Strana II

Premda je izbor predstava za ovogodi{nje izdanjeDana Zorana Radmilovi}a u velikoj meri odre|enop{tom finansijskom situacijom, ina~ekarakteristi~nom za doma}i pozori{ni `ivot,ponu|eni festivalski repertoar je rezultat ~vrstere{enosti (ponajpre uprave Pozori{ta koje nosiime legende na{eg glumi{ta) da bude o~uvankontinuitet postojanja jedne od najzna~ajnijih inajuglednijih doma}ih teatarskih manifestacija,ali i svesti da izbor festivalskih predstava ne smeda bude posledica kompromisa na planukvaliteta ponu|ene produkcije. Uostalom,zaje~arski festival je i stekao visoki status ukulturnom i pozori{nom `ivotu Srbije zahvaljuju}idobrim, atraktivnim predstavama koje su tokomposlednjih ~etvrt veka afirmisale kvalitetnopozori{te, a pre svega vrhunsku umetnost glume.Na ovom festivalu, dakle, prednost ima – gluma.Kao {to je to i dosad bio slu~aj pri odabirupredstava, i sada smo, dakle, vodili ra~una o tomeda se na festivalskom programu na|u ne samodobre nego pre svega one takozvane gluma~kepredstave.

^ast da otvore jubilarne Dane ZoranaRadmilovi}a pripala je doma}inima, ne samozbog svog statusa nego pre svega otuda {to je

Dosije vojnika ̂ onkina odli~na predstava koja,osim {to afirmi{e vrline zaje~arskog gluma~kogansambla, potvr|uje i poverenje doma}e publikeu svoje pozori{te, {to je danas izuzetno va`no. Sdruge strane, pri~a Vladimira Nikolajevi~aVojnovi~a u re`iji Sa{e Voli}a korespondira sasvakom situacijom u kojoj se pojedinac sudari sabesmislicama autritarnog re`ima, koji u svojojnameri da napravi najbolji od svih svetova previdiesenciju i logiku ̀ ivota obi~nog, takozvanog

malog ~oveka. Nudim ovu predstavu koja jeodavno premijerno izvedena a mali broj putaodigrana kao obnovu uspe{ne premijere i kaopohvalu zaje~arskom Pozori{tu.

Tradicija nala`e da na Festivalu bude izvedenapredstava Ateljea 212, teatra u kojem je ZoranRadmilovi} ostavio najdublje gluma~ke tragove,a Makbet E`ena Joneska u re`iji An|elke Nikoli}ne}e biti izveden na Festivalu samo tradicije radi,nego ponajpre zato {to afirmi{e tipi~noateljeovsku pozori{nu hrabrost, kao i stoga {to sei ta smelost dobrim delom zasniva na gluma~komume}u mo}nog ansambla pozori{ta koje ovegodine slavni 60 godina postojanja. Na osnovuJoneskove parafraze [ekspirovog Makbeta,rediteljka je napravila o{tru, duhovitu ali iopominju}u predstavu o patologiji borbe za vlast.

Na sli~nom tragu je i ni{ka predstava HerostatDmitrija Gorina u re`iji Irfana Mensura.Opominju}a, promi{ljena stilizacija dramskogpredlo{ka, ova predstava je i britka i ~itka – i urediteljskom i u gluma~kom postupku. SuptilanMensurov rediteljski prosede na{ao je adekvatneodjeke u gluma~kom ansamblu ni{kog teatra,provociraju}i ispoljavanje svih njegovihpotencijala.

JUBILARNIDANI ZORANA RADMILOVI]A

od 10. do 17. decembra u Zaje~aru

petak, 9. decembar 2016 | DANAS

RE^ SELEKTORA

U slavu Radmilovi}ai pozori{ta

AleksandarMilosavljevi}

Zaje~arski festival stekao jevisoki status u kulturnom ipozori{nom `ivotu Srbijezahvaljuju}i dobrim,atraktivnim predstavama kojesu tokom poslednjih ~etvrtveka afirmisale kvalitetnopozori{te, a pre svegavrhunsku umetnost glume

“

Mural u Zaje~aruFoto: Aleksandar Petrovi}

IIIII DANI ZORANA RADMILOVI]A 2016 | petak, 9. decembar 2016 | DANAS

U vremenima u kojima – uvereni smo – vi{e negoikad valja voditi `estoku borbu za svakogpozori{nog gledaoca i povratak publike u teatar, akad je pozori{te dovedeno u situaciju da se takmi~isa rijaliti stvarno{}u, u selekciji su i dve produkcijenastale po slavnim filmovima – Konje ubijaju zar ne?Sidnija Polaka i 39 stepenika Alfreda Hi~koka. Osim{to po svojim umetni~kim kvalitetima zaslu`uju dabudu izvedene na zaje~arskom festivalu, obe suzasnovane na odli~noj gluma~koj igri. Prva –zemunske Opere i teatra Madlenianum –najdirektnije referi{e na aktuelnu stvarnost sveta ukojem `ivimo, a u kojoj se `ivot sve ~e{}e svodi nabeskrupuloznu borbu za najelementarnijuegzistenciju, i to u uslovima i okolnostima navodnezabave, dok druga – Pozori{ta Bo{ko Buha – uverljivodokazuje da teatar i svojim minimalisti~kimsredstvima i te kako mo`e da odgovori izazovimafilmska umetnosti, pa i onda kad mali broj glumacaigra ogroman broj uloga. Da, ali kakvih glumaca!

Uvereni da budu}nost doma}eg pozori{nog ̀ ivota,makar jednim svojim delom, zavisi i od me|unarodnesaradnje, neprestanog sna`enja veza sa teatrima izregiona i permanentne razmene informacija sapozori{tima iz kom{iluka, zaje~arskoj publici nudimo ibanjalu~ku inscenaciju drame Sinovi umiru prvi,predstavu koja na potresan na~in preispituje poslediceratova iz 1990-ih godina, kao i gostovanje Dramskogteatra iz bugarskog grada Gabrova sa predstavom Jo{jedan D`ekson. Osim {to su tematski aktuelne i {to }ezaje~arskoj pozori{noj publici omogu}iti uvid u(donekle) druga~iji teatarski senzibilitet, obe ovepredstave nude i odli~nu gluma~ku igru.

Kao selektor ovogodi{njih Dana ZoranaRadmilovi}a predlo`im i predstavu koja }e bitiizvedena u ~ast nagra|enih, poslednjeg festivalskogdana, te sugeri{em da to bude predstava Narodnogpozori{ta iz Beograda Frenki i D`oni Terensa MekNelija, koju je re`irala Tea Puhari}. U vremenima kadsmo sve intenzivnije suo~eni sa ~injenicom da ̀ ivimou svojim malim svetovima kao u kakvim zatvorenimuniverzumima, sve vi{e izolovani i sve ~e{}eusamljeni, dobro je pogledati ovu scensku pri~u kojasvedo~i upravo o bolnim ali neophodnim procesimaotvaranja jedne osobe u odnosu na drugu. Mek Nelije na sebi svojstven na~in i u svom stilu napisaodobar, pitak komad o ljudima unesre}enih sudbina,osobama koje u istoj meri i ~eznu za iskazivanjememocija ali i pate {to emocije ne primaju. RediteljkaTea Puhari} je ovu pri~u scenski realizovalaodmerenim sredstvima, svesna zna~aja ove teme, ali isvesna da u podeli ima dvoje izuzetnih aktera,posebnog gluma~kog senzibiliteta. Otuda na kraju25. Dana Zorana Radmilovi}a nudim rediteljskipametno mi{ljenu i odli~nu gluma~ku predstavu.

DAVORMARU[I]:Sva pozori{tasu nam iza{lau susret

Zaje~ar }e narednih dana `iveti u znaku pozori{ta,glumaca i naravno ~uvenog Zaje~arca ZoranaRadmilovi}a jer po~inju jubilarni, 25. Dani ZoranaRadmilovi}a, me|unarodni pozori{ni festival.

– Osam dana govori}e se o pozori{tu ipredstavama, ali i o Zoranu Radmilovi}u. Veliku ~astnam je u~inio glumac Petar Bo`ovi}, koji je saodu{evljenjem prihvatio da do|e i otvoriovogodi{nji festival, pri tom je i otkazao svojupredstavu u Beogradu. [to se ti~e samog repertoaramislim da je Aleksandar Milosavljevi} napraviosjajan izbor. Napravio je odli~nu selekciju. Ima}emopozori{ta iz Beograda, Ni{a i dva iz inostranstva.Mislim da }e publika u`ivati. Mislim da }e to bitipraznik pozori{ta. Siguran sam da }e duh ZoranaRadmilovi}a podignute glave mo}i da pro{etazaje~arskim pozori{tem ovih osam dana – isti~e v. d.upravnika Pozori{ta Timo~ke krajine ZoranRadmilovi} i direktor festivala Dani ZoranaRadmilovi}a, Davor Maru{i}.

Iako nije bilo lako pripremiti ovogodi{nji festival,ozbiljnijim pristupom organizaciji Zoranovih danautro{eno je mnogo manje sredstava negoprethodnih godina, ali ne na u{trb kvaliteta.

– Ove godine smo pomerili termin odr`avanjaFestivala zbog vi{emese~ne blokade ra~una, ali ~imsu ranije nastali dugovi vra}eni, zahvaljuju}igradskoj upravi i podr{ci Ministarstva kulture ijavnog informisanja i sponzorima zapo~eli smopripreme za jubilarne Dane Zorana Radmilovi}a, koji

se odr`avaju od 10. do 17. decembra u na{empozori{tu, a ve} gotovo rasprodati kompleti ulaznicauveravaju nas da nismo pogre{ili jer je interesovanjeZaje~araca za Festival ogromno – ka`e Maru{i}.

– Nije bilo lako, ali to nam je posao, prosto daorganizujemo Festival – bilo lako ili ne – {to publikune treba da interesuje. Trudili smo se da sve {toradimo bude jako, jako utemeljeno. Predsednikstru~nog `irija je glumac Milija Vukovi}, a ~lanovi su@eljko Huba~ – dramski pisac i direktor DrameNarodnog pozori{ta u Beogradu i Milo{ Latinovi} –direktor Bitef teatra, i mislim da }e oni kompetentnomo}i da odlu~e ko }e dobiti nagradu ZoranRadmilovi} za najboljeg glumca Festivala. Svapozori{ta su nam iza{la u susret, spremna i voljna danam pomognu. Neka dolaze potpuno besplatno,neka su spustila cenu predstave i do 100.000 dinara.Dakle, o~igledno da su svi bili spremni i voljni dapomognu Zaje~aru i Festivalu, da pomognune~emu {to nosi ime Zorana Radmilovi}a. Upravozato, imali smo obavezu, moralnu pre svega, ali iestetsku, da sve to izguramo na pravi na~in i da tobude festival dostojan imena Zorana Radmilovi}a.Siguran sam da }e tako i biti – uveren je Maru{i}.

Dodajmo, na kraju, da }e svake festivalske ve~erinakon predstave, biti dodeljivana i nagrada Zoranovbrk za glumca ve~eri, kao svojevrsnu uvertiru zadodelu najpo`eljnije nagrade u gluma~kom svetu,nagrade Zoran Radmilovi} za najboljeg glumca.Poseban `iri dodeli}e i nagradu za vizuelni identitet.Jubilarni, 25. Dani Zorana Radmilovi}a odvijaju sepod pokroviteljstvom Grada Zaje~ara i Ministarstvakulture i informisanja.

Trifunovi}u i „Radmilovi}“ i njegov „brk“Jedna od najpo`eljnijih gluma~kih nagrada, sa imenom Zorana Radmilovi}a, za najboljeg glumca poodluci stru~nog ̀ irija pro{logodi{njih, 24. Dana Zorana Radmilovi}a, kojim je predsedavao glumac Tiho-mir Arsi}, pripala je Branislavu Trifunovi}u za ulogu Vojvode u predstavi Strujosek Aleksandra Radivoje-vi}a u re`iji Aleksandra [vabi}a (Atelje 212, Beograd). „@iri ovogodi{njeg festivala smatra da nagra|enauloga neguje se}anje na na{eg Zorana Radmilovi}a, evocira uspomenu na njega i doprinosi negova-nju slobode gluma~kog izra`avanja koju je nesebi~no promovisao veliki glumac u ~iju ~ast se ovaj festi-val odr`ava ve} ~etvrt veka“, stoji u obrazlo`enju ̀ irija, koji su osim Tihomira Arsi}a ~inili jo{ Nada Torlak,profesorka Univerziteta D`on Nezbit, i @eljko Jovanovi}, pozori{ni kriti~ar i umetni~ki direktor Pozori{tana Terazijama.

Bora Dimitrijevi}, Nina Pogar~i} i Mirko Stoki} nagradu za vizuelni identitet Krstomir Milovanovi} do-delili su predstavi Pop ]ira i pop Spira Malog pozori{ta Du{ko Radovi} iz Beograda.

Nagrada publike za najbolju predstavu na festivalu pripala je komadu Tri klase i gospo|a Nu{i} Vladi-mira \ur|evi}a u re`iji Milice Kralj (Beogradsko dramsko pozori{te).

Predla`em da prate}i program 25. Festivala ~ine –otvaranje izlo`be Pozori{na fotografija u Srbiji do1914. godine autorke Mirjane Odavi}, kustostkinjesavetnice Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije, pred-stavljanje izdava~ke delatnosti Sterijinog pozorja(govore Miroslav Miki Radonji} – direktor, i GoranIbrajter – direktor Festivalskog centra Sterijinog po-zorja), promocija knjige Mira Banjac Ne daj se! (au-torizovana biografija) Tatjane Nje`i} i novog brojapozori{nih novina Ludus (Udru`enje dramskihumetnika Srbije), kao i razgovor sa @eljkom Huba-~em, dramskim piscem, dramaturgom i v. d. direk-tora Drame Narodnog pozori{ta u Beogradu.

Nadamo se da }e ovaj izbor zadovoljiti o~ekiva-nja odavno profilisane zaje~arske pozori{nu publi-ke, sve koji su rasli i teatarski stasavali uz Dane Zo-rana Radmilovi}a, ali i da }e teatru i Festivalu privu-}i nara{taje novih gledalaca. Bez njih, naime, na{epozori{te ne}e imati budu}nost. Uostalom, ovogo-di{nji Dani Zorana Radmilovi}a, uprkos svim real-nim te{ko}ama i problemima – dakle, uprkos sve-mu – i postoje zbog te budu}nosti.

Zbog budu}nosti

U slavu Radmilovi}a i pozori{taMilosavljevi} / nastavak sa I strane

24PRIZNANJA2015

RE^ DIREKTORA

Ove godine smo pomerilitermin odr`avanja Festivalazbog vi{emese~ne blokadera~una, ali ~im su ranije nastali dugovi vra}eni zapo~eli smo pripreme za jubilarneDane Zorana Radmilovi}a

“

Dosije vojnika ^onkina

I konje ubijaju, zar ne?

Jedan D`ekson vi{ka

39 stepenika

Dani Zorana

Radmilovi}a

IV DANI ZORANA RADMILOVI]A 2016 | petak, 9. decembar 2016 | DANAS

25. DANI ZORANA RADMILOVI]A

Dodatakrealizovan uz podr{kuMinistarstvakulture iinformisanjaRepublikeSrbije

POSEBNO IZDANJE LISTADANASUrednik: Dragan Sto{i}; Tekstovi: Jelena Bujdi} Kre~kovi}; Korektura: Ana Ron~evi}; Prelom: Zoran Spahi}.