeste njegovo dosledno dranje isto teorijskog stanovita.

Metod primenjen u Kapitalu naiao je na slabo razumevanje, kako pokazuju ve i sama protivrena shvatanja o njemu.

Tako mi parika Revue Positiviste!111 s jedne strane prebacuje da ekonomiju tretiram metafiziki, a s druge strane pogodite! da sam se ograniio samo na kritiko ralan javan je postojeega, umesto da piem recepte (valjda kontistike?) za prvarnicu budunosti. Na ovo prekorevanje s metafizikom primeuje profesor Sieber:

Ukoliko se tie iste teorije, M arxov je metod deduktivni metod itave engleske kole, ije mane i dobre strane imaju svi najbolji ekonomisti teoretiari.! 121

Gospodin M. Blocku svom spisu Les Theoriciens du Socialisme en Allemagne. Extrait du Journal des conomistes, juillet et aout 1872ini otkrie da je moj metod analitiki i veli izmeu ostalog:

Par cet ouvrage M . M arx se classe parm i les esprits analytiques les plus minents.1*

Nemaki recenzenti, naravno, viu o hegelovskoj sofistici. Petro- gradski Blenuo* EBpomi nalazi u jednom lanku koji govori iskljuivo o metodu Kapitala (majski broj od 1872, str. 427 - 436)!131 da je moj metod istraivanja strogo realistiki, ali da je metod izlaganja, na nesreu, nemako-dijalektiki. On veli:

Na prvi pogled, ako se sudi po spoljanjoj formi izlaganja, M arx je najvei idealistiki filozof, i to u nemakom, tj. u ravom smislu rei. U stvari, pak, on je beskrajno vie realist od svih svojih prethodnika u poslu ekonomske kritike . . . N i na koji nain niie moguno nazvati ga idealistom.

Ovom piscu ne mogu bolje odgovoriti nego ako iznesem nekoliko izvoda iz njegove vlastite kritike, koji e i inae, moda, zanimati ponekog mog itaoca kome ruski original nije pristupaan.

Poto je naveo jedan stav iz mog predgovora knjizi Prilog kritici politike ekonomije, Berlin 1859, str. IV -V III , u kom sam izneo materijalistiku osnovu svog metoda, pisac nastavlja:

Za Marxa je od vanosti samo jedno: nai zakon pojava ijim se istraivanjem bavi. I nije mu od vanosti samo zakon koji njima vlada ukoliko te pojave imaju gotov oblik i ukoliko su vezane u celinu koja se posmatra u nekom datom periodu vremena. Za njega je vaan pre svega zakon njihovog menjanja, njihovog razvitka, tj. prelaz iz jednog oblika u drugi, iz jednog reda veza u drugi. A im taj zakon otkrije, istrauje on u tanine posledice u kojima se zakon u drutvenom ivotu isp o ljava ... Prema tome, M arx se brine samo za jedno:

1# Ovim delom g. Marx staje u red najizvrsnijih analitiarskih duhova.


da tanim naunim istraivanjem u tv rd i nunost odreenog ureenja drutvenih odnosa i da, koliko je god to mogue, besprekorno u tv rd i injenice koje m u slue kao polazne take ili kao take oslonca. Za ovo m u je sasvim dovoljno kad, utvrdivi nunost dananjeg poretka, u tvruje ujedno i nunost nekog drugog poretka u koji prvi neizbeno m ora da pree, sasvim svejedno da li ljudi veruju u to ili ne, jesu li svesni toga ili n isu. N a drutveno kretanje M arx gleda kao na prirodno-istorijski proces kojim upravljaju zakoni koji ne samo da su nezavisni od volje, svesti i nam era ljudi nego, ba obratno, odreuju njihovu volju, svest i n am ere . . . K ad svesni elem ent igra ovako podreenu ulogu u kulturnoj istoriji, onda se po sebi razum e da ni kritika koja uzim a za predm et samu kultu ru ne moe nikako za svoju osnovu uzeti neki oblik ili neki rezultat svesti. T o znai da njena polazna taka ne moe b iti ideja, ve samo spoljanja pojava. K ritika e se ograniavati na uporeivanje i suoavanje neke injenice ne s idejom , nego s drugom injenicom. Za n ju je vano samo to da obe injenice budu to je mogue tanije ispitane i da jedna prem a drugoj stvarno predstavljaju razliite razvojne m om ente, a nadasve je vano da se s istom tanou istrai redosled, uzastopnost i povezanost u kojima se stupnjevi razvitka ispoljavaju. Ali, rei e kogod, opti zakoni ekonomskog ivota jedni su isti, svejedno jesu li pri- menjeni na sadanjost ili na prolost. U pravo to M arx porie. Po njem u, takvi apstraktni zakoni ne p o s to je . . . N aprotiv , po njegovom miljenju, svaki istorijski period im a svoje vlastite zakone. . . im je ivot prevalio neki dati period razvitka, im iz datoga stanja pree u neko drugo, poinju njime vladati i drugi zakoni. Jednom rei, ekonomski nam ivot prua pojavu analognu istoriji razvitka u drugim oblastim a b io logije . . . Stari ekonom isti nisu shvatili p rirodu ekonomskih zakona kad su ih uporeivali sa zakonima fizike i hern ije . . . D ublja analiza pojava dokazala je da se drutveni organizm i izm eu sebe isto tako temeljno razlikuju kao i biljni i ivotinjski o rgan izm i. . . tavie, jedna ista pojava podlee sasvim razliitim zakonima usled razliitosti u celokupnoj grai tih organizama, usled odstupanja njihovih pojedinanih organa, usled razliitih uslova pod kojima funkcioniu itd . Tako M arx, np r., porie da je zakon stanovnitva jednak u svim vrem enim a i mestima. O n tvrdi protivno, naime da svaki period razvitka ima svoj vlastiti zakon stanovnitva. . . Sa razlinim razvitkom proizvodne snage, menjaju se i odnosi i zakoni koji ih reguliu. K ad M arx sebi postavlja za cilj da kapitalistiki privredni poredak istrai i objasni sa toga stanovita, on samo strogo nauno formulie cilj koji svako tano istraivanje ekonomskog ivota mora im a ti. . . N auna vrednost takvog istraivanja lei u rasvetljavanju naroitih zakona kojima se regulie nastanak, postojanje, razvitak i sm rt nekog datog drutvenog organizma i njegova zamena nekim drugim , viim organizmom. A ovu vrednost M arxova knjiga uistinu ima.

Kad je gospodin pisac ovako tano opisao ono to naziva mojim stvarnim metodom, i kad se ovako blagonaklono izrazio ukoliko je u pitanju moja lina primena toga metoda, ta je drugo opisao nego dijalektiki metod?

Svakako, nain izlaganja formalno se mora razlikovati od naina istraivanja. Istraivanje ima da u tanine ovlada materijom, da anali-

Pogovor d rugom izdan ju 25

zuje njene razline oblike razvitka i da iznae njihov unutranji spoj. Tek kad je ovaj posao gotov, moi e se stvarno kretanje izloiti na odgovarajui nain. Poe li to za rukom, i bude li se ivot materije ogledao u ideji, onda ne mari ako bude izgledalo kao da imamo posla s kakvom konstrukcijom a priori.

Po svojoj osnovi, moj dijalektiki metod ne samo da se razlikuje od Hegelovog, nego mu je i direktno suprotan. Za Hegela je proces miljenja, koji on pod imenom ideje pretvara ak u samostalan subjekat, demijurg stvarnosti koja sainjava samo njegovu spoljanju pojavu. Kod mene, obrnuto, misaono nije nita drugo nego materijalno preneseno u ovekovu glavu i u njoj preraeno.

Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pre skoro 30 godina, u vreme kad je jo bila u dnevnoj modi. Ali ba kada sam radio na prvom tomu Kapitala nalazili su dosadni, pretenciozni i osrednjaki epigoni^14! koji danas vode glavnu re u obrazovanoj Nemakoj, uivanje u tome da s Hegelom postupaju onako kako je u Les- singovo vreme valjani Moses Mendelssohn postupao sa Spinozom, naime kao s lipsalim psom. Zato sam javno priznao da sam uenik tog velikog mislioca, pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i koketirao s njegovim nainom izraavanja. Mistifikacija koju dijalektika trpi u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija injenicu da je on prvi obimno i svesno izneo opte oblike njenog kretanja. Kod njega dijalektika dubi na glavi. Moramo je okrenuti tumbe da bismo u mistinome omotu otkrili racionalnu jezgru.

U svom mistificiranom obliku dijalektika je postala nemaka moda jer se inilo da ona glorifikuje postojee stanje. U svom racionalnom obliku ona izaziva ljutnju i uasavanje buroazije i njenih doktrinarskih zastupnika, jer u pozitivno razumevanje postojeeg stanja unosi ujedno i razumevanje njegove negacije, njegove nune propasti; jer svaki nastali oblik shvata u toku kretanja, dakle i u njegovoj prolaznoj strani; jer se ni prema emu ne odnosi sa strahopotovanjem i jer je u svojoj sutini kritika i revolucionarna.

Protivreno kretanje kapitalistikog drutva praktini buruj osea najjae u kolebanjima periodikoga ciklusa kroz koji prolazi moderna industrija, i u njihovom vrhuncu optoj krizi. Kriza ponovo nastupa, mada se jo nalazi u prethodnim stadijumima. Svestranou svog poprita i intenzivnou svog delovanja ona e uterati dijalektiku ak i u glave onih za koje u novom, svetom prusko-nemakom carstvu teku med i mleko.

London, 24. januara 1873.K a r l M a r x

26

Predgovor francuskom izdanju

London, 18. marta 1872.Graaninu Maurice-u La Chatre-u

Cenjeni graanine!

Pozdravljam Vau ideju da prevod K apitala izdate u periodinim sveskama. U ovom e obliku delo biti pristupanije radnikoj klasi, a ovo je za mene vanije od svega drugog.

T o je lepa strana Vae medalje, ali evo i nalija: analitiki metod, kojim sam se posluio i koji jo nije bio primenjivan na ekonomske probleme, prilino oteava itanje prvih glava, pa se treba bojati da e se francuska publika, uvek nestrpljiva da doe do rezultata, eljna da upozna povezanost optih naela sa pitanjima koja je neposredno zanimaju, uplaiti da produi zato to nee nai odmah sve na poetku.

T o je nezgoda koju ja nikako ne mogu otkloniti, sem to itaocu koji trai istinu mogu, za svaki sluaj, na to da ukaem i upozorim ga da bude pripravan. Nema irokog druma koji vodi u nauku, i samo oni koji se ne plae umora od pentranja po njenim strmim stazama imaju izgleda da se popnu na njene svetle visove.

Primite, cenjeni graanine, uverenje o mojoj odanosti.

K a r l M a r x

C1/|d^ Iiv UlftAb'U^ ^C/Kwv CJLAo'âv,

U. NSsAruX^ Aâ*. v-^30 uxoU lU aûfowit cJiv 3*0^3 ic^ > m A 2 ^ x\L S a x W C ysWsVM ckfluativ^ ^ vi cW *^

QAOk. tM^ AsxX^t)i tCHtovfrVTvk W l&Y^ b'lA'c^ yfiUbjpS.) oJhsl\IW qM J4-^ sSuAvH VMuDsbAft* c u l^ Y^ûAnoACO^

I yjatMW frWW- . ^CkA G i am ^w ^x-cV ajl CjjdA^ UjvsmwAA * ^ i 01 iu p 'WMpV> iA*Aw*\)L ^ datW^'VU^ C X *y. yaJ^.'Â.i WoSUliti+Mtifa cv^ckk^tvo^'axtvois.Jk ^ Xyji*X*&*&tûv** 14 &b>\Av*M JÛXyM.

*(W ^L yCyW , t(UViCVXtv^^vA/urOuAa

[(isxS- U W u t .

M arxovo p ism o La C h atre-u , izdavau I tom a Kapitala* na francuskom jeziku

27

Pogovor francuskom izdanju

it a o c u

Gospodin J. Roy stavio je sebi u zadatak da prui to je mogue taniji pa i to doslovniji prevod; taj zadatak izvrio je krajnje tano. Ali je mene ba ta stroga tanost prinudila da izmenim redakciju kako bi itaocu bila pristupanija. Ove izmene, koje su vrene iz dana u dan jer je knjiga izlazila u sveskama, nisu izvedene s jednakom briljivou i morale su izazvati stilske nejednakosti.

Kad sam se ve jednom prihvatio ovog rada na reviziji, naao sam za potrebno da revidiram i originalni tekst (drugo nemako izdanje), da neka izlaganja uprostim, druga da dopunim, da dodam radi dopune neto istorijskog i statistikog materijala, da unesem neke kritike primedbe itd. Ma kakvi bili literarni nedostaci ovog francuskog izdanja, ono ima svoju naunu vrednost nezavisno od originala, pa treba da bude konsultovano i od italaca koji znaju nemaki.

Dalje dajem ona mesta iz pogovora drugom nemakom izdanju u kojima je re o razvitku politike ekonomije u Nemakoj i o metodu primenjenom u ovom delu.1*

London, 28. aprila 1875. , _K a r l M a r x

1 * Vidi u ovom tomu, str. 2 0 -2 5 .

28

Uz tree izdanje

Marxu nije bilo dato da ovo, tree izdanje sam pripremi za tampu. Veliki mislilac, pred ijom se veliinom sada klanjaju i protivnici, umro je 14. marta 1883.

Dunost da se pobrinem za ovo, tree izdanje kao i za izdanje drugog toma, koji je ostao u rukopisu, pala je na mene, na mene koji sam u Marxu izgubio etrdesetogodinjeg, najboljeg, nerazdvojnog prijatelja, kome dugujem vie nego to se reima dade iskazati. Kako sam izvrio prvi deo ove dunosti, obavezan sam da o tome ovde poloim raun itaocu.

Marx je isprva nameravao da veliki deo teksta prvog toma preradi, da neke teoretske stavove otrije formulie, da doda nove, a da istorijski i statistiki materijal protegne do u najnovije vreme. Toga se morao odrei zbog bolesti i zbog elje da dovri redakciju drugog toma. Trebalo je izmeniti samo najnunije i umetnuti dodatke koje je ve sadralo francusko izdanje koje je u meuvremenu bilo objavljeno. CLe Capital. Par Karl Marx. Paris, Lachatre 1873t15T)

U Marxovoj zaostavtini se naao jedan nemaki primerak koji je on mestimino korigovao i snabdeo uputima na francusko izdanje; pored toga, i jedno francusko izdanje sa tanim oznaenjem mesta koja treba iskoristiti. Ove izmene i dopune ograniavaju se s malo izuzetaka na poslednji deo knjige, na odeljak o procesu akumulacije kapitala. T u se dosadanji tekst vie nego inae drao prvobitnog nacrta, dok su prethodni odeljci bili temeljnije preraeni. Zato je stil bio ivlji, celovitiji, ali i nemarniji, protkan anglicizmima, mestimino nejasan; izlaganje je imalo ovde-onde praznina, jer su neki vani momenti bili tek nagoveteni.

to se tie stila, Marx je sam temeljno revidirao vie podode- Ijaka, pa mi je time kao i estim usmenim nagovetajima postavio granicu dokle ja mogu ii u uklanjanju engleskih tehnikih izraza i drugih anglicizama. Dodatke i dopune Marx bi svakako jo preradio, a glatki francuski jezik zamenio bi svojim saetim nemakim; tu sam se morao zadovoljiti time da ih prenesem, prikljuujui ih to tenje prvobitnom tekstu.

Prema tome, u ovom, treem izdanju nije izmenjena nijedna re o kojoj ne znam sigurno da bi je i sam pisac izmenio. Nije mi ni na

Uz tree izdanje 29

pamet moglo pasti da u Kapital unesem popularni argon, kojim se obino izraavaju nemaki ekonomisti, onaj nerazumljivi jezik u kome se, npr., onaj koji novcem kupuje rad drugih naziva poslod a v a c, a onaj kome se rad uzima uz najamninu poslop r i m a 1 a c . I u francuskom jeziku uzima se u obinom ivotu re travail u smislu zaposlenje, ali bi Francuzi s pravom drali za luaka svakog ekonomistu koji bi kapitalistu nazvao donneur de travail1*, a radnika receveur de travail.2*

Isto tako, nisam sebi dopustio da engleski novac, mere i teine, koji se upotrebljavaju kroz ceo tekst, zamenim njihovim novim nemakim ekvivalentima. Kad je izilo prvo izdanje, bilo je u Nemakoj toliko vrsta mera koliko dana u godini, uz to dve vrste marke (rajhsmarka je tada vaila samo u glavi Soetbeera, koji ju je izmislio krajem tridesetih godina), dve vrste guldena i najmanje tri vrste talira, meu njima i jedan ija je jedinica bila nova d v o t r e in a .U 6 ] U prirodnim naukama vaio je metriki sistem, a na svetskom tritu engleski sistem mera. Pod takvim okolnostima bile su engleske jedinice mere prirodne za knjigu u kojoj su se injeniki podaci morali uzimati gotovo iskljuivo iz engleskih industrijskih odnosa. A ovaj poslednji razlog i danas ostaje odluujui, utoliko pre to su se odnosi u tom pogledu na svetskom tritu jedva neto promenili, te naroito za najvanije industrije elezo i pamuk i danas jo gotovo iskljuivo vae engleske mere.

Na kraju, jo neto o Marxovom nainu navoenja, koje nije nailo na mnogo razumevanja. Pri donoenju injenikih podataka i prikaza, citati, npr. iz engleskih Plavih knjiga, slue, naravno, kao prost dokazni materijal. Ali je drukije gde se navode teoretska gledita drugih ekonomista. Tu citat treba da utvrdi samo to gde, kad i ko je prvi jasno izrekao neku ekonomsku misao, koja je rezultirala iz toka razvitka. Pri tome je od znaaja samo to da li je data ekonomska misao vana za istoriju nauke, da li je vie ili manje adekvatan teoretski izraz ekonomskog stanja svoga vremena. A ni najmanje se ne radi o tome da li ta misao jo ima neku apsolutnu ili relativnu vanost za stanovite pisca, ili je potpuno prela u istoriju. Zato ti citati sainjavaju samo jedan iz istorije ekonomske nauke pozajmljeni tekui komentar uz tekst i utvruju po datumu i autoru pojedine vanije napretke

davalac posla a* primalac posla. Kod nas su nemaki izrazi Arbeit- geber i Arbeitnehmer prevedeni sa poslodavac i posloprimalac, dok na nemakom bukvalno znae davalac rada i primalac rada, pa tako ispada da radnik koji daje rad od sebe prima rad od kapitaliste, a da kapitalista koji uzima rad od radnika ovome daje rad! Nai izrazi poslodavac i posloprimalac, iako nenauni, ipak znae samo da kapitalista daje zaposlenje, a da radnik zaposlenje prima. Prev.


ekonomske teorije. A to je bilo veoma potrebno u nauci iji se istori- ari dosad odlikuju samo tendencioznim, gotovo treberskim neznanjem. italac e, prema tome, lako shvatiti zbog ega Marx, u skladu s pogovorom drugom izdanju, sasvim izuzetno dolazi u poloaj da navodi nemake ekonomiste.

Drugi tom izii e, nadam se, u toku 1884. godine.

London, 7. novem bra 1883.F r i e d r i c h E n g e l s

3J

Predgovor engleskom izdanju

Objavljivanje Kapitala na engleskom jeziku ne treba obrazlagati. Naprotiv, moe se oekivati objanjenje zbog ega je ovo englesko izdanje dosad bilo odlagano kad se vidi da se poslednjih nekoliko godina u engleskoj i amerikoj tampi i dnevnoj literaturi stalno po- minju, napadaju i brane, objanjavaju i izvru teorije zastupljene u ovoj knjizi.

Kada je uskoro posle autorove smrti 1883. postalo jasno da je englesko izdanje ovoga dela doista potrebno, izjavio je g. Samuel Moore, dugogodinji prijatelj Marxa i pisca ovih redaka, i koji je s knjigom upoznat moda vie no iko drugi, da je spreman da uzme na sebe prevod koji su izvrioci Marxovog knjievnog testamenta eleli da to pre prue javnosti. Bilo je ugovoreno da ja uporedim rukopis s originalom i da predloim izmene koje naem da treba izvriti. Kada se malo-pomalo pokazalo da g. Moore-a poslovi njegovog poziva spreavaju da prevod zavri s brzinom koju smo svi eleli, prihvatili smo radosno ponudu dr Avelinga da preuzme jedan deo posla; istovremeno se ponudila ga Aveling, Marxova najmlaa ki, da proveri citate i da uspostavi originalni tekst mnogobrojnih mesta koja je Marx uzeo iz engleskih pisaca i Plavih knjiga i koja je on preveo na nemaki. Sve je ovo u potpunosti izvreno, osim nekoliko neizbenih izuzetaka.

Dr Aveling je preveo sledee delove knjige: 1) glavu X (Radni dan) i XI (Stopa i masa vika vrednosti); 2) esti odeljak (Najamnina) koji obuhvata glave X IX - X XII); 3) od glave XXIV odeljak 4 (Okolnosti koje itd.) do kraja knjige, to obuhvata poslednji deo glave XXIV, glavu XXV i celi osmi odeljak (glave XXVI do X XXIII); 4) oba pieva predgovora. Sve ostalo je preveo g. MooreJ171 Dok tako svaki prevodilac snosi sam odgovornost za svoj udeo u radu, ja snosim odgovornost za celinu.

Tree nemako izdanje, koje smo uzeli za osnovu celog naeg rada, pripremio sam ja 1883. uz pomo pribeleaka koje je ostavio autor i u kojima su oznaena ona mesta drugog izdanja koja je trebalo zameniti oznaenim mestima francuskog teksta objavljenog 1873.1

1 Le Capital. Par K arl Marx. Preveo M . J. Roy. Potpuno pregledano od pisca. Paris, Lachatre. Ovaj prevod sadri, naroito u poslednjem delu knjige, znatne izmene i dopune za drugo nemako izdanje.


Izmene. koje su tako nastale u tekstu drugog izdanja uglavnom se poklapaju s izmenama koje je Marx u nizu rukopisnih uputa preporuio za engleski prevod, na ije se izdavanje mislilo u Americi pre deset godina, ali je izdanje izostalo poglavito zbog toga to se nije naao sposoban i prikladan prevodilac. Taj nam je rukopis stavio na raspolaganje na stari prijatelj g. F. A. Sorge u Hobokenu, u Nju Dersiju. U njemu je ukazano na jo neke umetke iz francuskog izdanja; ali poto je ono toliko godina starije od poslednjih uputstava za tree izdanje, nisam smatrao da imam pravo da to upotrebim drukije osim izuzetno i naroito u sluajevima gde nam je to pomoglo u savlaivanju tekoa. Konsultovali smo i francuski tekst kod veine tekih mesta radi ocene ta je sam autor bio spreman da rtvuje gde god je u prevodu moralo neto da se rtvuje od neokrnjenog znaenja originala.

Ipak ostaje jedna tekoa od koje nismo mogli potedeti itaoca: upotreba izvesnih izraza u smislu koji se ne razlikuje samo od upotrebe u obinom govoru nego i od jezika obine politike ekonomije. Ali je to bilo neizbeno. Svako novo shvatanje u nekoj nauci donosi revoluciju i u strunim izrazima te nauke. Ovo najbolje potvruje hernija, u kojoj se celokupna terminologija radikalno menja otprilike svakih dvadeset godina i u kojoj e se teko nai neko organsko jedi- njenje koje nije doivelo niz razliitih imena. Politika ekonomija uglavnom se zadovoljavala da uzme izraze iz trgovakog i industrijskog ivota onako kako ih je zatekla i da njima operie, pri emu je sasvim previdela da se time ograniila na uski krug ideja koje su tim reima bile izraavane. Tako, ni sama klasina politika ekonomija, mada je bila potpuno svesna da su i profit i renta samo pododeljci, komadi onog neplaenog dela proizvoda koji radnik mora da daje svome pre- duzetniku (prvom prisvajau, mada ne poslednjem, iskljuivom po- sedniku proizvoda), ipak nikad nije izala iz uobiajenih pojmova o profitu i renti, nije nikad ovaj neplaeni deo proizvoda (koji Marx naziva vikom proizvoda) ispitala u njegovoj ukupnosti, kao celinu, pa zbog toga nikad nije ni dola do jasnog razumevanja njegovog porekla i njegove prirode, a isto tako ni zakona koji reguliu naknadnu raspodelu njegove vrednosti. Slino se i svaka proizvodnja, ukoliko nije poljoprivreda ili zanat, bez razlike obuhvata izrazom manufaktura, ime se brie razlika izmeu dva velika i bitno razliita perioda ekonomske istorije: perioda prave manufakture, koja je poivala na podeli runog rada, i perioda moderne industrije, koja poiva na mainama. A po sebi je razumljivo da teorija koja modernu kapitalistiku proizvodnju smatra samo za prolazni stadijum u ekonomskoj istoriji ovean- stva mora upotrebljavati drukije izraze od onih na koje su navikli pisci koji taj oblik proizvodnje smatraju za neprolazan i konaan.

Nee biti naodmet da kaemo neto o autorovom metodu citiranja. U veini sluajeva slue citati na uobiajeni nain kao dokumentacija za tvrdnje iznete u tekstu. Ali u mnogim sluajevima navode se mesta iz ekonomskih pisaca da bi se pokazalo kad, gde i ko je prvi

Predgovor engleskom izdanju 33

put jasno izrekao neko odreeno gledite. To se deava tamo gde je navedeno miljenje od vanosti kao vie ili manje adekvatan izraz uslova drutvene proizvodnje i razmene koji su preovlaivali u izve- snom vremenu, i to sasvim nezavisno od toga da li ih priznaje Marx ili imaju optu vanost. Ovi citati dodaju na taj nain tekstu tekui komentar iz istorije nauke.

Na prevod obuhvata samo prvu knjigu dela. Ali ova prva knjiga predstavlja u visokom stepenu celinu za sebe i dvadeset je godina vaila kao samostalno delo. Druga knjiga, koju sam na nemakom jeziku izdao 1885, oito je nepotpuna bez tree, koja se pre kraja 1887. ne moe objaviti. Kad trea knjiga bude izdata u nemakom originalu, bie jo dosta vremena da se misli na pripremu engleskog izdanja obeju knjiga.

Kapital se na Kontinentu esto naziva Biblijom radnike klase. Niko ko je upoznat s radnikim pokretom nee poricati da zakljuci dobijeni u ovoj knjizi postaju svakog dana sve vie osnovna naela velikog pokreta radnike klase, ne samo u Nemakoj i vajcarskoj, ve i u Francuskoj, u Holandiji i Belgiji, u Americi, pa ak i u Italiji i paniji; da svuda radnika klasa ove zakljuke sve vie priznaje za najpravilniji izraz svoga poloaja i svojih tenji. Pa i u Engleskoj vre Marxove teorije ba u sadanjem asu snaan uticaj na socijalistiki pokret, koji se u redovima inteligencije ne iri manje nego u redovima radnika. Ali to nije sve. Brzo se pribliuje vreme kada e se temeljno ispitivanje ekonomskog poloaja Engleske nametnuti kao neotklo- njiva nacionalna nunost. U kretanju engleskog industrijskog sistema, koje je nemogue bez stalnog i brzog irenja proizvodnje, pa dakle i trita, dolo je do zastoja. Slobodna trgovina iscrpla je svoje pomone izvore; ak i sam Manester sumnja u ovo svoje nekadanje ekonomsko jevanelje.1 Strana industrija, koja se brzo razvija, svuda pilji u lice engleskoj proizvodnji ne samo na tritima koja su zatiena carinama, ve i na neutralnim tritima, pa ak i s ove strane Kanala. Dok proizvodna snaga raste u geometrijskoj progresiji, proirenje trita raste u najboljem sluaju u aritmetikoj progresiji. Desetogodinji ciklus stagnacije, prosperiteta, preterane proizvodnje i krize koji se od 1825. do 1867. stalno nanovo vraao, izgleda da je zaista istekao, ali samo da bi nas doveo u barutinu oajanja jedne trajne i hronine depresije. eljeni period prosperiteta ne dolazi; koliko nam se god puta uini da

1 Na etvrtgodinjoj skuptini Trgovake komore u M anesteru, koja je odrana danas posle podne, dolo je do ive diskusije o pitanju slobodne trgovine. Podneta je bila jedna rezolucija u tome smislu da se etrdeset godina uzaludno ekalo na to jda druge nacije slede engleskom prim eru slobodne trgovine, pa Komora smatra da je dolo vreme da se ovo stanovite promeni. Rezolucija je bila odbijena samo s jednim glasom vie: glasalo je 21 za, a 22protiv. (Evening Standard od 1. novembra 1886.)

3 Marx - Engel* (21)


smo zapazili simptome koji ga nagovetavaju, toliko su puta iileli u vazduhu. Meutim, svaka nova zima postavlja iznova pitanje: ta da se radi sa nezaposlenima? Ali dok broj nezaposlenih raste iz godine u godinu, nema nikoga da na to pitanje odgovori; i mogli bismo skoro izraunati momenat kada e nezaposleni izgubiti strpljenje i uzeti svoju sudbinu u svoje ruke. U takvom asu svakako e biti potrebno da se uje glas oveka ija je cela teorija rezultat njegovog doivotnog prouavanja ekonomske istorije i poloaja Engleske, i koga je ovo prouavanje dovelo do zakljuka da je Engleska, bar u Evropi, jedina zemlja u kojoj bi se neizbena socijalna revolucija mogla potpuno sprovesti mirnim i zakonskim sredstvima. Istina, on nije nikad propustio da doda da on jedva oekuje da e se vladajua klasa Engleske pokoriti ovoj mirnoj i zakonitoj revoluciji bez proslavery rebellion.l18l

5. novem bra 1886. _ _r R IE D R I C H C N G E L S

35

Uz etvrto izdanje

etvrto izdanje zahtevalo je od mene da to je mogue definitiv- nije utvrdim tekst, a isto tako i napomene. Evo ukratko kako sam ovaj zadatak ispunio:

Uporedivi jo jednom francusko izdanje sa Marxovim rukopisnim belekama, preneo sam iz francuskog izdanja u nemaki tekst jo nekoliko dodataka. Oni se nalaze na str. 80 (tree izdanje str. 88), str. 458-460 (tree str. 509- 510), str. 547 - 551 (tree str. 600), str. 591 - 593 (tree str. 644) i str. 596 (tree str. 648) u primedbi 79.1* Isto tako, po ugledu na francusko i englesko izdanje, preneo sam u tekst opirnu napomenu o rudarskim radnicima (tree izdanje str. 509- 515, etvrto izdanje str. 461 -4 6 7 ).2* Druge male izmene isto su tehnike prirode.

Dodao sam zatim jo nekoliko primedaba radi objanjenja, naroito tamo gde mi se inilo da to zahtevaju izmenjene istorijske okolnosti. Sve su te dopunske primedbe stavljene u uglaste zagrade i oznaene mojim inicijalima ili sa D. H.3*

Potpuna revizija mnogobrojnih citata bila je postala potrebna zbog engleskog izdanja, koje je u meuvremenu izalo. Za to izdanje dala je Marxova najmlaa ki Eleanor sebi truda da sva navedena mesta uporedi s originalom, tako da tamo citati iz engleskih izvora, koji su najbrojniji, nisu bili prevoeni s nemakog prevoda, nego je upotreb- ljen originalni engleski tekst. Zbog toga sam morao za etvrto izdanje da uzmem u obzir taj tekst. Pri tome su se nale poneke male netanosti. Zatim netano navedeni brojevi strana, delom usled omaki pri prepisivanju iz Marxovih belenica, delom usled tamparskih greaka nagomilanih u trima izdanjima. Netano stavljene navodnice ili takice kod prekida, kako je to neizbeno pri masovnom citiranju iz belenica za izvode. Ovde-onde poneka re u prevodu ne sasvim sreno izabrana. Neka mesta navedena iz Marxovih starih parikih belenica od 1843- -1845, kad Marx jo nije znao engleski, nego je engleske ekonomiste

L* U izdanjima po kojima je prireeno ovo izdanje (vidi napred Napomenu Redakcije), dodaci koje je Engels preneo iz francuskog u nemaki tekst niim nisu oznaeni. 2* U ovom izdanju str. 437-442. 3* U ovom izdanju u vitiastim zagradama s inicijalima F. E.

v


itao u francuskom prevodu i gde je dvostrukom prevodu odgovarala laka izmena prizvuka, npr. kod Steuarta, Ure-a i dr., i gde se sad morao iskoristiti engleski tekst. I druge sline male netanosti i nemarnosti. Ali ako se etvrto izdanje uporedi s prethodnim izdanjima, videe se da sav ovaj naporni rad na ispravljanju nije u knjizi izmenio nita to bi bilo vredno pomena. Samo jedan jedini citat nije mogao biti pronaen to je citat iz Richarda Jonesa (etvrto izdanje, str. 562, napomena 471 *); Marx je verovatno pogreno zabeleio naslov knjige.^19! Svi drugi citati zadravaju punu dokaznu snagu ili je pojaavaju u sadanjem tanom obliku.

Ovde sam, meutim, primoran da se vratim na jednu staru stvar.Poznat mi je, naime, samo jedan sluaj da je jedan Marxov citat

bio podvrgnut sumnji. A poto se taj sluaj vukao ak i posle Marxove smrti, ne mogu ovde da preem preko njega.t2]

U berlinskom listu Concordia, organu Saveza nemakih fabrikanata, iziao je 7. marta 1872. anonimni lanak Kako K arl M arx citira. T u se, uz obilno moralno zgraanje i upotrebu neparlamentarnih izraza, tvrdilo da je citat iz Gladstone-ovog budetskog govora od 16. aprila 1863 (u Inauguralnoj adresi Meunarodnog udruenja radnika od 18642*, a ponovljen u Kapitalu I, str. 617. etvrtog izdanja, str. 670-671. treeg izdanja3*) falsifikovan. Reenica: Ovo omamljujue poveanje bogatstva i mo i . . . potpuno je ogranieno na posednike klase, ne nalazi se, toboe, ni sa jednom rei u (kvazizvaninom) stenografskom izvetaju Hansarda4*. Ova se reenica nigde ne nalazi u Gladstone-ovom govoru. U njemu se kae upravo suprotno. (Masnim slovima) Marx je formalno i materijalno ovu reenicu dolagao!

Marx, kome je taj broj lista Concordia bio poslat sledeeg maja, anonimnom lankopiscu odgovorio je u listu Volksstaat od 1. juna. Poto se vie nije seao po kome je novinskom izvetaju citirao, ograniio se na to da prvo dokae da se pomenuti citat nalazi u dva engleska spisa, a onda je naveo referat Times-a po kome je Gladstone rekao:

That is the state o f the case as regards the wealth of this country. I m ust say for one, I should look alm ost w ith apprehension and w ith pain upon this intoxicating augm entation o f wealth and pow er, if it were m y belief that it was confined to classes who are in easy circumstances. T h is takes no cognizance at all of the condition of the labouring population. T h e augm entation I have described and w hich is founded, I think, upon accurate returns, is an augmentation entirely confined to classes o f property.5*

1 * Vidi u ovom izdanju, str. 528, beleSka 47. 2* Vidi u 27. tomu ovog izdanja. 3* U ovom izdanju citat se nalazi na str. 576. 4* H ansards zvanini izvetaji o radu engleskog Donjeg doma nazvani tako po prvomnjihovom izdavau (Luke H ansard, 1752- 1828). 5 * Tako stoje stvari u pogledu bogatstva ove zemlje. Ja moram za sebe da kaem da bih morao da gledamzabrinuto i s bolom na ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi kad bih

U z etvrto izdanje 37

Gladstone, dakle, kae tu da bi mu bilo ao ako bi tako bilo, ali da tako j e s t e : Ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi j e s t e potpuno ogranieno na posednike klase. A to se tie kvazizvaninog Hansarda, Marx dalje kae: U svom naknadno dote- ranom izdanju bio je g. Gladstone toliko pametan da eskamotira reenicu koja je svakako kompromitujua u ustima jednog engleskog ministra finansija. Uostalom, to je stari engleski parlamentarni obiaj, a nikako izmiljotina Laskeria protiv Bebela.[21J

AnOnimus se razgoropadio. Ostavljajui u svom odgovoru u listu Concordia od 4. jula po strani izvore iz druge ruke, veli on stidljivo da je obiaj da se parlamentarni govori citiraju po stenografskim belekama; da se Times-ov izvetaj (u kome izmiljena reenica stoji), i Hansardov izvetaj (gde nje nema), materijalno potpuno poklapaju; da Times-ov izvetaj kae ba direktnu suprotnost onom ozloglaenom mestu iz Inauguralne adrese. Pri tome anonimus briljivo preutkuje da taj izvetaj pored ove tobonje suprotnosti izriito sadri ba ono ozloglaeno mesto! Uprkos tome, osea anonimus da se debelo nasukao i da ga moe spasti samo neka nova smicalica. I zato, dok svoj lanak, kako smo pokazali, pun drskih lagarija garnira krasnim epitetima, kao npr.: mala fides1*, nepotenje, laan navod, onaj lani citat, drska lagarija, citat koji je skroz laan, ovaj falsifikat, prosto bestidno itd., naao je on za potrebno da sporno pitanje prebaci na drugo polje. Zbog toga on obeava da u jednom drugom lanku iznese kakvu vanost mi (anonimus koji ,ne lae4) pripisujemo sadrini Gladstone-ovih rei. Kao da njegovo nemerodavno miljenje ima s ovom stvari ma i najudaljeniju vezu! Taj drugi lanak iziao je u listu Concordia od 11. jula.

Marx odgovori jo jednom u listu Volksstaat od 7. avgusta, navodei i izvetaje o dotinom mestu iz listova Morning Star i Morning Advertiser od 17. aprila 1863. I po jednom i po drugom, Gladstone je rekao da bi on sa zabrinutou itd. gledao na ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi kad bi drao da je ono ogranieno na zaista imune klase (classes in easy circumstances). Ali to poveanje j e s t e ogranieno na posednike klase (entirely confined to classes possessed of property). Dakle, i ovi izvetaj i donose toboe izmiljeno mesto doslovce. Zatim je jo jednom ustanovio uporeujui tekstove u listu Times i Hansardu da reenica koja je kao stvarno izreena reprodukovana u jednakom tekstu u tri meusobno nezavisna novinska izvetaj a koji su izili sledeeg jutra posle govora zaista nedostaje u Hansardovom izvetaju, koji se po poznatom obiaju pregledava, odakle ju je, po Marxovim reima, Gladstone naknadno izbrisao, i

drao da se ono ograniava na stvarno imune klase. Ono se nikako ne odnosi na poloaj radnog stanovnitva. Poveanje koje sam opisao i koje drim da poiva na tanim izvetajima, potpuno je ogranieno na posednike klase.

1+ zla namera


izjavljuje, naposletku, da nema vremena da i dalje saobraa sa anoni- musom. Izgleda da je ovome bilo dosta, ili bar Marxu vie nisu slati brojevi lista Concordia.

inilo se da je s time stvar mrtva i pokopana. Ali su nam otada, od ljudi koji su saobraali sa Univerzitetom u Kembridu, jednom ili dvaput dolazili tajanstveni glasovi o nekom neuvenom literarnom zloinu koji je Marx, navodno, napravio u Kapitalu ; ali i pored svih ispitivanja nije se nita odreenije moglo saznati. A onda, 29. novembra 1883, osam meseci posle Marxove smrti, pojavilo se u listu Times jedno pismo iz Trinity College-a, Kembrid, s potpisom Sedleya Taylora, u kome nam je taj skromni zadrugari u jednoj nadohvat ugrabljenoj prilici najzad dao objanjenje ne samo o ogovaranjima u Kembridu, nego i o anonimusu iz lista Concordia.

to je najudnovatije, kae ovei iz T rin ity College-a, jeste to da je p r o f e s o r u B r e n t a n u (koji je onda bio u Breslavi, a sad je u trasburgu) bilo rezervisano . . . da otkrije onu mala fides koja je oevidno diktovala citat iz G ladstone-ovog govora u Inauguralnoj adresi. G . K arl M arx koji je . . . pokuao da odbrani citat, bio je toliko smeo da je u sam rtnom ropcu (deadly shifts), u koji ga je iznebuha bacio majstorski Brentanov napad, tvrdio da je g. Gladstone frizirao izvetaj lista Times od 17. aprila 1863. o njegovom govoru pre nego to je iziao u H ansardu da bi eskam otirao jednu reenicu, koja bi svakako bila kom prom itujua za jednog engleskog m inistra. K ada je Brentano detaljnim uporeivanjem teksta dokazao da se izvetaji lista Times i H ansarda poklapaju u apsolutnom iskljuivanju smisla koji je G ladstone-ovim reima podmetnulo lukavo izolovano citiran je, onda se M arx povukao pod izgovorom da nema vremena!

Dakle, u tome je grmu leao zecM 22J I ovako se gloriozno odrazila u proizvoako-zadrugarskoj fantaziji Kembrida anonimna kampanja g. Brentana u listu Concordia! Tako je, dakle, stajao i upravljao svoj ma!23! u majstorskom napadu ovaj sveti ore Saveza nemakih fabrikanata, dok je pakleni zmaj Marx pod njegovim nogama brzo pao u samrtni ropac!

Pa ipak je sve ovo ariostovsko opisivanje boja sluilo samo tome da se pokriju smicalice naeg svetog ora. Tu vie nema govora o lai, o falsifikatu, nego o lukavo izolovanom navoenju (craftily isolated quotation). elo je pitanje bilo odloeno, a sveti ore i njegov seiz iz Kembrida znali su vrlo dobro zato.

Poto je Times odbio da primi dopis, odgovorila je Eleanor Marx u meseniku To-Day, februara 1884, svodei raspru na jedinu taku koja je bila posredi: da li je Marx onu reenicu izmislio ili ne? Na to je g. Sedley Taylor odgovorio:

Pitanje da li je Gladstone-ov govor sadrao ili nije sadrao neku reenicu, po njegovom miljenju bilo je od sasvim sporednog znaaja u prepirci izmeu M arxa i Brentana ako se uporedi s pitanjem da li je citat bio napravljen u na- meri da se Gladstone-ov smisao reprodukuje ili unakazi.

U z etvrto izdanje 39

A na to on priznaje da izvetaj lista , Times zaista sadri protivrenost u reima; ali, ali, ako se veza s ostalim tekstom pravilno, tj. u liberalno-gledstonovskom smislu objasni, onda se vidi ta je g. Gladstone h t e o da kae. (To-Day, mart 1884). Najkominije pri tome jeste to da na ovei iz Kembrida sad nastoji da govor ne citira po Hansardu, kako je to po anonimnom Brentanu obiaj, ve po izvetaju lista Times, koji isti Brentano oznauje kao nuno pe- tljanski. Pa, naravno, kad u Hansardu te fatalne reenice uopte n e m a !

Bilo je Eleanori Marx lako da razbije u prah ovu argumentaciju u istom broju asopisa To-Day. Ili je g. Taylor itao kontroverzu od1872. Onda je sad slagao, i to ne samo dolagao, nego i prelagao. Ili je nije itao. Onda je bio obavezan da dri jezik za zube. U svakom sluaju, bilo je jasno da on nije imao hrabrosti da ma za asak podri Optubu svoga prijatelja Brentana da je Marx lano dodao. Naprotiv, ispada sada da Marx nije dolagao, nego je utajio jednu vanu reenicu. Ali je ista ta reenica citirana na 5. strani Inauguralne adrese, nekoliko redaka ispred tobonje izmiljene. A to se tie protivrenosti u Gladstone-ovom govoru, zar nije bio Marx taj koji u Kapitalu na str. 618 (tree izdanje, str. 6721*), primedba 105, govori o stalnim, dre- eim protivrenostima u Gladstone-ovim budetskim govorima iz 1863. i 1864! Dabogme, samo to ih on a la Sedley Taylor ne pokuava da rei liberalskim hvalospevima. Odgovor E. Marx se zavrava ovim zakljukom: Naprotiv, Marx nije ni izostavio neto to bi bilo vredno navesti, niti ita izmislio. Ali je on uspostavio i izvukao iz zaborava jednu odreenu reenicu iz jednog Gladstone-ovog govora, koja je nesumnjivo bila izreena, a koja je, ovako'ili onako, nala naina da se izgubi iz Hansarda.

S ovim je g. Sedleyu Tayloru ipak bilo dosta. Rezultat itavog ovog profesorskog ogovaranja koje se vuklo kroz dve decenije i kroz dve velike zemlje, bio je da se vie niko nije usuivao da takne u Marxovu knjievniku savesnost. Verovatno je da e odsada g. Sedley Taylor isto tako malo imati poverenja u literarne ratne izvetaje g. Brentana koliko g. Brentano u papsku nepogreivost Hansarda.

London, 25. juna 1890. _F r ie d r ic h E n g e l s

** U ovom Izdanju na str. 577- 578.

Proces proizvodnje kapitala

43

Prvi odeljak

Roba i novac

G L A V A . P R V A

Roba

1. Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstancija vrednosti i veliina vrednosti)

Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki nain proizvodnje ispoljava se kao ogromna zbirka roba1, a pojedinana roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga e nae istraivanje poeti analizom robe.

Roba je pre svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe ma koje vrste. Svejedno je kakve su prirode ove potrebe, npr. potiu li iz stomaka ili iz fantazije.2 T u se ne postavlja ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao sredstvo za ivot, tj. kao predmet potronje, ili posredno, kao sredstvo za proizvodnju.

Svaka korisna stvar, kao elezo, hartija itd., moe se posmatrati s dve take gledita: po kvalitetu i po kvantitetu. Svaka takva stvar celina je mnogih svojstava, te se moe iskoriavati s raznih strana. Otkrivati te razne korisne strane, a time i raznolike naine za upo- trebljavanje stvari, istorijski je in.8 Tako je i sa pronalaenjem drutvenih mera za kvantitet korisnih stvari. Razlinost robnih mera po-

1 Karl M arx, Zur Kritik der politischen Oekonomie, Berlin 1859, stx. 3.1*2 elja ima za pretpostavku potrebu: ona je apetit duha koji je njemu isto

toliko prirodan kao glad te lu . . . Veina stvari ima svoju vrednost otuda to one zadovoljavaju potrebe duha. (Nicolas Barbon, A Discourse concerning coining the new money lighter. In answer to M r. Locke's Considerations etc., London 1696, str. 2, 3.)

8 Stvari imaju izvesnu unutranju vrlinu (vertue u Barbona specifian izraz za upotrebnu vrednost), koja je svugde jednaka, kao to je vrlina magneta da privlai gvoe. {Isto, str. 6.) Svojstvo magneta da privlai elezo postalo je korisno tek kad je pomou njega otkrivena magnetska polamost.

14 Vidi u 20. tomu ovog izdanja.

44 I odeljak Roba i novac

tie delom iz razliite prirode predmeta koje treba meriti, a delom iz sporazuma.

Korisnost neke stvari ini tu stvar upotrebnom vrednou.4 Ali ta korisnost ne lebdi u vazduhu. Uslovljena svojstvima samog robnog tela, ona bez njega ne postoji. Zbog toga je samo robno telo, kao elezo, penica, dijamant itd., upotrebna vrednost ili dobro. Ovaj karakter stvari ne zavisi od toga da li prisvajanje njenih upotrebnih svojstava staje oveka mnogo ili malo rada. Kad posmatramo upotrebne vrednosti, vazda pretpostavljamo njihovu kvantitativnu odreenost, kao: tuce asovnika, arin platna, tona eleza itd. Upotrebne vrednosti roba ine grau posebne naune grane poznavanja robe.5 Upotrebna vrednost ostvaruje se samo upotrebom ili troenjem. Upotrebne vrednosti ine materijalnu sadrinu bogatstva ma kakav mu bio drutveni oblik. U drutvenom obliku koji mi imamo da istraimo one se ispoljavaju i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti.

Razmenska vrednost ispoljava se pre svega kao kvantitativni odnos, kao srazmera u kojoj se upotrebne vrednosti jedne vrste razmenjuju za upotrebne vrednosti druge vrste6, a to je odnos koji se stalno menja s vremenom i mestom. Otud razmenska vrednost izgleda neto sluajno i isto relativno, nekakva robi unutranja, imanentna razmenska vrednost (valeur intrinseque), izgleda, dakle, contradictio in adjecto.7 Razmotrimo stvar izblie.

Neka roba, npr. 1 kvarter penice, razmenjuje se za x masti za obuu, ili za y svile, ili za z zlata itd., jednom rei za druge robe u naj razliitij im srazmerama. Penica ima, dakle, raznolike razmenske vrednosti, a ne samo jednu jedinu. Ali poto x masti za obuu, a isto

4 Prirodna vrednost (natural w orth) svake stvari sastoji se u njenom svojstvu da zadovoljava nune potrebe ili da slui udobnosti ljudskog ivota. (John Locke, Some Considerations on the Consequences o f the Lowering o f Interest, 1691, u : Works, izd. London 1777, sv. I I , str. 28.) U 17. veku nai emo u engleskih pisaca jo dosta esto re Worth za upotrebnu vrednost, a Value za razmensku vrednost, potpuno u duhu jezika koji neposrednu stvar rado izraava germanski, a prenesenu romanski.

6 U buroaskom drutvu vlada fictio juris [pravna fikcija] da se svaki ovek, kao kupac robe, enciklopedijski razum e u robama.

6 Vrednost se sastoji u odnosu razm ene izmeu ove i one stvari, izmeu odreene koliine ovog i odreene koliine onog proizvoda. (Le Trosne, De V Inter St Social u : Physiocrates, izd. D aire, Paris 1846, str. 889.)

7 Nita ne moe im ati unutranju razmensku vrednost. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 6), ili, kao to Butler veli:

The value of a thingIs just as m uch as it will bring.!24][Jedna stvar vrediBa toliko koliko e doneti.]

1. glava Roba 45

tako y svile, isto tako z zlata itd. jesu razmenska vrednost jednog kvartera penice, to i x masti za obuu, y svile, z zlata itd., moraju biti meu sobom razmenljive ili po veliini jednake razmenske vrednosti. Iz ovoga izlazi prvo: vaee razmenske vrednosti jedne iste robe izraavaju neto jednako. A drugo: razmenska vrednost moe uopte biti samo nain izraavanjia, pojavni oblik neke sadrine koja se od nje dade razlikovati.

Uzmimo zatim dve robe, npr. penicu i elezo. Ma u kom se odnosu vrila njihova razmena, on se uvek moe prikazati jednainom u kojoj se data koliina penice izjednauje s nekom koliinom eleza; npr. 1 kvarter penice= a centi eleza. ta nam ova jednaina kazuje? Da u dvema razlinim stvarima, u 1 kvarteru penice kao i u a centi eleza, postoji neto zajedniko iste veliine. A to znai da su obe jednake neem treem to samo sobom nije ni jedno ni drugo. Mora, dakle, biti moguno da se i jedno i drugo, ukoliko su razmenske vrednosti, svede na to tree.

Ilustrovaemo ovo jednim prostim primerom iz geometrije. Da bi se odredile i uporedile povrine svih pravolinijskih likova, rastavljaju se ovi na trouglove. Sam trougao svodi se na izraz koji je sasvim razlian od njegova vidljiva lika na polovinu proizvoda njegove osnove i visine. Isto se tako razmenske vrednosti roba imaju svesti na neto zajedniko, od ega one predstavljaju veu ili manju koliinu.

To zajedniko ne moe da bude neko geometrijsko, fiziko, he- mijsko ili neko drugo prirodno svojstvo roba. Uopte, njihove telesne osobine dolaze u obzir samo ukoliko ih ine upotrebljivima, dakle upotrebnim vrednostima. Ali, s druge strane, ba je apstrahovanje od njihovih upotrebnih vrednosti ono to oigledno karakterie odnos razmene roba. U okviru njega valja jedna upotrebna vrednost tano koliko i svaka druga, samo ako je ima u pravoj srazmeri. Ili, kako veli stari Barbon:

Ova vrsta robe dobra je koliko i ona ako joj je razmenska vrednost iste veliine. N iti postoji razlika, niti ima mogunosti da se razlikuju stvari koje imaju razmensku vrednost jednake veliine.8

Kao upotrebne vrednosti robe su u prvom redu razlinog kvaliteta, a kao razmenske vrednosti mogu biti jedino razlinog kvantiteta, prema tome ne sadre ni atoma upotrebne vrednosti.

8 One sort of wares are as good as another, if the value be equal. There is no difference or distinction in things of equal value. . . One hundred pounds worth of lead or iron, is of as great a value as one hundred pounds worth of silver and gold.1* (N. Barbon, isto, str. 53. i 57.)

1A . . . Olovo ili elezo u vrednosti od 100 funti sterlinga ima jednaku vrednost kao zlato1 ili srebro u vrednosti od 100 funti sterlinga.


Ako sad ostavimo po strani upotrebnu vrednost robnih tela, onda im ostaje jo samo jedno svojstvo: da su proizvodi rada. Ali nam se i proizvod rada ve u ruci izmenio. Apstrahujemo li njegovu upotrebnu vrednost, mi smo apstrahovali i njegove telesne sastavne delove i oblike koji ga ine upotrebnom vrednou. Sad on vie nije ni sto, ni kua, ni prea ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova ulna svojstva izgubila su se. Sad on vie nije ni proizvod stolarskog, ni graevinarskog, ni prelakog ni ikojeg drugog odreenog proizvodnog rada. Iezne li korisni karakter proizvoda rada, iezao je i korisni karakter radova koje oni predstavljaju, izgubili su se, dakle, i razliiti konkretni oblici tih radova, ne razlikuju se vie, ve su svi skupa svedeni na jednak ljudski rad, na apstraktni ljudski rad.

Da vidimo sad ta je ostalo od proizvoda rada. Jedino to je od njih preostalo jeste ista avetinjska predmetnost, prosta gruavina bez- razlinog ljudskog rada, tj. utroka ljudske radne snage bez obzira na oblik njenog troenja. T e stvari predstavljaju jo samo to da je na njihovo proizvoenje utroena ljudska radna snaga, da je u njima nagomilan ljudski rad. Kao kristali ove drutvene supstancije, koja im je zajednika, one su vrednosti robne vrednosti.

U samom odnosu robne razmene javila nam se razmenska vrednost roba kao neto potpuno nezavisno od njihovih upotrebnih vrednosti. Ako sad stvarno apstrahujemo upotrebnu vrednost proizvoda rada, dobiemo njihovu vrednost kako smo je maloas odredili. Prema tome, ono zajedniko to se pokazuje u odnosu razmene ili u razmen- skoj vrednosti robe jeste njena vrednost. Dalji tok istraivanja vratie nas na razmensku vrednost kao na nuni nain izraavanja, odnosno pojavni oblik robne vrednosti, koju najpre ipak moramo posmatrati nezavisno od tog oblika.

Neka upotrebna vrednost ili dobro ima, dakle, vrednost samo zato to je u njoj (odnosno u njemu) opredmeen ili materijalizovan apstraktni ljudski rad. Pa kako da se meri veliina njene (odnosno njegove) vrednosti? Koliinom supstancije koja stvara vrednost a koja se sadri u njoj (odnosno njemu) koliinom rada. Sama koliina rada meri se njegovim vremenskim trajanjem, a radno vreme opet ima svoje merilo u odreenim delovima vremena, kao to su as, dan itd.

Poto koliina rada utroenog za vreme proizvoenja neke robe odreuje njenu vrednost, moglo bi izgledati da roba nekog proizvoaa ima utoliko veu vrednost ukoliko je on lenji ili neumeniji, jer mu je zbog toga potrebno vie vremena za njenu izradu. Ali rad koji sainjava supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad, utroak je iste ljudske radne snage. Ukupna drutvena radna snaga koja se ispoljava u vrednostima robnog sveta vai ovde kao jedna ista ljudska radna snaga, iako se sastoji iz nebrojenih individualnih radnih snaga. Svaka od ovih individualnih radnih snaga ista je ljudska radna snaga kao i svaka druga ukoliko ima karakter jedne drutvene prosene radne snage, ukoliko de-

1. glava Roba 47

luje kao takva drutvena prosena radna snaga, pa, dakle, i ukoliko joj za proizvoenje izvesne robe treba samo proseno, potrebno, ili drutveno potrebno radno vreme. Drutveno potrebno radno vreme jeste ono radno vreme koje se iziskuje da bi se, uz postojee drutveno-nor- malne uslove proizvodnje i uz proseni drutveni stupanj umenosti i intenzivnosti rada, izradila koja bilo upotrebna vrednost. Na primer, posle uvoenja parnog razboja u Engleskoj bilo je dovoljno moda upola manje rada nego ranije da se data koliina pree pretvori u tkaninu. Stvarno, engleskom runom tkau trebalo je za ovo pretvaranje i sad isto onoliko radnog vremena koliko i ranije, samo to je sada proizvod njegovog individualnog radnog asa predstavljao tek polovinu drutvenog radnog asa i pao je zbog toga na polovinu svoje ranije vrednosti.

Prema tome, veliinu vrednosti neke upotrebne vrednosti odreuje samo koliina drutveno potrebnog rada ili radno vreme koje je drutveno potrebno za njenu izradu.9 Pojedina roba vai ovde uopte kao proseni primerak svoje vrste.10 Robe koje sadre podjednako velike koliine rada, ili koje se mogu izraditi za isto radno vreme, imaju zbog toga i vrednost iste veliine. Vrednost jedne robe odnosi se prema vrednosti svake druge robe kao radno vreme potrebno za proizvodnju jedne prema radnom vremenu potrebnom za proizvodnju druge. Kao vrednosti, sve su robe samo odreene mere zgruanog radnog vremena.11

Zbog toga bi veliina vrednosti neke robe bila postojana, stalno jednaka, kad bi radno vreme potrebno za njeno proizvoenje ostalo stalno jednako. Ali se ovo poslednje men ja sa svakom promenom u proizvodnoj snazi rada. Proizvodnu snagu rada odreuju razne okolnosti, izmeu ostalog proseni stupanj umenosti radnika, stupanj razvitka nauke i njezine tehnoloke primenljivosti, drutvena kom-

9 Primedba uz drugo izdanje. The value of them (the necessaries of life) when they are exchanged the one for another, is regulated by the quantity of labour necessarily required, and commonly taken in producing them. [im se upotrebni predmeti razmenjuju jedni za druge, vrednost njihova biva odreivana koliinom rada koja se nuno iziskuje i obino troi na njihovo proizvoenje.] (Some Thoughts on the Interest o f Money in general, and particularly in the Public Funds etc., London, str. 36, 37). Ovaj znaajni anonimni spis iz prologa veka nema datuma. Ali iz njegove sadrine izlazi da je objavljen za vlade George-a II , otprilike 1739. ili 1740.

10 Svi proizvodi iste vrste u stvari su samo jedna masa kojoj se cena odreuje generalno i bez obzira na okolnosti pojedinanih sluajeva. (Le Trone, De l'Int&rSt Social, str. 893.)

11 K. M arx, Zur K ritik etc., str. 6.1*

1 * Vidi u 20. tom u ovog izdanja.


binacija procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proizvodnju i prirodni uslovi. N a primer, ista koliina rada predstavie se pri povoljnoj etvi u 8 buela penice, pri nepovoljnoj samo u 4. Ista koliina rada daje vie metala u bogatim, manje u siromanim rudnicima itd. Dijamanti se retko nalaze u Zemljinoj kori i stoga njihovo nalaenje staje proseno mnogo radnog vremena. Iz ovoga izlazi da oni u malenom obimu predstavljaju mnogo rada. Jacob sumnja da je zlato ikad isplatilo punu svoju vrednost.t25J Jo vie vai to za dijamante. Po Eschwegeu, ukupna osamdesetogodinja eksploatacija brazilskih di- jamantskih polja nije bila 1823. jo dostigla cenu prosenog proizvoda to su ga davale brazilske plantae eera i kafe za osamnaest meseci, mada je predstavljala mnogo vie rada, dakle i vie vrednosti. Da su rudnici bogatiji, ista bi se koliina raa predstavila u vie dijamanata i njihova bi vrednost pala. Uzmogne li se ugalj s malo rada pretvarati u dijamant, moe njegova vrednost pasti ispod vrednosti cigle. Uopte uzev: to je vea proizvodna snaga rada, to se manje radnog vremena zahteva za izradu nekog artikla, to je manja masa rada kri- stalisana u njemu, to je manja njegova vrednost. I obrnuto: to je manja proizvodna snaga rada, to je vee radno vreme potrebno za izradu izvesnog artikla, to je vea njegova vrednost. Dakle, veliina vrednosti neke robe menja se upravno prema koliini, a obrnuto prema proizvodnoj snazi rada koji e u njoj ostvaruje.1*

Neka stvar moe biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost. To je onda kad se njena korist po ljude ne postie radom. Takvi su vazduh, neobraivano tlo, prirodne livade, drvo to divlje raste itd. Neka stvar moe biti korisna i proizvod ljudskog rada, a da ne bude roba. Ko svojim proizvodom zadovoljava sopstvenu potrebu, stvara, dodue, upotrebnu vrednost, ali ne i robu. Da bi proizvodio robu, mora proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, ve upotrebnu vrednost za druge, drutvenu upotrebnu vrednost. {I ne samo prosto za druge. U srednjem veku seljak je proizvodio ito za danak feudalnom gospodaru i ito za desetak popu. Ali ni ito za danak, ni ito za desetak nisu postali roba zato to su proizvoeni za druge. Da postane robom, proizvod se mora razmenom preneti na drugo lice kome e sluiti kao upotrebna vrednost.}1 la Naposletku, nikakva stvar ne moe da bude

lia Prim edba uz etvrto izdanje. U m etnuo sam objanjenje u zagradama jer se bez njega esto pogreno shvatalo kao da u M arxa vai kao roba svaki proizvod koji ne troi proizvoa ve neko drugi. F. E.

** U prvom nemakom izdanju sledi: Sada mi znamo supstanciju vrednosti. T o je rad. M i znamo meru njene veliine. T o je radno vreme. Ostaje da se analizira njen oblik, koji vrednost predstavlja kao razmensku vrednost. Pored toga, bie potrebno i ve otkrivene odredbe neto blie razraditi.

1. glava Roba 49

vrednost ako nije predmet za upotrebu. Bude li nekorisna, onda je nekoristan i rad sadran u njoj, ne vai kao rad, pa stoga ne stvara ni vrednost.

2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama

U samom poetku roba nam se pokazala kao neto dvorodno, kao upotrebna vrednost i razmenska vrednost. Posle se pokazalo da i rad, ukoliko je izraen vrednou, ne poseduje vie ona ista obeleja koja mu pripadaju kao stvaraocu upotrebnih vrednosti. Ovu dvorodnu prirodu rada sadranog u robi prvi sam ja kritiki dokazao.12 Poto je ova taka stoer oko kojega se okree razumevanje politike ekonomije, rasvetliemo je ovde izblie.

Uzmimo dve robe, recimo 1 kaput i 10 arina platna. Neka je vrednost prve robe dvaput vea od vrednosti druge, tako da ako je vrednost 10 arina p latn a= , kaput je = 2 B.

Kaput je.upotrebna vrednost koja zadovoljava naroitu potrebu. Da se izradi, potrebna je odreena vrsta proizvodne delatnosti. Nju odreuju njena svrha, nain operisanja, predmet, sredstvo i rezultat. Rad ija se korisnost ovako predstavlja u upotrebnoj vrednosti njegova proizvoda ili u tome to je njegov proizvod upotrebna vrednost, nazvaemo kratko i prosto korisnim radom. S te take gledita posmatra se rad uvek u vezi s njegovim korisnim uinkom.

Kao to su kaput i platno kvalitativno razline upotrebne vrednosti, tako su kvalitativno razlini i radovi preko kojih su oni doli do postojanja krojenje i tkanje. Da te stvari nisu kvalitativno razline upotrebne vrednosti, a otud i proizvodi kvalitativno razlinih korisnih radova, ne bi se uopte mogle sueliti kao robe. Kaput se ne razmenjuje za kaput, ista upotrebna vrednost ne razmenjuje se za istu upotrebnu vrednost.

U ukupnosti raznovrsnih upotrebnih vrednosti ili robnih tela ispoljava se ukupnost isto toliko raznolikih korisnih radova, razlinih po rodu, vrsti, porodici, podvrsti i varijetetu drutvena podela rada. Ona je uslov za postojanje robne proizvodnje, mada, obrnuto, robna proizvodnja nije uslov za postojanje drutvene podele rada. U staro- indijskoj optini rad je drutveno podeljen, ali proizvodi ne postaju robama. Ili, uzmimo blii primer: u svakoj je fabrici rad sistematski podeljen, ali se do ove podele ne dolazi time to bi radnici meusobno razmenjivali svoje individualne proizvode. Samo se proizvodi samostalnih i meu sobom nezavisnih, privatnih radova sueljavaju kao robe.

Prema tome, videli smo: u upotrebnoj vrednosti svake robe nalazi se odreena svrsishodna proizvodna delatnost ili koristan rad. Upo

12 Zur Kritik etc., str. 12, 13. i dalje.

i Marx - Engels (21)


trebne vrednosti ne mogu se sueliti kao robe ako se u njima ne nalaze kvalitativno razlini korisni radovi. U drutvu iji proizvodi po pravilu uzimaju oblik robe, tj. u drutvu proizvoaa roba, razvija se ova kvalitativna razlika korisnih radova koji se kao privatni radovi samostalnih proizvoaa vre nezavisno jedni od drugih u mnogolan sistem, u drutvenu podelu rada.

Uostalom, kaputu je svejedno nosi li ga kroja ili krojaeva muterija. U oba sluaja on deluje kao upotrebna vrednost. Isto se tako ni sam odnos izmeu kaputa i rada koji ga proizvodi ne men ja time to krojenje postaje posebna profesija, samostalan lan drutvene podele rada. Gde ga je na to nagonila potreba za odevanjem, krojaio je ovek hiljade godina pre nego to je od oveka postao kroja. Ali se do postojanja kaputa, platna, svakog elementa materijalnog bogatstva koga nema u prirodi, uvek moralo da dolazi putem posebne, svrsishodne proizvodne delatnosti koja naroite prirodne materije prila- goava naroitim ljudskim potrebama. Otuda je rad kao tvorac upotrebnih vrednosti, kao koristan rad, uslov za opstanak ljudi, uslov nezavisan od svih drutvenih oblika, veita prirodna nunost da se izmeu oveka i prirode omogui razmena materije, i prema tome i ivot ljudski.

Upotrebne vrednosti kaput, platno itd., ukratko robna tela jesu spojevi dvaju elemenata: prirodne materije i rada. Oduzmemo li ukupni zbir svih razlinih korisnih radova koji se nalaze u kaputu, platnu itd., preostae nam uvek neka materijalna podloga, materijalni talog koji postoji od same prirode, bez ovekova sudelovanja. U svojoj proizvodnji ovek moe da postupa jedino kao i sama priroda, tj. moe samo da men ja oblike materije.13 I ne samo to. U samom tom radu oko uobliavanja, oveka stalno pomau prirodne sile. Dakle, rad nije jedini izvor upotrebnih vrednosti koje proizvodi, materijalnog bogatstva. Kako William Petty veli, rad je njegov otac, a zemlja mu je mati.!2]

Preimo sad s robe kao upotrebnog predmeta na robnu vrednost.Bili smo uzeli da kaput ima vrednost dvaput veu od platna. A1

je ovo samo kvantitativna razlika, koja nas u ovaj mah jo ne zanima1

18 Sve pojave u vasioni, bile izazvane ljudskom rukom ili optim prirodnim zakonima, ne predstavljaju nikakvu novu tvorevinu, ve samo menjanje oblika materije. Sastavljanje i rastavljanje jedini su elementi koje ljudski duh uvek nanovo nalazi kad ralanjuje pojam reprodukcije; ovako je isto s reprodukcijom vrednosti (upotrebne vrednosti, iako Verri ovde, polemiui protiv fiziokrata, zapravo ne zna o kojoj vrsti vrednosti govori) i bogatstva, kad se zemlja, vazduh i voda u polju pretvaraju u ito, ili kad se pod rukom ovekovom lepljivo luenje insekta p retvara u svilu, ili se nekoliko komadia metala sastave u asovnik koji izbija sate. (Pietro V erri, Meditazioni sulla Economia Politica, prvi p u t tam pano 1771. u Custodijevu izdanju italijanskih ekonomista, Parte M odema, sv. XV, str. 21, 22.)

1. glava Roba 51

Stoga podseamo na to da ako je vrednost kaputa dvaput vea od vrednosti 10 arina platna, 20 arina platna imaju vrednost iste veliine kao i 1 kaput. Kao vrednosti, kaput i platno stvari su iste supstancije, objektivni izrazi jednorodnog rada. Ali krojenje i tkanje kvalitativno su razlini radovi. No ima drutvenih stanja gde isti ovek naizmence kroji i tka, gde su zbog toga oba ova razlina naina rada samo menjanje rada iste individue, a jo ne posebne ustaljene funkcije razlinih individua, upravo kao to kaput koji na kroja danas pravi, i pantalone koje e sutra napraviti, imaju kao pretpostavku samo varijacije istog individualnog rada. Dalje je oigledno da se u naem kapitalistikom drutvu, vazda prema menjanju pravca tranje rada, izvesna data koliina ljudskog rada doprinosi naizmence u obliku krojenja i u obliku tkanja. Ovo menjanje oblika rada ne moe da ide bez trenja, ali mora da ide. Izuzmemo li odreenost proizvodne delatnosti, odnosno koristan karakter rada, ostaje nam ona onda kao utroak ljudske radne snage. Iako su kvalitativno razline proizvodne delatnosti, i krojenje i tkanje jesu proizvodno troenje ljudskog mozga, miia, nerva, ruke itd., a u ovom smislu oba su ljudski rad. Oni su samo dva razlina oblika da se utroi ljudska radna snaga. U svakom sluaju, sama ljudska radna snaga mora da bude vie ili manje razvijena da bi se troila u ovom ili onom obliku. No vrednost robe predstavlja jednostavno ljudski rad, utroak ljudskog rada uopte. Pa kao god to u buroaskom drutvu neki general ili bankar igra veliku, a ovek kao ovek, naprotiv, samo vrlo bednu ulogu14, tako je isto ovde i s ljudskim radom. On je utroak proste radne snage koju u svom organizmu proseno ima svaki obian ovek bez njenog naroitog razvijanja. Istina, karakter samog prosenog prostog rada menja se prema razlinim zemljama i kulturnim epohama, ali je u odreenom postojeem drutvu dat. Komplikovaniji rad vai samo kao potenciran ili bolje rei multiplikovan prost rad, tako da je manja koliina kompli- kovanog rada jednaka veoj koliini prostoga. Iskustvo pokazuje da se ovo reduciranje, ovo svoenje stalno vri. Moe neka roba biti proizvod i najkomplikovanijeg rada, njena vrednost izjednauje nju s proizvodom prostog rada, te zbog toga i sama predstavlja samo odreenu koliinu prostog rada.15 Razline srazmere u kojima su razline vrste rada svedene na prost rad kao na svoju jedinicu mere, utvruju se drutvenim procesom iza lea proizvoaa, te otuda izgleda kao da su im date tradicijom. Uproenja radi svaka vrsta radne snage vaie nam u daljem izlaganju neposredno kao prosta radna snaga, ime emo samo utedeti trud oko svoenja.

14 Uporedi: Hegel, Philosophie des Rechts, Berlin 1840, str. 250, 190.15 italac mora imati u vidu da ovde nije re o najamnini ili vrednosti

koju radnik dobija, recimo, za jedan radni dan, ve o robnoj vrednosti u kojoj se njegov radni dan opredmeuje. N a ovom stupnju naeg izlaganja, kategorija najamnine uopte jo ne postoji.

4*


Dakle, kao to je u vrednostima kaputu i platnu apstrahovana razlika izmeu njihovih upotrebnih vrednosti, tako je i u radovima koji se u tim vrednostima pokazuju apstrahovana razlika izmeu njihovih korisnih oblika, krojenja i tkanja. Kao to su upotrebne vrednosti kaput i platno spojevi celishodnih proizvodnih delatnosti sa tkaninom i preom, a vrednosti kaput i platno naprotiv samo gruavine jednorodnog rada, tako isto i radovi sadrani u ovim vrednostima ne vae zbog svog proizvodnog ponaanja prema tkanini i prei, ve samo kao utroak ljudske radne snage. Krojenje i tkanje elementi su stvaranja upotrebnih vrednosti kaputa i platna ba zato to su razliite kakvoe; a supstancija vrednosti kaputa i vrednosti platna jesu samo ukoliko oba imaju, kad izuzmemo posebne im kvalitete, jednak kvalitet, kvalitet ljudskog rada.

Ali kaput i platno nisu samo vrednosti uopte, ve vrednosti odreene veliine, a kako smo mi uzeli, kaput ima vrednost dvaput veu od 10 arina platna. Otkuda ova razlika u veliini njihovih vrednosti? Otuda to 10 arina platna sadre upola manje rada nego kaput, tako da se na proizvoenje ovoga radna snaga mora troiti dvaput due vreme nego na proizvodnju onoga.

Dok, prema tome, u pogledu upotrebne vrednosti rad sadran u robi vai samo kvalitativno, u pogledu veliine vrednosti vai samo kvantitativno, poto je ve sveden na ljudski rad

karl marx/friedrich engels - kapital: kritika političke ekonomije

Documents