Izmislili ko{arku

X Ko{arku jeizmislio Kana-

|anin, a hokej ilakros su kanad-

ski nacionalni spor-tovi.

Krofne nacionalno jeloX U zemqi postoji vi{e pro-davnica krofni po glavi sta-novnika nego bilo gde usvetu.Najve}i svetski konzumentkrofni je Kanada i u toj zemqise krofne nezvani~no smatra-ju nacionalnom hranom.

KANADA Strana 13.VESTI x Utorak, 26. septembar 2017.

Zemqa parkova

X U kanadskim prostranstvimaima ta~no 46 nacionalnih par-kova, 16 predela na Unesko-voj listi svetske ba{tine i 168nacionalnih istorijskih loka-liteta.

SUTRA: Srpkiwa postala blago Kvebeka

JEDAN ODNAJ^UVENIJIH

SRBA: \or|e Jeri}

FOTOGRAFIJE: G. GLIGOREVI]

Iako u dubokoj starosti (ro|en je1930. godine u Nijagara Folsu),\or|e Jeri}, jedan od najpoznati-

jih i najimu}nijih Srba u Kanadi, idaqe se sa zadovoqstvom i rado{}ususre}e i dru`i sa ~lanovima srpskezajednice u Nijagari i regionu. Skro-man i smiren, sa istim zadovoqstvomdonira za zna~ajne projekte u srpskojzajednici Nijagare i Kanade i poma`esvoju crkvu, kako je, uostalom, radiosve ove decenije `ivota u Kanadi.

Brojne su poznate li~nosti iz jav-nog, politi~kog, estradnog i umetni~-kog `ivota iz Srbije i Kanade koje je\or|e ugostio na svom Skajlon tor-wu, simbolu celog turisti~kog regio-na ove zemqe i jednom od simbolaKanade koji se nalazi na skoro svakojrazglednici sa Nijagarinih vodopada.

Pro{le godine bio je jedan od do-natora koji je darivao za ure|ewe

parka i kompleksa oko spomenikana{em velikom nau~niku Nikoli Teslina Nijagari.

- Ostaje na ovaj na~in zabele`enosrpsko ime na Nijagari, mi ovakopodse}amo na ne{to {to je dobro izna~ajno. Ovo {to se desilo dobra jestvar za Srbe i za grad Nijagaru - re-kao je \or|e tada za "Vesti".

Osim ~uvenogSkajlon torwa,Jeri} je, tako|e,sa porodicomvlasnik i dva ho-tela od kojih jeHolidej In zadr-`ao svoj naziv ia-ko nije u lancuameri~kih hotelas istim imenom.Naime, porodicaJeri} je jo{ 30-ih

godina pro{log veka imala porodi~nibiznis i bila je prva koja je upotrebilanaziv Holidej In. \or|e je druga ge-neracija Srba u ovoj zemqi, ali srpskijezik nije zaboravio. Obrazovao se naTorontskom univerzitetu gde je i di-plomirao 1953. godine. Wegovimajka i otac stigli su na severnoame-ri~ki kontinent po~etkom 20. veka u

velikom kontigentutada{wih emigrana-ta koji su preko oke-ana dolazili u potra-gu za boqim `ivo-tom. Otac Pane jeimao izraziti smisaoza biznis, pa je u vre-menu izme|u dvarata rata kupio mo-tel u blizini Nijagari-nih vodopada i takozapo~eo porodi~niposao koji je \or|epro{irio i usavr{io, apotom ga predaonaslednicima.

Najva`nije poglavqe u `ivotu i po-slovnom uspehu porodice Jeri} bilaje kupovina Skajlon torwa 1968. go-dine, jedne od najpoznatijih turisti~-kih atrakcija sa ~ijih se visina pru`anezaboravan pogled na Nijagarinevodopade i okolinu. Wegovo vizio-narsko razmi{qawe u promociji irazvijawu turizma na

Nijagari prepoznato je u regionui dugo godina je bio predsednikturisti~ke organizacije u ovomgradu. G. GLIGOREVI]

Poznate srpske organizacijeX Srpska narodna odbrana, prva srpska organizacija u Kanadi, osno-

vana je 1916. i weni ~lanovi su odmah po~eli da prikupqaju pomo} za Srbi-ju te{ko pogo|enu ratom, razarawima i stradawima. Bo`idar Markovi}, je-dan od najranijih srpskih lidera u Kanadi, imao je zadatak da na tlu te ze-mqe regrutuje srpske dobrovoqce. Pedesetih godina pro{log veka iz Srp-ske narodne odbrane otcepio se deo pod istim imenom, tako da ve} du`eod {est decenija postoje dve Srpske narodne odbrane.

X Srpska bratska pomo} je humanitarna organizacija koja na tlu Ka-nade deluje du`e od 60 godina, a posebno aktivna bila je za vremebombardovawa Srbije. Tada su weni ~lanovi u hrani, novcu, lekovima imedicinskoj opremi u otaybinu poslali vi{e od 600.000 dolara. Aktivno-sti ove organizacije smawene su posledwu deceniju, ali i daqe poma`uugro`ene i siroma{ne u svim srpskim zemqama i u Kanadi.

X Srpska nacionalna akademija, najzna~ajnija kulturna ustanova uKanadi, proslavila je 35 godina rada i postojawa. Me|u osniva~ima aka-demije bio je i Nikola Pa{i}, advokat iz Toronta i unuk ~uvenog NikolePa{i}a, slavnog predsednika srpske vlade. Osamdesetih godina pro{logveka akademija je bila vrlo aktivna na uspostavqawu kulturnih veza smaticom. Po~etkom ratova devedesetih pri Srpskoj nacionalnoj akade-miji osnovan je Srpski centar za novodo{le koji je pomagao novim emi-grantima da se sna|u i integri{u u kanadsko dru{tvo. Aktivnosti akade-mije obnovqene su pre tri i po godine brojnim projektima, izlo`bama,kwi`evnim ve~erima.

X Folklorne grupe i ansambli pri crkvama, kao i SKUD Oplenac iAkademija srpske narodne igre iz Toronta, te Kolo iz Hamiltona u Ontari-

ju traju ve} decenijama i konstanta su srpskog prisustva i `ivota u ka-nadskom multikulturalnom miqeu. Zavi~ajne organizacije tako|e opstaju,iako se wihovo delovawe svodi na dru`ewe, organizovawe posela i pik-nika i humanitarno delovawe.

X Centar za mir na Balkanu i Udru`ewe srpskih `ena su organiza-cije ~iji je rad zamro, a koje su bile izuzetno aktivne za vreme i prvih go-dina posle NATO bombardovawa Srbije. Wihov doprinos je nemerqiv u{irewu istine o Srbima i upoznavawu kanadske javnosti o posledicamabombardovawa Srbije.

^UVARI KORENA: Koncert Akademije srpske narodne igre 2017.

SRPSKA PORODICA IZ NIJAGARA FOLSA U@IVA VELIKO PO[TOVANJESRPSKA PORODICA IZ NIJAGARA FOLSA U@IVA VELIKO PO[TOVANJESRPSKA PORODICA IZ NIJAGARA FOLSA U@IVA VELIKO PO[TOVANJESRPSKA PORODICA IZ NIJAGARA FOLSA U@IVA VELIKO PO[TOVANJESRPSKA PORODICA IZ NIJAGARA FOLSA U@IVA VELIKO PO[TOVANJE

x Zbog svog vizionarskog razmi{qawa \or|e Jeri} je dugo godina bio predsednik turisti~ke organizacije u Nijagara Folsu

{wi bio je rat u biv{oj Jugoslaviji iwen raspad, te NATO bombardo-vawe. Dugo godina Srbi su sma-trani "najgorim, ubicama i koqa-~ima" i de`urnim krivcima i ne-gativcima. Posledwih nekolikogodina su, ipak, za zapadne medi-je Rusi postali "crne ovce".

Drugi momenat desio se pre vi-{e od 100 godina. Naime, hiqadeinterniraca, imigranata koji su po-~etkom Prvog svetskog rata do{li uKanadu, smatrani su neprijateqi-ma i zatvarani su u radne logore{irom zemqe samo zato {to su sti-gli iz tada{we Austrougarske mo-narhije! Za 300 Srba se zna da jeodvedeno u logore sa izuzetno lo-{im uslovima gde su, izmu~enigla|om i hladno}om, i u potpunojizolaciji od porodice i prijateqaostali sve do 1919. godine. Najpo-znatiji takav logor za Srbe bio je na

severu Ontarija, u Kapuskasingu.Tek godinu dana po zavr{etku Pr-vog svetskog rata, 264 Srba je oslo-bo|eno iz logora Kapuskasing.Osloba|awe se desilo na inicijati-vu dr Mihajla Pupina koji je upu-tio apel Anti Seferovi}u, konzuluKraqevine Srba, Hrvata i Slovena-ca u Montrealu, da se ne{to u~iniza zato~ene. Konzul je anga`ovaoBo`idara Markovi}a, tada{wegpredsednika Srpske narodne od-brane, koji je li~no oti{ao u Kapu-skasing, ispitao svakog logora{a iu~lanio ih u SNO, posle ~ega suoslobo|eni!

Kao znak se}awa na nepravednozato~ene Srbe u radnim logorima,pre tri godine postavqene su dvespomen-plo~e. Jedna je u Vindzo-ru, u Muzeju srpskog nasle|a, adruga je na Nijagari, na imawu cr-kve Svetog \or|a. Gorana GLIGOREVI]

Jeri}i simbolposlovnostiJeri}i simbolposlovnostiJeri}i simbolposlovnostiJeri}i simbolposlovnostiJeri}i simbolposlovnosti

Dragi gostiPorodica Jeri} u`iva veliko

po{tovawe u srpskoj zajednicii uvek su dragi gosti na mani-festacijama, piknicima i sa-stancima gde god se Srbi dru-`e i rade zajedno.

Jeri}i su po{tovani i u celomregionu Nijagare zbog zaslugaza razvoj turizma i za odnosprema poslu i partnerima, paje i amfiteatar na koleyu ugradi}u Niagara on the Lakepo wima nazvan Jeri}.

TESLIN PARK: Pokreta~i ideje o ure|ewu, donatori i zvanice