Jasmina Reza

Art Mark, sam. MARK Moj prijatelj Serž je kupio jednu sliku. To je platno islikano belim, i ako trepćete, opazićete jedva primetne poprečne pruge. Serž je moj dugogodišnji prijatelj. To je momak koji je uspeo u životu. On je lekar, dermatolog, i voli umetnost. U ponedeljak sam išao da vidim sliku, koja je postala Seržovo vlasništvo u subotu, ali koju je on priželjkivao već mesecima. Jednu belu sliku s belim prugama. *** Kod Serža. Na samom podu stoji jedno belo platno, s jedva primetnim belim poprečnim prugama. Serž, razdragan, posmatra svoju sliku. Mark posmatra sliku. Serž posmatra Marka koji posmatra sliku. Poduža pauza u kojoj se sva osećanja izražavaju bez reči. MARK Skupa? SERŽ Pedeset hiljada eura. MARK Pedeset hiljada? SERŽ Hantington hoće da je otkupi za pedeset pet. MARK Ko ti je to? SERŽ Hanignton! Galerija Hantington! MARK Galerija Hantington hoće da je otkupi za pedeset pet? SERŽ On lično. Sam Hantington. Za sebe. MARK A zašto je onda nije kupio Hantington? SERŽ Zato što je svim tim ljudima u interesu da prodaju privatnicima. Tržište ne sme da miruje. MARK A, tako... SERŽ Šta kažeš? MARK ... SERŽ Ne stojiš tu dobro. Pogledaj je odavde. Primećuješ linije? MARK Kako se zove? SERŽ

Slikar? Antrios. MARK Je’l poznat? SERŽ Veoma. Veoma! Pauza. MARK Serž, nisi za tu sliku dao pedeset hiljada eura? SERŽ Ali stari moj, to joj je cena. To je Antrios! MARK Nisi za tu sliku dao pedeset hiljada eura?! SERŽ Bio sam siguran da ćeš pasti na teme. MARK Kupio si ovo sranje za pedeset hiljada eura? *** Serž, kao da je sam. SERŽ Moj prijatelj Mark, koji je pametan momak, momak koga odavno uvažavam, koji ima sjajan posao kao aeronautički inženjer, spada u one nove intelektualce kojima ne samo da nije dovoljno što su neprijatlji moderne umetnosti, već se time iz neshvatljivih razloga ponose. U poslednje vreme ovaj pristaša dobrih, starih, vrednosti ispoljava zaprepašćujuću drskost. *** Isti. Isto mesto. Ista slika. SERŽ Posle kraće pauze. Kako možeš da kažeš „Ovo sranje“?! MARK Serž, gde ti je smisao za humor! Hajde, nasmej se!... Smej se, stari moj, prosto je fenomenalno što si kupio ovu sliku! Mark se smeje. Serž stoji kao kip. SERŽ To što ovu kupovinu smatraš fenomenalnom, odlično, što te to zasmejava, dobro. Ali bih voleo da znam šta ti pa znači „ovo sranje“? MARK Zezaš me?! SERŽ Nipošto. „Sranje“ u odnosu na šta? Ako neko kaže: ta i ta stvar je sranje, to znači da on ima neko merilo vrednosti po kome procenjuje tu stvar. MARK Kome ti to govoriš? Kome ti to govoriš u ovom trenutku? Uf, uf!... SERŽ Tebe savremeno slikarstvo ne zanima, nikada te nije zanimalo. Ne znaš ništa o toj oblasti, kako onda možeš da tvrdiš da je neki objekt, potčinjen zakonitostima koje ti ne poznaješ, sranje?

MARK ...To je sranje. Oprosti mi. Serž, sam. SERŽ Njemu se slika ne dopada. U redu... Nema ni malo simpatije u njegovom stavu. Nimalo dobre volje. Nimalo simpatije u načinu na koji osuñuje. Nadmen, neiskren smeh. Smeh osobe koja sve zna bolje od drugih. Mrzim taj smeh. *** Mark, sam. MARK To što je Serž kupio tu sliku, izbacuje me iz ravnoteže, onespokojava me i izaziva u meni neobjašnjivu teskobu. Kad sam otišao iz njegovog stana, morao sam da posisam tri granule želsemijuma 9 ce-ha, koji mi je Paula preporučila- uzgred budi rečeno, da li je rekla želsemijum ili ignacija? Da li više volim želsemijum ili ignaciju? Otkud znam?! Jer apsolutno ne mogu da shvatim kako je Serž, koji mi je prijatelj, mogao da kupi to platno?! Pedeset hiljada eura! On jeste imućan momak, ali ipak ne leži na zlatu, pa da kupuje jednu belu sliku za pedeset hiljada. Moram se posavetovati sa Ivanom, moram o tome porazgovarati sa Ivanom, našim zajedničkim prijateljem, mada je Ivan tolerantan momak, što je u ljudskim odnosima najgora mana. Ivan je tolerantan, zato što mu nije stalo. Ako Ivanu ne smeta što je Serž mogao da kupi jedno belo sranje za pedeset hiljada, znači da mu nije stalo do Serža. To je jasno. *** Ivan, sam. Na zidu neka mazarija. Ivan je okrenut leñima, četvoronoške. Reklo bi se da nešto traži pod nekim delom pokućstva. Dok to radi, okreće se publici i predstavlja se. IVAN Ja sam Ivan. Malo sam napet jer sam ceo život proveo u prodaji tekstila, a sada sam dobio posao prodavca u jednoj papirnici na veliko. Ja sam simpatičan momak. Moj profesionalni život je uvek bio neuspešan, ali za dve nedelje ću se oženiti jednom dragom, sjajnom devojkom iz ugledne porodice. Ulazi Mark. Ivan okrenut leñima, i dalje nešto traži. MARK Šta to radiš? IVAN Tražim poklopac flomastera. Pauza. MARK Dobro, dosta s tim. IVAN Ma imao sam ga pre pet minuta. MARK Nije ništa strašno. IVAN Jeste. Mark se saginje da mu pomogne u traženju. Obojica traže poklopac neko vreme. Mark ustaje.

MARK Hajde, prestani. Kupićeš drugi. IVAN Ovi su izuzetni flomasteri, možeš njima da crtaš po svim mogućim stvarima... e, baš me ovo nervira. Kad bi samo znao kako me stvari nerviraju. Držao sam u ruci taj poklopac, nema pet minuta. MARK Hoćete li ovde živeti? IVAN Misliš da je dobro za jedan mladi par? MARK Mladi par...ah...ah! IVAN Pazi da se tako ne smeješ pred Katarinom. MARK Kako papirnica? IVAN Dobro. Učim. MARK Osabio si. IVAN Malo. Ždere me što nisam našao taj poklopac, sada će se osušiti. Sedi. MARK Ako nastaviš da tražiš taj poklopac, odoh ja. IVAN Ok, prestajem. Hoćeš nešto da popiješ? MARK Kiselu vodu, ako imaš. Jesi li video Serža ovih dana? IVAN Nisam, a ti? MARK Video sam ga juče. IVAN Jel’ u formi? MARK Veoma. Kupio je jednu sliku. IVAN Je li? MARK Mmmm. IVAN Lepu? MARK Belu. IVAN Belu?

MARK Belu. Zamisli jedno platno: bela osnova...potpuno bela... a dijagonalno, jedva primetne bele poprečne brazde...vidiš...i možda još jedna vodoravna bela linija, pri dnu... IVAN Kako ih vidiš? MARK Molim? IVAN Bele linije. Ako je osnova bela, kako vidiš linije? MARK Tako što ih vidim. Tako što su, recimo, linije sivkaste, ili obratno, najzad, postoje nijanse belog! Belo je u manjoj ili većoj meri belo! IVAN Nemoj da se nerviraš. Zašto se nerviraš? MARK Odmah tražiš dlaku u jajetu. Ne daš mi da završim! IVAN Dobro. I onda? MARK Dobro. Ti znači vidiš sliku. IVAN Vidim. MARK A sad pogodi koliko ju je Serž platio. IVAN Čija je slika? MARK Antriosova. Ti znaš za njega? IVAN Ne. Da li se dobro kotira? MARK Bio sam siguran da ćeš postaviti to pitanje! IVAN Logično... MARK E, pa nije logično... IVAN Logično je, pitaš me da pogodim cenu, a dobro znaš da cena zavisi od toga kako se slikar kotira... MARK Ja te ne pitam da proceniš tu sliku po ovom ili onom merilu, ne tražim ti stručnu procenu, pitam te, koliko bi ti, Ivan, dao za jednu belu sliku s nekoliko mutno belih poprečnih štrafti? IVAN Ni pet para. MARK

Dobro, a Serž? Lupi onako neku cifru. IVAN Petsto eura. MARK Ah! Ah! IVAN Dve hiljade. MARK Ah! Ah! IVAN Deset hiljada... MARK Nastavi... IVAN Dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset... MARK ...hiljada eura. IVAN Nije valjda?! MARK Jeste. IVAN Pedeset hiljada eura?! MARK Pedeset hiljada. IVAN On nije čitav! MARK Je l’ da? Kratka pauza. IVAN Znaš šta? MARK ...šta? IVAN Ako to njemu pričinjava zadovoljstvo...on dobro zarañuje... MARK Tako ti na to gledaš, je li? IVAN Zašto? A ti, kako ti gledaš na to? MARK Ti ne vidiš šta je u tome strašno? IVAN Ne...ne... MARK Čudno je kako ne vidiš ono što je glavno u celoj ovoj priči. Gledaš samo spolja. Ne vidiš

šta je tu strašno. IVAN Šta je strašno? MARK Ti ne vidiš šta to znači? IVAN Hoćeš indijske orahe? MARK Ti ne vidiš da naprasno, na najgroteskniji mogući način, Serž sebe počinje da smatra „kolekcionarom“ ! IVAN Eh, eh... MARK Od ovog trenutka, naš prijatelj Serž, pripada klubu velikih ljubitelja umetnosti. IVAN Ma ne... MARK Naravno da ne. Za te pare se nigde ne može pripadati. Ali on u to veruje. IVAN Pa da... MARK I tebi to ne smeta? IVAN Ne. Ako to njemu pričinjava zadovoljstvo. MARK Šta ti sad pa to znači, „ako to njemu pričinjava zadovoljstvo“?! Kakva ti je to filozofija: „ako to njemu pričinjava zadovoljstvo?!“ IVAN Ukoliko to nikog ne ugrožava... MARK Ali to nekog ugrožava! Ja, ja sam uzrujan, pa čak i povreñen, da, da, što vidim kako Serž, koga volim, pušta da bude očerupan iz snobizma, i kako više nema ni grama zdrave pameti. IVAN Ti kao da otkrivaš Ameriku. On je uvek posećivao galerije kao manijak, on je uvek bio izložbeni pacov... MARK On je uvek bio izložbeni pacov, ali pacov s kojim se moglo smejati. Jer vidiš, u suštini, ono što me je stvarno povredilo, to je što se s njim više ne može smejati. IVAN Ma može! MARK Ne! IVAN Jesi li pokušao? MARK

Naravno. Ja sam se smejao. Od srca. Šta misliš da sam radio? On je samo stegao zube. Pedeset hiljada, to je malo preskupo da bi se tome smejalo, moraš da priznaš. IVAN Da. Smeju se. Sa mnom će se smejati. MARK Začudilo bi me. Daj još oraha. IVAN Smejaće se. Videćeš. *** Kod Serža. Serž je sa Ivanom. Slika se ne vidi. SERŽ ...a s njenim roditeljima, jesi u dobrim odnosima? IVAN Odličnim. Oni kažu sebi, ovaj momak je išao iz jednog privremenog posla u drugi, sada će da pokuša s finom hartijom... imam nešto na ruci, šta je to?... Serž ga pregleda. Nešto ozbiljno? SERŽ Ne. IVAN Tim bolje. Šta ima novo?... SERŽ Ništa. Mnogo posla. Umoran sam. Milo mi je što te vidim. Nikad se ne javljaš. IVAN Ne bih hteo da te uznemiravam. SERŽ Šališ se. Ostaviš ime ne sekretarici i ja te smesta pozovem. IVAN U pravi si. Kod tebe sve više liči na manastir... SERŽ Smeje se. Da!...Jesi li skoro video Marka? IVAN Ne, ne u poslednje vreme. A jesi li ga ti video? SERŽ Pre dva, tri dana. IVAN Je li dobro? SERŽ Da. Ništa naročito. IVAN Je li?! SERŽ Ne, ali je dobro. IVAN Čuli smo se telefonom pre nedelju dana, izgledalo je da je dobro. SERŽ Da, da, dobro je.

IVAN Izgledalo je kao da kažeš da nije baš dobro. SERŽ Ma ne, rekao sam ti da je dobro. IVAN Rekao si: ništa naročito. SERŽ Da, ništa naročito, ali je dobro. Duga pauza. Ivan se šeta po sobi... IVAN Jesi li negde izlazio? Je si li video nešto zanimljivo? SERŽ Ništa. Nemam više sredstava za izlaske. IVAN Nije valjda? SERŽ Hoćeš da vidiš nešto retko? Hoćeš? IVAN Kako da ne! Pokaži! Serž izlazi i vraća se u prostoriju sa Antriosom koga okreće i stavlja pred Ivana. Ivan gleda sliku i, začudo, ne uspeva da se nasmeje od srca kao što je to predvideo. Posle duže pauze, tokom koje Ivan posmatra sliku, a Serž posmatra Ivana. IVAN Ah, da. Da, da. SERŽ Antrios. IVAN Da, da. SERŽ Antrios iz sedamdesetih. Pazi. On danas ima jedano sličan period, ali ova slika je iz sedamdesetih. IVAN Da, da. Je li skupa? SERŽ U principu, da. U stvari, ne. Sviña ti se? IVAN Ah, da, da, da. SERŽ Očigledno. IVAN Očigledno, da...da... a u isto vreme... SERŽ Magnetski je privlačna. IVAN Mmm...da... SERŽ

A tu, tu nemaš vibraciju. IVAN ...nešto malo... SERŽ Ne, ne. Trebalo bi da doñeš u podne. Na veštačkom svetlu nema vibracije monohromnog. IVAN Eh, eh. SERŽ Mada ovo zapravo i nije monohromno! IVAN Nije! Pošto je? SERŽ Pedeset hiljada. IVAN Eh, da. SERŽ Eh, da. Ćutanje. Iznenada, Serž prsne u smeh, a odmah za njim i Ivan. Obojica se grohotom smeju, i to od srca. SERŽ Jesam ćaknut, a? IVAN Ćaknut! SERŽ Pedeset hiljada. Smeju se najiskrenije. Prestaju, gledaju se. Ponovo prskaju u smeh, pa prestaju. Smiruju se. SERŽ Znaš da je Mark video sliku? IVAN Stvarno? SERŽ Zgrozio se. IVAN Stvarno? SERŽ Rekao mi je da je to sranje, što je potpuno neprikladan izraz. IVAN Tačno. SERŽ Ne može da se kaže da je ovo sranje. IVAN Ne. SERŽ Može da se kaže: ne shvatam, ne kapiram, ne može se reći „to je sranje“. IVAN

Pa znaš da on... SERŽ Ništa ne znam. Ti si isto tako...najzad, hoću da kažem, tebe to nije briga. IVAN On je jedna klasična osoba, klasičan čovek, kako hoćeš da... SERŽ Počeo je sardonično da se smeje...bez trunke šarma...bez trunke humora. IVAN Nećeš valjda tek danas da otkriješ da je Mark nagao... SERŽ On nema smisla za humor. S tobom mogu da se smejem. S njim sam sav ukočen. IVAN Malo je mračan u ovom trenutku, to je istina. SERŽ Ne zameram ja njemu što nema osećaj za ovu sliku, nema on obrazovanje za to, tu ipak treba naučiti neke stvari koje on nije naučio, bilo zato što to nikad nije hteo da učini, ili zato što ga to nije posebno privlačilo, nije važno, ja mu zameram njegov ton, njegovu uobraženost, netaktičnost. Zameram mu što nije dovoljno obziran. Ne zameram mu što se ne interesuje za savremenu umetnost, briga me, ja ga volim nezavisno od toga... IVAN I on tebe!... SERŽ Ne, ne, ne, ne, ja sam kod njega pre neki dan osetio neku vrstu... neku vrstu prezrive nadmenosti...zlobnog ruganja. IVAN Ma nije tako! SERŽ Ma jeste! Nemoj uvek pokušavati da izgladiš stvari. Prestani da izigravaš velikog pomiritelja ljudskog roda. Priznaj da Mark postaje začauren. Jer Mark zaista postaje začauren. Ćutanje. Kod Marka. Na zidu jedna figurativna slika na kojoj je predstavljen pejzaž viñen s nekog prozora. IVAN Smejali smo se. MARK Ti si se smejao? IVAN Mi smo se smejali obojica, zajedno. MARK Rekao si mu da je slika obično sranje, i vi ste se smejali? IVAN Ne, nisam mu rekao da je slika sranje, smejali smo se spontano. MARK Došao si, video sliku i nasmejao se. I on se nasmejao? IVAN

Da, ako hoćeš. Posle dve-tri reči, tako se to dogodilo. MARK I on se od srca smejao. IVAN Baš od srca. MARK E pa, eto, vidiš, prevario sam se. Tim bolje. Umirio si me, stvarno. IVAN Reći ću ti nešto još lepše. Serž se prvi nasmejao. MARK Serž se prvi nasmejao, a ti za njim? IVAN Da. MARK Ali zašto se on smejao? IVAN On se smejao zato što je osetio da ću ja prsnuti u smeh. Smejao se da bih se ja otkravio, ako hoćeš. MARK Ništa ne vredi ako se on prvi nasmejao. Ako je on prvi prasnuo u smeh, to je učinio da neutralizuje tvoj smeh. To ne znači da se smejao od srca. IVAN Smejao se od srca. MARK Smejao se od srca, ali ne iz pravog razloga. IVAN Šta ti je sad pravi razlog? Zbunjuješ me. MARK On se nije smejao komičnosti svoje slike. Vas dvojica se niste smejali iz istih razloga, ti si se smejao slici, a on se smejao da ti učini po volji, da se spusti na tvoj nivo, da ti pokaže da, pored toga što je on esteta koji može da investira u jednu sliku onoliko koliko ti ne zaradiš ni za godinu, on ostaje tvoj stari pajtos, ikonoborac, s kojim se možeš smejati do suza. IVAN Eh, eh... kratkotrajno ćutanje. Znaš... MARK Da... IVAN Iznenadićeš se... MARK Da... IVAN Meni se ta slika nije dopala...ali mi nije bila ni mrska. MARK Naravno. Ne možeš mrzeti ono što je nevidljivo, ne možeš mrzeti- ništa. IVAN

Ne, ne, ima tu nečeg... MARK Čega ima? IVAN Ima nečeg. Ne može se reći da je to ništa. MARK Šališ se? IVAN Ja nisam strog kao ti. To je delo. Postoji neka misao iza njega. MARK Misao! IVAN Misao. MARK A koja misao? IVAN To je realizacija svojevrsnog kretanja... MARK Ah, ah, ah! IVAN To nije slučajno napravljena slika, to je delo koje obeležava specifično narpedovanje... MARK Ah, ah, ah! IVAN Samo se ti smej. MARK Ti ponavljaš sva Seržova bulažnjenja! Kod njega je to žalosno, ali kod tebe, to je prosto komično! IVAN Znaš, Mark, mogao bi malo da povedeš računa o svojoj uobraženosti. Postaješ zajedljiv i nesimpatičan. MARK Tim bolje. Što sam stariji, to manje želim da budem dopadljiv. IVAN Bravo! MARK Neka misao! IVAN S tobom se ne može razgovarati. MARK ...misao iz toga!... Ono što vidiš jeste čisto sranje, ali ne brini, ne brini, iza toga stoji neka misao!... Da li misliš da iza ovog pejzaža stoji neka misao?... Pokazuje sliku koja visi kod njega na zidu. Ne, je li? Suviše dočarava. Suviše kazuje. Sve je na platnu. Tu ne može biti misli!.. IVAN Ti se zabavljaš, baš fino.

MARK Ivane, izjasni se u svoje ime. Reci mi kako ti osećaš stvari, ti lično. IVAN Ja osećam izvesnu vibraciju. MARK Ti osećaš, da sam ja u stanju da sam, u svoje ime, imam povoljno mišljenje o toj slici! IVAN Očigledno. MARK Ne verujem ti. IVAN A zbog čega? MARK Zato što te poznajem. Zato što si ti, osim što umeš da zastraniš iz prevelike popustljivosti, jedan zdrav momak. IVAN Što se za tebe ne bi moglo reći. MARK Ivane, pogledaj me u oči! IVAN Gledam te. MARK Ti si stvarno impresioniran Seržovom slikom? IVAN Ne. MARK Odgovori mi. Recimo da se sutra oženiš Katarinom i dobiješ ovu sliku kao svadbeni poklon, da li bi bio zadovoljan? Da li bi bio zadovoljan?... *** Ivan, sam. IVAN Naravno da ne bih bio zadovoljan. Ja inače nisam zadovoljan, ali u celini, ja nisam neko ko može reći: ja sam zadovoljan. Pokušvam... pokušavam da se setim nekog dogañaja za koji bih mogao da kažem: da, time sam zadovoljan... majka me pre neki dan bez veze upitala: „Jesi li zadovoljan što se ženiš, jesi li bar zadovoljan što se ženiš?“ Naravno, mama, naravno... „Kako to „naravno“? Čovek je zadovoljan ili nije zadovoljan, šta to znači „naravno“?! *** Serž, sam. SERŽ Za mene, ona nije bela. Kad kažem za mene, hoću da kažem, objektivno. Objektivno, ona nije bela. Ima belu osnovu, na kojoj je islikan čitav niz sivih tonova... ima tu čak i crvenog. Može se reći da je sasvim bleda. Da je bela, ne bi mi se sviñala. Mark je vidi kao belu... to je njegova granica. Mark je vidi kao belu zato što ga je zavarala ideja da je slika bela. Ivan, ne. Ivan vidi da nije bela. Mark može da misli šta mu je volja, ko ga šiša! ***

Mark, sam. MARK Trebalo je da uzmem ignaciju. Očigledno. Zašto moram da budem toliko kategoričan?! Šta me se tiče, u suštini, ako se Serž zaluñuje savremenom umetnošću? Ma tiče me se, to je ozbiljno. Ali mogao sam to drukčije da mu kažem. Pomirljivijim tonom. Ako ja ne mogu da podnesem, fizički, što je moj najbolji prijatelj kupio jednu belu sliku, ja, uprkos tome, ne smem da ga napadam. Moram s njim lepo da razgovaram. Ubuduće ću mu na lep način govoriti šta mislim... *** Kod Serža. SERŽ Jesi li spreman da se smeješ? MARK Kaži. SERŽ Ivanu se svideo Antrios. MARK Gde je? SERŽ Ivan? MARK Antrios. SERŽ Hteo bi da ga opet vidiš? MARK Pokaži mi ga. SERŽ Znao sam da ćeš to poželeti... Odlazi i vraća se sa slikom. Kraće vreme je ćutke posmatraju. Ivan je ukapirao. Smesta. MARK Eh, eh... SERŽ Dobro, slušaj, nećemo razglabati o ovom delu, život je kratak.. U stvari, da li si čitao ovo? Dohvati Senekin „O blaženom životu“ i baci ga na sto, baš pored Marka. Pročitaj to, pravo remek delo! Mark uzima knjigu, otvara je i prelistava. Hipermoderno. Ako to pročitaš, nema potrebe da čitaš još nešto. Izmeñu ordinacije, bolnice, Fransoz koja je odlučila da treba da viñam decu svakog vikenda- to je kod Fransoaz novo, setila se da je deci potreban otac- više nemam vremena za čitanje. Prinuñen sam da se opredelim za samu suštinu stvari. MARK ...Kao u slikarstvu, uostalom... gde si uspešno eliminisao formu i boju, ta dva bezvredna preostatka. SERŽ Da... mada mogu da cenim i neko figurativnije slikarstvo. Na primer, tvoju sliku u flamanskom stilu. Veoma je prijatna. MARK

Čega tu ima flamanskog?! Predeo je u Karkasonu. SERŽ Da, ali na kraju, ima izvestan flamanski ton... prozor, vidik, nije važno, vrlo je lepa. MARK Ne vredi ne dve pare, znaš. SERŽ Ma koga je briga za to?! Uostalom, sam Bog zna koliko će jednog dana vredeti Antrios!... MARK ...Znaš, razmišljao sam. Razmišljao sam i promenio sam mišljenje. Pre neki dan, vozeći se kolima po Parizu, mislio sam na tebe, i rekao sam sebi: nije li u suštini, Seržov čin pun istinske poezije? Nije li ta nesuvisla kupovina jedan visoko poetski čin? SERŽ Kako si danas pitom! Ne mogu da te prepoznam. Govoriš nekim medenim, skrušenim tonom, koji ti, uostalom ni malo ne pristaje. MARK Ne, ne, uveravam te, stvarno te molim da mi oprostiš. SERŽ Zašto me moliš da ti oprostim? MARK Ja sam suviše osetljiv, suviše nervozan, ne udubljujem se dovoljno u stvari... nisam dovoljno mudar, ako hoćeš. SERŽ Čitaj Seneku. MARK Eto, vidiš, na primer ovo: ti mi kažeš „čitaj Seneku“, i to bi moglo da me iznervira. Bio bih u stanju da se iznerviram zato što mi ti, u ovom razgovoru kažeš „čitaj Seneku“. To je besmisleno! SERŽ Nije, zato što ti se čini da on pokazuje... MARK Ja nisam rekao da me to nervira... SERŽ Rekao si da bi to moglo da te... MARK Da, da, to bi moglo da me... SERŽ Da bi to moglo da te iznervira, i ja to razumem. Zato što ti se čini da reči: „Čitaj Seneku“ ukazuju na izvesnu nadmenost sa moje strane. Ti kažeš da nisi dovoljno mudar, a ja ti na to kažem: „Čitaj Seneku“, to je odvratno! MARK Zar ne? SERŽ Uzgred budi rečeno, istina je da nisi dovoljno mudar, jer ja nisam rekao „Čitaj Seneku“, već „Čitaj Seneku“. MARK Tačno, tačno.

SERŽ U stvari, ti naprosto nemaš smisla za humor. MARK Po svoj prilici. SERŽ Ivan i ja smo se pre neki dan složili u vezi s tim, ti nemaš smisla za humor. I šta li on sad, kog vraga radi? Nesposoban je da stigne na vreme, to je stvarno prokleto! Zakasnili smo za bioskop! ...Ivan kaže, kao i ja, da ti u poslednje vreme pomalo nedostaje smisao za humor. MARK Poslednji put kad ste se videli, Ivan ti je rekao da mu se mnogo sviña tvoja slika i da ja nemam smisla za humor... SERŽ Ah, da, da, to, slika, mnogo, zaista... i iskreno... šta to gutaš? MARK Ignaciju. SERŽ Sada veruješ u homeopatiju? MARK Ne verujem ni u šta! SERŽ Ne nalaziš da je Ivan mnogo oslabio? MARK I ona je. SERŽ Izjeda ih to venčanje. MARK Da. Smeju se. SERŽ Kako je Paula? MARK Dobro je. Pokazujući Antriosa. Gde ćeš da ga staviš? SERŽ Još se nisam odlučio. Tu. Tu? ... Suviše je upadljivo. MARK Hoćeš li je uramiti? SERŽ Ne!...ne...ne... MARK Zašto? SERŽ To se naprosto ne uramljuje. MARK A tako? SERŽ

Po umetnikovoj želji. To je nešto što ne treba da bude zaustavljeno. Postoji nekakav obrub... daje Marku znak da pogleda ivicu. Doñi da vidiš... vidiš? MARK To je flaster. SERŽ Ne, neka vrsta kraft-papira... Napravio ga je sam umetnik. MARK Baš je zabavno što kažeš umetnik. SERŽ A šta bi trebalo da kažem? MARK Ti kažeš umetnik, mogao bi da kažeš slikar, ili.. kako se ono zvaše... Antrios... SERŽ Pa...? MARK Kažeš umetnik, kao da je to neka vrsta... Ma, najzad, nema veze. Šta gledamo? Hajde da bar jednom pogledamo nešto solidno. SERŽ Osam je sati. Zakasnili smo za sve bioskopske predstave. Ne ide mi u glavu da taj momak- koji nema nikakva naročita posla, ako se slažeš, uvek kasni! Koji mu je vrag?! MARK Hajdemo na večeru. SERŽ Da, osam i pet. Trebalo je da se nañemo izmeñu sedam i pola osam... šta si ono hteo da kažeš? Kako ja to kažem „umetnik“? MARK Ma pusti, hteo sam da kažem neku glupost. SERŽ Ma, ne, kaži. MARK Kažeš umetnik kao da je to neki... neki nedodirljivi entitet... neka vrsta božanstva... SERŽ Smeje se. Nego šta, on za mene jeste božanstvo! Ne misliš valjda da bih spiskao tolike pare za običnog smrtnika. MARK Nipošto! SERŽ U ponedeljak sam bio u Boburu. Znaš li koliko ima Antriosa u Boburu? Tri! Tri Antriosa!... u Boburu! MARK Neverovatno! SERŽ A moj nije ništa manje lep! ... Slušaj, da ti nešto predložim, ako Ivan ne doñe za ciglo tri minuta, brišemo odavde otkrio sam jedan izvrstan lionski restoran. MARK Zašto si besan?

SERŽ Nisam besan. MARK Jesi, besan si. SERŽ Nisam besan! Jeste, besan sam jer je nedopustiva takva raspuštenost, takva nesposobnost za disciplinu! MARK U stvari, ja ti idem na živce, a ti se iskaljuješ na sirotom Ivanu. SERŽ Sirotom Ivanu, zavitlavaš me! Ne ideš mi ti na živce, što bi mi ti išao na živce? *** SERŽ Ide mi na živce. Istina je. Ide mi na živce. Ima nešto sladunjavo u njegovom tonu. Nakakav naduveni smešak iza svake reči. Reklo bi se da se upinje da ostane ljubazan. Nemoj da budeš ljubazan, stari moj druže! Nemoj da budeš ljubazan. Samo to ne! Da li je u pitanju moja kupovina Antriosa? Nije li kupovina Antriosa izazvala tu nelagodu meñu nama? ... kupovina... koju on ne odobrava?... ali briga mene za njegovo odobravanje! Briga me za tvoje odobravanje, Mark! *** MARK Nije li u pitanju Antrios, kupovina Antriosa?... ne... nevolja je počela mnogo ranije... Počela je tačno onog dana kada si izgovorio, bez humora, govoreći o nekom umetničkom objektu, reč dekonstrukcija. Nije me toliko potresla sama reč, već način na koji si je izgovorio. Izgovorio si krajnje ozbiljno, bez distance, bez prisenka ironije, reč dekonstrukcija, ti, prijatelju moj. Ne znajući kako da se sučelim s tom situacijom, rekao sam da ja postajem čovekomrzac, a ti si mi uzvratio istom merom, a ma ko si ti? Na osnovu čega govoriš? Na osnovu čega si ti u stanju da se izdvojiš od drugih? Uzvratio mi je istom merom na najpakleniji mogući način... nejneočekivaniji s njegove strane... Ko si ti, mali moj Mark, da sebe smatraš superiornim? Trebalo je tog dana da ga dobro odalamim po njušci. A kad bi ležao na podu, polumrtav, da mu kažem, a ti, ko si ti, kao prijatelj, kakav si ti to prijatelj koji svog prijatelja ne smatra superiornim? Kod Serža. Mark i Serž, kako smo ih ostavili. MARK Lionski restoran, kažeš? Teška hrana, zar ne? Pomalo masna, kobasice... šta misliš? Neko zvoni na vratima. SERŽ Osam i dvadeset. Ide da otvori Ivanu. Ivan upada u odaju, govoreći. IVAN Onda, prava drama, nerešiv problem, prava drama, obe maćehe hoće da im se ime nañe na pozivnici za venčanje. Katarina obožava svoju maćehu koja ju je takoreći odgajila, ona hoće da ona bude na pozivnici, ona to hoće, maćehi to ne pada ni na pamet, i to je normalno, majka joj je umrla, da ona ne bude na pozivnici pored oca, ja moju mrzim, ne dolazi u obzir da se moja maćeha nañe na toj pozivnici, moj otac neće da tu bude bez nje, jedino ako izostavimo i Katarininu maćehu, što je apsolutno nemoguće, ja sam predložio

da se nijedan roditelj ne nañe na pozivnici, na kraju krajeva, nama više nije dvadeset godina, možemo sami da najavimo venčanje i da pozovemo ljude, Katraina je počela da urla, tvrdeći da je to šamar za njene roditelje koji plaćaju prijem, i to papreno, a naročito za njenu maćehu koja se toliko namučila iako joj ona čak i nije roñena majka, ja na kraju puštam da me ubedi, totalno protiv svoje volje, ali više nemam snage, prihvatam, dakle da se moja maćeha, koju mrzim, koja je prava gadura, nañe na pozivnici, telefoniram majci da je upozorim, kažem joj, mama, sve sam učinio da to izbegnem, ali mi ne možemo ništa drugo da uradimo, Ivona mora da bude na pozivnici, ona mi odgovara: ako se Ivona nañe na pozivnici, onda ja tu neću da budem, ja joj kažem: mama, preklinjem te, nemoj da pogoršavaš situaciju, ona kaže: kako se usuñuješ da moje ime lebdi, usamljeno na papiru, kao ime napuštene žene, ispod Ivoninog imena čvrsto privezanog uz prezime tvog oca, a mene stavljaš pred gotov čin, sve se organuzuje bez mene, sve se radi meni iza leña, a naivna Igeta treba sve da aminuje i to, kaže mi ona- a to je poenta, u vezi s jednim dogañajem čiju hitnost jošnisam uspela da shvatim, mama, prijatelji me čekaju, da, da, ti uvek imaš neka pametnija posla, uvek ti je sve preče od mene, zbogom, spušta mi slušalicu, Katarina, koja je bila pored mene ali je nije čula, kaže mi, šta je rekla, ja joj kažem, ona neće da bude na pozivnici sa Ivonom, i to je normalno, pozovi je opet i kaži joj: kada neko ženi sina, on zaboravlja na svoju sujetu, ti bi mogla to isto da kažeš svojoj maćehi, to s njom nema nikakve veze, vičeKatarina, meni je, isključivo meni, apsolutno stalo do njenog prisustva, ne njoj, sirotici, koja je sušta obzirnost, kad bi ona znala kakve to probleme stvara, ona bi preklinjala da ne bude na pozivnici, pozovi ponovo majku, ponovo je zovem, krajnje napet, Katarina je na drugom aparatu, Ivane, kaže mi majka, ti si dosad upravljao svojim čunom na najhaotičniji mogući način, a sad sam ja, zato što je tebi naprasni dunulo da uploviš u bračne vode, prinuñena da provedem jedno popodne i veče s tvojim ocem, čovekom koga ne viñam već sedamnaest godina i kome nisam imala nameru da prikazujem svoje oklembešene obraze i svoju gojaznost, i sa Ivonom, koja je da ti usput kažem, našla načina, to sam saznala od Feliksa Perolarija, da se uključi u igranje bridža, moja majka takoñe igra bridž, sve to ja ne mogu da izbegnem, ali kad je reč o pozivnici, neizostavnoj stvari, koju će svi dobiti i prostudirati, tu, bogme, imam nameru da se kočoperim sama, na drugom aparatu Katarina odmahuje glavom sa grimasom gnušanja, ja kažem, mama, zašto si toliko sebična, ja nisam sebična, ja nisam sebična, nećeš valjda sad i ti da mi kažeš, kao gospoña Romero jutros, zato što nisam pristala da je zastupam za šezdeset franaka bez poreza, da imam srce od kamena, i da svi mi u porodici imamo kamen umesto srca, i to baš sad kad su jadnom Andreu ugradili pejsmejker, a ti mu čak nisi poslao ni reč pozdrava, da, naravno da je to smešno, tebi je sve smešno, nisam ja sebična, Ivane, ti imaš još mnogo da naučiš o životu, hajde, mali moj, samo ti požuri, požuri, samo ti poñi svojim dragim prijateljima... Ćutanje. SERŽ I onda? IVAN I onda, ništa, ništa nije rešeno. Ja sam spustio slušalicu. Mini-drama s Katarinom. Skraćena zato što sam već kasnio. MARK Zašto, zaboga, puštaš sve te ženske spodobe da ti sede na glavi?

IVAN Zašto puštam da mi sede na glavi, pojma nemam! One su lude! SERŽ Oslabio si. IVAN Naravno. Izgubio sam četiri kila. Samo zbog sikiracije... „O blaženom životu“, eto šta mi je potrebno! Šta on kaže, a? mark Remek delo. IVAN Stvarno? SERŽ Nije ga čitao. IVAN Stvarno. MARK Nisam, ali mi je Serž maločas rekao da je to remek-delo. SERŽ Ja sam rekao da je remek-delo zato što to jeste remek-delo. MARK Da, da. SERŽ To jeste remek-delo. MARK Zašto se ljutiš bez razloga? SERŽ Ti nabacuješ da ja svaki čas kažem remek-delo- MARK Ma, ne... SERŽ Kažeš to nekakvim podrugljivim tonom.... MARK Ma ni u kom slučaju! SERŽ Da, da, remek-delo, nekakvim tonom... MARK Ama, on je lud! Ni u kom slučaju!... Baš naprotiv, ti si rekao, ti si dodao reč hipermoderno. SERŽ Da, i šta s tim? MARK Ti si rekao hipermoderno, kao da je moderno vrhunski kompliment. Kao da se kada se govori o nečemu, ne može reći ništa uzvišenije nego da je to moderno. SERŽ I onda? MARK

I onda, ništa. A ja nisam pomenuo ono „hiper“, mogao si da primetiš... Hipermoderno...! SERŽ Danas si me baš uzeo na zub. MARK Ne... IVAN Nećete valjda da se podžapate, to bi bio vrhunac! SERŽ Zar ti ne misliš da je izvanredno što je jedan čovek, koji je pisao pre skoro dve hiljade godina i danas aktuelan? MARK Da, da, da. To je odlika klasika. SERŽ Može i tako da se kaže. IVAN I šta ćemo onda da radimo? Pretpostavljam da nema ništa od bioskopa, žao mi je. Hoćemo na večeru? MARK Serž mi je rekao da ti se prilično svidela njegova slika. IVAN Da... prilično mi se sviña ta slika, da... tebi ne, znam. MARK Ne. Hajdemo na večeru. Serž zna neki dobar lionski restoran. SERŽ Tebi je to premasno. MARK Meni je to pomalo masno, ali rado ću da probam. SERŽ Na ne, ako je to za tebe premasno, idemo na nako drugo mesto. MARK Ne, stvarno želim da probam. SERŽ Idemo u taj restoran ako vam to predstavlja zadovoljstvo, inače ne idemo! Ivanu. Je l’ ti jedeš lionsku kuhinju, a? IVAN Ja radim ono što vi hoćete. MARK On radi ono što mi hoćemo, on uvek radi ono što neko drugi hoće. IVAN Ama, šta je vama dvojici, zaista ste čudni! SERŽ Mark je u pravu, jednom bi mogao da imaš i svoje mišljenje. IVAN Slušajte me, prijatelji, ako imate nameru da mene uzmete na nišan, ja brišem! Danas sam dovoljno preturio preko glave. MARK

Malo smisla za humor, Ivane. IVAN Molim? MARK Pokaži malo smisla za humor, stari moj. IVAN Malo smisla za humor? Ne vidim šta je tu smešno. Malo smisla za humor, baš si zabavan. MARK U poslednje vreme ti pomalo nedostaje smisao za humor. Pripazi na to, vidi mene! IVAN Šta je s tobom? MARK Zar ne misliš da i meni pomalo nedostaje smisao za humor u poslednje vreme? IVAN Stvarno? SERŽ E, sad je dosta, hajde da donesemo odluku. Istinu da kažem, ja više nisam gladan. IVAN Večeras ste stvarno grozni!... SERŽ Hoćeš da kažem šta ja mislim o tvojim neprilikama sa ženama? IVAN Kaži. SERŽ Ja bih rekao da je najhisteričnija od svih njih Katarina. Kud i kamo najhisteričnija. MARK To je očigledno. SERŽ Ako pustiš da ti već sad zasedne za vrat, pripremaš sebi jezivu budućnost. IVAN Pa šta mogu da radim? MARK Otkaži. IVAN Da otkažem venčanje? SERŽ On je u pravu. IVAN Ma ne mogu. Vi niste normalni! MARK Zašto? IVAN A, ma, zato što ne mogu, šta vam je?! Sve je organizovano. Ja sam već mesec dana u papirnici... MARK Kakve to ima veze?

IVAN Papirnica pripada njenom ujaku, koji apsolutno nije imao potrebu da zaposli bilo koga, a ponajmanje nekog tipa koji je jedino radio s tekstilom. SERŽ Radi šta hoćeš. Ali ja sam ti rekao šta mislim. IVAN Izvini me, Serž, ne želim da te vreñam, ali teško da si ti čovek kome bih se obratio za bračne savete. Ne može se reći da je tvoj život u toj oblasti baš oličenje uspeha... SERŽ U pravu si. IVAN Ja ne mogu da odustanem od tog venčanja. Znam da je Katarina histerična, ali ima ona i dobrih osobina. Ona ima dobrih osobina koje su od presudnog značaja kada se neko udaje za momka kao što sam ja... Pokazujući Antriosa. Gde ćeš da ga staviš? SERŽ Još ne znam. IVAN Zašto ga ne staviš ovde? SERŽ Zato što ga tu ubija dnevna svetlost. IVAN A, da. Mislio sam danas na tebe, u radnji su reprodukovali petsto postera nekog tipa koji slika belo cveće, potpuno belo, na beloj osnovi. SERŽ Antrios nije beo. IVAN Nije, naravno. Samo tako kažem. MARK Ti smatraš da ta slika nije bela, Ivane? IVAN Nije sasvim, ne... MARK A tako. A koje boje vidiš? IVAN Vidim boje... Vidim žuto, sivo, linije koje su pomalo oker... MARK I ti si dirnut tim bojama. IVAN Da,... ja sam dirnut tim bojama. MARK Ivane, ti si šonja. Ti si jedno mekušno i mlitavo stvorenje.. SERŽ Zato što je to jedan mali udvorica, snishodljivac, zablesnut lovom, zablesnut onim što on smatra kulturom, kulturom koje se ja, uostalom, definitivno gnušam. Kratktotrajno ćutanje. IVAN

Šta te je spopalo? MARK Kako možeš, Ivane? Preda mnom. Preda mnom, Ivane! IVAN Pred tobom, šta to? ... Pred tobom, šta to?... Te boje me diraju. Da. Ako nemaš ništa protiv. I prestani da misliš da uvek sve mora da bude po tvome. MARK Kako možeš da kažeš, meni u lice, da te te boje diraju?... IVAN Zato što je to istina. MARK Istina?! Te boje te diraju? IVAN Da, te boje me diraju. MARK Te boje te diraju, Ivane?! SERŽ Te boje ga diraju! Ima na to pravo! MARK Ne, nema pravo! SERŽ Kako: nema pravo? Tebi stvarno nije dobro, trebalo bi da odeš kod lekara. MARK Pošto nema boja, ne možeš da ih vidiš, i ne mogu da te diraju. IVAN Govori u svoje ime! MARK Kakva sramota, Ivane!... SERŽ Ma ko si ti, Mark?!... Ko si ti da namećeš svoj zakon? Frajer koji ne voli ništa, koji prezire ceo svet, koji smatra pitanjem časti da ne bude čovek svog vremena.... MARK Šta to to znači- biti čovek svog vremena? IVAN Ćao, odoh ja. SERŽ Gde ćeš? IVAN Idem. Ne vidim zašto bih podnosio vaše hirove. SERŽ Ostani! Nećeš valjda početi da izigravaš uvreñenost... Ako odeš, daćeš mu za pravo. Ivan stoji razapet izmeñu dve odluke. Čovek svog vremena je čovek koji živi u svom vremenu. MARK Koja budalaština! Kako neki čovek može živeti u nekom drugom vremenu, osim u svom? Objasni mi. SERŽ

Neko za koga će kroz dvadeset, kroz sto godina moći da se kaže da je predstavnik svog doba. MARK He, he. I šta s tim? SERŽ Kako šta s tim? MARK Koja je vajda od toga da se za mene jednog dana kaže, on je bio predstavnik svog doba? SERŽ Ali, stari moj, ne radi se, brate, o tebi, jadni moj stari! Briga nekog za tebe! Čovek svog vremena, kako ja to kažem, većina onih koje ti ceniš, predstavlja doprinos čovečanstvu.... Čovek svog vremena ne zaustavlja istoriju slikarstva na jednom rano-flamnskom pejsažu iz Kavajona... MARK Karkasona. SERŽ Da, to je isto. Čovek svog vremena učestvuje u unutrašnjoj dinamici evolucije... MARK A to je, po tebi, dobro? SERŽ To nije ni dobro ni loše- zašto hoćeš da morališeš, to je u prirodi stvari. MARK Ti, na primer, ti, znači učestvuješ u unutrašnjoj dinamici evolucije. SERŽ Da. MARK A Ivan? IVAN Ma otkud bih? Jedno mekušno stvorenje ne učestvuje ni u čemu. SERŽ Ivan je, na svoj način, čovek svog vremena. MARK A po čemu ti to vidiš kod njega? Ne valjda po onoj mazariji koju drži iznad kamina?! IVAN To uopšte nije mazarija! SERŽ Jeste, mazarija je! IVAN Ma nije! SERŽ Nije važno. Ivan je predstavnik izvesnog načina života i mišljenja koji je potpuno savremen. Kao i ti, uostalom. Ti si, oprosti mi što to kažem, tipičan čovek svog vremena. I, u stvari, što više priželjkuješ da to ne budeš, tim više si takav. MARK Onda je sve u redu. Gde je problem? SERŽ

Problem postoji isključivo za tebe, koji smatraš pitanjem časti da sebe isključiš iz kruga ljudskih bića, a u tome ne možeš da uspeš, ti kao da se nalaziš u živom pesku, što više pokušavaš da se iščupaš, to dublje toneš u njega, a sad se izvini Ivanu. MARK Ivan je kukavica. Na te reči, Ivan donosi odluku, žurno izlazi. Kratka pauza. SERŽ Bravo. Ćutanje. MARK Bolje bi bilo da se večeras uopšte ne družimo... zar ne?... Bolje bi mi bilo da i ja krenem... SERŽ Moguće... MARK Dobro... SERŽ Zapravo si ti kukavica... Napadaš momka koji nije u stanju da se brani... I ti to dobro znaš. MARK U pravu si... A to što si rekao samo uvećava moj poraz.... Vidiš, odjednom više ne shvatam, više ne znam šta me vezuje za Ivana... Više ne razumem na čemu se zasniva moj odnos s tim momkom. SERŽ Ivan je uvek bio takav kakav je. MARK Ne. Imao je on neku ludost, neprilagoñenost... Bilo je u njemu neke krhkosti, ali je on razoružavao svojom ludošću... SERŽ A ja? MARK Šta ti? SERŽ Znaš li šta te vezuje za mene? MARK ...Pitanje koje bi nas moglo daleko odvesti... SERŽ Pa hajdemo. Kratkotrajno ćutanje. MARK ... Krivo mi je što sam povredio Ivana. SERŽ Ah! Najzad jedna reč iz tvojih usta u kojoj ima nečeg ljudskog... Tim pre što se bojim da je mazariju koju drži iznad kamina naslikao njegov otac. MARK Nije valjda?! Doñavola!

SERŽ Jeste... MARK Ali i ti si mu... SERŽ Da, ali sam se setio baš dok sam to govorio. MARK Ah, doñavola... SERŽ Mmm... Kratka pauza. Neko zvoni. Serž ide da otvori. Ivan upada u prostoriju, i kao malo čas, smesta počinje da govori. IVAN Ivanov povratak! Lift je bio zauzet, ja se spustim niza stepenice, i tako, spuštajući se, mislim, kukavica, mekušac, šonja, kažem sebi, vratiću se ja s nekom pucaljkom, ukokaću ga, videće on da li sam mlitav i snishodljiv, stignem do partera, kažem sebi: stari moj dečko, nisi išao šest godina na psihoanalizu da bi na kraju ukokao svog najboljeg prijatelja, i da ne bi mogao da primetiš da se iza tog verbalnog ludila krije duboko nezadovoljstvo životom, poñem ponovo gore, i kažem sebi, ujedno se uspinjući stepenicama praštanja, Mark zove u pomoć, moram mu pomoći, pa makar i sam zbog toga stradao... Uostalom, pre neki dan, pričao sam Finkelconu o vama... SERŽ Ti pričaš Finkelconu o nama?! IVAN Ja Finkelconu pričam o svemu. SERŽ Zašto mu pričaš o nama? MARK Zabranjujem ti da tom degenu pričaš o meni! IVAN Ništa ti meni ne možeš da zabraniš! SERŽ Zašto mu pričaš o nama? IVAN Osećam da su vaši odnosi napeti, i hteo sam da mi Finkelcon razjasni... MARK I šta je taj kreten rekao? IVAN Rekao je nešto zanimljivo... SERŽ Ti ljudi daju svoje mišljenje? IVAN Ne, oni ne daju svoje mišljenje, ali, u ovom slučaju, on je dao svoje mišljenje, čak je napravio jedan gest, on koji nikad ne pravi nikakve gestove, uvek je ukočen, ja mu kažem, ma mrdnite se malo... SERŽ

I šta je onda rekao?! MARK Ma zabole nas šta je rekao! SERŽ Šta je rekao? MARK Šta nas to zanima? SERŽ Ja hoću da znam šta je taj kreten rekao, doñavola! IVAN Pretura po džepovima. Hoćete da znate? Vadi parče savijenog papira. MARK Hvatao si beleške?! IVAN Šireći papir. Zabeležio sam zato što je komplikovano. Da vam pročitam? SERŽ Čitaj. IVAN „Ako sam ja ja, zato što sam ja ja, i ako si ti ti, zato što si ti ti, ja sam ja, i ti si ti. Ako sam, naprotiv, ja ja zato što si ti ti, i ako si ti ti zato što sam ja ja, onda ja nisam ja, a ti nisi ti“. Sad razumete zašto sam morao da zapišem. Kratkotrajno ćutanje. MARK Koliko ga plaćaš? IVAN Četiri stotine frananka po seansi, dva puta nedeljno. MARK Divota. SERŽ I to u kešu. Ne može čekom. Frojd je rekao da treba da osetiš kako ti novčanice klize iz ruku. MARK Stvarno imaš sreće što tom tipu ležiš na kauču. SERŽ Nego šta!... I budi ljubazan da nam prepišeš tu formulu. MARK Da. Ona će nam, zacelo, biti od koristi. IVAN Pažljivo savijajući cedulju. Niste u pravu, ovo je veoma duboko. MARK Ako si blagodareći njemu došao da okreneš drugi obraz, možeš da mu zahvališ, napravio je od tebe krpu, ali ti si zadovoljan, a to je bitno. IVAN Seržu. I to sve zato što on neće da poveruje da ja cenim tvog Antriosa. SERŽ Briga mene šta vi mislite o ovoj slici, i jedan i drugi.

IVAN Što je više gledam, to mi se više sviña, veruj mi. SERŽ Predlažem da prekinemo razgovor o ovoj slici, i to jednom za svagda, ok? Takav razgovor me ne zanima. MARK Zašto to toliko primaš k srcu? SERŽ Ne primam to k srcu, Mark. Rekli ste šta mislite. U redu. Rasprava je završena. MARK Vidiš da si na kraj srca. SERŽ Nisam nakraj srca. Umoran sam. MARK Ako to primaš k srcu, to znači da si zavistan od tuñeg suda.... SERŽ Umoran sam, Mark. Sve ovo je potpuno beskorisno... Pravo da vam kažem, dovde ste mi došli, dovde, u ovom trenutku. IVAN Hajdemo na večeru! SERŽ Idite vas dvojica. Zašto ne odete na večeru vas dvojica? IVAN Ne dolazu u obzir! Kada smo jednom uspeli da se okupimo. SERŽ Očigledno nam ne ide baš najbolje. IVAN Ne razumem šta se dešava. Hajde da se smirimo. Nema nikakvog razloga da se svañamo, još manje zbog jedne slike. SERŽ Da li si svestan da samo dolivaš ulje na vatru s tim „Hajde da se smirimo“, i s tim tvojim popovskim ponašanjem? To je nešto novo? IVAN Nećete uspeti da me isprovocirate. MARK Imresioniraš me. Idem i ja kod Finkelcona!... IVAN Ne možeš. Nema mesta. Šta to gutaš? MARK Želsemijum. IVAN Ja sam prihvatio logičan redosled stvari, brak, deca, smrt. Papirnica. Šta može da mi se dogodi? Iznenada, Serž uzima Antriosa i iznosi ga iz sobe u kojoj se oni nalaze. Odmah se vraća. MARK Mi nismo dostojni da je gledamo.

SERŽ Tačno. MARK Ili se ti bojiš da ćeš u mom prisustvu na kraju početi da je gledaš mojim očima? SERŽ Ne. Znaš šta kaže Pol Valeri? Navrnuću vodu na tvoju vodenicu. MARK Briga me šta kaže Pol Valeri. SERŽ Ali ti si voleo Pola Valerija. MARK Nemoj da mi citiraš Pola Valerija! SERŽ Ali ti si mi ga otkrio. Ti lično si mi otkrio Pola Valerija! MARK Ne tiče me se! SERŽ A šta te se tiče? MARK Tiče me se to što si kupio ovu sliku. Što si potrošio pedeset hiljada na to sranje. IVAN Mark, nećeš valjda ispočetka?! SERŽ A ja ću tebi da kažem ono što se mene tiče- kad smo već počeli da se poveravamo- tiče me se način na koji si svojim smehom i insinuacijama nagovestio da ja sam smatram ovo delo grotesknim. Odbacio si mogućnost da sam ja ta njega iskreno vezan. Hteo si da stvoriš jedno odvratno saučesništvo meñu nama. I da preuzmem tvoju formulu, Mark, to je ono što me najmanje vezuje za tebe u poslednje vreme, ta stalna sumnja koju ispoljavaš. MARK Istina je da ne mogu da zamislim da ti iskreno voliš tu sliku. SERŽ Ali zašto? MARK Zato što ja volim Serža i što nisam u stanju da volim Serža koji kupuje tu sliku. SERŽ Zašto kažeš „koji kupuje“, zašto ne kažeš „koji voli“? MARK Zato što ne mogu da kažem koji voli, ne mogu da verujem da voli. SERŽ Zašto sam je onda kupio, ako je ne volim? MARK U tome i jeste ceo problem. SERŽ Ivanu. Vidi sam kako mi uobraženo odgovara! Ja pravim budalu od sebe, a on mi odgovara smireno i naduveno, pun nekakvih primisli! Marku. A tebi ni jedne sekunde

nije palo na pamet da mene, ako ja nekim čudom zaista volim tu sliku, ma koliko to tebi izgledalo neverovantno, može da povredi tvoje kategorično , bespogovorno mišljenje, puno saučesničkog gnušanja? MARK Ne. SERŽ Kad si me pitao šta mislim o Pauli- devojci koja mi je, tokom cele jedne večere držala predavanje o tome da se bolest Elersa Danlosa može izlečiti homeopatijom, ja ti nisam rekao da je smatram ružnom, odbojnom i lišenom šarma. A mogao sam. MARK To ti misliš o Pauli? SERŽ A ti? IVAN Ma ne misli on tako! Ne može se tako misliti o Pauli! MARK Odgovori mi! SERŽ Vidiš, vidiš kako to deluje. MARK Da li stvarno misliš o Pauli to, što si sad rekao? SERŽ I gore od toga. IVAN Ma ne! MARK Gore od toga, Serž! Gore od toga da je odbojna! Hoćeš li mi objasniti to „gore od odbojnosti“? SERŽ Ah, ah! Kad te nešto lično pogaña, reči imaju više gorčine, kako izgleda! MARK Serž, objasni mi to „gore od odbojnosti“! SERŽ Nema potrebe da mi se obraćaš tim ledenim tonom. Dovoljno je, odgovoriću ti, dovoljno je videti način na koji ona tera dim cigarete... MARK Način na koji ona tera dim cigarete... SERŽ Da. Način na koji ona tera dim cigarete. Jedan gest koji tebi izgleda beznačajan, jedan bazazlen gest, kako ti to misliš, e pa nije, način na koji ona tera dim od cigarete u samoj je srži njene odbojnosti. MARK ...Ti o Pauli, ženi sa kojom ja delim život, govoriš tim neprihvatljivim rečima, zato što ne odobravaš način na koji ona tera dim cigarete? SERŽ Da. Način na koji ona tera dim cigarete osuñuje je bez daljeg.

MARK Serž, objasni mi to, pre nego što potpuno izgubim samokontrolu. Veoma je ozbiljno to što radiš. SERŽ Svaka druga žena bi rekla, izvinite, dim mi stvarno smeta, da li biste bili ljubazni da premestite svoju pepeljaru... ne, njoj je ispod časti da nešto kaže, ona izražava svoj prezir u vazduhu, jednom proračunatom kretnjom, punom pomalo zločestog gnušanja, jednim pokretom ruke koji bi trebalo da bude neprimetan, i koji kao da kaže: samo vi pušite, samo vi pušite, to je nesnosno, ali ne vredi na to trošiti reči, tako da se na kraju pitaš da li joj nisi po volji ti, ili cigareta. IVAN Preteruješ. SERŽ Vidiš, on kaže da preterujem, ne kaže da nisam u pravu. Način na koji ona tera dim cigarete otkriva jednu hladnu, nadmenu prirodu, zatvorenu za svet. A i ti sam imaš tendenciju da takav postaneš. Šteta je, Mark, zaista je šteta što si naleteo na jednu tako negativnu ženu... IVAN Paula nije negativna. MARK Povuci reč, Serž! SERŽ Ne! IVAN Ma da... MARK Povuci reč! IVAN Povuci, povuci! To je smešno. MARK Serž, poslednji put te pozivam da povučeš reč. SERŽ Vi ste jedan nastran par, po mom mišljenju. Par fosila. Mark se baca na Serža. Ivan jurne da ih razdvoji. MARK Ivanu. Miči se! SERŽ Ivanu. Ne mešaj se! Sledi neka vrsta groteskne borbe, veoma kratke, koja se završava udarcem koji zlosrećno pogaña Ivana. IVAN O, doñavola, o doñavola! SERŽ Daj da vidim, daj da vidim... Ivan ječi. Više nego što je potrebno, reklo bi se. Ma, daj da vidim... nije to ništa... nije ti ništa... čekaj... Izlazi i vraća se sa oblogom. Drži, stavi ovo na glavu, i drži koji minut.

IVAN Vi ste obojica skroz nenormalni. SERŽ Ne uzbuñuj se. IVAN Stvarno me boli!... još će ispasti da ste mi probušili bubnu opnu! SERŽ Ma kakvi. IVAN Otkud ti znaš? Nisi oto-rino! Takvi prijatelji, ljudi koji su završili fakultete! SERŽ Daj, smiri se. IVAN Ne možeš da nacrniš nekog zato što ti se ne sviña način na koji on tera dim cigarete. SERŽ Mogu. IVAN Ali, na kraju krajeva, to nema nikakvog smisla! SERŽ Šta ti znaš o smislu bilo čega? IVAN Samo ti mene napadaj, napadaj me još malo! Možda imam unutrašnje krvarenje, sad mi je pred očima protrčao miš! SERŽ To je pacov. IVAN Pacov?! SERŽ Da, protrči on s vremena na vreme. IVAN Imaš pacova? SERŽ Ne skidaj oblogu, ma ne diraj oblogu! IVAN Šta je vama?... Šta se to dogodilo meñu vama? Nešto se dogodilo kad ste toliko skrenuli s uma? SERŽ Ja sam kupio jedno delo koje Marku nije po volji. IVAN Opet nastvavljaš s tim! Obojica ste u spirali, više ne možete da se zaustavite... Kao ja sa Ivonom, najpatološkiji mogući odnos! SERŽ Ko ti je to? IVAN Moja maćeha! SERŽ

Odavno je nisi pominjao. IVAN Ona je naučila da pliva u kanalu Obervilijea, po kome su plutali crnuti pacovi, a čuvar ustave im je govorio, zaronite! Bilo je to čudesno! Na to sam joj ja rekao da sam ja naučio da plivam u četrnaestoj godini, s prslukom za spasavanje i specijalnim učiteljem plivanja u Oteju. Boli me... stvarno me boli... siguran sam da mi je prsla bubna opna. Kratkotrajno ćutanje. MARK Zašto mi nisi odmah rekao šta misliš o Pauli? SERŽ Nisam hteo da te oneraspoložim. MARK Ne, ne, ne... Kad sam te pitao šta misliš o Pauli, ti si mi odgovorio: dobro ste se našli. SERŽ Da. MARK I to je, iz tvojih usta, zvučalo kao nešto pozitivno. SERŽ Po svoj prilici... MARK Jeste, jeste. U to vreme, jeste. SERŽ Dobro, šta hoćeš da dokažeš? MARK Danas tvoj napad na Paulu, u stvari na mene, zvuči zlonamerno. SERŽ Ne razumem.... MARK Ma da, razumeš. SERŽ Ne. MARK Otkako više ne mogu da te sledim u tvojoj besomučnoj, mada odskorašnjoj pomami prema svemu novom, ja sam postao „nadmen, zatvoren za svet, fosilizovan“... IVAN Osećam svrdlanje, nešto mi svrdla kroz glavu! SERŽ Hoćeš gutljaj konjaka? IVAN Misliš da bi valjalo? Ako mi je ništo otkačeno u mozgu, zar ne misliš da je alkohol kontraindikovan? SERŽ Hoćeš aspirin? IVAN Ne brinite o meni. Samo vi nastavite svoj besmisleni razgovor, ne obraćajte pažnju na mene.

MARK To nije lako. IVAN Mogli biste imati bar trunčicu saosećanja. Ali ne! SERŽ Ja se na tebe ne ljutim što si s Paulom. MARK I nemaš nikakav razlog da se zbog toga ljutiš na mene. SERŽ A ti imaš razloga da se ljutiš na mene što sam... zamalo da kažem: što sam sa Antriosom! MARK Da. SERŽ Nešto mi tu izmiče. MARK Ja tebe nisam zamenio Paulom. SERŽ A ja, ja sam tebe zamenio Antriosom? MARK Da. Antriosom... i kompanijom. SERŽ Ivanu. Da li ti razumeš šta on to priča? IVAN Ma briga me, vi ste udareni. MARK U moje vreme, ti nikad ne bi kupio to platno. SERŽ Šta ti pa to znači, u tvoje vreme?! MARK U vreme kada si me izdvajao od ostalih, kad si sve merio po meni. SERŽ Postojalo je meñu nama neko vreme koje je bilo takve prirode? MARK Kako je to surovo i nisko s tvoje strane. SERŽ Ne, uveravam te, ja sam zgranut. MARK Da Ivan nije spužvasto biće u kakvo se prometnuo, on bi me podržao. IVAN Samo ti nastavi, nastavi, rekao sam ti, ja sam neosetljiv. MARK Seržu. Postojalo je jedno vreme kada si se ponosio što me imaš za prijatelja. Godila ti je moja neobičnost, moja sklonost da ostanem izvan svega. Voleo si da u društvu ističeš moju neukrotivost, ti koji si živeo toliko obično. Ja sam bio tvoj alibi. Ali... konačno, treba pomisliti da ta vrsta naklonosti presušuje... zašavši u godine, ti se osamostaljuješ... SERŽ

Ovo mi se stvarno sviña „zašavši u godine“. MARK A ja mrzim tu samostalnost. Nasilnost te samostalnosti. Ti me napuštaš, ja sam izneveren. Ti si za mene izdajnik. Ćutanje. SERŽ Ivanu. On je bio moj pokrovitelj, ako dobro shvatam! Ivan ne odgovara, Mark ga prezrivo gleda. Kratka pauza. Ako sam ja tebe voleo kao pokrovitelja... kakve je prirode bilo tvoje osećanje? MARK Možeš da naslutiš. SERŽ Da, da, ali bih želeo da to čujem iz tvojih usta. MARK Voleo sam tvoj pogled. Bio sam polaskan. Znao sam da si uvek spreman da me smatraš nekim posebnim. Čak sam verovao da u toj posebnosti ima nečeg superiornog, sve dok mi jednog dana nisi saopštio da to nije tačno. SERŽ Ovo je stvarno zaprepašćujuće. MARK To je istina. SERŽ Koji poraz! MARK Da, koji poraz! SERŽ Koji poraz! MARK Naročito za mene... Ti, ti si sebi pronašao novu porodicu. Tvoja idolatrijska priroda pronašla je druge objekte. Umetnika!... Dekonstrukciju!... Kratkotrajno ćutanje. IVAN Šta je to dekonstrukcija? MARK Ti ne znaš šta je dekonstrukcija?... Pitaj Serža, on je dobro ovladao tim pojmom... Seržu. Da bi mi učinio čitljivim jedno besmisleno delo, ti si potražio terminologiju u oblasti javnih radova... Ah, smeškaš se! Vidiš, kad se tako smeškaš, vraća mi se nada, koji krele... IVAN Pomirite se, zaboga! Hajde da provedemo jedno lepo veče, sve je ovo smešno! MARK Ja sam kriv. Nismo se baš viñali u poslednje vreme. Bio sam odsutan, ti se počeo da se družiš s krem-društvom. Ropovima. Depre-Kuderovima. Sa onim zubarom, Gijom Alijeom... on te je... SERŽ Ne, ne, ne i ne, to uopšte nije njegov svet, on voli samo konceptualnu umetnost.

MARK Isti je to...ñavo... SERŽ Ne, to nije isto. MARK Eto vidiš, dokaz više da sam te pustio da skreneš s pravog puta... Više se ne razumemo ni u najobičnijem razgovoru. SERŽ Potpuno mi je bilo nepoznato- stvarno, ovo je pravo otkriće. Da sam u toj meri bio pod tvojom paskom, toliko tvoja svojina... MARK Ne moja svojina, ne... Nikad ne bismo smeli ostaviti svoje prijatelje bez nadzora. Uvek treba držati svoje prijatelje na oku. Inače vam izmaknu... Pogledaj ovog nesrećnika Ivana, koji nas je očaravao svojim neobuzdanim ponašanjem, i koga smo pustili da postane isprepadani papirdžija... uskoro i muž... jedan momak koji nam je donosio svoju jedinstvenost i koji se sada upinje iz petnih žila da je uništi... SERŽ Koji je nama donosio! Shvataš li šta govoriš? Uvek u funkciji tvoje ličnosti! Nauči da voliš ljude zbog njih samih, Mark. MARK Šta to znači: zbog njih samih? SERŽ Zbog onoga što oni jesu. MARK Ali šta su oni? Šta su oni izvan nade koju ja polažem u njih? Ja beznadežno tražim jednog prijatelja koji će već postojati kao ličnost, nezavisno od mene. Do danas nisam imao sreće u tome. Morao sam da vas oblikujem... Ali vidiš, to ne ide. Jednog lepog dana, tvoja tvorevina ode na večeru kod Depre-Kuderovih, i da bi zvanično potvrdila svoj novi društveni status, kupi jednu belu sliku. IVAN U medicini ovo ima svoje ime. Njegova bolest ima svoje ime... SERŽ Dakle, evo nas na kraju jednog petnaestogodišnjeg odnosa... MARK Da... IVAN Bedno... MARK Vidiš, da smo uspeli da normalno razgovaramo, da je meni pošlo za rukom da smireno kažem šta želim... SERŽ Da?... MARK Ne... SERŽ Da. Kaži. Da razmenimo makar nekoliko obestrašćenih reči.

MARK Ja ne verujem u vrednosti koje upravljaju današnjom umetnošću... Zakon novog, zakon iznenañenja... Iznenañenje je mrtva stvar. Mrtva, čim je začeta, Serž... SERŽ Dobro, i onda? MARK To je sve, za tebe sam i ja bio neka vrsta iznenañenja. SERŽ O čemu ti to pričaš?! MARK Iznenañenja koje je trajalo izvesno vreme, moram to da kažem. IVAN Finkelcon je genije! Kažem vam da je on sve shvatio! MARK Voleo bih da prestaneš da nam arbitriraš, Ivane, i da se više ne ponašaš kao da si ti izvan ovog razgovora. IVAN Ti bi i mene u ovo da uključiš, ne dolazi u obzir, šta se to mene tiče? Meni je već prsla bubna opna, sad sami izravnajte svoje račune! MARK Možda mu je stvarno prsla bubna opna, žestoko sam ga odalamio. SERŽ Veoma podrugljivo. Molim te, bez hvalisanja. MARK Vidiš, Ivane, ono što ja u ovom trenutku ne mogu da podnesem kod tebe, pored svega što sam ti već rekao i što mislim, to je tvoja želja da nas izjednačiš. Što bi hteo da budemo jednaki. Da zabašuriš svoj kukavičluk. Jednaki u raspravi, jednaki u nekadašnjem prijateljstvu. Ali mi nismo jednaki, Ivane. Moraš da izabereš stranu. IVAN Već sam izabrao. MARK Savršeno. SERŽ Meni nije potrebna podrška. MARK Nećeš valjda odbaciti sirotog momka? IVAN Zašto se viñamo ako se mrzimo? Mrzimo se, to je jasno! Najzad, ja vas ne mrzim, ali vi se mrzite! I mrzite mene! Zašto se onda viñamo? Srpemao sam se da provedem jedno opušteno veče posle cele nedelje besmislenih trzavica, da se nañem sa moja dva najbolja prijatelja, da idemo u bioskop, da se smejemo, da zaboravim probleme... SERŽ Da li si primetio da govoriš samo o sebi? IVAN A o kome pa vi govorite?! Svi govore samo o sebi! SERŽ

Upropastićeš nam veče, ti... IVAN Ja sam vam upropastio veče?! SERŽ Da. IVAN Ja sam vama upropastio veče?! Ja?! Ja sam vama upropastio veče?! MARK Da, da, nemoj da padaš u vatru! IVAN Ja sam upropastio veče?! SERŽ Koliko ćeš puta to da ponoviš? IVAN Ne, ali odgovorite mi, ja sam vama upropastio veče? MARK Kasniš tri četvrti sata, bez izvinjenja, daviš nas svojim domaćim zavrzlamama... SERŽ A tvoje bezvoljno prisustvo, tvoje prisustvo bezbojnog i neutralnog posmatrača, navodi Marka i mene na najgora preterivanja. IVAN I ti! Sad i ti da počinješ s tim?! SERŽ Da, zato što se u tome potpuno slažem sa njim. Ti si stvorio uslove za konfliktnu situaciju. MARK Taj otužni i inferiorni glas razuma koji pokušavaš da nam naturiš otkako si došao, naprosto je nesnosan. IVAN Vi znate da ja mogu da se rasplačem... Ja zbog ovog mogu da se rasplačem... Uostalom, samo što nisam... MARK Plači. SERŽ Plači. IVAN Plači! Vi meni kažete da plačem! MARK Imaš sve razloge da plačeš: oženićeš se jednom oštrokonñom, gubiš prijatelje koje si smatrao večitim... IVAN Znači, u tome je stvar, sve je gotovo! MARK Sam si rekao, koje vajde da se viñamo ako se mrzimo? IVAN A moje venčanje? Vi ste kumovi, ako se sećate?!

SERŽ To još uvek možeš da promeniš. IVAN Otkud mogu?! Upisao sam vas. MARK Možeš da izabereš druge u poslednjem trenutku. IVAN To se ne radi! SERŽ Ma radi se! IVAN Ne! MARK Ne uzrujavaj se. Doći ćemo. SERŽ Trebalo bi da otkažeš to venčanje. MARK Da, to je istina. IVAN Ma, k vragu s tim! Šta sam vam, kog vraga, uradio?! Brizne u plač. Pauza. Gnusno je to što radite! Mogli ste da se posvañate posle dvanaestog, ne, vi ste sve udesili da mi pokvarite venčanje, venčanje koje je već čista katastrofa, zbog koga sam izgubo četiri kila, vi hoćete da ga definitivno upropastite! Jedine dve osobe čije mi je prisustvo pružalo neku mrvicu zadovoljstva, sve rade da sepoubijaju... srvarno sam batlija, nema šta! Marku. Ti misliš da ja volim papirne maramice, lepljive trake, misliš da jedan normalan čovek čezne za tim da jednog dana prodaje košulje s nabranim leñima?! Šta bi hteo da uradim? Izigravao sam budalu do četrdesete, ah, naravno da sam te zabavljao, zabavljao sam ja mnoge prijatelje svojim budalaštinama, ali ko je uveče sam kao pas? Ko se uveče vraća sasvim sam u svoju jazbinu? Lakrdijaš koji hoće da crkne od usamljenosti, koji uključuje sve što govori, i koji na telefonskoj sekretarici nalazi- koga? Svoju majku! Svoju majku, i opet svoju majku. Kratkotrajno ćutanje. MARK Nemoj da zapadneš u takvo stanje. IVAN Nemoj da zapadneš u takvo stanje! A ko me je doveo u takvo stanje?! Ja ne držim do sebe, kao vi. Ko sam ja? Jedan tip bez težine, bez svog mišljenja, ja sam običan lutan iz kutije, uvek sam bio lutan! MARK Smiri se... IVAN Nemoj da mi govoriš: smiri se! Ne postoji ni jedan razlog da se smirim, ako hoćeš da skroz poludim, ti mi kaži smiri se „smiri se“, to je najgore što se može reći nekome ko je izgubio svoj mir! Ja sam drukčiji od vas, a ne želim da budem autoritet, ja ne želim da budem uvaženi stručnjak, ja neću da postojim sam za sebe, ja hoću da budem vaš prijatelj, Ivan vetropir! Ivan vetropir.

Ćutanje. SERŽ Samo bez patetike, molim... IVAN Završio sam. Imaš nešto za grickanje? Bilo šta, samo da se ne onesvestim. SERŽ Imam maslinke. IVAN Daj. Serž mu daje zdelicu s maslinkama, koja mu se nalazi nadohvat ruke. SERŽ Marku. Hoćeš? Mark potvrdno klimne glavom. Ivan mu pruža zdelicu. Jedu maslinke. IVAN Nemaš neki tanjir za... SERŽ Imam. Uzima jednu tacnu i stavlja je na sto. Pauza. IVAN Jedući maslinke. Ići u takve krajnosti... kataklizma zbog jednog belog panoa... SERŽ Nije beo! IVAN Belo sranje! Počinje da se smeje kao lud. Jer to jeste jedno belo sranje! Priznaj to, stari moj! Van pameti je što si ga kupio! Mark se smeje podstaknut Ivanovom neobuzdanošću. Serž izlazi iz sobe. Uskoro se vraća sa Antriosom koga ponovo stavlja na isto mesto. SERŽ Ivanu. Imaš li kod sebe svoje čuvene flomastere? IVAN Šta će ti? Nećeš valjda da crtaš po slici? SERŽ Imaš ili nemaš? IVAN Čekaj... pretura po džepovima ... da, jedan plavi... SERŽ Daj ga ovamo. Ivan pruža flomaster Seržu. Serž uzima flomaster, skida poklopac, časak posmatra vrh, vraća poklopac. Podiže pogled ka Marku i dobacuje mu flomaster. Mark ga uhvati. Kratka pauza. SERŽ Marku. Hajde. Ćutanje. Hajde! Mark se približava slici, gleda Serža. Onda skida poklopac s flomastera. IVAN Nećeš valjda to da uradiš?! Mark gleda Serža. SERŽ

Hajde. IVAN Obojica ste zreli za ludnicu! Mark se saginje da bi bio u visini slike, pod užasnutim Ivanovim pogledom, prelazi flomasterom po jednoj od poprečnih pruga. Serž ni da trepne. A onda, veom brižljivo, Mark na toj kosini crta maleckog skijaša s kapicom. Kad završi, ustaje i posmatra svoje delo. Serž i dalje stoji kao kip. Ivan je skamenjen. Ćutanje. SERŽ Dobro. Ja sam gladan. Idemo na večeru. Mark se jedva primetno osmehuje. Vraća poklopac na flomaster i, kao da se igra, dobacuje ga Ivanu da ga uhvati u letu. *** Kod Serža. U dnu prostorije, na zidu, visi Antrios. Stojeći ispred platna,Mark drži posudu s vodom, u koju Serž umače komadiće tkanine. Mark je zavrnuo rukave košulje, a Serž ima na sebi prekratku molersku kecelju. Pored njih se miže videti nekoliko preparata, bočice ili flaše razreñivača, sredstvo za skidanje fleka, krpe i sunñeri. Krajnje pažljivo, Serž završnim potezom okončava čišćenje slike. Antrios je povratio svoju prvobitnu belinu. Mark spušta posudu s vodom i posmatra sliku. Serž se okreće ka Ivanu, koji sedi malo dalje. Ivan klimne glavom u znak odobravanja. Serž se odmiče, pa i sam promatra delo. Ćutanje. IVAN Kao da je sam. Obraća nam se nešto tišim glasom. Sutradan po venčanju, Katarina je na grob svoje pokojne majke, na groblju Monparnas, spustila svoj svadbeni buket i kutijicu slatkiša. Ja sam se sklonio da plačem iza jedne kapele, a uveče, misleći ponovo na taj potresni postupak, još sam jecao u svom krevetu u tišini, neizostavno moram da pričam Finkelconu o svojoj tendenciji da plačem, ja stalno plačem, što nije normalno za čoveka mojih godina, to je počelo, ili se barem jasno ispoljilo, one večeri sa belom slikom kod Serža. Pošto je Serž pokazao Marku, jednim potpuno ludačkim postupkom, da mu je više stalo do njega nego do slike, otišli smo na večeru kod Emila. Serž i Mark su odlučili da pokušaju da obnove jedan odnos upropašćen dogañajima i rečima. U jednom trenutku, neko od nas je upotrebio izraz „probni period“, i ja sam briznuo u plač. Izraz „probni period“, primenjen na naše prijateljstvo, izazvalo je u meni nekontrolisani i besmisleni potres. U stvari, ja više ne podnosim nikakav racionalni govor, sve što je svet stvorio, sve što je u ovom svetu bilo veliko i lepo, ništa od toga nikad nije bilo plod racionalnog pristupa. Pauza. Serž briše ruke. Prazni posudu s vodom, a onda sklanja sve preparate, tako da više nema ni traga od čišćenja. Još jedanput gleda svoju sliku. A onda se okreće i prilazi nam. SERŽ Kad smo Mark i ja najzad uspeli da pomoću nekog švajcarskog sapuna na bazi goveñe žuči, koji nam je preporučila Paula, izbrišemo skijaša, ja sam se zagledao u Antriosa i okrenuo se prema Marku. Da li si znao da se ovi flomasteri mogu oprati? Ne, odgovorio mi je Mark... nisam... a ti? Nisam ni ja, rekao sam, veoma brzo, lažući. Trebalo je da u tom trenutku odgovorim, da, znao sam, ali zar sam mogao da ugrozim naš probni period jednim tako razočaravajućim priznanjem? S druge strane, zar da ga

započnemo prevarom? Prevarom! Hajde da ne preterujemo. Odakle mi odjednom ta nedotpuavna čestitost? Zašto odnosi s Markom moraju da budu toliko komplikovani? Svetlost postepeno izdvaja Antriosa. Mark prilazi slici. MARK Iz belih oblaka veje sneg. Ne vide se ni beli oblaci, ni sneg. Ni studen, ni beli blesak tla. Jedan usamljeni čovek se spušta na skijama. Sneg veje, veje, sve dok taj čovek ne iščezne, postavši opet nevidljiv. Moj prijatelj Serž, moj dugogodišnji prijatelj, kupio je jednu sliku. To je platno veliko otprilike metar i šezdeset sa metar i dvadeset. Ono predstavlja jednog čoveka koji promiče nekim prostorom i iščezava. kraj