juris

lose mi je, mucnina. jedva drzim dusu na okupu

ovde u Holivudu

ovde na DeLongpre aveniji gde zive medicinske sestre

gde zive reziseri eksperimentalnih filmova

gde drvece zivi vrelo i tuzno na suncu.

ovde gde prolaze invalidska kolica

dole iz starackog doma.

koliko jos Kinaski?

koliko jos ljubavi palih s neba?

koliko jos zena?

koliko jos dana i godina?

bol ide kroz senke ove sobe.

osecam ga u rukama,

cujem ga u zveketu jeftinog erkondisna.

secam se nekih stvari i ustajem i hodam po sobi.

ne mogu da prestanem da hodam

s jednog na drugi kraj sobe.

bio sam jednom covek zadovoljan sto je sam.

sada sam grubo otvoren

svuda ostre ivice.

imaju me - sludjenog i zarobljenog.

izvukli su me iz samog sebe.

rade na meni.

nalet je mahnit i nemilosrdan

i bez ikakvog zvuka.

reke prelivaju nasipe.

sunce smrdi kao izgoreli sir.

deset hiljada lica na bulevarima.

zivim sa stvorenjima cije postojanje

nema nista zajednicko s mojim.

i dalje hodam po ovoj sobi.

jedva disem.

dao sam mom bolu ime.

zovem ga "Juris!".

Jurise, kazem, hoces li molim te malo u setnju

da me ostavis na miru?

hoces li molim te malo u setnju

da te pregazi voz?

moja dva-tri prijatelja misle da sam jako smesan tip.

pricajte mi o Kinaskom, govore mojoj devojci.

o, kaze ona, on samo sedi u toj velikoj fotelji

i stenje.

smeju se.

zasmejavam ljude.

Jurise, kazem, hoces li da jedes nesto?

da li si nekad bio trkacki konj?

zasto ne spavas?

odmoris se?

umres?

Juris me prati preko sobe

skace mi na ramena i drmusa me.

Lorka je ubijen na putu, ali ovde

u Americi

pesnici nikad nikog ne ljute.

pesnici se ne kockaju

njihova poezija bazdi na kliniku

njihova poezija bazdi na kliniku

gde ljudi vise vole da umru nego da zive.

ovde ne ubijaju pesnike.

ovde cak i ne primecuju pesnike.

izlazim na ulicu da kupim

novine.

Juris me prati.

prolazim pored predivne mlade devojke.

gledam u njene oci, ona gleda u moje.

ne mozes je imati, kaze Juris, ti si stari covek,

ti si ludi stari covek.

svestan sam svojih godina, kazem s odredjenim

ponosom.

da, svestan i smrti.

umreces i

ne znas kada ces da odes

ali ja cu poci s tobom.

skote bolesni, kazem, zasto me toliko

obozavas?

uzimam novine i vracam se.

citamo ih zajedno.

ah, moj pratilac!

kupamo se zajedno, spavamo zajedno,

jedemo zajedno,

otvaramo pisma zajedno,

pisemo pesme zajedno,

citama pesme zajedno.

ne zna vise da li sam Kinaski ili sam

Juris.

neki kazu da volim svoj bol.

da, toliko ga volim da bih vam ga rado dao

umotanog crvenom trakom

umotanog krvavocrvenom trakom

mozete ga imati

mozete ga imati celog.

nikada mi nece nedostajati.

radim na tome da ga se otarasim, verujte mi.

mozda ga gurnem u vase postansko sanduce

ili ga bacim na zadnje sediste vaseg auta.

ali sada

ovde na DeLongpre aveniji

imamo samo

jedan drugog.