МИРОСЛАВА КОСТИЋ

НОВИ САД 2007

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И ЊЕГОВО ДОБА

САДРЖАЈ

9 ЗАХВАЛНОСТ

11 УВОД

19 ДО БА ПРО СВЕ ТИ ТЕЉ СТВА

19 Про све ти тељ ство у Евро пи 21 Фран цу ско про све ти тељ ство 30 Не мач ко про све ти тељ ство 37 Ру ско про све ти тељ ство 44 Про све ће ни ап со лу ти зам 45 Фри дрих Ве ли ки 50 Јо сиф II и јо зе фи ни стич ке ре фор ме 59 До си теј Об ра до вић и срп ско про све ти тељ ство

79 КРИ ТИ КА БА РО КА И ФОР МИ РА ЊЕ УМЕТ НО СТИ ПРО СВЕ ТИ ТЕЉ СТВА

79 Ба рок на умет ност и умет ност као про па ган да 91 Кри ти ка ба рок них схва та ња и про све ти тељ ско схва та ње умет но сти

109 ЈА КОВ ОР ФЕ ЛИН И БЕЧ КА ЛИ КОВ НА АКА ДЕ МИ ЈА

109 Не мач ки и фран цу ски ути ца ји на кул ту ру Кар ло вач ке ми тро по ли је113 Ја ков Ор фе лин и ла тин ско–не мач ке шко ле118 За ха ри ја Ор фе лин134 Ја ков Ор фе лин и беч ка ли ков на Ака де ми ја138 Ба кро ре зач ка ака де ми ја Ја ко ба Шму це ра148 Есте ти ка и умет ност

163 ЈА КОВ ОР ФЕ ЛИН КАО УМЕТ НИК

163 Цр теж Ја ко ва Ор фе ли на у „Исто ри ји“ Јо ва на Ра ји ћа175 Пор тре ти185 Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле у Ки кин ди222 Стил ске осо бе но сти сли кар ства Ја ко ва Ор фе ли на

225 ОПУС ЈАКОВА ОРФЕЛИНА

227 МАНАСТИР ГРГЕТЕГ227 Ико но стас цр кве230 МАРАДИК230 Цр ква Све тог Са ве232 ОБРЕЖ232 Ико но стас цр кве Пре о бра же ња Хри сто вог234 КУПИНОВО234 Ико но стас цр кве Све тог Лу ке236 СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ236 Ико но стас Са бор не цр кве Све тог Ни ко ле240 ДЕЛИБЛАТО240 Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле241 ИРИГ241 Ико но стас цр кве Све тог Те о до ра Ти ро на243 СТАПАР243 Ико но стас цр кве Ва ве де ња пре све те Бо го ро ди це245 ВЕЛИКИ РАДИНЦИ245 Ико но стас цр кве Све тог Ар хан ђе ла Ми ха и ла246 КРАЉЕВЦИ246 Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле248 ЈАРАК248 Ико но стас цр кве Све тог Ге ор ги ја у Јар ку250 РАТКОВО250 Ико но стас цр кве Све тог ве ли ко му че ни ка Ге ор ги ја252 МАНАСТИР БЕЗДИН252 Ико но стас цр кве Ва ве де ња Бо го ро ди це255 САМОШ255 Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле256 СЕЛО КРУШЕДОЛ256 Ар хи је реј ски трон цр кве Мај ке Ан ге ли не

259 ЗА КЉУ ЧАК

263 JAKOV ORFELIN AND HIS AGE

271 JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

279 БИБЛИОГРАФИЈА

ЗАХВАЛНОСТ

Ова књи га пред ста вља до пу њен текст док тор ске ди сер та ци је ко ја је у свом из вор ном об ли ку, под истим на сло вом, од бра ње на на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду де цем бра 2006. го ди не пред ко ми си јом ко ју су са чи ња ва ли : др Ми ро слав Ти мо ти је вић, ре дов ни про фе сор Фи ло зоф ског фа кул те та, др Не над Ма ку ље вић, до цент Фи ло зоф ског фа кул те та и др Љи ља на Сто шић, ви ши на уч ни са рад ник Бал ка но ло шког ин сти ту та СА НУ.

Свом мен то ру проф. др Ми ро сла ву Ти мо ти је ви ћу по себ но сам за хвал на на из ван ред ној, ви­ше го ди шњој стал ној и све срд ној про фе си о нал ној по др шци мом ра ду на овој сту ди ји, на мно гим ин спи ра тив ним ди ја ло зи ма ко ји има ју свој зна ча јан од јек у њој. Сво јим вр хун ским на уч ним ин те ре сом, кон ти ну и ра ним под сти ца јем и нер пре ста ним ан га жо ва њем пру жио ми је на ро чит осло нац, али и при ја тељ ску и људ ску пот по ру.

То плу за хвал ност упу ћу јем др Да ни ци По по вић, на уч ном са вет ни ку Бал ка но ло шког ин сти ту та СА НУ и др Мар ку По по ви ћу, на уч ном са вет ни ку Ар хе о ло шког ин сти ту та СА НУ, ко ји су ми увек пру жа ли ви ше стру ку по др шку. Сво јом не се бич ном за ин те ре со ва но шћу и из у зет но ко ри сним раз­го во ри ма по себ но су ме за ду жи ли, да ју ћи осо бе ну ди мен зи ју ета па ма об ли ко ва ња ове сту ди је.

Из ра зи за хвал но сти упу ће ни су мо јим бли ским при ја те љи ца ма др Гор да ни Ву ле вић, до цен ту Фи ло зоф ског фа кул те та и др Ан ђел ки Иг ња че вић, до цен ту Фи ло зоф ског фа кул те та за по моћ код пре во да чла на ка из у зет но ва жних за ову књи гу.

Ни зу бли ских при ја те ља чи ја ме је људ ска пред у сре тљи вост пра ти ла у про це су ра да на сту­ди ји ду гу јем по себ ну за хвал ност : Би ља ни и Ми ро сла ву Ти мо ти је ви ћу, Да ни ци и Мар ку По по ви­ћу, Јо ван ки и Дра га ну Ка вран, Сми љи Мар ја но вић­Ду ша нић, Ми ла ну Ра дуј ку, Ан ђел ки и Рај ку Иг ња че ви ћу, Је ле ни и Ми ло шу Мир ко ви ћу, Не ве ни Ра до ва но вић и Ми ли ци Ма ри ће вић.

Ли ков но ре ше ње и гра фич ку опре му књи ге ура дио је Ми ро слав Ла зић. Без ње го вог сјај ног уме ћа, раз у ме ва ња исто ри ча ра умет но сти и не се бич ног за ла га ња овој сту ди ји не до ста ја ла би ва жна ди мен зи ја. То плу за хвал ност упу ћу јем и мр Вла ди ми ру Си ми ћу ко ји је за јед но са Ми ро­сла вом Ла зи ћем про вео ви ше не де ља сни ма ју ћи ико но ста се цр ка ва ка ко би се сли кар ско де ло Ја ко ва Ор фе ли на илу стро ва ло и пре зен то ва ло нај бо љим при ме ри ма.

Пред ста вља ми за до вољ ство да сво ју за хвал ност упу тим Га ле ри ји Ма ти це срп ске, по себ но Управ ни ци др Бран ки Ку лић и Ма ти ци срп ској, ин сти ту ци ја ма ко је су увр сти ле ову књи гу у сво ја из да ња и фи нан сиј ском и про фе си о нал ном пот по ром омо гу ћи ле ње но об ја вљи ва ње.Ре чи нај ду бље ода но сти упу ће не су мо јој мај ци Ли ди ји и кће ри Ва њи. Њи ма ко је су ми пру жи ле без­ре зер вну по др шку, чи је је ап со лут но раз у ме ва ње и на кло ност омо гу ћи ло мој по све ћен рад на оства ре њу ове књи ге, при па да мо ја нај то пли ја, је дин стве на за хвал ност.

У Београду, децембра 2007. Мирослава Костић

9

УВОД

Лич ност и де ло Ја ко ва Ор фе ли на, јед ног од во де ћих сли ка ра епо хе про све ти тељ ства, ко ја пред­ста вља по себ но раз до бље у раз во ју срп ске умет но сти са кра ја 18. и по чет ка 19. ве ка, ду го је пред мет ин те ре со ва ња на ших на уч них кру го ва. Ме сто ко је је за у зео ни је пре ци зно од ре ђе но, иако су ње гов зна чај и углед нео спор ни. Сто га су ис тра жи вач ки про це си у на шем ра ду усме ре ни ка по ку ша ју да се Ја ков Ор фе лин са гле да као сре ди шња лич ност у тре нут ку уоб ли ча ва ња но вог схва та ња умет но­сти за сно ва ног на про све ти тељ ским иде ја ма. Да би се то до ка за ло мо ра ли смо те ми при сту пи ти на ме то до ло шки при ме рен на чин и ус по ста ви ти сло же не ис тра жи вач ке окви ре ка ко би се пре по зна ла уса гла ше на по ве за ност ко ја је по сто ја ла из ме ђу епо хе про све ти тељ ства, ње не ре фор ме умет но сти и обра зо ва ња и умет нич ког ства ра ла штва Ја ко ва Ор фе ли на.

На сто ја ли смо не гу бе ћи из ви да ма те ри јал ну до ку мен та ци ју да јед на ку па жњу по све ти мо и ин те лек ту ал ној кул ту ри, ре ли ги о зним и мо рал ним схва та њи ма и њи хо вим про ме на ма у исто риј­ском кон тек сту. Па жња нам је би ла усме ре на на ис тра жи ва ње мо ти ва, по је ди на ца или дру штве них гру па ко ји су у по за ди ни ства ра ња, ка ко иде је та ко и фор ме. Та кав при ступ про бле му по ка зу је се као ну жан услов за про ни ца ње у пра ву су шти ну по ја ва и њи хо во ту ма че ње.

Про све ти тељ ство као исто риј ска ка те го ри ја, као оп шти ду хов ни по крет гра ђан ског дру штва 18. ве ка, на стао у окви ру фи ло зо фи је, али за хва та ју ћи и дру ге обла сти кул тур ног жи во та, има ло је ви ше раз ли чи тих ви до ва. У свом ра ди кал ном об ли ку, у по је ди ним обла сти ма и де ли ма од ре ђе них пи са ца, би ло је усме ре но на ра ци о на ли зам и ан ти дог ма ти зам, ху ма ни стич ки оп ти ми зам, гра ђан ску де мо кра тич ност, ан ти кле ри кал ност, и у ве зи са тим, на оту ђи ва ње од тра ди ци о нал ног ве ро ва ња све до пот пу не рав но ду шно сти или без вер ја, до ма те ри ја ли зма Хол ба ха, ко ји у сво јим де ли ма ан ти ре ли­ги о зна осе ћа ња из ра жа ва као отво ре ни ате и зам. Пр ви део на шег ра да је и по ку шај да се илу стру ју и осве тле све те ра зно вр сно сти.

Осам на е сти век се на зи ва „Ве ком ра зу ма“, ма да су не ки ње го ви ути цај ни пред став ни ци, као Лок и Лајб ниц, де ло ва ли већ кра јем 17. сто ле ћа, у по след њој ета пи раз бук та ва ња на уч них и фи­ло зоф ских ак тив но сти у ко јој су при ку пље не основ не иде је на ко ји ма још увек по чи ва да на шњи свет. Са дру ге стра не, лич но сти као Ру со и Кант, пре ко ра чу ју ћи гра ни це про све ти тељ ства, по ла жу те ме ље за но ви по крет – ро ман ти зам. Из ме ђу ми шље ња 17. и 18. ве ка не по сто ји пра ви пре кид. Из прет по став ки ко је су ство ри ле ло ги ка и те о ри ја на у ке 17. сто ле ћа, по себ но Де карт и Лајб ниц, раз ви ја се не пре кид но но ви иде ал са зна ња.

Ра ци о на ли зам 17. и 18. ве ка по чи ва на без у слов ном по ве ре њу у спо соб ност „здра вог“, при род ног људ ског ра зу ма да спо зна свет и за го спо да ри чо ве ко вом суд би ном. Зна ње је са мо оно што се опи том и ис ку ством сти че и ши ри. Не при зна је се ауто ри тет дог ме, уме сто от кро ве ња хо ће се соп стве на спо зна ја, а на ро чи то се оспо ра ва уло га по сред ни ка ко јом се цр ква с те о ло ги јом по ста вља ла из ме ђу

11

чо ве ка и све та Исти не. Као пoкрет што ве ли ча ра зум, али и ру ши ауто ри тет цр кве и кра љев ства да тог Бо жи јом во љом, био је но си лац иде ја којe пре и спи ту ју и зах те ве цр кве да у пи та њи ма мо ра ла, на у ке, ли те ра ту ре, умет но сти бу де нај ви ши до но си лац од лу ка.

Не ма епо хе у исто ри ји чо ве чан ства ко ја је фи ло зо фи ји ис ка зи ва ла ве ће по што ва ње. Њен ути цај у дру штве ном жи во ту ни ка да ни је био ја чи, ње на ве за са по ли ти ком ни ка да не по сред ни ја. Фи ло­зо фи ја је по пу лар на и углед на у сто ле ћу ко је је, пре све га, во ле ло да се на зи ва „До бом фи ло зо фи је“, ка ко је го во рио Да лам бер, је дан од нај зна чај ни јих ис тра жи ва ча то га вре ме на и је дан од ње го вих идеј них го вор ни ка, у чи јим ре чи ма не по сред но осе ћа мо ка рак тер и пра вац це ло куп ног ду хов ног жи во та то га ве ка.

Са по кре том про све ће но сти, раз у ђе ним и про тив реч ним у се би, по чи ње мо дер но до ба у Евро­пи. То је вре ме нај ко ре ни ти јих про ме на у сфе ри иде ја и со ци јал ног по на ша ња. Ство рен је ур ба ни мен та ли тет, а европ ски гра до ви по ста ли су но си о ци оно га што зо ве мо мо дер ни зам или мо дер ност, са ја сном и чвр стом опо зи ци јом пре ма ру рал ном као тра ди ци о нал ном. Та да је ство рен по јам де­мо кра ти је у мо дер ном сми слу, по ста вљен зах тев за јед на ко шћу пред за ко ном, со ци јал не прав де и за јед ни штва. Ство рен је по јам ци ви ли за ци је, по јам ле пог, ство рен је по јам исто ри је у оном об ли ку у ко ме га по зна је мо и да нас; 18. век ни је са мо по че так исто риј ске све сти, већ пре све га, ем пи риј ске пе да го шке ан тро по ло ги је, иде је раз во ја у дру штву, ин ди ви ду ал не исто ри је. Из над све га по ста вљен је зах тев за ауто ном ним, кри тич ким ми шље њем.

Про све ћен чо век је онај ко ји раз ми шља ауто ном но, не за ви сно од окол но сти у ко ји ма се на ла зи, а ње гов ум ни је во ђен од стра не ауто ри те та. Ве ра у ра зум ко ја је свог ве сни ка има ла у Френ си су Бе ко­ну, на ве сти о цу мо дер ног све та, пре ко га ни ко та ко упе ча тљи во ни је из ре као да је зна ње моћ, „Sci en tia est po ten tia“, по ста ла је те мељ и ин стру мент ли бе рал не ми сли ­ ми сли осло бо ђе не ми то ва Би бли је и дог ми цр кве. Ра зум се по ја вио у сла ви но вог от кро ве ња, пре тен до вао је да пре о бли ку је обра зо ва ње, ре ли ги ју, мо рал, књи жев ност, еко но ми ју. Фи ло зо фи су при зна ва ли сла бост ра зу ма, као и све га људ­ског. Зна ли су да он мо же да бу де за ве ден ло шом ло ги ком или по гре шним ту ма че њем ис ку ства.

По ред слич но сти, ме ђу фи ло зо фи ма су по сто ја ле ве ли ке раз ли ке у ту ма че њу иде је, и у по сто ја њу или не же ље да се те иде је при ме не. Иако су ми сли о ци го во ри ли да је сло бо да ми сли основ пра вед ног и мо рал ног дру штва у ко ме вла да при род на јед на кост, у прак си су би ли не до след ни. У сво јим де ли ма су од луч но и оштро на па да ли цр кву и за го ва ра ли вер ску то ле ран ци ју, али су при ис ти ца њу сво јих по ли тич ких ста во ва би ли уме ре ни и бла ги пре ма вла да ју ћим ели та ма. Тра жи ли су осло ба ђа ње ума од мрач ња штва, али су без ус те за ња при ста ја ли уз ап со лут ног вла да ра и ауто ри тар не вла сти. У по за ди ни њи хо вих тек сто ва ле жа ла је сла ба же ља да се ишта про ме ни. Вре ме ном про све ти тељ ство је по ста ло фи ло зо фи ја ели те, ко ју при ме на ње них иде ја ни је за ни ма ла. Оно од на пред не ми сли по ста је уто пи­ја, за ба ва за по вла шће не. Фи ло зо фи ни ка да ни су из ло жи ли ја сну по ли тич ку фи ло зо фи ју, та ко да су њи хо ве иде је оста ле са мо је дан од еле ме на та ко ји ће, као на при мер у Фран цу ској во ди ти ре во лу ци ји и све му што она под ра зу ме ва ­ уки да њу фе у да ли зма, уво ђе њу гра ђан ских сло бо да, де мо кра ти је.

Не сум њи во, ве ћи на та да шње по пу ла ци је, не ра чу на ју ћи ма ло број ну ели ту, ни је схва та ла зна чај вре ме на у ко ме је жи ве ла. То је пе ри од у ко ме и по ред на пред них иде ја не пре ста ју да по сто је пра зно­вер ја, чак и ме ђу обра зо ва ном и бо га том ма њи ном. Раз вој зна ња оме тен је ле њо шћу, су је вер јем ко је је пре жи ве ло на по ре до са про све шће но шћу у успо ну. Све ве ћа по пу лар ност ми сти ци зма и не у спе шна бор ба про све ти тељ ства са њим, још је дан је по ка за тељ, да у том вре ме ну иде је по кре та у нај ве ћој ме ри и ни су схва та не озбиљ но; оне већ кра јем 18. ве ка гу бе зна чај, за ме њу је их ро ман ти чар ски по­крет, ко ји уме сто ра зу ма ве ли ча зна чај емо ци ја. Иако је иде ја про све ти тељ ства из гу би ла на ва жно сти, про све ће ност је оси гу ра ла сна гу и вред ност по је дин ца ко ју ни јед на дру га иде ја ни је мо гла да уга си.

12 13

УВОД

Јед на од бит них рав ни на шег ра да је и про у ча ва ње дру штве но по ли тич ког кон тек ста раз во ја про све ти тељ ства. Све европ ске др жа ве у 18. ве ку, сем не ких из у зе та ка, би ле су мо нар хи је. Мо нарх је био, и оче ки ва ло се да бу де, по кре тач ка си ла из ван ме ха ни зма др жав не упра ве. Ве ли ким др жа­ва ма ја ка мо нар хи ја би ла је су штин ски ва жна, јер је са мо она мо гла да их за шти ти од рас па да ња и раз је ди ња ва ју ћег ути ца ја фрак ци о на штва и про вин циј ског пар ти ку ла ри зма, са мо је она мо гла да ор га ни зу је моћ ну вој ску и ефи ка сну би ро кра ти ју, да од бра ни гра ни це, убла жи на мет ну ту вер ску не тр пе љи вост и учи ни да се по кре не и еко ном ски и ин те лек ту ал ни на пре дак. Ин сти ту ци ја мо нар­хи је по ли тич ки је би ла нај зна чај ни ја, би ло да је уте ме ље на у окви ри ма бо жан ског пра ва, би ло као све тов на ин сти ту ци ја ко ја га ран ту је гра ђан ски мир и без бед ност. Мо нарх је нај е фи ка сни ји чу вар јав ног до бра и је ди ни мо же да спро во ди је дин стве ну и до след ну по ли ти ку. Што је др жа ва ве ћа, мо­нар хи ја је не из бе жни ја, а са њом се уве ћа ва ла и моћ.

Мо нар хи ја у Евро пи 18. сто ле ћа под у пи ра на је сна жним прак тич ним ар гу мен ти ма. „Би ла је оја­ча на и схва та њем на сле ђе ним из сред њег ве ка, ко је је и да ље би ло ши ро ко при хва ће но, да је од нос из ме ђу вла да ра и ње го вих по да ни ка ана ло ган од но су из ме ђу оца и де це. Ве ли ча ње очин ства био је вид ду бо ко уко ре ње ног осе ћа ња, ко је су вре ме и обра зо ва ње ве о ма спо ро на ру ша ва ли, да су ле ги­тим ни вла да ри у из ве сном сми слу бо жи ји опу но мо ће ни ци. Из то га про из ла зи да кра љев ство, као и очин ство, пред ста вља бо жан ску ин сти ту ци ју у ко јој је от пор гре шан.“

С три јум фом про све ће но сти по ли тич ке иде је вре ме на про др ле су на европ ске дво ро ве. Мо нар си су би ли окру же ни про све ће ним са вет ни ци ма, а њи хо ви си но ви вас пи та чи ма ко ји су им уса ђи ва ли но ве иде а ле. Ја ча ње цен тра ли стич ке вла сти у ап со лу ти стич ким др жа ва ма би ло је усме ре но пре ма сма ње њу мо ћи цр кве и ње не еду ка тив не мо ра ли за тор ске уло ге. Ре фор ме, ко је су ста вље не у функ ци ју ве ли ча ња вла дар ског ап со лу ти зма, ве ли ким де лом су се од ви ја ле пре ко из ме не у си сте му школ ства, ко ји је у пр вом ре ду тре ба ло да ство ри до бре по да ни ке, па он да вер ни ке. Но ви мо рал ни ко декс је у пр ви план по ста вљао све тов не, а не ду хов не вред но сти. Вла да ри Пру ске, Ру си је и Хаб збур шких те ри то ри ја ус пе ли су до раз ли чи тог сте пе на да по стиг ну те ци ље ве. 18. век је до ба про све ће ног ап со лу ти зма у ко ме се са ми вла да ри ја вља ју као но си о ци на пред них те жњи и про гре сив них ре­фор ми осла ња ју ћи се де лом и на гра ђан ске сло је ве у бор би про тив све мо ћи фе у дал ног плем ства и све штен ства.

Дру ги, би тан аспект на ших ис тра жи ва ња је по ку шај да се и у обла сти ли ков них умет но сти уђе у траг слич ним про ме на ма.

Ба рок ни стил, за хва љу ју ћи тен ден ци ја ма ко је су се раз ви ле то ком ово га пе ри о да, по ла ко се пре­о бра жа вао. Де ко ра тив ни ро ко ко, на стао у Фран цу ској кра јем 17. сто ле ћа и ка сни је, стил ски по крет ко ји по сто ји па ра лел но са ка сним ба ро ком и је дан је од кон сти ту тив них еле ме на та ка сно ба рок ног еклек ти ци зма, ис ти ца њем из ви је них ли ни ја, оп штој од бој но сти пре ма ге о ме триј ским обра сци ма, че сто, од кра ја два де се тих го ди на 18. ве ка, ис по ља ва њем скло но сти пре ма аси ме три ји и упо тре бом но во от кри ве них ма те ри ја ла, као што су пор це лан и гипс, из два ја се од умет но сти 17. ве ка. Ме ђу тим, он ни је био мно го ви ше од укра сног сти ла, та ко да је ње гов ути цај на струк ту ру и план гра ђе ви на ко је је укра ша вао не зна тан. На ита ли јан ске ар хи тек те, све до сре ди не ве ка и да ље су сна жно ути­ца ле иде је и тра ди ци ја ба ро ка, ма да је рас кош ко ји је тај стил по ка зи вао у Ита ли ји 17. сто ле ћа би ла до не кле из ме ње на.

Ис тра ја ва ње ба рок не ле по те и у 18. ве ку, чи ја ду бо ка етич ност ни је то ли ко у при кла ња њу ри­гид ним ка но ни ма по ли тич ког и ре ли ги о зног ауто ри те та ко је ба рок ис по ља ва, ко ли ко у од ли ка­ма све о бу хват но сти ко је умет нич ко ства ра ње под ра зу ме ва, сво је об ја шње ње на ла зи у скло но сти ари сто кра ти је ка „пре пу шта њу жи вот ним за до вољ стви ма, док стро га нео кла си ци стич ка кру тост

12 13

УВОД

при ста је кул ту ра зу ма, ди сци пли не и про ра чу на ти пич не за гра ђан ску кла су у успо ну“. Па жљи ви ји по глед ће уз ста ро двор ско ла ко опа зи ти „пред у зи мљи во, мла ђе и по лет ни је плем ство, чи ји су уку си и оби ча ји са да већ за пра во гра ђан ски, мо дер ни за тор ски и ре фор ма тор ски, а ко је чи та Ен ци кло пе­ди ју и во ди рас пра ве у са ло ни ма. Та кав по глед ће, ме ђу тим, ме ђу мно го стру ким на но си ма сло је ва тр го ва ца, пи са ра и адво ка та, пи са ца, но ви на ра и др жав них чи нов ни ка, у 18. ве ку те шко уочи ти оне цр те ко је ће у на ред ном сто ле ћу омо гу ћи ти пре по зна ва ње дру штве ног ти па гра ђа ни на. Овој ком плек сној ди ја лек ти ци сло је ва и кла са од го ва ра јед на ко сло же на ди ја лек ти ка уку са, ша ро ли кој ро ко ко ле по ти не су прот ста вља се са мо је дан кла си ци зам, већ ви ше кла си ци за ма ко ји од го ва ра ју на раз ли чи те, кат кад ме ђу соб но опреч не по тре бе.“

У Фран цу ској су се псе у до кла си ка ре не сан се и „па ла ди ја ни зам“ опи ра ли сна жни је не го у Ита­ли ји, та ко да је ути цај ба ро ка на ар хи тек ту ру био огра ни чен. У Ен гле ској иде је пра вил но сти, си­ме три је и уз др жа но сти у спо ља шњој ор на мен ти ци на ста ви ли су да до ми ни ра ју. Ен гле ска ар хи тек­ту ра 18. сто ле ћа из ра жа ва пре све га до бар укус и ис по ља ва од луч но дис тан ци ра ње од ба рок них пре те ри ва ња.

Сли кар ство ра ног 18. ве ка сма тра се на став ком ба рок не умет но сти ка сног 17, с ис ти ца њем по­кре та и бо је, ви зу ел не ре то ри ке, вер ских и ми то ло шких те ма. Та ко је по зни сли кар као што је Ти­је по ло про гла шен „за суп страт и са вр шен ство ба рок не умет но сти“. Ме ђу тим, већ се по ла ко та кво је дин ство, ка кво су још по се до ва ли ба рок ни стил и тра ди ци ја, „сла ма ло у сли кар ству Ва тоа, ко ји при па да оним ве ли ким умет ни ци ма ка кве је нај те же аде кват но свр ста ти, као и у ра зним ти по ви ма ре а ли зма чи ји су пред став ни ци Хо гарт у Ен гле ској и Шар ден у Фран цу ској“.

По ло ви ном се дам де се тих го ди на 18. ве ка ри там про ме на се убр зао и већ се осе ћа ју стру ја­ња но вих схва та ња; о ли ков ним умет но сти ма се по чи ња ло све ви ше исто риј ски раз ми шља ти. Та стру ја ња се осе ћа ју и у кру гу беч ке ли ков не Ака де ми је ка да се спро во де ре фор ме на ста ве под ути ца јем иде ја Јо ха на Вин кел ма на. Естет ски иде а ли беч ке ли ков не Ака де ми је, што ће ка сни је би­ти ис так ну то у на шем ра ду, по ста ће не при ко сно ве ни и за сли ка ре и кли јен те лу Кар ло вач ке ми­тро по ли је. За сни ва ње Вин кел ма но ве но ве ви зи је би ла је ја ка, ин стинк тив на од бој ност и осе ћа ње ре вол та спрам ис пра зног оби ља ро ко ко кон струк ци ја, „не ствар них, ако не и про тив при род них“. Са да, још јед ном, и ви ше не го ика да, ан тич ка умет ност је пре по зна та као је ди ни при мер ко ји тре­ба сле ди ти, a la Grec que је по стао но ви иде ал. Об но вље ни ин те рес за кла сич ну ан ти ку по зна та је ка рак те ри сти ка европ ског про све ти тељ ства. Сле ди ти ан ти ку за Вин кел ма на и дру ге при ста ли це нео кла сич ног иде а ла нај ве ћа је те жња, а цен тар умет но сти је ства ра ње ле по те у чи јем сре ди шту се на ла зио чо век. Из од но са Вин кел ма но вог по зна ва ња исто ри је и ње го вих иде ја ро ди ло се но­во ту ма че ње ан тич ке умет но сти. Пле ме ни та јед но став ност и спо кој на ве ли чан стве ност по ста ју иде ал ко ји на ла зи у грч ким ре мек­де ли ма. У Вин кел ма но вом стре мље њу ка ли не ар ној, ја сној и јед но став ној чи сто ти ле жи „ду бо ка но стал ги ја, рав на но стал ги ји ко ју Ру со осе ћа за пр во бит ном не ис ква ре но шћу чо ве ка при ро де“.

У сли кар ству се у по след њим де це ни ја ма овог пе ри о да мо же ја сно са гле да ти ути цај но во про­на ђе них кла сич них мо ти ва и нео кла сич них те о ри ја. „То је очи то у не по ве ре њу ко је су пре ма пу кој ма ни пу ла тив ној ве шти ни осе ћа ли умет ни ци по пут Џо шуе Реј нолд са, као и у те жњи да се уз диг не фор ма на ра чун бо је, фи гу ра тив ност у сли ка њу људ ских фи гу ра на ра чун укра сних ефе ка та, мир но ћа на ра чун по кре та. Шта ви ше, ти пич но нео кла сич но ве ро ва ње у обра зов ни ути цај ве ли ке умет но сти, и у оба ве зу умет ни ка да ода би ра из при ро де и да је уоп шта ва ка ко би по сти гао тај ути цај, по ста ле су са да го то во исто то ли ко зна чај не у рас пра ва ма о сли кар ству ко ли ко су ути ца ле и на књи жев не те о ри је јед ну или ви ше ге не ра ци ја пре то га“. То је би ла умет ност сна жних ди дак тич ких ам би ци ја,

14 15

УВОД

ко ја се на мер но окре ну ла од ла ко ми сле но сти, па чак и од по вре ме не раз у зда но сти, те же ћи ви со ким стан дар ди ма чи сто те и мо рал но сти за ко је се сма тра ло да их оте ло вљу ју кла сич ни мо де ли.

Ве о ма је ва жно на по ме ну ти рас ту ћи зна чај ко ју гра фи ка као гра на умет но сти до би ја у на до­ла зе ћем кла си ци зму. Као умет нич ка тех ни ка би ла је у мо гућ но сти да ис ка же раз ли чи те по ли тич­ке зах те ве на ру чи о ца. Под ре ђе на над зо ру цен трал них вла сти по не ла је зна че ње јед ног зва нич ног иде о ло шког ста ва и ус пе ла да за до во љи кул тур не по тре бе обра зо ва ног де ла дру штва. Ви ше не го у дру гим умет но сти ма, из ван ре дан пре по род гра фи ке до вео је до из у зет не екс пан зи је овог ме ди ја. Гра фи ка је слу жи ла и као по моћ но сред ство на ме ње но умет ни ци ма, а књи ге са гра фич ким илу­стра ци ја ма на ла зи ле су се у ин вен та ри ма го то во свих сли кар ских шко ла тог вре ме на, са чи та вим бо гат ством ли ков них пред ло жа ка са ко јих су се са свим сло бод но пре у зи ма ла ико но граф ска ре­ше ња и мо ти ви. Тим пу тем су се пре но си ле, не са мо ико но граф ске, већ и ак ту ел не ли ков не иде је из во де ћих сли кар ских цен та ра. Бу ду ћи да је ка рак те ри ше мо гућ ност ши ро ке ди стри бу ци је, ла ког еко но ми са ња у тр го ви ни њо ме, бр жег при хва та ња стра них и мо дер них стру ја у сли кар ству, гра фи ка ће пред ста вља ти нов на чин при ма ња и ис ка зи ва ња сло же них идеј них по ру ка и уче них по гле да на свет. Као та ква би ће по год но сред ство за за до во ље ње по ли тич ких зах те ва и по тре ба за ре фор ма­ци јом ре ли ги о зне умет но сти.

18. сто ле ће, по себ но сред ње и по зне де це ни је, би ло је пе ри од бр зих естет ских и стил ских про­ме на. У ар хи тек ту ри и де ко ра ци ји ба рок на и па ла ди јев ска тра ди ци ја су прот ста ви ле су се ути ца ји ма ро ко коа и нео кла си ци зма. У сли кар ству ба рок је спо ро усту пао ме сто нео кла си ци зму и јед ном, или за пра во ску пи ни сти ло ва, ко ји су би ли ре а ли стич ни ји, а из над све га при сни ји и ис тан ча ни ји.

Дру га про грам ска це ли на на шег ра да по све ће на је на сто ја њу да се от кри ју про ме не у ба рок ном кул тур ном мо де лу Кар ло вач ке ми тро по ли је, ко је су на ста ле као по сле ди ца про до ра про све ти тељ­ско­ра ци о на ли стич ких иде ја. Та ко ђе је учи њен и на пор да се ра све тли, раз ја сни и утвр ди ме сто Ја ко ва Ор фе ли на, пр вог сли ка ра ко ји је за вр шио це ло куп ни про грам беч ке ли ков не Ака де ми је, те мељ но ре фор ми са не од стра не гро фа Ко ле ра, по на ло гу ца ра, по сред ством ко га су иде је јо зе фи­ни стич ке ре фор ме би ле про па ги ра не у сли кар ству Кар ло вач ке ми тро по ли је.

У дру гој по ло ви ни 18. ве ка ја вља ју се у срп ском дру штву пр ви зна ци про све ти тељ ства. Фран цу­ском тер ми ну Siè cle de Lu miè res од но сно не мач ком Aufklärung од го ва ра ју тер ми ни век „здра во га ра зу­ма“, ка ко је то де фи ни сао До си теј Об ра до вић, сре ди шња лич ност срп ског про све ти тељ ства, „уче ни век“ ка ко га је на звао исто ри чар и бо го слов ски пи сац Јо ван Ра јић или тер мин „про све шта ти“ у Курц бе ко вом не мач ко­срп ском реч ни ку иза шлом 1790. го ди не. Као и у Евро пи и срп ско про све ти­тељ ство на сто ји да чо ве ка упу ти да се без вођ ства не ког дру гог слу жи соп стве ним ра зу мом. Про све­ти тељ ски и ре во лу ци о нар ни ка рак тер европ ског 18. ве ка да је глав но обе леж је и срп ским ду хов ним те жња ма у том сто ле ћу. У по чет ку ка да се мо ра ло по ћи од сти ца ња еле мен тар не пи сме но сти и уче ња је зи ка рад на про све ћи ва њу има уско школ ски ка рак тер, да би тек у по след њим де це ни ја ма ве ка до био ви ше и европ ски са вре ме ни је ви до ве. На сво јој нај ви шој тач ки, у де лу До си те ја Об ра до ви ћа, у ко јем се огле да су коб из ме ђу ре во лу ци о нар не ми сли сто ле ћа са ста рим пре жи ве лим тра ди ци ја ма, он је пре ра стао у об ра чун са свим дру штве ним сна га ма ко је су ста ја ле на пу ту на прет ку.

У срп ску сре ди ну про све ти тељ ство до пи ре под ути ца јем про све ће ног ап со лу ти зма Хаб збур шке мо нар хи је и у ве зи је са те ре зи јан ско­јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма цр кве ног и школ ског жи во та по да ни ка аустриј ске им пе ри је, спро ве де ним из ме ђу 1740. и 1780. и по том за вла де Јо си фа II ка да про све ће ни ап со лу ти зам до спе ва до свог вр хун ца 1780­1790. Све ме ре ко је су пред у зи ма не, сма ње ње бро ја срп ских ма на сти ра у Мо нар хи ји и пра зни ка у срп ском ка лен да ру, ре фор ма ни жег и сред њег школ ства пре ма Фел бин ге ро вом си сте му, до ве ле су до чвр шћег укљу чи ва ња Ср ба у дру штве но­по­

14 15

УВОД

ли тич ки и кул тур ни жи вот Цар ства и отво ри ле пут но вим, све тов ним ути ца ји ма и про до ру за пад не кул ту ре. Ка да је цар Јо сиф II, у те жњи да сво ју им пе ри ју уре ди у скла ду са фи ло зоф ском док три ном про све ће ног ап со лу ти зма, спро вео исте или слич не ре фор ме у це лој др жа ви, по себ но ка да је чу ве­ним Па тен том о вер ској то ле ран ци ји из јед на чио пред за ко ном све ве ро и спо ве сти у зе мљи, „Јо зе фи­ни зам“ је као ан ти кле ри кал ни, про све ти тељ ски по крет, ко ји је об у хва тио све на ро де Аустри је, упра во код Ср ба на и шао на нај по вољ ни ји при јем и до био ме ђу њи ма оду ше вље не при ста ли це. Та да до ла зи до укљу чи ва ња свих ви до ва жи во та у ши ро ки по крет европ ске про све ће но сти, до ла зи до продoра нај ва жни је иде је и те жње: демократизацијe кул ту ре, фи ло зоф ске кри ти ке ствар но сти, ори јен та ци је на мо рал на и по ли тич ка пи та ња, схва та ња на у ке као све тло сти ко ја осло ба ђа чо ве ка из мра ка не­зна ња, осу де вер ских го ње ња и при хва та ње то ле ран ци је као оснoве про све ће не по ли ти ке.

Пу ни жи вот про све ти тељ ских иде ја по чи ње са по ја вом До си те ја Об ра до ви ћа, на шег нај зна чај­ни јег пи сца 18. ве ка. До си те је во де ло пред ста вља сво је вр сну, про све ти тељ ску сим би о зу фи ло зо фи је и књи жев но сти. Основ ни циљ сво га ра да схва тио је као про па ган ду на у ке и при пре ма ње срп ског на ро да да је при хва ти. Сма трао је да се то мо же по сти ћи са мо уче њем љу ди да се ко ри сте сво јим при род ним да ром, здра вим ра зу мом. „Сло бод но ми сли ти, зна чи сло бод но при сту пи ти сва кој ства­ри без стра ха од ауто ри те та, без пред ра су да, за тим сум ња ти и ис тра жи ва ти. До си те је ве основ не иде је о при ро ди људ ског ра зу ма, о по ре клу за блу да и о на чи ну да се из бег не за блу да, да се до ђе до исти не, нај бли же су уче њу о ме то ди твор ца но во ве ков ног ра ци о на ли зма, Де кар та. Нај ви ши об лик сло бод ног ми шље ња је на уч но кри тич ко ми шље ње за сно ва но на прин ци пу ка у за ли те та“. По ла зе ћи од на че ла кри тич ког ми шље ња, из нео је при чу о свом жи во ту, о сво јим за блу да ма и осве шће њу, обра зов ним пу то ва њи ма, као при ме ру, ко ји је, исто вре ме но по у чан и ка рак те ри сти чан за срп ске при ли ке, пру жио мо рал не по у ке о по на ша њу по је дин ца и дру штва, дао фи ло зоф ску кри ти ку оби­ча ја, на ра ви и ин сти ту ци ја , по себ но ма на сти ра где је до пу ног из ра жа ја до шла сло бо да ми шље ња и од и гра ла се епо хал на бит ка из ме ђу ста рог и но вог. До си теј је „с је ван ђе љем у јед ној и те ко ви на ма на у ке у дру гој ру ци“, по ла зе ћи од те зе да се уче шће Бо га ис цр пљу је на стан ком све та и да све по сле От кро ве ња тре ба под вр ћи кри ти ци здра во га ра зу ма, по љу љао те ме ље цр кве, до во де ћи у сум њу ње не по сту ла те, ње ну су шти ну и сна гу. Из ло жио је ши рок про грам за ре фор му дру штва и на ше кул ту ре пре ма ра ци о на ли стич ким и про све ти тељ ским обра сци ма. Мно го стру кост и ра зно ли кост сред ста ва ко ји ма се слу жио у про све ти тељ ској про па ган ди учи ни ли су га ве о ма сло же ном по ја вом. Ње го во де ло, оби мом не ве ли ко, вр ши ло је у свом вре ме ну не функ ци ју јед ног пи сца, не го без ма ло це ле јед не књи жев но сти. Оно је би ло и на у ка и фи ло зо фи ја и бе сед ни штво, но си ло је у се би ди дак ти ку и кри ти ку, кре та ло се у свим прав ци ма сво га до ба и об у хва та ло основ не жан ро ве еру дит ско­по пу­ла ри за тор ске и по уч не ли те ра ту ре, као и кли це сло же ни јих фор ми.

Пре у ре ђи ва ње Кар ло вач ке ми тро по ли је у ду ху оп штих ре фор ми др жав не вла сти су из вр ши ле у вре ме ми тро по ли та Јо ва на Ге ор ги је ви ћа, 1769­1773, и Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа­Ви да ка, 1774­1780. Пре моћ др жа ве осе ћа се већ на са бо ру 1769. Се дем де се те го ди не 18. сто ле ћа озна че не су не са мо пре ви ра њи ма у ду хов ном жи во ту, већ и у сли кар ству, ко ја су пра ти ла на пу шта ње ста рих и при­хва та ње но вих схва та ња. Ове про ме не по тре са ле су це ло ку пан си стем ба рок не кул ту ре, ко ји су Ср би на че лу са кар ло вач ким ми тро по ли ти ма уста но ви ли у Хаб збур шкој мо нар хи ји. Беч по ста је ду хов ни цен тар Цар ства ко ме се окре ће и срп ска ка сно ба рок на кул ту ра чи ји раз вој и по ја ва су од­ре ђе ни кул тур но­по ли тич ким про ме на ма ко је, по след њих де це ни ја 18. ве ка, за хва та ју Хаб збур шку мо нар хи ју. Јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма евро пе и за ци ја свих ви до ва жи во та је по ста ла основ ни смер на прет ка и раз во ја. По ста ло је ја сно да су про це си при ла го ђа ва ња срп ског ка сно ба рок ног сли кар ства не ми нов ни, ма да те про ме не ни су из не над не, и мо гу се уочи ти још од пр вих де це ни ја

16 17

УВОД

18. сто ле ћа, и да ће у тим дру штве ним кре та њи ма до ћи до при хва та ња но ви на ко је су умет нич ки пре о бра зи ле и са му аустриј ску им пе ри ју.

Ре фор му по ку ша ва да спро ве де Те о дор Кра чун ко ји је од сво јих уче ни ка фор ми рао по зна ту сли кар ску шко лу. Вас пи та ван са јед не стра не на ста ром ико но пи сач ком на сле ђу, са дру ге на те ко ви­на ма укра јин ског ба ро ка, Кра чун је на сто јао да иде а ле беч ке ли ков не Ака де ми је уса гла си са ра но ба­рок ним сли кар ством укра јин ски ори јен ти са них мај сто ра. У идеј ном сми слу он је до след но одр жао пра во слав ни вер ски иден ти тет свог сли кар ства, а зна чај на но вост је дру га чи ји по сту пак за сно ван на сли кар ском осе ћа њу ис ка за ном но вим ли ков ним је зи ком ко јим се Кра чун из два ја од сво јих прет­ход ни ка. Ње го во умет нич ко де ло ва ње зна чај но је по то ме што је до при не ло по сте пе ном пре ла же њу ра но ба рок ног на ка сно ба рок но сли кар ство. Из бо ром Јо ва на Ге ор ги је ви ћа за ми тро по ли та и ње го вог на след ни ка Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа­Ви да ка, пре ваг ну ла је стру ја ко ја се за ла га ла за но ву кул тур ну ори јен та ци ју, што је има ло ути ца ја и на да љи раз вој сли кар ства. Опо зи ци ја у цр кве ном кли ру ни је мо гла да за у ста ви за по че те ре фор ме. То је ујед но и по след ња де це ни ја вла сти Ма ри је Те ре зи је ко ја је во ди ла од луч ну бит ку за спро во ђе ње ап со лу ти стич ких ре фор ми пр вен стве но усме ре них пре ма цр кви, и де се то го ди шњи ца де ло ва ња Илир ске двор ске де пу та ци је. Те ми швар ски са бор одр жан 1790. го ди не на ја вио је на пу шта ње ба рок ног кул тур ног мо де ла, али не и де фи ни тив ну по бе ду нео кла си­ци зма. По ја ва Те о до ра Кра чу на ни је мо гла да за у ста ви на пу шта ње ре тро спек тив ног ба рок ног сли­кар ства. Па ра лел но са ње го вом де лат но шћу од ви ја ло се при хва та ње ка сно ба рок не по е ти ке беч ке ли ков не Ака де ми је. „Ме ђу умет ни ци ма ко ји ће срп ско сли кар ство по ве сти пу тем сред њо е вроп ских ка сно ба рок них фор му ла ци ја, ис ти че се, пре све га, Ја ков Ор фе лин“. Ње го ва по ја ва озна чи ла је при­хва та ње естет ских иде а ла беч ке ли ков не Ака де ми је и на пу шта ње ра но ба рок не пик то рал не по е ти ке. Ка сно ба рок ни еклек ти ци зам био је до ми нант на умет нич ка фор ма до кра ја 18. ве ка. По ја ва ро кај них еле ме на та у срп ском сли кар ству по след њих де це ни ја ово га раз до бља за то ни је пред ста вља ла ре ак­ци ју на вла да ју ћи стил, ни ти је озна чи ла ис ти ца ње ро ко коа као са мо стал не фа зе у раз во ју срп ског сли кар ства. Ње гов ве ћи ути цај за у ста ви ле су кра јем 18. сто ле ћа и на до ла зе ће нео кла си ци стич ке фор ме ко је су про же ле срп ску умет ност и пред став ни ке ка сно ба рок ног сти ла. Еклек ти ци зам беч­ке ли ков не Ака де ми је и ли ков не фор му ла ци је во де ћег мај сто ра Ја ко ва Ор фе ли на, пр вог уметникa ко ји је у пот пу но сти са вла дао њен про грам, обе ле жи ли су раз вој срп ског сли кар ства на пре ла зу 18. у 19. век. При хва та ње ка сно ба рок не по е ти ке беч ке ли ков не Ака де ми је зна чи ло је од у ста ја ње од кон ти ну и те та ре фор ми са не ба рок не ико не и при хва та ње схва та ња да се ре ли ги о зна сли ка ту ма чи у окви ри ма исто риј ског сли кар ства.

По ку шај да овим ра дом при бли жи мо епо ху про све ти тељ ства са мо на го ве шта ва ши ри ну и сло же­ност ис тра жи вач ких окви ра, ве ли ки зна чај ко ји ова те ма има у про ди ра њу у са му су шти ну европ ског и срп ског дру штва и кул ту ре 18. сто ле ћа. Ду хов ни обри си не ке кул тур не епо хе мо гу се раз ли чи то ту ма чи ти, укљу чу ју ћи су бјек тив но ра су ђи ва ње. Сту ди је ко је су би ле при мар не за ову књи гу, мо гле би се дру га чи је усме ри ти, мо жда до не ти дру га чи је за кључ ке. Пред мет је сам по се би ва жан и ло гич но је да укљу чу је раз ли чи те на чи не об ра де и за ни ма ње ис тра жи ва ча ко ји сто је на нај ра зли чи ти јим ста но­ви шти ма, јер упра во нај ве ћа је те шко ћа у исто ри ји кул ту ре у то ме што „она мо ра раз де ли ти ве ли ки ду хов ни след у по је ди не, при вид но че сто сво је вољ не ка те го ри је, да га не ка ко уз мог не при ка за ти“.

16 17

УВОД

ДО БА ПРО СВЕ ТИ ТЕЉ СТВА

Про све ти тељ ство, схва ће но у нај о бу хват ни јем сми слу као про гре сив но ми шље ње, од у век је сле­ди ло циљ да љу де осло бо ди стра ха и да од њих на чи ни го спо да ре. Али пот пу но про све ће ни свет бли ста у зна ку три јум фал ног зла.

Адорн и Хорк хај мерДи ја лек ти ка про све ти тељ ства

Про све ти тељ ство у Евро пи

Про све ти тељ ство као исто риј ска ка те го ри ја, као оп шти ду хов ни по крет гра ђан ског дру штва 18. ве ка, има ло је ви ше раз ли чи тих ви до ва. У свом ра ди кал ном об ли ку, у по је ди ним обла сти ма и де ли ма од ре ђе них пи са ца, би ло је усме ре но на ра ци о на ли зам и ан ти дог ма ти зам, ху ма ни стич ки оп ти ми зам, гра ђан ску де мо кра тич ност, ан ти кле ри кал ност, и у ве зи са тим, на оту ђи ва ње од тра­ди ци о нал ног ве ро ва ња све до пот пу не рав но ду шно сти или без вер ја, до ма те ри ја ли зма Хол ба ха, ко ји у сво јим де ли ма Le Chri sti a ni sme Dévoilé (1767) и Си стем при ро де (1770) ан ти ре ли ги о зна осе ћа ња из ра жа ва као отво ре ни ате и зам. Чи та ва гра ђан ска кул ту ра, ко јој и да ље јед ним де лом при па да мо, по чи ва на ка те го ри ја ма утвр ђе ним у то до ба.

Иде је ко је тај по крет до но си за хва ти ле су це лу Евро пу и има ле од је ка у Се вер ној Аме ри ци. Ме ђу тим, ни у јед ној европ ској др жа ви ми сли о ци про све ти тељ ства ни су пред ста вља ли је дин­стве ну шко лу. По јам Про све ти тељ ство про те зао се пре ко гра ни це епо хе од от при ли ке 1720. све до 1775. Ше зде се тих и ра них се дам де се тих го ди на 18. ве ка би ло је на вр хун цу, а од сре ди не се дам де се тих и при кра ју де це ни је у опа да њу. Нај и стак ну ти је ње го ве лич но сти Вол тер, Ди дро, Ру со, Кон ди јак, Да лам бер умр ли су из ме ђу 1778–1785, да ле ко пре из би ја ња Фран цу ске ре во лу­ци је.1

При вред ни и со ци јал ни успон гра ђан ства под сти че њи хо ву те жњу за еман ци па ци јом. Иде­о ло ги ја гра ђан ског дру штва сво је основ не по став ке уоб ли чи ла је већ кра јем 17. ве ка. У по чет ку фраг мен тар на и по ле мич на, по ста је све пот пу ни ја и об у хват ни ја, да би све тов ну афир ма ци ју сво јих прин ци па схва ти ла као ши ре ње све тло сти у мра ку, као про све ћи ва ње све та, што је и те мељ но уве ре ње овог по кре та, ко ји у ве ку из ме ђу две нај ве ће гра ђан ске ре во лу ци је, ен гле ске и фран цу ске, пот пу но овла да ва европ ским ду хом.2

1 W. Schne i ders, Aka de mische Welt we is he it. Die de utsche Phi lo sop hie im Ze i tal ter der Aufklärung, 32–35.2 R.van Dülmen, Aufklärung und Bil dung, 220.

19

Осам на е сти век се на зи ва „Ве ком ра зу ма“, ма да су не ки ње го ви ути цај ни пред став ни ци, као Лок и Лајб ниц, де ло ва ли већ кра јем 17. ве ка, док са дру ге стра не, лич но сти као Ру со и Кант, пре ко ра чу ју ћи гра ни це про све ти тељ ства, по ла жу те ме ље за но ви по крет – ро ман ти зам. Из ме ђу ми шље ња 17. и 18. ве ка не по сто ји пра ви пре кид. Из прет по став ки ко је су ство ри ле ло ги ка и те о ри ја на у ке 17. ве ка, по себ но Де карт и Лајб ниц, раз ви ја се не пре кид но но ви иде ал са зна ња.3

Ра ци о на ли зам 17. и 18. ве ка по чи ва на без у слов ном по ве ре њу у спо соб ност „здра вог“, при­род ног људ ског ра зу ма да спо зна свет и за го спо да ри чо ве ко вом суд би ном. Зна ње је са мо оно што се опи том, ис ку ством сти че и ши ри. Не при зна је се ауто ри тет дог ме, уме сто от кро ве ња хо­ће се соп стве на спо зна ја, а на ро чи то се оспо ра ва уло га по сред ни ка ко јом се цр ква с те о ло ги јом по ста вља ла из ме ђу чо ве ка и све та Исти не. Као пoкрет што ве ли ча ра зум, али и ру ши ауто ри тет цр кве и кра љев ства да тог Бо жи јом во љом, био је но си лац иде ја ко ји пре и спи ту ју и зах те ве цр кве да у пи та њи ма мо ра ла, на у ке, ли те ра ту ре, умет но сти бу де нај ви ши до но си лац од лу ка. Чи тав си­стем про све ти тељ ства је у су шти ни ан тро по цен три чан (фи ло зоф ски по глед на свет ко ји сма тра да је чо век сре ди ште све та и крај ња свр ха ње го вог раз вит ка), сва ње го ва зна че ња су од ре ђе на ве ром чо ве ко вог ра ци о нал ног или при род ног би ћа.4

Не ма епо хе у исто ри ји чо ве чан ства ко ја је фи ло зо фи ји ис ка зи ва ла ве ће по што ва ње. Њен ути цај у дру штве ном жи во ту ни ка да ни је био ја чи, ње на ве за са по ли ти ком ни ка да не по сред­ни ја.5 Фи ло зо фи ја је по пу лар на и углед на у сто ле ћу ко је је, пре све га, во ле ло да се на зи ва „До­бом фи ло зо фи је“, ка ко је го во рио Да лам бер, је дан од нај зна чај ни јих ис тра жи ва ча то га вре ме на и је дан од ње го вих идеј них го вор ни ка, у чи јим ре чи ма не по сред но осе ћа мо ка рак тер и пра вац це ло куп ног ду хов ног жи во та то га сто ле ћа.6 Сва ки сло бо дан чо век ко ји је тра жио ра ци о нал но ви ђе ње по ре кла, при ро де, зна ча ја и суд би не све ми ра сма тра се „фи ло зо фом“. Та ко су се „фи ло­зо фи ма“ зва ли Ла ме три (ле кар), Да лам бер (ма те ма ти чар), Хел ве ци јус (зе мљо по сед ник), Вол тер, Ди дро, Дол бах, али и Ре стиф де ла Бре тон, Мар во, мар киз Ал фонс де Сад, Грим. Фи ло зо фи су се су про ста вља ли свим ре ли ги ја ма око се бе, али ипак по пут Вол те ра, упор но и до кра ја про по­ве да ли ве ру у Бо га. Рас пра ва ко ја је по тре сла ин те лек ту ал не кру го ве по ла ве ка пре Ре во лу ци је ни је са свим пред ста вља ла су коб из ме ђу ре ли ги је и фи ло зо фи је; то је пр вен стве но био су коб из ме ђу фи ло зо фа и ка то лич ког хри шћан ства ка ко је та да по сто ја ло у Фран цу ској. Та кри ти ка ре ли ги је ни је би ла усме ре на на ра за ра ње, не го је де струк ци ју ко ри сти ла као сред ство из град ње. Из огра ни че но сти дог ме те жи се сло бо ди јед не све о бу хват не истин ске уни вер зал не све сти о Бо гу.7 Том осе ћа њу епо хе у сво јим Pensées Phi lo sop hi qu es Ди дро је дао нај у бе дљи ви ји и нај сна­жни ји из раз:“Љу ди су про те ра ли Бо жан ство из сво је сре ди не; за то чи ли су га у све ти ли ште, зи ди не хра ма огра ни ча ва ју по глед на ње га, оно и не по сто ји ван њих. Ка кви сте ви без ум ни ци! По ру ши те те бе де ме ко ји вам су жа ва ју иде је; про ши ри те Бо га; ви ди те га сву да где он је сте, или ре ци те да га уоп ште и не ма“.8

Удео европ ских на ро да у про све ти тељ ском по кре ту ни је јед нак. Бу ду ћи да је гра ђан ско дру­штво нај бр же и нај де ло твор ни је кро чи ло на пред у Ен гле ској, та мо је и ни као сам по крет. У

3 Е. Ка си рер, Фи ло зо фи ја про све ти тељ ства, 32–412.4 G. Hum mel, Aufklärische The o lo gi e kon cep te im 18. Ja hr hun dert, 9–23; R.van Dülmen, Aufklärung und Bil dung, 220–222.5 W. Schne i ders, Aka de mische Welt we is he it. Die De utsche Phi lo sop hie im Ze i tal ter der Aufklärung, 26–27.6 C. Fran kel, The Fa ith of Re a son, 7–8.7 R.van Dülmen, Aufklärung und Chri sten tum, 137–151.8 Di de rot, Pensées Phi lo sop hi qu es, XXVI; В.Е. Ка си рер, Фи ло зо фи ја про све ти тељ ства, 204–230.

20 21

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Ен гле ској је ре волт, она ко ка ко су га из ра жа ва ли де и сти, на и шао на ре ла тив но то ле рант ни ју ре­ак ци ју, чак и од зва нич не цр кве. Цр ква је би ла од го вор на др жа ви и ни је ви ше мо гла да бу де не за­ви сна су пар нич ка сна га. У Бри та ни ји су по че ле да се ре а ли зу ју иде ал не пред ста ве о ствар но сти то га вре ме на. Прав не сло бо де и не за ви сно за ко но дав ство би ле су оно чи ме су им пре си о ни ра ни про све ће ни ду хо ви из це ле Евро пе. Суд ство је уво ђе њем по рот них су до ва га ран то ва ло успе шну за шти ту гра ђа на. Вест мин стер ски пар ла мент се с јед ним ак том о су ве ре ни те ту са мо кон тро ли­сао, док је кра љев ство из гу би ло сво ја бо жан ска пра ва. Др жав на слу жба је при па ла пар ла мен ту, ко јим је вла дао ши рок упра вљач ки слој ви со ког и се о ског плем ства и моћ не бур жо а зи је. О кра­ље вим пре ро га ти ви ма и оп штем до бру ни је од лу чи вао краљ већ пар ла мент и суд. Сво јим спи сом Two tre a ti ses of Go vern ment из 1690. Џон Лок је опи сао но во ста ње ко је се ба зи ра ло на по ве ре њу, ду жно сти ко је су за јед но из вр ша ва ли краљ и пар ла мент на до бро бит на ро да. Ре чи ма „The King in Par li a ment“ Лок је из ра зио прав ни до мет бри тан ског су ве ре на. Оба ве зу ју ћи се у за кле тви на ре ли ги ју и основ на на че ла кра љев ства, по твр ђи ва њем ста рих пра ва и сло бо да, краљ се од ре као пра ва су спен до ва ња за ко на. За кон је био из над кру не.9

Фран цу ско про све ти тељ ство

У Фран цу ској цр ква је би ла моћ на ор га ни за ци ја, вла сник ве ли ког де ла на ци о нал ног бо гат ства и зе мљи шта. Од би ја ла је да пла ћа по ре зе, др жа ла је хи ља де се ља ка на сво јој зе мљи у кмет ском од но су, не пре ста но се бо га ти ла ла жним до ку мен ти ма и из ми шље ним чу ди ма. Кон тро ли са ла је без ма ло све шко ле и уни вер зи те те, про гла ша ва ла је за је рес сва ко уче ње су прот но соп стве ном, а ко ри сти ла је др жа ву да на мет не цен зу ру го во ра и штам пе. Учи ни ла је све да угу ши ин те лек­ту ал ни раз вој Фран цу ске. За по че ла је вер ске ра то ве ко ји су без ма ло упро па сти ли зе мљу. По ред свих тих зло чи на про тив људ ског ду ха она је сма тра ла да се на ла зи ван ра зу ма, да је на сле ди ла бо жан ско от кро ве ње, да је без гре шна и бо жи ји на ме сник на зе мљи. Оп ту жбе су се мно жи ле и по кре та ле хи ља де љу ди на про тест, озло је ђе ност и на кра ју на отво ре но остра шће но не при ја­тељ ство.

Про све ти тељ ство као по крет у ко ме је ве ра у ра зум по ста ла те мељ „ли бе рал не ми сли“, ми сли осло бо ђе не ми то ва Би бли је и дог ми цр кве, сво ју по пу лар ност и це ње ност у пр вом ре ду тре ба да за хва ли свом фран цу ском об ли ку. Фран цу ски је зик и дух, укус и оби ча ји пре тво ри ли су рим­ско–ла тин ску Евро пу у фран цу ску Евро пу. У дру гој по ло ви ни 18. ве ка до шло је до уз ле та ду ха ко ји је оста ре лу Фран цу ску по но во учи нио ја ком. Па риз је по стао ин те лек ту ал на пре сто ни ца Евро пе, а про све ће ност по крет ши рок као ре не сан са или ре фор ма ци ја. Глав не осо бе но сти ин­те лек ту ал ног сти ла фран цу ског про све ти тељ ства са же те су у Вол те ро вим де ли ма ко ја су обе­ле жи ла епо ху. Про све ти тељ ство 18. сто ле ћа оправ да но се на зи ва „Вол те ро вим“ ве ком. Ње го ви мно го број ни ро ма ни Za dig (1747), Mic romége as (1752), Can di de (1759) оштро на па да ју кон вен­ци о нал на схва та ња, пре све га вер ска, и пред ра су де.10 На пи сао је не ве ро ва тан број ра зно ли ких и ква ли тет них рас пра ва, дра ма, при ча, пе са ма, чла на ка, пам фле та, пи са ма, кри тич ких при ка за, спи са о ре ли ги ји и фи ло зо фи ји. Био је кри ти чар и дра ма ти чар сво га вре ме на. Већ 1751. на пи сао је исто риј ски трак тат Le siécle de Lo u is XIV и за по чео ра до ве на мо ну мен тал ном де лу Es sai sur les

9 H. Schult ze, Sta at und Na tion in der europäischen Geschic hte, 60–75.10 R. Po me au, Le Réli gion de Vol ta i re, Pa ris 1956.

20 21

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

mo e urs еt l esprit des na ti ons. Та да на ста ју и ње го ва нај зре ли ја фи ло зоф ска оства ре ња Dic ti on na i re Phi lo sop hi que и Le Phi lo sop he ig no rant.

По ло ви на слав них лич но сти то га вре ме на би ла је ме ђу они ма са ко ји ма се до пи си вао Вол тер. Не са мо фи ло зо фи и сви ве ли ки пи сци Фран цу ске и Ен гле ске, већ и кар ди на ли, па пе, кра ље­ви и кра љи це, дан ски Кри сти јан VII, Гу став III, краљ Швед ске, Фри дрих Ве ли ки, Ка та ри на II.11 Ње го ва ко ре спон ден ци ја иза шла је у из да њу Те о до ра Бес тер ма на у 98 све за ка. Бри не тјер ју је сма трао „нај ва жни јим де лом Вол те ро вог ра да“.12 Мно ги су га пре ко ре ва ли због флер то ва ња са кру ни са ним гла ва ма. Али он се ни ка да ни је по зи вао на ре пу бли кан ска осе ћа ња, не пре ста но је по на вљао да се ви ше „на прет ка мо же по сти ћи пре ко „про све ће них“ кра ље ва, не го до во ђе њем на трон не ста бил них, не пи сме них су је вер них ма са“. Он ни је ра то вао про тив др жа ве, већ про­тив ка то лич ке цр кве, а у тој бор би по др шка вла да ра му је би ла дра го це на. Зна чи ло му је да у бор би за вер ску то ле ран ци ју на сво јој стра ни има Фри дри ха Ве ли ког и Ка та ри ну II. Ни је имао

11 Vol ta i re аnd Fre de rick the Gre at, Let ters, 226–363.12 F. Bru ne tiére, A ma nual of Hi story of French Li te ra tu re, 361.

22 23

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

об зи ра у стра те ги ји, и за и ста на кра ју кра љев ске вла да ви не до био је по др шку по ло ви не фран­цу ске вла де, из во је вав ши та ко бит ку за вер ску то ле ран ци ју. Циљ му је био да осло бо ди љу де те о ло шких ми то ва и све ште нич ке вла сти. Тра жио је ре фор ме, али не и уто пи ју. Као го то во и сви фи ло зо фи су прот ста вљао се ре во лу ци ји. Ме ђу тим, мно га ње го ва раз ми шља ња, као и раз­ми шља ња Хел ве ци ју са, Ма бли ја, Ру соа, усво је на су у Фран цу ској ре во лу ци ји. Књи га ко ја је об­ја вље на по сле 1789. го ди не свр ста ла их је у глав не ин спи ра то ре тог до га ђа ја и истин ске све це сво је но ве вла да ви не.13

Вол тер је, као и дру ги фи ло зо фи, имао пред ра су да за хва љу ју ћи чи ње ни ци да су не ки мо нар­си, Фри дрих II, Пе тар III, Ка та ри на II, по слу ша ли зах те ве за ре фор ма ма. Са мо је јед на сна га би ла до вољ но ја ка да се су прот ста ви ка то лич кој цр кви, као што се прет ход но од у пр ла про те стант­ским цр ква ма у Ен гле ској, Хо лан ди ји и Не мач кој, др жа ва. Са мо пре ко по сто је ће мо нар хи стич­ке вла да ви не у Фран цу ској, Не мач кој и Ру си ји, фи ло зо фи су се мо гли на да ти да ће из во је ва ти по бе ду про тив су је вер ја, про го на и те о ло ги је.14

Вол тер се за ла гао за уме ре ну, мир ну ре фор му уну тар по сто је ће струк ту ре фран цу ског дру­штва. Нај о снов ни ји апел био је за пот пу ну ре ви зи ју фран цу ског пра ва.15 Во дио је кам па њу за сло бо ду штам пе и она је би ла ве о ма про ши ре на. Зах те вао је да се окон ча са вер ским про го ни ма и 1787. они су прак тич но уки ну ти. Осу ђи вао је про да ју зва ња, по ре за на ну жну имо ви ну, за др­жа ва ње кмет ства. Са ве то вао је др жа ву да од цр кве пре у зме из вр ше ње те ста мен та и обра зо ва ње мла дих. Ње гов глас је имао ути ца ја на те до га ђа је.16 Ни је био на уч ник, али је био књи жев ник, исто ри чар, пу бли ци ста, фи ло зоф. Про у ча вао је нај ра зли чи ти је те ме у по ли ти ци, исто ри ји, фи ло­зо фи ји, те о ло ги ји, Би бли ји, кри ти ци. Ра спон ње го ве ра до зна ло сти био је огро ман. Та кво је би ло и бо гат ство иде ја и трај ност пам ће ња. Све је пре и спи ти вао. Био је скеп тик ко ји се ни је устру ча­вао да се су прот ста ви здра вом ра зу му, ап сур ди ма на у ке као и ле ген да ма на род ног ве ро ва ња.

Фран цу ска про све ће ност, ко ја је сме ло шћу и ре во лу ци о нар но шћу сво јих по ду хва та би ла до­стој на ди вље ња, оста ви ла је за со бом ве ли чан стве не спо ме ни ке ко ји су и да нас за др жа ли свој­ства сим бо ла на прет ка људ ског ду ха. Ме ђу тим спо ме ни ци ма нај зна чај ни је ме сто не сум њи во при па да Ен ци кло пе ди ји или Обра зло же ном реч ни ку на у ка (Encyclopédie: ou dic ti on na i re métho di que des sci en ces, des arts et des méti ers), чи јих је 28 то мо ва, упр кос мно гим за бра на ма од стра не фран­цу ског дво ра, па пе и пар ла мен та об ја вље но у Па ри зу од 1751. до 1772. го ди не. Ен ци кло пе ди ја је, го во рио је ри мо ка то лич ки кри ти чар Бри не ти јер, „ве ли ко де ло сво га вре ме на, циљ ко ме је те жи ло све што му је прет хо ди ло, из вор све га што му је сле ди ло и сход но то ме, пра ви цен тар сва ке исто ри је иде ја у 18. ве ку“.17 Око Ен ци кло пе ди је су се оку пи ли нај по зна ти ји на уч ни ци, фи ло зо фи и књи жев ни ци. Нај на пред ни ји умо ви Фран цу ске то га до ба сма тра ли су да ће ње ним по кре та њем обез бе ди ти три јумф исти не и ра зу ма. Ен ци кло пе ди ју је об ја вио и уре дио фи ло зоф Де ни Ди дро, по све ћу ју ћи јој све сво је ин те лек ту ал не сна ге. Ње го ва уло га је би ла нео п ход на и глав на, и због тог до при но са ње го ва фи гу ра се из ди же од мах иза Вол те ра и Ру соа у ин те лек ту­ал ној па но ра ми Фран цу ске 18. ве ка. Ме ђу тим, сме лост Ди дроа се че сто осла ња ла и на ауто ри тет слав ног ма те ма ти ча ра Жа на Ле ро на Да лам бе ра, чла на Па ри ске и Пру ске кра љев ске ака де ми је

13 F. J. He arn shaw, So cial and Po li ti cal Ide as of sa me gre at French Thin kers of the Age of Re a son, 217.14 P. Gay, Vol ta i res Po li tics, 181.15 До ре ви зи је је до шло 1807. На по ле о но вим ко дек сом.16 P. Gay, Vol ta i res Po li tics, 181 и да ље17 А. M. Wil son, Di de rot: The Te sting Years, 1713–59, 169.

22 23

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

на у ка и Кра љев ског на уч ног дру штва у Лон до ну, ко ји је та ко ђе за слу жан за уре ђи ва ње овог де ла. Да лам бер је за Ен ци кло пе ди ју на пи сао низ чла на ка из ма те ма ти ке, астро но ми је, фи зи ке, хе ми­је, сјај но ин тер пре ти ра ју ћи до стиг ну ћа на у ке то га вре ме на. Ме ђу тим, име овог ма те ма ти ча ра оста ће ве за но за ово де ло за у век за хва љу ју ћи ње го вој Увод ној рас пра ви у Ен ци кло пе ди ји ко ја је об ја вље на на по чет ку пр ве све ске (Di sco urs préli mi na i re). Да лам бер је био по знат и као мај стор фран цу ске про зе. Био је аг но стик, али се ни је при кљу чио ни ка квој јав ној кри ти ци цр кве. У Увод ној рас пра ви је по ку шао да раз о ру жа су прот ста вља ње ду хов ни ка.18 Увод на рад спра ва има ла је исто то ли ко успе ха као и ње го ви ра до ви из обла сти ма те ма ти ке. У њој овај, у пра вом сми слу фи ло зоф сво је епо хе, упо зна је чи та о це са основ ним ци ље ви ма Ен ци кло пе ди је, као и са ње ним са рад ни ци ма. Ис ти че зна чај Ди дро о вих чла на ка, го во ре ћи о њи ма са на ро чи том по хва лом, по­себ но о они ма ко ји се од но се на за на те, јер је Ен ци кло пе ди ја тре ба ло да бу де ма ни фе ста ци ја не са мо ин те лек ту ал не над мо ћи тре ћег ста ле жа, не го и ње го вих еко ном ских, тех нич ких и ин ду­

18 O. E. Fel lows, N. L.Tor rey, The Age of En lig hten ment, 316.

24 25

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

стриј ских до стиг ну ћа.19 Ус пео је да ја сно оцр та и ње ну идеј ну фи зи о но ми ју. Са же то је из ло жио основ не фи ло зоф ске прин ци пе, не са мо ен ци кло пе диј ског по кре та, већ и фран цу ске про све ће­но сти 18. ве ка. Де и зам, ем пи ри зам и уме ре ни скеп ти ци зам, иза ко јих је ста ја ла ре во лу ци о нар на ма те ри ја ли стич ка ми сао, би ле су ис так ну те смер ни це ње го вог фи ло зоф ског об ја шње ња су шти не и свр хе Ен ци кло пе ди је.20 Нај ве ћу па жњу по све тио је исто ри ји људ ских зна ња, ко ја је от кри ћи­ма Бе ко на, Га ли ле ја, Де кар та, Њут на, Лајб ни ца и Ло ка, по мо гла ра зу му да се осло бо ди око ва и за сну је сво ја основ на пра ва. За Да лам бе ра је ди ни ауто ри тет исти не је здрав ра зум осло бо ђен за блу да и пред ра су да.

Ин те лек ту ал не стру је ко је пред ста вља ју Вол тер и Ен ци кло пе ди ја ни су има ле фран цу ско по­ре кло. Фран цу ска ли бе рал на ми сао се у сво јој по бу ни окре ну ла Де кар ту, Беј лу.21 Власт ра зу ма има ла је ти пич ног фи ло зоф ског пред став ни ка у Де кар ту ко ји се чу дио ду гом бив ство ва њу фи ло­зо фи је у не плод но сти због за не ма ри ва ња ма те ма тич ког об ли ка ми шље ња, и за се бе од лу чио да при хва ти као исти ни те са мо оне иде је ко је су се на ме та ле ње го вом ра зу му, исто она ко оче вид но као што му је из гле да ло оче вид но ин ту и тив но схва та ње вла сти тог по сто ја ња, оне иде је ко је су се мо гле из ве сти из ак си о ма и основ них из ве сно сти пу тем си гур ног ло гич ког лан ца.22 Де кар то­ве иде је из вр ши ле су ве ли ки ути цај на це ло куп ни раз вој фи ло зо фи је. Од њих су по шли мно ги фи ло зоф ски прав ци и њи ма су се ин спи ри са ли мно ги фи ло зоф ски ми сли о ци. Сво јим ста вом „Co gi to er go sum“ Де карт се да нас с пра вом сма тра оцем мо дер ног иде а ли зма.23 Из у зи ма ју ћи ми­сао као прин цип кар те зи јан ска ме та фи зи ка отво ри ла је пут ка ко ен гле ској та ко и не мач кој иде­а ли стич кој фи ло зо фи ји. За раз ли ку од ме та фи зи ке Де кар то ва фи зи ка де ло ва ла је у су прот ном сме ру. Ње ним ма те ри ја ли стич ким по гле ди ма ин спи ри са ли су се Ди дро, Хол бах и Хел ве ци је. Из кар те зи јан ске фи зи ке из ра стао је и је дан по се бан пра вац фран цу ског ма те ри ја ли зма.24 Фран­цу ски сло бод ни ми сли о ци вра ћа ју ћи се Де кар ту од ба ци ли су га у це ло сти, из у зев „ме то дич ке сум ње“ и ње го вог ме ха ни стич ког ту ма че ња објек тив ног све та.25

Фран цу ска фи ло зо фи ја 18. ве ка раз ви ја ла се и из ра сла у пот пу ном про тив ста ву пре ма фи ло­зо фи ји прет ход ног сто ле ћа. Фран цу ски фи ло зоф ски дух пре ва зи ла зио је кри зу у ко ју су га до ве­ле спе ку ла ци је кар те зи јан ске ме та фи зи ке. Не ко ли ко де це ни ја по сле смр ти Де кар та фи ло зо фи ја је из гу би ла сво ју сна гу и ори ги нал ност. На пре крет ни ци два ве ка фран цу ска фи ло зоф ска ми сао мо ра ла је да тра жи је дан но ви, сме ли ји пут од оно га ко јим су по шли кар те зи јан ци. Ме та фи зич ки дог ма ти зам, оп те ре ћен ре ли ги о зним и дру гим пред ра су да ма, по стао је нај ве ћа пре пре ка њи хо вој идеј ној и фи ло зоф ској де лат но сти. Због то га су ми сли о ци фран цу ског про све ти тељ ства уста­ли про тив сва ке ме та фи зи ке као пре жи ве ле. Као што су у де мо крат ским уста но ва ма ен гле ског дру штва про на шли смер ни цу за ре ше ње дру штве них кри за у сво јој зе мљи, та ко су у ен гле ској фи ло зо фи ји и на уч ној ми сли от кри ли под сти ца је за сво ја но ва ми са о на прег ну ћа.

19 Увод на рас пра ва у Ен ци кло пе ди ју, 4–8, 26–32.20 Исто, 26–32.21 Бејл је пр ви ми сли лац ко ји је нај не по сред ни је ути цао на об ли ко ва ње по гле да про све ће но сти, сво јом скеп сом, пот­

ко па ва ју ћи дог ма ти зам ме та фи зи ке и по зи тив не ре ли ги је и ти ме утро пут „сло бо до ум ни ци ма“. В.: J. Wahl, Ta ble au de la Phi lo sop hie française, 10–14.

22 K. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 165.23 J. Wahl, Ta ble au de la Phi lo sop hie française, 16.24 K. Marx, Der hi sto rische Ma te ri a li smus (Die he i li ge Fa mi lie), 386.25 C. Ser ru ri er, De scar tes, 102 и да ље

24 25

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

У овом пре по ро ду фран цу ске ми сли, на ко јој по чи ва чи та ва епо ха про све ти тељ ства, ве о ма ва жну уло гу од и грао је Кон ди јак, је дан од нај бо љих Ло ко вих уче ни ка, ко ји је Ло ков сен зу а ли­зам упе рио про тив ме та фи зи ке 17. ве ка, ту мач Ло ко вих иде ја и след бе ник ње го вих де ла, ко га је, за раз ли ку од број них фи ло зо фа фран цу ске про све ће но сти 18. ве ка, ко ји су се ба ви ли кри зом дру штва и вре ме на у ко ме су жи ве ли, ис кљу чи во ин те ре со ва ла кри за у ко ју је по сле Де кар та за па ла фран цу ска фи ло зо фи ја.26 Кон ди јак је оста вио не из бри си ви траг у стру ји фран цу ске про­све ти тељ ске ми сли 18. ве ка, ко ја је про и за шла из ен гле ског ем пи ри зма и ко ја се ова пло ти ла у Ен ци кло пе ди ји.27

Фран цу зи су до шли у до дир са ен гле ском фи ло зо фи јом пре ко про те ста на та ко ји су би ли прог на ни по сле Нант ског едик та, али су одр жа ва ли ве зе са сво јом до мо ви ном. Са ма фи ло зоф­ска ми сао Фран цу ске би ла је при пре мље на за тај су срет ка да се по чет ком ве ка по ја ви ла сум ња у ме та фи зи ку и ка да је по љу ља но дог мат ско уве ре ње у све моћ људ ског ра зу ма.28 Кар те зи јан ска фи зи ка је мо ра ла би ти на пу ште на, али ни је на пу штен њен ма те ри ја ли зам, ка ко у при род ним на у ка ма, та ко и у фи ло зо фи ји. Из Де кар то ве фи ло зо фи је про ис те кла је чи та ва јед на стру ја фран­цу ске про све ти тељ ске ми сли, стру ја ме ха ни ци стич ког ма те ри ја ли зма, чи ји су но си о ци Ле роа, Ла ме три, Ка ба нис.29 Ма те ри ја ли зам Де кар то ве фи зи ке и кри тич ки дух кар те зи јан ске ме то де при­пре мио је фран цу ску ми сао оно га до ба да ши ро ко при хва ти те ко ви не ен гле ске фи ло зо фи је и на у ке. Ло ко ве фи ло зоф ске иде је и Њут но ва на уч на от кри ћа по ста ли су за фран цу ске ми сли о це 18. ве ка, ко ји су уста ли про тив ме та фи зи ке и од ба ци ли на ив не хи по те зе кар те зи јан ске фи зи ке, основ на ме ри ла до брог фи ло зо фи ра ња и ег закт не на у ке. Ен гле ска ми сао је у Фран цу ској сте кла ве ли ку по пу лар ност. Ло ков Оглед о људ ском ра зу му био је вр ло бр зо пре ве ден, и о ње му се жи во и ис црп но рас пра вља ло. Са искре ним оду ше вље њем о овом ен гле ском фи ло зо фу пи сао је Би­фон (Re mar qu es sur di ver ses tra ités de métaphysi que, 1734). У сво јим фи ло зоф ским пи сми ма (Let tres phi lo sop hi qu es, 1734) Вол тер је ис ту пио као нај ва тре ни ји гла со но ша Ло ко вог сен зу а ли зма. Сво јим де лом Еле мен ти Њут но ве фи ло зо фи је (Eléments de la phi lo sop hie de New ton, 1738) Вол тер је упо­знао Фран цу ску са Њут но вом фи зи ком. У По хва ли Њут ну (Élo ge de New ton, 1742) Фон те нел је по ка зао ко ли ки је на пре дак у од но су на Де кар то ву фи ло зо фи ју при ро де зна чи ла фи зи ка ен гле­ског на уч ни ка. Та ко је са из во ра ен гле ске ми сли на ста ла дру га стру ја у фи ло зо фи ји фран цу ске про све ће но сти 18. ве ка, стру ја ко ја се то ком сво га раз во ја укр шта ла с оном пра вом, по ни клом из ма те ри ја ли зма кар те зи јан ске фи зи ке.30

Ло ко ве фи ло зоф ске иде је из вр ши ле су сна жан ути цај на нај ве ће ми сли о це у Фран цу ској оно га до ба. Вол тер се овим иде ја ма ди вио и по пу ла ри сао их; Ди дро и Хол бах су их ис по ве да ли, уно си ли у сво ја вла сти та уче ња и ши ро ко се њи ма ко ри сти ли у бор би ко ју су во ди ли про тив ме­та фи зич ких не и сти на и те о ло шких пред ра су да. Да лам бер је био убе ђен да са тим иде ја ма, по сле ве ков ног лу та ња, по чи ње ера истин ске фи ло зо фи је ко ја ни је ни шта дру го не го “екс пе ри мен тал­на фи зи ка ду ше“. У Увод ној рас пра ви у Ен ци кло пе ди ју (Di sco urs préli mi na i re de l’ Encyclo pe die, 1751) он је на пи сао: „Оно што се Њутн ни је усу дио или мо жда ни је мо гао да учи ни, Лок је пред у зео

26 G. Le Roy, La Psycho lo gie de Con dil lac, 6 и да ље27 S. G. Brett, Hi story of Psycho logy, 423. и да ље; О Кон ди ја ко вој на уч ној ми сли и де лу: G. Le Roy, Euvres phi lo sop hi qu es de

Con dil lac, Tex te éta blit et présenté par Ge or ges Le Roy, vol. 3, Pres ses Uni ver si ta i res de Fran ce, Pa ris 1947; S.Auro ux, Con dil lac et Kant, Sur la Théorie de la Sci en ce, 73–89.

28 G. Le Roy, La Psycho lo gie de Con dil lac, 7.29 Раз ви так со ци ја ли зма од уто пи је до на у ке, 26.30 K. Marx, Die he i li ge Fa mi lie, 232.

26 27

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

и из вр шио са успе хом. Ско ро би се мо гло ре ћи да је он ство рио ме та фи зи ку, као што је Њутн ство рио фи зи ку“.31 Про све ти тељ ство фран цу ског сре ди шта за ви си ло је од ен гле ских са сто ја ка, али их је пре о бли чи ло у не што са мо свој но.

Са по кре том про све ће но сти, раз у ђе ним и про тив реч ним у се би, по чи ње мо дер но до ба у Евро пи. То је вре ме нај ко ре ни ти јих про ме на у сфе ри иде ја и со ци јал ног по на ша ња. Ство рен је ур ба ни мен та ли тет, а европ ски гра до ви по ста ли су но си о ци оно га што зо ве мо мо дер ни зам или мо дер ност, са ја сном и чвр стом опо зи ци јом пре ма ру рал ном као тра ди ци о нал ном. Та да је ство рен по јам де мо кра ти је у мо дер ном сми слу, по ста вљен зах тев за јед на ко шћу пред за ко ном, со ци јал не прав де и за јед ни штва. Ство рен је по јам ци ви ли за ци је, по јам ле пог, ство рен је по јам исто ри је у оном об ли ку у ко ме га по зна је мо и да нас; 18. век ни је са мо по че так исто риј ске све­сти, већ пре све га, ем пи риј ске пе да го шке ан тро по ло ги је, иде је раз во ја у дру штву, ин ди ви ду ал не исто ри је.32 Из над све га по ста вљен је зах тев за ауто ном ним, кри тич ким ми шље њем. Тај по крет је зна чио и из лаз из ру ти ни ра не ра суд не мо ћи за ко ју ин те лек ту ал ци са ми сно се кри ви цу.33 Дух но вих хте ња нај бо ље је из ра зио не мач ки фи ло зоф, не по ко ле бљи ви по бор ник про све ти тељ ства, а ка сни је не ко вре ме и Фран цу ске ре во лу ци је Има ну ел Кант у свом члан ку: Be ant wor tung der Fra ge: Was ist Aufklärung? (Од го вор на пи та ње: шта је про све ти тељ ство) об ја вље ном у Ber li nische Mo­natschrift, 1784. „Про све ти тељ ство је“, та ко гла си чу ве на де фи ни ци ја Има ну е ла Кан та, „чо ве ков из ла зак из ма ло лет но сти за ко ју је сам крив. Ма ло лет ност је не спо соб ност слу же ња вла сти тим ра зу мом без не чи јег вођ ства. Чо век је сам крив за ову ма ло лет ност, ако њен узрок ни је по ман ка­ње ра зу ма, не го ре ше но сти и хра бро сти да се њи ме слу жи без не чи јег вођ ства. Sa pe re aude! Имај хра бро сти да се слу жиш вла сти тим ра зу мом“.34 Ова Кан то ва де фи ни ци ја из ра жа ва су шти ну про­све ти тељ ства – ње го ву по тра гу за сло бо дом. Про све ћен чо век је онај ко ји раз ми шља ауто ном но, не за ви сно од окол но сти у ко ји ма се на ла зи, а ње гов ум ни је во ђен од стра не ауто ри те та.35

Ве ра у ра зум ко ја је свог ве сни ка има ла у Френ си су Бе ко ну, на ве сти о цу мо дер ног све та, пре ко га ни ко та ко упе ча тљи во ни је из ре као да је зна ње моћ, „Sci en tia est po ten tia“, по ста ла је те мељ и ин стру мент ли бе рал не ми сли ми сли осло бо ђе не ми то ва Би бли је и цр кве них дог ми. Ра зум се по ја вио у сла ви но вог от кро ве ња, пре тен до вао је да пре о бли ку је обра зо ва ње, ре ли ги ју, мо рал, књи жев ност, еко но ми ју. Фи ло зо фи су при зна ва ли сла бост ра зу ма, као и све га људ ског. Зна ли су да он мо же да бу де за ве ден ло шом ло ги ком или по гре шним ту ма че њем ис ку ства; Хјум, ко ји је до ми ни рао до бом ра зу ма у Ен гле ској, био је нај ве ћи кри ти чар ко га је ра зум срео, мо жда из у зи­ма ју ћи Кан та. Вол тер је не пре ста но по на вљао ње го ва огра ни че ња, а Ди дро се сла гао са Ру со ом да су осе ћа ња ба зич ни ја од ра зу ма.36

Јед на од ве ли ких те шко ћа при ли ком осли ка ва ња про све ти тељ ства је и чи ње ни ца да два нај­ве ћа и нај о ри ги нал ни ја ми сли о ца то га по кре та, Мон те скје и Ру со, сто је из ван ње го вих окви ра и да се те шко укла па ју у кон вен ци о нал не ка лу пе.

31 Увод на рас пра ва у Ен ци кло пе ди ју, 50.32 V. He rr mann, Über bürger lic he Er zi e hung, 47–63.

33 R. van Dülmen, Aufklärung und Bil dung, 216.34 N. Hin ske, Was ist Aufklärung?, 452; R. van Dülmen, Aufklärung und Bil dung, 213–214.35 О про све ти тељ ству 18. ве ка из со ци јал не и идеј но по ли тич ке пер спек ти ве, о про све ти тељ ству по сле исто риј ског про­

све ти тељ ства: H Re i nal ter, Die Aufklärung zwischen Mo der ne und Post mo der ne,1–11; F. Ko pitzsch, Aufklärungsgesellschaften in ne uen Per spek ti ven, 11–17.

36 H. Möller, Ver nunft und Kri tik, De utsche Aufklärung im 17. und 18. Ja hr hun dert, 16; R. van Dülmen, Aufklärung und Bil dung, 216 и да ље

26 27

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Про све ти тељ ски по крет сво је на че ло ап со лут ног ума при ме њу је на под руч је пи та ња др жа­ве и пра ва. Та ко прак тич но под руч је до ла зи у при мар ни план ин те ре са. Је дан од пр вих ко ји се при хва тио тог про бле ма је Мон те скје, ко ји те о ри ју ен гле ског кон сти ту ци о на ли зма пре но си у Фран цу ску. Про гла ша ва ум на че лом др жа ве, зах те ва ра зум ну др жа ву и ти ме отва ра нај зна чај­ни је раз до бље у исто ри ји про све ти тељ ства – фран цу ско раз до бље, у ко ме оно по сти же свој вр­ху нац. У лич но сти Мон те ске ја не на ла зи мо са мо пр вог фран цу ског про све ти те ља, ана ли ти ча ра др жа ве и пра ва, за чет ни ка мо дер не по ли тич ке исто ри о гра фи је и осни ва ча фи ло зоф ског ро ма на, не го и фи ло зо фа, ко ји ће сво јим иде ја ма оцр та ти хо ри зонт ин те ре са, не са мо фран цу ског и не­мач ког про све ти тељ ства, већ ће сна жно де ло ва ти и на фи ло зо фи ју пра ва не мач ког иде а ли зма, по себ но Хе ге ла.

Пр во Мон те скје о во зна чај но де ло Пер сиј ска пи сма иза шло је у Ам стер да му, ано ним но 1721. го ди не. У овој епи сто лар ној са ти ри на ду хо вит на чин из вр гао је ру глу ин те лек ту ал ну и мо рал ну де ка ден ци ју фран цу ске вла да ју ће кла се за вре ме ре гент ства Фи ли па Ор ле ан ског.37 Го ди не 1734. у Ам стер да му, и ово га пу та ано ним но из ла зи спис Раз ма тра ња о узро ци ма ве ли чи не Ри мља на и њи хо ве про па сти ко ји, иако исто риј ски, у би ти пред ста вља ва жно по гла вље раз вит ка, не са мо Мон те скје о вих вла сти тих фи ло зоф ско–прав них на че ла, већ и фи ло зо фи је исто ри је уоп ште. То ни је са мо мо дер но исто риј ско де ло, већ вр ло ак ту ел на, кон крет на кри ти ка фран цу ских при ли­ка. Основ не тен ден ци је про све ти тељ ске кри ти ке усме ре не су и ов де на оба те ме ља ап со лут не мо нар хи је: све штен ство и плем ство.38

У свом ка пи тал ном де лу Дух за ко на (Же не ва 1748) раз ра дио је, на те ме љу сво га де тер ми­ни стич ког по и ма ња исто ри је, те о ри ју др жав но га пра ва по ко јој се свр стао ме ђу пр ве иде о ло­ге фран цу ске бур жо а зи је, у вре ме ка да је она оку пља ла сна ге за пред сто је ћи отво ре ни су коб са при ста ли ца ма ап со лу ти стич ке мо нар хи је. Мон те скје је отво рио ви ди ке но вој исто риј ској и прав ној на у ци про све ти тељ ства. Из Ду ха за ко на по ред иде је по ли тич ког ли бе ра ли зма из ла зе за че ци мо дер не, на уч не фи ло зо фи је пра ва и исто ри је, исто ри о гра фи је ет но ло ги је, па и со ци­о ло ги је. Овим де лом Мон те скје ће утр ти пут ко ји ће омо гу ћи ти Ру со ов ми са о ни по ду хват у Дру штве ном уго во ру и оста ле по ли тич ке док три не про све ти тељ ства. У Ду ху за ко на по ку ша ва да про на ђе ра зум ни основ све оп штег за ко но дав ства, да кле др жа ве и пра ва. Ни је ве ро вао у то да је је дан за кон до во љан за све зе мље. Ми слио је да пре ма при род ним ка рак те ри сти ка ма јед не зе мље, кли ми, на чи ну жи во та и про из вод ње, украт ко, пре ма осо бе но сти ма сва ке др жа ве по­треб но је и њој од го ва ра ју ће за ко но дав ство.39 За ко но дав но на че ло мо ра би ти ра зум но, у скла ду са при ро дом, про тив но сва кој те о ло ги ји и те о ло ги ји у фи ло зо фи ји пра ва и исто ри ји. Тај, све оп­шти основ, дух за ко на, Мон те скје на ла зи у при род ним еле мен ти ма по сто ја ња људ ског дру штва. Чо век је при род но би ће и ода тле про из ла зе сви еле мен ти ко је он на зи ва ду хом за ко на. Ути цај Мон те скјеа се ши рио кроз сто ле ћа „Све мо дер не иде је има ју свој по че так код Мон те скјеа. То ком јед не ге не ра ци је он је, а не Вол тер био глас и ју нак ума Фран цу ске“.40

Ру со, као и Мон те скје, не ти пи чан, али и нај ве ћи ми сли лац то га вре ме на је ди ни је раз ви јао те о ри ју др жа ве. Из ра жа вао је пот пу но не по ве ре ње пре ма пред став нич ким си сте ми ма. Ра зум по је дин ца је ту ма чио као оп шту во љу, ка ко би др жа ви дао што ве ћу власт и ле ги ти ми тет. Ја сна

37 Mon te squ i eu, Per zij ska pi sma, pre veo M.Vi doj ko vić, Be o grad 1951.38 Mon te squ i eu, Raz ma tra nja o uzro ci ma ve li či ne Ri mlja na i nji ho ve pro pa sti, III, 8; XI, 42.39 Ш. Мон те скје, О ду ху за ко на, 173 и да ље40 Fa gvet, Dix hu i tiéme siécle: Etu des litéra i res,188.

28 29

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

је раз ли ка из ме ђу иде је ли бе ра ли зма, ти пич не за тај пе ри од, и стро ге кон тро ле, ко ју је он за­сту пао, да ју ћи мно го ве ћи зна чај дру штву као це ли ни, ње го вом на прет ку, не го по је дин цу и ње­го вој до бро би ти. Да би дру штво на пре до ва ло др жа ва мо ра да ство ри по је дин ца ко ји би сво јим мо рал ним и дру гим осо би на ма до при но сио оп штем бо љит ку. По је ди нач на во ља гу би сми сао, јер оп шта пред ста вља оно што би сва ки члан дру штва же лео.41 Др жа ва по чи ва на по ли тич ким вр ли на ма сво јих гра ђа на из ра же ној у пра вед но сти и па три о ти зму, али и на јед на ко сти вла­сни штва, што пред ста вља те мељ ра зум не др жа ве. Дру штве ни уго вор ко ји Ру со об ја вљу је 1760. обе ле жа ва за вр ше так ових те о ри ја и њи хов вр ху нац. То је сва ка ко нај вред ни је Ру со о во де ло и у ње му је он не све сно оцр тао на че ла Фран цу ске ре во лу ци је.42 У ју лу 1789. тре ћи ста леж је се бе про кла мо вао за је ди ног ле ги тим ног пред став ни ка фран цу ског на ро да и при сту пио про гла ше њу др жав ног уре ђе ња на ба зи на род ног су ве ре ни те та и људ ских пра ва. Ру со је ус по ста вио пој мо ве, али се они без ре во лу ци о нар не на род не др жа ве ни су мо гли ле ги ти ми са ти. По ку шај да се но ва др жа ва за сну је на дру штве ном уго во ру вр ли на, да се ство ри рај сит них за на тли ја и са мо стал них се ља ка, за вр шио се кр во про ли ћем. Дик та ту ра од бо ра јав ног до бра под Ро бе спје ром 1793–1794. и ве ли ки те рор над мно ги ма ко ји ма је не до ста ја ла ре пу бли кан ска вр ли на, про па ли су на не људ­ском чо ве ко љу бљу ја ко би на ца.43

Дру штве ни уго вор је на црт при род не или ра зум не др жа ве и у ње му фи ло зо фи ја др жа ве као те о ри ја уго во ра по сти же свој кла си чан за вр ше так. Ту иде ју при род ног пра ва, дру штве них уго во ра и нео ту ђи вих људ ских пра ва за сту па ли су и те о ре ти ча ри при род ног пра ва 17. ве ка: Гро ци јус, Хобс, Спи но за. Њу за сту па ју Лок и Мон те скје, и сви оста ли про све ти те љи, а од Ру соа пре у зи ма је и Кант. Чо век је ро ђен сло бо дан, а сву да је у око ви ма, у тој по чет ној ре че ни ци „Дру­штве ног уго во ра“ са др жан је ујед но и Ру со ов по ли тич ки кре до: ства ра ње су ве ре не и сло бод не гра ђан ске др жа ве у ко јој оп шта во ља, VO LONTÉ GÉNÉRA LE, ко ја ме ђу тим ни је иден тич на са во љом сви ју, VO LONTÉ DE TO US, мо ра по ста ти из во ром и те ме љом сва ког пра ва.44 Мо дел др­жа ве ко ју је пре зен то вао Ру со био је по сво јој при ро ди ре во лу ци о на ран и ни је би ло слу чај но што је аме рич ка Де кла ра ци ја о не за ви сно сти из 1776. ско ро до слов це по но ви ла Ру со о ве те зе да би про гла си ла ни штав ним дру штве ни уго вор скло пљен из ме ђу бри тан ске кру не и ен гле ских ко ло ни ста у Аме ри ци.45

Го ди не 1762. Ру со је об ја вио сво је фи ло зоф ски нај зна чај ни је де ло Емил или о од го ју, у ко ме раз ма тра при род ног чо ве ка као по је дин ца. И оно је, као и Дру штве ни уго вор, би ло жи го са но и јав но спа ље но. По себ но ме сто у Еми лу за у зи ма умет ну то за себ но де ло Ве ро и спо вест са вој ског ви ка ра, го то во је ди но у ко ме из ла же фи ло зоф ске осно ве сво јих по гле да на свет.46 Про тив ник есте ти ке, кла си ци стич ких ка но на, стра стве ни кри ти чар кул ту ре 18. ве ка, бун тов ник, Ру со је рет ко у сво јим иде о ло шким на зо ри ма и те о риј ским кон цеп ци ја ма ори ги на лан. Фран цу ски про­све ти те љи ру га ли су се ње го вом зах те ву за по вра так при ро ди, ко ји у ства ри, тре ба да озна чи осни ва ње гра ђан ске сло бод не др жа ве. Ру со о ва фи ло зоф ска ре ше ња су да ле ко ис под ни воа ен ци­

41 О Ру со оу : R. De rathé, Jean Jac qu es Ro us se au et la sci en ce po li ti que de son temps, Pa ris 1950; R. Grim sley, Jean Jac qu es Ro us­se au, A Study in Self–Awa re ness, Car diff 1961;

42 J. C. Cob ban, In Se arch of Hu ma nity, 168 и да ље; Ути цај Дру штве ног уго во ра по чео је по сле, а не пре Фран цу ске ре во­лу ци је.

43 H. Schult ze, Sta at und Na tion in der europäischen Geschic hte, 69.44 Ж. Ж. Ру со, Дру штве ни уго вор, 6.45 Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве, 44.46 J. J. Ro us se au, Emil, 393. и да ље.

28 29

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

кло пе ди ста и ма те ри ја ли ста 18. ве ка. Ме ђу тим, ње го ва те о ри ја др жа ве да ле ко над ви су је ње го ве са вре ме ни ке. Иде јом сло бо де као суп стан це чо ве ка, спон та ни те том ума, он је, не са мо ути цао на Кан та, Фих теа, Ши ле ра, већ и трај но ин спи ри сао ро ман ти чар ску ли те ра ту ру.47 Оно што за др­жа ва Ру соа у ре до ви ма про све ти те ља је сте ми сао од ко је он ни је од у стао: др жа ва са мо по сто ји да би одр жа ла вред ност по је дин ца и ње го ву сна гу. Оно што га из два ја од оста лих ми сли ла ца је сте и же ља да ускла ди сло бо ду по је дин ца са на прет ком дру штва, до ко га не ће до ћи без оп ште во ље. У ши рем идеј но–исто риј ском кон тек сту са Ру со ом је до шао на свет зах тев о на род ном су­ве ре ни те ту, али и ду а ли зам вла да ви не на ро да: де мо кра ти ја је та ко ђе угње та ва ње у име на ро да и VO LONTÉ GÉNÉRA LE: “По је ди нац се мо ра при ну ди ти да сво ју во љу ускла ди са ре зо ном др жа ве, а на род мо ра да на у чи шта хо ће“.48

По ред слич но сти, ме ђу фран цу ским фи ло зо фи ма су по сто ја ле ве ли ке раз ли ке у ту ма че њу иде је, и у по сто ја њу или из о стан ку же ље да се те иде је при ме не. Иако су ми сли о ци го во ри ли да је сло бо да ми сли основ пра вед ног и мо рал ног дру штва у ко јем вла да при род на јед на кост, у прак си су би ли не до след ни. У сво јим де ли ма су од луч но и оштро на па да ли цр кву и за го ва ра­ли вер ску то ле ран ци ју, али су при ис ти ца њу сво јих по ли тич ких ста во ва би ли уме ре ни и бла ги пре ма вла да ју ћим ели та ма. У по за ди ни њи хо вих тек сто ва ле жа ла је сла ба же ља да се ишта про­ме ни. Вре ме ном про све ти тељ ство је по ста ло фи ло зо фи ја ели те, ко ју при ме на ње них иде ја ни је за ни ма ла. Оно од на пред не иде је по ста је уто пи ја, за ба ва за по вла шће не. Фи ло зо фи ни ка да ни су из ло жи ли ја сну по ли тич ку фи ло зо фи ју, та ко да су њи хо ве иде је оста ле са мо је дан од еле ме на та ко ји ће во ди ти Фран цу ској ре во лу ци ји и све му што она под ра зу ме ва – уки да њу фе у да ли зма, уво ђе њу гра ђан ских сло бо да, де мо кра ти је. Не сум њи во, да ве ћи на та да шње по пу ла ци је, не ра­чу на ју ћи ма ло број ну ели ту, ни је схва та ла зна чај вре ме на у ко ме је жи ве ла. У том пе ри о ду, и по ред на пред них иде ја, не пре ста ју да по сто је пра зно вер ја, чак и ме ђу обра зо ва ном и бо га том ма њи ном.49 Раз вој зна ња оме тен је ле њо шћу, су је вер јем ко је је пре жи ве ло на по ре до са про све­шће но шћу у успо ну. Све ве ћа по пу лар ност ми сти ци зма и не у спе шна бор ба про све ти тељ ства са њим, још је дан је по ка за тељ, да у том вре ме ну иде је по кре та у нај ве ћој ме ри и ни су схва та не озбиљ но; оне већ кра јем 18. ве ка гу бе зна чај, за ме њу је их ро ман ти чар ски по крет, ко ји уме сто ра зу ма ве ли ча зна чај емо ци ја. Иако је иде ја про све ти тељ ства из гу би ла на ва жно сти, про све ће­ност је оси гу ра ла сна гу и вред ност по је дин ца ко ју ни јед на дру га иде ја ни је мо гла да уга си.

Не мач ко про све ти тељ ство

Због Три де се то го ди шњег ра та про све ти тељ ство ни је мо гло да про дре у Не мач ку пре дру ге по ло ви не 18. ве ка. Но упра во на ње го вом тра гу ути ре се би пу те ве но ви раз ви так ко ји ће не­мач ку ми сао до ве сти до нај ве ћег сја ја. Про све ти тељ ство у Не мач кој не ду гу је мно го Фран цу ској и ин те лек ту ал ци ма, по ка за тељ је ве ли ких раз ли ка ме ђу ми сли о ци ма 18. ве ка. Из ме ђу њих ве за не сум њи во има, али су то ве зе са ве ли ким и не ти пич ним фи гу ра ма фран цу ског по кре та ко је су има ле ши ро ки ути цај и по пу лар ност ис точ но од Рај не, са Мон те скје ом и Ру со ом.50 Иде ја по кре та у Не мач кој ни је би ла ра ди кал на као у Фран цу ској и те жи ла је за др жа ва њу по сто је ћег ста ња или

47 D. Pe jo vić, Fran cu ska pro sve ti telj ska fi lo zo fi ja, 50–65.48 Ж. Ж. Ру со, Дру штве ни уго вор, књ. 2, гл. 6.49 Gon co urts, The Wo man of the 18. Cen tury, 307 ; H. Ni col son, The Age of Re a son, 294.50 W. Schne i ders, Aka de mische Welt we is he it, 42–43.

30 31

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ма лим про ме на ма уну тар већ ва же ћег си сте ма. Не мач ка 18. ве ка ни је би ла др жа ва, не го ла ба ва фе де ра ци ја го то во не за ви сних др жа ва, ко ја је фор мал но при хва та ла све тог рим ског ца ра у Бе чу као вр хов ног по гла ва ра и по вре ме но сла ла пред став ни ке у Рај хстаг или Цар ску скуп шти ну. Уз по моћ ап со лу ти стич ке мо нар хи је ује ди ни ла се Фран цу ска, раз во јем устав ног жи во та Ен гле ска, а власт ца ре ва Све те рим ске им пе ри је не мач ке на род но сти оста ла је сим бо лич на. Сву ствар ну власт има ли су број ни не мач ки кне же ви ко ји су у сво јим фе у дал ним др жа ва ма, ор га ни зо ва ним као IM PE RIA IN IM PE RIO, би ли су ве ре ни ко ји су сле ди ли сво је при ват не стра те ги је.51 Ове др­жа ве су има ле за јед нич ки је зик са из у зет ним на ци о нал ним свој стви ма, књи жев ност и умет ност, али су се раз ли ко ва ле по по на ша њу, ве ри. Је дин ство књи жев не, по зо ри шне и му зич ке умет но сти пре ва зи ла зи по ли тич ку ис цеп ка ност. Мно штво кне жев ских дво ро ва до при но си ло је ра зно ли ко­сти кул ту ра. Зна тан сте пен то ле ран ци је у ре ли ги ји на мет нут је др жа ви, цр кви и на ро ду. Власт сва ког кне за, те о рет ски, би ла је ап со лут на, јер је про те стант ска ве ра одо бра ва ла бо жан ско пра­во кра ље ва. Фри дрих Ве ли ки, ко ји ни је при зна вао ни ка кво бо жан ско пра во, из у зев пра ва сво је вој ске, кри ти ко вао је „ве ћи ну ма лих кне же ва, на ро чи то не мач ких, ко ји уни шта ва ју се бе без об­зир ним лук су зом, об ма ну ти илу зи јом соп стве не уми шље не ве ли чи не“.52

У ве ћи ни не мач ких др жа ва кла сне раз ли ке су би ле на гла ше не као део тех нич ке дру штве не кон тро ле. Пле ми ћи, све штен ство, офи ци ри, тр гов ци и се ља ци чи ни ли су одво је не кла се. Плем­ство је има ло мо но пол на ви ше функ ци је у вој сци и упра ви, не ки од њих су за слу жи ва ли при­ви ле ги је хра бро шћу, али ве ћи део је био па ра зит ски слој дру штва. Ре ли ги ја је би ла под ло жни ја др жа ви не го у ка то лич ким зе мља ма. По де ље на на сек те ни је има ла па пу да ко ор ди ни ра уче ња. Њи хо ве во ђе би рао је кнез. У сред њој и ни жој кла си ве ра је би ла ја ка, са мо су не ки пле ми ћи и ин те лек ту ал ци би ли за хва ће ни та ла си ма не по ве ре ња ко ји су се ши ри ли из Ен гле ске и Фран цу­ске. По ред свих ло кал них спе ци фич но сти обе за пад не ве ро и спо ве сти су у не мач ким кра је ви ма би ле и оста ле по де фи ни ци ји над на ци о нал не, и ни су има ле сна жни ји фор ма тив ни зна чај од сна ге гер ман ских ми то ва, сна ге ко ја је би ла уоч љи ва за хва љу ју ћи це лој јед ној кул ту ри жи вље ња, јед ном ве ли ком оби љу за јед нич ких об ли ка жи во та сва ке вр сте.

У Рајн ској обла сти, ина че ка то лич кој, на стао је по крет ко ји се су прот ста вио ауто ри те ту па пе. По моћ ни би скуп Три ра фон Хонт хајм 1763. го ди не је под псе у до ни мом Ју сти ни је Фе бро ни је об­ја вио рас пра ву О ста њу цр кве и ле ги тим ној вла сти па пе. Ова књи га, пре ве де на на мно ге је зи ке, иза зва ла је по трес у За пад ној Евро пи. „Фе бро ни је“ је при хва тио при мат па пе, али са мо као по­част. Па па ни је не по гре шив, на ње го ву од лу ку тре ба да по сто ји пра во жал бе. Аутор ис ти че да је пре те ра на цен тра ли за ци ја цр кве не вла сти до ве ла до ре фор ма ци је, а де цен тра ли за ци ја би мо гла да омо гу ћи по вра так про те ста на та у Ка то лич ку цр кву. По пи та њи ма људ ског пра ва све тов ни кне зо ви мо гу да од би ју по слу шност пап ству, мо гу ако је нео п ход но да одво је сво је на ци о нал не цр кве од Ри ма. Па па је 1764. осу дио књи гу, али она је по ста ла ве о ма по пу лар на и ути ца ла на не ке вла да ре, по себ но Јо си фа II.53

Обра зо ва ње, из у зев у ду хов нич ким кне же ви на ма, пре шло је са цр кве не на др жав ну кон тро­лу. Уни вер зи тет ске про фе со ре пла ћа ла је вла да и има ли су ста тус др жав них чи нов ни ка. Фа кул­те ти су ужи ва ли ве ли ку ака дем ску сло бо ду. Не мач ки је за ме нио ла тин ски је зик, као је зик на ко ме се из во ди на ста ва. Мно жи ли су се кур се ви из на у ке и фи ло зо фи је, а фи ло зо фи ја је ши ро­

51 G. Мann, De utsche Geschic hte im 18. und 19. Ja hr hun dert, 68.52 H. W. Bru ford, Ger many in the Eig hte enth Cen tury, 22.53 S. K. Pa do ver, The Re vo lu ti o nary Em pe ror: Jo seph II, 289.

30 31

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ко де фи ни са на, „као спо соб ност раз ми шља ња и ис тра жи ва ња при ро де ства ри без пред ра су да или сек та штва“.54 Али пре о вла да ва ла је, у не до стат ку је дин стве ног јав ног ин те ре са, тен ден ци ја ин ди ви ду ал ног обра зо ва ња. У ову свр ху би ле су иде је „фран цу ског ве ка“ на пси хо ло шком и спо­знај но–те о рет ском, као и на мо рал ном, по ли тич ком и ре ли ги о зном под руч ју пре ра ђе не од су ве схва тљи во сти с ве ли ком ра зно вр сно шћу, али без прин ци пи јел ног ства ра ла штва.55 С њом се про­ши ри ла по себ но на Бер лин ској ака де ми ји по пу лар на фи ло зо фи ја. Но ви жи вот и ви ши на зо ри до шли су са по ет ским по кре том и ве ли ким лич но сти ма ко је су га но си ле, Ле син гом и Хер де ром. Ова окол ност очу ва ла је не мач ку фи ло зо фи ју 18. ве ка да се не из гу би у те о рет ско–скеп тич ном са мо ра спа да њу као ен гле ска или прак тич но–по ли тич ком као фран цу ска.

Не мач ко про све ти тељ ство би ло је про из вод ен гле ског де и зма спо је ног са фран цу ском сло­бод ном ми шљу на тлу ко је је при пре мио уме ре ни ра ци о на ли зам Кри сти ја на фон Вол фа. По што је у Не мач кој ре ли ги ја би ла мно го ја ча не го у Ен гле ској или Фран цу ској, ка ко је то ли ко све ште­ни ка по здра вља ло до ла зак ра зу ма, Вол фо ва фи ло зо фи ја до не ла је на уни вер зи те те ком про мис из ме ђу ра ци о на ли зма и ре ли ги је, та ко да про све ће ност у Не мач кој ни је по при ми ла екс трем ну фор му. Она ни је на сто ја ла да уни шти ре ли ги ју, не го да је осло бо ди ми то ва и су је вер ја. Сле де ћи пре Ру соа не го Вол те ра, не мач ки ра ци о на ли сти су пре по зна ли ду бо ко осе ћа ње ко је ре ли ги ја вр­ши емо ци о нал ним еле мен ти ма у чо ве ку, а не мач ко плем ство по др жа ва ло је ре ли ги ју као осло нац мо ра лу и вла ди.

Док су до ми нант не стру је фран цу ске ми сли по ста ја ле све не тр пе љи ви је пре ма ам би ци о зним ме та фи зич ким си сте ми ма, за ко је су сма тра ли да пра ве збр ку и об ма њу ју свет, та кав на чин ми­шље ња је у Не мач кој и да ље био во де ћи. У те ме љу та квог ста ва био је углед ве ли ког не мач ког фи ло зо фа и на уч ни ка, чи ја је по ја ва пред о дре ди ла Не мач ку за про све ти тељ ски по крет, Лајб­ни ца. Ње гов иде а ли зам, ве ра у лич ног Бо га и тран сце ден тал не мо рал не вред но сти има ле су мо ћан ути цај на не мач ке ин те лек ту ал не скло но сти. Гот фрид Вил хем Лајб ниц био је је дан од нај ве ћих љу ди у Не мач кој на пре ла ску 17. и 18. ве ка и глав ни пред став ник не мач ке фи ло зоф ске ми сли, осни вач и тво рац мо дер не на у ке. По ре клом из гра ђан ске кла се, Лајб ниц је по ли тич ки и ду хов но са зре вао у усло ви ма еко ном ског и по ли тич ког се па ра ти зма, пле мић ког де спо ти зма, та ко да је ње го ва те о риј ска по зи ци ја и чи та во фи ло зоф ско схва та ње ите ка ко би ло усло вље но дру штве ном си ту а ци јом у Не мач кој оног вре ме на. Зе мља је би ла раз је ди ње на рас цеп ка но шћу по ли тич ких ин те ре са, рас ко ма да но шћу на ма ле др жа ве, еко ном ски за о ста ла са сла бом и не раз­ви је ном бур жо а ском кла сом, ре ли ги о зно–цр кве но по де ље на на про те стан ти зам и ка то ли ци зам. Пре ма дру гим на пред ним европ ским зе мља ма Не мач ка је би ла у не за вид ном оп штем по ло жа ју. Сви ови мо мен ти и све те про тив реч но сти про жи ма ју чи тав Лајб ни цов жи вот ни став, ње го­ву прак тич ну и дру штве ну ак тив ност, об ли ку ју по глед на свет и чи не јед ну од осно ва ње го вог на уч ног и фи ло зоф ског ра да. Ни је ни чу до што је, по сво јој дру штве ној, иде о ло шкој по зи ци ји, Лајб ниц ти пич ни пред став ник фе у да ли зма, док с дру ге стра не, по сво јим на уч ним до стиг ну ћи­ма и мно гим мо мен ти ма сво је прак тич не жи вот не де лат но сти пра ви про гре сив ни пред став ник мла де не мач ке бур жо а зи је 17. ве ка, да кле оне исто риј ске по зи ци је, ко ју је по сво јим нај бо љим те жња ма, на сто ја њи ма и оства ре њи ма умно го ме да ле ко над ви сио.56

54 P. Smith, Hi story of Mo dern Cul tu re, 404.55 W. Schne i ders, Aka de mische Welt we is he it, 40–41.56 K. Hu ber, Le ib niz, München 1951; M. Ben se, Über Le ib niz, Je na 1946.

32 33

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Лајб ниц, је дан од на ју ни вер зал ни јих умо ва свих вре ме на, свим сво јим би ћем при па дао је епо хи у ко јој је жи вео и ства рао, сто је ћи у са мом сре ди шту идеј них стру ја ња оно га вре ме на. Сво је на зо ре у фи ло зо фи ји у ве ли кој ме ри је из гра дио кроз кри ти ку и кри тич ко пре ва зи ла же ње Де кар то вих и Спи но зи них фи ло зоф ских схва та ња, као што се у на у ци так ми чио са Њут ном и до пу ња вао Хај ген са. До бро је по зна вао де ла, уче ња и иде је Бе ко на, Хоб са и Ло ка, у Па сква ло­вим спи си ма и ру ко пи си ма про на шао је бо га ти из вор на дах ну ћа. Био је оба ве штен и о схва­та њи ма ко ја су за сту па ли пред став ни ци етич ког ре а ли зма у Ен гле ској.57 Ни је био ор то док сан вер ник, же лео је да за др жи из ве сно од сто ја ње од при пад но сти јед ној од ре ђе ној хри шћан ској ин сти ту ци ји, али је др жао до хри шћан ства и по што вао ње го ве исто риј ске, ду хов не и мо рал не вред но сти, уз ко је се при кло нио и сво јим те мељ ним по зна ва њем хри шћан ске те о ло ги је и ско ла­стич ке фи ло зо фи је. Лајб ниц је био и прав ник по стру ци, та ко да је оба вљао мно ге ди пло мат ске и по ли тич ке по сло ве за по тре бе раз је ди ње не и Три де се то го ди шњим ра том ра зо ре не Не мач ке. Ра су ђу ју ћи и раз ми шља ју ћи као по ли ти чар ста јао је на ста но ви шту да по ли ти ка мо ра би ти исто што и ети ка.58

57 Ф. Јодл, Исто ри ја ети ке, 425.58 G .W. Le ib niz, Tex tes ine dits d après les ma nu scripts de la Bi bli ot he que pro vin ci a le de Ha no vre, 564.

32 33

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Фи ло зоф ска ми сао 17. ве ка пр вен стве но је би ла за о ку пље на ре фор мом ло ги ке или ре ша ва њем пи та ња но ве ме то де са зна ња ко је је на мет нуо раз ви так при род них на у ка, а по себ но сна жан по лет ко ји је до жи ве ла ма те ма ти ка. Та ко ђе је био ва жан и про блем суп стан ци је из чи јег су раз ма тра ња из ни кли си сте ми ме та фи зи ке у ко ји ма су се по је ди на от кри ћа фи зи ке упли та ла у он то ло ги ју. Ме­ђу тим, фи ло зо фи 17. ве ка ба ви ли су се и пи та њи ма мо ра ла ко ји ма су да ва ли раз ли чи те од го во ре и та ко озна ча ва ли крај ња ис хо ди шта сво јих ло гич ких, он то ло шких, те о ло шких и по ли тич ких схва та ња. Не по сто ји де ло у ко јем је Лајб ниц си сте мат ски и у це ли ни из ло жио сво је по гле де на мо­рал и етич ку про бле ма ти ку. Ни је ство рио це ло ви ту ко хе рент ну и ис кри ста ли са ну етич ку те о ри ју ко ја би за у зи ма ла по себ но ме сто у скло пу ње го вог си сте ма фи ло зо фи је. Иде је ко је се до ти чу мо­ра ла ра за су те су у мно го број ним спи си ма, у пре пи сци са ра зним лич но сти ма. Етич ки на зо ри су утка ни у ње го ву ме та фи зи ку, у ло гич ка ме то до ло шка и те о риј ско–са знај на ис тра жи ва ња, у прав не те о ри је и цр кве не по ле ми ке, у по ку ша је да фи ло зоф ски осми сли хри шћан ску те о ло ги ју. Лајб ниц је чо ве ко ву сре ћу и мо рал но са вр шен ство усло вио уса вр ша ва њем ра зу ма и ра зум ских мо ћи, ра ди ње го вог оспо со бља ва ња да са зна ства ри и схва ти свет ски по ре дак. Мо рал но са зна ње је увр стио у ред ап со лут них или ве чи тих исти на ко је све за јед но по ред му дро сти и све мо ћи, из ра жа ва ју и бес крај ну до бро ту Бо га ко ји про жи ма уни вер зум, све ње го ве су шти не и све по ја ве.59 По Лајб ни цу ме та фи зи ка се ско ро у пот пу но сти по ду да ра са ети ком, јер сна га нео гра ни че не му дро сти са мо­га Бо га ис пу ња ва сва ки ње гов чин, ка ко ме та фи зич ким та ко и мо рал ним са вр шен ством.60 Иде ју о по ду дар но сти ме та фи зич ког и етич ког Лајб ниц је раз вио у свом де лу Мо на до ло ги ја. По чев од вр хов ног Твор ца или мо на де свих мо на да (Mo nas Mo na dum), па кроз чи та ву хи је рар хи ју мо на да или бес крај но мно штво ње го вих ду хов них и ма те ри јал них тво ре ви на уни вер зум је за Лајб ни ца ве ли чан стве ни при зор истин ског ре да, нај ве ћег сла га ња и скла да, нај са вр ше ни је хар мо ни је.61

У фи ло зоф ско–те о ло шкој рас пра ви, Es sa is de The o dicée sur la Bonté de Di eu, la li berté de l‘ Hom­me et l‘ Ori gi ne du Mal, ко ју мно ги сма тра ју нај не у спе ли јим, па чак и нај сла би јим спи сом не мач ког ми сли о ца, учи њен је нај ра ци о нал ни ји по ку шај да се по ми ре ве ра и ра зум.62 На сто је ћи да оправ да нај су штин ски је ква ли те те бо жан ског би ћа, Лајб ниц је кон стру и сао свој ме та фи зич ки оп ти ми­зам ко ји је исто то ли ко ло гич ки и ма те ма тич ки у свом зна че њу ко ли ко етич ки и мо ра ли стич­ки.63 Ко ли ко мо на до ло шка ме та фи зи ка, ко ја је са зда на на ма те ма тич ким и ло гич ким те ме љи ма или Те о ди ци ја, ко ја је на дах ну та те о ло ги јом, то ли ко и Лајб ни цо ва ми сао уоп ште, у свој сво јој ши ри ни и ге ни јал но сти по ка зу је ја сна мо ра ли стич ка стре мље ња. Он је раз ми шљао о мо ра лу и за ла зио у под руч је ети ке и ка да је исту пао као прав ник, и ка да се бо рио са про тив ни ци ма, и ка да је об ја шња вао зна чај вла сти тих на уч них про на ла за ка и при по ду хва ту да осве жи и учвр сти фи ло зоф ски ра ци о на ли зам. Оп ште до бро (Com mu ne Bo num) и сре ћа це ло куп ног људ ског ро да би ли су основ ни етич ки иде а ли Лајб ни ца ко ји је све сна ге свог уни вер зал ног, ду бо ког ге ни ја ста вио у ту слу жбу. У сво јој фи ло зоф ској, на уч ној и по ли тич кој де лат но сти че сто је ис ти цао да „ин те рес људ ског ро да (па пре ма то ме, и сла ву Бо га) прет по ста вља свим дру гим по себ ним ин те ре си ма“. За ње га је оп ште до бро зна чи ло са мо оно ко је ва жи и ко је при па да свим љу ди ма и свим на ро ди ма све та.

59 Le ib niz, Di sco urs de Me taphysi que, 28.60 Исто, 20.61 Лајб ниц, Мо на до ло ги ја, 50. и да ље.62 Б. Пе тро ни је вић, Члан ци и сту ди је, 168.63 Le ib niz, Es sa is de The o dicée, Pa ris 1962.

34 35

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Си сте ма ти за тор и по пу ла ри за тор Лајб ни цо ве фи ло зо фи је био је Кри сти јан Волф, осни вач не мач ког ра ци о на ли зма и фи ло зо фи је про све ће но сти. У сто ле ћу нај ве ћих име на не мач ке кул­ту ре, у ко јем на ла зи мо ја ке тра го ве ути ца ја Ен гле ске, ко ја је већ из вр ши ла гра ђан ску ре во лу­ци ју, и Фран цу ске ко ја ре во лу ци ју тек при пре ма, Волф да је фи ло зоф ску по тку. Ње гов ре тор ски го вор у Ха леу под ву као је ми сао да етич ке вред но сти од ре ђу је људ ски ра зум, а не те о ло шка дог ма.64 Волф је био про фе сор у Лај пци гу, Ха леу и Мар бур гу. У Ха леу је пре да вао до 1723. ка да је на тра же ње ор то док сних про тив ни ка био из ба чен. Го ди не 1740. Фри дрих Ве ли ки га са пу но по што ва ња по зи ва на траг у Ха ле где је де ло вао све до сво је смр ти. Вол фо ва фи ло зо фи ја је пр ви мо дер ни школ ски си стем ко ји прин цип сло бод не на у ке, за ко ју је исти на са мо оно што мо же из др жа ти кри ти ку ра зу ма, су прот ста вља ста ром прин ци пу ауто ри те та ко га је Уни вер зи те ту у Ха леу за сту пао пи је ти ста То ма зи јус.65 Као осни вач те о ло шког ра ци о на ли зма у Не мач кој, он је ре ли ги ју ра зу ма су прот ста вио по зи тив ној ве ри. Ја сно ћа и пре глед ност ње го вог уче ња, као и то­

64 E. We igl, Schauplätze der de utschen Aufklärung, Chri stian Wolff in Hal le, 52–53.65 E. We igl, Schauplätze der de utschen Aufklärung, Aufklärung als Eklek ti zi smus, 42–45. Пи је ти зам је на стао на идеј ним осно­

ва ма Ф. Ј. Шпе не ра, у окви ру не мач ког лу те ран ства, али су про ста вљен зва нич ној про те стант ској цр кви. Као свој основ ни зах тев ис ти цао је зах тев за истин ским хри шћан ством. На сто је ћи да под стак не уну тра шњи ду хов ни пре о­бра жај, за ла гао се за вер ску об но ву ко ја би се из ве ла ван окви ра ин сти ту ци о на ли зо ва не цр кве. Про грам се спро во­

34 35

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ле ран тан став пре ма ре ли ги ји, до при не ли су да ње гов фи ло зоф ски си стем бу де по пу ла ран ме ђу про те стан ти ма, ка то ли ци ма и пра во слав ни ма. Вол фо ви уџ бе ни ци из фи ло зо фи је и ма те ма ти ке би ли су због сво је ја сно ће, од ре ђе но сти и јед но став но сти ра ши ре ни по це лој Евро пи, не са мо ме ђу Нем ци ма у Не мач кој и Аустри ји, већ го то во ме ђу свим ње ним на ро ди ма.66 Ни сло вен ски Ис ток се ни је мо гао од у пре ти ду хов ном по кре ту. Ру ски цар Пе тар Ве ли ки и Ка та ри на I по зва ли су Вол фа на Ака де ми ју на у ка у Пе тро град. Иако ни је при мио по зив уче ство вао је при из бо ру ње них чла но ва. Ве ли ки ути цај имао је и на осни ва ча ру ске мо дер не кул ту ре, Ло мо но со ва, ко ји га је слу шао на Уни вер зи те ту у Мар бур гу.

Волф је ве о ма мно го па жње по све ћи вао ети ци же ле ћи да је одво ји од те и зма за сни ва ју ћи је на ра зу му. У пој му са вр шен ства на шао је основ ни по јам из ко га је ре зо но ва њем из вео цео обим прак тич не фи ло зо фи је. Из ме ђу сло бод них рад њи раз ли ко вао је до бре и зле. До бро уса вр ша ва на ше ста ње, а зло га чи ни не са вр ше ним и до во ди у про тив реч ност са со бом. Кроз сво ја деј ства и по сле ди це сло бод на де ло ва ња су ну жна и по се би до бра или зла. Вр ли на је сво је ста ње не пре ста­но уса вр ша ва ти. Вр хов ни прин цип мо ра ла је ра ди ти оно што те чи ни са вр ше ним и из бе га ва ти оно што те чи ни не са вр ше ним. То је за кон ра зу ма при ро де, али се сла же и с Бо жи јом во љом. У пра ву тај за кон се из ри че у об ли ку: сме ти, на по љу мо ра ла у об ли ку: тре ба. Ра зум са зна је оно што чо ве ка чи ни са вр ше ним или не са вр ше ним, мо рал но до бро за ви си од са зна ња, а зло од не­до ста та ка са зна ња до брог, сто га тре ба жи ве ти по нор ми ра зу ма. То су идеј ни ко ре ни Вол фо ве фи ло зо фи је у ко ји ма ле же на че ла ко ја он по ста вља за ети ку, при род не на у ке и по ли ти ку.67 Од­ба цу ју ћи Ло ко во из вла че ње це ло куп не спо зна је чу ли ма, по стао је мост од Лајб ни ца до Кан та, ин си сти ра ју ћи на ак тив ној уло зи ума у фор ми ра њу иде ја. Те ло и ум, ак ци ја и иде ја, два су па ра­лел на про це са, ко ји ме ђу соб но не ути чу је дан на дру гог. Спољ ни свет функ ци о ни ше ме ха нич ки, пру жа мно ге до ка зе на мер не свр хе, али у ње му не ма ни ка квих чу да, чак је и рад мо зга под ло жан де тер ми ни зму узро ка и по сле ди це. Ети ка би тре ба ло да тра жи мо рал ни код не за ви сно од ре ли­ги о зног ве ро ва ња, не би сме ла да се осла ња на Бо га. Функ ци ја др жа ве ни је да вла да по је дин цем, не го да отва ра мо гућ но сти за ње гов раз вој.68 Лајб ниц–Вол фо ва де тер ми ни стич ка ети ка сма тра­ла је за мо рал но до бро са мо де ло ва ње усме ре но на уса вр ша ва ње ра зу ма, сто га је про све ћи ва ње ра зу ма пр ви за да так ко ји мо рал ност по ста вља. Волф одва ја ре ли ги ју од ети ке, до бро је са мо по се би до бро, а не кроз Бо жи ју во љу. Са вр шен ство схва та као циљ мо рал ног де ло ва ња.69

Не мач ка про све ће ност, Лајб ниц и Волф по крет не мо ти ве мо рал ног де ла ња на ла зе у стре мље­њу ка раз вит ку, са вр шен ству и сре ћи. То је оквир у ко ме те о ло ги ја про све ће но сти код Не ма ца оста је за тво ре на до Кан та. Нем ци ма је би ло да то да ор га ни зу ју не по ве за не есте тич ке тврд ње у пе дант но раз ра ђен си стем ка дар да ин те лек ту ал но по др жи и об у хва ти ста во ве ма ње те мељ них фи ло зо фа, а за тим и да по ка же пут до кра ја сто ле ћа, до Кан то ве Кри ти ке мо ћи су ђе ња, ко ја је има ла да га кру ни ше као све о бу хват но си сте мат ско де ло, као епо хал на син те за, али не ви ше на ла тин ском, већ на не мач ком је зи ку. То је сна жно из ра же на скло ност ка ап страк ци ји, ка ра­су ђи ва њу a pri o ri, ка ло гич кој ја сно ћи и њи хо ва, за ан гло сак сон ске умо ве, ве о ма чуд на на ви ка

дио у до бро твор ним обра зов ним за во ди ма А. Х. Фран кеа. В.: E. Beyre ut her, August Her mann Fran cke und der hal lesche Pi e ti smus, Geschic hte des Pi e ti smus, 123–176.

66 V. Ric ken, Chri stian Wolffs Be i trag zur Aus bil dung der de utschen Wis sen schaftssprac he, 97–109.67 R. Meyer, Der Aka de mi e ge dan ke in der Phi lo sop hie Chri stian Wolff, 75–87.68 P. Ha zard, Euro pean Tho ught in the Eig hte enth Cen tury, 40–44.69 R.Мeyer, Der Aka de mi e ge dan ke in der Phi lo sop hie Chri stian Wolff, 75–87.

36 37

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

да по ступ ке уре ђу ју у скла ду са ап стракт ним прин ци пи ма, а не да га под вр га ва ју зах те ви ма чи ње ни ца.

Кри ти ка и ра зум, раз бо ри тост и осве шће ње, про све ће ност и то ле ран ци ја би ли су кључ ни пој мо ви епо хе. „На ше до ба“, го во рио је Кант, „је сте до ба кри ти ке ко јој се мо ра под вр ћи све, след­стве но то ме и сам ум“.70 Ње го ва Кри ти ка чи стог ума је нај по зна ти ја фи ло зоф ска књи га ика да на пи са на на не мач ком је зи ку. Иде ја чи стог ума ни је ни ка кво пла то на ко­про те стант ско­пру ско не при ја тељ ство пре ма све му чул ном, ни ти је пу ко по ти ски ва ње осе ћа ња, као што је твр дио Ни че и број ни ње го ви след бе ни ци. Реч је о оно ме на че му се сво је вре ме но за сни вао и сам про је кат про све ти тељ ства: о са мо стал но сти ума, ње го вој ауто но ми ји, о не за ви сно сти људ ског ми шље ња од бо жан ског от кро ве ња и ауто ри те та, а за тим о ње го вој ра суд ној мо ћи да у не пре глед но сло­же ном, ха о тич ном све ту, пру жи осло нац и ори јен тир.

Ру ско про све ти тељ ство

Чи ње ни ца да је Ру си ја би ла из ван Рим ског цар ства, те да од ста рог све та ни је при ми ла на­сле ђе ко је и за пад на Евро па, усло ви ла је ми шље ње да је ру ска фи ло зоф ска ми сао од 18. ве ка углав ном из ве де на. У под све сти нај про све ће ни јих ми сли ла ца о др жа ви то га до ба и да ље је би ла при сут на Res pu bli ca Chri sti a na из прет ход них ве ко ва, за јед ни ца ла тин ског хри шћан ста ва, а она је ис кљу чи ва ла пра во слав ну Ру си ју. Док је за пад на Евро па са сво јим обра зов ним и ин те лек ту­ал ним жи во том ства ра ла сред њо ве ков ну ци ви ли за ци ју, у Ру си ји ко ја је би ла под Мон го ли ма, ни су по сто ја ли усло ви за раз вој кул ту ре. Ка да су Мон го ли уста но ви ли сво ју вла да ви ну, они ни су ре ме ти ли кул тур ни жи вот ру ских кне же ва и гра до ва, aли због уну тра шњих раз ми ри ца, на је зди са за па да и због пла ћа ња дан ка, ру ски кул тур ни жи вот ви ше је на за до вао не го што се раз ви­јао. Ка да је ко нач но под вођ ством Мо скве ус пе ла да се осло бо ди мон гол ског јар ма и по ста не ује ди ње на, не за ви сна и екс пан зив на др жа ва, Ру си ја је би ла да ле ко од европ ског ин те лек ту ал ног жи во та. Она ни је до жи ве ла ни шта слич но што би се мо гло по ре ди ти са сна жним на ле том из у ча­ва ња и при хва та ња ста ре фи ло зо фи је, а што је би ло свој стве но сред њо ве ков ним уни вер зи те ти ма за пад них хри шћан ских зе ма ља. Ру си ја ни је уче ство ва ла ни у на до ла зе ћем пре ви ра њу ре не сан се. Ве ћи ну ста нов ни штва пред ста вља ли су не пи сме ни се ља ци, ни је има ла уни вер зи те те, ни је раз­ви ја ла фи ло зоф ско ми шље ње, осим оног скром ног ко је се га ји ло у цр кве ним ин сти ту ци ја ма. За европ ске на ро де пред ста вља ла је др жа ву вој не и упра вљач ке сла бо сти, а не сна ге. По ве ћа ње ме ђу на род ног зна ча ја Ру си је би ла је по ја ва ко ја при па да 18. ве ку, прем да су ко ре ни не ких чи ни­ла ца на ко ји ма се тај зна чај за сни вао по ти ца ли из прет ход них на ра шта ја.

Са вла да ви ном Пе тра Ве ли ког (1672–1725) по чи ње за Ру си ју Мо дер на. Пе тро во до ба озна чи­ло је њен ула зак у Но во вре ме.71 Ру си ја ко ју је Пе тар Ве ли ки же лео да оса вре ме ни „ни је има ла исто риј ску про шлост, она је би ла са мо не ис пи са ни лист хар ти је на ко јем је Пе тар Ве ли ки по чео да пи ше“.72 Он до вр ша ва из град њу ап со лут не мо нар хи је и пре са ђу је на ру ско тле оне те ко ви не За па да ко је је зах те вао њен да љи раз вој. Пе тар I ства ра мо дер ну ре гу лар ну ар ми ју и за по чи ње оп се жне ад ми ни стра тив не ре фор ме с ци љем да се упра ва по јед но ста ви, цен тра ли зу је и под ре ди

70 Е. Кант, Кри ти ка чи стог ума, 7.71 R. Bar tlett, Aufklärung, Adel und Ge sellschaft in Rus sland, 521.72 Gla va de la Pe tra Ča a da je va, 205.

36 37

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ца ру. Дру ге ре фор ме за хва ти ле су цр кву, гра до ве и плем ство.73 Ја ча ње цен тра ли стич ке вла сти у ап со лу ти стич ким др жа ва ма би ло је усме ре но пре ма сма ње њу мо ћи цр кве и ње не еду ка тив не мо ра ли за тор ске уло ге. Ре фор ме, ко је су ста вље не у функ ци ју ве ли ча ња вла дар ског ап со лу ти­зма, ве ли ким де лом су во ди ле пре ко из ме не у си сте му школ ства ко ји је у пр вом ре ду тре ба ло да ство ри до бре по да ни ке, па он да вер ни ке.74 На ме та ње но вог мо рал ног ко дек са ко ји је у пр ви план по ста вљао све тов не, а не ду хов не вред но сти би ло је ис ка за но у Ду хов ном ре гу ла мен ту, ко ји је, за по тре бе вер ских ре фор ми Пе тра Ве ли ког, ура дио Те о фан Про ко по вич. У од ред ба ма Ду хов ног ре гу ла мен та мо ра ли за тор ско–ди дак тич но де ло ва ње цр кве ста вље но је ис пред дог мат­ско–док три нар ног, што је про из ла зи ло из зах те ва и по тре ба за ре фор ма ма це ло куп ног ду хов ног жи во та.75 Ди рект но у слу жби ре фор ми, Те о фан Про ко по вич на па да ста ри ко декс ауто ри тар но­сти, окре ћу ћи се чо ве ку и жи во ту, пре но си га у са вре ме ну ап со лу ти стич ку хи је рар хи ју вла сти на чи јем вр ху сто ји про све ће ни вла дар. За у зи ма ју ћи оштар, кри тич ки став пре ма на род но цр кве ним тра ди ци ја ма и ре ли ги ји, под вр га ва ју ћи их кри ти ци здра во га ра зу ма, Ду хов ни ре гу ла мент има про све ти лач ку основ ну ли ни ју,оп шта ра ци о на ли стич ка обе леж ја. Ру ска ре ак ци ја и ру ско све­штен ство на зва ли су Ду хов ни ре гу ла мент „про кле том књи гом“, док је Вол тер у сво јој Исто ри ји Пе тра Ве ли ког ре као да је на пи сан из ван ред ним умом и да је су ви шност пра во слав ног мо на штва у ње му на сли ка на жар ким бо ја ма.76

Ре фор ме Пе тра Ве ли ког спро во ђе не су под ја ким ути ца јем про те стант ске ми сли ста вља ју ћи цр кву и ње ну обра зов ну уло гу у функ ци ју др жав ног ап со лу ти зма. Го ди не 1721. Пе тар I вла да ви­ну па три јар ха за ме нио је вла да ви ном Ду хов ног си но да, ко ји је де ло вао у са гла сно сти са ца рем и пре ма од ред ба ма Ду хов ног ре гу ла мен та.77 Иако се са сто јао углав ном од цр кве них љу ди Ду хов ни ко ле гиј пот па дао је под де ло круг др жа ве. Под ре ђе ност цр кве др жа ви учи ни ла је да се ка сни­јих го ди на ру ска интeлигенција су прот ста ви не са мо ауто кра ти ји већ и цр кви као са ве зни ку и ин стру мен ту ре жи ма. До сво је смр ти 1725. Пе тар Ве ли ки ство рио је цен тра ли зо ва ну све тов ну др жа ву са чи нов ни ци ма ко ји су ње му би ли од го вор ни и са цр квом ко ја је, с об зи ром да је Па­три јар ши ја би ла уки ну та, би ла под др жав ном упра вом. Мо ско вље је по ста ло им пе ри ја.

Иако об у зет тех но ло шким до стиг ну ћи ма За па да и мо гућ но шћу да их ис ко ри сти за пре о бра­жај Ру си је у ве ли ку вој ну и по мор ску си лу, Пе тар Ве ли ки ни је био рав но ду шан пре ма обра зов ној за о ста ло сти сво је зе мље. Не са мо да је мно го мла дих Ру са по слао на шко ло ва ње у ино стран ство, већ је ство рио не ке обра зов не ин сти ту ци је као што је шко ла ма те ма тич ких, на ви га ци о них и ме­ди цин ских на у ка у Мо скви и Пе тро гра ду.78 У сво јој пре сто ни ци осно вао је би бли о те ку, При род­њач ки му зеј и уче ство вао у про јек ту за Ака де ми ју на у ка ко ју је, на кон ње го ве смр ти, отво ри ла ње го ва же на Ка та ри на I.79 За ла гао се за ре фор му ру ског пи сма, омо гу ћио је штам па ње књи га и из да ва ње пр вих ру ских но ви на. Ме ђу тим, Пе тро во отва ра ње пре ма За па ду ни је има ло ве ћег ути ца ја на ста нов ни штво. Се ља ци су би ли за хва ће ни вој ним оба ве за ма, ра ди ли су на из град њи

73 R. Bar tlett, Aufklärung, Adel und Ge sellschaft in Rus sland, 522–526.

74 E. Don nert, Schul – und Bil dungswe sen in Rus sland in 18. Ja hr hun dert, 531–540.75 Т. Про ко по вич, Ду хов ный Ре гла мен тъ, 78–81.76 Ис то рия рус ской ли те ра ту ры, 76.77 Т. Про ко по вич, Ду хов ный Ре гла мен ть, 2.78 E. Don nert, Schul–und Bil dungswe sen in Rus sland in 18. Ja hr hun dert, 532. и да ље.79 G.I .Sma gi na, Der Be i trag der Aka de mie der Wis sen schaft en in St.Pe ter burg zur Ent wic klung der rus sischen Bil dungswe sen im

18. Ja hr hun dert, 541–546.

38 39

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

38 39

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

40 41

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Пе тро гра да, но ве пре сто ни це на се ве ру зе мље, и пла ћа ли по ре зе. Ца ре ви под сти ца ји ка уво ђе њу за пад не кул ту ре нај ви ше су до ти ца ли плем ство и чи нов ни ке. Пе тар Ве ли ки ни је био фи ло зоф. Пре вас ход но се за ла гао да мла ди Ру си стек ну на уч на и тех но ло шка зна ња и да чи нов ни штво бу де обра зо ва но ка ко би оба вља ло др жав ну слу жбу. Отва ра ње пре ма За па ду, сту ди ра ње мла дих Ру са у ино стран ству и по ја ва стра них књи га, учи ни ло је да за пад не фи ло зоф ске, со ци јал не и по ли тич ке иде је ути чу на уче не дру штве не сло је ве. На тај на чин цар је про кр чио пут про ди ра њу фи ло зоф ских иде ја у Ру си ју, про до ру ко ји је био ве зан за вла да ви ну Ка та ри не II.80 Смр ћу Пе тра Ве ли ког осла би ли су под сти ца ји за раз вој и ши ре ње обра зо ва ња на те ме љи ма за пад не кул ту ре. Пе тро ве спо соб но сти ни су кра си ле ни Ану, ћер ку Ива на V, ца ре вог по лу бра та, ни ње го ву ћер­ку Је ли са ве ту. Па ипак за пад ни ути ца ји су и да ље про ди ра ли. За вре ме Је ли са ве ти не вла да ви не про цве та ло је ва јар ство, сли кар ство, ар хи тек ту ра, а по ја ви ли су се и ру ски пре во ди фран цу ских и не мач ких књи га. Го ди не 1755. осно ван је Мо сков ски уни вер зи тет, за хва љу ју ћи за ла га њу на уч­ни ка и пе сни ка Ми ха и ла Ло мо но со ва, јед не од во де ћих фи гу ра у ин те лек ту ал ном жи во ту Ру си је, чо ве ка ко ји је до при нео да се го вор ни ру ски раз ви је као књи жев ни је зик.81.

То ком вла да ви не Ка та ри не II, по зна те као Ка та ри не Ве ли ке, ушле су у мо ду иде је фран цу ског про све ти тељ ства и то код плем ства ко је је се бе сма тра ло ду хов но еман ци по ва ним.82 Ка та ри на је се бе пред ста вља ла као про све ће ног вла да ра и из да ва ла се за Вол те ро вог уче ни ка.83 Као спо­соб ној и енер гич ној же ни по шло јој је за ру ком да успе хе у ни зу љу бав них аван ту ра спо ји са не у мор ним ан га жо ва њем на јав ним по сло ви ма.84 Уз то, за ми сли ла је низ ре фор ми, од ко јих је не ке и спро ве ла. Го ди не 1766. осно ва ла је ко ми си ју ко ја је тре ба ло да из ме ни и ускла ди за ко не. За чла но ве ко ми си је лич но је са ста ви ла Упут ство – за ни мљив до ку мент у ко ме је ко ри сти ла Мон те­скје о ву по ли тич ку те о ри ју и Бе ка ри ји не иде је о кри вич ном за ко ни ку.85 Овај указ пре не го што је штам пан она је под не ла сво јим са вет ни ци ма ко ји су је упо зо ри ли да ће сва ка из не над на про ме на у од но су на по сто је ћи оби чај гур ну ти Ру си ју у ха ос. До зво ли ла им је да мо ди фи ку ју ње не пред­ло ге, на ро чи то оне ко ји су се од но си ли на по сте пе ну еман ци па ци ју кме то ва.86 Ме ђу тим и та ко пре ра ђе на Упут ства, об ја вље на у Хо лан ди ји 1767, оду ше ви ла су европ ску ин те ли ген ци ју. Ца­ри ца је по сла ла је дан при ме рак Вол те ру ко ји је из ра зио по што ва ње пред ви ђа ју ћи да ће по ста ти је ван ђе ље це лог чо ве чан ства.87 Из ме ње на Упут ства пред ста вље на су Ко ми те ту за из ра ду на цр та Но вог ко дек са. Ко ми тет је био овла шћен не да до но си за ко не, не го да са ве ту је су ве ре на у ве зи са ста њем и по тре ба ма сва ке кла се или окру га и да по ну ди пред ло ге за за ко но дав ство. Го ди не 1768. Ко ми тет је био рас пу штен због ра та са Тур ском и по зи ва мно гим де ле га ти ма да по ђу на фронт. За да так из ра де на цр та за кон ских пред ло га пре нет је на пот ко ми те те, али прав ни ко декс ни је био фор му ли сан. Ме ђу тим, Ка та ри на ни је би ла не за до вољ на ова квим ре зул та том.88 Ца ри ца

80 M. Ra eff, Pe ter the Gre at, Re for mer or Re vo lu ti o nary, Bo ston 1972; N. V.Ri a sa novsky, The Ima ge of Pe ter the Gre at in Rus sian Hi story and Tho ught, New York and Ox ford 1985.

81 E. P. Kar pe ev, Ec ce ho mo. Lo mo no sov – psycho lo gisch ge se hen, 547–557.82 E. Don nert, Kat ha ri na II als aufgeklärte Re for me rin und Rus sland Auf sti eg zur europäischen Gros smacht, 559–573.83 G .P. Go och, Cat he ri ne the Gre at and ot her Stu di es, 45. и да ље.84 C. Scharf, Kat ha ri na II von Rus sland – Die gros se Fra u en geschic hte als Welt geschic hte, 177–199.85 Do ku men ti Ka ta ri ne Ve li ke, Kem bridž 1971.86 M.T. Flo rinsky, Rus sia: A Hi story and an In ter pre ta tion, 51187 G. P. Go och, Cat he ri ne the Gre at and ot her Stu di es, 69.88 E. Don nert, Kat ha ri na II als aufgeklärte Re for me rin und Rus sland Auf sti eg zur europäischen Gros smacht, 564–565.

40 41

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

је по ку ша ла да код Ру са раз ви је осе ћај за за кон, али је под јед на ко би ла за ин те ре со ва на и за ре­фор му за тво ра, као и за то да се убла жи сви ре пост кри вич не прак се. Две Ка та ри ни не пре по ру ке по ста ле су за кон: уки да ње му че ња и ус по ста вља ње вер ске то ле ран ци је. Ова по след ња од лу ка за и ста је ши ро ко при ме њи ва на. Ри мо ка то ли ци ма је до зво ље но да се на ме ћу са пра во слав ни ма, је зу и ти су би ли за шти ће ни и по сле рас пу шта ња ре да, од стра не па пе Кли мен та XIV, 1773, Та та­ри са Вол ге мо гли су по но во да гра де џа ми је, до зво ли ла је Је вре ји ма да до ла зе у Ру си ју, али их је под вр га ва ла спе ци јал ним по ре зи ма и огра ни ча ва ла на по себ на под руч ја.89

Фи ло зо фи су би ли за до вољ ни Ка та ри ни ним пот чи ња ва њем ру ске цр кве др жа ви. Де кре том од 26. фе бру а ра 1764. она је све цр кве не по се де пре тво ри ла у др жав но вла сни штво. Пра во слав ни све ште ни ци су од та да при ма ли пла ту од др жа ве, чи ме је обез бе ђе на њи хо ва по др шка вла ди.90

Ве ли ке на по ре Ка та ри на II ула га ла је у на пре дак обра зо ва ња, че му су се су прот ста вља ли плем ство и све штен ство пла ше ћи се да ће ши ре ње зна ња ме ђу ма са ма до ве сти до је ре си и угро­зи ти дру штве ни по ре дак.91 И ов де је ца ри ца по че ла са ли бе рал ним ам би ци ја ма. Го ди не 1764. Смољн ски ма на стир је пре тво рен у Смољн ски ин сти тут за де вој чи це из пле мић ких по ро ди ца, а 1765. отво ре на је шко ла за де вој чи це у Санкт Пе тер бур гу. Ка та ри на II је би ла пр ви ру ски вла дар ко ји је не што учи нио за обра зо ва ње же на. Оме те на не ста ши цом ква ли фи ко ва них учи те ља сла ла је ру ске сту ден те на из у ча ва ње пе да го ги је у Ен гле ску, Не мач ку, Аустри ју и Ита ли ју. Учи тељ ски ко леџ осно ван је 1786.92 Ди ви ла се ре фор ма ма обра зо ва ња у Аустри ји ко је је спро вео Јо сиф II и мо ли ла га је да јој по су ди не ко га ко ји ће спро ве сти ор га ни за ци ју и ре фор му ру ских шко ла. По­слао јој је Те о до ра Јан ко ви ћа Ми ри јев ског ко ји је за њу на пра вио план, пре ма Фел бин ге ро вом си сте му, ко ји је она 5.8.1786. об на ро до ва ла као Ста тут на род них шко ла.93

На кон устан ка Пу га чо ва94 и сло ма вла сти у мно гим де ло ви ма зе мље, из вр ше на је, и то под ути ца јем ен гле ских пи са ца, ре фор ма си сте ма ме сне упра ве. Ца ри ца ни је има ла на ме ру да огра­ни чи или сма њи моћ мо нар ха, али је же ле ла да уса вр ши управ ну власт и да по ве ћа број љу ди ко ји су је спро во ди ли. По ло жај кме то ва се по гор шао у до ба Ка та ри ни не вла да ви не. Кмет ство се про ши ри ло и на Укра ји ну и обич ни се ља ци су по ста ја ли кме то ви та ко што им је ца ри ца ве ли­ко ду шно по кла ња ла зе мљу, би ло као на гра ду за учи ње не услу ге, би ло као сво јим ми ље ни ци ма. Она је уви ђа ла да је кмет ство не пра вич но и зах те ва ла да се кме то ви ува жа ва ју, али не за ви сно од про бле ма ко ји би би ли иза зва ни оп штим осло ба ђа њем кме то ва, она ни је би ла у по зи ци ји да од би је зе мљо по сед ни ке. По ре клом Не ми ца на власт је до шла под окол но сти ма ко је су мо ра ле иза зва ти по до зре ње. Ве ро ват но ни је ор га ни зо ва ла уби ство сво га му жа Пе тра III, али си гур но да је од ње го ве смр ти има ла ко ри сти и да је би ла за ин те ре со ва на за ње го во сврг ну ће. За то би сва ко од би ја ње плем ства зна чи ло иза зи ва ње двор ског пре вра та у ко рист ње ног си на ве ли ког вој во де Па вла.95

89 Vol ta i re, Phi lo sop hi cal Dic ti o nary, in : „Po wer“, New York 1927.90 E. Don nert, Kat ha ri na II als aufgeklärte Re for me rin und Rus sland Auf sti eg zur europäischen Gros smacht, 564–565.91 R. Bar tlett, Aufklärung, Adel und Ge sellschaft in Rus sland, 522–523.92 E. Don nert, Schul – und Bil dungswe sen in Rus sland, 537. и да ље.93 К. Пе тро вић, Исто ри ја Кар ло вач ке гим на зи је, 58.94 Пу га чов је дон ски ко зак ко ји је се бе про гла сио за Пе тра III. Са чи нио је вој ску од ко за ка, се ља ка, кме то ва, ру да ра.

Не ко вре ме је имао успе ха и ства рао озбиљ не те шко ће вла сти ма. Ка да су га ко нач но по ту кли из ру чи ле су га ње го ве соп стве не при ста ли це. Од ве ден је у Мо скву и по гу бљен 1775.

95 R. Bar tlett, Aufklärung, Adel und Ge sellschaft in Rus sland, 525–526.

42 43

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

За вре ме вла да ви не Ка та ри не Ве ли ке умно го ме се по ве ћао број об ја вље них књи га, али и ча со пи са за ко је је и са ма ца ри ца во ле ла да пи ше. Иде је Вол те ра, Ди дроа, Хел ве ци ју са, Ру соа и дру гих ми сли ла ца про све ће но сти, ши ри ле су се ме ђу плем ством ко је је би ло ра ци о на ли стич ки рас по ло же но.96 На по чет ку је под сти цај да ва ла са ма ца ри ца, а ка сни је је све то пре ра сло у по крет ко ји су на зи ва ли ру ским вол те ри ја ни змом. Ру ски вол те ри ја ни зам је био ствар мо де и ко ке те­ри је са за пад ним иде ја ма и те о ри ја ма. Ме ђу тим, фи ло зо фи ја за пад ног про све ти тељ ства ни је се мо гла ши ри ти ме ђу обра зо ва ним Ру си ма, а да не до ве де до кри тич ког са гле да ва ња по ли тич ких и дру штве них при ли ка у зе мљи. Ма да је у до ба Ка та ри не II фран цу ска ми сао из вр ши ла нај ве ћи ути цај, бри тан ске иде је су та ко ђе про ди ра ле у зе мљу. Ца ри ца је би ла по што ва лац Џе ре ми Бен­та ма, не ки Ру си су по ње ном са ве ту оти шли да сту ди ра ју код Ада ма Сми та у Шкот ску. Је дан од њих Де сњиц ки, ка сни је про фе сор на Мо сков ском уни вер зи те ту, пре у зи ма ји ћи иде је Хју ма и Сми та, да вао је пред ност бри тан ским фи ло зо фи ма у од но су на фран цу ске.97 Вол тер се на дао до ла ску про све ће не мо нар хи је ко ја би би ла спо соб на да из вр ши ре фор му од о зго и ни је при жељ­ки вао на сил ну ре во лу ци ју. Ме ђу тим, Фран цу ска ре во лу ци ја и по себ но по гу бље ње кра ља Лу ја XV, ути ца ли су да Ка та ри на про ме ни став пре ма Вол те ру и ње го вим след бе ни ци ма. Ца ри ца се из про све ће ног вла да ра пре тво ри ла у пре пла ше ног де спо та. Про ме на Ка та ри ни ног ста ва мо же се уочи ти на при ме ру Ра ди шче ва и ње го вог пре оп шир ног де ла Пу то ва ње из Пе тро гра да у Мо скву, ко је се по ја ви ло 1790. Ра ди шчев је сту ди рао у Не мач кој и по зна вао ра ди кал ну ми сао про све ће­но сти. Иако је био чи нов ник у вла ди ној слу жби и при па дао кла си пле ми ћа у сво јој књи зи на пао је де спо ти зам у ис тој ме ри као и кмет ство.98 Ка ко је књи га об ја вље на под псе у до ни мом аутор је бр зо био от кри вен, са слу шан и осу ђен на смрт. Ца ри ца је ка зну за ме ни ла де се то го ди шњим про гон ством у Си бир. Ма да је био кри ти чар по ли тич ких и дру штве них при ли ка у Ру си ји и до­при нео да кмет ство по ста не го ру ћи про блем, Ра ди шчев ни је био на кло њен ма те ри ја ли сти ма и ни је при хва тио те зу да се све зна ње мо же све сти на чул но ис ку ство. Нај ви ше је пам ћен по де лу због ко га је осу ђен и по то ме што је пред ста вљао пре те чу ра ди кал не ру ске интeлигенције.99

Ме ђу обра зо ва ним љу ди ма Ру си је 18. ве ка би ло је и оних ко ји ни су би ли ве за ни за пра во­сла вље, али су те жи ли ре ли гиј ској ви зи ји све та и људ ског жи во та спо је ној са мо рал ним иде а ли­змом. Не ки су то на шли у уче њу сло бод них зи да ра. За раз ли ку од ег зо те реч них исти на пра во­слав не цр кве, ко је су би ле при хва тљи ве за нео бра зо ва не се ља ке и не кри тич не ду хо ве, ово уче ње је ну ди ло езо те рич не исти не.100 Сло бод но зи дар ство је у Ру си ју до спе ло из Бри та ни је, а сво је ко ре не је пу сти ло за вре ме ца ри це Је ли са ве те. Ка ко је вре ме про ла зи ло, под ути ца јем скан ди­нав ског и не мач ког ма сон ства, оно је све ви ше по при ма ло ка рак тер го то во ре ли ги о зног брат ства ко је је би ло је дин стве но за хва љу ју ћи ве ри у људ ску спо соб ност уса вр ша ва ња и за ни ма њу за ми сти ци зам и езо те рич на уче ња.101 У ру ском ма сон ству по сто ја ла је и та ква стру ја ко ја је ишла за дру штве ном и по ли тич ком кри ти ком. При сут на је би ла раз ли ка из ме ђу ми стич не тен ден ци је с јед не стра не и мо рал не и со ци јал не с дру ге. За ни ма ње за ми сти ци зам обич но је во ди ло пре­

96 E. Don nert, Schul – und Bil dungswe sen in Rus sland, 539.97 Исто, 540. и да ље.98 R. Bar tlett, Aufklärung, Adel und Ge sellschaft in Rus sland, 521–522.99 S. Hil lert, Von Lo mo no sov zu Ra di ščev, Mit tel de utsche Aufklärung, Le ip zig und Rus sland, 61–79.100 R. Bar tlett, Adel und Ge sellschaft in Rus sland, 527–528.101 I. de Ma da ri a ga, Fre e ma so nry in Eig hte enth Cen tury, Rus sian So ci ety, kap.7.

42 43

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

стан ку ин те ре со ва ња за со ци јал но–по ли тич ке про ме не.102 Ма да је сло бод но зи дар ство слу жи ло као ра зо но да вла сте ли и за до во ља ва ло по тре бу за езо те ри змом, оно је ипак до при не ло раз во ју дру штве не све сти ме ђу плем ством. Иако је ма сон ство про цве та ло за вре ме Ка та ри не II, ца ри ца је по ста ла не при ја тељ ски рас по ло же на. По до зре ва ла је ми сти ци зам, ни је во ле ла тај на удру же­ња и за тво ри ла је штам па ри је сло бод них зи да ра. Да љи про дор фран цу ске и бри тан ске ми сли умно го ме је оме ла не мач ка фи ло зо фи ја. Од по ло ви не 18. ве ка фран цу ски кул тур ни ути ца ји би­ли су ве о ма сна жни, а углед фран цу ске књи жев но сти и је зи ка ве о ма ве ли ки. Ме ђу тим не мач ки фи ло зоф ски и на уч ни ути ца ји би ли су ва жни ји од на уч них и фи ло зоф ских ути ца ја по те клих из Фран цу ске. Ко ре ни про све ти тељ ства у Ру си ји ле же у не мач ким уни вер зи те ти ма ко ји су би ли под ду бо ким ути ца јем пи је ти зма, као што су уни вер зи те ти у Ха леу, Мар бур гу, Лај пци гу. Нај ве­ћа до стиг ну ћа ру ског ин те лек ту ал ног жи во та би ла су из ли ве на по не мач ком ка лу пу. Кра јем 18. ве ка Ру си ја је по че ла да се упо зна је са Кан том, па су се по чет ком 19. сто ле ћа по ја ви ли пре во ди ње го вих де ла. Ма да је Кант за хва љу ју ћи но во кан тов ству имао не ког ути ца ја на ка сни ју ру ску ака дем ску фи ло зо фи ју, два де се тих и че тр де се тих го ди на 19. ве ка ње го ви су след бе ни ци би ли они ко ји су при ву кли па жњу ру ских пре да ва ча и сту де на та фи ло зо фи је.

Ка та ри ну II, ко јој не при ја те љи ни су опро сти ли кон трaдикције из ме ђу ли бе рал них из ја ва и ап со лу ти стич ке вла да ви не, не ми ло срд ност пре ма опо зи ци ји, не у спех да спро ве де пред ло же не за кон ске ре фор ме, да ва ње пред но сти плем ству у од но су на одр жа ва ње кмет ства, на род је ипак сла вио због ши ре ња Ру си је ка без бед ни јим гра ни ца ма, због по ве ћа ња ру ске те ри то ри је, отва­ра ња но вих лу ка за ру ску тр го ви ну. Ца ри ца је на ста ви ла на по ре Пе тра Ве ли ког да при бли жи Ру си ју за пад ној ци ви ли за ци ји. Пе тар Ве ли ки је раз ми шљао у сми слу тех но ло ги је, Ка та ри на II у сми слу кул ту ре. Хра бро шћу сво је лич но сти из ву кла је опи сме ње не кла се Ру си је из сред њег ве­ка у мо дер не ми сли књи жев но сти, фи ло зо фи је, на у ке. По ред Фри дри ха Ве ли ког би ла је ис пред дру гих хри шћан ских вла да ра у ус по ста вља њу вер ске то ле ран ци је. По оце ни јед ног ен гле ског исто ри ча ра Ка та ри на је би ла „ је ди на вла дар ка ко ја је по спо соб но сти над ма ши ла ен гле ску кра­љи цу Ели за бе ту, а из јед на чи ла се са њом по зна ча ју сво га де ла“.103

Про све ће ни ап со лу ти зам

Све европ ске др жа ве у 18. ве ку, сем не ких из у зе та ка, би ле су мо нар хи је. Мо нарх је био, и оче ки ва ло се да бу де, по кре тач ка си ла из ван ме ха ни зма др жав не упра ве. Ве ли ким др жа ва ма ја ка мо нар хи ја би ла је су штин ски ва жна, јер је са мо она мо гла да их за шти ти од рас па да ња и раз је ди ња ва ју ћег ути ца ја фрак ци о на штва и про вин циј ског пар ти ку ла ри зма, са мо је она мо гла да ор га ни зу је моћ ну вој ску и ефи ка сну би ро кра ти ју, да од бра ни гра ни це, убла жи на мет ну ту вер ску не тр пе љи вост и учи ни да се по кре не и еко ном ски и ин те лек ту ал ни на пре дак. „Ру ско цар ство“, на пи са ла је 1764. Ка та ри на II вла дар ка нај ве ће др жа ве, „је то ли ко про стра но да би, осим ауто­крат ске вла сти, сва ки дру ги об лик вла сти био по гу бан по ње га, јер су сви оста ли спо ри ји у спро­во ђе њу и са др же мно го ра зно ра зних ужа са ко ји во де до рас па да, док је дан вла дар ко ји по се ду је сва сред ства за ис те ри ва ње за ла гле да на оп ште до бро као вла сти то“.104 Ин сти ту ци ја мо нар хи је по ли тич ки је би ла нај зна чај ни ја, би ло да је уте ме ље на у окви ри ма бо жан ског пра ва, би ло као

102 A.Va lic ki, Isto ri ja ru ske mi sli od pro sve ti telj stva do mark si zma, 21.103 G. P. Go och, Cat he ri ne the Gre at and Ot her Stu di es, Me mo irs, 10.104 P. Du kes, The Ma king of Rus sian Ab so lu tism 1613/1801, 144–145.

44 45

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

све тов на ин сти ту ци ја ко ја га ран ту је гра ђан ски мир и без бед ност. Мо нарх је нај е фи ка сни ји чу­вар јав ног до бра и је ди ни мо же да спро во ди је дин стве ну и до след ну по ли ти ку.

С три јум фом про све ће но сти по ли тич ке иде је вре ме на про др ле су на европ ске дво ро ве. Мо­нар си су би ли окру же ни про све ће ним са вет ни ци ма, а њи хо ви си но ви вас пи та чи ма ко ји су им уса ђи ва ли но ве иде а ле. Ап со лут ни вла да ри тру ди ли су се да ујед на че пра во у сво јим др жа ва ма, да ус по ста ве иста пра ва за све, от кло не при ви ле ги је плем ства, спре че ме ша ње цр кве, да бур­жо а зи ју уву ку у слу жбу др жа ве и цен тра ли зу ју упра ву, да еко ном ским ме ра ма уве ћа ју сре ћу на ро да, украт ко да др жа ву пот чи не на че ли ма ра зу ма. Вла да ри Пру ске, Ру си је и Хаб збур шких те ри то ри ја ус пе ли су до раз ли чи тог сте пе на да по стиг ну те ци ље ве. 18. век је до ба про све ће ног ап со лу ти зма у ко ме се са ми вла да ри ја вља ју као но си о ци на пред них те жњи и про гре сив них ре­фор ми осла ња ју ћи се де лом и на гра ђан ске сло је ве у бор би про тив све мо ћи фе у дал ног плем ства и све штен ства.

Фри дрих Ве ли ки

Од свих оних ко ји су ми сли ли да са ми мо гу кон сти ту и са ти др жа ву Фри дрих II био је нај ве­ћи. Кант је чи та ву епо ху про све ће но сти на звао Фри дри хо вим сто ле ћем. На сле див ши вој нич ку мо нар хи ју у ко јој је ње гов де да, Ве ли ки кнез из бор ник, сам се би ста вио кру ну на гла ву 1701, Фри дрих II 1740. го ди не сту пио је на пре сто Пру ске. Био је ми ље ник фи ло зо фа. Ње го ва пре­пи ска са Вол те ром, нај по пу лар ни јим фи ло зо фом то га вре ме на, сја јан књи жев ни из раз две ис­так ну те лич но сти, спа да ме ђу нај дра го це ни ја до ку мен та то га вре ме на. Вол тер је прин ца сла вио као но вог Со ло мо на, пр ви га је на звао „Ве ли ки“ још 1742.105 Ме ђу тим Фри дри хо вим сту па њем на власт сва фи ло зо фи ја је устук ну ла – улаз пру ских тру па у Шле зи ју, исте го ди не, био је удар на прав но осе ћа ње тог вре ме на. Али у очи ма про гре сив не и про све ће не јав но сти Фри дрих је остао краљ фи ло зоф, јер он ни је био са мо у пре пи сци са фи ло зо фи ма, већ је сво ју власт вр шио у скла ду са про све ће ним мак си ма ма вла да ња.

Фри дрих Ве ли ки је во лео да се бе при ка зу је као слу гу др жа ве и на ро да и жи вео је у скла ду са тим. Др жа ва је за ње га по ста ла Вр хов но би ће ко јем је мо гао да жр тву је се бе и дру ге, а зах те ви те слу жбе над ја ча ва ли су, по ње го вом ми шље њу, ко декс ин ди ви ду ал не мо рал но сти. Све вла де су се сла га ле са Re al po li tik, а не ки мо нар си су при хва ти ли став о кра ље вој уло зи као све тој слу жби. Ово Фри дри хо во раз ми шља ње про ис те кло је из кон так та са Вол те ром, а за хва љу ју ћи кон так ту ко ји су фи ло зо фи има ли са Фри дри хом они су раз ви ли Кра љев ску те зу – да нај ве ћа на да у ре­фор му и про грес ле жи у про све ће но сти кра ље ва. Та ко је Фри дрих упр кос осва јач ким ра то ви ма про тив Аустри је, у ко ји ма је по сле тре ћег отео Шле зи ју, и од бран бе ним бор ба ма про тив три ве ли ке европ ске др жа ве, у ко ји ма се Пру ска по твр ди ла као дру га ве ли ка си ла на не мач ком про­сто ру, по стао идол фран цу ских фи ло зо фа, па чак и убла жио не при ја тељ ство Ру соа.

Фри дри хо во схва та ње др жа ве на сла ња ло се на Мон те скјеа и Кри сти ја на Вол фа, ко ји је у сво јим Ра зум ним ми сли ма о дру штве ном жи во ту 1721. об ја вио да је власт ду жна исто као и по­да ни ци, да се при др жа ва уго во ра ко ји је из ме ђу њих по стиг нут; због то га је про све ће ни вла дар ду жан да се др жи за ко на ко ји слу же уна пре ђе њу на род ног до бра. Слич на су би ла и Фри дри хо ва схва та ња: „Ве ли ка исти на да би ми тре ба ло пре ма дру ги ма да се од но си мо та ко ка ко же ли мо да се дру ги по на ша ју пре ма на ма, по ста ла је осно ва за ко на и дру штве ног уго во ра. Ипак, по што се

105 T. Carlyle, Hi story of Fri e drich the Se cond, IV, 173.

44 45

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

за ко ни без стал не кон тро ле не мо гу одр жа ти ни ти би ти при ме њи ва ни он да се обра зу је власт, ко ју на род би ра и њој се пот чи ња ва. Тре ба до бро упам ти ти: очу ва ње за ко на је је ди ни раз лог због ко га се љу ди пре пу шта ју вла сти, јер то је пра ви из вор вла сти вла да о ца. Њен по сед ник је пр ви слу га др жа ве“.106 У то ме је глав на раз ли ка из ме ђу ап со лу ти зма Лу ја XIV и про све ће ног ап со лу ти­зма ко ји је у дру гој по ло ви ни 18. ве ка по чео да про ди ре у Евро пу.107 Вла да ра ле ги ти ми ше за кон ко ји је про ис те као из ра зу ма и дру штве ног уго во ра, а не Бог. Вла дар ви ше ни је био др жа ва, већ пр ви слу га др жа ве, а ње го ва слу жба има оправ да ње са мо ако је вр ши на до бро на ро да. Др жа ва и вла дар су раз дво је ни, др жа ва је из гу би ла сјај ко ји је по чи вао на сла ви мо нар ха и по ста ла је ап стракт на, са ста вље на од за ко на и ин сти ту ци ја, ра зу мљи ва са мо кроз рад ње них чи нов ни ка, пре тво ри ла се у за кон ску и упра вљач ку др жа ву.108

Ка рак те ри стич на обе леж ја пру ске др жа ве 18. ве ка је по ја ва да са про гре сив ном цен тра ли за­ци јом и све ве ћом прав ном кон тро лом др жав не вла сти би ро кра ти ја до би ја све ви ше на зна ча ју. Био је то ре зул тат ин тен зи ви ра ња упра вљач ке де лат но сти у ге о граф ски ме ђу соб но уда ље ним де ло ви ма мо нар хи је, али и све ја чег ко лек тив ног ду ха би ро кра ти је. У но во о сво је ним по кра ји на­ма, Шле зи ји, Фри зи ји и за пад ној Пру ској ни је би ла мо гу ћа стро га кон тро ла из Бер ли на, ма да је Фри дрих Ве ли ки не пре ста но пу то вао кроз сво је кра је ве и лич но раз го ва рао са гра до на чел ни ци­ма, су ди ја ма и се ља ци ма. Све ве ћи зна чај пру ске упра ве во дио је функ ци о нал ном ета ти зму „вла­да ви ни фор ма ли стич ке без лич но сти“, ка ко је Макс Ве бер опи сао овај иде ал ни тип би ро крат ске вла да ви не по узо ру на пру ску би ро крат ску др жа ву. „Без мр жње и стра сти под при ти ском пој­мо ва о не по сред ним ду жно сти ма, без об зи ра на лич ност, фор мал но под јед на ко за сва ког“.109

Ра ци о нал на, ап стракт на за ко ни тост па ра лел но са лич но шћу ап со лут ног вла да ра у се би је но си ла уну тра шње про тив реч но сти. Иако је краљ био део прав ног по рет ка ни је се смео ме ша ти у пра во су ђе. Ме ђу тим, Фри дрих Ве ли ки се у не ку ру ку од ре као ста ре уло ге ап со лут ног вла да ра и сво јим ауто ри те том вла сти шти тио је пра во. На ре дио је прав ни ци ма да ко ди фи ку ју у је дан за кон ски си стем All ge me i ne Pre us sische Lan drecht, раз ли чи ту и кон тро дик тор ну за кон ску ре гу ла­ти ву мно гих про вин ци ја и ге не ра ци ја; овај за да так пре ки нут смр ћу Са му е ла фон Кок се ја /1755/ и ра том, на ста вио је кан це лар Јо хан фон Кар мер и крун ски са вет ник Карл Го тлиб Сфа рец, а за вр шен је 1791. Но ви ко декс је под ра зу ме вао фе у да ли зам и кмет ство, али је уну тар тих огра­ни че ња на сто јао да за шти ти ин ди ви дуу од при ват ног или др жав ног угње та ва ња или не прав де.110 Уки нуо је не по треб не су до ве, убр зао за кон ску про це ду ру, убла жио ка зне, по о штрио кри те ри ју ме за име но ва ње су ди ја. Фри дрих Ве ли ки је ужи вао глас не при стра сног су ди је, па су пру ски су до ви сма тра ни нај по ште ни јим и нај е фи ка сни јим у Евро пи.111 Ни је дан се вла дар, осим мо жда Јо си фа II, ни је та ко рев но сно ба вио сво јим за на том као Фри дрих Ве ли ки. Над гле дао је рад ми ни ста ра, дик ти рао сва ки по тез у по ли ти ци, во дио ра чу на о фи нан си ја ма, ка жња вао не за ко ни те рад ње та ко стро го да је ко рум пи ра ност го то во иш че зла из Пру ске. Фри дрих II из дао је 1763. Ge ne­ral landschul re gle ment, по твр ђу ју ћи и про ши ру ју ћи оба ве зно шко ло ва ње ко је је 1716–1717. увео ње гов отац. Сва ко де те из ме ђу пет и пет на ест го ди на је мо ра ло да по ха ђа шко лу. Из основ ног

106 Fri e drich der Gros se, Re gi e rungsfor men und Her scher pflic hten (1777), 26.107 K. Ma let tke, Zur Aus stra hlung der französischen Ab so lu ti smus, 89–115.108 H. Schult ze, Sta at und Na tion in der europäischen Geschic hte, 64109 M. Ve ber, Pri vre da i dru štvo, 177110 C. Got tli eb Sva rez: Vorträge über Recht und Sta at, 635. и да ље.111 L. Ger shoy, From De spo tism to Re vo lu tion:1763–89, 75.

46 47

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

про гра ма из ба цио је ла тин ски је зик, ста ри вој ни ци су име но ва ни за учи те ље и на ста ва се сво­ди ла на по лу вој нич ку обу ку.112 Еко ном ском раз во ју да ван је при о ри тет. Фри дрих је фи нан си рао об но ву гра до ва и се ла. У ра зним цен три ма су осно ва на кре дит на дру штва ра ди по спе ши ва­ња по љо при вред не про из вод ње. Та ко ђе је на сто јао да убр за раз вој ин ду стри је уво зом рад ни ка, отва ра њем фа бри ка, раз ви ја њем ру дар ства. Да би олак шао тр го ви ну краљ је уки нуо уну тра шње на ме те, про ши рио лу ке, про ко пао ка на ле и из гра дио но ве пу те ве. Тр го ви на са ино стран ством спу та на је ви со ким ца ри на ма и за бра ном из во за стра те шких про из во да. Шти тио је до ма ћу ин­ду стри ју да би мо гла да од го во ри рат ним по тре ба ма. Бер лин се раз ви јао као управ ни и тр го­вин ски цен тар.113 Фри дрих је на ро ду из вла чио по ре зи ма го то во све да би мо гао да фи нан си ра ову ме ша ви ну фе у да ли зма, ка пи та ли зма, со ци ја ли зма и ауто кра ти је. По сле Сед мо го ди шњег ра та Пру ска се на ла зи ла у ха о тич ном ста њу, та ко да би ли бе ра ли за ци ја по ни шти ла по бе ду за во ђе њем еко ном ске анар хи је. Фри дри ху је усме ра ва ње пред ста вља ло глав ни циљ, он је био је ди ни ко ји је мо гао да ко ман ду је, спа сао је Пру ску по ра за и про па сти, али је из гу био сим па ти је на ро да.114

112 Исто, 284.113 H. W. Bru ford, Ger many in the Eig hte enth Cen tury, 186.114 L. Ger shoy, From De spo tism to Re vo lu tion: 1763 – 89, 84.

46 47

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Ком по зи тор со на та и кон це ра та за фла у ту, сим фо ни ја и мар ше ва, осни вач бер лин ске Опе­ре и та лен то ва ни фла у ти ста,115 пр ви аг но стик ме ђу вла да ри ма мо дер ног до ба, Фри дрих Ве ли ки ни ка да ни је јав но на па дао ре ли ги ју. Сма трао је да има мо ве ли ки сте пен вред но сти да до ђе мо до из ве сно сти да „post mor tem ni hil est“,116 али је од ба ци вао Дол ба хов де тер ми ни зам, ин си сти ра ју ћи да ум де лу је кре а тив но на чу ла и да на ши на го ни мо гу да се обра зо ва њем све ду под кон тро лу ра зу ма.117 Ње го ви оми ље ни фи ло зо фи би ли су Лу кре ци је, Мар ко Ауре ли је, и ни шта зна чај но, сма трао је, ни је до да то њи ма.118 Сла гао се са Вол те ром да се ма се вас пи та ва ју од већ бр зо, да на пор но ра де да би има ле вре ме на за обра зо ва ње. Раз о ча ре ње у те о ло ги ју са мо би их во ди ло у по ли тич ко на си ље. „Про све ће ност“, го во рио је Фри дрих, „ је сте све тлост са не ба за оне ко ји сто је на ви со ви ма и ра зор ни под стре кач за ма се“.119 Шти тио је све мир не фор ме ре ли ги је крај ње то ле рант но. У осво је ној Шле зи ји ни је ди рао ка то ли ци зам, осим што је отво рио уни вер зи те те у Бре сла уу, за све ве ре, за раз ли ку од пре ђа шњих вре ме на ка да су при ма ни са мо ка то ли ци. До­че као је учи те ље је зу и те ко ји су од про го на ка то лич ких кра ље ва на шли уто чи ште под ње го вом вла шћу,120 шти тио је му ха ме дан це, Је вре је и ате и сте. Го ди не 1757. из дао је на ред бу да „све ре ли­ги је мо ра ју да се то ле ри шу и да вла да мо ра да се ста ра да ни јед на од њих не пра ви не пра вед не смет ње дру гој, јер у овој зе мљи сва ки чо век мо же да оде на не бо на соп стве ни на чин“.121 Под овом то ле ран ци јом ве ћи на об ли ка ре ли ги је у Пру ској до жи ве ла је стаг на ци ју. Фри дрих Ве ли ки ни је по ку шао да из ме ни струк ту ру пру ског дру штва или вла сти. Ад ми ни стра тив ни од бо ри и аген ци је оста ли су као и пре, из у зев што их је пра тио и уче ство вао у њи хо вом ра ду, ни је до шло до убла жа ва ња кмет ства, плем ство је др жа ло сво је при ви ле ги је.

Ути цај Вол те ра за јед но са Лајб ни цо вим де лом до при не ло је ожи вља ва њу Бер лин ске ака де­ми је на у ка. Осно ва на од Фри дри ха I 1701. би ла је за не ма ре на. Фри дрих Ве ли ки вра тио је Кри­сти ја на Вол фа из из гнан ства и на пред лог Вол те ра по звао Пје ра Лу ја Мон пер ти са, чо ве ка на ви си ни нај ве ћих на у ка, нео ме те ног те о ло ги јом, и по ста вио га за ше фа Ака де ми је, учи нив ши је та ко нај бо љом у Евро пи. У 18. ве ку фран цу ска лин гви стич ка до ми на ци ја, као и њен ути цај на умет но сти на ро чи то су оста ви ли тра га у зе мља ма као што су Пољ ска, Ру си ја, Швед ска и не мач­ке др жа ве чи ји је књи жев ни жи вот још увек био у раз во ју и чи ји су је зи ци у мно гим слу ча је­ви ма тек по чи ња ли да се уоб ли ча ва ју у књи жев ни ме диј. Не кри тич но при хва та ње фран цу ског је зи ка и од ба ци ва ње ма тер њег у свом нај ек стрем ни јем об ли ку огле да ло се у ста ву Фри дри ха Ве ли ког.122 Ро ђен и од ра стао у до ба ка да је при влач ност фран цу ског мо де ла би ла на вр хун цу, до смр ти је остао обо жа ва лац фран цу ске књи жев но сти, и као што по ка зу ју ње го ва де ла, обо жа­ва лац нај стрикт ни јег кла си ци зма. Не мач ки је ко ри стио са мо ка да је мо рао, а ре зул тат ње го вих

115 R. Rol land, A Mu si cal To ur thro ugh the Land of the Past, 214.116 Vol ta i re and Fre de rick the Gre at, Let ters, 314.117 L. Croc ker, An Age of Cri sis, 133.118 P. G. Go och, Fre de rick of the Gre at, 138.119 L. Ger shoy, From De spo tism to Re vo lu tion: 1763 – 89, 86.120 По сле по ра за Фран цу ске у би ци са Фри дри хом код Рос ба ха 1757, је зу и ти су по ста ли вр ло не по пу лар ни. Го ди не 1764.

Луј је на ре дио пот пу но уки да ње Ису со ве дру жбе у Фран цу ској, а 1767. Па ри ски пар ла мент је до нео од лу ку да сви је зу и ти мо ра ју да на пу сте зе мљу. Па па Кли мент XIV бу лом DO MI NUS AC RE DEMP TOR NO STER уки нуо је 1773. је­зу ит ски ред уз мо ти ва ци ју да су се пле ли у по ли ти ку, да су иза зи ва ли не ре де уну тар цр кве, под стре ка ва ли не ми ре и у са мим ка то лич ким зе мља ма.

121 T. Carlyle, Hi story of Fre de rick the Se cond, 161.122 H. Re i nal ter, Aufklärungsgesellschaften, Aka de mien und Ge le hr te Ge sellschaft en, 19–38.

48 49

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ве ли ких ака дем ских ре фор ми је пре о бли ча ва ње Die Kurfürstlich Bran der bur gischen Societät der Wis sen schaf en у Académie Royale des Sci en ces et Bel les Let tres у Бер ли ну и на ред ба и зах тев да се сви спи си Ака де ми је на у ка об ја вљу ју на фран цу ском.123 На кон ње го ве смр ти оста ло је три де сет све за ка спи са: се дам из исто ри је, се дам из по е зи је, три вој нич ка трак та та, две књи ге из фи ло зо­фи је, два на ест из ко ре спон ден ци је и све на фран цу ском. На по чет ку сво је вла да ви не на пи сао је исто ри ју сво јих пре да ка Мémo irs po ur ser vir a l‘hi sto i re de la ma i son de Bran der burg (1751), а ње го во књи жев но ре мек–де ло, ко је је по чео да пи ше по за вр шет ку пр вог шле ског ра та /1740–1741/ L‘Hi­sto i re de mon temps, пред ста вља за пи се о соп стве ној вла да ви ни. Ова два де ла спа да ју у нај бо ље исто риј ске ру ко пи се мо дер не Евро пе пре Ги бо на. Под ути ца јем Вол те ро вих Le Siécle de Lo u is XIV и L‘Es sai sur le mo e vrs об у хва тио је на у ку, фи ло зо фи ју, књи жев ност и умет ност. Хва лио је Хоб са, Ло ка и де и сте у Ен гле ској, То ма зи ју са и Вол фа у Не мач кој, Фон та не ла и Вол те ра у Фран цу ској.124 Пре зи рао је фран цу ску вла ду, али се ди вио фран цу ској књи жев но сти. По ку шао је да оправ да на пад на Шле зи ју сма тра ју ћи да, уко ли ко то ви тал ни ин те ре си др жа ве тра же, су ве ре ни вла дар мо же да пре кр ши реч. По за вр шет ку Сед мо го ди шњег ра та за по чео је пи са ње Hi sto i re de la gu er re de sept ans у ко јој је још јед ном по ку шао да обра зло жи ини ци ја ти ву ко јом је по чео не при ја тељ­ства. Хва лио је свог ве ли ког про тив ни ка Ма ри ју Те ре зи ју, у све му што се од но си ло на ње ну до ма ћу упра ву, али ју је осу ђи вао у спољ ним по сло ви ма.125 Два пу та 1752. и 1768. у По след њој во љи по ку шао је да на на след ни ке пре не се не ка ис ку ства. Под сти цао их је да про у ча ва ју ци ље ве и сред ства раз ли чи тих др жа ва, као и ме то де ко је сто је на рас по ла га њу од бра ни и раз во ју Пру­ске. Упо зо ра вао је да се не тро ши из над рас по ло жи вих при хо да. Кра љев ска власт тре ба да бу де ап со лут на, али краљ тре ба да се сма тра пр вим слу гом др жа ве. Краљ би мо рао да ко ри сти сва ку при ли ку да про ши ри Пру ску, ка ко не би због сво је ве ли чи не би ла угро же на ве ли ким др жа ва ма као што су Ру си ја, Фран цу ска и Аустро у гар ско цар ство.126 Су ве рен тре ба да при пре ми на след­ни ка омо гу ћа ва ју ћи му обра зо ва ње код про све ће них љу ди, а не код ду хов ни ка, јер ће га они, да би по стао по слу шно ору ђе цр кве учи ти су је вер ју.127

Пру ска је за жи во та Фри дри ха II оја ча ла и обо га ти ла се. Ста нов ни штво се удво стру чи ло, обра зо ва ње про ши ри ло, вер ска не тр пе љи вост све де на на ми ни мум. Вој ска је би ла те мељ др жа ве. Ус по ста вио је па жљи во во ђе ну при вре ду, под сти цао је тр го ви ну, ма ну фак ту ру, ин ду стри ју. Има­ју ћи нај бо ље уве жба ну и нај ди сци пли но ва ни ју вој ску у Евро пи и до бро ор га ни зо ва ну по ли ци ју, у ре ли ги ји ни је ви део по моћ у дру штве ном по рет ку, али је при хва тао сва ку ње ну по моћ ко ју је мо гла да пру жи у ули ва њу мо рал них осе ћа ња ко ја до при но се ре ду. Овај но ви по ре дак за ви сио је од про све ће ног де спо ти зма и ка да је, по сле Фри дри хо ве смр ти, де спо ти зам остао без про све­ће но сти Пру ска је осла би ла и по сле по ра за од стра не На по ле о на код Је не, сру ши ла се. До ла зе ћи, на кон на но ше ња по ра за Пру си ма, на Фри дри хов гроб На по ле он је ре као сво јим ге не ра ли ма: „Да је он жив, ми не би смо би ли ов де“.128

Тво ре ви на пру ске др жа ве, ко ја је упр кос свим от по ри ма и крај њој ре зиг на ци ји при ли ком ор га ни зо ва ња вла де, упра ве и вој ске има ла успе ха, у су шти ни ни је би ла ни шта дру го до три јумф

123 E. Don nert, Friеdrich der Gros se und die Ber li ner Académie Royale des Sci en ces et Bel les Let tres, 255–256.124 P .G .Go och, Fre de rick of the Gre at, 309.125 Исто, 319.126 Исто, 292.127 Исто, 287.128 Исто, 110.

48 49

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

пру ске ап со лу ти стич ке тра ди ци је. Цен тра ли за ци ја и ра ци о на ли за ци ја др жав не вла сти, раз вла­шћи ва ње ста ле шких сна га у при лог мо нар хи стич ког др жав ног вр ха, про ши ри ва ње др жав ног мо но по ла мо ћи на све ре ги о нал не, дру штве не и кул тур не обла сти и упра ва не за ви сна од ста ле­шких ути ца ја, оба ве зна са мо др жа ви и мо нар ху, све се то по о дав но на ла зи ло у бран ден бу шко пру ској исто ри ји. Пру ска ни ка да ни је из гу би ла ка рак тер по ве ћег ис точ но елб ског има ња, краљ је био исто вре ме но нај ве ћи вла сте лин, а очин ска бри га за до бро бит по да ни ка спа да ла је у хри­шћан ске оба ве зе и оба ве зе очу ва ња.

Јо сиф II и јо зе фи ни стич ке ре фор ме

Став да др жа ва по сто ји да би уна пре ди ла лич ну сре ћу сва ког по је дин ца би ло је оп ште до бро епо хе. Ен гле ски те о ре ти чар др жа ве Џе ре ми Бен там об ја снио је циљ др жа ве упра во као оства ри­ва ње што је мо гућ но ви ше сре ће за што је мо гућ но ве ћи број љу ди, због че га су по треб ни устав и ко ди фи ка ци ја пра ва ко ји ће гра ђа ни ну при у шти ти што ви ше за до вољ ства.129 На кра ју је два да је не ки од тих пла но ва оства рен, али циљ ни пра вац је сву да био исти: ап со лу ти стич ка др жа ва је би ла на пу ту да се про ме ни у про све ће ну др жа ву бла го ста ња и ста ра ња – све за на род, ни шта пре ко на ро да. Но ви ми сли о ци бла го ста ња, фи ло зо фи, фи лан тро пи и про све ће ни вла да ри ко ји су хте ли да на ро ду про пи шу шта је за ње го во до бро на и ла зи ли су на не по ве ре ње и от пор. У дру штву су до ми ни ра ле на ви ке и ста ро пра во, а од сту па ње од њих је иза зи ва ло ду бо ки страх. Јо сиф II био је до бар при мер. То ком де сет го ди на са мо вла де, на кон смр ти мај ке Ма ри је Те ре­зи је, он је од 1780–1790. по ку шао да у аустриј ској др жа ви спро ве де про све ће не иде је о сло бо ди и јед на ко сти свих љу ди, да на мет не про све ће ну власт над сво јим по да ни ци ма као део ве ре, као иде о ло ги ју.

Ста ње у хаб збур шким на след ним зе мља ма би ло је слич но ста њу у Пру ској и Ру си ји и ве о ма је ва жно би ло ства ра ње цен тра ли зо ва не и де ло твор не ад ми ни стра ци је . У Хаб збур шкој мо нар­хи ји, иако ма ње цен тра ли стич ки ор га ни зо ва ној, би ро крат ски апа рат био је јед на ко раз ви јен као у Пру ској.130 Те ри то ри је Аустро у гар ског цар ства би ле су ве о ма про стра не, њи хо ва уну тра шња по ве за ност сла ба, а еко но ми ја, уоп ште узев, за о ста ла. Хаб збур зи су у Евро пи на сле ди ли ве ли ку моћ и уло гу пред вод ни ка, а то је би ло све те же за др жа ти. За о ку пље ни су би ли по тре бом да бра­не сво је те ри то ри је од гу бит ка и да осво је но ве, што је зах те ва ло де ло твор ну ад ми ни стра ци ју, али и оте жа ва ло по сти за ње тог ци ља. Сва ки ве ћи део хаб збур шких до ми ни о на, Че шка, Ми ла­но, Гор ња и До ња Аустри ја, ју жна Ни зо зем ска, за др жао је ду бо ко уко ре ње на пре по зна тљи ва свој ства и сна жно из ра же ну вла сти ту по ли тич ку тра ди ци ју. Те осо бе но сти су по ста ле са став ни део ло кал них ин сти ту ци ја ко је су би ле ду бо ко кон зер ва тив не и има ле ве ли ку моћ. На ро чи то је Угар ска би ла стра на др жа ва дру гим де ло ви ма Хаб збур шке мо нар хи је. Хаб збур шка ди на сти ја на сле ђи ва ла је ма ђар ски пре сто од 1687. го ди не, а њен по вла шће ни ста леж из гу био је пра во да се оруж јем од у пре свом вла да ру. Ме ђу тим, то ни је спре чи ло из би ја ње по бу на про тив вла сти. Угар ска је то ком 18. ве ка са чу ва ла вла сти ти си стем ад ми ни стра ци је ко јим је упра вља ло плем­ство и ко ји се за сни вао на др жав ним скуп шти на ма. Тај ста леж је, упр кос на по ри ма вла сти у Бе чу, за др жао огром не по ре ске по вла сти це. Сред ња кла са ко ја је у мно гим де ло ви ма Евро пе би ла нај сна жни ји по бор ник цен тра ли зо ва ног ап со лу ти зма би ла је из у зет но сла ба у мно гим хаб­

129 H. Schult ze, Sta at und Na tion in der europäischen Geschic hte,70.130 H. Schil ling, Aufbruch und Kri se. De utschland 1517–1648, 303.

50 51

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

збур шким те ри то ри ја ма. Пре све га у Угар ској. Све је то оне мо гу ћа ва ло цен тра ли за ци ју вла сти ка ква је по стиг ну та у Пру ској и Ру си ји. Пре тва ра ње те сред њо ве ков не ста ле шки фе де ра тив но устро је не фе у дал не на след не зе мље у је дин стве ну, мо дер ну, цен тра ли стич ку зе мљу, по узо ри ма За па да, у пр вом ре ду Пру ске, би ло је усло вље но све стра ним ре фор ма ма у свим гра на ма др жав­ног и ду хов ног жи во та.

Сна жном ши ре њу и ути ца ју ра ци о на ли стич ких и про све ти тељ ских иде ја ни је се мо гла од­у пре ти ни фе у дал но–ап со лу ти стич ка Аустри ја. Док је у Фран цу ској и Ен гле ској но си лац со ци­јал но–еко ном ских, по ли тич ких и фи ло зоф ских иде ја ра ци о на ли зма би ла гра ђан ска кла са ко ја се сво јом ин те ли ген ци јом бо ри ла за оства ри ва ње тих ци ље ва, у Аустри ји су то би ли вла да ри Ма­ри ја Те ре зи ја и Јо сиф II. Иако под сна жним ути ца јем Хен ри ко вих мер кан ти ли стич ких схва та ња, под ути ца јем ре фор ме двор ске стру је вас пи та не у иде ја ма ен гле ских и фран цу ских те о ре ти ча ра еко но ми је и дру штва, они су на сто ја ли да у зе мљи при ме не оне иде је про све ће но сти ко је су, по сред но или не по сред но, слу жи ле учвр шћи ва њу њи хо вог ап со лу ти стич ког ре жи ма, цен тра­ли за ци ји, за кон ски ре гу ли са не, би ро крат ски ор га ни зо ва не др жав не упра ве и гер ма ни за ци ји, с по себ ним на сто ја њем да се у про све ти и кул ту ри оства ре на че ла ра ци о на ли зма. У Хаб збур шкој мо нар хи ји про све ти тељ ске иде је се ускла ђу ју са хри шћан ским и мо нар хиј ским на сле ђем ко је је за сно ва но на нео сто јич кој те о ри ји др жа ве Ју сту са Лип си ју са и ње го вих след бе ни ка у ко јој су у пр ви план ис ти ца на прак тич на мо рал на на че ла. То је до ве ло до по ја ве хри сти ја ни зо ва ног про све ти тељ ског ап со лу ти зма ис по ље ног у вла да ви ни Јо си фа II.131 Те мељ ра ди кал не и цен тра ли­стич ке по ли ти ке Јо си фа II био је по ста вљен мно го пре 1780. ка да је по чео са мо стал но да вла да, па чак и пре не го што је био про гла шен за са вла да ра 1765. го ди не. Он се на ла зио у све стра ним ре фор ма ма ко је је, да би ство ри ла ор га ни зо ва ну, је дин стве ну, ап со лут ну цен тра ли зо ва ну чи­нов нич ку др жа ву с по ли тич ко–кул тур ном пре вла шћу Не ма ца над свим на ро ди ма Мо нар хи је, спро ве ла ње го ва мај ка, ца ри ца Ма ри ја Те ре зи ја.132 Тој иде ји др жав не је дин стве но сти по слу жи ла је ње на кул тур но–про свет на, цр кве на и школ ска по ли ти ка.

Ма ри ја Те ре зи ја ни је би ла „про све ће ни де спот“, би ла је да ле ко од про све ће не же не у Вол те­ро вом сми слу ре чи. Сма тра ју ћи да се др жав но је дин ство мо же по сти ћи по мо ћу вер ског је дин­ства и да без до ми нант не ка то лич ке ве ре то ни је одр жи во из да ва ла је не то ле рант не ука зе про тив Је вре ја и про те ста на та, от по че ла је са уни ја ће њем Ру си на, за тим су усле ди ли по ку ша ји уни ја ће ња ме ђу Ср би ма из ме ђу Ду на ва и Дра ве, у Сре му, Сла во ни ји, ме ђу ер дељ ским Ру му ни ма. Са стра­хом је по сма тра ла ин фил тра ци ју ре ли ги о зног скеп ти ци зма ко ји је у Беч до ла зио из Лон до на и Па ри за. По ку ша ва ла је да за у ста ви ту на је зду ва тре ном цен зу ром књи га и ча со пи са.133 За бра­ни ла је на ста ву ен гле ског је зи ка „због опа сног ка рак те ра овог је зи ка у сми слу ње го вих по губ­них ре ли гиј ских и етич ких прин ци па“.134 Ипак ни је оста ла по ште ђе на ан ти кле ри ка ли зма сво јих са вет ни ка и си на. Они су ис ти ца ли да се те ри то ри јал но и дру го бо гат ство све штен ства на гло уве ћа ва, да ће под та квим окол но сти ма цр ква, већ др жа ва у др жа ви, уско ро по ста ти го спо дар вла де. Обра зо ва ње је би ло под пот пу ном кон тро лом све штен ства, та ко да се сва ки ум у раз во ју фор ми рао да бу де по ко ран цр кви пре не го др жа ви. Ца ри ца се по ви но ва ла овим ар гу мен ти ма и

131 М. Ти мо ти је вић, Ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа “Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном“ и „То ми ри да са Ки ро вом гла вом“ као па три от ски „exem plum vir tu tis“, у штам пи.

132 K. Vo cel ka, Der „Jo sep hi ni smus“ in der Ma ria–The re si a nischen Epoc he,148–152; E. Ko vacs, Was ist Jo sep hi ni smus?, 24–30.133 K. Vo cel ka, Der „Jo sep hi ni smus“ in der Ma ria–The re si a nischen Epoc he, 150.134 L. Ger shoy, From De spo tism to Re vo lu tion : 1763–89, 89.

50 51

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

на ре ди ла је спро во ђе ње не ких су штин ских ре фор ми. Оста ла је по бо жни ка то лик до кра ја. Чи­ни ла је све да спре чи рас пу шта ње Ису со вог дру штва, али ју је Ка у ниц убе дио да по пу сти пред ста вом дру гих ка то лич ких си ла.135 Од ло жи ла је до но ше ње пап ске бу ле та ко што је име но ва ла ко ми си ју ко ја ће је про у чи ти. Аустриј ски је зу и ти су има ли вре ме на да из зе мље из не су го то ви ну, дра го це но сти и до ку мен та. Ца ри ца је, без одо бре ња Рим ске ку ри је и уз ја ку опо зи ци ју беч ког кар ди на ла Ми га ци ја и ка то лич ког све штен ства из ве ла чи тав низ цр кве но – по ли тич ких ре фор­ми, у из ве сној ме ри на го ве шта ва ју ћи цр кве не ре фор ме сво га си на. Од свих цр кве них ре фор ми, чи ја је свр ха би ла да се цр ква и све штен ство осло бо ди ути ца ја рим ске ку ри је и под ре ди др жа ви, нај ви ше не за до вољ ства су иза зва ле ре фор ме ка то лич ког, уни јат ског и пра во слав ног ка лен да­ра.136 По чет на ре дук ци ја пр вен стве но је има ла за циљ да сма њи број за по вед них пра зни ка.137 Из еко ном ско по ли тич ких раз ло га и у скла ду са сво јом ра ци о на ли стич ко–про све ти тељ ском по ли­ти ком, Ма ри ја Те ре зи ја је уз одо бре ње па па Бе не дик та XIV и Кли мен та XIV пр во сма њи ла број ка то лич ких пра зни ка. Са мо то ком 1754. уки ну то је два де се так пра зни ка, а оштрим ме ра ма сло­мље на је опо зи ци ја на ро да и не по слу шног кле ра. Двор ска по ли ти ка би ла је по др жа на де ло ва њем во де ћих ин те лек ту а ла ца ко ји су ис ти ца ли еко ном ско, на ци о нал но, мо рал но и ре ли ги о зно пра во др жа ве да сма њи пре ве ли ки број вер ских пра зни ка. На кон то га Беч ки двор је спро вео ре дук ци ју пра во слав ног ка лен да ра на сто је ћи да се уни јат ски и пра во слав ни пра зни ци из јед на че по бро ју са ка то лич ким ка лен да ром, као и да се уки да њем на ци о нал них све ти те ља при пад ни ци дру гих ве ро и спо ве сти што ви ше де на ци о на ли зу ју.138

Иде ји др жав не је дин стве но сти, во де ћој иде ји те ре зи јан ских ре фор ми, под врг ну та је и школ­ска по ли ти ка ца ри це. Ма ри ју Те ре зи ју за бри ња ва ло је ис тра ја ва ње ши ро ко рас про стра ње ног крип то–про те стан ти зма ме ђу се ља ци ма. По пут сво јих хаб збур шких прет ход ни ка и она је би ла по све ће на очу ва њу ка то ли ци зма и ис ко ре њи ва њу је ре си. Да би за у ста ви ли да ље ши ре ње про­те стан ти зма, број ни па ро си и ви ши све ште ни ци пред ла га ли су уки да ње па ро хиј ских шко ла у се ли ма. Тај по сту пак би спре чио ши ре ње пи сме но сти, а ти ме, прет по ста вља ло се, и лу те ра ни­зма. Ма да Ма ри ја Те ре зи ја ни је по слу ша ла са ве те, ова епи зо да от кри ва да је ре ла тив но не по ве­ре ње у ши ро ку пи сме ност ка рак те ри са ло пост трент ски ка то ли ци зам у Хаб збур шкој мо нар хи ји. У Аустри ји ко ја је би ла цен тар ка то лич ке кон тра ре фор ма ци је по чет ком 17. ве ка, и цр кве не и све тов не вла сти осу ђи ва ле су ла ич ко чи та ње Би бли је као из во ра про те стан ти зма све до сре ди не 18. сто ле ћа.139 Па ипак, 1774. Аустриј ска мо нар хи ја је пре у зе ла нај ам би ци о зни ју ре фор му основ­ног обра зо ва ња на европ ском кон ти нен ту. Оп штом школ ском уред бом про мо ви са на је те мељ на ре ор га ни за ци ја основ них и сред њих шко ла. На род не шко ле су пру жа ле оба ве зно обра зо ва ње за сву де цу; про те стан ти и Је вре ји су мо гли да бу ду уче ни ци и учи те љи, да пре да ју ве ро на у ку у сво јој ве ри, али су би ли под кон тро лом др жав них чи нов ни ка. Ове на род не шко ле су се уско ро свр ста ле ме ђу нај бо ље у Евро пи. Аустри ја је по ста ла јед на од пр вих др жа ва ко ја је ус по ста ви­ла др жав ни си стем основ ног обра зо ва ња. За го вор ни ци оба ве зног обра зо ва ња би ли су не са мо ца ри ца и ње ни ве ли ко до стој ни ци, већ и зна чај ни љу ди у цр кве ној хи је рар хи ји. Има ју ћи у ви ду

135 S. K .Pa do ver, The Re vo lu ti o nary Em pe ror: Jo seph II, 74.136 J. Ko mlos, A. Ritschl, Holy Days, Work Days, and the Stan dard of Li ving in the Hab sburg Mo narchy, 57–66.137 A. Schin dling, Aspek te des „Jo sep hi ni smus“ Aufklärung und frühjo sep hi nische Re for men in Österreich. Ein Es say dem klas sischen

Werk Edvard Win ters, 688–690.138 М. Ко стић, Гроф Ко лер про свет ни ре фор ма тор код Ср ба у Угар ској у XVI II ве ку, 130–151.139 S. G.Klin gen stein, Sta at sver wal tung und kir chlic he Autorität im 18. Ja hr hun dert, Das Pro blem der Zen zur in der the re si a nischen

Re form, 23–26.

52 53

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

52 53

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

тра ди ци о нал ну ам би ва лент ност пре ма ши ре њу штам па не ре чи, ова про ме на у ста во ви ма мо же се об ја сни ти тран сфор ма ци јом ме ди ја по мо ћу ко јих су во де ће ин сти ту ци је у аустриј ском дру­штву – Мо нар хи ја и Ка то лич ка цр ква – на сто ја ле да ре гу ли шу на род ну кул ту ру. То ком 18. ве ка власт ових ин сти ту ци ја све се ви ше спро во ди ла кроз пи са ни ме диј, а на те а трал не, ри ту ал не и не пи са не ме ди је по че ло је да се гле да са раз ли чи тим сте пе ном не по ве ре ња. Де стинк ци ја из ме ђу „кул ту ре за сно ва не на сли ци“ и „кул ту ре за сно ва не на ре чи“ је ве о ма та на на.140 Пи са на кул ту ра ко ја је по че ла да се сти че у Аустри ји 18. ве ка ни је за ме ни ла не пи са ну кул ту ру. Иде ја о пи са ној кул ту ри оста ла је про бле ма тич на за аустриј ске ин те лек ту ал це све до овог ве ка. Беч ки уни вер­зи тет био је уве ли ко по све ћен пра ву, по ли тич ким на у ка ма и упра ви, а слу жио је као ра сад ник чи нов нич ких ка дро ва. Цр кве на кон тро ла обра зо ва ња за ме ње на је јед на ко стро гом др жав ном кон тро лом.141

Све те ре зи јан ске ре фор ме из во ђе не су др жав ном ини ци ја ти вом и ег зе ку ти вом, про тив во ље на ро да и кле ра. Ве ли ки део за слу ге за успех ца ри це као вла дар ке при па дао је спо соб ним ми ни­стри ма. Принц фон Ка у ниц био је ми ни стар спољ них по сло ва, Лу двиг Ха у гвиц пре о бра зио је уну тра шњу упра ву, Ру долф Чо тек ре ор га ни зо вао је при вре ду, Ван Сви тен из вр шио је ре фор му Уни вер зи те та и цен зу ре, Фел бин гер ре фор му шко ле. Они су у ства ри ство ри ли но ву др жа ву, не мер љи во ја чу од оног нео д ре ђе ног цар ства ко је је Ма ри ја Те ре зи ја на сле ди ла. На кон смр ти ца­ри це 1780. го ди не Јо сиф II био је ап со лут ни вла дар Аустри је, Ма ђар ске, Че шке и Ју жне Ни зо зем­ске. У пу ној ве ри при хва тио је те зу фи ло зо фа да мо нарх до брог обра зо ва ња и до бре во ље мо же да бу де нај бо љи ин стру мент про све ће но сти и ре фор ме. Као и Фри дрих Ве ли ки ра дио је ве о ма мно го, био при сту па чан на ро ду ко ли ко су му то за да ци до зво ља ва ли. Све сно се при пре мао за пре у зе ту од го вор ност, ни је пу то вао ра ди за ба ве, већ да би по сма трао и учио. Из вр шио је увид у ин ду стри ју, до бро твор не уста но ве, бол ни це, умет ност, дво ро ве, мор на рич ко и вој но устрој­ство мно гих зе ма ља. Лич но је ви део на ро де, кла се и про бле ме сво га цар ства.142 Ве ли ка те шко ћа би ла је на ћи по моћ ни ке ко ји ће са њим спро ве сти за по че те ре фор ме. Ка у ниц и Ван Сви тен су га по др жа ва ли, крун ски са вет ни ци Квал тен бур и Ге блер, као и два про фе со ра Беч ког уни вер­зи те та, Мар ти ни и Зо нен фелс, су му да ва ли под стрек. Ме ђу тим, ти љу ди су би ли ари сто кра те са увре же ним на ви ка ма ко ји су се ауто мат ски су прот ста вља ли про ме на ма и на кра ју од ба ци ли ње го ве ме то де. Јо си фо во по ве ре ње у оправ да ност ци ље ва ко је је по ста вио до ве ло је до не то ле­ран ци је пре ма кри ти ци или рас пра ви.143 Од ба цио је сва ку по ми сао на де мо кра ти ју, ни устав на мо нар хи ја ни је би ла при хва тљи ва, са мо је ап со лут на мо нар хи ја мо гла да рас ки не око ве дог ме. Моћ и оп шта до бро бит слу жи ли су му као оправ да ње за ап со лу ти зам. У прак си то је зна чи ло огра ни ча ва ње мо ћи Ка то лич ке цр кве и ње них зе мљо по сед нич ких пра ва, цен тра ли зо ва ну и ра­ци о на ли зо ва ну др жав ну упра ву, уз упор на на сто ја ња да се ад ми ни стра тив ни си стем на след них про вин ци ја при ме ни у Ма ђар ској. Јо си фо ви по ку ша ји да окон ча над моћ скуп шти на ма ђар ских окру га над ло кал ним зе мљо по сед нич ким плем ством и да ла тин ски је зик за ме ни не мач ким као слу жбе ним је зи ком ад ми ни стра ци је, иза зва ли су ду бо ку на ци о нал ну озло је ђе ност.

140 J. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word: Cul tu ral Re form and the Ri se of Li te ra te Cul tu re in Eig hte enth Cen tury in Austria, 97.

141 E. Ko wal ska, Schul re form als Mit tel der Kir chen po li tik in der Hab sbur ger mo nar chie un ter Ma ria The re sia und Jo seph II, 625–630.

142 W. May, Die Re i sen Jo seph II, 82–84; J. Ro e gi ers, Die Re i se Jo seph II in den österreichischen Ni e der lan den (Mai bis Ju li 1781), 85–88; Gi el de rung und Aufb au der Aus stel lung,Oster re ich zur Ze it Ka i ser Jo sephs II, 1–2.

143 K. Gut kas, Der Ka i ser und se i ne Mi tar be i ter, 236–240.

54 55

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

54 55

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

По тре бе др жав не мо ћи и оп штег до бра из и ски ва ли су на по ре да се по бољ ша ста ње се ља ка. Оту да су ве о ма ва жни де кре ти до не ти 1781. го ди не ко ји ма је уки ну то кмет ство.144 Уве рен да еснаф ски про пи си ко че еко ном ски раз вој Јо сиф II је под сти цао ка пи та ли стич ку ин ду стри ју.145 Иако је зва нич но био „Хри стов иза сла ник“, „за ступ ник хри шћан ске цр кве“, са мо го ди ну да на по пре у зи ма њу ап со лут не вла сти ак ти ви рао се на сма ње ње уло ге цр кве у сво јим на след ним зе мља ма. Да на 12. ок то бра 1781. из дао је Па тент о вер ској то ле ран ци ји ко јим је при зна та рав­но прав ност свих ве ро и спо ве сти у Аустри ји. За вре ме вла да ви не Ма ри је Те ре зи је чи сто ду хов не мо ћи цр кве оста ле су не так ну те. Ме ђу тим, Јо сиф II био је у сво јој вер ској по ли ти ци дог ма­тич ни ји. За ње га је по сто је ћа цр ква би ла по тро шач сред ста ва ко ја би се мо гла ис ко ри сти ти у кон струк тив ни је, све тов не свр хе. Због не то ле ран ци је и пра зно ве ри ца ко је је под сти ца ла сма­трао ју је про тив ни ком дру штве ног и ин те лек ту ал ног на прет ка, а као ме ђу на род на ин сти ту ци ја цр ква је ста вља ла на про бу све тов ни су ве ре ни тет вла да ра. Јо сиф II је же лео цр кву ко ја би би ла

144 O ре фор ма ма: E. Ko vacs, Was ist Jo sep hi ni smus ?, 24–30.145 S .K. Pa do ver, The Re vo lu ti o nary Em pe ror: Jo seph II, 279.

56 57

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

сто жер ње го ве вла сти, очи шће ну од пра зно ве ри ца и пре ко мер них тро шко ва. По ње го вом до­ла ску на пре сто ове иде је су по че ле да до би ја ју свој прав ни из раз оли чен у Па тен ту о вер ској то ле ран ци ји.146 Но вем бра 1781. из дао је указ ко јим је за тво рио ве ли ки број ма на сти ра и жен­ских са мо ста на, сма тра ју ћи да је Мо нар хи ја од већ си ро ма шна и за о ста ла да би се би при у шти ла лук суз да под сти че ле њост.147 Бо гат ство уга ше них уста но ва про гла ше но је имо ви ном на ро да и кон фи ско ва но. Пре о ста лим ма на сти ри ма је за бра ње но да на сле ђу ју имо ви ну. Вер ска брат ства су би ла уки ну та. Сви ду хов нич ки по се ди мо ра ли су да се ре ги стру ју код вла де ко ја је за бра њи ва ла њи хо ву про да ју, оту ђе ње или раз ме ну. Јо сиф II је на ста вио да под ре ђу је ка то лич ко све штен ство др жав ној кон тро ли. Би ску пи су по ла га ли за кле тву на по слу шност пред све тов ним вла сти ма, ни је дан пап ски про пис или од лу ка ни су мо гле да ва же без вла ди не до зво ле.148

Ма сов но уки да ње ма на сти ра, Па тент о вер ској то ле ран ци ји и Pa ci tum Re gi um иза зва ли су огор че ње кле ри кал не ре ак ци је про тив ца ра. Го ди не 1782. да би спре чио Јо си фа II у да љем ре фор­ми са њу ка то лич ке цр кве у Беч до ла зи па па Пи је VI. Би ло је то пр ви пут по сле 1414. да ри мо ка­то лич ки по гла вар сту пи на не мач ко тло. Упр кос то ме цар је на ста вио да за тва ра ма на сти ре чак и док је па па био ње гов гост. До ла зак Пи ја VI био је европ ска сен за ци ја ко ја је ши ро ко од јек ну ла у стра ној и до ма ћој штам пи.149 У Мо нар хи ји су се по ја ви ле ра зно вр сне бро шу ре у ко ји ма се све стра­но рас пра вља ло о јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма. Нај ви ше па жње иза зва ла је ано ним на бро шу ра бив шег про фе со ра пра ва на Беч ком уни вер зи те ту В. Ај бла Was ist der Papst? ко ја је по би ја ла тврд­њу о бо жан ској уста но ви пап ства пре ко Хри ста и о при ма ту све тог Пе тра и рим ског па пе, са свр­хом да се ума њи зна чај до ла ска ка то лич ког по гла ва ра и да се пот по мог ну ца ре ве ре фор ме. Књи га је штам па на уз одо бре ње Јо си фа II и пред ста вља ла је од раз схва та ња аустриј ског ка то ли чан ства ко је је те жи ло да сма њи моћ рим ске ку ри је у ци љу ја ча ња ап со лу ти стич ке вла сти. Бро шу ра је исте го ди не пре ве де на на не ко ли ко је зи ка, из ме ђу оста лог и на сла ве но срп ски. Би ла је то је ди на ака то­лич ка књи га ко ја је пре ве де на и штам па на за по тре бе Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји.150

Бо гат ство узе то од из у зе тих ма на сти ра би ло је одво је но за по моћ шко ла ма, бол ни ца ма, до­бро твор ним уста но ва ма. Цар је из дао низ на ред би ка ко би се по бољ ша ло обра зо ва ње. На сто ја ње да се уве де оп ште обра зо ва ње био је још је дан ко рак пре ма ја ча њу др жа ве и оп штој до бро би ти. Сма тра но је да ће основ на пи сме ност, че му се је ди но и те жи ло, омо гу ћи ти љу ди ма да лак ше схва те на ме ре вла да ра и омо гу ћи ти де ло твор ну са рад њу у спро во ђе њу ње го ве по ли ти ке. Та ко је у аустриј ским про вин ци ја ма и Че шкој ство рен пр ви оп шти си стем обра зо ва ња у европ ској исто­ри ји, по чев ши од Фел бин ге ро ве Оп ште школ ске уред бе 1774.151 Основ но обра зо ва ње по ста ло је оба ве зно и оп ште. Шко ле за де вој чи це одр жа ва ли су ма на сти ри или др жа ва. Др жав ну по моћ до­би ја ли су уни вер зи те ти у Бе чу, Пра гу, Пе шти, Лу ве ну. Уни вер зи те ти у Ин збру ку, Гра цу, Фрај бур­гу по ста ли су ли це ји за из у ча ва ње ме ди ци не, пра ва или прак тич них ве шти на.152 Беч је из ра стао у јед ну од нај ве ћих европ ских ме тро по ла, по стао је цен тар ка то лич ке ин те грал но сти, све тов ног

146 О ин те лек ту ал ним аспек ти ма по ли ти ке Јо си фа II и ње го вом су ко бу са ка то лич ком цр квом: P. P. Ber nard, Je su i tis and Ja co bins:En lig hten ment and En lig hte ned De spo tism in Austria, Ur ba na–Chi ca go–Lon don 1971.

147 E. Ko wal ska, Schul re form und Kir chen po li tik in der Hab sbur ger mo nar chie, 628. и да ље.148 K. Gut kas, Die kir chlich–so ci a len Re for men, 173–176.149 G. Wac ha, Papst Pi us VI in Österreich, 153–157.150 М. Ко стић, Од је ци Ај бло ве књи ге про тив пап ства ме ђу Ср би ма, 63–70.151 E. Ko wal ska, Schul re form und Kir chen po li tik in der Hab sbur ger mo nar chie, 628.152 H. En gel brecht, Schul we sen und Volk sbil dung im 18. Ja hr hun dert, 226–232.

56 57

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

и ду хов ног ауто ри те та, одр жа вао је кон ти ну и тет се ди мен ти ра ња нај ра зно ли ки јих ци ви ли за циј­ских на сла га, чи не ћи вре ме ном соп стве ни обра зац ко ји ути че на обра сце дру гих гра до ва.153

Ја сно је да је „Јо зе фи ни зам“ по пи та њу ве ре имао иза се бе ду гу тра ди ци ју ко ја се же до пр вих го ди на ве ка. Ме ђу тим, Јо си фо ва вла да ви на у јед ном ва жном сми слу озна чи ла је рас кид са про­шло шћу. То се већ огле да по чет ком ње го вог сту па ња на пре сто у све ве ћој сло бо ди по ли тич ког и јав ног из ра жа ва ња у аустриј ским про вин ци ја ма, што је за по сле ди цу има ло ства ра ње јав ног мње ња. Пр во што је прeдузео по сле мај чи не смр ти би ло је уки да ње цен зу ре, ко је је 1780–1781. у Бе чу до ве ло до пра ве по пла ве пам фле та. Јо сиф II је име но вао ко ми си ју да ре ви ди ра За кон о цен зу ри, а 1782. об ја вио је ње не ре зул та те у но вом ко дек су. Књи ге ко је су си сте мат ски на па да ле хри шћан ство или са др жа ва ле не мо рал на ка зи ва ња, чу да, про ви ђе ња би ле су за бра ње не. Кри ти ке и по грд ни спи си би ли су до зво ље ни чак ка да на па да ју ца ра, али су мо ра ли да но се пра во име ауто ра и би ли су под ло жни За ко ну о кле ве ти. Забрањенe књи ге би ле су до ступ не би бли о те ка ма и на уч ни ци ма, на уч на де ла су осло бо ђе на цен зу ре, ака дем ске сло бо де су про ши ре не.154 Ме ђу­

153 R. Wa is sen ber ger, Das jo sep hi nische Wi en, 139–146.154 S. K. Pa do ver, The Re vo lu ti o nary Em pe ror: Jo seph II, 214–215.

58 59

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

тим за ве ћи ну Јо си фо вих по да ни ка те сло бо де су пред ста вља ле лук суз без зна ча ја, а у ка сни јим го ди на ма ње го ве вла да ви не, ка да се опо зи ци ја по ве ћа ла, де ли мич но је по но во ус по ста вље на кон тро ла штам пе. Ца рев рад је у глав ним сво јим цр та ма био ло ги чан на ста вак де ло ва ња ње го ве мај ке и ње них ми ни ста ра.155 За ре фор ме Јо си фа II ве о ма је ва жан на чин на ко ји су спро во ђе не. До бро за ми шље ну по ли ти ку под ри ва ле су ње го ве осо би не дог ма ти зам и не то ле ран ци ја. Упр кос до брим на ме ра ма био је је дан од нај не о ми ље ни јих вла да ра 18. ве ка. Оства рио је је дан од ци ље­ва ра ди кал них иде а ли ста ши ром Евро пе – име но вао је ко ми си ју прав ни ка ко је је за ду жио за ре фор ми са ње и ко ди фи ка ци ју за ко на; по сле шест го ди на ко ми си ја је об ја ви ла но ви Гра ђан ски ко декс суд ске про це ду ре. Ка зне су би ле сма ње не, а смр та ка зна уки ну та. Од свих по вла шће них ста ле жа и ин сти ту ци ја у ње го вим до ми ни о ни ма, цр ква, плем ство, зе мљо по сед ни ци у по кра­ји на ма, град ски ста леж, ни је дан ни је био на ње го вој стра ни. Ца рев по ло жај је био осла бљен ди пло мат ским и вој ним не у спе си ма. Ни је ус пео да осво ји ве ли ки део Ба вар ске 1778–1779. ни да по стиг не пра ви вој ни успех про тив Ту ра ка у ра ту 1778–1790. што је не сум њи во по ве ћа ло про бле ме са ко ји ма се мо рао су о чи ти у до ми ни о ни ма.

Јо сиф II по ку шао је да у аустриј ској др жа ви спро ве де про све ће не иде је о сло бо ди и јед на­ко сти свих љу ди: уки ну то је имо вин ско по ни жа ва ње, за бра њен је ку лук, не пла ће ни рад се ља ка за зе мљо вла сни ке. Де кре том о то ле ран ци ји про гла ше на је сло бо да ве ро и спо ве сти, пре шло се на мо де ран прав ни си стем са ја сним одва ја њем пра во су ђа од упра ве и уки да ње при ви ле го ва ног ста ле шког су да за плем ство. Уки ну те су по ре ске при ви ле ги је све штен ства и плем ства. На зи ра ли су се пр ви за че ци оп штег со ци јал ног за ко но дав ства, као што је кон тро ла де чи јег ра да у фа бри­ка ма, упра ва је по ста ла под ло жна ка зна ма, цен тра ли зо ва на је и уни фи ко ва на у ци љу спро во ђе­ња ре фор ми. Јед но ре во лу ци о нар но де ло, ко је је ме ђу тим, још за Јо си фо вог жи во та на и шло на ве ли ки от пор се ља ка, плем ства, аустриј ских, бел гиј ских, лом бар диј ских и ма ђар ских ста ле жа. Без об зир ној, ра ци о нал ној во љи вла да ра на пут су ста ли пра во, тра ди ци о нал не сло бо де и ста ле­шке на ви ке, ко је су се по ка за ле ја чим.156 Не по сред но пре смр ти, у фе бру а ру 1790, бо ле стан, био је при ну ђен да уки не не ке од сво јих нај не по пу лар ни јих ме ра. Ње гов брат и на след ник Ле о полд II, за хва љу ју ћи спо ју си ле и усту па ка, ус пео је да ус по ста ви мир у по бу ње ним обла сти ма. Не ус пев ши да уми ри ма ђар ске ба ро не, Ле о полд је по ву као га ран то ва не сло бо де кме то ви ма. У Че­шкој и Аустри ји нај ве ћи део ре фор ми је очу ван. Па тент о вер ској то ле ран ци ји ни је опо зван. За тво ре ни ма на сти ри ни су про ра ди ли. Цр ква је оста ла под ре ђе на др жа ви. При вред но за ко но­дав ство осло бо ди ло је тр го ви ну и ин ду стри ју. Аустри ја је без на сил не ре во лу ци је пре шла из сред њо ве ков не у мо дер ну др жа ву. „Јо зе фи ни зам“ је идеј но и по ли тич ки остао од лу чу ју ћи чи ни­лац у вер ско–по ли тич кој све сти и пр вих де це ни ја 19.ве ка.157

До си теј Об ра до вић и срп ско про све ти тељ ство

У дру гој по ло ви ни 18. ве ка ја вља ју се у срп ском дру штву пр ви зна ци про све ти тељ ства. Фран­цу ском тер ми ну Siè cle de Lu miè res од но сно не мач ком Aufklärung од го ва ра ју тер ми ни век „здра во га ра зу ма“, ка ко је то де фи ни сао До си теј Об ра до вић, сре ди шња лич ност срп ског про све ти тељ ства, „уче ни век“ ка ко га је на звао исто ри чар и бо го слов ски пи сац Јо ван Ра јић или тер мин „про све­

155 E. Ko wal ska, Schul re form und Kir chen po li tik in der Hab sbur ger mo nar chie, 629–630.156 H. Schult ze, Sta at und Na tion in der europäischen Geschic hte, 65 и да ље; R. R. He i nisch, Der jo sep hi nische Sta at, 217 – 226.157 W. Häusler, Das Nac hle ben Jo sephs II und Jo sep hi ni smus bis zur Re vo lu tion von 1848, 282–287.

58 59

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

шта ти“ у Курц бе ко вом не мач ко–срп ском реч ни ку иза шлом 1790. го ди не. Као и у Евро пи и срп ско про све ти тељ ство на сто ји да чо ве ка упу ти да се без вођ ства не ког дру гог слу жи соп стве­ним ра зу мом.

О ду ху и ве ли чи ни тог слав ног сто ле ћа европ ске исто ри је не го во ре кла сич ни пе снич ки ро­до ви не го по пу лар но–фи ло зоф ска ли те ра ту ра ко ја је пре но си ла и ши ри ла на уч ну и фи ло зоф ску ми сао у ши ро ке ма се дру штва, ре во лу ци о ни са ла дру штве но–еко ном ску осно ву и при пре ма ла је за пре о бра жај. Про све ти тељ ски и ре во лу ци о нар ни ка рак тер европ ског 18. ве ка да је глав но обе­леж је и срп ским ду хов ним те жња ма у том сто ле ћу. У по чет ку ка да се мо ра ло по ћи од сти ца ња еле мен тар не пи сме но сти и уче ња је зи ка рад на про све ћи ва њу има уско школ ски ка рак тер, да би тек у по след њим де це ни ја ма ве ка до био ви ше и европ ски са вре ме ни је ви до ве. На сво јој нај ви­шој тач ки, у де лу До си те ја Об ра до ви ћа, у ко јем се огле да су коб из ме ђу ре во лу ци о нар не ми сли сто ле ћа са ста рим пре жи ве лим тра ди ци ја ма, он је пре ра стао у об ра чун са свим дру штве ним сна га ма ко је су ста ја ле на пу ту на прет ку.

У срп ску сре ди ну про све ти тељ ство до пи ре под ути ца јем про све ће ног ап со лу ти зма Аустриј­ске мо нар хи је и у ве зи је са те ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма цр кве ног и школ ског жи­во та по да ни ка аустриј ске им пе ри је, спро ве де ним из ме ђу 1740. и 1780. и по том за вла де Јо си фа II ка да аустриј ски про све ће ни ап со лу ти зам до спе ва до свог вр хун ца 1780–1790. го ди не.158 Ор га ни­за ци ју це ло куп ног на род но–цр кве ног жи во та Ср ба у Мо нар хи ји Ма ри ја Те ре зи ја је пре пу сти ла пред сед ни ку Илир ске двор ске де пу та ци је гро фу Ко ле ру. Ца ри ца је Илир ску двор ску де пу та ци ју осно ва ла 1747. го ди не са ци љем да во ди бри гу о срп ским по ли тич ким и цр кве ним пи та њи ма.159 Пре у ре ђи ва ње Кар ло вач ке ми тро по ли је у ду ху оп штих ре фор ми др жав не вла сти су из вр ши ле у вре ме ми тро по ли та Јо ва на Ге ор ги је ви ћа, 1769–1773, и Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа–Ви да ка,1774–1780. Пре моћ др жа ве осе ћа се већ на са бо ру 1769. Та да је на осно ву за кљу ча ка са бо ра и др жав них про пи са о пра ви ма Срп ске пра во слав не цр кве из ра ђен пра вил ник или Ре гу ла мент. Ре гу ла мент, ко ји на чел но пред ста вља збир ку уре да ба цр кве ног обе леж ја, са ста вље ну на осно ву при ви ле ги ја, де кре та, ре скрип та и ре зо лу ци ја, као вла дар ски акт био је, та ко ђе, и сво је вр сно уки да ње при ви­ле ги ја, и то у њи хо вом прав но–по ли тич ком сми слу, сво де ћи све што се ти че Ср ба на ис кљу чи во вер ска пи та ња.160 Кон тро ла др жа ве над цр квом је по ја ча на уки да њем све тов не вла сти ми тро по­ли та и огра ни ча ва њем ње го вих при хо да, сма ње њем бро ја цр кве них пра зни ка. Ма ри ја Те ре зи ја је, та ко ђе пре ко Илир ске двор ске де пу та ци је, спро ве ла до крај њих гра ни ца мо гућ но сти и ре дук­ци ју срп ских ма на сти ра.161 Мно ге жал бе на Ре гу ла мент из не те су на на род но–цр кве ном са бо ру 1774–1775, те је 1777. об ја вљен дру ги Ре гу ла мент ко ји се ни је мно го раз ли ко вао од пр вог. Из тих раз ло га до ла зи до по бу на у Но вом Са ду и Вр шцу, двор уки да Илир ску двор ску де пу та ци ју 1777.

158 О те ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма: K. Vo cel ka, Der „Jo sep hi ni smus“ in der Ma ria The re si a nischen Epoc he, 148–153; E. Ko wal ska, Schul re form als Mit tel der Kir chen po li tik in der Hab sbur ger mo nar chie un ter Ma ria The re sia und Jo seph II, 625–631; A. Schil ding, Aspek te des „Jo sep hi ni smus“, Aufklärung und frühjo sep hi nische Re for men in Österreich, 683–691; О од је ку јо зе фи ни стич ких цр кве них ре фор ми код Ср ба: Б. Вук сан, Кри ти ка ба рок не по бо жно сти у Ор фе ли но вој „Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји“, 82–88.

159 С. Си ме о но вић–Чо кић, Срп ске при ви ле ги је, 69; А.Фо ри шко вић, При ви ле ги је Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји 1740–1790, 261.

160 Ј. Стан ко вић, Прав но раз ви ја ње пра во слав не ми тро по ли је срем ско–кар ло вач ке, 44; С. Си ме о но вић–Чо кић, Срп ске при ви ле ги је, 84.

161 О ре дук ци ји ма на сти ра: М. Гр бић, Кар ло вач ко вла ди чан ство, 24–37; Г. Ми ха и ло вић, Срп ска би бли о гра фи ја XVI II ве ка, 95–96.

60 61

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

пре но се ћи све по сло ве на цен трал не вла сти.162 Го ди не 1779. об ја вљен је Де кле ра тив ни ре скрипт, по зна ти ји под име ном Де кле ра то ри ја, ко јим је за вр ше но ве ли ко по гла вље у исто ри ји Кар ло­вач ке ми тро по ли је и про пи са на пра ва и ду жно сти пра во слав не је рар хи је.163 Овим до ку мен том, без об зи ра на ра ни је при ви ле ги је, др жав на власт је ус пе ла да на род ну и цр кве ну ауто но ми ју пре тво ри у цр кве но–школ ску и да за сну је но ви прав ни по ло жај срп ског на ро да у Аустри ји. На тај на чин је Илир ска двор ска де пу та ци ја уз, ма ње или ви ше, при нуд но уче шће са бо ра и си но да сво јим ре фор ма ма у оба Ре гу ла мен та, 1770. и 1777, ство ри ла ста лан си стем за упра вља ње на род­но–цр кве ним жи во том Ср ба, ко ји је у Де кле ра то ри ји 1779. мо ди фи ко ван и Кон зи сто ри јал ном си сте мом 1782. до пу њен, за др жао пу ну ва жност, без ика квих про ме на, за вре ме Јо си фа II, све до Кра љев ског ре скрип та.164

За вре ме ми тро по ли та Мој си ја Пут ни ка, 1781–1790, цар Јо сиф II про гла сио је Па тент о вер­ској то ле ран ци ји ко јим је при зна та рав но прав ност и сло бо да свих ве ро и спо ве сти у Аустри ји. За Ср бе то је зна чи ло по твр де ра ни јих ле о пол дин ских при ви ле ги ја и пу но при зна ва ње вер ско–на­ци о нал ног иден ти те та на шег на ро да као пот пу но рав но прав них гра ђа на у Аустриј ској др жа ви. И Јо ва ну Ра ји ћу, уче ном те о ло гу, и До си те ју Об ра до ви ћу, уте ме љи ва чу обра зов ног си сте ма и мо дер не књи жев но сти у Ср би ји, то се учи ни ло огром ним успе хом срп ске на ци о нал не иде је и ве ли ким до бит ком у исто риј ској ево лу ци ји срп ског на ро да до ко нач ног ци ља – до би ја ња сво је соп стве не др жа ве.

Го ди не 1782. до не та је Кон зи сто ри јал на си сте ма на осно ву ко је је у сва кој епар хи ји уре ђе на епар хиј ска кон зи сто ри ја као суд ска власт пр вог сте пе на и ми тро по лиј ска апе ла то ри ја као при­зив на власт.165 Иако је уки ну ла срп ске при ви ле ги је по ли тич ке при ро де Аустри ја је до зво ли ла да се 1790. у Те ми шва ру са ста не на род но–цр кве ни са бор ра ди рас пра вља ња срп ских по ли тич ких зах те ва у од но су на Угар ску. По ли тич ки зах те ви Те ми швар ског са бо ра ни су оства ре ни, уста но­вље на је крат ко трај на Илир ска двор ска кан це ла ри ја, 1791–1792, са за дат ком да ре ша ва све срп­ске по сло ве. Уско ро је Угар ски са бор дао Ср би ма сва гра ђан ска пра ва, сло бо ду ве ро и спо ве сти и по твр ду по сто је ћих пра ва. Илир ска двор ска кан це ла ри ја је уки ну та и сви по сло ви пре шли су у над ле жност Угар ске двор ске кан це ла ри је. Те ми швар ски са бор је умно го ме озна чио пре крет ни цу за срп ски на род у Мо нар хи ји. На ње му је гра ђан ски ста леж по ти снуо цр кву и уме сто вер ских у пр ви план су ис так ну ти по ли тич ки иде а ли. За ми тро по ли та је иза бран Сте фан Стра ти ми ро вић, 1790–1836, чи ји до ла зак озна ча ва је дан но ви пе ри од у срп ској по ли тич кој исто ри ји.166 За вре ме ње го ве ду го го ди шње упра ве Кар ло вач ком ми тро по ли јом де си ли су се суд бо но сни по ли тич ки и дру штве ни пре о кре ти. Из би ла је Фран цу ска ре во лу ци ја 1789, ко ја је из осно ва про ме ни ла до та­да шње по ли тич ке и дру штве не од но се у Евро пи, умро је Јо сиф II 1790, а у Бе о град ском па ша лу ку бук нуо је Пр ви срп ски уста нак 1804.

Од свих цр кве них ре фор ми Ма ри је Те ре зи је нај ви ше не за до вољ ства иза зва ла је ре дук ци ја ка то лич ког, уни јат ског и пра во слав ног ка лен да ра. Спро во ђе ње ре фор ми цр кве ног ка лен да ра од ра зи ло се и на про сла вља ње срп ских све ти те ља. Осно ву вер ско – по ли тич ког про гра ма Кар ло­

162 М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но–про свет ни ре фор ма тор, 162–178.163 Ј. Ра до нић, М. Ко стић, Срп ске при ви ле ги је од 1690. до 1792, 126.164 Ј. Стан ко вић, Прав но раз ви ја ње пра во слав не ми тро по ли је срем ско–кар ло вач ке, 44–45; С. Си ме о но вић–Чо кић, Срп ске

при ви ле ги је, 73–82; А. Фо ри шко вић, При ви ле ги је Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји 1740–1790, 262–263.165 С. Си ме о но вић–Чо кић, Срп ске при ви ле ги је, 80–85; Р. Ве се ли но вић, Ре гу ла мен ти, 61.166 Д. Ру ва рац, Те ми швар ски срп ски на род ни са бор 1790. го ди не, 1–51; Д.Ј. По по вић, Ср би у Вој во ди ни, 15–38.

60 61

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

вач ке ми тро по ли је, пре у зе тог од Пећ ке па три јар ши је, а фор му ли са ног че тр де се тих го ди на 18. ве­ка у при двор ном кру гу па три јар ха Ар се ни ја IV Ша ка бен те, чи ни ло је про сла вља ње на ци о нал них све ти те ља ку ће Не ма њи ћа, тво ра ца срп ске др жав но сти и ауто ке фал но сти. У та кав про грам да би се ис та као вер ски и по ли тич ки кон ти ну и тет Пећ ке па три јар ши је и Кар ло вач ке ми тро по ли је, укљу че ни су и пре ко сов ски све ти те љи, срем ски де спо ти Бран ко ви ћи, Сте фан Шти ља но вић и ар хи е пи скоп Ар се ни је.167 У про па ганд ним про гра ми ма Кар ло вач ке ми тро по ли је кул то ви на ци­о нал них све ти те ља од ра жа ва ју и но се по тре бе јед не епо хе и има ју зна че ње од ре ђе не по ли тич ке те жње про ис те кле из прак тич ног ту ма че ња срп ске исто ри је, ту ма че ња у окви ру ба рок ног исто­ри зма, за сно ва ног на цр кве ној исто ри ји уче ног рим ског кар ди на ла, те о ло га и исто ри ча ра Ће за ра Ба ро ни ју са и у окви ру иде ја и тра ди ци је ко ју је не го ва ла Пећ ка па три јар ши ја.168 Иде ја о укљу чи­ва њу на ци о нал них све ти те ља у хи је рар хи ју не бе ског цар ства, чи ме је по твр ђи ван ле ги ти ми тет

167 Ј. Ра до ва но вић, При лог ико но гра фи ји све тих срем ских де спо та Бран ко ви ћа, 295–313; М. Ко стић, Сте фан Шти ља но­вић ( Исто ри о граф ско–ха ги о граф ска сту ди ја), 54–100.

168 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 371–373.

62 63

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

но во на ста лих др жав них и цр кве них ин сти ту ци ја, при сут на је код Ср ба још у сред њо ве ков ној кул ту ри и од не го ва на на ис ку стви ма ста ре ви зан тиј ске ду хов но сти, у окви ри ма ви зан тиј ске им пе ри јал не иде о ло ги је ко ја је ис ти ца ла уни вер зал ност не бе ског и зе маљ ског цар ства.169 Али док су у сред њо ве ков ним про гра ми ма кул то ви на ци о нал них све ти те ља ту ма че ни „ у окви ри ма оп штег не бе ског устрој ства, с ци љем да се но во фор ми ра на др жа ва и цр ква укљу че у оп ште ва же­ћи по ре дак пра во слав ног хри шћан ског све та, у ба рок ним иде о ло шким про гра ми ма Кар ло вач ке ми тро по ли је на ци о нал ни кул то ви се из два ја ју у са мо свој ни не бе ски пан те он и ста вља ју се у слу жбу од бра не вер ског и на ци о нал ног ин те гри те та“.170

По чет на ре дук ци ја ка лен да ра, ко ју је спро вео Хаб збур шки двор из по ли тич ко–еко ном ских раз ло га у скла ду са ра ци о на ли стич ко–про све ти тељ ском по ли ти ком, има ла је за циљ да сма њи број за по вед них пра зни ка.171 То ком пр ве по ло ви не 18. ве ка срп ска цр ква у Мо нар хи ји, за јед но са не де ља ма, сла ви ла је сто се дам де сет пра зни ка. Ме ђу њи ма био је и ве ли ки број ру ских све ти­те ља при хва ће них по сред ством ру ских ми не ја. Пре ко цар ског ко ме са ра гроф Ко лер, ко ји је био за чет ник и ор га ни за тор у спро во ђе њу и ове те ре зи јан ске кул тур но – про свет не ре фор ме ме ђу Ср би ма, дао је ин струк ци ју да се на цр кве но–на род ном са бо ру у Срем ским Кар лов ци ма 1769, спо ра зум но са епи ско пи ма, уки не што ве ћи број пра зни ка. И по ред от по ра цр кве ног кли ра, но во и за бра ни ми тро по лит Јо ван Ге ор ги је вић при хва тио је на ре ђе ње дво ра и на јед ној сед ни ци Си но да, ко ји је на ста вио рад на кон за вр шет ка са бо ра, до не та је од лу ка да се уки не пе де сет шест пра зни ка, од ко јих се два де сет и се дам од но си ло на пра зно ва ње ру ских све ти те ља.172 У овој пр вој ре дук ци ји ни је уки нут ни је дан пра зник срп ских све ти те ља чи је се слу жбе на ла зе у Ср бља ку.173 На за ла га ње ми тро по ли та Јо ва на Ге ор ги је ви ћа, ко ји је био је дан од нај ве ћих по бор ни ка про сла­вља ња на ци о нал них све ти те ља, са но вим ка лен да ром иза шао је из штам пе Збор ник мо ли та ва са Сти хи ром Ср би ма све ти те љи ма.174 Про тив ре дук ци је пра во слав ног ка лен да ра ко ја ни је уки­ну ла за по вед но про сла вља ње ни јед ног срп ског све ти те ља устао је уни јат ски апо стол ски ви кар у Хр ват ској Ва си ли је Бо жич ко вић, ко ји је у сво јим по ле ми ка ма ис ти цао да је про сла вља ње срп ске др жав не иде је, по др жа ва не свет ко ва њем срп ских вла да ра, у су прот но сти са аустриј ском др жав­ном по ли ти ком и на че лом др жав не је дин стве но сти, глав ним ци љем те ре зи јан ских ре фор ми.175 Го ди не 1773. у Бе чу је одр жан Си нод уни јат ске цр кве Хр ват ске, Угар ске и Ер де ља, где је од лу че но да се у ка лен дар увр сти са мо ше сна ест пра зни ка.176 Од мах по за вр шет ку Си но да зах те ва но је да се пра во слав ни ка лен дар при бли жи ка то лич ком, ко ји је бро јао три де сет се дам и уни јат ском ко ји је све ден на ше сна ест пра зни ка. На на род но–цр кве ном са бо ру ко ји је, на кон смр ти ми тро­

169 О ба рок ном на ци о нал ном не бе ском пан те о ну Ser bia san cta и ње го вом зе маљ ском екви ва лен ту Ser bia sac ra и зна ча ју ко ји су има ли у вер ско по ли тич ком про гра му Кар ло вач ке ми тро по ли је: М. Ти мо ти је вић, Ser bia san cta и Ser bia sac ra у ба рок ном вер ско – по ли тич ком про гра му Кар ло вач ке ми тро по ли је, 387–431.

170 М. Ти мо ти је вић, Ser bia san cta и Ser bia sac ra у ба рок ном вер ско – по ли тич ком про гра му Кар ло вач ке ми тро по ли је, 389.

171 М.Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но – про свет ни ре фор ма тор код Ср ба, 130–151.172 М.Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но – про свет ни ре фор ма тор код Ср ба, 135; М. Гр бић, Кар ло вач ко вла ди чан ство,

24.173 О ру ко пи сним збор ни ци ма мо ли тве них пра ви ла срп ским све ти те љи ма–Ср бља ци ма: Л. Чур чић, Ср бља ци у XVI II

ве ку, 55–79.174 М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но – про свет ни ре фор ма тор код Ср ба, 135; М. Гр бић, Кар ло вач ко вла ди чан ство,

24–26.175 М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но – про свет ни ре фор ма тор код Ср ба, 142–143.176 Исто, 142–143.

62 63

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

по ли та Ге ор ги је ви ћа, одр жан 1774. гроф Ко лер је пред Си нод из нео зах тев за да љом ре дук ци јом ка лен да ра. У ме ђу вре ме ну је Ата на си ју Де ме те ро ви ћу Се ке ре шу на ло жио да на осно ву грч ког ка лен да ра на пра ви пре глед нај ве ће мо гу ће ре дук ци је пра во слав них пра зни ка. За вре ме са бо ра тај пред лог је под не сен Си но ду са зах те вом да се од ше зде сет осам за по вед них пра зни ка уки не два де сет се дам и да се уме сто де сет на ци о нал них све ти те ља за др жи про сла вља ње са мо све тог Са ве, ко ји је про гла шен за штит ни ком срп ске цр кве у Хаб збур шкој мо нар хи ји.177 Сле де ће го ди не Си нод је при стао да се број пра зни ка сма њи на три де сет де вет, а пред ста вља ње но вог ка лен да ра са ре ду ко ва ним бро јем по ме ре но је за 1776. го ди ну, ка да је штам пан у Курц бе ко вој штам па ри ји и по из ла ску иза звао оп ште не за до вољ ство. У ње му су по ред уки ну тих пра зни ка из бри са ни и сви срп ски све ти те љи осим све тог Са ве. Спро во ђе ње и уво ђе ње но вог ка лен да ра до ве ло је до на род­не по бу не.178 Жал бе ми тро по ли та Ви ћен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка Ма ри ји Те ре зи ји ни су уро ди ле пло дом. Не за до вољ ство на ро да би ло је усме ре но на по је ди не епи ско пе и ми тро по ли та ко ји су оп ту жи ва ни да су из не ве ри ли сво је па стир ске ду жно сти, из да ли ин те ре се на ро да и пот по мо гли уво ђе њу уни је. Јо сиф II је спро вео да љу ре фор му ка лен да ра. По ње го вом на ло гу 1786. го ди не Си нод је ре ду ко вао пе де сет два за по вед на пра зни ка на два де сет два, и то су углав ном би ли они по све ће ни апо сто ли ма и је ван ђе ли сти ма.179

По ред ре фор ми ко је су об у хва ти ле сма ње ње бро ја срп ских ма на сти ра у Мо нар хи ји и пра­зни ка у срп ском ка лен да ру, из вр ше на је и ре фор ма ни жег и сред њег школ ства пре ма та ко зва ном Фел бин ге ро вом си сте му. Успех у трај ност пред у зе тих ре фор ми тре ба ло је да оси гу ра по ди за ње оп штег вер ског и кул тур ног ни воа, па је због то га у њи хо во сре ди ште по ста вљен про блем обра­зо ва ња. Же ле ћи да уоб ли чи но ви тип обра зо ва ног по да ни ка Ма ри ја Те ре зи ја је пре ко Илир ске двор ске де пу та ци је спро ве ла ре фор му основ ног обра зов ња ко је је до та да би ло у над ле жно сти цр кве.180 На по чет ку су и са ме вла сти на про блем обра зо ва ња гле да ле раз ли чи то, а су штин ска пи та ња ти ца ла су се ве ре и је зи ка. Од на ме ре да се осну ју не мач ке др жав не шко ле, у ко ји ма би се по сте пе но из јед на чио и вер ски про фил уче ни ка, од у ста ло се и уз мо дер ни за ци ју за др жа не су ста ре ве ро и спо вед не шко ле.181 За по чет 1774. го ди не план ре фор ми основ ног обра зо ва ња, у то вре ме нај ам би ци о зни ји у Евро пи, од но сио се на де цу од шест до три на ест го ди на. О пра во­слав ним ве ро и спо вед ним шко ла ма бри гу је и да ље во ди ла цр ква, али је про грам мо рао би ти ре фор ми сан у скла ду са на сто ја њи ма др жа ве да свим по да ни ци ма на мет не нор му је дин стве ног по на ша ња. Због про стра но сти зе мље и њи хо ве сла бе уну тра шње по ве за но сти школ ске ре фор ме ни су мо гле да се цен тра ли зо ва но спро ве ду. Ре фор ми са ње про гра ма ве ро и спо вед них шко ла пр во је за по че ло у Ба на ту.182 Ца ри ца је на ло жи ла Илир ској двор ској де пу та ци ји да за јед но са Че шко–аустриј ском кан це ла ри јом из ра ди план за ор га ни за ци ју шко ла у Те ми швар ском Ба на ту – Re gu lae Di rec ti ve.183 Пре ма тој уред би у свим ме сти ма у ко ји ма су би ли на ста ње ни пра во слав ни вер ни ци мо ра ле су да се из гра де шко ле са по треб ним на ме шта јем. За учи те ље су ор га ни зо ва ни кур се ви,

177 М. Гр бић, Кар ло вач ко вла ди чан ство, 27–28.178 М. Гр бић, Кар ло вач ко вла ди чан ство,33–34; М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но – про свет ни ре фор ма тор код Ср ба,

162–168.179 М. Гр бић, Кар ло вач ко вла ди чан ство, 36–37.180 О осни ва њу школ ског си сте ма у окви ри ма ре фор ми : Л. Чур чић, Срп ске шко ле у Хаб збур шкој мо нар хи ји до по ло ви не

XVI II ве ка, 99–118; Н. Га ври ло вић, Школ ство код Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји, 350–360.181 М. Ти мо ти је вић, Вер ник и по да ник, 651.182 Исто, 652.183 М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но–про свет ни ре фор ма тор код Ср ба, 107.

64 65

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

на кон ко јих су по ла га ли ис пи те и до би ја ли по твр ду о ква ли фи ка ци ји. Школ ски про грам са сто јао се од чи та ња, пи са ња, ра чу на ња, ве ро на у ке са ко јом је по ве за на мо ра ли ка, мо ли та ва и по ја ња. Од др жав них и цр кве них вла сти оче ки ва но је да ро ди те љи ма ука жу на ва жност шко ле и ње ног ре дов ног по ха ђа ња.184 Иде о ло шка су шти на обра зов ног про гра ма са же та је у Руч ној књи зи, при­руч ни ку за школ ске учи те ље, са ста вље ном пре во дом и пре ра дом ме то ди ке Фел бин ге ра, ко ји је 1776. об ја вио Те о дор Јан ко вић Ми ри јев ски. У пред го во ру Ми ри јев ски ис ти че зна чај обра зо ва ња, циљ да се од уче ни ка ство ре до бри гра ђа ни, хри шћа ни и по да ни ци. У чи тан ци Ру ко вод ство к чест но сти и пра во сти, ко ју је на осно ву Фел бин ге ро ве чи тан ке за не мач ке основ не шко ле са­ста вио Ата на си је Де ме те ро вић Се ке реш, иде је су да ље раз ра ђи ва не. Сле де ћи Фел бин ге ра Се ке­реш об ја шња ва ју ћи при ро ду Хаб збур шке мо нар хи је и др жав но устрој ство ука зу је на ста ле шки са став дру штва и ме сто по је дин ца у ње му.185 Ре фор ма ма је, та ко ђе, ре гу ли са но пи та ње на став ног ка дра и над зор ни ка, шко ло ва ње жен ске де це и ис кљу чи ва ње стра них уџ бе ни ка и на став ни ка из

184 М. Ти мо ти је вић, Вер ник и по да ник, 652.185 Исто, 653.

64 65

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

шко ла на те ри то ри ји Аустри је, што је до ве ло до де ру си фи ка ци је срп ског школ ства и сма ње ња ру ског књи жев ног и кул тур ног ути ца ја.

Ди дак тич ко – мо ра ли за тор ско де ло ва ње цр кве, ко је на ла зи мо у про гра ми ма ка то лич ке и про те стант ске об но ве, и ко је је ис так ну то као је дан од глав них ци ље ва у ре фор ма ма Пе тра Ве­ли ког и ста вље но ис пред дог мат ско–док три нар ног про гра ма, сле де и по гла ва ри Кар ло вач ке ми­тро по ли је.186 Са па стир ском и еду ка тив ном уло гом цр кве у ве зи је и по ја ва пр вих ка ти хи зи са, у ко ји ма се по ред док три нал них ста во ва ис ти че и основ ни мо ра ли за тор ско–ди дак тич ни ко декс. Од свих пи та ња те ре зи јан ских школ ских ре фор ми нај те же је би ло, и код Не ма ца и код Ср ба, упра во пи та ње ка ти хи зи са, ко ји је у Аустри ји био глав ни и цен трал ни пред мет основ не на ста ве и пре и по сле Фел бин ге ро ве школ ске ре фор ме 1776. го ди не, и то и остао за вре ме Јо си фа II. Ка­ти хи зис се Ма ри ји Те ре зи ји учи нио као нај плод ни је сред ство по мо ћу ко га би мо гло би ти спро­ве де но уни ја ће ње. За ка то лич ке шко ле у Аустри ји, без одо бре ња цр кве них вла сти и са гла сно сти беч ког кар ди на ла Ми га ци ја, ок тро и сан је, на сто ја њем Ма ри је Те ре зи је, Фел бин ге ров са ган ски ка ти хи зис, чи је је уво ђе ње тра ја ло шест го ди на.187 Тај ка то лич ки ка ти хи зис на не мач ком је зи ку, с тим да се пре ве де на на род ни и штам па, под нео је цар ски ко ме сар Ма те за ни кар ло вач ком си но ду 1774. на усва ја ње.188 Ме ђу тим, по сре до ва њем ко виљ ског ар хи ман дри та Јо ва на Ра ји ћа, тај зах тев је од би јен и ца ри ци је на одо бре ње по слат ка ти хи зис ко ји је са ста вио уче ни бо го слов.189 Цен зор Се ке реш га је пре вео на не мач ки је зик и пре дат је лич ном ду хов ни ку Ма ри је Те ре зи је, пре ла ту Иг ња ту Ми ле ру на су пер ви зи ју. У не ко ли ко на вра та по ку ша но је да се тек сту ал ним при мед ба­ма ду хов ни ка Ми ле ра Ра ји ћев ка ти хи зис из ме ни.190 У кар ло вач кој па три јар шиј ској би бли о те ци на ла зи се дру ги пре пис Ра ји ће вог Си но дал ног ка ти хи зи са из 1774. го ди не пи сан ње го вом ру ком са при мед ба ма и од го во ри ма на Ми ле ро ве из ме не.191 Из ме ђу аугу стин ског пре ла та Ми ле ра и Јо ва на Ра ји ћа раз ви ла се струч на бо го слов ско–фи ло ло шка и дог мат ска по ле ми ка ко ја је у ар хи­ви ма у це ли ни са чу ва на.192 Том, у исто ри ји срп ске цр кве у Мо нар хи ји, нај о па сни јем на па ду на пра во сла вље, Ра јић је ус пео да се су прот ста ви ко ри сте ћи по ле мич ки ме тод ру ске ско ла стич ке те о ло ги је. У ње го вом ка ти хи зи су и Те о ло ги че ском те лу, нај о бим ни јем бо го слов ском де лу, осе ћа се ути цај Те о фа на Про ко по ви ча.193

Јед на од нај бит ни јих Ми ле ро вих из ме на тек ста ко ја вре ђа пра во слав но уче ње, је сте оспо­ра ва ње Хри ста као гла ве цр кве. Иако је сна га пра во слав ног кли ра то ком це лог 18.ве ка би ла усме ре на на од бра ну од ка то лич ког про зе ли ти зма од су ство ли те ра ту ре ко ја би по ле ми са ла са ка то ли чан ством при ме ћу је се све до сре ди не 18. ве ка. Тек та да на ста ју обим ни ја де ла, ин фор­

186 Т. Про ко по вич, Ду хов ный Ре гла мент, 78–81.187 М. Ко стић, Цар ски ду хов ни ци про па га то ри уни је ме ђу Ср би ма, 11.188 М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но–про свет ни ре фор ма тор код Ср ба, 155–158; П. Пу зо вић, Ка ко је на стао ка ти­

хи зис Јо ва на Ра ји ћа, 330–331.189 Ј. Ра јић, Исто ри ја ка ти хи зма пра во слав них Ср ба ља у це сар ским зе мља ма, 34 и да ље.190 О исто ри ја ту цен зу ре и штам пе Ра ји ће вог си но дал ног ка ти хи зи са: М. Ко стић, Цар ски ду хов ни ци про па га то ри уни је

ме ђу Ср би ма, 9–26.191 О Ра ји ће вим бо го слов ским ра до ви ма: Д. Ру ва рац, Ар хи ман дрит Јо ван Ра јић 1726–1801, Срем ски Кар лов ци 1902; О

на стан ку Ра ји ће вих ка ти хи зи са: Ј. Ра јић, Исто ри ја ка ти хи зма пра во слав них Ср ба ља у це сар ским зе мља ма, 31 и да­ље; Ра ји ћев Си но дал ни ка ти хи зис штам пао је Д. Ру ва рац, Ка ти хи зис си но дал ни – Ра ји ћев – за кли ри кал не шко ле од 1774, Срп ски си он 1904, бр.5, 99–102; бр.6, 129–134; бр.7, 166–170, бр.8, 196–201; бр.9, 225–229; бр.10, 252–261; бр.11, 289–293; бр.12, 321–325; бр.13, 353–357.

192 М. Ко стић, Цар ски ду хов ни ци про па га то ри уни је ме ђу Ср би ма, 16.193 Д. Ру ва рац, Ар хи ман дрит Јо ван Ра јић 1726–1801, 116–124.

66 67

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ма тив ни по ле мич ки трак та ти о раз ли ка ма из ме ђу ис точ не и за пад не цр кве, ка кав је на пи сао бу дим ски епи скоп Ди о ни си је Но ва ко вић.194 И по ред ре пре сив но сти хаб збур шког др жав ног и цр кве ног апа ра та, раз ли ке из ме ђу ка то ли чан ства и пра во сла вља би ле су ја ко ис так ну те. Основ­на дог мат ска раз ми мо и ла же ња у 18. ве ку све ла су се на не ко ли ко кључ них та ча ка, од ко јих је нај зна чај ни је би ло пи та ње пап ског при ма та. За ха ри ја Ор фе лин је у свом обим ном по ле мич ком трак та ту Књи га про тив пап ства рим ског, чи ји је ди рект ни по вод за на ста нак би ла про по вед ко ју је 1773. у двор ској ка пе ли у Бе чу одр жао Јо сиф Ру жич ка, лич ни про по вед ник Јо си фа II 195 нај ве ћи део по све тио по би ја њу пап ског при ма та. У овој по ле ми ци Ор фе лин се у из но ше њу чи­ње ни ца јед ним де лом осла ња на де ла про те стант ских ауто ра, а дру гим на пам флет про фе со ра цр кве ног пра ва на Беч ком уни вер зи те ту Ва лен ти на Ај бла.196 Oрфелиново де ло, као и трак тат Ди о ни си ја Но ва ко ви ћа, оста ли су у ру ко пи су, јер др жав на цен зу ра ни је бла го на кло но гле да ла на пу бли ко ва ње уче ња о дог мат ским раз ли ка ма на ста лих од стра не пра во слав них ауто ра. Ме­ђу тим и по ред ја ке цен зу ре ова ли те ра ту ра је пре во ђе на и ши ре на по сред ством пре пи са, про­ди ру ју ћи та ко до пра во слав них чи та ла ца Хаб збур шке мо нар хи је.197 Те жња пра во слав не цр кве да фор му ли са ње вла сти тих ста во ва ја сно пред ста ви вер ни ци ма у ци љу ко ди фи ко ва ња це ло куп ног вер ског жи во та, за шта су се за ла га ле ре фор ме, огле да се и у по ја ви ка ти хи зи са, еду ка тив не књи ге, чи је по сто ја ње ни је за бе ле же но у ра ни јим епо ха ма.198 Ду га бор ба око ка ти хи зи са из ме ђу срп ске је рар хи је и др жав них вла сти, од но сно из ме ђу ду хов ни ка Ми ле ра и Ра ји ћа, учи ни ла је да се у на ро ду ство ри ве ли ко не по ве ре ње пре ма ње му, ко ји је без име на пи сца, штам пан у Бе чу са упо ред ним сла ве но срп ским и не мач ким тек стом, бес плат но раз да ван на ро ду и шко ла ма. Све при мед бе на ка ти хи зис ми тро по лит Ви дак на вео је у сво јој жал би од 11. ја ну а ра 1778. про тив ре фор ми Илир ске двор ске де пу та ци је, до ка зу ју ћи да је та кво по сту па ње пре ма на ро ду до ве ло до по бу на у Вр шцу и Но вом Са ду.199 Цар ском ре зо лу ци јом 1778. Ра ји ћев си но дал ни ка ти хи зис је уки нут као школ ски уџ бе ник, за ме њен мо сков ским, да би за вре ме ми тро по ли та Стра ти ми­ро ви ћа био по но во уве ден, и ви ше пу та пре штам па ван, за др жао се у шко ла ма све до 1860.200

Под ре ђи ва њем цр кве др жа ви, ко је је усле ди ло са за вр шним те ре зи јан ским ре фор ма ма се­дам де се тих го ди на 18. ве ка, шко ла је би ла одво је на од цр кве ко ја је и на кон то га има ла зна чај ну уло гу у учвр шћи ва њу но вог мо рал ног ко дек са. У окви ри ма хаб збур шких цен тра ли стич ких ре­фор ми, у си сте му школ ства, те жи ште се по ме ра са вер ског на гра ђан ско обра зо ва ње. Отва ра ње

194 Д. Ру ва рац, При ло зи за исто ри ју срп ске књи жев но сти. По ле мич ки ру ко пи си у па три јар шиј ској би бли о те ци про тив пр вен ства па пе рим ског и уче ња ри мо ка то лич ке цр кве, 669–670; М. Ко стић, Апо ли тич ка књи жев ност код Ср ба кра­јем XVI II ве ка, 345.

195 М. Ко стић, Цар ски ду хов ни ци про па га то ри уни је ме ђу Ср би ма, 9–25; Д. Ру ва рац, При ло зи за исто ри ју срп ске књи жев­но сти. По ле мич ки ру ко пи си у па три јар шиј ској би бли о те ци про тив пр вен ства па пе рим ског и уче ња ри мо ка то лич ке цр кве, 653; М. Ко стић, Ака то лич ка књи жев ност код Ср ба кра јем XVI II ве ка, 326–328; Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин жи вот и рад му, 40–41, 100–112.

196 М. Ко стић, Од је ци Ај бло ве књи ге про тив пап ства ме ђу Ср би ма, 63–69.197 М. Ко стић, Ака то лич ка књи жев ност код Ср ба кра јем XVI II ве ка, 328–329.198 Ј. Ра јић, Исто ри ја ка ти хи зма пра во слав них Ср ба ља у це сар ским зе мља ма, 14–15; Ра ји ћев Ка ти хи зис (1774) ни је

пр во та кво де ло. По ред ви ше из да ња Ка ти хи зи са Те о фа на Про ко по ви ча, по сто јао је Ка ти хи зис Пе тра Ми ло ра до­ви ћа штам пан у Ха леу 1765, за тим Ор то док сос Омо ло ги ја Па вла Не на до ви ћа, Мо ги ли но Пра во слав но ис по ве да ни је, Крат ки ка ти хи зис Пла то на Лев ши на штам пан у Бе чу 1773. В: Д. Ру ва рац, О исто ри ји ка ти хи зма ар хим. Ј. Ра ји ћа, 45–49; П. Пу зо вић, Ка ко је на стао Ка ти хи зис Јо ва на Ра ји ћа, 332–333.

199 М. Ко стић, Цар ски ду хов ни ци про па га то ри уни је ме ђу Ср би ма, 24.200 Д. Ру ва рац, О исто ри ји ка ти хи зма ар хим. Ј. Ра ји ћа, 51–52.

66 67

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

срп ске штам па ри је у Бе чу 1770. по ве за но је са овим ре фор ма ма, а про па ги ра ње јо зе фи ни стич ке ли те ра ту ре, ко ју је Курц бе ко ва штам па ри ја пу бли ко ва ла за срп ски жи ваљ у Мо нар хи ји, од и гра ла је знат ну уло гу у овом про це су ко ји је срп ску ин те ли ген ци ју по де лио на при ста ли це ре фор ми и на њи хо ве про тив ни ке.201

По тре ба за осни ва њем штам па ри је у ко јој би се штам па ле школ ске и цр кве не књи ге осе ти­ла се под па три јар хом Чар но је ви ћем од мах по до ла ску Ср ба у Аустри ју. 202 Па три јарх је упу тио три мол бе за одо бре ње, али је био од би јен и та прак са се на ста ви ла то ком це ле пр ве по ло ви не 18. ве ка. До ви ја ју ћи се, срп ски ми тро по ли ти су ус пе ли да штам па ју не ко ли ко ва жних књи га, ру­ском ре дак ци јом цр кве но сло вен ског је зи ка, у Рим ни ку у Вла шкој / 1736, 1755, 1761/ и у Ја ши ју у Мол да ви ји /1765/. Дру ги из лаз та ко ђе за о би ла зан, са свим не до во љан, на ђен је у ба кро ре зним из да њи ма, ко ја су уз ма те ри јал ну пот по ру цр кве из да ва ли са ми умет ни ци ба кро ре сци, Хри сто­фор Џе фа ро вић у пе тој де це ни ји 18. ве ка и За ха ри ја Ор фе лин у ка сни јем пе ри о ду. Ми тро по лит Па вле Не на до вић 1751. по кре нуо је ши ро ку де лат ност за отва ра ње штам па ри је у ма на сти ру Ра­ков цу или у ре зи ден ци ји у Кар лов ци ма, али су сви по ку ша ји про па ли услед не сла га ња Илир ске двор ске де пу та ци је и Угар ске двор ске кан це ла ри је ко ја се про ти ви ла том по ду хва ту. Тек од 1769. ка да је про све ћи ва ње не мач ког на ро да у Мо нар хи ји пре шло у над ле жност др жав них вла сти Илир ска двор ска де пу та ци ја је из деј ство ва ла цар ску од лу ку да се 1770. го ди не у Бе чу осну је, при по сто је ћој Курц бе ко вој и ћи рил ска штам па ри ја. Да ју ћи та кву при ви ле ги ју беч ком пред у­зет ни ку, ко ји уз то ни је био Ср бин, аустриј ска власт је оси гу ра ла чвр сту кон тро лу над срп ском књи жев ном про дук ци јом. Штам па ри ја је ка сни је по ста ла вла сни штво Сто ја на Но ва ко ви ћа 1792, да би у по сед по сто је ће штам па ри је Уни вер зи те та у Бу ди му до спе ла 1795.203

Ка да је 1770. осно ва на Курц бе ко ва је ди на срп ска штам па ри ја у це лој др жа ви, ко ја је има ла мо но пол ску штам пар ско – књи жев ну по вла сти цу, цен зу ра свих књи га ко је су се у Мо нар хи ји из да ва ле би ла је под ре ђе на Цен зор ној ко ми си ји у Бе чу чи ји је пред сед ник био Ван Сви тен, ца­ри чин лич ни ле кар, ве ли ки про тив ник је зу и та, јо зе фи ни ста по уве ре њу, ре фор ма тор Уни вер­зи те та и цен зу ре.204 На кон 1732. ка да је Кар ло VI цен зу ру књи га по ве рио Уни вер зи те ту, је зу и ти су би ли ти ко ји су с ка то лич ко–вер ског ста но ви шта про су ђи ва ли по доб ност штам па них књи га. На кон ду ге бор бе Ван Сви тен је цен зу ру из цр кве не пре тво рио у др жав но–све тов ну власт, сма­њив ши ути цај ка то лич ког све штен ства и 1772. уки нуо је Цен зор ну и осно вао Двор ску цен зор ну ко ми си ју. Ме ђу тим, срп ске књи ге ни су цен зу ри са не по том по ступ ку. Оне су под ру ко вод ством Илир ске двор ске де пу та ци је про ла зи ле цен зу ру вр хун ских аустриј ских и угар ских др жав них вла сти и штам па не на осно ву по себ них цар ских ре зо лу ци ја фор му ли са них од Др жав ног са ве та и по твр ђе них од са ме ца ри це.205 Над зи ру ју ћи по ли тич ку и вер ску цен зу ру срп ских књи га у Курц­бе ко вој штам па ри ји, гроф Ко лер као пред сед ник Илир ске двор ске де пу та ци је, са свим у скла ду

201 О раз ло зи ма осни ва ња Курц бе ко ве штам па ри је В.: М. Ко стић, Гроф Ко лер кул тур но – про свет ни ре фор ма тор код Ср ба, 48–65.

202 Н. Га ври ло вић, Исто ри ја ћи рил ских штам па ри ја у Хаб збур шкој мо нар хи ји у XVI II ве ку, 246.203 Ј. Ра до њић, При лог исто ри ји срп ских штам па ри ја у Аустри ји пред крај XVI II ве ка, 69.да ље; Ра ји ћев Си но дал ни ка­

ти хи зис штам пао је Д. Ру ва рац, Ка ти хи зис си но дал ни – Ра ји ћев – за кли ри кал не шко ле од 1774, Срп ски си он 1904, бр.5, 99–102; бр.6, 129–134; бр.7, 166–170, бр.8, 196–201; бр.9, 225–229; бр.10, 252–261; бр.11, 289–293; бр.12, 321–325; бр.13, 353–357.

204 W. Se i dler, Buc hmarkt und Ze itschrift en in Wi en 1760–1785: Stu die zur He ra us bil dung einer li te ra rischen Öffentlichkeit im Österreich des 18. Ja hr hun derts, 56–63.

205 М. Ко стић, Гроф Ко лер кул тур но про свет ни – ре фор ма тор код Ср ба, 66–68.

68 69

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

са цен тра ли стич ком кул тур но–про свет ном по ли ти ком Ма ри је Те ре зи је, де ло вао је на ду хов ни жи вот Ср ба у Мо нар хи ји. Глав ни циљ осни ва ња штам па ри је би ло је на сто ја ње да се пре ки ну ру ско–срп ске ве зе и да се ти ме олак ша уни ја ће ње. Др жав на цен зу ра је буд но пра ти ла и спре ча­ва ла сва ку мо гућ ност уво за или штам па ња ан ти др жав не и про тив ка то лич ке ли те ра ту ре, би ло да је она до ла зи ла из кри ла про те стант ске или пра во слав не цр кве.206

Све те цр кве но – по ли тич ке и кул тур но–про свет не ре фор ме, спро во ђе не у по след њој де це­ни ји вла сти Ма ри је Те ре зи је, ко је су за хва ти ле ду хов ни жи вот Ср ба и Не ма ца у Хаб збур шкој мо­нар хи ји, уво ђе не су пот пу но ап со лу ти стич ки, про тив во ље све штен ства и на ро да. Жал бе беч ког кар ди на ла Ми га ци ја има ле су код ца ри це ма ло успе ха. Исто та ко про те сти на род но–цр кве них са бо ра и си но да, ми тро по ли та Ге ор ги је ви ћа и Ви да ка, по је ди них цр кве них оп шти на, отво ре не по бу не на ро да у Но вом Са ду и Вр шцу, ни су мо гли да спре че за по че то све стра но ре фор ми са ње це ло куп ног на род но–цр кве ног жи во та Ср ба. Ре фор ме је из ве ла Илир ска двор ска де пу та ци ја у пе ри о ду од 1769–1779. те ре зи јан ски про све ће ним ап со лу ти змом ко ји се, од на ред ног јо зе фин­ског, раз ли ко вао по то ме што сво је ре фор ме уво ди при вид ном за ко ни то шћу, тра же ћи прет­ход но, за све го то ве про јек те, бар фор мал но одо бре ње на род но–цр кве них са бо ра, си но да или ми тро по ли та.

Глав на иде ја це ло куп ног ре фор ма тор ског де ло ва ња др жа ве и во ди ља те ре зи јан ско кул тур­но–про свет не по ли ти ке ме ђу Ср би ма, ко ја је иза зва ла њи хо ву но ву ори јен та ци ју, је по ти ски ва ње ру ског ути ца ја. Су зби ја ње ру ског ути ца ја по ста је по ред ака то лич ких тен ден ци ја и глав на свр ха те ре зи јан ске цен зу ре за све мно го број не књи ге ко је су у Курц бе ко вој штам па ри ји штам па не за Ср бе.207 По себ ни Курц бе ко ви цен зо ри бри са ли су све што би мо гло да под се ћа на Ру си ју. Сва ка књи га је мо ра ла да про ђе цен зу ру вр хов них вла сти Мо нар хи је и штам па на је на осно ву по себ не ре зо лу ци је Ма ри је Те ре зи је.208 Це ло ку пан рад на уна пре ђе њу школ ства у Хаб збур шкој мо нар хи ји био је ве зан за сло бо до ум на схва та ња про све ће ног ап со лу ти зма и ре фор ма Мо нар хи је у ор га ни­зо ва ну др жав ну ин сти ту ци ју до ве ла је до тран сфор ма ци је ста рог мо рал ног ко да, за сно ва ног на хри шћан ском на сле ђу. Обе леж је обра зов но–вас пит ног то ка ши ро ких на род них сло је ва од ре ђи­вао је раз вој про из вод них сна га и пре лаз на уса вр ше ни је об ли ке про из вод ње. Др жа ви су би ли по треб ни имућ ни по је дин ци, спо соб ни да пла ћа ју по рез, да из др жа ва ју вој ску и ком пли ко ва ни управ ни апа рат. Они су се на шли у сре ди шту но вог про све ти тељ ског мо ра ла, са гле да ва ју ћи се као по да ни ци, а не вер ни ци, ко ји ће при хва ти ти пра ва и оба ве зе и у ор га ни зо ва ној др жав ној за јед ни ци де ло ва ти по на че лу ра зу ма и јав них етич ких нор ми, за сно ва них на ди сци пли ни, ре ду и ра ду. Сто га је про све ћи ва ње ста нов ни штва пу тем обра зо ва но–на став них уста но ва по ста ло нео п ход ност. Про све ће ни ап со лу ти зам је ути снуо свој пе чат на школ ски си стем то га до ба и оста вио да ле ко се жни траг на кул тур ни ни во сво јих по да ни ка.

Све ме ре ко је су пред у зи ма не ка ко би се Ср би што чвр шће укљу чи ли у дру штве но–по ли­тич ки и кул тур ни жи вот Мо нар хи је, отво ри ле су пут но вим, све тов ним ути ца ји ма и про до ру за пад не кул ту ре. Ка да је цар Јо сиф II, у те жњи да сво ју им пе ри ју уре ди у скла ду са фи ло зоф ском док три ном про све ће ног ап со лу ти зма, спро вео исте или слич не ре фор ме у це лој др жа ви, по себ но ка да је чу ве ним Па тен том о вер ској то ле ран ци ји из јед на чио пред за ко ном све ве ро и спо ве сти у

206 Н. Га ври ло вић, Исто ри ја ћи рил ских штам па ри ја у Хаб збур шкој мо нар хи ји у XVI II ве ку, 22–31.207 Па ра гра фи ма 13 и 23 Школ ског уста ва из 1773. ис кљу че не су ру ске школ ске књи ге и об у ста вљен је рад ру ских учи­

те ља у срп ским шко ла ма у Мо нар хи ји. В: М. Ко стић, Гроф Ко лер кул тур но – про свет ни ре фор ма тор код Ср ба, 118.208 М. Ко стић, Ге не за не мач ке кул тур не ори јен та ци је у Ср ба, 25–26.

68 69

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

70 71

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

зе мљи, „Јо зе фи ни зам“ као ан ти кле ри кал ни, про све ти тељ ски по крет, ко ји је об у хва тио све на ро де Аустри је, упра во је ме ђу Ср би ма до био оду ше вље не при ста ли це и на и шао на нај по вољ ни ји при­јем. Та да до ла зи до укљу чи ва ња свих ви до ва жи во та у ши ро ки по крет европ ске про све ће но сти, до ла зи до продoра нај ва жни је иде је и те жње: демократизацијe кул ту ре, фи ло зоф ске кри ти ке ствар но сти, ори јен та ци је на мо рал на и по ли тич ка пи та ња, схва та ња на у ке као све тло сти ко ја осло ба ђа чо ве ка из мра ка не зна ња, осу де вер ских го ње ња и при хва та ње то ле ран ци је као осно ве про све ће не по ли ти ке.

Из во ри про све ти тељ ста у срп ском дру штву су сло же ни и ду бо ки и ја вља ју се у раз ли чи тим сре ди на ма, под ути ца ји ма и са Ис то ка и са За па да, отва ра ју ћи се у раз ли чи тим исто риј ским тре ну ци ма. Ва жан из вор би ло је ви ше про те стант ско школ ство у сред њој Евро пи. Ве ли ки број срп ских пи то ма ца по ха ђао је на ста ву у Сло вач кој, у бра ти слав ској ака де ми ји, гим на зи ји и ли­це ју, у мо дран ском по лу ли це ју, тр нав ској гим на зи ји, ке жмар ском ли це ју. Они су не по сред но укљу чи ва ни у оно вре ме не то ко ве бит не за идеј на кре та ња у Евро пи: у про све ти тељ ство. На тим и дру гим учи ли шти ма, као и у Сак со ни ји, кра јем 18. ве ка до ла зио је до из ра жа ја бор бе ни дух про те стан ти зма упе рен про тив ка то лич ког ап со лу ти зма с по зи вом на „на род ну су ве ре ност“.209 Су ве ре ност ин ди ви ду ал ног ра зу ма, сло бо да све сти и дру ге иде је, уз осе ћа ње да је „про све ти­тељ ство кћи ре фор ма ци је“ на шле су од је ка и ме ђу срп ским пи сци ма. Про грам срп ске про све ће­но сти чи не обра зо ва ње нај ши рих ма са, ре фор ма азбу ке, књи жев ног је зи ка, кри ти ка не здра вих на ви ка, про сја че ња, не ра да, пре ко мер них по сто ва, пра зно ве ри ца, не зна ња, на зад ња штва, вер ске за ту ца но сти, мо на штва, бор ба за пра ва же на у дру штву и по ро ди ци. То су иде је ко је су од сво­јих прет ход ни ка усво ји ли и пи сци срп ског про све ти тељ ства. Лу те ра ни зам, при су тан и у ба рок­ном прет про све ти тељ ском по кре ту, по себ но пре ко вер ског ауто ри те та пе тров ске епо хе Те о фа на Про ко по ви ча, де лу је и на пр ве срп ске про све ти те ље За ха ри ја Ор фе ли на и Јо ва на Ра ји ћа,210 код ко јих се ме ша ло се ћа ње на Ду хов ни ре гу ла мент из вре ме на Пе тра Ве ли ког с Де кла ра то ри јом Ма ри је Те ре зи је и Па тен том о вер ској то ле ран ци ји Јо си фа II, про те стан ти зам кал ви ни стич ког школ ства сред ње Евро пе с про те стан ти змом ре фор ма то ра ра не ру ске про све ће но сти с по чет ка ве ка. Пу ни жи вот про све ти тељ ских иде ја по чи ње са по ја вом До си те ја Об ра до ви ћа, на шег нај­зна чај ни јег пи сца 18. ве ка.

До си теј, кр ште но име Ди ми три је, не са мо књи жев ним ра дом не го и жи во том на ка рак те­ри сти чан на чин обе ле жа ва ве ли ки пре о крет ко ји до жи вља ва срп ски на род у по след њим де це­ни ја ма 18. и по чет ком 19. сто ле ћа. Ро ђен у Ча ко ву, ра но остав ши без ро ди те ља, он је још као де те ис по љио две сво је ве ли ке љу ба ви, пре ма књи га ма 211 и пре ма пу то ва њи ма. То ком ча ков ског шко ло ва ња, по ред два је зи ка, ру мун ског и срп ског, по же лео је да учи и грч ки.212 Уче ње је зи ка и књи ге оста ли су до кра ја ње го ви са пут ни ци. Под ути ца јем све тач ких жи ти ја ко ја је са стра шћу чи тао, де ла Ди ми три ја Ро стов ског и Сте фа на Ја вор ског 213 оти шао је у ма на стир Хо по во на Фру­шкој го ри, где се за мо на шио, а на кон три го ди не, раз о ча рав ши се у ка лу ђер ски жи вот, на пу шта ма на стир. Не ко ли ко го ди на бо ра вио је по срп ским се ли ма у се вер ној Дал ма ци ји као учи тељ.214

209 М. Ко стић, До си теј Об ра до вић у исто риј ској пер спек ти ви XVI II и XIX ве ка, 218–242.210 М. Ко стић, Ду хов ни ре гу ла мент и Ср би, При лог исто ри ји на шег ра ци о на ли зма, 61–91.211 Д. Об ра до вић, Жи вот и при кљу че ни ја I, Са бра на де ла I, 88.212 Исто, 98–101.213 Т. Осто јић, Ди ми три је Об ра до вић у Хо по ву, 327.214 Д. Об ра до вић, Жи вот и при кљу че ни ја II, Са бра на де ла I, 181.

70 71

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Ода тле је от пу то вао 1765. го ди не у грч ке кра је ве, бо ра вио је на Кр фу,215 по се тио Све ту Го ру, где су га сла ва и углед про фе со ра грч ког ко ле ги ју ма на Ато су Ев ге ни ја Бул га ри са, на ве ли да и сам кре не у ту шко лу, али по до ла ску, она је пре ста ла са ра дом, а углед ни Ев ге ни је Бул га рис је на­пу стио Све ту Го ру.216 Не од у ста ју ћи од уче ња је зи ка од ла зи у Смир ну и три го ди не про во ди код Је ро те ја Ден дри на,217 чу ве ног грч ког учи те ља код ко га се шко лу је и грч ки ре фор ма тор Ко ра ис. При мљен у ви ши курс учио је по про гра му, ко ји и у оста лим оно вре ме ним грч ким шко ла ма об у хва та бо го сло вље, ста ру грч ку књи жев ност, фи ло зо фи ју, ре то ри ку и цр кве но по ја ње. Сти че од лич но ста ро кла сич но обра зо ва ње. По зна ва ње грч ких и ла тин ских пи са ца, ко је на во ди у сво­јим де ли ма, ре зул тат је нај ве ћим де лом овог бо рав ка и уче ња у Смир ни.218

По сле сво јих ис точ них пу то ва ња вра тио се у Дал ма ци ју 219, а ода тле кре нуо на За пад 1777. го ди не. Шест го ди на про вео је у Бе чу где до ла зи у кон такт с Гр ком Кон стан ти ном Фи ли пи дом, не ка да шњим сту ден том уни вер зи те та у Ха леу и уче ни ком про фе со ра Вол фа, и са Ата на си јем Де ме три је ви ћем Се ке ре шом, јед ним од нај о бра зо ва ни јих Ср ба сво га вре ме на, уче ни ком беч ког про фе со ра Ри ге ра. Обо ји ца, као ви со ки др жав ни чи нов ни ци, лич но уче ству ју у до но ше њу те­ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ких ре фор ми код Ср ба, ко је ће ка сни је До си теј у свом де лу про па ги­ра ти.220

От при ли ке исто то ли ко ду го ко ли ко у Бе чу, про вео је по дру гим ме сти ма ца ре ви не, пу то вао по Сре до зе мљу, да би пре ко Лво ва, Пољ ске, Шле зи је и Бре сла ве, сти гао у Лај пциг 1782.221 Ода тле пре ла зи у Ха ле, за у век свла чи све ште нич ке ха љи не, упи су је се на уни вер зи тет и слу ша пре да­ва ња из фи ло зо фи је, есте ти ке и на ту рал не те о ло ги је код про фе со ра Ебер хар да, ко ји је за сту пао ста во ве Лајб ниц–Вол фо ве ра ци о на ли стич ко–про све ти тељ ске фи ло зо фи је. Уни вер зи тет у Ха леу био је та да нај мо дер ни ји, за др жа ва ју ћи вођ ство над не мач ким уни вер зи те ти ма кроз чи тав 18. век. Про све ти тељ ство и пи је ти зам, по ли тич ки и те о ло шки ра ци о на ли зам, упра во ода тле от по­че ли су свој по бе до но сни ход кроз Не мач ку.222 Под ути ца јем Ебер хар до вих пре да ва ња и ње го ве књи ге Sit ten le hre der Ver nunft, ко ја пре но си иде је ен гле ских фи ло зо фа мо ра ли ста 17. и 18. ве ка, под ути ском ве ли ког на уч ног по ле та осет ног на Уни вер зи те ту у Ха леу и за ма ха про све ти тељ ских цр кве них ре фор ми Јо си фа II, ко је су у том ча су иза зва ле ре ак ци ју пап ства и бур ну по ле ми ку у јав но сти пу тем бро шу ра ши ре них на свим је зи ци ма, па и на срп ском, као и под ути ском чи та ња де ла Ру соа, Ади со на и Ле син га, вра тио се спи са тељ ском по зи ву. На ме ра ва да у књи зи под на сло­вом Со вје ти здра ва го ра зу ма, на на род ном је зи ку, поч не со ци јал ну ак ци ју на род ног про све ћи ва­ња, у збир ци са ве та ко јом би из ло жио по че так на ра во у чи тел не ра ци о на ли стич ке фи ло зо фи је.

На кон бо рав ка у Ха леу и Лај пци гу До си теј је по шао у две европ ске ме тро по ле Па риз и Лон­дон.223 Оби ла зио је по том раз не не мач ке кра је ве, по се тио За пад ну Ру си ју, а од 1789. ду же вре ме се на ста нио у Бе чу. На тим пу то ва њи ма сте као је ши ро ко обра зо ва ње и на у чио мно ге је зи ке.

215 Исто, 189–193.216 Исто, 195.217 Исто, 195.218 М. В. Сто ја но вић, До си теј и ан ти ка, 15–18.219 Д. Об ра до вић, Жи вот и при кљу че ни ја II, Са бра на де ла I, 220.220 Исто, 224.221 М. Ко стић, До си теј Об ра до вић у исто риј ској пер спек ти ви XVI II и XIX ве ка, 36–76; Д. Об ра до вић, Жи вот и при кљу­

че ни ја II, Са бра на де ла I, 226–251.222 H. Zaunstöck, Die hal leschen Aufklärungsgesellschaften im 18. Ja hr hun dert. Eine Struk tu ra nalyse, 43–65.223 Д. Об ра до вић, Жи вот и при кљу че ни ја II, Са бра на де ла I, 257–273.

72 73

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Знао је оба кла сич на, грч ки и ла тин ски, а од жи вих по ред ру мун ског, ко ји је на у чио у де тињ ству, ита ли јан ски, не мач ки, фран цу ски, ен гле ски. Из Бе ча је пре шао у Трст 1802. го ди не, где су га та­мо шњи Ср би по зва ли за учи те ља. Ин те ре со вао се за при ли ке у уста нич кој Ср би ји, од по чет ка са ку пљао по моћ уста ни ци ма, а за тим и сам 1807. пре шао у њу, где је су де ло вао у по ли тич ком, кул тур ном и ди пло мат ском жи во ту зе мље. Умро је 1811. у Бе о гра ду, као пр ви ми ни стар, по пе­чи тељ, про све те у пр вој уста нич кој вла ди.

Књи жев ним ра дом До си теј се по чео ба ви ти још у Дал ма ци ји, где је оста вио не ко ли ко спи са, ме ђу ко ји ма је нај зна чај ни ја Ижи ца (1770), књи га по фор ми и иде ја ма у ду ху цр кве не тра ди ци­је, али на пи са на на чи стом на род ном је зи ку. У њој има кри ти ке про тив ка лу ђер ства, за ла га ња за вас пи та ње де це, ис ти ца ње ра зу ма, али је то ви ше би блиј ско и ан тич ко ве ли ча ње му дро сти, не го мо дер но, ра ци о на ли стич ко схва та ње уло ге здра во га ра зу ма. Књи жев но – про све ти тељ ски рад на ши ро ком на ци о нал ном пла ну и на но вим осно ва ма за по чео је 1783. об ја вљи ва њем у Лај­пци гу Пи сма Ха ра лам пи ју и пр вог де ла Жи во та и при кљу че ни ја.224 До си теј, иза шав ши са но вим про гра мом, на дах нут иде ја ма европ ске про све ће но сти, књи жев ном је зи ку је при шао ути ли та­ри стич ки. Тај је је зик мо рао би ти без у слов но ра зу мљив чи та о цу, чак и же на ма ко је је та да шње шко ло ва ње за о би ла зи ло. У кон зер ва тив ној срп ској сре ди ни био је је дан од пр вих за го вор ни ка схва та ња о но вој уло зи же на као сим бо ла по ро ди це, ча сти до ма, па чак и др жа ве, ис ти чу ћи да је њи хо во мо рал но вас пи та ње под јед на ко ва жно као и вас пи та ње му шка ра ца.225 За ла жу ћи се у те о ри ји и прак си за на род ни је зик у књи жев но сти, он је оста вио не так ну те оне цр кве но сло­вен ске и ру ске ре чи, ма хом ап стракт них зна че ња, ко је ни су има ле екви ва ле на та у на род ном је зи ку Ср ба. Пи смо Ха ра лам пи ју је у исти мах про све ти тељ ски ма ни фест, ре форм ни про грам и ори ги нал ни по зив на прет пла ту за ње го ву књи гу Со вје ти здра ва го ра зу ма.226 У ње му је од ба цио цр кве но сло вен ски, као не ра зу мљив и за ло жио се за уво ђе ње на род ног је зи ка у књи жев ност.227 Пр ви је по чео ис пу ња ва ти ду жност уче них љу ди „да на про стом је зи ку пи шу“, и пр ви је унео у на шу кул ту ру суд бо но сне иде је. Зах тев До си те ја Об ра до ви ћа да се пи ше и штам па на на род ном је зи ку, за Ср бе ни је био нов и ори ги на лан. За ха ри ја Ор фе лин, да ро ви ти умет ник, на уч ник и пе­сник, у свом Сла ве но–серб ском ма га зи ну штам па ном у Ве не ци ји 1768. об ја шња вао је по тре бу пи са ња на род ним је зи ком.228 Иако је иза шао са мо је дан број, Сла ве но–серб ски ма га зин, пр ви ча­со пис у срп ској књи жев но сти, сма тра се по чет ком срп ске пу бли ци сти ке. У ње го вом пред го во ру, ко ји је Ор фе лин на пи сао, рас пра вља се о ак ту ел ним пи та њи ма кул тур ног жи во та код Ср ба и из ла жу се од ре ђе не иде је и про гра ми. Овај пред го вор, штам пан на три на ест стра на ча со пи са, оце њен од исто ри ча ра као ве о ма зна ча јан текст у ко јем су пр ви пут, на срп ском је зи ку, из не те ра ци о на ли стич ке про све ти тељ ске док три не европ ског 18. ве ка, с раз ло гом је на зван ма ни фе стом про све ти тељ ства у срп ској књи жев но сти.229

Пи смо Ха ра лам пи ју, про грам ски спис До си те је вог ре фор ма тор ског ра да, у ко ме је ис пе вао пе сму ца ру Јо си фу II, сла ве ћи ње го ве ре фор ме и уз но се ћи свог ми ље ни ка ме ђу вла да ри ма до

224 М. Ко стић, До си теј Об ра до вић у исто риј ској пер спек ти ви XVI II и XIX ве ка, 71.225 М. Ти мо ти је вић, Ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа „Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном“ и „То ми ри да са Ки ро вом

гла вом“ као па три от ски „exem plum vir tu tis“, 300; То по твр ђу је и че тр на е сто по гла вље ње го вих Со бра ни ја по све ће но слав ним же на ма: Д. Об ра до вић, О слав ним же на ма, Са бра на де ла II, 103–112.

226 Д .Об ра до вић, Пи смо љу бе зном Ха ра лам пи ју, Са бра на де ла I, 61–62.227 Исто, 64–66.228 М. Ко стић, До си теј Об ра до вић у исто риј ској пер спек ти ви XVI II и XIX ве ка, 48.229 М. Па вић, Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти, 243.

72 73

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

не бе са, ујед но је и план у ко ме су да ти осно ви но ве срп ске про све те.230 Као пи сац зах те вао је на пу шта ње кон фе си о нал них прет по став ки ра ни је кул ту ре, при хва та ње за пад не про све ће но сти и ства ра ње књи жев но сти пре ма ан тич ким и мо дер ним европ ским узо ри ма. Тај про грам ши ро ко је обра зло жио, по ла зе ћи од вла сти тих до жи вља ја у свом глав ном де лу Жи вот и при кљу че ни ја.231 Жи вот и при кљу че ни ја пру жа и ви ше и ма ње од обич не ауто би о гра фи је. Не пот пу но и оскуд но у из но ше њу по је ди но сти из пи шче ва жи во та, не по у зда но у чи ње ни ца ма и хро но ло ги ји, оно до­но си у ауто би о граф ском окви ру нај пот пу ни ју екс пли ка ци ју До си те је вог про све ти тељ ског уче­ња при ме ње ног на срп ске при ли ке.232 У пр вом де лу до бек ства из Хо по ва До си теј се са мо овлаш за др жа ва на сво јим до жи вља ји ма, да би у об ли ку фи ло зоф ског ди ја ло га или на ра во у че ни ја, из ло жио сво ју иде о ло шку кри ти ку ма на сти ра, мо на штва, на род ног су је вер ја и дру гих по ја ва с јед не, те раз вио сво је иде је о сло бод ном ми шље њу, вас пи та њу по је дин ца и про све ћи ва њу на ро­да, с дру ге стра не. До си те јев став пре ма ма на сти ри ма, нај тач ни је је фор му ли сан ре чи ма ко ји­ма је по ка зао глав ну тен ден ци ју пр вог де ла Жи во та и при кљу че ни ја „бес по ле зност ма на сти ра у оп ште ству“. Ту је су шти на кри ти ке ма на сти ра у ко јој раз ли ку је мо иде о ло шки, фи ло зоф ски и ауто би о граф ски мо ме нат; „дру штво“ о ко ме го во ри До си теј је но во, гра ђан ско, у ко ме све што не ма прак тич ну вред ност тре ба от кло ни ти као не ко ри сно, не по треб но, а то зна чи да ма­на сти ре као „бес по ле зне“ уста но ве тре ба за ме ни ти ко ри сним, као што су бол ни це и шко ле.233 Обра зла жу ћи и бра не ћи свој став До си теј се ко ри сти ре зул та ти ма но во ве ков не европ ске ми­сли ко ја се као фи ло зо фи ја гра ђан ског чо ве ка уз ди гла на су прот те о ло шком ми шље њу сред њег ве ка. По мо ћу те идеј не гра ђе он по ла же те ме ље на шој сло бод ној кри тич кој ми сли. Схва та ње о штет но сти ма на сти ра је део До си те је вог лич ног ис ку ства. Он је до жи вео про цес ду хов ног осло ба ђа ња ко ји од при хва та ња мо на штва као нај ви шег ре ли ги о зног иде а ла иде до од ба ци ва ња и ње го ве кри ти ке.234

Дру га „част“, где су об у хва ће на До си те је ва пу то ва ња на пи са на у епи сто рал ној фор ми, ка­рак те ри стич ној за европ ску књи жев ност дру ге по ло ви не 18. ве ка, са сто ји се од два на ест пи са ма упу ће них не по зна том, по свој при ли ци из ми шље ном при ја те љу. Пут нич ка пи сма, ис при ча на ху­мо ри стич ки или у сен ти мен тал ном то ну, пу на су сва ко ја ких зго да, су сре та са зе мља ма и љу ди ма, пор тре та лич но сти, оду ше вље них па не ги ри ка при ја тељ ству и при ја те љи ма. Ако се за пр ви део мо же ре ћи да је пре све га фи ло зоф ски и пе да го шки за сно ва на књи га о про све ћи ва њу на ро да, дру ги је пре вас ход но књи жев ни текст, по све ћен при ја тељ ству и љу ба ви ме ђу љу ди ма.

Оста ла До си те је ва де ла на до ве зу ју се на ње го ву ауто би о гра фи ју раз ви ја ју ћи да ље ње не идеј­не и књи жев не ин тен ци је. Про ди ра ње но вог ра ци о на ли стич ко–про све ти тељ ског ла и ци зи ра ног етич ког ко дек са за по че ло је срп ској кул ту ри по ја вом Со вје та здра ва го ра зу ма, где се као мо­рал ни при ме ри на во де лич но сти из ан тич ке исто ри је, ко ји за ме њу ју ли ко ве Хри ста и све ти­те ља. Про све ти тељ ске мо ра ли за тор ске те ме про и за шле су из ожи вља ва ља тра ди ци је ба рок ног нео сто и ци зма Ју сту са Лип си ју са, ко ји је хе рој ским при ме ри ма из ан тич ке про шло сти за сту пао

230 С. Но ва ко вић, До си теј Об ра до вић и срп ска кул ту ра, 368–369.231 Пр ви том је из и шао 1783, а дру ги 1788. у Лај пци гу. По зи ва ју ћи се на по след ње пи смо у ме мо а ри ма ко је је да ти ра но

1. ја ну а ра 1789, К. Ла зић прет по ста вља да је дру ги део штам пан 1789, а не 1788. ка ко сто ји на ко ри ца ма, ме ђу тим оста вља мо гућ ност да да ту ми као до ка зи ни су увек тач ни: К. Ла зић, Би бли о гра фи ја До си те ја Об ра до ви ћа, XVI.

232 М. Ко стић, До си теј Об ра до вић у исто риј ској пер спек ти ви XVI II и XIX ве ка, 5–6.233 Д. Об ра до вић, Жи вот и при кљу че ни ја I, Са бра на де ла I, 117.234 Ј. Де ре тић, До си теј и ње го во до ба, 168–172.

74 75

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

иде је хри шћан ског мо ра ла.235 Но ви етич ки ко декс по да ни ка vir tus ci vi lis, за сно ван на про све ти­тељ ским иде ја ма, на ла га ле су др жав не ре фор ме. Ста ра уче ња цр кве о мо рал ном уоб ли ча ва њу вер ни ка, иако ни су би ла су прот ста вље на но вој по ли ти ци мо ра ла, тре ба ло је по ти сну ти у дру ги план, пр вен стве но због ауто ри те та де фи ни са ња вр ли на и же ље ног етич ког про фи ла по је дин­ца ко је тре ба да про из ве ду. Основ на ка рак те ри сти ка про све ти тељ ских етич ких уче ња би ла је усме ре на на зе маљ ски жи вот, док је хри шћан ска обе ћа ва ла бла жен ство по сле смр ти. То уче ње ста вље но је у слу жбу на ста ја ња и уоб ли ча ва ња но вог ти па по је дин ца, по да ни ка чи ји је жи вот ор га ни зо ван у по ли тич кој др жав ној за јед ни ци. Ожи вља ва њем ан тич ког иде а ла јав них вр ли­на до шло је до по пу ла ри за ци је ста рих етич ких пи та ња од но са јав них и при ват них ин те ре са. При мар но сти јав них ин те ре са над при ват ним, ко је ни ан тич ка ети ка ни је до во ди ла у пи та ње, те жи ле су и ап со лу ти стич ке мо нар хи је. Ис ти ца њем у пр ви план по је дин ца, мо ра ло је до ћи до ускла ђи ва ња при ват них и јав них ин те ре са, и при ват них и јав них вр ли на. Уоб ли ча ва ње но вих етич ких нор ми ко је су тре ба ло да ство ре стан дар ди зо ва ног по да ни ка ко ји ће не за ви сно од ет­нич ке и вер ске при пад но сти по што ва ти за јед нич ке мо рал не ко дек се у ви ше вер ској Хаб збур шкој мо нар хи ји би ло је од из у зет ног зна ча ја и то ме је под врг ну то и ту ма че ње ве ре. Но ва етич ка схва та ња, чи је је на ста ја ње мо гу ће пра ти ти од 16. ве ка, ка сни је се про ши ру ју и на гра ђан ство и на сто ја њем про све ти тељ ских ре фор ми по ста ју оп шта нор ма, ко је је ме ђу пред став ни ци ма срп­ског на ро да по пу ла ри сао До си теј Об ра до вић. Упра во у Со вје ти ма здра ва го ра зу ма, у есе ју О до бро дје те љи, он је ис ка зао у са же тој фор ми сво је етич ке по гле де.236 Со вје ти здра ва го ра зу ма, из и шли 1784, са др же пет чла на ка и то три трак та та о љу ба ви, вр ли ни и по ро ку и два ауто би о­граф ски за сно ва на есе ја, у ко ји ма је из нео за ни мљи ве по дат ке о свом књи жев ном ра ду и да ље раз вио прак тич ну стра ну свог про све ти тељ ског уче ња.237 У Со вје ти ма се уда ља ва од си сте мат­ског из ла га ња у прав цу про па ган де на у ке, по пу ла ри са ња фи ло зоф ских иде ја, да ва ња прак тич­них са ве та Лич ни тон, ко јим је уно сио број не при ме ре из жи во та, од у да ра од не при стра сно сти на уч ног из ла га ња.238

Уз ауто би о гра фи ју, нај зна чај ни је До си те је во де ло Ба сне, из и шле 1788, до но се ве ли ки из бор из бо га те езо пов ске тра ди ци је. 239 Иако пре во ђе не са ра зних је зи ка и од ра зних ауто ра, од Езо­па до Ле син га, све До си те је ве ба сне ме ђу соб но су слич не у по ступ ци ма из ла га ња, у сти лу, што упу ћу је на то да се у сво јој об ра ди по на шао не као пре во ди лац, већ као пре ра ђи вач. У њи ма он је не са мо вр стан при по ве дач, не го и ми сли лац. Сва ка ба сна про пра ће на је есе ји стич ким ко мен­та ром, на ра во у че ни јем. Ту рас пра вља о свим те ма ма сво га уче ња, из но се ћи мно штво при ме ра из жи во та, исто ри је, ми то ло ги је, књи жев но сти, на род не по сло ви це, сен тен ци је, на во де кла си ка, та ко да на ра во у че ни ја уз ауто би о гра фи ју пред ста вља ју нај о ри ги нал ни је и нај за ни мљи ви је До­си те је ве ста во ве.240

235 О но во ве ков ном сто и ци зму кра јем 16. и по чет ком 17. ве ка, де лат но сти Ју сту са Лип си ју са и ње го ве нео сто ич ке мо рал­не фи ло зо фи је: М. Ти мо ти је вић, Ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа „Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном и „То ми ри да са Ки ро вом гла вом„ као па три от ски „exem plum vir tu tis“, 295–296.

236 М. Ти мо ти је вић, Ра ђа ње мо дер не при ват но сти, При ват ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји од кра ја XVII до почeтк а XVI II ве ка, 84.

237 Д. Об ра до вић, Со вје ти здра ва го ра зу ма, Са бра на де ла I, 287–376.238 Ј. Де ре тић, По е ти ка про све ћи ва ња, Књи жев ност и на у ка у де лу До си те ја Об ра до ви ћа, 15–35.239 Д. Об ра до вић, Езо по ве и про чих ра зних ба сно твор цев о раз лич них је зи ка на сла ве но срп ски је зик пре ве де не ба сне, Са­

бра на де ла I, 405–709.240 В. Је лић, Од ба сне до есе ја и рас пра ве, 406–417.

74 75

ДОБА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Од ка сни јих де ла нај ва жни је је Со бра ни ја ра зних на ра во у че тил них ве штеј, у два де ла. Пр ви са др жи раз ли чи те са ста ве ра ђе не пре ма стра ним, нај ве ћим де лом ен гле ским из во ри ма: ис точ­њач ке, але го риј ске и сен ти мен тал но мо рал не при по вет ке, јед ну Ле син го ву ко ме ди ју, би о гра фи је Со кра та и Ари сто те ла, ви ше есе ја из прак тич не фи ло зо фи је, два есе ја о уку су, у ко ји ма пр ви пут код нас рас пра вља о пи та њи ма есте ти ке и те о ри је књи жев но сти.241 До си те је ви по гле ди на стил, као и оста ли ње го ви естет ски ста во ви из ло же ни у члан ку о „вку су“, пред ста вља ју ком би на ци ју по е ти ке кла си ци зма и сен зу а ли стич ко–ра ци о на ли стич ке те о ри је уку са,242 ко ја је у то ку 18. ве ка има ла сво је мно го број не пред став ни ке у Ен гле ској, ода кле и по ти чу глав не естет ске иде је на шег про све ти тељ ства.243

Дру ги део под на сло вом Ме зи мац, из и шао пост хум но 1818, плод је пи шче ве ин те лек ту ал не зре ло сти. Нај ве ћим де лом, то је збир ка есе ја, и то ори ги нал них, о књи жев ном је зи ку, о чо ве ку ма ши ни244, о ду жно сти по што ва ња на у ке, у ко ји ма је дао за вр шни, ми са о но и те о риј ски нај про­ду бље ни ји из раз, не ким од сво јих глав них фи ло зоф ских те ма: сло бод ном кри тич ком ми шље њу, од но су ра зу ма и во ље, ра зу ма и мо ра ла, ра зу ма и за до вољ ства, о Бо гу и при ро ди, о чо ве ку и ње го вој суд би ни, про бле ми ма вас пи та ња, до ди ру ју ћи уз гред но и та да шње срп ске при ли ке.

До си теј Об ра до вић ни је ни фи ло зоф ни на уч ник у пра вом сми слу, већ по пу ла ри за тор на у ке, про по вед ник на уч но – фи ло зоф ских исти на. Нај и зра зи ти ја ње го ва спо соб ност, на ко јој се те­ме љи це ло ње го во де ло, ни је ни на уч на де мон стра ци ја ни књи жев на има ги на ци ја, већ ве шти на убе ђи ва ња, ре то ри ка.245 До си те је во де ло пред ста вља сво је вр сну, про све ти тељ ску сим би о зу фи ло­зо фи је и књи жев но сти. Основ ни циљ сво га ра да схва тио је као про па ган ду на у ке и при пре ма ње срп ског на ро да да је при хва ти. Сма трао је да се то мо же по сти ћи са мо уче њем љу ди да се ко ри­сте сво јим при род ним да ром, здра вим ра зу мом, оспо со би ти их да сло бод но ми сле и ра су ђу ју. „Сло бод но ми сли ти, зна чи сло бод но при сту пи ти сва кој ства ри без стра ха од ауто ри те та, без пред ра су да, за тим сум ња ти и ис тра жи ва ти. До си те је ве основ не иде је о при ро ди људ ског ра зу­ма, о по ре клу за блу да и о на чи ну да се из бег не за блу да, да се до ђе до исти не, нај бли же су уче њу о ме то ди твор ца но во ве ков ног ра ци о на ли зма, Де кар та. Нај ви ши об лик сло бод ног ми шље ња је на уч но кри тич ко ми шље ње за сно ва но на прин ци пу ка у за ли те та“.246 По ла зе ћи од на че ла кри­тич ког ми шље ња, из нео је при чу о свом жи во ту, о сво јим за блу да ма и осве шће њу, обра зов ним пу то ва њи ма, као при ме ру, ко ји је, исто вре ме но по у чан и ка рак те ри сти чан за срп ске при ли ке, пру жио мо рал не по у ке о по на ша њу по је дин ца и дру штва, дао фи ло зоф ску кри ти ку оби ча ја, на­ра ви и ин сти ту ци ја на шег дру штва, по себ но ма на сти ра где је до пу ног из ра жа ја до шла сло бо да ми шље ња и од и гра ла се епо хал на бит ка из ме ђу ста рог и но вог. До си теј је „с је ван ђе љем у јед ној

241 Д. Об ра до вић, Со бра ни је, Са бра на де ла II, Бе о град 1961.242 Д. Жив ко вић, По че ци срп ске књи жев не кри ти ке, 55.243 V. Ja va rek, Es says Tran sla ted from En glish in the „So bra ni je“ of Do si tej Ob ra do vić, 450–454.244 Де ло Чо век–ма ши на, ле ка ра и фи ло зо фа Ла ме три ја, пред ста вља јед ну од нај ва жни јих по ја ва фран цу ског ме ха ни­

ци стич ког ма те ри ја ли зма 18.ве ка. То ком це лог 18. ве ка би ло је пред мет на па да, у ко ји ма по же сти ни не из о ста ју ни нај ве ћи пред став ни ци фран цу ског ма те ри ја ли зма Ди дро и Хол бах. Те о ри ја о чо ве ку ма ши ни про и за шла је из ма те­ри ја ли стич ког кри ла Де кар то ве ду а ли стич ке фи ло зо фи је и пред ста вља у фран цу ском ма те ри ја ли зму 18. ве ка по се бан пра вац или „шко лу“, ко ја по Марк со вој оце ни „по чи ње са ле ка ром Ле ро ом, до сти же вр ху нац с ле ка ром Ка ба ни сом, а ле кар Ла ме три јој са чи ња ва цен тар“. В.: Ла ме три, Чо век–ма ши на, 11. Сво је вр сни не га тив ни од јек тог прав ца пред­ста вља и До си те јев чла нак у Ме зим цу.

245 Ј. Де ре тић, По е ти ка про све ћи ва ња, 38–46.246 Ј. Де ре тић, До си теј и ње го во до ба, 73–78.

и те ко ви на ма на у ке у дру гој ру ци“,247 по ла зе ћи од те зе да се уче шће Бо га ис цр пљу је на стан ком све та и да све по сле От кро ве ња тре ба под вр ћи кри ти ци здра во га ра зу ма, по љу љао те ме ље цр­кве, до во де ћи у сум њу ње не по сту ла те, ње ну су шти ну и сна гу. Из ло жио је ши рок про грам за ре фор му дру штва и на ше кул ту ре пре ма ра ци о на ли стич ким и про све ти тељ ским обра сци ма. Мно го стру кост про гра ма и ра зно ли кост сред ста ва ко ји ма се слу жио у про све ти тељ ској про па­ган ди учи ни ли су га ве о ма сло же ном по ја вом. Ње го во де ло, оби мом не ве ли ко, вр ши ло је у свом вре ме ну не функ ци ју јед ног пи сца, не го без ма ло це ле јед не књи жев но сти. Оно је би ло и на у ка и фи ло зо фи ја и бе сед ни штво, но си ло је у се би ди дак ти ку и кри ти ку, кре та ло се у свим прав ци ма сво га до ба и об у хва та ло основ не жан ро ве еру дит ско–по пу ла ри за тор ске и по уч не ли те ра ту ре, као и кли це сло же ни јих фор ми. Рас ки нув ши са сред њо ве ков ном цр кве но сло вен ском тра ди ци јом и за по чев ши но во гра ђан ско до ба на ше књи жев но сти, као сва ки ве ли ки но си лац но вих иде ја, оста ће трај но при су тан у да љим исто риј ским ис тра жи ва њи ма.

247 Д. Об ра до вић, Са бра на де ла I, пред го вор Во ји слав Ђу рић, 26.

КРИ ТИ КА БА РО КА И ФОР МИ РА ЊЕ УМЕТ НО СТИ ПРО СВЕ ТИ ТЕЉ СТВА

Ба рок на умет ност и умет ност као про па ган да

Ба рок, исто риј ско–стил ска епо ха, об у хва та ства ра ла штво Евро пе и Ла тин ске Аме ри ке од по след ње де це ни је 16. до кра ја 17, а у Сред њој и Ис точ ној Евро пи и ка сни је, све до по зног 18. ве ка; као стил епо хе, ис по ља ва се у свим ви до ви ма жи во та: умет нич ком, вер ском, со ци јал ном, по ли тич ком.1

По сто је два раз ли чи та ту ма че ња ка да су у пи та њу ко рен и основ но зна че ње ре чи ба рок – ита ли јан ско и фран цу ско.2 Пре ма ита ли јан ском, код ко га је по ре кло ре чи об ја снио Бе не де то Кор че, ба рок је пр вен стве но зна чио од ре ђе ни по јам ло ги ке, јед ну од фи гу ра си ло ги стич ке ло ги­ке, ко ја пре ма кла сич ном ско ла стич ком об ја шње њу пред ста вља је дан од об ли ка ло гич ког за кљу­чи ва ња. Пре ма дру гом ту ма че њу, реч по ти че из пор ту гал ског и шпан ског је зи ка и од но си се на би сер, не пра вил ног об ли ка. У пре не се ном зна че њу по јам ба рок озна ча ва об ли ке ко ји су пре те ра­ни, из ве шта че ни, не у рав но те же ни, нео бич ни, би зар ни, екс тра ва гант ни и ко ји су у су прот но сти са хар мо ни јом ре не сан се и кла си ци зма. Ни у 18. ве ку по јам ба ро ка ни је по бли же про ту ма чен и зна чио је са ста но ви шта кла си ци стич ке есте ти ке, не што не у ку сно, не пра вил но, чуд но ва то, опа­да ње и де ге не ра ци ју. Тек у дру гој по ло ви ни 19. ве ка по че ло је објек тив ни је вред но ва ње умет но­сти ба ро ка, пр во у ту ма че њу ар хи тек ту ре, а за тим је стил ска раз вој на уло га ба рок не умет но сти кри тич ки ре ви ди ра на и по ста вље на на осно ве ши ро ког кул тур ног умет нич ког зби ва ња за слу гом Вел фли на ко ји је у свом де лу о основ ним пој мо ви ма у но ви јој умет но сти обра зло жио ба рок као де фи ни сан стил ски по јам у скулп ту ри и сли кар ству.3 То се до го ди ло по чет ком 20. ве ка ка да је са вре ме но ме то до ло шко исто риј ско про у ча ва ње до ка за ло спе ци фич ну услов ну раз вој ну за ко­ни тост и осо бен зна чај ба рок ног иде а ла и ле по те узи ма ју ћи у об зир мно го стра ност и бо гат ство ин тен зив ног ства ра лач ког по ле та.

До мо ви на ба ро ка је Ита ли ја, ту су ње го ви по че ци још од сре ди не 16. ве ка, да би се ти пич но фор ми рао тек у Ри му, и то пред крај ре не сан се и упо ре до са ма ни ри змом. Ба рок на умет ност, ко ја је у за ма ху од 1590, не по сред но по сле то га раз ви ја се у оста лим европ ским зе мља ма и по ве за на је са те жњом об но ве и ка то лич ком про ти вре фор ма ци јом, ко ја по бе ђу је у том раз до бљу, и са по тре­

1 J. A. Ma ra vall, Cul tu re of the Ba ro que, Analysis of a Hi sto ri cal Struc tu re, 3–15; H. Rom bach, „Die Welt des Ba rock“ Ver such einer Struk tu ra nalyse, 9–23.

2 О ети мо ло ги ји пој ма ба рок В. : М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 13; B. Mi gli o ri ni, Eti mo lo gia e sto ria del ter mi ne „Ba roc co“, 39–49.

3 H. Vel flin, Osnov ni poj mo vi isto ri je umet no sti, pro blem raz vit ka sti la u isto ri ji umet no sti, 21–24, 31 и да ље.

79

ба ма фе у дал не двор ске ели те у окви ру утвр ђе ног вла дар ског ап со лу ти зма. Та ко је по твр ђен слу­жбе ни зна чај ба рок не умет но сти ка ко са цр кве не, та ко и са све тов не фе у дал не стра не. Пре ци зни је ту ма че ње ба ро ка као стил ске и исто риј ске ка те го ри је омо гу ће но је пре ва зи ла же њем Вел фли но ве те о ри је у ко јој је из о ста ло све о бу хват но са гле да ва ње це ло куп ног ба рок ног умет нич ког ства ра­ла штва.4 С об зи ром да не по сто ји је дин ствен ба рок ни стил, це ло куп ну ба рок ну умет ност тре ба са гле да ти кроз стил ску ви ше стру кост и ба рок као стил ску ка те го ри ју ту ма чи ти у мно жи ни.5

У раз ли чи тим сло вен ским сре ди на ма ба рок се ис по ља вао раз ли чи том ја чи ном и об ли ци ма, а по не где је тра јао и до пр вих де це ни ја 19. ве ка.6 У 17. и 18. сто ле ћу на ци о нал ни мо ме нат, још увек под ре ђен вер ској опре де ље но сти, ко ји је је дан од основ них еле ме на та ба рок не кул ту ре, ни је био до вољ но из ра жен. За то се уоча ва нео п ход ност раз ли ко ва ња пра во слав ног од про те стант ског и ри мо ка то лич ког ба ро ка. У ба рок ној епо хи мо же се из дво ји ти, по ред ка то лич ког и про те стант­ског, и пра во слав ни кул тур ни мо дел. Јед на од за јед нич ких осо би на би ле су вер ске ре фор ме, али њи хо во по себ но спро во ђе ње у по је ди ним кул тур ним мо де ли ма од ре ди ло је и спе ци фич не пу те­ве у раз во ју ба рок ног сли кар ства. На ста нак про те стант ског ба ро ка об ја шња ва се ре ак ци јом на ри мо ка то лич ку кон тра ре фор ма ци ју, док је ба рок у сло вен ским пра во слав ним зе мља ма обра зо­ван у сло же ном про це су ри мо ка то лич ких и про те стант ских ути ца ја.7 У том сми слу по де сни ја је упо тре ба пој ма сло вен ски пра во слав ни ба рок, са идеј но по ве за ни јим осла ња њем на је дин стве но пра во слав но ду хов но на сле ђе. Упо тре бом овог пој ма на пра вље на је раз ли ка из ме ђу ба ро ка у ка то лич ким и ба ро ка у про те стант ским сло вен ским сре ди на ма, где је под ди рект ним за пад но е­вроп ским ути ца ји ма, а ис кљу чу је се ба рок на умет ност не сло вен ских пра во слав них те ри то ри ја, ру мун ске и грч ке.8 Ме ђу тим, ко ри шће њем овог тер ми на, уну тар пра во слав ног кул тур ног кру га, ни су на гла ше не раз ли ке из ме ђу ба ро ка као кул тур но–исто риј ске епо хе и ба ро ка као стил ске ка­те го ри је. У том кон тек сту мо же се ис так ну ти раз ли ка из ме ђу ис точ но сло вен ског пра во слав ног ба ро ка као све о бу хват ног исто риј ског кул тур ног мо де ла, и по ја ве ба рок них еле ме на та у умет­но сти ле ван тин ског пра во слав ног кру га.

За са гле да ва ње и ту ма че ње ба ро ка код Ср ба ва жно је на гла ша ва ње раз ли ке из ме ђу ба ро ка као исто риј ске и ба ро ка као стил ске ка те го ри је. Ба рок као све о бу хват ни кул тур ни мо дел при хва­ти ли су је ди но Ср би и њи хо ва цр кве на ор га ни за ци ја уну тар Хаб збур шке мо нар хи је, док се код Ср ба ко ји су жи ве ли у Ото ман ској им пе ри ји и у умет нич ком ства ра ла штву Ср ба ко ји су жи ве­ли у окви ру Ве не ци јан ске ре пу бли ке мо же го во ри ти о по је ди ним еле мен ти ма ба рок не кул ту ре. То при хва та ње ба ро ка као све о бу хват ног исто риј ског кул тур ног мо де ла био је и услов за раз вој ба рок ног сли кар ства.9 Срп ска ба рок на кул ту ра раз ви ја ла се у окви ри ма ка то лич ке Хаб збур шке мо нар хи је што је за по сле ди цу има ло на ста нак ни за раз ли ка ко је су срп ски ба рок ни мо дел одва­ја ле од ба рок не кул ту ре дру гих пра во слав них сре ди на.

Још то ком 15. ве ка по ти ски ва ни од Ту ра ка Ср би се по вла че на се вер до Ду на ва и укљу чу ју у жи вот угар ске др жа ве што је до ве ло до ја ча ња срп ских на се ља на под руч ју По ду на вља. На кон Мо­хач ке бит ке 1526. и по ко ра ва ња нај ве ћег де ла Угар ске, Ср би у По ду на вљу се при ла го ђа ва ју жи во ту

4 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 14–16. 5 Исто, 17–18. 6 А. И. Ро гов, Про бле мы сла вян ско го ба рок ко, 3–12. 7 А. Н. Ро бин сон, Иде о ло ги че ские за ко но мер но сти дви же ния ли те ра тур но го ба рок ко, 13–26. 8 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 21. 9 Исто, 22.

80 81

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

у Ото ман ском цар ству. У тим исто риј ским окви ри ма, ка да се угар ска власт сме њи ва ла са тур ском, раз ви ја се и жи ви срп ска кул ту ра и умет ност чи ји дух и стил пред ста вља ју од 15. до 17. ве ка кон­ти ну и ра ни ток ви зан тиј ског ути ца ја, да би у 18. ве ку до жи ве ла исто риј ски ну жне пре о бра жа је на ста ле као по сле ди ца дру штве ног про це са ства ра ња и сна же ња срп ске гра ђан ске кла се.10

Рат ни по тре си кра јем 17. и у пр вој по ло ви ни 18. ве ка не ми нов но су ути ца ли на бал кан ске при ли ке. Про у зро ко ва ли су ко ле ба ње гра ни це из ме ђу Аустри је и Тур ске. На кон мно гих рат­них го ди на, по што ва њем Бе о град ског ми ра из 1739. гра ни ца је ду го оста ла утвр ђе на на Са ви и Ду на ву.11 У то вре ме је срп ски жи ваљ на те ри то ри ји Угар ске, укљу че не у са став Хаб збур шке мо нар хи је, оја чан две ма се о ба ма, 1690. и 1739.12 Се о бе су по сво јим по сле ди ца ма умно го ме обе­ле жи ле по че так но вог до ба у ду хов ном и по ли тич ком жи во ту срп ског на ро да. Од тих вре ме на за по чи ње и на гли про цес укљу чи ва ња Ср ба у за пад но е вроп ску кул ту ру, што је усло ви ло, већ од три де се тих го ди на 18. ве ка, и на пу шта ње тра ди ци о нал них об ли ка ис точ но пра во слав не умет но­сти. При вре ме ни до ла зак пре тво рио се у оста нак, а убр зо за по чи ње нео п ход ни про цес сло же ног пре о бра жа ја це ло куп ног ду хов ног жи во та и ње го вог при ла го ђа ва ња усло ви ма мо дер не ап со­лу ти стич ке др жа ве.13 Ба рок ну кул ту ру нај пре при хва та ју, по ли ти ком свог по на ша ња, цр кве ни по гла ва ри, а за тим се она ис по ља ва и у оста лим об ли ци ма кул тур ног, ду хов ног и умет нич ког жи во та.14 Све штен ство ко је се на ла зи ло на че лу срп ског на ро да има ло је и ду хов ну и све тов ну власт.15 Ка нон ска ве за из ме ђу цр кве не ор га ни за ци је на под руч ју Хаб збур шке мо нар хи је и Пећ ке па три јар ши је тра ја ла је све до на сил ног уки да ња Па три јар ши је 1766.16 То је дин ство и не пре ки­ну та ве за са „Мај ком цр квом у Пе ћи“ усло ви ла је бу ђе ње исто риј ске све сти и на ста ја ње јед ног сло же ног идеј ног про гра ма Пећ ке па три јар ши је и Кар ло вач ке ми тро по ли је чи ја је су шти на би ла под се ћа ње, упо зна ва ње ве ли чи не и одр жа ва ње сла ве сред њо ве ков не ба шти не.17 Од ре ђе не по ли­тич ке те жње од ра зи ле су се и на ико но граф ски ре пер то ар срп ске умет но сти.

При ла го ђа ва ње но вом кул тур ном мо де лу до ве ло је до не ми нов но сти пре ва зи ла же ња ста­рог пик то рал ног си сте ма. На пу шта ње и рас ки да ње са тра ди ци јом и при хва та ње но вих схва та­ња нај ви ше се и нај ду же осе ћа ло у сли кар ству. Сли ка је у ба рок ним ре фор ма ма и пра во слав­не и ка то лич ке цр кве за др жа ла тра ди ци о нал ну уло гу, што је об ја шњи во за јед нич ким на сле ђем оспо ра ва ним од стра не ре фор ма циј ске те о ло шке ми сли.18 У ко му ни ка ци о ном си сте му сли ка је

10 О овим пи та њи ма: Р. Гру јић, Ду хов ни жи вот, 367–432; Д. Ј. По по вић, Вој на гра ни ца, 269–349; Д. Ј. По по вић, Сли ка Вој во ди не у 18. ве ку, 88–110; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 5; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност XVI II ве ка, Исто ри ја срп ског на ро да, 245–314.

11 А. Ивић, Исто ри ја Ср ба у Вој во ди ни, 330–341; С. Га ври ло вић, Ср би у Угар ској и Сла во ни ји од Кар ло вач ког ми ра до Аустро–тур ског ра та 1716–1718, 55–62; Р. Ве се ли но вић, Ср би ја под аустриј ском вла шћу 1718–1739, 106–146.

12 H. Ka le ši, O se o ba ma Sr ba sa Ko so va kra jem 17. i po čet kom 18. ve ka, et nič kim pro me na ma i ne kim dru gim pitanјima iz isto ri je Ko so va, 193–216.

13 О при ла го ђа ва њу ба рок ним нор ма ма и фор ми ра њу срп ске ба рок не кул ту ре: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли­кар ство, 27–42.

14 Р. Са мар џић, Ба рок и Ср би 1683–1739, 13–17; Ј. То до ро вић, Кон цепт при ват ног на по зор ни ци јав ног – при ват ни жи вот на ми тро по лиј ском дво ру у 18. ве ку, 655–686.

15 Н. Ра дој чић, Увод у исто ри ју срп ске исто ри о гра фи је XVI II ве ка, 11–12; М. Ко стић, Сли кар ски за нат код Ср ба у 18. ве ку, 43.

16 Р. Гру јић, Пећ ки па три јар си и кар ло вач ки ми тро по ли ти у 18. ве ку, 13–34; Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 77–79.

17 Д. Ме да ко вић, До ба ба ро ка, 93–106. 18 О ба рок ним вер ско – по ли тич ким про гра ми ма у Хаб збур шкој мо нар хи ји и ме сту сли ке у њи ма: F. Matsche, Die Kunst

im Di enst der Sta at si dee Ka i ser VI. Iko no grap hie, Iko no lo gie und Pro gram ma tik des „Ka i ser stils“, I, 55, и II, 551–557.

80 81

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

у ба рок ној кул ту ри, где је пред ност ви зу ел ног над ауди тив ним би ла нео спор на, до би ла кључ ну уло гу, а сли кар ство пре ма схва та њи ма eпохе нај бли же ши ро ким ма са ма, по ста ло је нај по пу­лар ни ја умет ност.19 Ба рок ним сли кар ством, про же тим ду хом про па ган де, до ми ни ра ла је те жња да се ан га жо ва на иде ја пре тво ри у ви зу ел ну пред ста ву. Умет нич ко де ло на ме ње но је јав но сти са ја сно из ра же ном ин тен ци јом, да се сли ком ис ка же по ли тич ка, ре ли ги о зна или мо рал на по­ру ка.20 Сло же но ме сто до би ла је све та сли ка, чи је је зна че ње од ре ђе но на ме ном ко ју је има ла у вер ском и ли тур гиј ском ри ту а лу. Те о ло ги ја сли ке има ла је ве о ма ва жно и де фи ни са но ме сто у пра во слав ној дог ма ти ци, та ко да би сва ко ње го во на пу шта ње до ве ло у пи та ње основ на на че ла дог ме.21 У ба рок ном цр кве ном ен те ри је ру, схва ће ном као по зо ри ште ли тур гиј ске дра ме, све та сли ка је до би ла ан га жо ва ну на ме ну ви зу а ли зо ва ња дог мат ско–ли тур гиј ских, вер ско – по ли тич­ких и мо рал но – ди дак тич ких схва та ња цр кве.

Ба рок но сли кар ство пра во слав ног све та има ло је по себ но на гла ше но уче ње о ико на ма. По­што ва ње ико на би ло је при сут но и у ба рок ној по бо жно сти за пад не цр кве, али ни је ути ца ло на раз вој сли кар ства, ко је је, још од ре не сан се, по ста ло јед на од сло бод них ве шти на, док је кул тур ном кру гу пра во слав ног све та ту ма че но у дог мат ским окви ри ма.22 Тран сфор ма ци ја сред­њо ве ков не ико не, ко ја је сма тра на сим бо лом пра во сла вља, у ба рок ну пред ста ву би ла је сло жен про цес ства ра ња но вог по ет ског и ре ли ги о зног си сте ма сли ке. Раз ре ше ње овог про бле ма, ко ме се, пре по ја ве у срп ској умет но сти, пр во при сту пи ло у кру гу ки јев ске Ду хов не ака де ми је и сли­кар ске шко ле Ки је во–пе чер ске ла вре, во де ћем ду хов ном сре ди шту пра во сла вља, а за тим у ру­ској сре ди ни то ком 17. ве ка, за ла зи ло је у основ на док три нар на пи та ња ли тур гиј ске те о ло ги је и дог ма ти ке. У ба рок ном пра во сла вљу, ра ни по ле мич ки спи си и трак та ти о сли кар ству бра ни ли су сли ка ње ико на ту ма че њем сред њо ве ков них тек сто ва. У срп ској ба рок ној кул ту ри те о риј ски трак та ти ко ји су обра зла га ли схва та ње сли ке ни су на ста ја ли, али је пик то рал на по е ти ка нор ми­ра на.23 Од бра на по што ва ња ико на укљу чу је се и у ка сни је ка ти хи зи се ко ји се пре штам па ва ју за по тре бе Кар ло вач ке ми тро по ли је и трак та те про тив про те ста на та, ка кав је Ка ме нь ве ры Сте фа на Ја вор ског, је зу ит ског ђа ка и по бор ни ка пост три дент ског кон зер ва ти зма.24 Ова књи га пи са на у од бра ну ре ли ги о зног сли кар ства и све тих сли ка, у ко јој је из ра же но не скри ве но не сла га ње са про те стант ски обо је ним ре фор ма ма Пе тра Ве ли ког и про те стант ског ути ца ја у пра во слав ној цр кви, отво ре но упе ре на про тив ре фор ма тор ског ико но кла зма, пред ста вља нај ви ши до мет у раз во ју по ле мич ке ли те ра ту ре.25

19 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 43–44; J. A. Ma ra vall, Cul tu re of the Ba ro que, 251–254. 20 О са гле да ва њу умет нич ког де ла у окви ру по ли тич ког и дру штве ног окру же ња: Tre vor–Ro per, Ide o logy Prin ces and Ar tis,

Pa tro na ge and at Fo ur Hab sburg Co urts 1517/1633, 7–10. 21 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 44–45. 22 Исто, 230–231. 23 О пик то рал ној по е ти ци, за ко ни ма умет нич ког ства ра ња ко ји од ре ђу ју мор фо ло шко–фе но ме но ло шке ка рак те ри сти­

ке сти ла: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 153–224. 24 У ми тро по лиј ској би бли о те ци Ка ме нь ве ры се по ја вљу је већ 1733. Књи га је за бе ле же на и у би бли о те ка ма ма на сти ра

Врд ни ка, Бе о чи на, Ра ков ца, Хо по ва и Ку ве жди на, као и у по пи су би бли о те ке бу дим ских епи ско па. Д. Ру ва рац, Опис срп ских фру шко гор ских ма на сти ра 1753, 64, 294, 384, 431; Р. Гру јић, При ло зи за исто ри ју Ср би је у до ба аустриј ске оку па ци је 1718–1739, 52, 116; С. Пет ко вић, Ма на стир Ку ве ждин и Див ша, 36; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли­кар ство, 287.

25 С. Явор ски, Ка ме нь ве ры, 1–178; О Сте фа ну Ја вор ском, ње го вом ин те лек ту ал ном про фи лу, про по вед нич кој де лат­но сти и ути ца ју ко је је ње го во де ло има ло на срп ску ба рок ну кул ту ру: М. Бо шков, Ру ска штам па на књи га у на шем XVI II ве ку, 551, 557–558; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 153–261; 277–412.

82 83

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

17. и 18. век пред ста вља ју вр ху нац вла да ња за сно ва ног на ис кљу чи вој вла сти јед ног вла да ра из по ро ди це ко ја сво ју моћ за сни ва на бо жан ском пра ву. У ка то лич ким зе мља ма ово схва та ње се са свим при род но ста па са ре ли ги јом. Зе мља у ко јој је овај са вез из ме ђу бо жан ског и вла дар ског до шао до нај пот пу ни јег из ра за је сте Аустри ја. Те ре зи јан ске и јо зе фи ни стич ке цр кве не ре фор ме че сто су би ле у су прот но сти иде ја ма уни вер зал не ре фор ме рим ског ка то ли чан ства. Аустриј ско ка то ли чан ство по мно го че му је од ли ко ва ла вер ска то ле ран ци ја ко ја је омо гу ћи ла ор га ни зо ва ње раз ви је ног па ро хиј ског си сте ма Кар ло вач ке ми тро по ли је, што је за по сле ди цу има ло про цват ба рок ног сли кар ства. Ор га ни зо ва ње па ро хиј ске мре же Кар ло вач ке ми тро по ли је од ви ја ло се у окви ри ма вер ских ре фор ми ко је је пред у зи ма ла ви со ка је рар хи ја Срп ске цр кве у Хаб збур шкој мо нар хи ји, а прав но за сно ва ним на при ви ле ги ја ма ко је су из да ли аустриј ски вла да ри.26 У по за­

26 О При ви ле ги ја ма и њи хо вој де фи ни ци ји ју рис дик ци је пра во слав них ми тро по ли та: Д. Да ви дов, Срп ске при ви ле ги је цар ског до ма хаб збур шког, 7–14.

82 83

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ди ни ових ре фор ми на ла зи ла се иде ја о те мељ ној про ме ни пра во слав не цр кве и ње ном по и сто­ве ћи ва њу са кон цеп том ка то лич ке у вре ме про ти вре фор ма ци је, са ec cle sia mi li tans.

Док се пор трет но сли кар ство, од мах на кон се о бе Ср ба у Хаб збур шку мо нар хи ју, ди рект но окре ну ло за пад но е вроп ским узо ри ма, као и ба рок на гра фи ка ко ја се ве за ла за беч ке ра ди о ни це Ја ко ва Шму це ра и То ма са Ме сме ра, још од вре ме на Хри сто фо ра Џе фа ро ви ћа, срп ско цр кве но сли кар ство, усло вље но вер ским раз ли ка ма, опи ра ло се ди рект ним за пад ним ути ца ји ма све до се дам де се тих го ди на 18. ве ка.27 Ње гов раз вој те као је оним прав цем ко јим је кре нуо про цес вер­ских ре фор ми. Два де се тих го ди на 18. ве ка у вре ме ми тро по ли та Мој се ја Пе тро ви ћа и ње го вог на след ни ка Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа, са зре ла је свест о нео п ход но сти про ме на ко је би ад ми ни стра­тив ним ме ра ма ре гу ли са ле це ло куп ни вер ски и цр кве ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји. Ми тро по ли ти на сто је да ни зом „пра ви ла“ и „на ста вле ни ја“ оја ча ју ауто ри тет цен трал не вла сти, утвр де ду хов ни по ре дак и омо гу ће ор га ни зо ва ње Цр кве и ње не епи скоп ске и па ро хиј ске мре же.28 У цен тар ре фор ми по ста вљен је про блем обра зо ва ња ко ји је тре бао да до ве де до по ди за ња вер­ског и кул тур ног ни воа и ти ме за га ран ту је успех у трај ност њи хо вих пред у зи ма ња. У спро во ђе­њу вер ско–по ли тич ких ре фор ми и ин сти ту ци о нал ном ор га ни зо ва њу цр кве Мој си је Пе тро вић и Ви кен ти је Јо ва но вић угле да ли су се на Ду хов ни ре гу ла мент ко ји је за по тре бе вер ских ре фор ми Пе тра Ве ли ког са ста вио Те о фан Про ко по вич.29 Ме ђу тим, из ме ђу Ду хов ног ре гу ла мен та и ре фор­ми бе о град ско–кар ло вач ких ми тро по ли та по сто ја ла је раз ли ка. Пе тров ске ре фор ме те жи ле су да Цр кву и ње ну обра зов ну уло гу ста ве у функ ци ју др жав ног ап со лу ти зма. Спро во ђе ње ре фор ми у Кар ло вач кој ми тро по ли ји за по че ле су цр кве не вла сти с ци љем да обра зу ју ја ку цр кве ну ор га ни­за ци ју ко ја би „по чи ва ла на вер ни ку, а не на по да ни ку“. Кар ло вач ки ми тро по лит је вер ски по гла­вар на ци је и по ли тич ки пред вод ник. У тим схва та њи ма бе о град ско–кар ло вач ки ми тро по ли ти су се при бли жи ли ре фор ма ма ко је је од вре ме на Пе тра Мо ги ле спро во ди ла Ки јев ска ми тро по ли ја, глав ни ду хов ни цен тар сло вен ског пра во слав ног све та и не при ко сно ве ни ауто ри тет за Срп ску цр кву у Хаб збур шкој мо нар хи ји.30 Ду хов ни и по ли тич ки про грам ре гу ли са не и ре фор ми са не цр­кве не ре ли ги о зно сти од ре дио је и ико но граф ски ре пер то ар срп ске умет но сти 18. ве ка и вр хов ни над зор кли ра у чи ну ли ков ног ства ра ла штва.31

У срп ској кул тур ној исто ри ји ба рок на епо ха оме ђа на је са два пре лом на до га ђа ја ко ја су обе ле жи ла и од ре ди ла но ви ју на ци о нал ну исто ри ју. То су Се о ба Ср ба 1690, са ко јом мо же мо услов но ре ћи, за по чи ње ба рок на епо ха и Те ми швар ски са бор одр жан 1790. са ко јим се за вр ша ва. Ве ли ку се о бу је из ве ла ви со ка цр кве на је рар хи ја ко ја је, као во де ћа ду хов на и по ли тич ка сна га у 18. ве ку, спро ве ла сло жен пре о бра жај це ло куп ног вер ског жи во та. То ком вре ме на моћ цр кве них по гла ва ра по сте пе но сла би и на Те ми швар ском са бо ру је во де ћа уло га цр кве до ве де на у пи та ње. Обо га ће но гра ђан ство уме сто вер ске са мо стал но сти у пр ви план ста вља на ци о нал не ин те ре се.

Ба рок на епо ха у срп ској кул тур ној исто ри ји пред ста вља де фи ни са ну це ли ну у чи јим окви ри­ма се мо гу уочи ти две кул тур не ори јен та ци је: ру ско–укра јин ска и аустриј ска. На осно ву до ми на­

27 М. Ти мо ти је вић, Пор тре ти ар хи је ре ја у но ви јој срп ској умет но сти, 147–174; О. Ми кић, Д. Да ви дов, Пор тре ти Ср ба XVI II ве ка, 12–13; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 113–114.

28 О вер ским ре фор ма ма: Б. Вук сан, Иде је ре фор ме и по ја ва ба кро ре за код Ср ба у XVI II ве ку, 199–221; Ре фор ме су се од ра зи ле и на раз ви так књи жев но сти: Л. Чур чић, За ха ри ја Ор фе лин и на род на по е зи ја, 171–177.

29 М. Ко стић, Ду хов ни ре гу ла мент Пе тра Ве ли ког (1721) и Ср би, 61–91; Б. Вук сан, Иде је ре фор ме и по ја ва ба кро ре за код Ср ба у XVI II ве ку, 199–221.

30 О ре фор ма ма Пе тра Мо ги ле: В. Аско чен ко, Ки е вь с древ не й ши мь его учи ли щ е мь, 125–156. 31 М. Ко стић, Ли ков ни за нат код Ср ба у 18. ве ку, 43.

84 85

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ци је од тих две ју у стил ском раз во ју срп ског ба рок ног сли кар ства мо гу се уочи ти два пе ри о да. Пр ва фа за ре тро спек тив ног ра но ба рок ног сли кар ства раз ви ја ла се под сна жним ути ца јем Ки­јев ско – пе чер ске сли кар ске шко ле.32 По сле то га усле дио је по ку шај спро во ђе ња ре фор ме пик то­рал не по е ти ке ко ја је има ла за циљ да пра во слав но уче ње о све тим ико на ма ускла ди са сред њо­е вроп ским ту ма че њем ре ли ги о зне сли ке. За за вр шну фа зу ка сно ба рок ног еклек ти ци зма, у ко јој се осе ћа про дор ро ко коа и нео кла си ци зма, ка рак те ри стич но је при хва та ње естет ских иде а ла беч ке ли ков не Ака де ми је. Ба рок на по е ти ка беч ке ли ков не Ака де ми је, у чи јим те ме љи ма су по­чи ва ле иде је ка то лич ке ре фор ме, у срп ском сли кар ству је при хва ће на у тре нут ку ка да су због

32 O ути ца ји ма ру ско укра јин ске умет но сти на срп ску у то ку 18. ве ка: М. Јо ва но вић, Ру ско –срп ске умет нич ке ве зе у XVI II ве ку, 379–409; Д. Да ви дов, О укра јин ско – срп ским умет нич ким ве за ма у XVI II ве ку, 221–235; Д. Да ви дов, Укра­јин ски ути ца ји на срп ску умет ност сре ди не XVI II ве ка и сли кар Ва си ли је Ро ма но вич, 119–138; П. Ва сић, До ба ба ро ка, 111–124; Д. Да ви дов, Ба рок ни ико но стас из Су бо ти це (Алек сан дро ва) – 1766, 152–154.

84 85

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

86 87

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ра ци о на ли стич ке стро го сти нео кла си ци зма и ре фор ма ма про све ти тељ ског јо зе фи ни зма, ба рок­на схва та ња би ла спу та на.33 Смрт ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа и до ла зак Јо ва на Ге ор ги је ви ћа за по гла ва ра Кар ло вач ке ми тро по ли је озна ча ва ју крај пр вог и по че так дру гог пе ри о да.

Ма да су се и Ри мо ка то лич ка и Пра во слав на цр ква као глав ни но си о ци ба рок не кул ту ре у утвр ђи ва њу и спро во ђе њу сли кар ских про гра ма осла ња ле на из у зет но бо га то све то о тач ко пре­да ње, у пра во слав ним сре ди на ма ово га до ба уоче но је на гла ше но вра ћа ње вла сти тој про шло­сти и умет нич кој ба шти ни, што је по себ но би ло ис так ну то у срп ској умет но сти. Исто рич ност срп ске ба рок не кул ту ре усло вље на је двој ном функ ци јом ми тро по лиј ске вла сти, ду хов ном и све тов ном. У вер ским про гра ми ма Кар ло вач ке ми тро по ли је ин си сти ра ло се на на ци о нал но–по­ли тич кој по за ди ни, за раз ли ку од рим ске цр кве ко јој то у ње ним уни вер зал ним на ме ра ма ни је би ло бит но, те сто га ни је из јед на ча ва ла др жав ну и цр кве ну исто ри ју. У ли ков ном ре пер то а ру пред ста ве исто риј ских до га ђа ја и на ци о нал них све ти те ља има ле су по себ ну уло гу и ста вље не су у функ ци ју иде о ло ги зи ра ња исто ри је. По што ва ње све ти те ља ну жно је ту ма чи ти у окви ри ма ба рок ног исто ри зма, за сно ва ног на цр кве ној исто ри ји уче ног рим ског кар ди на ла, те о ло га и исто­ри ча ра Ће за ра Ба ро ни ју са и у окви ру иде ја и тра ди ци је ко ју је не го ва ла Пећ ка па три јар ши ја.34 С об зи ром да срп ско ба рок но сли кар ство, услед при ли ка и окви ра у ко ји ма је на ста ло, ни је има ло по ле мич ки ка рак тер, ве ли ча ње све ти те ља, њи хо ве за шти те и не бе ског по сре до ва ња, ис ка за но је без пре те ра не ба рок не пом пе зно сти, они су сли ка ни као при ме ри хе рој ске вр ли не.

Ба рок ни вер ско–по ли тич ки про грам ви зу ел но је пред ста вљен штам па њем Сте ма то гра фи је, ко ју је осми слио ви со ки клир Кар ло вач ке ми тро по ли је, а ре зао Хри сто фор Џе фа ро вић у са рад­њи са То мом Ме сме ром 1741.35 На ста ла је у тре нут ку ка да па три јарх Ар се ни је IV Ша ка бен та од ца ри це Ма ри је Те ре зи је у Бе чу тра жи по твр ду сво јих пра ва над це лим Или ри ком. Ов де је умет ност, за пра во гра фи ка ди рект но ста вље на у функ ци ју про па ги ра ња и од бра не вер ско–по­ли тич ког про гра ма па три јар ха Ар се ни ја IV Ша ка бен те.

По е ти ка ба рок ног сли кар ства би ла је ве за на за тра ди ци ју као од раз тра же не ре тро спек­тив но сти, што је као по ја ва би ло при сут но и у за пад но е вроп ском ба ро ку.36 Про из ла зе ћи кон­ти ну и ра но из сред њег ве ка ба рок на умет ност пра во слав ног кру га у сли кар ству и по е зи ји има мно го број не до дир не тач ке са њим. При ста ли це и про тив ни ци вер ских ре фор ми и ре фор ме пик то рал не по е ти ке, раз ли чи то ту ма че ћи тра ди ци ју, до след но се осла ња ју на њен ауто ри тет, не од ба цу ју ћи ни је дан исто риј ски мо ме нат.37 У окви ру срп ског сли кар ства ова ре тро спек тив на исто рич ност де ли мич но се на пу шта тек у ка сно ба рок ном сли кар ству Ја ко ва Ор фе ли на и Те о до­ра Или ћа Че шља ра, ко ји сво је сли кар ско обра зо ва ње сти чу у кру гу беч ке ли ков не Ака де ми је.38

Са ме део исто ри зма у ба рок ном сли кар ству, за пад но е вроп ске илу стро ва не Би бли је и њи хо ве ру ско–укра јин ске пре ра де у срп ској исто ри ји 18. ве ка по ста ју пре суд не за уоб ли ча ва ње ико но­

33 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 160–163. 34 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 371–373; Д. Ме да ко вић, Ба рок код Ср ба, 67–80; Д. Ме да ко вић, Пу те ви

срп ског ба ро ка, 271–275. 35 Сте ма то гра фи ја, Из о бра же ни је ору жиј Или ри че ских. Из ре за ли у ба кру Хри сто фор Же фа ро вић и То ма Ме смер 1741,

5–31. 36 R. Wit tko wer, Art and Ar chi tec tu re in Italy 1600/1750, 139. 37 За ту ма че ње на сле ђа као сред ства за мор фо ло шко–фе но ме но ло шко де фи ни са ње ре ли ги о зне сли ке: М. Ти мо ти је вић,

Тра ди ци ја и ба рок (Ту ма че ње тра ди ци је у ре фор ма ма ба рок не пик то рал не по е ти ке), 201–221. 38 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 224–242.

86 87

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

граф ског про гра ма.39 Као и у сред њо ве ков ном и по зно ви зан тиј ском пе ри о ду, и у фор ми ра њу ба рок не те ма ти ке у пра во слав ном све ту при мет но је са деј ство цр кве не ли те ра ту ре, по е зи је и про по вед ни штва. У ба рок ним вре ме ни ма, због од ре ђе них исто риј ских при ли ка, Ср би су мно го по ла га ли на бе сед ни штво пи са но ру ско сло вен ским је зи ком ко је је слу жи ло ци ље ви ма на ци о­нал ног одр жа ња.40 Из ра жен је ути цај ру ског и по себ но укра јин ског схо ла стич ког бо го сло вља41 ко је је би ло пре суд но на по ја ву мо ра ли за тор ско–ди дак тич ке те ма ти ке, за сно ва не, ра ди фор­ми ра ња етич ког про фи ла вер ни ка, на уче њу о хри шћан ским вр ли на ма, по ро ци ма, ду хов ним и те ле сним ми ло ср ђи ма. На тим осно ва ма по чи ва ју, „ви ше као кор пу си ети ке не го дог ма ти ке“, и про по вед нич ки збор ни ци Обед ду шев ни и Ве че ра ду шев на, Си ме о на По лоц ког, ко ји су по на ре ђе њу Па вла Не на до ви ћа ко ри шће ни у па ро хиј ском про по вед ни штву Кар ло вач ке ми тро по­ли је.42 Укра јин ци и Ср би су би ли у слич ном по ло жа ју, из ло же ни вер ском и по ли тич ком при ти­ску ка то лич ких зе ма ља. У на по ри ма да се су прот ста ве уни ји и ка то лич кој про па ган ди, срп ски бе сед ни ци су при хва ти ли ме то де про тив нич ке схо ла стич ке ре то ри ке ко ја је из Пољ ске пре ко Укра ји не до пи ра ла и до нас. Уз о ре су на ла зи ли у де ли ма укра јин ско–пољ ских бе сед ни ка 17. ве ка Тран кви ли о на, Га ља тов ског, Ба ра но ви ча и По лоц ког. Де ла укра јин ског схо ла стич ког бо го сло вља су то ком 18. ве ка ужи ва ла не при ко сно вен ауто ри тет у ду хов ном жи во ту Кар ло вач ке ми тро по­ли је и по ред за бра не ко ју су на њи хо ву упо тре бу ста ви ли Мо сков ски са бор 1690. и цен зор ска слу жба Ду хов ног ко ле ги ја.43

Срп ско ба рок но про по вед ни штво ко ри сти ло је ис ку ства и за пад не бе сед нич ке шко ле, ко ја су пре ко Пољ ске до пи ра ла у Ру си ју, и ис точ не, ви зан тиј ске оми ли ти ке ко ја се ни је ни га си ла. Ве ли ки цр кве ни оци и ли тур ги ча ри ви зан тиј ског цр кве ног бе сед ни штва про сла вља ни су као бра ни те љи ве ре и пра во вер но сти. Глав ни пред став ни ци срп ског про по вед ни штва би ли су Вен­цло вић, ко ји је сво је ве ли ко ин те ре со ва ње за ру ске ба рок не про по вед ни ке ис по љио и по мним чи та њем и пре во ђе њем, по себ но тек сто ва Ла за ра Ба ра но ви ча, Ко пин ског и Си ме о на По лоц ког,44 за тим Ди о ни си је Но ва ко вић, Па вле Не на до вић, Јо ван Ра јић. Бе сед ни штво је би ло је дан вид књи­жев не де лат но сти, и про по вед ни ци да би ус пе ли у сво јој ми си ји „мо ра ли су се као у по зо ри шту бо ри ти за сво ју пу бли ку“.45 Ре то ри ка ба рок не про по ве ди и ре то ри ка ба рок не сли ке „за јед но су до би ли за да так да вас пи та ва ју и убе ђу ју, да ту ма че и бра не дог ма те ве ре и да из но се њен мо­рал ни ко декс“.46

39 Р. Ми ха и ло вић, Ути цај мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску ли ков ну умет ност XVII и XVI II ве ка, 53–78.

40 Са до ла ском пр вих ру ских учи те ља у Кар ло вач ку ми тро по ли ју, ко ји су при сти гли на мол бе ми тро по ли та Мој си ја Пе тро ви ћа, упу ће не у два ма ха, 1718. и 1721. го ди не Пе тру Ве ли ком, по че ло је код Ср ба на мер но на пу шта ње до та да­шњег срп ско сло вен ског цр кве ног и књи жев ног је зи ка. Срп ска цр ква је при сту пи ла ор га ни зо ва ном усва ја њу но вог цр кве ног, слу жбе ног је зи ка–ру ско сло вен ског. Уп. : А. Мла де но вић, Зна чај ру ско сло вен ског је зи ка за кул ту ру Ср ба у XVI II ве ку, 297–301.

41 Б. Вук сан, Укра јин ска бо го слов ска ли те ра ту ра и ба ро ки за ци ја срп ске ли ков не умет но сти у XVI II сто ле ћу, 61–79. 42 М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја па ра бо ла у срп ском ба рок ном сли кар ству и укра јин ски про по вед нич ки збор ни ци, 159–

188; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 412–432; М. Ти мо ти је вић, Вер ник и по да ник, 636–638. 43 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 176–177. 44 М. Па вић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног до ба, 264. 45 Га врил Сте фа но вић Вен цло вић, Цр ни би во у ср цу, 7–80; М. Па вић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног до ба,

(XVII–XVI II), 285–302. 46 О од но си ма и ве за ма из ме ђу про по ве ди и сли ке, о ре то рич ком прин ци пу ut pic tu rae ser mo nes: М. Ти мо ти је вић, Ико­

но гра фи ја па ра бо ла у срп ском ба рок ном сли кар ству и укра јин ски про по вед нич ки збор ни ци, 159–188.

88 89

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

У на ста ја њу пик то рал ног је зи ка ба рок не умет но сти и ње го вог де ло ва ња ве о ма је ва жна ари­сто те ли јан ска ре то ри ка под чи јим ути ца јем је ху ма ни стич ка те о ри ја о умет но сти, за сно ва на на док три ни ut pic tu ra po e sis, пре о бра же на. „Се стра ба рок ног сли кар ства ни је би ла по е зи ја, не го дог мат ско–ди дак тич ка про по вед, а са вет ник ба рок ног сли ка ра ни је био пе сник, не го ре тор–про­по вед ник“, чи ме је те жи ште са пи са не по ме ре но на из го во ре ну реч.47 Ова функ ци ја сли кар ства од ре ди ла је и те мат ски ре пер то ар у ко ме се уоча ва ла огра ни че ност усло вље на на ме ном ко ју је умет ност до би ла у окви ру зва нич ног вер ског про гра ма. „Ли ков но де ло је пре све га би ло uti li tas pic tu ra ко је је на јед но ста ван и до вољ но ја сан на чин мо гло свим чла но ви ма вер ске за јед ни це да ис ка же основ не ста во ве дог мат ско–док три нар них и мо ра ли за тор ско ди дак тич них уче ња“.48

Укра јин ски про по вед нич ки збор ни ци ко ри сте се у Кар ло вач кој ми тро по ли ји све до кра ја 18. ве ка, али се већ од се дам де се тих го ди на по ја вљу је на ме ра да се они за ме не но вим мо сков ским из да њи ма са ста вље ним у ду ху ра ци о на ли зма про све ти тељ ског ап со лу ти зма, у ко ји ма су у пр вом пла ну ду жно сти по да ни ка, а не вер ни ка. За ме њи ва ње ста рих но вим про по вед нич ким збор ни ци­ма ни је иза зва ло не ке ве ће про ме не, јер су и та да у Кар ло вач кој ми тро по ли ји би ли у упо тре би ру ски збор ни ци пе тров ске и пост пе тров ске епо хе у ко ји ма су се по ја вљи ва ле исте иде је. Те о фан Про ко по вич је на го ве стио по че так но ве епо хе у ко јој је над ка то лич ким ути ца јем пре ваг ну ло ра ци о на ли стич ко про те стант ско про по вед ни штво.49 У то ку те ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ких ре­фор ми за по тре бе Ср ба ни је ни пи сан но ви про по вед нич ки збор ник, већ је Јо ван Ра јић по на­ло гу Си но да и уз цен зу ру др жав не вла сти, пре вео збор ник ко ји су 1772. го ди не по на ло гу ру ске ца ри це Ка та ри не II из ра ди ли Га ври ло Пе тров и Пла тон Лев шин.50

Ба рок но пра во сла вље пре пла ви ће и але го риј ски на чин ми шље ња и ам бле ма ти ка ко ји ће осим цр кве ног ства ра ла штва, про же ти школ ско и двор ско по зо ри ште, ко је је има ло зна чај ну уло гу у фор ми ра њу но вог мо рал ног ко дек са, као и оста ле ви до ве ефе мер но–па не ги рич них све­ча но сти.51 Квин те сен ци ју (су шти ну, срж) те а трал ног и не пи са ног ме ди ја иде о ло шког и ре ли гиј­ског про зе ли ти зма пред ста вља ла је је зу ит ска школ ска дра ма ко ја је сте кла ве ли ку по пу лар ност у ве ћем де лу Мо нар хи је у вре ме Ма ри је Те ре зи је. Школ ске дра ме би ле су са став ни део жи во та и ку ри ку лу ма у је зу ит ским уни вер зи те ти ма и гим на зи ја ма. Те ме ко је су об ра ђи ва не у дра ма­ма од ра жа ва ле су син те зу кла сич ног ху ма ни зма и ба рок ног ка то ли ци зма, ка рак те ри стич ног за је зу ит ски Ra tio stu di o rum.52 Кра јем 17. ве ка те ме из грч ке и рим ске исто ри је по ста ле су ве о ма по пу лар не, а је зу ит ска дра ма их је тре ти ра ла на але го риј ски, а не исто риј ски на чин.53 Слу жи ле су као сред ство по ли тич ког из ра за. Фо ку си ра њем на драм ску ак ци ју кла сич них вла да ра и др­жа ва, дра ма је у ства ри ну ди ла ви зу ел ну гло ри фи ка ци ју Хаб збур шке ди на сти је. Ја сно уте ме ље на на за пад но е вроп ским узо ри ма, а по том пре и на че на пре ма соп стве ним по тре ба ма кра јем 17. и

47 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 181; О ути ца ју ари сто те ли јан ске ре то ри ке: G. Mor pur go Ta gli a bue, Ari­sto te li smo e Ba roc co, 128–133.

48 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 181. 49 Исто, 164–180. 50 Исто, 179. 51 Р. Ми ха и ло вић, Ути ца ји мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску ли ков ну умет ност XVII и XVI II ве ка,

53–78; Р. Ми ха и ло вић, Ути цај за пад но е вроп ске ико но гра фи је на ком по зи ци је „Удо ви чи на леп та“ и „Из гна ње тр го­ва ца из хра ма“ у срп ском сли кар ству XVI II ве ка, 293–302; Р. Ми ха и ло вић, Ико но гра фи ја па ра бо ле о блуд ном си ну, 479–498.

52 Ј. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word, 95–124. 53 H. Wle zek, Das Schul dra ma der Je su i ten zu Krems, 1616–1763, 152.

88 89

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

18. ве ка у Укра ји ни и Ру си ји, но ва ба рок на те ма ти ка не што ка сни је ће у срп ској сре ди ни би ти при хва ће на као је ди на, про ве ре на и не сум њи ве пра во вер но сти.

Смр ћу ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа, јед ног од глав них но си ла ца но вих иде ја, ко ји је умно­го ме ус пео да спро ве де цр кве ну ре фор му, и до ла ском Јо ва на Ге ор ги је ви ћа по бе ди ла је аустриј­ска ори јен та ци ја и кри за ра но ба рок не пик то рал не по е ти ке, ко ју је ра ни је у срп ском сли кар ству на го ве стио, по по врат ку из Ки је ва, Јо ван По по вић, би ла је не ми нов на.54 Беч по ста је ду хов ни цен тар Мо нар хи је ко ме се окре ће и срп ска ка сно ба рок на кул ту ра чи ји раз вој и по ја ва су од ре­ђе ни кул тур но–по ли тич ким про ме на ма ко је, по след њих де це ни ја 18. ве ка, за хва та ју Хаб збур шку мо нар хи ју. Јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма евро пе и за ци ја свих ви до ва жи во та је по ста ла основ­ни смер на прет ка и раз во ја. Би ло је ја сно да су про це си при ла го ђа ва ња срп ског ка сно ба рок ног сли кар ства не ми нов ни, ма да те про ме не ни су из не над не, и као што је већ на зна че но, мо гу се уочи ти још од пр вих де це ни ја 18. ве ка, и да ће у тим дру штве ним кре та њи ма до ћи до при хва та ња но ви на ко је су умет нич ки пре о бра зи ле и са му аустриј ску им пе ри ју. Ре фор му по ку ша ва да спро­ве де Те о дор Кра чун ко ји је од сво јих уче ни ка фор ми рао по зна ту сли кар ску шко лу.55 Вас пи та ван са јед не стра не на ста ром ико но пи сач ком на сле ђу, са дру ге на те ко ви на ма укра јин ског ба ро ка, Кра чун је по ку шао да иде а ле беч ке ли ков не Ака де ми је уса гла си са ра но ба рок ним сли кар ством укра јин ски ори јен ти са них мај сто ра. У идеј ном сми слу Кра чун је до след но одр жао пра во слав ни вер ски иден ти тет свог сли кар ства, а зна чај на но вост је дру га чи ји по сту пак за сно ван на сли кар­ском осе ћа њу ис ка за ном но вим ли ков ним је зи ком ко јим се Кра чун из два ја од сво јих прет ход­ни ка. Ње го во умет нич ко де ло ва ње зна чај но је по то ме што је до при не ло по сте пе ном пре ла же њу ра но ба рок ног на ка сно ба рок но сли кар ство.

Из бо ром Јо ва на Ге ор ги је ви ћа за ми тро по ли та и ње го вог на след ни ка Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка, ка ко је ре че но, пре ваг ну ла је стру ја ко ја се за ла га ла за но ву кул тур ну ори јен та ци ју, што је има ло ути ца ја и на да љи раз вој сли кар ства. Опо зи ци ја у цр кве ном кли ру ни је мо гла да за у­ста ви за по че те ре фор ме. То је ујед но и по след ња де це ни ја вла сти Ма ри је Те ре зи је ко ја је во ди ла од луч ну бит ку за спро во ђе ње ап со лу ти стич ких ре фор ми пр вен стве но усме ре них пре ма цр кви, и де се то го ди шњи ца де ло ва ња Илир ске двор ске де пу та ци је. Те ми швар ски са бор одр жан 1790. го ди не на ја вио је на пу шта ње ба рок ног кул тур ног мо де ла, али не и де фи ни тив ну по бе ду нео кла­си ци зма.56 По ја ва Те о до ра Кра чу на ни је мо гла да за у ста ви на пу шта ње ре тро спек тив ног ба рок ног сли кар ства. Па ра лел но са ње го вом де лат но шћу од ви ја ло се при хва та ње ка сно ба рок не по е ти ке беч ке ли ков не Ака де ми је. „Ме ђу умет ни ци ма ко ји ће срп ско сли кар ство по ве сти пу тем сред­њо е вроп ских ка сно ба рок них фор му ла ци ја, ис ти чу се, пре све га, Ја ков Ор фе лин и Те о дор Илић Че шљар.“57 Њи хо ва по ја ва озна чи ла је при хва та ње естет ских иде а ла беч ке ли ков не Ака де ми је и на пу шта ње ра но ба рок не пик то рал не по е ти ке. Ка сно ба рок ни еклек ти ци зам био је до ми нант на умет нич ка фор ма до кра ја 18. ве ка. По ја ва ро кај них еле ме на та у срп ском сли кар ству по след њих де це ни ја 18. сто ле ћа за то ни је пред ста вља ла ре ак ци ју на вла да ју ћи стил, ни ти је озна чи ла ис ти­

54 О Јо ва ну По по ви ћу: О. Ми кић, Л. Шел мић, Мај сто ри пре ла зног пе ри о да, 60–65; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 88–98; Д. Да ви дов, Ико не срп ских цр ка ва у Ма ђар ској, 64–67; Д. Да ви дов, Ба рок ни ико но стас из Су бо ти це /Алек сан дро ва/ 1766, 149–160; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 94–98.

55 О Те о до ру Кра чу ну: Л. Мир ко вић, Те о дор Кра чун ма лер, Но ви Сад 1953; О. Ми кић, Де ло Те о до ра Кра чу на, 7–15; Д. Ме да ко вић, Те о дор Кра чун, Срп ски сли ка ри, 44–71; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 97–104.

56 М. Ко ла рић, Кла си ци зам код Ср ба 1790–1848, 35–36; 69–76; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 127. 57 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 114.

90 91

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ца ње ро ко коа као са мо стал не фа зе у раз во ју срп ског сли кар ства.58 Ње гов ве ћи ути цај за у ста ви­ле су кра јем 18. ве ка и на до ла зе ће нео кла си ци стич ке фор ме ко је су про же ле срп ску умет ност и пред став ни ке ка сно ба рок ног сти ла. Еклек ти ци зам беч ке ли ков не Ака де ми је обе ле жио је раз вој срп ског сли кар ства на пре ла зу 18. у 19. век. При хва та ње ка сно ба рок не по е ти ке беч ке ли ков не Ака де ми је зна чи ло је од у ста ја ње од кон ти ну и те та ре фор ми са не ба рок не ико не и при хва та ње схва та ња да се ре ли ги о зна сли ка ту ма чи у окви ри ма исто риј ског сли кар ства.59

Кри ти ка ба рок них схва та ња и про све ти тељ ско схва та ње умет но сти

Све оно што је ка рак те ри са ло ре ли ги о зни жи вот у ба рок ној епо хи на и шло је у до бу про­све ти тељ ства на осу ду и кри ти ку, осло ње не на ра ци о нал не прин ци пе са ис так ну тим зах те вом за ре фор му ре ли ги о зног жи во та и ускла ђи ва ња ре ли ги о зно сти са зах те ви ма ра зу ма. Кри ти ка ба рок не по бо жно сти би ла је сре ди ште про гра ма про све ти тељ ских ре фор ми. Раз ли чи ти об ли ци ис ка зи ва ња по бо жно сти ко ји су у ба ро ку, иако не ки тра ди ци о нал ни, до би ли свој екс трем ни из­раз, у све тлу про све ти тељ ске кри ти ке, по ста ли су при ме ри пре те ри ва ња и не пра вил ног вер ског жи во та хри шћа на.

Иде о ло ги ју хаб збур шког ба рок ног ка то ли ци зма ка рак те ри сао је на гон ка лич ној ре пре зен­та ци ји и јав ном по ка зи ва њу. Сим би о зни од нос из ме ђу Хаб збур шког дво ра и ка то лич ке цр кве, на стао то ком про ти вре фор ма ци је у бор би про тив је ре ти ка, на шао је из ра за у мо нар хи стич кој иде о ло ги ји ко ју су про па ги ра ли на ви зу е лан, не пи са ни на чин. Да Бог ин спи ри ше и во ди ди на­сти ју до ка зи ва ло се ма ње по ли тич ким трак та ти ма, а ви ше ти ме што је вла дар це ре мо ни јал но ишао на при чест, уче ство вао у про це си ја ма и хо до ча шћи ма и под сти цао кул то ве Бо го ро ди це и све та ца. На сто је ћи да по твр ди сво ју иден ти фи ка ци ју са Бо го ро ди цом, Хаб збур шки двор је па­тро ни зи рао сли кар ство и ва јар ство и уче ство вао у хо до ча шћи ма ко ја су се одр жа ва ла у ње ну част. Да би сим бо ли зо ва ли опре де ље ност ди на сти је за очу ва ње пра ве док три не на спрам је ре си, хаб збур шки вла да ри су про мо ви са ли култ Еуха ри сти је. Сва ке го ди не уче ство ва ли су у про це­си ји Cor pus Chri sti, чи ји вр ху нац је пред ста вља ла јав на про сла ва Еуха ри сти је, чи ме се ви зу ел но и те а трал но ис ка зи ва ло њи хо во опре де ље ње.60

Ви зу ел не и ри ту ал не пре зен та ци је ауто ри те та ни су на рав но би ле спе ци фич не са мо за Хаб­збур шку мо нар хи ју. Те а трал ност и јав но по ка зи ва ње по бо жно сти би ле су ком по нен те по ли тич­ког пред ста вља ња у фе у дал но–ап со лу ти стич ким дру штви ма.61 Не пи са не фор ме про па ган де су са свим од го ва ра ле сре ди на ма у ко ји ма је ни во не пи сме но сти био ре ла тив но ни зак. Ме ђу тим у

58 H. Se del mayr, Zur Cha rak te ri stik des Ro ko ko, 347–349; H. Se del mayr, H. Ba u er, Ro co co, 230–256. 59 За ту ма че ње ба рок не ико не у окви ри ма сред њо е вроп ског сли кар ства: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство,

241–242; G. He inz, Die fi gur lic hen Künste zur Ze it Jo seph II, 188; За про грам беч ке ли ков не Ака де ми је где је при хва ће но схва та ње да је цр кве но сли кар ство са мо део исто риј ског сли кар ства: М. Ти мо ти је вић, Ре ли ги о зно сли кар ство као исто риј ска исти на, 361–387.

60 За ба рок ну па тро на жу ре ли ги о зних кул то ва: G. Kap ner, Ba roc ker He i li gen kult in Wi en und se i ne Träger, 13–22; О хаб збур­шком ба рок ном ка то ли ци зму: A. Co reth, Pi e tas Austri a ca. Ur sprung und Ent wic klung ba roc ker Frömmigkeit in Österreich, Vi en na 1959; R. J. W. Evans, The Ma king of the Hab sburg Mo narchy, 1550–1700, An In ter pre ta tion, 100–116, 189–191, 223–232.

61 N. Eli as, Die höfische Ge sellschaft. Eine Un ter suc hung zur So zi o lo gie des Königstums und der höfischen Ari sto kra tie, 79–201; J. Ha ber mas, Struk tur wan del der Öffentlichkeit Un ter suc hung zu einer Ka te go rie der bürger lic hen Ge sellschaft, 17–28; О уло зи те а трал но сти и ње ном ис по ља ва њу: R. Al lewyn, Das gros se Wel tthe a ter. Die Epoc he der höfischen Fe ste in Do ku ment und De u tung, Ham burg 1959; J. F. Von Krüde ner, Die Rol le des Höfes im Ab so lu ti smus, Stut tgart 1973.

90 91

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Хаб збур шкој мо нар хи ји, тен ден ци ја да се ауто ри тет пред ста вља на не пи са ни на чин би ла је још ви ше из ра же на с об зи ром на ин тен зив но по и сто ве ћи ва ње ди на сти је са ка то ли ци змом и про ти­вре фор ма ци јом.62 Ка то лич ко из јед на ча ва ње ла ич ког чи та ња Би бли је са про те стан ти змом, пот­по мог ну то из јед ња ча ва њем про те стан ти зма са по ли тич ком не ло јал но шћу, под сти ца ло је про па­ги ра ње не пи са ног хаб збур шког ка то ли ци зма.

Па ро хиј ске шко ле у ко ји ма су се ља ци и гра ђа ни учи ли да чи та ју и пи шу су по сто ја ле. Хаб­збур шка мо на ри ја и ка то лич ка цр ква ор га ни зо ва ли су па ро хиј ско обра зо ва ње као нео п хо дан ин стру мент за очу ва ње пра ве ве ре. Њи хо ва за ин те ре со ва ност има ла је пр вен стве но од брам бе ни ка рак тер, по себ но од вре ме на бр зе екс пан зи је па ро хиј ских шко ла ко ја је пра ти ла ре фор ма ци ју.63 Али та школ ска мре жа ну ди ла је вер ско обра зо ва ње и ни је оба ве зно укљу чи ва ла чи та ње и пи са­ње. Из у зев у ве ћим гра до ви ма, где је да ван по се бан зна чај пи сме но сти, на ста ва се за сни ва ла на усме ном ре ци то ва њу ка ти хи зи са и на му зи ци. На гла сак на му зи ци био је у ве зи са ис так ну том уло гом про це си ја и вер ских свет ко ви на.64 Па ро хиј ско обра зо ва ње би ло је за сно ва но у ства ри на не пи сме но сти. Шко ла је са мо би ла ин стру мент за ши ре ње ка то лич ке док три не. Цр ква, по себ но је зу и ти, осла ња ли су се на ико но гра фи ју и спек такл у сво јим ак ци ја ма. Слич на те а трал ност је ка рак те ри са ла и је зу ит ску на род ну ми си ју и њи хо ву школ ску дра му.65 Све до сре ди не 18. ве ка на је зу ит ској по зор ни ци ко ри стио се са мо ла тин ски је зик. Да би ла ич ка пу бли ка, ко ја га ни је зна ла, мо гла да раз у ме, осла ња ли су се на ви зу ел ни ефе кат. По зо ри шне ку ли се и спе ци јал ни ефек ти на док на ђи ва ли су пу бли ци не мо гућ ност раз у ме ва ња ди ја ло га. Је зу ит ска школ ска дра ма пред ста вља ла је па ра диг му на чи на на ко је су се ка то лич ке и ари сто крат ске вред но сти хаб збур­шког ба рок ног ка то ли ци зма пре но си ле на ши ро ку пу бли ку. По зор ни ца, са став ни део не са мо је зу ит ске дра ме, већ и кул тур ног и вер ског жи во та уоп ште, са же то и ви дљи во је пре но си ла та­да шње вред но сти.

По ло ви ном 18. сто ле ћа и ла ич ки и цр кве ни кри ти ча ри у Хаб збур шкој мо нар хи ји до во ди ли су у пи та ње гле ди ште ко ли ко по пу лар ни ре ли гиј ски об ли ци ствар но ко ре спон ди ра ју са ка то лич ком док три ном. Под сти цај за пре и спи ти ва ње вла да ју ће па сто рал не прак се би ло је от кри ће ши ро ко рас про стра ње ног крип то про те стан ти зма три де се тих го ди на 18. ве ка.66 Ка то лич ке и мо нар хиј ске вла сти уз не ми ри ло је не са мо по сто ја ње про те ста на та, већ и на чин на ко ји су пре жи ве ли, што је до во ди ло у сум њу па сто рал ну прак су на ко јој је по чи вао хаб збур шки ка то ли ци зам. Осим очи­глед не не мо ћи зва нич не ре ли ги је пред на ле том крип то про те стан ти зма, ре фор ма то ри су би ли за­бри ну ти и за ин те гри тет вла да ју ћег ка то ли ци зма. Кад су па жљи ви је про у чи ли па сто рал ну прак­су схва ти ли су да мно ги од спо ља шњих об ли ка ис по ља ва ња по бо жно сти пред ста вља ју опа сност за ко хе рент ност и чи сто ту ка то лич ке ве ре. У по за ди ни њи хо вих ар гу ме на та на ла зио се страх да су те а трал ни и ико но граф ски об ли ци ис по ља ва ња ве ре – про це си је, по што ва ње број них све ти­те ља, њи хо вих мо шти ју и ре ли кви ја, све тих ме ста и са тим у ве зи прак са хо до ча шћа, ода ва ње по себ не по ча сти Бо го ро ди ци, скло ност ка це ре мо ни ја ма и ре ли ги о зним све ча но сти ма, по че ли да жи ве не ким сво јим жи во том, не за ви сно од ре ли гиј ске функ ци је. До шло је до ди со нант но сти

62 H. C. Ehalt, Ausdruc ksfor men ab so lu tischer He rrschaft. Der Wi e ner Hof im 17. und 18. Ja hr hun dert, 35 и да ље. 63 J. Hu bel, Das Schul we sen Niederösterreichs im Re for ma ti on sze i tal ter, 31–65. 64 J. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word, 100–101. 65 L. A. Ve it, L. Len hart, Kir che und Volksfrömmigkeit im Ze i tal ter des Ba rocks, 91–92; K. Drozd, Schul und Or den sthe a ter am

Col le gi um, Kla gen furt (1604–177)/, 40–58. 66 A. Wan drus zka, Ge he im pro te stan ti ni smus, Jo sep hi ni smus und Vol ksli tur gie in Öster re ich, 94–101.

92 93

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

из ме ђу об ли ка ис по ља ва ња ве ре и те о ло шких са др жа ја, из ме ђу ре пре зен та циј ских сим бо ла на јед ној, и оно га на шта се од но се у док три ни на дру гој стра ни ме ша ња све тих и про фа них еле­ме на та у по пу лар ној ре ли ги ји.67 Иако су се иза ре дук ци је бро ја вер ских пра зни ка, 1754. и 1771, на ла зи ли еко ном ски мо ти ви, мо же се при ме ти ти за бри ну тост за па ра ре ли гиј ску прак су. Упра во да ни, ко ји је тре ба ло да бу ду по све ће ни Бо гу, до би ли су уло гу дру штве них до га ђа ја, екс тра ва­гант них про сла ва и про фа ног по на ша ња.68 Да су по бо жне фор ме ко је је под сти ца ла цр ква че сто за жи ве ле из ме ње ним вла сти тим жи во том на по пу лар ном ни воу, пот кре пљу је чи ње ни ца да су и по ред за бра на и по ку ша ја сма ње ња бро ја пра зни ка на ста ви ле да се сла ве.69

То ком вла да ви не Ма ри је Те ре зи је ве ћи део на сто ја ња да се ре фор ми ше по пу лар на по бо жност био је усред сре ђен на ре кон стру и са ње на род не ре ли ги је. У осно ви је ле жао страх да об ли ци по пу лар не по бо жно сти скре ћу пут про фа но сти и пра зно вер ја. Но во у ца ри чи ној ре фор ми је осла ња ње на пи са не ме ди је. Док су ра ни је по ли тич ке и цр кве не вла сти гле да ле на ла ич ко чи та­ње Би бли је са не по ве ре њем, ре фор ми сти су упра во то сма тра ли кљу чем за очу ва ње док три нар­не чи сто те и ефи ка сне по бо жно сти у ка то ли ци зму. Сход но то ме, мно ги те а трал ни и ви зу ел ни еле мен ти ка то лич ке ба рок не кул ту ре на и шли су на осу ду и кри ти ку. Кључ на фи гу ра у раз во ју аустриј ског ре форм ског ка то ли ци зма био је Лу до вик Ан то нио Му ра то ри (1672–1760). Иако се да нас пам ти као исто ри чар, Му ра то ри је ве ли ки ути цај у аустриј ским цр кве ним кру го ви ма сте­као фрон тал ним на па дом на ба рок ну по пу лар ну по бо жност. То ком го ди на ко је је про вео као па ро хиј ски све ште ник у Мо де ни, сте као је убе ђе ње о нео п ход но сти те мељ них ре фор ми на род не ре ли ги је.70 У де лу О пра вил ној ве ри Хри шћа на оштро је осу дио без број не про це си је, хо до ча шћа, кул то ве, свет ко ви не и ре ли гиј ске пра зни ке ко ји су то ли ко уко ре ње ни у вер ском жи во ту на ро да. Нај ва жни је у ње го вој кри ти ци би ло је да су пра зно вер ја и про фа но сти до кра ја де гра ди ра ле ри­ту а ле и прак су ис ка зи ва ња по бо жно сти. Све ти да ни су се про во ди ли у гле да њу ко ме ди ја, пле су и кар та њи ма, фри вол ни по зо ри шни спек та кли иза зи ва ли су смех и скан дал а не по бо жност, ви зу а ли за ци ја је до ве де на до про фа них екс тре ма.71

Уме сто ба рок не те а трал но сти и сен зу ал но сти Му ра то ри се за ла гао за уну тар њу ре ли ги ју код ко је по бо жност про из ла зи из са мог чо ве ка и не на ме ће му се спо ља. Та окре ну тост уну тра шњем жи во ту од го ва ра и ње го вом ста ву пре ма од но су из ме ђу уну тра шњо сти цр кве и спо ља шњег све­та. Ве ро вао је да ка то лич ки об ли ци по бо жно сти тре ба да на ђу из раз ко ли ко год је мо гу ће уну тар ар хи тек тон ске струк ту ре цр кве. За то се, по ред на гла ша ва ња цен трал не уло ге ми се, за ла гао за уки да ње хо до ча шћа, про це си ја и свет ко ви на ко је су се од и гра ва ле пр вен стве но из ван цр кве ног зда ња.72 Уко ли ко је нео п ход но да се вер ски жи вот по ме ри у са му цр кву, да би се са чу ва ла ду хов­ност по бо жних сим бо ла и ри ту а ла, он да се чи сто та цр кве, као ме ста обо жа ва ња, мо ра др жа ти на ви со ком ни воу из ба ци ва њем свих про фа них ак тив но сти из бо го слу же ња.73 Пре ма Му ра то ри ју по ме ра ње од спо ља шњих ка уну тра шњим фор ма ма по бо жно сти под ра зу ме ва ло је да чо ве ко ва

67 Ре ак ци ју је пред ста вља ла слу жбе на за бра на не ко ли ко ре ли гиј ских про сла ва 1751, као што је Три кра ља и слич но то ме вре мен ско скра ћи ва ње про лећ не про сла ве у част све тог Јо ва на Не по му ка у Бе чу: G. Gu gitz, Das Ja hr und se i ne Fe ste im Volksbra uch Österreich, 1267–1268.

68 J. Van Horn Mel ton, Ar be it spro ble me des auf ge klar ten Ab so lu ti smus 64–66. 69 J. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word, 112. 70 P. Stel la, Pre lu di del la Re go la ta di vo zi o ne de Chri sti a ni, 258–265. 71 J. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word, 112–113. 72 Исто, 114, 115–116. 73 Исто, 115–116.

92 93

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

при вр же ност ве ри про из ла зи из ње го вог раз у ме ва ња ко хе рент ног ску па док три нар них прин ци­па, а то је зна чи ло нео п хо дан по вра так пи са ним тек сто ви ма, Би бли ји, ра до ви ма цр кве них ота ца и де кре ти ма цр кве них кон ци ла. Вра ћа њем на пи са не из во ре ве ре за стра њи ва ња у из ра жа ва њу по бо жно сти би се ели ми ни са ла, а ауто ри тет цр кве осна жио. Та ко је у пр ви план ис так нут зна­чај тек сто ва, уме сто ико но граф ских и ри ту ал них ре пре зен та ци ја. У том кон тек сту Му ра то ри­је во ин те ре со ва ње за исто ри ју би ло је бли ско по ве за но са кри ти ком по пу лар не по бо жно сти.74 Чи сто та док три не, за сно ва на на пи са ним из во ри ма, зах те ва ла је ме то де исто риј ско–кри тич ког ту ма че ња Би бли је. По свом обра зо ва њу исто ри ча ра, Му ра то ри је след бе ник Жа на Ма би јо на и Бер на ра де Мон фу ко на, фран цу ских на уч ни ка бе не дик тин ског ре да из 17. ве ка, ко ји су тек сту ал­ном кри ти ком по ку ша ли да ка то лич ку док три ну по ста ве на со лид ни ју осно ву.75 Ко ли ко је сво јом кри ти ком по ку шао да очи сти по пу лар ну по бо жност од про фа но сти, то ли ко је исто риј ским и тек сту ал ним кри ти ци змом те жио да по пу лар ну по бо жност уко ре ни у пи са не из во ре ве ре.

Му ра то ри ни је ишао та ко да ле ко да за го ва ра ла ич ко чи та ње Би бли је, већ је кон такт ла и ка са пи са ним из во ри ма, кроз ме ди ја ци ју цр кве не хи је рар хи је, тре ба ло да бу де по сре дан. Из тих раз ло га су се ње го ви пред ло зи за ре фор ме кон цен три са ли на по ди за ње кул тур ног ни воа све­штен ства пре ко осни ва ња се ме ни шта и ре фор ме бо го слов ског обра зо ва ња. Уче ње би блиј ских

74 Исто, 117. и да ље. 75 S. Ber tel li, Eru di ti o ne e sto ria in Lu do vi co An to nio Mu ra to ri, 30–99.

94 95

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

је зи ка, исто ри ја и мо рал них по у ка из Би бли је тре ба ло је све ште ни ке да до ве де у бли ски до дир са тек сту ал нимм из во ри ма ве ре.76 Ту се ис ка зу је Му ра то ри је во оста ја ње у три ден ти ској тра ди ци ји. Мно ге сво је пред ло ге пот кре пљи вао је ци та ти ма Шар ла Бо ро меа и кон цил ских де кре та. По зи­ва ју ћи се че сто на са бор у Трен ту, им пли ко вао је да кри за са ко јом је су о че на ка то лич ка цр ква зах те ва јед на ко енер гич не ме ре као и оне на по чет ку ре фор ма ци је. Му ра то ри је на па дао мно ге об ли ке из ра жа ва ња по бо жно сти ко је се ве зу ју за пост три дент ску цр кву, али их је сма трао пре ис кри вље њем, а не оства ре њем ци ље ва три дент ских ре фор ма то ра.77

У Хаб збур шкој мо нар хи ји Му ра то ри јев зах тев за пре те жно уну тра шњим об ли ци ма вер ског жи во та на и шао је на од зив код оних ко је су бри ну ла на ги ња ња ка про фа но сти и пра зно вер ју у по пу лар ној ре ли ги ји. Де ло О пра вил ној ве ри Хри шћа на кру жи ло је ме ђу аустриј ским мо на си ма, а 1777. увр ште но је као уџ бе ник па сто рал не те о ло ги је на Уни вер зи те ту у Бе чу.78 До ла ском Јо ха­на Јо зе фа Тра ут со на, ко ји је при па дао Му ра то ри је вом кру гу у Салц бур гу, за беч ког над би ску па 1750. го ди не, ути цај Му ра то ри ја у Аустри ји по стао је очи гле дан.79 Две го ди не на кон до ла ска за над би ску па, Тра ут сон је из дао па сто рал ну по сла ни цу у ко јој је оштро кри ти ко вао пре о вла ђу ју ће об ли ке по пу лар ног из ра жа ва ња по бо жно сти.80 Сле де ћи Му ра то ри ја, осу дио је оне све ште ни ке ко ји су се осла ња ли на сли ке, кул то ве, ре ли кви је и про це си је у про па ги ра њу хри шћан ске док­три не, оне ко ји су ол та ре пре тво ри ли у по зор ни цу, та ко да због њи хо ве за о ку пље но сти спо­ља шњим ма ни фе ста ци ја ма, на род има по гре шну пред ста ву о еле мен ти ма ве ре, ко ја ни је ни у ка квој ве зи са хри шћан ском док три ном.81 Тра ут сон је 1754. го ди не по др жао ре дук ци ју вер ских пра зни ка. Био је не при ја тељ ски рас по ло жен пре ма је зу и ти ма, због њи хо вог ути ца ја у на ро ду и по др жа ва ња те а трал них об ли ка по бо жно сти, и за јед но са мо нар хи стич ким вла сти ма ра дио на уки да њу је зу ит ског мо но по ла на цен зу ру и обра зо ва ње.82

Кри стоф Ан тон Ми га ци, ко ји је 1757. го ди не на сле дио Тра ут со на као над би скуп, исто је де лио му ра то риј ска гле ди шта. Го ди не 1762. на пи сао је по хва лан пред го вор за беч ко из да ње Му­ра то ри је вог де ла, а го ди ну да на ка сни је у пам фле ту О обо жа ва њу сли ка упо зо ра вао је на опа сно­сти од пре те ра ног осла ња ња на ви зу ел на сред ства у по пу лар ној по бо жно сти.83 Под Ми га ци јем је зу ит ска те а трал ност и емо ци о на ли зам усту пи ли су ме сто ди сци пли но ва ни јим и су здр жа ним ме то да ма, а 1768. је зу ит ске дра ме су са свим за бра ње не. Ма да је ка сни је по стао по знат као про­тив ник цр кве них ре фор ми Јо си фа II, у пе де се тим и ше зде се тим го ди на ма 18. ве ка Ми га ци се по ка зао као са ве стан ре фор ма тор. Је дан од ње го вих пр вих по те за као над би ску па би ло је осни ва­ње се ме ни шта у Бе чу ко је је по ста ло ра сад ник ре фор ма то ра и ре форм ског ка то ли ци зма и где су све ште ни ци из у ча ва ли Би бли ју и па три стич ку ли те ра ту ру.84 По пут Му ра то ри ја, ни Тра ут сон ни Ми га ци ни су се за ла га ли за ла ич ко чи та ње Би бли је. Нај ве ћа бри га им је би ла ства ра ње цр кве не ин фра струк ту ре спо соб не да ши ри ре фор ми са ну па сто рал ну прак су по Мо нар хи ји. Сре ди ном

76 J. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word, 113–115. 77 S. Ber tel li, Eru di ti o ne e sto ria in Lu do vi co An to nio Mu ra to ri, 50. и да ље. 78 E. Zla bin ger, Lu do vi co An to nio Mu ra to ri und Österreich, 178, 217. 79 Исто, 27. 80 P. Her sche, Der aufgeklärte Re for mkat ho li zi smus in Österreich, 9–15. 81 Исто, 14. 82 G. Klin gen stein, Sta at sver wal tung und kir chlic he Auto ri tet, 158–202. 83 Исто, 202–207. 84 P. Her sche, Der Spätjansenismus in Österreich, 68.

94 95

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

18. ве ка па па Бе не дикт XIV ре ви ди рао је бу лу Uni ge ni tus, ко јом се осу ђи ва ло ла ич ко чи та ње Би­бли је и санк ци о ни са ло пре во ђе ње по је ди них ње них де ло ва, зах те ва ју ћи да се не ки кон тро верз ни или не ја сни од лом ци про пра те ауто ри зо ва ним ко мен та ри ма85.

По чет ком 1760. во де ћи све ште ни ци хаб збур шке епи ско пи је по че ли су да про мо ви шу ши ре­ње Би бли је у сво јим ди је це за ма. Јо зеф Ма ри ја Тун, принц и би скуп у гра ду Па сау, у па сто рал ној по сла ни ци 1762. пре по ру чио је да на род чи та Би бли ју и у скла ду са тим да се је ван ђе ља пре ве ду на не мач ки је зик. Био је то пр ви би скуп ко ји је по сла ни це пи сао ма тер њим је зи ком и тим ге стом сим бо ли зо вао же љу да са на ро дом ди рект но ко му ни ци ра пре ко штам па не ре чи.86

Цр кве ни ре фор ма то ри су ис ти ца ли зна чај чи та ња Би бли је за раз вој по бо жно сти на су прот штет но сти тра ди ци о нал них на чи на. Пре лаз на ла ич ко чи та ње Би бли је кул ми ни ра ло је уво ђе њем оба ве зног обра зо ва ња 1774. го ди не. Ме ђу уџ бе ни ци ма ко ји су се ко ри сти ли био је и ка ти хи­зис ко ји је са др жа вао ду ге од лом ке из Би бли је ко ји су пред ста вља ли до ку мен то ва ну по др шку члан ци ма о ве ри. Аутор ка ти хи зи са, Јо хан Иг њац Фел бин гер, сма трао је да ци та ти из Би бли је по ја ча ва ју ауто ри тет и кре ди би ли тет ка то лич ке док три не. Упр кос опо зи ци ји кон зер ва тив них кле ри ка ла ца ка ти хи зис је био усво јен. Го ди не 1778. штам па но је сто хи ља да и ви ше при ме ра ка и рас по сла то по Мо нар хи ји. Ка да је 1781. Јо сиф II из дао де крет да би сва ки чо век тре бао да има ко пи ју Би бли је, пре лаз на ње но ла ич ко чи та ње био је уоб ли чен.87

Ре фор ма ка то ли чан ства је на гла ша ва ла по зи тив ну уло гу тек сто ва у про мо ви са њу уни форм­но сти док три не и ње ног ефи ка сни јег усва ја ња код на ро да. Освр том на ре фор му по зо ри шта на и­ла зи мо на слич ну при ме ну тек ста у пре о бли ча ва њу по пу лар ног те а тра. Ре фор ма беч ке дра ме за­сни ва ла се ве ли ким де лом на естет ским иде ја ма Јо ха на Кри сто фа Гот ше да, кри ти ча ра из се вер не Не мач ке и јед не од кључ них фи гу ра не мач ког про све ти тељ ства. Осни вач не мач ког бур жо а ског по зо ри шта и ре фор ма тор је зи ка сма трао је да књи жев ност и дра ма до при но се мо рал ном обра­зо ва њу и про све ћи ва њу пу бли ке.88

Гот шед је на гла ша вао зна чај је зи ка као ме ди ја за спро во ђе ње ове мо рал не ми си је. Сма трао је да мо рал и кул тур ни ни во на ро да је оно ли ко чист ко ли ко је чист је зик. Ка ко би је зик мо гао да вр ши мо рал ну функ ци ју, ње го ви основ ни де ло ви, ре чи, мо ра ју да бу ду ја сно де фи ни са не и њи хо ва упо тре ба стан дар ди зо ва на. У скла ду са тим по све тио се ис прав ном де фи ни са њу ре чи и њи хо вој упо тре би.89 Упра во та бри га за је зик за у зи ма ла је цен трал ни део ње го вих пред ло га за ре фор му по зо ри шта. Ус пео је да тран сфор ми ше ар ле кин ске ко ме ди је, уки не им про ви за ци ју и у ре пер то ар уба ци фран цу ску тра ге ди ју и ко ме ди ју ко је су се из во ди ле на не мач ком је зи ку.90 Адап та ци ја фран цу ских мо де ла ни је би ла у су прот но сти са ње го вом по све ће но шћу да ре фор­ми ше је зик. Ки ће ни је зик ба рок не дра ме и вул гар ни ху мор по пу лар них ко ма да ни су до стој ни ди дак тич ке ми си је по зо ри шта. Тек ка да кул ти ви са ни не мач ки пи сци поч ну да пи шу по зо ри шне ко ма де, до ћи ће до на пу шта ња фран цу ског мо де ла.91 Су шти на Гот ше до вих ре фор ми на ла зи ла

85 E. Ap po lis, En tre jan se ni stes et ze lan ti Le „ti ers par ti“ cat ho li que au XVI II si ec le, 349–350. 86 P. Her sche, Der Spätjansenismus in Österreich, , 58. 87 J. Ho fin ger, Geschic hte des Ka tec hi smus in Österreich, 74–106. 88 J. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word, 118–124. 89 W. Ri eck, Jo hann Chri stoph Gottsched. Eine kri tische Wüdi gung se i nes Wer kes, 135–145. 90 H. Ha i der–Pre gler, Des sit tlic hen Bur gers Abendschu le Bil dung san spruch und Bil dung sa u ftrag des Be rufsthe a ters im 18. Ja hr­

hun dert, 137–155. 91 J. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word, 120.

96 97

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

се у под ре ђи ва њу по зо ри шта ли те ра ту ри. Им про ви за ци ја је ели ми ни са на, а фик сни ре пер то ар из во дио се са стрикт ним при др жа ва њем про пи са ног тек ста. Глу мац је по стао под ре ђен ауто ру. На пу шта ње пре те ра не ге сти ку ла ци је и спе ци јал них ефе ка та не мач ке ба рок не дра ме до при не ло је ли те рар ном ква ли те ту по зо ри шне пред ста ве, али је олак ша ло ње но цен зу ри са ње. Од стра њи­ва њем спон та но сти и им про ви за ци је по зор ни ца је по ста ла под ло жни ја кон тро ли.

Гот ше дов ске иде је уко ре ни ле су се у Аустри ји у вре ме ка да је ње гов ути цај по чео да бле ди у про те стант ској Не мач кој. Њи хов за доц не ли до ла зак ука зи вао је на ре ла тив но ка сну по ја ву не мач ке ли те рар не кул ту ре у Хаб збур шкој мо нар хи ји,92 али је до при нео уве ре њу о ње ном зна­ча ју, ко ја је осми шље но про мо ви са на осни ва њем књи жев них дру шта ва и мо рал них не дељ ни ка. Ра фи ни ра ни књи жев ни је зик, ка ко је го во рио Јо зеф Зо нен фелс „учио је оца да бу де ло јал ни гра ђа нин, а мај ку да бу де вред на, ода на су пру га“.93 При ста ли це Гот ше до вих иде ја као по др жа ва­о ци ап со лу ти зма на гла ша ва ли су и по ли тич ку вред ност ис тан ча ног ма тер њег је зи ка. Карл Зајбт, пр ви про фе сор ко ји је пре да ва ња на Уни вер зи те ту у Пра гу др жао на не мач ком је зи ку, твр дио је да је пи са ни је зик исто риј ски на стао као ре зул тат по тре бе вла да ра да за ко не учи не оба ве зу­ју ћим и трај ни јим. Штам па, пре ма ње му, омо гу ћу је вла да о ци ма да рас про стру свој ути цај и на нај у да ље ни је и нај и зо ло ва ни је кра је ве.94 Осе тљи вост на по ли тич ки зна чај штам па ног дис кур са од сли ка ва по раст пи са не ко ре спон ден ци је ко ја је пра ти ла про ли фе ра ци ју ад ми ни стра тив них те ла у пе ри о ду Ма ри је Те ре зи је.95

За бри ну тост за чи сто ту је зи ка би ла је ко ли ко естет ске то ли ко и по ли тич ке при ро де. Ад ми ни­стра тив на ефи ка сност зах те ва ла је јед но став ни ји стил, очи шћен од ки ће но сти и ви со ко пар но сти ба рок не про зе. У скла ду са тим ци љем Јо сиф II до де лио је Зо нен фел су Ка те дру за ад ми ни стра­тив но пи са ње на Уни вер зи те ту у Бе чу 1780. го ди не. Јед на од ду жно сти би ла му је да са чи ни кон­крет не пред ло ге за по јед но ста вљи ва ње сти ла у би ро крат ској ко ре спон ден ци ји.96

По пут Гот ше да у Лај пци гу и ње го ве при ста ли це у Мо нар хи ји усме ри ли су свој ми си о нар ски жар ка по пу лар ном по зо ри шту, оп ту жу ју ћи га за не мо рал ност. На сто ја ње да се ство ри ли те рар­но беч ко по зо ри ште има зна чај ко ји пре ва зи ла зи са му по зор ни цу. Оно сим бо ли зу је ра ди кал ну тран сфор ма ци ју кроз ко ју ће се об ли ко ва ти по пу лар на кул ту ра. Као ме диј по пу лар не про па ган де по зо ри ште је у ра ни јем пе ри о ду игра ло мно го зна чај ни ју уло гу од штам па ног дис кур са. Са да је од нос из ме ђу ове две фор ме по стао обр нут, текст је по чео да слу жи кон тро ли те а тра. Тек сто ви, по доб ни јер су про шли цен зу ру, би ли су под ло жни ји кон тро ли не го пред ста ве без на пи са них ди ја ло га.97 Ка да је Јо сиф II до не кле убла жио цен зу ру 1781, по ве ре ње Мо нар хи је у по ли тич ку ко ри сност ли те рар не кул ту ре до сти гло је вр ху нац. Ли бе рал на кон тро ла пред ста вља ла је про­ра чу на ти на пор да се до би је по др шка ли те ра та за ца ре ву по ли ти ку. Кроз дис крет ну др жав ну кон тро лу пи сци ко ји су по др жа ва ли Јо си фа II под сти ца ни су да об ја вљу ју пам фле те у ко ји ма су про па ги ра ли ње го ве ре фор ме. Али то ком шест го ди на бла ге цен зу ре ство ри ла се ауто ном на ли те рар на кул ту ра ко ја је осу ђи ва ла Јо си фов де спо ти зам, чак и он да ка да су по здра вља ли ре­

92 L. Bo di, Ta u wet ter in Wi en. Zur Pro sa der österreichischen Aufklärung, 1781–1787, 82–87. 93 K. H. Oster loh, Jo seph von Son nen fels und die österreichische Re for mbe we gung im Ze i tal ter des aufgeklärten Ab so lu ti smus. Eine

Stu die zum Zu sam men hang von Ka me ral wis sen schaft und Ver wal tung spra xis, 234–241. 94 Исто, 234–241. 95 M. Ra eff, The Well–or de red Po li ce Sta te In sti tu ti o nal Chan ge thro ugh Law in the Ger ma ni es and Rus sia, 1600–1800, 43–56. 96 K. H. Oster loh, Jo seph von Son nen fels, 234–241. 97 J. Van Horn Mel ton, From Ima ge to Word, 119 и да ље.

96 97

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

фор ме.98 Уз не ми рен све ра ди кал ни јим гла сом сво јих ли те рар них про тив ни ка цар је на пу стио кул тур ни екс пе ри мент и по но во увео стрикт ну ли те рар ну кон тро лу. Ка ко су на по ри Јо си фа II да ко оп ти ра ли те рар ну кул ту ру про па ли, исто та ко про па ли су и по ку ша ји да се ре фор ми ше не ли те рар на. Ве ли чи ну от по ра ца ре вим ре ли ги о зним ре фор ма ма по ка зу је и ба рок на по бо жност, ко ја је оста ла ду бо ко уса ђе на у аустриј ску кул ту ру.99

Му ра то ри је ва схва та ња и ути цај јан се ни зма100 да ли су осо бе ни пе чат вер ском и ин те лек ту ал­ном жи во ту Хаб збур шке мо нар хи је. Про све ти тељ ски ра ци о на ли зам јо зе фи ни стич ких ре фор ми, осла ња ју ћи се на те иде је, су прот не ре ли ги о зним прин ци пи ма ба ро ка, пред ста вљао је пот пу но не ги ра ње свих свој ста ва вер ског жи во та ко ја су да ва ла по себ ну осо бе ност по бо жно сти, и са мом Аустриј ском дво ру, не ги ра ње свих иде а ла са же тих у пој му „Pi e tas Austri a ca“.101

Пред ност фор ме над су шти ном, пре те ра на скло ност цр кве пре ма ви зу ел ном ис ка зи ва њу иде ја, што су про па ги ра ли је зу и ти, пред вод ни ци вер ских ре фор ми у Мо нар хи ји, при хва та ју се као узо ри и у Кар ло вач кој ми тро по ли ји. Скло ност ви со ке цр кве не је рар хи је пре ма по ли ти ци ве ли чај но сти и јав ним све ча но сти ма би ла је оп ште при хва ће на кон вен ци ја ви зу е ли зо ва не идеј­

98 E. Wan ger mann, From Jo seph II to the Ja co bin Tri als, 20. и да ље. 99 G. Ste i ner, Lan gu a ge and Si len ce, 58–60. 100 С те о ло шког ста но ви шта јан се ни зам је био по крет по врат ка ав гу стин ском уче њу и уче њу о пред о дре ђе њу, на стао

на кон пост хум ног об ја вљи ва ња књи ге Јан се на, би ску па Ипе ра 1640. го ди не. 101 A. Co reth, Pi e tas Austri a ca. Ur sprung und Ent wic klung ba roc ker Frömmigkeit in Österreich, 32.

98 99

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

но сти.102 Иако је, ка ко је већ на гла ше но, у спро во ђе њу вер ских ре фор ми кар ло вач ких ми тро по­ли та ути цај Ду хов ног ре гу ла мен та Те о фа на Про ко по ви ча био ве ли ки, цр кве ни по гла ва ри, ка да су они би ли у пи та њу, уме сто ра ци о на ли стич ких пре по ру ка о скром но сти као основ ној па стир ској вр ли ни, ко ја се про вла чи кроз цео Ре гу ла мент, усва ја ју уз о ре ка то лич ке цр кве и ње не по ли ти ке mag ni fi cen ze. У гра ни ца ма ап со лу ти стич ке Хаб збур шке мо нар хи је, ко ја је по чи ва ла на фе у дал ним осно ва ма и где су спо ља шња пре зен та ци ја и моћ пред ста вља ли је дин ство, кар ло вач ки ми тро­по ли ти сво јим по ли тич ким др жа њем и спо ља шњим сја јем ни су сме ли да за о ста ју за пре ла ти ма за пад не цр кве.103

Ви зи та ци је ма на сти ра, ко је су јед на од основ них ду жно сти епи ско па, то ком 18. ве ка пре­ра ста ју у ефе мер ни ба рок ни спек такл, у „об лик по зо ри шне игре, усред сре ђе не око ис так ну тих лич но сти цр кве“.104 Идеј не осно ве ви зи та ци је ма на сти ра, „есте ти зо ва ног фе но ме на ожи во тво ре­ног све та иде ја, ко ји сем ви зу ел них са жи ма ре ли ги о зне, по ли тич ке, еко ном ске и прав не аспек те“, раз от кри ве них у скло пу ши ро ких окви ра ба рок ног спек та кла на дво ру кар ло вач ких ми тро по ли­та, „ини ци ра не су из истог сре ди шта и под ре ђе не истим ци ље ви ма устрој ства и гло ри фи ка ци је вер ско–по ли тич ке вла сти пра во слав них ар хи е пи ско па у Хаб збур шкој мо нар хи ји“.105

У свим фор му ла ци ја ма ефе мер ног спек та кла двор ске по ли ти ке кар ло вач ких ми тро по ли та, по ли ти ка mag ni fi cen ze је до след но при хва та на.106 Њен од раз би ле су и из град ње ре зи ден ци ја ми тро по ли та,107 фу не рал ни спек та кли по во дом њи хо вих са хра на,108 ин ста ла ци је но во и за бра них ми тро по ли та и епи ско па,109 и при ве ста–ен тра те,110 ко је су сле ди ле исте кон вен ци је до бро по зна­те и при хва ће не у европ ским окви ри ма. При су ство сја ја и рас ко ши у двор ској, пре не ло се и на

102 О при су ству ефе мер ног спек та кла у кул тур ном мо де лу Кар ло вач ке ми тро по ли је: М. Ти мо ти је вић, Ви зи та ци ја ма­на сти ра Ши ша тов ца у XVI II ве ку, При лог из у ча ва њу ефе мер ног спек та кла, 341–366.

103 Исто, 341–366. 104 Р. Ми ха и ло вић, Ве ду те срп ске гра фи ке XVI II ве ка, 87; О по зо ри шном аспек ту ви зи та ци ја: Иста, Ути цај мо ра ли за­

тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску ли ков ну умет ност XVII и XVI II ве ка, 104–117. 105 М. Ти мо ти је вић, Ви зи та ци ја ма на сти ра Ши ша тов ца у XVI II ве ку, При лог из у ча ва њу ефе мер ног спек та кла, 342. 106 Исто, 359; За ши ре идеј не осно ве: R. Strong, Art and Po wer, Re na is san ce, Fe sti vals 1450–1650, 3–62. 107 Го ди не 1725. ми тро по лит Мој си је Пе тро вић по чи ње у Бе о гра ду да зи да ар хи е пи скоп ско–ми тро по лиј ску ре зи ден ци ју,

ко ја је тре ба ло да бу де нај ве ћа гра ђе ви на Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји: Д. Ру ва рац, Мој си је Пе тро вић, ми тро по лит бе о град ски, 1713–1730, При лог исто ри ји срп ске цр кве, 131–132; М. Ти мо ти је вић, Ви зи та ци ја ма на сти ра Ши ша тов ца у XVI II ве ку, При лог из у ча ва њу ефе мер ног спек та кла, 358; О ге не рал ној об но ви кар ло вач ке двор ске ре зи ден ци је у вре­ме ми тро по ли та Мој си ја Пут ни ка 1784. В. : М. Ти мо ти је вић, Ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа „Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном „ и „То ми ри да са Ки ро вом гла вом“ као па три от ски „exem plum vir tu tis“, 291–292; У ве ли ком по жа ру ми тро по лиј ског ком плек са 1788. двор је уни штен. В. : М. Ти мо ти је вић, Ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа „Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном „ и „То ми ри да са Ки ро вом гла вом“ као па три от ски „exem plum vir tu tis“, 291.

108 За тро шко ве са хра не ми тро по ли та Мој си ја Пе тро ви ћа 1731. го ди не, и ка сни је Па вла Не на до ви ћа, по тро ше не су огром не су ме нов ца. В. : Д. Ј. По по вић, Гра ђа за исто ри ју Бе о гра да од 1717. до 1739, 41–42; Ј. Ра јић, Исто ри ја ка ти хи­зма, 31–32.

109 Ин ста ла ци ја Мој се ја Пе тро ви ћа: Д. Ј. По по вић, Ср би ја и Бе о град од По жа ре вач ког до Бе о град ског ми ра (1718–1739), 311; Ин ста ла ци ја бач ког епи ско па Мој си ја Пут ни ка: Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, Те ма­ти ка ла ви рин та, I, 179–205; Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, Те ма ти ка ла ви рин та, II, 145–158; Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, Пор трет Мој се ја Пут ни ка, бач ког епи ско па, 71–101; М. Ти мо ти је вић, Ви зи та ци ја ма на сти ра Ши ша тов ца, При лог из у ча ва њу ефе мер ног спек та кла, 341–366.

110 По себ но ме сто за у зи ма ју оне ко је је за ми тро по ли та Ви ћен ти ја Јо ва но ви ћа и па три јар ха Ар се ни ја IV Чар но је ви ћа, ор га ни зо вао Ко за чин ски. В: В. Ер чић, Ма ну ил (Ми ха ил) Ко за чин скиј и ње го ва „Тра е до ко ме ди ја“, 202–208; О при ве­сти ма–ен тра та ма, ри ту а ли ма ко ји ви зу е ли зу ју „хар мо ни ју дру штве ног устрој ства на чи јем че лу се на ла зио про сла­вље ни ми тро по лит“, и у ко ји ма уче шће узи ма ју сви ста нов ни ци и све ин сти ту ци је В. : М. Ти мо ти је вић, Ви зи та ци ја ма на сти ра Ши ша тов ца, При лог из у ча ва њу ефе мер ног спек та кла, 360.

98 99

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ре ли ги о зну умет ност. Па ро хиј ске цр кве по ста ју све ве ли чан стве ни је, уну тра шњост рас ко шни ја, ли тур ги ја све ча ни ја.111 У ба рок ном цр кве ном ен те ри је ру, фор ми ра ном као по зо ри шту ли тур гиј­ске дра ме, бо го слу же ње по при ма осо бе но сти сцен ске све ча но сти у ко јој уче ству ју сви вер ни ци. Те а тра ли за ци ја об ре да до ве ла је до сма ње не ак тив не уло ге вер ни ка у бо го слу же њу и до на гла­ша ва ња спо ља шње стра не кул та. „Вер ник из ра ста у па сив ног по сма тра ча са крал ног по зо ри шног ри ту а ла ко ји ма ло раз у ме и ко ји га се ма ло ти че.“112 Ти пич но ба рок ни об ли ци кул ту ре, чи ји су пред став ни ци и но си о ци у Кар ло вач кој ми тро по ли ји би ли ви со ки цр кве ни ве ли ко до стој ни ци, скло ност пре ма ви зу ел ном ис ка зи ва њу иде ја, по ли ти ци ве ли чај но сти и јав ним све ча но сти ма, као и сво је вр сне фор ме ис ка зи ва ња по бо жно сти, већ у по след њим го ди на ма вла да ви не Ма ри је Те ре зи је, под све сна жни јим ути ца јем про све ти тељ ских схва та ња на и ла зе на осу ду ра ци о на ли­стич ке кри ти ке, ко ја је сво је при ста ли це има ла и у кри лу са мог кле ра.113

На кло ност цр кве них ве ли ко до стој ни ка пре ма сја ју и рас ко ши кри ти ку је већ За ха ри ја Ор фе­лин, у свом спи су, на ста лом осам де се тих го ди на 18. ве ка, Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји, ту ма че ћи их као зло у по тре бу ви со ког ду хов ног по ло жа ја.114 Ор фе лин је осу дио и дру ге об ли ке ба рок не кул ту ре, као не пра вил ну и по гре шну прак су: пре те ра но укра ша ва ње па ро хиј ских хра мо ва, сма­тра ју ћи да бо гат ство уну тра шњо сти оси ро ма шу је по да ни ке,115 фор мал но на гла ша ва ње спо ља­шње стра не кул та, што је до ве ло до сма ње ња уло ге вер ни ка у бо го слу же њу, чи је оба ве зно при­су ство ту ма чи као спо ља шњи, а не уну тра шњи из раз по бо жно сти.116 Основ на не сла га ња из ме ђу цр кве и др жа ве у спро во ђе њу ре фор ми би ла су ве за на за пи та ње по ста и пра зни ка. За ха ри ја Ор фе лин је је дан од рет ких про све ће них ин те лек ту а ла ца ко ји је по др жао др жав не ре фор ме и у сво јој Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји обра зло жио, са по зи ци је пра во слав ног бо го слов ског уче ња, оправ да ност ре дук ци је пра зни ка, сма тра ју ћи да сма ње ње њи хо вог бро ја „ни ти на но си, ни ти мо­же на не ти ште ту ве ри и ве ро ва њу на ше пра во слав не цр кве“.117 Основ ну пре пре ку уса гла ша ња ву тра ди ци о нал них на ви ка Ср ба и њи хо вих вер ских схва та ња са те ре зи јан ским ре фор ма ма и др­жав ним ин те ре сом Хаб збур шке мо нар хи је Ор фе лин је пре по знао, што је и из ло жио у Пред став­ци, у „не по зна ва њу ду ха исти ни тог хри шћан ства, че му су, глав ни узрок де спо ти зам и ко руп ци ја

111 М. Ти мо ти је вић, Ра ђа ње мо дер не при ват но сти, При ват ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји од кра ја XVII до по чет ка XIX ве ка, 26, М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 44–46.

112 М. Ти мо ти је вић, Ра ђа ње мо дер не при ват но сти, При ват ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји од кра ја 17. до по­чет ка 19. ве ка, 27.

113 Уче ни бо го слов Јо ван Ра јић кри ти ку је pom pu fu ne bris по во дом са хра не ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа за ко ју је по тро ше на ве ли ка су ма нов ца: Ј. Ра јић, Исто ри ја ка ти хи зма, 31–32; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 43.

114 З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 15–27. Пред став ку је об ја вио Алек са Ивић у ше стој књи зи Ар хив ске гра ђе о ју го сло вен ским кул тур ним и књи жев ним рад ни ци ма 1964. го ди не. Ма ти ца срп ска је из да ла до пу њен и ис пра вљен текст са упо ред ним пре во дом на срп ском је зи ку. О идеј ним, исто риј ско–кри тич ким ко мен та ри ма Пред став ке: К. Ге­ор ги је вић, Два не по зна та спи са За ха ри је Ор фе ли на, 63–96; Б. Вук сан, Кри ти ка ба рок не по бо жно сти у Ор фе ли но вој „Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји“ ( Из исто ри је иде ја код Ср ба у XVI II ве ку), 81–88.

115 З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 77–79. 116 М. Ти мо ти је вић, Ра ђа ње мо дер не при ват но сти, При ват ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји од кра ја 17. до по­

чет ка 19. ве ка, 27. Сма ње ње ак тив не уло ге вер ни ка у бо го слу же њу до жи ве ло је пу ну кри ти ку у јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма, што је за по сле ди цу има ло сма њи ва ње зна ча ја сли ке у ка сно ба рок ној кул ту ри: A. Sa li ger, Zur Pro ble ma tik der sa kra len Kunst un ter Ka i ser Jo seph II, Jo sep hi nische Pfa rr gründun gen in Wi en, 117–121.

117 З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 87; С. М. Ко стић, Ор фе ли но ва Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 259–267; М. Ти мо ти је вић, Ра ђа ње мо дер не при ват но сти, При ват ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји од кра ја 17. до по чет ка 19. ве ка, 74.

100 101

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ви со ког све штен ства, ко је је, ру ко во де ћи се је ди но вла сти тим ин те ре си ма и за по ста вља ју ћи сво је па стир ске ду жно сти, за ве ло на род и, др же ћи га у не зна њу, од вра ти ло од пра ве ве ре“.118

Де се так го ди на ка сни је на кон Ор фе ли но ве Пред став ке, ко ја је оста ла у ру ко пи су, иза шло је де ло, пи са но на род ним је зи ком, ко је је та ко ђе оправ да ва ло сма ње ње бро ја пра зни ка, Крат кое раз ми шле ние о празд ни ци Јо ва на Му шка ти ро ви ћа.119 Те ме ље ћи сво је ми шље ње на ба рок ном ра­ци о на ли зму, ко ји је сво је раз ло ге за кри ти ку за сни вао на Но вом за ве ту, ауто ри те ту цр кве них ота ца и здра вом ра зу му, Му шка ти ро вић за кљу чу је да не ма до ка за да су пра зни ци, с об зи ром да се не по ми њу у Но вом за ве ту, уста но вље ни у вре ме ра ног хри шћан ства. У апо стол ским по сла ни­ца ма и де ли ма цр кве них ота ца не ма ар гу ме на та за не рад но пра зно ва ње, сто га је кри ти ка вла сти са свим оправ да на.120 Књи га је на и шла на осу ду цр кве них ве ли ко до стој ни ка, али је при хва ће на ме ђу про све ће ним ин те лек ту ал ци ма.

И До си теј Об ра до вић је у свом члан ку Пра во ре ци па гле дај те уте ци из Со вје та здра ва го ра зу ма, осла ња ју ћи се на књи гу Pen sèes di ver ses sur la com ète (Раз ли чи те ми сли о ко ме ти) Пје ра Беј ла, до ка зи вао да пра зни ци и по сто ви не ма ју ни чег за јед нич ког са пра вим хри шћан ством.121 До си теј Об ра до вић је, као гра ђан ски иде о лог, из ра зио сво је ста во ве пре ма цр кве но сло вен ској кул ту ри срп ске кле ри кал не ари сто кра ти је, као по себ ног на ци о нал ног од ре ђе ња фе у дал но при­ви ле го ва не кла се. Ње го во Пи смо Ха ра лам пи ју, пр ви оде љак ауто би о гра фи је и ве ли ки део оста­лих ра до ва, да ју вр ло оштру и бор бе но на стро је ну кри ти ку та да шњег ста ња срп ске кул ту ре, ко ја ни је са мо сим бо лич на већ и не по сред на. До си теј је оце њу је са ста но ви шта ње не прак тич не жи­вот не вред но сти и од ба цу је је због не у по тре бљи во сти и не при ла го ђе но сти гра ђан ском чо ве ку. Про све ти тељ ски рад за по чи ње про гла сом, у ко јем се, из но се ћи свој про грам, од ри че основ ног сред ства, не на род ног ру ско сло вен ског је зи ка, по мо ћу ко га се ста ра кул ту ра у срп ским при ли­ка ма др жа ла у сво јој ари сто крат ској уча у ре но сти да ле ко од обич ног чо ве ка. Ње гов на пад на ста ри не при сту пач ни књи жев ни је зик пан дан је кри ти ци за тво ре них ме та фи зич ких си сте ма код европ ских про све ти те ља. Не ра зу мљи ви књи жев ни је зик и не при сту пач ни фи ло зоф ски си сте ми би ли су два на чи на ко ји ма се кул ту ра др жа ла из ван до се га гра ђан ског чо ве ка, чи јој је ре во лу­ци о нар ној прак си она би ла по треб на, осло бо ђе на свих сте га и при ла го дљи ва ње го вом од но су пре ма жи во ту. Та кву кул ту ру До си теј је тра жио за срп ски на род, има ју ћи у ви ду спе ци фич не окол но сти у ко ји ма је жи ве ло срп ско гра ђан ство у Аустри ји.122

Са на гла ше ном стро го шћу про све ти тељ ска кри ти ка окре ну ла се и про тив по што ва ња све­ти те ља, њи хо вих мо шти ју, че сти ца и ре ли кви ја, про тив све тих ме ста и у ве зи са тим прак се

118 Б. Вук сан, Кри ти ка ба рок не по бо жно сти у Ор фе ли но вој „Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји“, (Из исто ри је иде ја код Ср ба у XVI II ве ку), 82; З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 8–11.

119 М. Ти мо ти је вић, Ра ђа ње мо дер не при ват но сти, При ват ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји од кра ја 17. до по­чет ка 19. ве ка, 74–75.

120 Исто, 74–75. 121 Д. Об ра до вић, Со вје ти здра ва го ра зу ма, Пр во ре ци па гле дај те уте ци, Са бра на де ла, I, 317–341. Бејл у књи зи Раз ли­

чи те ми сли о ко ме ти до ка зу је да је ве ро ва ње у пред ска за ња су прот но ду ху пра ве ре ли ги је, да је оста так па ган ства ко ји се одр жао у хри шћан ству. Слич на ве ро ва ња не во де пра вој ре ли ги ји не го идо ла три ји и по губ ни ја су за мо рал од ате и зма: P. Bayle, Pen sèes di ver ses sur la com ète, I, 309 и II, 5. Бејл је био је дан од прет ход ни ка кри тич ког ду ха фран­цу ске про све ће но сти ко ји је бор бом про тив су је вер ја, за ла га њем за пот пу ну то ле ран ци ју ме ђу ве ра ма и за сло бо ду ми шље ња, сво јим ан ти дог ма ти змом, скеп ти ци змом и кри ти ком ме та фи зич ких си сте ма 17. ве ка, из вр шио ве ли ки ути цај на фи ло зо фе и сло бод не ми сли о це 18. сто ле ћа

122 С. Но ва ко вић, До си теј Об ра до вић и срп ска кул ту ра, 363–370; Ј. Скер лић, До си теј Об ра до вић, Оп шти по глед на ње гов рад и ње го во ме сто у срп ској књи жев но сти, 371–378.

100 101

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

хо до ча шћа. По што ва ње све ти те ља и њи хо вих мо шти ју јед на је од сре ди шњих те ма идеј них про­гра ма и ка то лич ке и пра во слав не цр кве.123 У скла ду са ди дак тич ком усме ре но шћу ба рок не епо хе све ти тељ ски кул то ви до би ја ју сво је ме сто у ам бле ма ти ци и про по вед ни штву ко је има ју апо ло­гет ску на ме ну и ста вља ју се у сре ди ште про па ганд ног про гра ма ап со лу ти стич ких мо нар хи ја.124

123 По што ва ње све ти те ља, њи хо вих мо шти ју, че сти ца и ре ли кви ја у ба ро ку, иако на уда ру ре фор ма циј ске те о ло шке ми­сли јед на је од сре ди шњих те ма идеј них про гра ма ка то лич ке и пра во слав не цр кве. Три дент ски са бор пре по ру чи вао је по што ва ње све тих мо шти ју. Бра не ћи сво је уче ње о по што ва њу ре ли ги о зне сли ке, ка то лич ка цр ква се по зи ва и на од лу ке Дру гог ни кеј ског са бо ра осла ња ју ћи се та ко на ауто ри тет пра во слав не цр кве: H. J. Schröder, Ca nons and Dec­re es of the Con cil of Trent, 215–217; О ре ли кви ја ма, њи хо вој уло зи у умет но сти, о кул ту све ти те ља и ета па ма ње го вог ус по ста вља ња у од ре ђе ним исто риј ским окол но сти ма: A. Gra bar, Martyri um, Pa ris 1943–1946; C. Wal ter, Art and Ri tual of the Byzan ti ne Church (The Cult of the Dead and Cult of Re lics), 137–158; B. A. Leg ner, Re liq vi en in Kunst und Kult, zwischen An ti ke und Aufklärung, 9–49; 55–172.

124 G. Kap ner, Ba roc ker He i li gen kult in Wi en und se i ne Träger, 13–29, 86–99, 112–122, 130–134.

102 103

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Ја ча ње све ти тељ ских кул то ва по сле Три дент ског са бо ра има ло је од је ка и у кри лу пра во слав них цр ка ва.125 У дог ма ту о по што ва њу све тих мо шти ју Сте фа на Ја вор ског, ко ји је као и сви дог ма ти пра во слав не цр кве уте ме љен на Ста ром и Но вом за ве ту, све то о тач ком пре да њу и на до ка зи ма здра во га ра зу ма, у скла ду са ба рок ном ско ла сти ком, опо вр га ва се про те стант ска те о ло шка ми сао ко ја од би ја уче ње о по што ва њу све тих ре ли кви ја.126 Осла ња ју ћи се на пре да ња, на во де ћи при ме­ре, Ја вор ски ис ти че да по што ва ње све тих мо шти ју да ти ра још од Но ја. До ка зе те ме ље не на Све­тим пи сми ма окон ча ва тврд њом да уко ли ко су апо сто ли по се до ва ли ис це ли тељ ску моћ, њи хо ве мо шти мо ра ју има ти ве ћи зна чај.127 Ис ти чу ћи ло гич ке чи ње ни це ко је про из ла зе из здра вог ра зу­ма и на осно ву исто риј ских пре да ња Ја вор ски по ка зу је да је цр ква увек по што ва ла мо шти све тих и њи хо вим са ку пља њем и чу ва њем, све ча ним от кри ћи ма и пре но си ма, уста но вље њем пра зни ка, по ди за њем ре пре зен та тив них кон струк ци ја на ме ње них из ла га њу мо шти ју, хо до ча сним пу то ва­њи ма ка све тим гроб ни ца ма и њи хо вим укра ша ва њем, ука зи ва ла им ду жно по што ва ње.128

Де ло Сте фа на Ја вор ског би ло је по зна то, при хва ће но и од ве ли ког ути ца ја на ба рок ну кул­ту ру Кар ло вач ке ми тро по ли је, у ко јој је цр ква има ла ва жну ди дак тич ку функ ци ју. Бра не ћи сво је уче ње о по што ва њу све ти тељ ских мо шти ју ка то лич ка и пра во слав на цр ква су за сту па ле слич на ста но ви шта. Ме ђу тим бит не раз ли ке се уоча ва ју у на чи ну на ко ји су ис ка зи ва на по што ва ња и у на чи ну на ко ји су из ла га не ре ли кви је. У Кар ло вач кој ми тро по ли ји мо шти де лу ју ис це љи тељ ски у по јав ном све ту, не дру га чи је. Оне функ ци о ни шу у про све ће ном кон цеп ту, не де лу ју са мо стал­но. За њих се не по ди жу по себ ни мо ли тве ни про сто ри уну тар хра ма, већ се ве зу ју за по сто је ћа мо ли тве на ме ста.129 У вер ском про гра му срп ске цр кве у Хаб збур шкој мо нар хи ји ин си сти ра ло се на на ци о нал но–по ли тич кој по за ди ни кул та, док рим ској цр кви у ње ним уни вер зал ним на ме ра­ма то ни је би ло бит но.

По што ва ње све ти те ља и њи хо вих мо шти ју мо ра се по сма тра ти у по себ ном кон тек сту ка ко би се раз у ме ле сло же не по ру ке и сва она де ша ва ња ко ја су пра ти ла раз вој по ли тич ког и ду хов­ног жи во та Кар ло вач ке ми тро по ли је. То је јед на од сре ди шњих те ма идеј них про гра ма, на ро чи то из ра же на у вре ме Ар се ни ја IV Ша ка бен те. Кул то ви ма на ци о нал них све ти те ља бра њен је вер­ско–по ли тич ки ин те гри тет Ми тро по ли је.130 Све ча но сти ор га ни зо ва не у част не ког све ти те ља и ис ка зи ва ње по што ва ња мо шти ма, ко је су има ле до ста по ду дар но сти са слич ним ис по ља ва њи ма по бо жно сти у ка то лич кој цр кви,131 са др жа ва ле су у идеј ним осно ва ма про па ганд но–по ли тич ко ис ти ца ње зна ча ја цр кве, ве ли ча ње Ми тро по ли је и ма на сти ра.132

Кул то ве све ти те ља су че сто на до пу ња ва ле ле ген де, су је вер ја и сно ви. У по пу лар ној ба рок ној по бо жно сти ве ро ва ло се у ис це љи тељ ску моћ све ти тељ ских мо шти ју, у њи хо ву чу до твор ност и

125 Ј. По по вић, Дог ма ти ка пра во слав не цр кве, III, 669–683. . 126 Дог ма ты o по чи та нии свя ты хъ мо щ ей по Сте фа ну Явор ском, 1–31, 32–48. 127 Исто, 6–7. 128 Исто, 20–29. 129 За ки во те са мо шти ма се не по ди жу ка пе ле, из у зе так је ка пе ла цр кве ма на сти ра Бе ше но ва, већ се по ста вља ју ис пред

ико но ста са. О ки во ти ма и тро но ви ма у ба рок ним цр кве ним ен те ри је ри ма и њи хо вој на ме ни у про сла вља њу кул та све ти те ља: М. Ти мо ти је вић, Трон за мо шти све тог Те о до ра Ти ро на у ма на сти ру Но во Хо по во – по ре кло об ли ка и зна­че ње, 123–137.

130 Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 77–79. 131 J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, II, 239–245. 132 М. Ти мо ти је вић, Ви зи та ци ја ма на сти ра Ши ша тов ца у XVI II ве ку, При лог из у ча ва њу ефе мер ног спек та кла,

341–366.

102 103

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

мо гућ ност чу да.133 Ма на сти ри у ко ји ма су по чи ва ле мо шти Ср ба све ти те ља под сти ца ли су об­на вља ње ста рих ха џиј ских оби ча ја, при ла го ђа ва ју ћи их но вим, ба рок ним об ли ци ма ма сов них оку пља ња. Вла дар ски кул то ви у фру шко гор ским ма на сти ри ма под ста кли су ства ра ње чи та вог ни за кти то ра из ре до ва гра ђан ске кла се ко ји сво јим по кло ни ма, на до ве зу ју ћи се на по ступ ке срп ских вла да ра и вла сте ле, ути чу и на цр кве но гра ди тељ ство и на са ме ен те ри је ре хра ма, ко ји ме ња ју ра ни је из гле де. Ма на сти ри по ста ју хо до ча снич ка сре ди шта134 у ко ји ма су ор га ни зо ва­не ба рок не све ча но сти у част све ти тељ ских мо шти ју. Је дан од ка рак те ри стич них при ме ра је и све ча ни пре нос мо шти ју Сте фа на Шти ља но ви ћа у но ви ки вот, ко ји је одр жан 12. ју на 1760. у ма на сти ру Ши ша тов цу.135

Те а тра ли за ци ја об ре да је до ве ла до ис ти ца ња спо ља шње стра не кул та све ти те ља, што је иза зва ло мно го број не кри ти ке, не са мо ре фор ми са них цр ка ва, већ и ка то лич ке и пра во слав­не. У дру гом по гла вљу Ду хов ног ре гу ла мен та по све ћу је се знат на па жња кон тро ли по пу лар них по бо жно сти, ме ђу ко ји ма се по себ но на гла ша ва ју оне ве за не за чу до твор не ико не, мо шти и из во ре. Ду жност Ду хов ног ко ле ги ју ма је би ла да про ве ри и ис тра жи ве ро до стој ност све ти тељ­ских мо шти ју, за тим ра ни јих бо го слу жбе них и бо го слов ских књи га, ака ти ста, слу жби, по себ но оних штам па них у Укра ји ни, да „ис ко ре ни не по треб не и штет не це ре мо ни је“, обра ти па жњу на по ја ве чу до твор них ико на, по себ но под ва че ћи не ми нов ност за бра не ши ре ња на род них пра­зно ве ри ца ко је су по сле ди ца по што ва ња све ти тељ ских мо шти ју.136 Скло ност цр кве не је рар хи је пре ма јав ним све ча но сти ма и не кри ти чан од нос пре ма мо шти ма осу ђу је и За ха ри ја Ор фе лин у сво јој Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји137 и по ле мич ком трак та ту про тив пап ства.138 Ме ђу тим, по­ред свих по ку ша ја цр кве них ре фор ми да су зби ју пра зно вер је, да кул то ве ста ве у праг ма тич ну функ ци ју про па ги ра ња цр кве и ми тро по лиј ског до сто јан ства и да се број ним за бра на ма спу та по пу лар на по бо жност, да би се под ста као раз вој јед не но ве ре гу ли са не и ре фор ми са не цр кве не ре ли ги о зно сти, про сла вља ње све ти те ља и њи хо вих мо шти ју ужи ва ло је у ба ро ку ве ли ку по пу­лар ност. Сво јим жр тво ва њем, осво јив ши ду хов не трај но сти, све ти те љи су по ста ли по сред ни ци и по моћ ни ци у спа се њу, и за ступ ни ци и за штит ни ци сво га на ро да у сва ко днев ном жи во ту. На ци о нал ни све ти те љи до би ја ју углед но ме сто и у ли ков ном ре пер то а ру срп ске цр кве не умет­но сти. Ме ђу тим, по сте пе но и си сте мат ски про све ће ни ап со лу ти сти у Аустри ји, ни зом за ко на и про пи са, ре фор ми са ли су чи тав др жав ни и дру штве ни жи вот. У сре ди шту Мо нар хи је ак ту ел на умет нич ка прак са у свом уоб ли ча ва њу, под ути ца јем про све ти тељ ских иде ја, до жи вља ва сло же­на пре ви ра ња и до ла зи до све отво ре ни јих по ти ски ва ња ба рок них схва та ња. У скла ду са тим, све ти те ље, као ста ре етич ке уз о ре, за ме њу ју хе ро ји из ан тич ке исто ри је.139 Услед та квих усло ва

133 У по хва ли ру ко пи са из На род не би бли о те ке ка же се да се вер ни ци на дан кул та кне за Ла за ра оку пља ју и игра ју пред мо шти ма. Ла зар се на зи ва зве здом ко ја си ја од за па да пре ма ис то ку и мо ли се да бра ни сво је вер ни ке од ву ко ва: Ђ. Да ни чић, По хва ла кне зу Ла за ру, 358–368; У слу жби де спо ту Сте фа ну Бран ко ви ћу, ко ја је штам па на у сва три Ср бља ка, он се по ре ди са ста ро за вет ним Јо ном и ис ти че се да сле пи ма вра ћа вид. Ту је на ве де но и не ко ли ко по смрт них чу да: Л. Па вло вић, Кул то ви ли ца код Ср ба и Ма ке до на ца, 134; У за јед нич кој слу жби све тим де спо ти ма Бран ко ви ћи ма по­ми њу се мо шти де спо та Јо ва на ко је су це ле и чи не мно го чу да: Ср бљак, III, Бе о град 1970, 135–208, по себ но 203.

134 О хо до ча шћи ма: М. Ти мо ти је вић, Ра ђа ње мо дер не при ват но сти, При ват ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји од кра ја 17. до по чет ка 19. ве ка, 54–58.

135 М. Ти мо ти је вић, Ви зи та ци ја ма на сти ра Ши ша тов ца у XVI II ве ку, При лог из у ча ва њу ефе мер ног спек та кла, 353. 136 Ду хов ный Ре гла ме тъ, 19–29, по себ но 20–25. 137 З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 15–27. 138 Т. Осто јић, За ха ри је Ор фе лин, жи вот и рад му, 106–109. 139 W. Busch, Das sen ti men ta lische Bild: Die Kri e se der Kunst im 18. Ja hr hun dert und die Ge burt der Mo der ne, 137–157.

104 105

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

мо ра ле су се и ра ци о на ли стич ке иде је, ра ди на ци о нал ног и по ли тич ког жи во та срп ског на ро да, са о бра жа ва ти кон крет ним по тре ба ма и мо гућ но сти ма при ме не. Сма ње ње по ли тич ког ути ца ја цр кве до ве ло је и до про ме на у вер ско–по ли тич ком про гра му Кар ло вач ке ми тро по ли је. Пред­ста ве Ср ба вла да ра–све ти те ља све ви ше се одва ја ју од сво је ста ре те о ло шке осно ве, до ла зи до њи хо вог ла и ци зи ра ња и ин си сти ра се на њи хо вом све тов ном ка рак те ру. Та схва та ња до жи ве ће у 18. ве ку свој вр ху нац и би ће при ла го ђе на хе рој ским окви ри ма епо хе. Нај пре се то до го ди ло у де лу Крат ко је вве де ни је в исто ри ју про ис хо жде ни ја сла ве но серб ска го на ро да, штам па ном у Ве не ци ји 1765, Па вла Ју лин ца, јед ног од пр вих ра ци о на ли стич ки шко ло ва них љу ди, ко ји је у про те стант ском еван ге ли стич ком ли це ју у Бра ти сла ви пре тр пео сна жан ути цај ра ци о на ли стич­ко– про све ти тељ ске фи ло зо фи је, ко ја је ин си сти ра ла на зна ча ју на у ке у од но су на раз ви так на ро да.140

У Исто ри ји ра зних сла вен ских на ро дов, нај па че Бол гар, Хор ва тов и Сер бов, ко ју ко виљ ски ар хи ман дрит Јо ван Ра јић штам па у Но ва ко ви ће вој штам па ри ји у Бе чу 1794/5. го ди не, ба кро ре зи са ла и ци зи ра ним ли ко ви ма Ср ба вла да ра–све ти те ља ја вља ју се у фор ми иде а ли зо ва ног исто риј­ског пор тре та без све ти тељ ских атри бу та. На ова квом на чи ну ин си сти рао је сам ми тро по лит Сте фан Стра ти ми ро вић.141 По сту пак ми тро по ли тов је са свим ра зу мљив ка да се има у ви ду да је пи та ње срп ских све ти те ља ре ша ва ла аустриј ска др жав на власт и да су у срп ском ка лен да ру за 1776. го ди ну из о ста вље ни сви све ти те љи из у зев све тог Са ве. На ци о нал ну и вер ску од бра ну Ср би су мо ра ли да по ме ре са ре ли ги о зног пла на на план бу ђе ња исто риј ске све сти.

При ват на по бо жност у све сти ба рок ног по је дин ца по ве зи ва на је са ве ро ва њем у чу до. По­за ди на у ко јој су се пре пли та ли хри шћан ски и па ган ски еле мен ти би ло је су је вер је.142 Зва нич но цр кве но уче ње ула га ло је ве ли ке на по ре да про ту ма чи по ја ву чу да у ду хов ном и спољ њем све­ту, на сто је ћи да му, уво ђе њем кон тро ле на род ног ве ро ва ња, да при хва тљи во ра ци о нал но об ја­шње ње. У ба рок ни обра зов ни про грам, за сно ван на схо ла стич ком бо го сло вљу, укљу чу ју се но ва са зна ња о све ту. Ускла ђи ва њем ста рог бо го слов ског на сле ђа са но вим ту ма че њем све та на ста је ба рок ни ра ци о нал ни ми сти ци зам у „ко ме се еклек тич но спа ја ју ка та фак тич ко и апо фак тич ко ту ма че ње чу да“.143 Ба рок ни ра ци о нал ни ми сти ци зам од ба цу је и про го ни ма гиј ска на род на ве­ро ва ња, а с дру ге стра не, и да ље се у зва нич ним ту ма че њи ма чу да за др жа ва ју хри сти ја ни зо ва на ко смо ло шка уче ња чи ји су из во ри би ли па ган ски.144 Тим уче њи ма при да је се све ве ћи зна чај и она се ко ри сте за об ја шња ва ње по ја ва ко је ра ни је ни су са гле да ва не у том кон тек сту, Је дан од при ме ра је ба рок но ту ма че ње „су зо то чи вих Бо го ро ди чи них ико на“.145

Ве ли ку по пу лар ност ужи ва ла су и ве ро ва ња у чу до твор не из во ре. Њи ма је па жњу по све ти ла и цр ква, ко ја је по ди за њем ка пе ла на ме сти ма где је по сто јао култ око ко га се на род оку пљао, на сто ја ла да јед ну по пу лар ну по бо жност про сла вља ња под врг не кон тр о ли и ин сти ту ци о на ли­зу је. Ти ме се, с јед не стра не, у скла ду са Ду хов ним ре гу ла мен том спре ча ва ло ши ре ње на род них

140 Р. Ве се ли но вић, Срп ска исто ри о гра фи ја XVI II ве ка, 44. 141 Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 81. 142 М. Ти мо ти је вић, Вер ник и по да ник, 641–644. 143 М. Ти мо ти је вић, Су зе и зве зде: О пла чу Бо го ро ди чи них чу до твор них ико на у ба ро ку, Чу до у сло вен ским кул ту ра ма,

221–236. 144 Исто, 221–236. 145 Исто, 221–236.

104 105

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

пра зно ве ри ца, а с дру ге стра не, раз ви је ни култ је ста вљен у праг ма тич ну функ ци ју про па ги ра ња цр кве и ми тро по лиј ског до сто јан ства.146

Про до ром про све ти тељ ских иде ја ме ђу пред став ни ци ма обра зо ва не ин те ли ген ци је ве ро ва­ње у чу да до жи вља ва кри ти ку. Алек си је Ве зи лић у осмој пе сми, по све ће ној „ча ро деј ству“, сво је књи ге Крат ко је на пи са ни је о спо кој ној жи зни, кри ти ку је га са по зи ци је хри шћан ског мо ра ла,147 а Са ва Те ке ли ја из ра жа ва крај ње ра ци о на ли стич ки од нос не са мо пре ма чу ду, већ и пре ма зва­нич но усво је ном ве ро ва њу у моћ мо ли тве и чу до твор ност ре ли кви ја ко је до жи вља ва као обич не ме мо ра би ли је.148

Ба рок но по што ва ње Бо го ро ди це, за штит ни це и по сред ни це, чи ји је култ као област по бо­жно сти у Хаб збур шкој мо нар хи ји имао по вла шће но ме сто и био ве о ма раз ви јен,149 та ко ђе је че сто ме та оштрих на па да про све ти тељ ске кри ти ке. Због пре на гла ше ног ис ти ца ња Бо го ро ди чи­ног за ступ ни штва и ње ног ме ста у еко но ми ји спа се ња, чи ме је, ка ко се сма тра ло, сма њен зна чај ис ку пи тељ ске уло ге са мо га Хри ста, про све ти тељ ска кри ти ка за у зе ла је не га ти ван став, у чи јој осно ви је ле жа ла сло же на мо ти ва ци ја, пре ма пра зни ку По кро ва пре све те Бо го ро ди це150, уста но­вље ним под ути ца јем ру ских бо го слу жбе них и бо го слов ских књи га,151 ко ји је ужи вао ве ли ку по­пу лар ност у срп ској сре ди ни 18. ве ка. И За ха ри ја Ор фе лин у сво јој Пред став ци упу ће ној Ма ри ји Те ре зи ји из у зи ма га из пред ло га за ре гу ли са ње цр кве ног ка лен да ра152, али ве ро ват но по во де ћи се не об ред ном прак сом пра во слав не цр кве, већ др жав ним ин те ре си ма Хаб збур шке мо нар хи је ко ја је на сто ја ла да су зби је при су ство сва ког ру ског ути ца ја у срп ској сре ди ни.153

Уче ње о Бо го ро ди чи ном не по роч ном за че ћу, ко је је би ло осно ва ба рок ног ту ма че ња ње ног не бе ског ста ту са, као не тра ди ци о нал ни вид по што ва ња Мај ке Бо жи је, на шло је од је ка у срп ској сре ди ни 18. ве ка по сред ством укра јин ске и ру ске бо го слу жбе не и бо го слов ске ли те ра ту ре. Дог ма је би ла при хва ће на у кру го ви ма Мо сков ске па три јар ши је и Ки јев ске ду хов не ака де ми је, бра ње­на де ли ма углед них и уче них те о ло га Пе тра Мо ги ле, Ла за ра Ба ра но ви ча, Га ља тов ског, Ан то ни ја Ра ди ви лов ског и Си ме о на По лоц ког.154 Бо го ро ди ца је из у зе та од ис точ ног гре ха у мо мен ту ка да је за че та, чу до ње ног не по роч ног за че ћа у мај чи ној утро би пред ста вља сим бол ис ку пље ња.155

146 У дру гом по гла вљу Ду хов ног ре гу ла мен та, као што је већ ре че но, по све ћу је се па жња кон тро ли чу до твор них из во ра. Ми тро по ли ти и епи ско пи су би ли ду жни да у сво јим обла сти ма при ли ком ге не рал не ви зи та ци је обра те па жњу на на род на су је вер ја не го ва на при „кла де зях“ и „ис точ ни ках“. В. : Б. Вук сан, Иде је ре фор ме и по ја ва ба кро ре за код Ср ба у XVI II ве ку, 214, бел. 58.

147 М. Ти мо ти је вић, Вер ник и по да ник 643. 148 Исто, 643. 149 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 339–361. 150 Пра зни ком је ис ти ца на иде ја о за ступ ни штву и по кро ви тељ ству Мај ке Бо жи је, али и иде ја сло ге др жа ве и цр кве. 151 У срп ским ме се цо сло ви ма и ти пи ци ма XIV–XVI ве ка га не ма. В. : Л. Мир ко вић, Хе ор то ло ги ја, 60. 152 З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 86–87. 153 Б. Вук сан, Кри ти ка ба рок не по бо жно сти у Ор фе ли но вој „Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји“, (Из исто ри је иде ја код Ср ба

у XVI II ве ку), 84–85; М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но про свет ни ре фор ма тор, 31–38, 103 и да ље. 154 M. Ju gie, L‘ im ma culée con cep tion chez les Rus ses au XVII siè cle, 66–75; M. Ju gie, L‘ im ma culée con cep tion en Mo sco vie au XVII

siè cle, 321–329; М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 95–132 са ту ма че њи ма и ис црп ном ли те ра ту ром о том уче њу. У ли те ра ту ру су укљу че на де ла нај по зна ти јих те о ло га ис точ ног пра во сла вља ко ји су бра ни ли дог му.

155 Е. Ma le, L ‚art re li gi e ux aprés le Con ci le de Tren te, 38–48; G. Schil ler, Ico no graphy of Chri stian Art, tom I, 33; J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, He a ven on Earth II, 247–249; М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 130–131.

106 107

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

От кри ва ње сим бо лич ног зна че ња не по роч ног за че ћа ни је се од и гра ло у ба ро ку. Дог ма је би­ла де фи ни са на ра ни је, а на Три дент ском кон ци лу је са мо по твр ђе на. У „ба ро ку је пред ста вља­ла кул ми на ци ју дру ге фа зе раз во ја, ши ро ку рас про стра ње ност, ути цај на ико но гра фи ју и на но ву по бо жност свој стви ма сво јих без вре мен ских ква ли те та“.156 Уче ње о не по роч ном за че ћу оста је ак ту ел но све до по след њих де це ни ја 18. ве ка, ка да га про све ти тељ ска кри ти ка по сте пе­но по ти ску је,157 а до во ди се у пи та ње сре ди ном 19. сто ле ћа зва нич ним од ба ци ва њем од стра не пра во слав не цр кве, по ста ју ћи јед на од кључ них док три нар них раз ли ка из ме ђу ка то лич ке и пра­во слав не цр кве.158 Про све ти тељ ска кри ти ка, на па да ју ћи пре на гла ше но ис ти ца ње Бо го ро ди чи не за ступ нич ке уло ге и до во де ћи у пи та ње не ке, већ тра ди ци о нал не, ма ри јан ске при ви ле ги је, као што је не по роч но за че ће, са ста но ви шта исто ри је дог ми, це лом том раз до бљу да је обе леж је „из­ра зи тог ма ри о ло шког ре гре са“.159

18. век био је „до ба ра зу ма“, и за ступ ни ци ра зум ног хри шћан ства за ми шља ли су цр кву као за јед ни штво вер ске при пад но сти ње них чла но ва, а не као од бо жан ства ус по ста вље но ор ган ско је дин ство с њим са мим, за ми шља ли су Ло ко во „до бро вољ но за јед ни штво љу ди ко ји се по соп­стве ној во љи оку пља ју ка ко би ис ка зи ва ли по што ва ње Бо гу“.

156 Р. Ми ха и ло вић, Пр ва зо на срп ског ико но ста са XVI II ве ка, 295. 157 За ха ри ја Ор фе лин у Пред став ци на гла ша ва да пра во слав на цр ква сма тра да је са мо Христ без гре шно за чет и осло­

бо ђен пра ро ди тељ ског гре ха. В. : З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 87. 158 То је би ла по сле ди ца про гла ша ва ња овог уче ња за дог му од стра не ка то лич ке цр кве 1854. В. : Ј. По по вић, Дог ма ти ка

пра во слав не цр кве, II, 256–261. 159 A. Co reth, Pi e tas Austri a ca, Ur sprung und Ent wic klung ba roc ker Frömmigkeit in Österreich, 69–70; Б. Вук сан, Кри ти ка ба­

рок не по бо жно сти у Ор фе ли но вој „Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји“, (Из исто ри је иде ја код Ср ба у XVI II ве ку), 85–86.

106 107

КРИТИКА БАРОКА И ФОРМИРАЊЕ УМЕТНОСТИ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

ЈА КОВ ОР ФЕ ЛИН И БЕЧ КА ЛИ КОВ НА АКА ДЕ МИ ЈА

Не мач ки и фран цу ски ути ца ји на кул ту ру Кар ло вач ке ми тро по ли је

За вр шним те ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма Беч, цен тар гер ман ске ка то лич ке ин те грал но сти, све тов ног и ду хов ног ауто ри те та, кул тур но и обра зов но сре ди ште Хаб збур­шке мо нар хи је, из ра ста у јед ну од нај ве ћих европ ских ме тро по ла, чи не ћи вре ме ном соп стве ни обра зац ко ји ути че на обра сце дру гих гра до ва.1 Ко ри сте ћи по во љан ге о по ли тич ки по ло жај на ре ла ци ји ис ток–за пад и мул ти кул тур не еле мен те, вред но сти и ве зе, Беч је имао све прет по­став ке за раз вој ком плек сног ур ба ног цен тра, ис хо ди шта и од ре ди шта број них умет нич ких и при вред них сил ни ца у ши ро ком окру же њу, раз ви ја ју ћи ве о ма бо га ту, ба рок ну, ко смо по лит ску рас кош кул ту ре.2 Бе чу се окре ће и срп ска ка сно ба рок на кул ту ра у окви ру ко је је раз вој сли­кар ства умно го ме био усло вљен про ме на ма ко је, по след њих де це ни ја 18. ве ка, за хва та ју Хаб­збур шку мо нар хи ју.

Се дам де се те го ди не 18. сто ле ћа озна че не су не са мо пре ви ра њи ма у сли кар ству, већ и у ду хов ном жи во ту, ко ја су пра ти ла на пу шта ње ста рих и при хва та ње но вих схва та ња. Ове про­ме не по тре са ле су це ло ку пан си стем ба рок не кул ту ре, ко ји су Ср би на че лу са кар ло вач ким ми тро по ли ти ма уста но ви ли у Хаб збур шкој мо нар хи ји. Пра зни ну по сле смр ти ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа, ка ко је већ на зна че но, ис ко ри сти ле су аустриј ске вла сти и гроф Фра њо Ко­лер, го ди не 1767. иза бран за пред сед ни ка Илир ске двор ске де пу та ци је, за об ра чун са срп ским при ви ле ги ја ма и њи хо вим глав ним но си о цем–пра во слав ним све штен ством.3 На са бо ру 1769. у Кар лов ци ма, ве о ма ва жној пре крет ни ци у по ли тич ким на сто ја њи ма Ми тро по ли је, во ђе на је ис­тра га о зло у по тре ба ма пра во слав ног кле ра и на мет нут је про грам цр кве них ре фор ми. Из бо ром Јо ва на Ге ор ги је ви ћа за ми тро по ли та пре ваг ну ло је, у кру гу ви со ких цр кве них до сто јан стве ни ка, кри ло ко је се за у зи ма ло за кул тур ну ори јен та ци ју пре ма Бе чу, су прот ста вља ју ћи се до тад шњој ру ско–укра јин ској.4 При ли ком рас пра ве о ин во ка ци ји вла да ра но во и за бра ни ми тро по лит све­сно се од ре као исто вер не, пе тров ске, Ру си је5 схва та ју ћи да бу дућ ност срп ског на ро да не тре ба

1 K. Vo cel ka, Der „Jo sep hi ni smus“ in der Ma ria The re si a nischen Epoc he, 148–152.2 R. Wa is sen ber ger, Das jo sep hi nische Wi en, 139–146.3 Пер ма нент ну бор бу ко ја се во ди ла из ме ђу др жа ве и цр кве у Мо нар хи ји тре ба са гле да ва ти у све тлу оп ште кри зе ко ја

је кон стант но „по тре са ла це ло куп ну струк ту ру ба рок ног кул тур ног мо де ла“ : М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли­кар ство, 94; J. A. Ma ra val, Cul tu re of the Ba ro que, 19–53.

4 Л. Чур чић, Кар ло вач ки ми тро по лит Јо ван Ге ор ги је вић и срп ска књи га, 118–147.5 По сред ством ру ских бо го слу жбе них и об ред них књи га у Кар ло вач кој ми тро по ли ји је пре у зе то и по ми ња ње ру ских

вла да ра на бо го слу же њу, што је има ло из ра зи ту по ли тич ку обо је ност. Ова квој бо го слу жбе ној прак си су прот ста ви ла се хаб збур шка двор ска по ли ти ка ви де ћи у њој мно ге опа сно сти. В.: М. Ти мо ти је вић, Умет ност и по ли ти ка: пор­

109

тра жи ти у ве зи ва њу за суд би ну дру гог, већ ства ра ти сво ју кул ту ру и учи ти свој је зик, срп ско­сло вен ски.6 Ти ме је Јо ван Ге ор ги је вић, на из глед, од го во рио на по ве ре ње ца ри це Ма ри је Те ре зи је и омо гу ћио уво ђе ње те ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ких ре фор ми у Вој во ди ни.

По сле Ре гу ла мен та од 1770. и 1777, Де кла ра тор ног ре скрип та 1779, школ ске ре фор ме опа та Фел би ге ра и по себ но по сле ре фор ми Јо си фа II, Па тен та о вер ској то ле ран ци ји, на ред бе да не­мач ки по ста је зва нич ни је зик це ле др жа ве, 1792. го ди не Ср би по ста ју пу но прав ни гра ђа ни.7 Те­ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ке ре фор ме су су жа ва њем по ли тич ке мо ћи цр кве у окви ре вер ског де­ло ва ња, про у зро ко ва ле раз два ја ње је дин стве ног вер ско–по ли тич ког про гра ма са ме Кар ло вач ке ми тро по ли је.8 На кон Те ми швар ског са бо ра 1790, ка да је не ста ла на да срп ског на ро да у до би ја ње не за ви сне те ри то ри је, мла до гра ђан ство је схва ти ло да се не мо же ви ше осла ња ти на не при ко­сно ве ни по ло жај цр кве. Кон цен три шу ћи де мо крат ске ства ра лач ке сна ге у сми слу ра ђа ња но вог ква ли те та, осна же на ари сто кра ти ја уз др ма ће ве ков ни ле ги ти ми тет Срп ске пра во слав не цр кве.9 У ду ху јо зе фи ни зма по чи ње све оштри ја кри ти ка не скром ног жи во та по на шим ма на сти ри ма, су зби ја се кле ри кал ни ути цај ко ји је узео ма ха, а на ста ја њем шко ла, ака де ми ја, уче ног дру штва,

трет Јо си фа II на ико но ста су Те о до ра Или ћа Че шља ра у Мо кри ну, 288–293. Ми тро по лит Па вле Не на до вић, иако је по ку шао да кон тро ли ше све штен ство упу тив ши цир ку лар фру шко гор ским ма на сти ри ма у ко ји ма се од ре ђу је ка да ће се по ми ња ти име на цар ске по ро ди це, а ка да пред став ни ка Срп ске цр кве, ни је ус пео за сво га жи во та да ре ши овај про блем услед ја ко раз ви је ног кул та Пе тра Ве ли ког.

6 Л. Чур чић, Кар ло вач ки ми тро по лит Јо ван Ге ор ги је вић и срп ска књи га, 35.7 М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но–про свет ни ре фор ма тор, 38 и да ље.8 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 383.9 Д. Ме да ко вић, Ба рок код Ср ба, 21.

110 111

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

под сти че се про свет ни рад на на род ном је зи ку и исто ри ји.10 Но ви гра ђан ски слој, код ко га ра сте ин те ре со ва ње за не мач ку и фран цу ску књи жев ност и је зик, по сте пе но ће се адап ти ра ти на чи ну жи вље ња у јед ној за пад но е вроп ској др жа ви и по ста ти моћ ни, еко ном ски и по ли тич ки фак тор срп ског дру штва.11 При хва та ње не мач ке кул ту ре ни је усло вље но са мо при ти сци ма цен трал них вла сти, већ је би ло и ре зул тат не мач ке ге не зе срп ског на ро да.12

Ја ча њем гра ђан ске кла се до ла зи до не у мит ног ра сло ја ва ња у окви ру срп ског дру штва и до су прот ста вља ња пр вен ству цр кве у по ли тич ком за сту па њу на ро да. У овом ра сло ја ва њу, ка да се у имућ ни јем сло ју, по ред за на тли ја и тр го ва ца по ја вљу је и ин те ли ген ци ја, плем ство и вој ни ци, ра ђа ло се но во, мо дер но схва та ње на ци о нал не при пад но сти. Вре ме ном ће са зре ти свест о то­ме да за од бра ну оп стан ка ни је до вољ но са мо чу ва ти тра ди ци о нал ну пра во слав ну ду хов ност и умет ност, као и осла ња ти се на већ де фи ни са на дог мат ска схва та ња и сли кар ске ка но не об но­вље не Пећ ке па три јар ши је. Иако је чо ве ко ва по тре ба по врат ка на ста ро не пре кид на, она се мо ра пре ва зи ћи. Са иде ја ма про све ће но сти пред ста ве срп ских вла да ра уви ја ју се у ру хо но вих фор ми и са др жа ја те же ћи про фа ни за ци ји, о че му све до чи и по ја ва Исто ри је Јо ва на Ра ји ћа, у ко јој ла­и ци зи ра ни ли ко ви Ср ба вла да ра све ти те ља на ба кро ре зи ма ја вља ју се у фор ми иде а ли зо ва ног исто риј ског пор тре та без све ти тељ ских атри бу та.13 Ви ше се не по ста вља пи та ње ис точ не или за пад не кул ту ре, већ је глав на те жња одва ја ње од угар ског и аустриј ског про вин ци ја ли зма. Иде је

10 В. Ћо ро вић, Исто ри ја срп ског на ро да, 485.11 Д. Ме да ко вић, Ба рок код Ср ба, 27.12 О том пи та њу: М. Ко стић, Ге не за не мач ке кул тур не ори јен та ци је код Ср ба, За греб 1921.13 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 383.

110 111

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

епо хе про све ће но сти, по себ но из ра же не у де лу До си те ја Об ра до ви ћа, из вр ши ле су ве ли ки ути цај на ра ци о на ли зо ва ње срп ског гра ђан ског ста ле жа и озна чи ле рас кид са про шло шћу.

Кра јем ве ка та ко ђе се, код Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји, мо гу уочи ти и фран цу ски ути ца ји, по себ но иде је ње не бур жо а ске ре во лу ци је.14 Сво јом кул ту ром, ко ја је до жи ве ла кла сич но до ба за вре ме Лу ја XIV Фран цу ска је мир ним пу тем вр ши ла свој ути цај на све европ ске на ро де, пре не го што је 1789. из ве ла је дан од нај ве ћих по ли тич ких обр та у исто ри ји. У од ре ђе ном сми слу, 18. век је мо гу ће сма тра ти ве ком фран цу ског вођ ства у кул ту ри.15 Го то во сви су ду го ва ли по не што фран цу ским ар хи тек та ма, сли ка ри ма, ва ја ри ма и про из во ђа чи ма на ме шта ја. То ком це лог овог пе ри о да раз ви ло се не са мо са др жин ско под у ча ва ње умет но сти, већ и фор мал но, под ве ли ким фран цу ским ути ца јем. Пра ви ла Ака де ми ја умет но сти осно ва них у Бер ли ну 1697. и у Бе чу 1705. го то во су од ре чи до ре чи пре пи са на пра ви ла Académie Royale de Pe in tu re et Sculp tu re у Па ри зу.16 Фран цу ска лин гви стич ка до ми на ци ја је, као и њен ути цај на умет но сти, би ла очи глед на то ком 18. сто ле ћа и у европ ској на у ци и у дру штве ној ети ке ци ји.17 Фран цу ско кул тур но при су ство је, чак и у пр вој по ло ви ни ве ка, би ло мно го ма ње у Ен гле ској и Шпа ни ји, не го у сла би је раз ви­је ни јим др жа ва ма Сред ње и Ис точ не Евро пе. Ме ђу тим, на кон Сед мо го ди шњег ра та до ла зи до ње го вог опа да ња у мно гим обла сти ма, а нај и зра же ни је у Не мач кој где је на по мо лу био раз вој ве ли ке на ци о нал не књи жев но сти. Уско ро и са ма Фран цу ска пот па да под ути ца је стра них књи га, ар хи тек ту ре, сли кар ства и иде ја. Нео кла си ци стич ки сти ло ви у ар хи тек ту ри Фран цу ске по пу ла­ри зо ва ни су нај ви ше из Ен гле ске. До ше зде се тих го ди на би ло је по ка за те ља да и не мач ка по е зи ја по ста је по пу лар на у Па ри зу. У го ди на ма пред Ре во лу ци ју фран цу ски кул тур ни ути цај у Евро пи и да ље је био мно го ве ћи не го што га је има ла би ло ко ја др жа ва, али Фран цу ска је ве ли ком бр­зи ном „по ста ја ла у том сми слу са мо pri mus in ter pa res и ви ше ни је би ла не при ко сно ве ни ли дер це лог кон ти нен та“.18

У Хаб збур шкој мо нар хи ји фран цу ски је зик, књи жев ност и ети ку ши ри ло је пр вен стве но беч­ко ви со ко плем ство, за тим фран цу ски вас пи та чи, књи ге и фран цу ско по зо ри ште у Бе чу. Пре ко основ ног не мач ког, од но сно беч ког кул тур ног ути ца ја, кра јем 18. ве ка, нај пре Ср бе из ви ших дру штве них сло је ва, ге не ра ле, пле ми ће, сту ден те ко ји су се шко ло ва ли у Бе чу и гра ђа не тр гов це стал но на ста ње не у пре сто ни ци Мо нар хи је, ре флек сив но до ди ру ју фран цу ски ути ца ји, да би се по сте пе но про ши ри ли по про вин ци ја лу и Вој ној гра ни ци Хаб збур шке мо нар хи је.

Про ме не у ду хов ном жи во ту се дам де се тих го ди на 18. ве ка, кул тур на ори јен та ци ја пре ма Бе чу, цр кве не и школ ске ре фор ме, одразилi су се и на да љи раз вој сли кар ства, чи ји жи вот је од ре ђи вао низ чи ни ла ца раз ли чи те вред но сти и сна ге. Ме ђу њи ма сва ка ко нај ва жни је би ли су ве ли чи на, моћ и суд би на срп ских др жав них тво ре ви на, кон фе си о нал на при пад ност на ро да и по ло жај ње го вих цр кве них уста но ва, раз ви је ност дру штва и мо гућ ност кти то ра, свр ха ре ли ги о­зног сли кар ства, али и ње го ва по ли тич ка уло га. По ку шај Те о до ра Кра чу на да сли кар ске иде а ле беч ке ли ков не Ака де ми је уса гла си са ра но ба рок ном пик то рал ном по е ти ком са мо је омо гу ћи ло да се пре ла зак на ка сно ба рок но сли кар ство оства ри што без бол ни је. Гра ђан ска кла са при хва ти ла

14 М. Ко стић, Пр ве по ја ве фран цу ске кул ту ре у срп ском дру штву, 66–72, 205–219.15 A. Bo i me, A So cial Hi story of Mo dern Art, Art in Age of Re vo lu tion, 1750–1800, tom VI, Chi ca go, Lon don 1987.16 H. Re i nal ter, Aufklärungsgesellschaften, Aka de mien und Ge le hr te ge sellschaft en, 19–38; E. Don nert, Fri drich der Gros se

und die Ber li ner Académie Royale des Sci en ces et Bel les Let tres, 255–256.17 Jan ssa e us, La Véri ta ble Clef de la Lan gue Française, The Idea of Na ti o na lism, 194–195.18 R. Wel lek, A Hi story of Mo dern Cri ti cism, 1750–1950, tom I, 96.

112 113

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

је но ву ли ков ну ори јен та ци ју, а ни је јој се су прот ста ви ло ни све штен ство Кар ло вач ке ми тро­по ли је. Срп ско сли кар ство по след њих де це ни ја 18. сто ле ћа пред ста вља ло је скуп ра зно род них схва та ња, али су у осно ви до ми ни ра ле ли ков не фор му ла ци је во де ћег мај сто ра ка сно ба рок ног еклек ти ци зма Ја ко ва Ор фе ли на.

Ја ков Ор фе лин и ла тин ско–не мач ке шко ле

Лич ност и де ло Ја ко ва Ор фе ли на, сли ка ра ко ји је дао ду хов ни пе чат срп ској кул ту ри епо хе про све ће но сти, ду го је пред мет ин те ре со ва ња мно гих ис тра жи ва ча срп ске умет но сти 18. ве ка. Ме сто ко је је за у зео ни је пре ци зно од ре ђе но, иако су ње гов зна чај и углед нео спор ни. На по­чет ку свог кре а тив ног ра да до спео је у сам врх ли ков них зби ва ња сво јим мла да лач ким опу сом, ко ји је на гло и бур но кра јем ве ка ус ко ви тлао на шу умет ност.

Ја ков Ор фе лин се у окви ри ма умет но сти 18. сто ле ћа ис ти че као ро до на чел ник гра ђан ског сли кар ства у сред њо е вроп ској, еклек тич ној, ка со ба рок ној ва ри јан ти, ко ја пре ко Бе ча и ње го ве ли ков не Ака де ми је сти же у на шу сре ди ну.

Еклек ти ци зам беч ке ли ков не Ака де ми је обе ле жио је раз вој срп ског сли кар ства на пре ла зу 18. у 19. век. При хва та ње ка сно ба рок не по е ти ке беч ке ли ков не Ака де ми је зна чи ло је од у ста ја ње од кон ти ну и те та ре фор ми са не ба рок не ико не и при хва та ње схва та ња да се ре ли ги о зна сли ка ту ма чи у окви ри ма исто риј ског сли кар ства.19 На пу шта ње вер ског иден ти те та сли ке, про па ги рао је као пред став ник ка сно ба рок ног еклек ти ци зма, ве ли ким де лом осло њен на иде је хри шћан ског про све ти тељ ства, Ја ков Ор фе лин.

Име Ја ко ва Ор фе ли на по ми ње се пр ви пут 1842. го ди не у члан ку сли ка ра Ге ор ги ја Пе тро ви­ћа Не што о ху до же ству с крат ким по гле дом на нас Ср бље.20 За раз ли ку од ра ни јих ис тра жи ва­ча умет нич ке за о став шти не ко ји су ис ти ца ли исто риј ске вред но сти и по ли тич ко–на ци о нал ну функ ци ју, Ге ор ги је Пе тро вић, као уче ник беч ке ли ков не Ака де ми је, са гле да ва ју ћи про бле ме на дру ги на чин, про фе си о нал ним зна њем о кул тур ној ба шти ни, су ди кри те ри ју ми ма ко ји ма за по­чи ње но во по гла вље у гле да њу на умет ност, сма тра ју ћи да се о њој код Ср ба мо же го во ри ти тек од кра ја 18. ве ка са по ја вом пр вих ака дем ски обра зо ва них умет ни ка. О Ја ко ву Ор фе ли ну је на пи­сао сле де ће ре до ве: „Ор фе лин, жи во пи сац, ба кро ре зац и спи са тељ, пи сао је кар ло вач ку са бор ну цр кву но јошт је не свр шив ши за по че то де ло умрео. Од ње га има мо и не ко ли ко ба кро ре за, као кне за Ла за ра, образ ми тро по ли та Не на до ви ћа, ко ји се и ов де у ц. к. Ака де ми је жи во пи са Би­бли о те ки ви де ти мо же“.21 У тек сту Ге ор ги ја Пе тро ви ћа да нас је ла ко уочи ти за бу ну у иден ти те ту ауто ра, од но сно ко а у то ра кар ло вач ког ико но ста са и ауто ра по зна тих ба кро ре за. За ве ден истим пре зи ме ном по зна тог ба кро пи сца, пи сца и из да ва ча За ха ри ја Ор фе ли на и ње го вог си нов ца Ја­ко ва, о ко ме су већ та да са зна ња би ла за ма гље на, Пе тро вић сма тра ју ћи их јед ном лич но шћу, ста вља на увид у та квом зби ру, њи хо ва до та да по зна та де ла.22 На ста ле за бу не још по ве ћа ва и

19 М. Ти мо ти је вић, Ре ли ги о зно сли кар ство као исто риј ска исти на, 361–387.20 Г. Пе тро вић, Не што о ху до же ству с крат ким по гле дом на нас Ср бље, XVI, 122–126; XVII, 128–131, по себ но 126;

Пре штам па но у : Л. Три фу но вић, Срп ска ли ков на кри ти ка–из бор, 512; Кла си ци зам код Ср ба, Штам па из раз до бља кла си ци зма о умет но сти, 109; Д. Ме да ко вић, Ис тра жи ва чи срп ских ста ри на, 23–26, по себ но 25; М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар (1746–1793), 7.

21 Г. Пе тро вић, Не што о ху до же ству с крат ким по гле дом на нас Ср бље, 126.22 О сво је вре ме но раз ли чи тим ми шље њи ма по пи та њу атри бу ци је кар ло вач ког ико но ста са упор.: М. Ко стић, Ор фе ли­

нов и Кра чу нов уго вор о сли ка њу ико но ста са и тем пла Са бор не цр кве у Кар лов ци ма, 304.

112 113

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

оба ве ште ње да је сли кар умро пре за вр шет ка ра до ва, што се мо же од но си ти на Те о до ра Кра чу­на23 као ко а у то ра овог ико но ста са.24

О та да шњим оскуд ним са зна њи ма све до чи и апел сли ка ра Ди ми три ја Авра мо ви ћа, об ја вљен у Срб ском днев ни ку 1852. у ко ме тра жи да му се за би о гра фи је по зна тих сли ка ра по ша љу по да ци, и на са мом по чет ку на во ди име на Ја ко ва Ор фе ли на, Те о до ра Че шља ра и Те о до ра Кра чу на.25

У овом и про шлом ве ку, сли кар ство Ја ко ва Ор фе ли на укљу че но је у све син те тич ке при ка зе но во ве ков не срп ске умет но сти26. Та ко ђе по да ци из ње го ве би о гра фи је, про на ла же ни у ар хи ви ма, пе ри о дич но су штам па ни, а по је ди ни ис тра жи ва ни де ло ви сли кар ског опу са су и об ја вљи ва ни у струч ној пе ри о ди ци, ка та ло зи ма из ло жби, днев ним но ви на ма. Оно што је по зна то о жи во ту и ра ду Ја ко ва Ор фе ли на за сни ва се на про на ђе ним раз ли чи тим ар хив ским за пи си ма или се на­ла зи у пи сми ма, бе ле шка ма и до ку мен ти ма ко је је ње гов стриц За ха ри ја Ор фе лин, оста вио за со бом, а ко је су об ја ви ли ње го ви би о гра фи, ме ђу ко ји ма је пр ви, још у 19. ве ку, био Ди ми три је Ру ва рац.27

Из про то ко ла беч ке ли ков не Ака де ми је за го ди не 1766–1784. са зна је се да је Ја ков Ор фе лин ро ђен у Срем ским Кар лов ци ма и да је 1. ју ла 1766. при мљен на сту ди је.28 На осно ву из ло же не чи ње ни це, ре ал но је прет по ста ви ти да је ро ђен у пе тој де це ни ји 18. ве ка.29 По да ци о ње го вом ра ни јем шко ло ва њу ни су по зна ти, иако је из не се на мо гућ ност да је „учио не мач ко–ла тин ске шко ле у Те ми шва ру“.30 Те за ни је без осно ва с об зи ром да је по чет ком сед ме де це ни је 18. ве ка ње­гов стриц, За ха ри ја Ор фе лин, слу жбу ју ћи на епи скоп ском дво ру Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка, где се у кан це ла ри ји ба вио јед но став ним по слом око ис пла ћи ва ња ра чу на, уби ра ња при хо да и пи са ња ин струк ци ја ар хи је реј ским на ме сни ци ма те ми швар ске ди је це зе,31 био у мо гућ но сти да свом си нов цу Ја ко ву обез бе ди по ха ђа ње на ве де не шко ле.

Ла тин ску шко лу у Те ми шва ру осно ва ли су је зу и ти 1726. го ди не. На кон упа да Ту ра ка у Ба нат, пре ста ла је са ра дом, да би на зах тев ча над ског би ску па Ста ни сла ви ћа по но во би ла отво ре на од стра не је зу ит ског ко ле ги ју ма 1742 . Го ди не 1744. по сто ја ла су че ти ри раз ре да, а уво ђе њем пе тог и ше стог 1763. шко ла је пре тво ре на у гим на зи ју (Gymna si um Te me sva ri en se So ci e ta tis Je­su). 32 Уки да њем је зу ит ског ре да оп ста нак уста но ве до ве ден је у пи та ње 1773. Ме ђу тим, да не би до шло до за сто ја у ње ном ра ду, као у ра ду оста лих је зу ит ских шко ла, ца ри ца Ма ри ја Те ре зи ја је об ја ви ла де крет ко јим се на ста ва и уче ње у за во ди ма, без об зи ра на уки да ње ре да, сву да нео­ме та но и да ље оба вља. У ве зи са тим Ба нат ска зе маљ ска ад ми ни стра ци ја оба ве сти ла је срп ски

23 О. Ми кић, Де ло Те о до ра Кра чу на,15.24 М. Ко стић, Ор фе ли нов и Кра чу нов уго вор о сли ка њу ико но ста са и тем пла Са бор не цр кве у Кар лов ци ма, 304–306.25 Д. Ме да ко вић, Ис тра жи ва чи срп ских ста ри на, 25; М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 8.26 В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни од до ба де спо та до ује ди ње ња, 88; Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор­

фе лин, Срп ски сли ка ри XVI II–XX ве ка, 73–80; Д.Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 116–126; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 114–118.

27 Д. Ру ва рац, За ха ри ја Ор фе лин, жи во пи сно–књи жев на цр та, 79–91.28 OR FE LI JA KOV ро ђен у Кар лов ци ма, Сла во ни ја, сли кар, прим њен 1. ју ла 1766, Про то кол Ака де ми је за год. 1766–1784,

21/2/1, 106. В.: К. Ам бро зић, В. Ри стић, При лог би о гра фи ја ма срп ских сли ка ра XVI II–XX ве ка, 417.29 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 122.30 В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни, 88; Ову прет по став ку по др жа ва и М. Ле сек: М. Ле сек, Ико­

но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 120.31 К. Ге ор ги је вић, Књи жев не сту ди је и огле ди, 12; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 169.32 Н. Га ври ло вић, Ла тин ске шко ле, 135.

114 115

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Ма ги страт у Те ми шва ру да ће 1. но вем бра, као и сва ке го ди не, по че ти на ста ва у ше сто ра зред­ној ла тин ској шко ли, у ко јој ће пра во слав на де ца учи ти за јед но са ка то лич ком. На став ни ци су би ли бив ши је зу ит ски све ште ни ци. Ме ђу тим, број ђа ка је стал но опа дао и шко ла је ко нач но и уки ну та 1778. го ди не. Де сет го ди на ка сни је, пи ја ри сти, до се ље ни из Ара да у Те ми швар, осно ва­ли су но ву гим на зи ју.33

У до ба ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа на те ри то ри ји Кар ло вач ке ми тро по ли је по ред ове, по сто ја ло је још не ко ли ко ла тин ских шко ла, ор га ни зо ва них по узо ру на слич не уста но ве у Угар­ској: у Но вом Са ду, Ру ми, Ара ду, По же ги и у Кар лов ци ма, у са ста ву По кро во–бо го ро ди чи не шко ле.34 На жа лост о ла тин ским шко ла ма у Те ми шва ру, Пе тро ва ра ди ну, Ара ду, По же ги и Ру ми не ма бли жих по да та ка, али на осно ву про гра ма по ко ји ма се од ви ја ла на ста ва у шко ла ма Но вог Са да и По кро во–Бо го ро ди чи не у Кар лов ци ма, мо же се прет по ста ви ти ка кво обра зо ва ње је мо­гао сте ћи Ја ков Ор фе лин по ха ђа ју ћи ла тин ску шко лу у Те ми шва ру.

По кро во–Бо го ро ди чи ну шко лу у Кар лов ци ма осно вао је ми тро по лит Па вле Не на до вић. Сту па ју ћи на трон Кар ло вач ке ми тро по ли је, на ста вио је спро во ђе ње ре фор ми ко је су ње го ви прет ход ни ци за по че ли. Сво јом про све шће но шћу, обра зо ва њем, енер гич но шћу и ре ше но шћу да до кра ја из ве де пре о бра жај кул тур ног, по ли тич ког и цр кве ног жи во та по стао је је дан од нај у­спе шни јих срп ских цр кве них по гла ва ра, ко ји се исто вре ме но су прот ста вљао цен тра ли стич ким те жња ма Аустриј ског дво ра.35 Успех у трај ност пред у зе тих ре фор ми тре ба ло је да оси гу ра по ди­за ње оп штег вер ског и кул тур ног ни воа, па због то га ми тро по лит у њи хо во сре ди ште по ста вља про блем обра зо ва ња. За по чи њу ћи свој рад на уна пре ђи ва њу срп ских шко ла, осла њао се на те­ко ви не сво јих прет ход ни ка и на оп ште ста ње школ ства у Аустри ји. Као и у ра ни јем раз до бљу бри га о шко ла ма је у пот пу но сти оста вље на цр кве ним уста но ва ма и ло кал ним за јед ни ца ма.36

Па вле Не на до вић је био до бро упо знат са при ли ка ма у ко ји ма се на ла зи ла про све та на те­ри то ри ји Кар ло вач ке ми тро по ли је, јер је као ег зарх ми тро по ли та Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа и за­ме ник ње го вог на ме сни ка Ан дре ја Та на си је ва, над зор ни ка свих шко ла у Ми тро по ли ји, об и шао 1732–1733. епар хи је да би утвр дио ста ње оп ште про све ће но сти и цр кве не спрем но сти све ште­ни ка.37 Основ но на че ло овог цр кве ног по гла ва ра би ло је да су „шко ла и на у ка све га вре ме ног и веч ног до бра узрок и глав на при чи на“. Не до ста так шко ла је глав ни узрок због ко га „цер кве и за ко на на ше го на род и об че ство, а нај па че вој нич ко га чи на љу ди, у сла бом со сто ја њу, у не по­ред ку на хо де се“.38

План за кар ло вач ку шко лу, ко ја је по ста ла зна ча јан фак тор у ши ре њу про све те ме ђу на шим на ро дом, с об зи ром на сво је мно го стру ко ис ку ство и ин фор ми са ност, а на зах тев Па вла Не на до­ви ћа, из ра дио је бу дим ски вла ди ка Ди о ни си је Но ва ко вић. Бу ду ћи да је у Ки је ву про вео два на ест го ди на као ђак Ду хов не ака де ми је, по зна вао је си стем ру ских се ми на ри ја, се дам го ди на био је про фе сор и пре фект Ро жде ство–Бо го ро ди чи не шко ле Ви са ри о на Па вло ви ћа у Но вом Са ду, а као бу дим ски вла ди ка био је у мо гућ но сти да се по дроб но ин фор ми ше о еван ге ли стич ком и про­

33 Н. Га ври ло вић, Ла тин ске оп ште о бра зо ва не шко ле, 217, 220.34 Н. Га ври ло вић, Ла тин ске шко ле, 134–136.35 Д.Ру ва рац, Срп ска ми тро по ли ја Кар ло вач ка око по ло ви не XVI II ве ка,7–15; М. Ти мо ти је вић, Идеј ни про грам зид ног

сли кар ства у ол тар ском про сто ру ма на сти ра Кру ше до ла, 66.36 Н. Га ври ло вић, Про свет на по ли ти ка Па вла Не на до ви ћа, 119–125.37 Исто, 119–125.38 Исто, 119–125.

114 115

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

те стант ском школ ском си сте му ко ји је та да био на сна зи у Угар ској.39 За сво ју Ла тин ску шко лу, ко ју је отво рио 1. ок то бра 1749, ми тро по лит Не на до вић ни је мо рао да тра жи учи те ље из Ру си је, као ње го ви прет ход ни ци Мој си је Пе тро вић и Ви кен ти је Јо ва но вић, већ их је на ла зио ме ђу сво­јим ка лу ђе ри ма. Као нај по зна ти ји на став ни ци по ми њу се Јо ван Ра јић, Пе тар Пе тро вић, Пе тар Не сто ро вић, Ра фа и ло Сте фа но вић, Те о дор Мар ко вић, Ма ној ло Со фро ни је вић и Да вид Ге ор ги је­вић.40 Шко ла је има ла два сте пе на, ни жи и ви ши, а број раз ре да је за ви сио од спре ме ђа ка ко ји

39 Н. Га ври ло вић, Кар ло вач ка По кро во–Бо го ро ди чи на шко ла, 125–132.40 К. Пе тро вић, Исто ри ја Кар ло вач ке гим на зи је, 3–25.

116 117

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

су је упи си ва ли. Ни жи сте пен Ла тин ске шко ле са чи ња ва ли су при прем ни, пр ви, дру ги и тре ћи гра ма ти кал ни раз ред. У ви ши сте пен убра ја ли су се раз ре ди син так си ста, по е та и ре то ра.41 На­став ни про грам ни же Ла тин ске шко ле са сто јао се из по зна ва ња сло ва, де кли на ци ја, ком па ра ци ја и кон ју га ци ја, а осим то га уче ни ци су сва ко днев но мо ра ли да на у че из ве стан број но вих ре чи из реч ни ка. У ви шем раз ре ду учи ла се „сред ња и нај ви ша гра ма ти ка“, и по сте пе но се ишло све до ре то ри ке. Из ре то ри ке, по ред те о ри је, чи та ли су се Ци це ро но ви го во ри, ве жба ло се са ста­вља ње и др жа ње ора ци ја, ди ску то ва ло се на сло вен ском, ла тин ском и не мач ком је зи ку. Ло ги ка се учи ла по књи зи Ре дел ма хе ра. Из по е зи са, по ред по е ти ке и ме три ке, чи та ле су се и ту ма чи ле Ови ди је ве еле ги је и Кур ци је Руф. У оба раз ре да из у ча ва ла се исто ри ја и ге о гра фи ја, а за вре ме Јо ва на Ра ји ћа и астро но ми ја.42 Син так си сти су учи ли пра ви ла син так се, чи та ли Ју ли ја Це за ра и Кор не ли ја Не по та, пре во ди ли са ла тин ског на сло вен ски, и са сло вен ског на ла тин ски. По ред ла тин ског је зи ка по себ на па жња је по кла ња на уче њу не мач ког. У сво јим ин струк ци ја ма Па вле Не на до вић ис ти че њи хов зна чај, сма тра ју ћи их вр ло ко ри сним и по треб ним. Свр ху уче ња ви ди не са мо у то ме да се на тим је зи ци ма го во ри, већ и пра вил но пи ше.43

На зна чај ла тин ског је зи ка ука зао је и Ди о ни си је Но ва ко вић, кра јем три де се тих или мо жда на по чет ку че тр де се тих го ди на 18. ве ка, ка да је ме ђу Ср би ма до се ље ним у Вој во ди ну до шло до уста но вља ва ња зна чај них обра зов них сре ди шта, у сво јој по хвал ној бе се ди, Сло во о ко ри сти „сло бод них на у ка“, ко ју је одр жао у шко ли на Пе тро ва ра дин ском Шан цу.44 Реч је о про гра му по ну ђе ном срп ском школ ству ко ји је об у хва тао обра зо ва ње „оп штег“ или „ен ци кло пе диј ског“ ти па, већ у ан тич кој грч кој шко ли хе ле ни стич ког раз до бља из гра ђе ног и по зна тог под на зи вом enkykli os pa i de ia. У Но ва ко ви ће во вре ме сло бод не на у ке су озна ка за обра зо ва ње ко је је оп ште, ко је ни је схва ће но као спе ци ја ли стич ко у не ком за нат ском и уже про фе си о нал ном сми слу, већ кон ци пи ра но као stu di um ge ne ra le.

Основ ни де ло ви вла ди ки ног про гра ма од го ва ра ју три ма обла сти ма зна ња за сно ва ним на је зи ку ко је обра зу ју три ви ум: гра ма ти ка, ре то ри ка и фи ло зо фи ја. Те о ло ги ја је кру ни ште це лог си сте ма.45 Циљ обра зо ва ња код Ди о ни си ја Но ва ко ви ћа је зна ње ко је во ди вр ли ни. То је био и циљ кон цеп ци ја ко је су ну ди ли Пла тон и Ари сто тел. Пут ка то ме је обра зо ва ње на књи зи–stu di­um li be ra li um lit te ra rum. Сло бод на књи га упо зна је са свим основ ним од ли ка ма жи во та и чо ве ка, па су због то га ње ни ауто ри, пе сни ци и бе сед ни ци ста ре Грч ке ужи ва ли ве ли ки углед.46 Са рад ња ре то ри ке и фи ло зо фи је/те о ло ги је је осно ва обра зов ног иде а ла Но ва ко ви ће вог кле ри кал ног ху­ма ни зма. Ди о ни си је Но ва ко вић не ци ти ра у ори ги на лу из ста рих грч ких пе сни ка, не го са мо из ла тин ских. Ци та ти ма из Хо ра ци ја и Ови ди ја, о вас пит ној уло зи пе сни ка и бо жан ском на дах ну ћу чи ји је де о ник пе сник, Но ва ко вић пот кре пљу је сво је ка зи ва ње о уло зи и ва жно сти по е зи је. Уз из ла га ња о фи ло зо фи ји, као ди сци пли ни и пред ме ту што во ди бо го сло вљу, ци ти ра сти хо ве ко ји по ти чу из де ла ра но сред њо ве ков ног ла тин ског пе сни ка хри шћа ни на, ве ро ват но Ве на ти ја Фор­ту на та, ко ји је ужи вао тра јан углед у за пад ној цр кви, а у хри шћан ској ла тин ској шко ли за ду го и

41 Исто, 3–25.42 Исто, 10–14.43 Исто, 10–14.44 Д. Ру ва рац, Ди о ни си је Но ва ко вић пр ви уче ни срп ски бо го слов ски књи жев ник, про фе сор, а по том вла ди ка бу дим ски,

197–203.45 М. Фла шар, Stu di um (li be ra li um) lit te ra rum, 5–78.46 Исто, 5–78.

116 117

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

ста тус стил ског узо ра, што се од ра зи ло и у но во ве ков ном школ ству кле ри кал но–ху ма ни стич ког ти па.47

Сло во Ди о ни си ја Но ва ко ви ћа је зна чај на ин ди ци ја о ње го вом обра зо ва њу и ку ри ку лу ко ји је про шао у Ки је ву, у Ду хов ној ака де ми ји, уста но ви ко ја је хте ла да оспо со би пра во слав ну ин те ли­ген ци ју и клер да се су о чи у рав но прав ној рас пра ви са ка то лич ким ду хов ни ци ма. За то је би ло по треб но зна ње ла тин ског је зи ка и по зна ва ње ла тин ске књи ге, па ган ске и хри шћан ске. Ху ма ни­стич ко обра зо ва ње у „сло бод ним на у ка ма“ при ла го ђе но је за пад ном ху ма ни стич ком школ ству, а про грам ски на до ве за но не са мо на па ган ску „кла сич ну“ књи гу не го и на де ла ра но хри шћан ске и ра но сред њо ве ков не ла тин ске по е зи је ко ја је у сво ме ма ни ри стич ком ка зи ва њу би ла за ви сна од ре тор ског пре да ња.48

Ди о ни си је Но ва ко вић се у сво јој бе се ди за ла гао за схва та ње обра зо ва ња с ко јим се упо знао, не по сред но и по дроб но, у прак си и из те о риј ских спи са, за вре ме свог ду гог шко ло ва ња у Ки је­ву– у та мо шњој Гим на зи ји и ре фор ми са ној Ду хов ној ака де ми ји Пе тра Мо ги ле. Као уче ни те о лог и пред став ник срп ског про све ти тељ ства, ра ног, кле ри кал ног усме ре ња у свом Сло ву „сло бод ним на у ка ма“ пру жио је по у зда но све до чан ство о иде а ли ма у ду ху ко јих је обра зо ван део ра не срп­ске ин те ли ген ци је у 18. ве ку, у Ки је ву а и дру где, као и о на че ли ма под чи јим ће ути ца јем ста ја ти ра ни раз вој срп ског школ ства још и у по че ци ма 19. ве ка.49

Пре су дан ути цај на Ја ко ва Ор фе ли на да по ха ђа не мач ко–ла тин ску шко лу у Те ми шва ру, са про­гра мом ко ји је, у овом слу ча ју све до ре то ри ке, осми шљен од стра не је зу ит ског ко ле ги ју ма,50 а по узо­ру на слич не уста но ве на те ри то ри ји Угар ске, сва ка ко је из вр шио ње гов стриц За ха ри ја Ор фе лин.

За ха ри ја Ор фе лин

Про грам срп ске про све ће но сти ко ји су чи ни ли обра зо ва ње нај ши рих ма са, ре фор ма азбу ке, књи жев ног је зи ка, кри ти ка не здра вих на ви ка, про сја че ња, не ра да, пре ко мер них по сто ва, пра­зно ве ри ца, не зна ња, на зад ња штва, вер ске за ту ца но сти, мо на штва, бор ба за пра ва же на у дру­штву усво ји ли су од сво јих прет ход ни ка, Вен цло ви ћа и Ди о ни си ја Но ва ко ви ћа, пи сци срп ског про све ти тељ ства.

Лу те ра ни зам, при су тан и у ба рок ном прет про све ти тељ ском по кре ту, по себ но пре ко вер ског ауто ри те та пе тров ске епо хе Те о фа на Про ко по ви ча, де лу је и на За ха ри ја Ор фе ли на51 код ко га се ме ша ло се ћа ње на Ду хов ни ре гу ла мент из вре ме на Пе тра Ве ли ког са Де кла ра то ри јом Ма ри је Те­ре зи је и Па тен том о вер ској то ле ран ци ји Јо си фа II, про те стан ти зам кал ви ни стич ког школ ства сред ње Евро пе с про те стан ти ни змом ре фор ма то ра ра не ру ске про све ће но сти с по чет ка ве ка.

За ха ри ја Ор фе лин от по чео је свој књи жев ни рад око по ло ви не 18. ве ка при па да ју ћи кру гу умет ни ка, ко ји су при хва ти ли нај ра ци о нал ни је иде је ме ђу пра во слав ним хри шћа ни ма, иде је ко је је у Ру си ји по ку шао да уте ме љи и одо ма ћи уче ни ми тро по лит, цр кве ни и школ ски ре фор ма тор,

47 Ve na ti us For tu na tus, The Ox ford Dic ti o nary of the Chri stian Church,1431.48 М. Фла шар, Stu di um (li be ra li um) lit te ra rum, 5–78.49 О Ди о ни си ју Но ва ко ви ћу: Д. Ру ва рац, Ди о ни си је Но ва ко вић, пр ви уче ни срп ски бо го слов ски књи жев ник, про фе сор,

а по том и вла ди ка бу дим ски, св.13, 196–203, св. 14, 216–218, св. 17, 274–277; Б. Ма рин ко вић, Ски ца за три пор тре­та,I–Ди о ни си је Но ва ко вић, 222–247.

50 Н. Га ври ло вић, Ла тин ске шко ле, 134–136.51 М. Ко стић, Ду хов ни ре гу ла мент и Ср би, 61–91.

118 119

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

при ја тељ Пе тра Ве ли ког, Те о фан Про ко по вич. Иако су у Ру си ји, у вре ме ро ђе ња Ор фе ли на, иде је Про ко по ви ча до спе ва ле у дру ги план, код Ср ба ко ји ни су има ли сво ју др жа ву и ко ји ма је Срп­ска пра во слав на цр ква у Хаб збур шкој мо нар хи ји би ла је ди ни чи ни лац у ду хов ном жи во ту, то се ни је де си ло. Том из над све га ра ци о нал ном пра во сла вљу, умно го ме уоб ли че ном пре ма про те­стант ском ра ци о на ли зму, Цр ква ће оста ти ода на ви ше но ико дру ги.52

Док су рад и ства ра ла штво За ха ри је Ор фе ли на ско ро са свим по зна ти, ње гов жи вот ни пут оба ви јен је мно гим тај на ма. Ор фе ли нов пр ви би бли о граф Ге ор ги је Ђур ко вић Сер виј ски за бе ле­жио је 1776. да је ро ђен је Ву ко ва ру 1726. го ди не,53 а ве не ци јан ски грч ки ар хи е пи скоп из дао је 1769. уве ре ње да је „по ре клом из Пе тро ва ра ди на“, од но сно, мо жда из Но вог Са да.54 О зна че њу ње го вог на дим ка, а по том и пре зи ме на има ви ше на га ђа ња.55 За раз ли ку од свог вр шња ка Јо ва­на Ра ји ћа, ко ји је шко ло ван код ру ских учи те ља у Кар лов ци ма, Ор фе лин је „ауто ди дакт“, ка ко бе ле жи Хо ра њи,56а што је ис ти цао и сам пе сник: „чи та ње књи га би ло ми је је ди на ака де ми ја и нај ве ћа на у ка“.57

Го ди не 1749. до био је слу жбу на став ни ка у Но вом Са ду. Као „сло вен ски ја шко ли“ ма ги стар про вео је се дам го ди на, до 1757.58 Чи ње ни ца да је за по чео по сао учи те ља, у вре ме док је Јо ван Ра јић још увек у Шо про ну учио код еван ге ли ка и пре пи си вао сво ју пр ву књи гу Збор ник мо ли та­ва,59 да је по зна вао ла тин ски је зик, јер је већ 1765. по чео са об ја вљи ва њи ма уџ бе ни ка ла тин ског,60 да је у сво јим пе сма ма оста вио до ка зе о зна њу ме три ке, пре во ди са ру ског и не мач ког, све то ука зу је да је мо рао по ха ђа ти и за вр ши ти до бру шко лу, јер у тим вре ме ни ма ни ко са мо ук то ни је мо гао по сти ћи.61 Го ди не 1751. по чео је ства ра ти сво ју би бли о те ку, ко ја је по ста ла јед на од нај чу­ве ни јих и нај зна чај ни јих у 18. ве ку код Ср ба.62 Као уче ни ба рок ни умет ник све стра ни Ор фе лин је у сво јој би бли о те ци, по ред исто риј ских и бо го слов ских, по се до вао књи ге о астро но ми ји, ме­

52 У ши ре њу за пад не кул ту ре у Ру си ји пре суд ну уло гу има ле су про те стант ске зе мље, Не мач ка, Хо лан ди ја и Ен гле ска. В.: M. Ra eff, The En lig hten ment in Rus sia and Rus sian Tho ught in the En lig hten ment, The Eig hte enth Cen tury in Rus sia, 25–47; О је ван ђе ли стич ким иде ја ма пи је ти ста из Ха леа, као по себ ном из во ру про те стант ске ори јен та ци је пре ма чи јем ути ца ју је ру ска ду хов на сре ди на то га вре ме на би ла отво ре на и по мо ћу ко јих се мо же ана ли зи ра ти по ре кло Про ко по ви че­вих иде ја у ве зи са за пад ном, на пр вом ме сту про те стант ском те о ло шком и по ли тич ком ми сли В.: E. Win ter, Hal le als Aus gang spunkt der de utschen Rus sland kund im 18. Ja hr hun dert, De utsche Aka de mie der Wis sen schaf en, Veröffentlichungen des In sti tu tes für Sla wi stik, No. 2, Ber lin 1953.

53 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, жи вот и рад му, 11, 21. О зна ме ни тој срп ској 1726. го ди ни В.: Л. Чур чић, Књи га о За­ха ри ји Ор фе ли ну, 21–26.

54 М. Пан тић, Штам пар ста рих срп ских књи га Ди ми три је Те о до си је, 233–234.55 Ф. К. Ал тер сма тра да је са ста вље но од два грч ка име на В.: Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 31–33; Т. Осто јић је пр во­

бит но по ре кло пре зи ме на ве зи вао за фран цу ску реч, orp he lin, си ро че, ка сни је је од ба цио ту прет по став ку да би дао дру гу, по ко јој је зна че ње пре у зе то од фран цу ског ме да ља ра, из 17. ве ка, истог име на В.: Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 32–34. Д. Да ви до ву, ми шље ње Ф. К. Ал те ра о по ре клу пре зи ме на Ор фе ли на чи ни се нај при хва тљи ви је: Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 160. О пр во бит ном Ор фе ли но вом пре зи ме ну Дра го је вић В.: З. Ор фе лин, Зр ца ло на у ке, 5–9.

56 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка,160.57 З. Ор фе лин, Исто ри ја Пе тра Ве ли ког, 24.58 К. Ге ор ги је вић, Књи жев не сту ди је и огле ди,10; В. Ста јић, За ха ри ја Ор фе лин, Но во сад ске би о гра фи је, 176.59 Л. Чур чић, Још јед ном о ру ко пи сном Ка но ни ку Јо ва на Ра ји ћа,152–153; Л.Чур чић, Срп ске књи ге и срп ски пи сци 18. ве­

ка,106–108.60 Л. Чур чић, Шест бе ле жа ка о Ор фе ли но вом Жи ти ју Пе тра Ве ли ког, Ор фе ли но во Жи ти је Пе тра Ве ли ког 1772–1972,

32–33.61 Л. Чур чић, Књи га о За ха ри ју Ор фе ли ну, 30–31.62 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 38, 197–221; Л. Чур чић, Књи га о За ха ри ју Ор фе ли ну, 93–96.

118 119

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

те о ро ло ги ји, ме ди ци ни, као и при руч ни ке о пер спек ти ви.63 Ра но ис по ље на пе снич ка ве шти на до во ди се у ве зу са де ло ва њем но во сад ске ла тин ско–сло вен ске шко ле Ди о ни си ја Но ва ко ви ћа.64 Го ди не про ве де не у Но вом Са ду ве ро ват но су има ле пре суд но зна че ње за Ор фе ли но во обра зо­ва ње и це ло куп ну књи жев ну и умет нич ку де лат ност.65 Бо рав ци сре ди ном ве ка у Бу ди му, Бе чу и Ауг сбур гу, сва ка ко су ути ца ли на ње го ву, вр ло ра но из ра же ну гра вер ску умет ност. Осла ња ју ћи се на укра јин ске и сред њо е вроп ске уз о ре, по дра жа ва ју ћи их у тек сту и у на пе ву, За ха ри ја Ор фе­лин, 1757. го ди не у Но вом Са ду ства ра, из ван ред но ли ков но опре мљен, па не ги рик Ма ло ва жное при вјет стви је ко јим се про сла вља усто ли че ње бач ког епи ско па Мој се ја Пут ни ка.66 Ко ри сте ћи алу зи је на тек сто ве Ста рог и Но вог за ве та, гра фич ким илу стра ци ја ма и сти хо ви ма до след но пра ти сло же ну це ре мо ни ју ин ста ла ци је епи ско па.67

По хвал не пе сме пи са не у сла ву по је ди них лич но сти, ца ра, би та ка и вој них успе ха, по угле ду на кла сич не оде, би ле су ве о ма по пу лар не у ру ској по е зи ји дру ге по ло ви не 17. и пр ве че твр ти­не 18. ве ка, по себ но за вре ме Пе тра Ве ли ког, и на зи ва не су При вјет стви је или При вјет ство.68 Ру ско–срп ски књи жев ни до ди ри у 18. ве ку пред ста вља ју на ста вак јед ног ра ни је за по че тог си­сте ма стил ских и идеј них уза јам но сти, ко је на књи жев ном пла ну у 17. и пр вој по ло ви ни 18. ве ка при ма ју осо бе но сти ба рок ног књи жев ног сти ла, а на идеј ном пла ну про грам ра не ру ске про све ће но сти из епо хе Пе тра Ве ли ког, од но сно срп ске прет про све ће но сти, ко ји у обе сре ди не чи не увод у про све ти тељ ство дру ге по ло ви не 18. ве ка.69

У сре ди ште све у куп ног сце на ри ја По здра ва Мој се ју Пут ни ку, ефе мер ног спек та кла, За ха ри ја Ор фе лин по ста вља лик епи ско па, „чи ји из бор за Хри сто вог за ме ни ка на зе мљи про сла вља ју ста­нов ни ци зе мље и не ба“.70 Па не ги рик је упот пу њен за ни мљи вим пор тре том при двор ног ка лу ђе ра и ар хи ман дри та ка те драл не цр кве у Кар лов ци ма.71 „У ту ма че њу ли ка Мој се ја Пут ни ка опе то ва­

63 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 43.64 Ла тин ско–сло вен ску шко лу осно вао је епи скоп Ви са ри он Па вло вић 1731. го ди не. В.: Р. Гру јић, Пр ва гим на зи ја у Но вом

Са ду (1731–1775), 364; Нај про све ће ни је го ди не до жи вља ва у пе тој де це ни ји 18. ве ка ка да на ста ву оба вља Ди о ни си је Но ва ко вић. В.: Б. Ма рин ко вић, Ски ца за три пор тре та (Ди о ни си је Но ва ко вић), 224; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 160.

65 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 160–161.66 Ре принт пе сме об ја ви ла је С. Ми шић, Ор фе ли нов По здрав Мој се ју Пут ни ку, Но ви Сад 1972; Сти хо ви пе сме су об ја­

вље ни у: З. Ор фе лин, Пе сме, 27–48; За ту ма че ње: Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, Те ма­ти ка ла ви рин та I, 179–205; Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, Те ма ти ка ла ви рин та II, 145–158; Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, Пор трет Мој се ја Пут ни ка бач ког епи ско па, 71–101; Б. Џон сон, Не ки ви до ви пе сни штва За ха ри ја Ор фе ли на, Од ба ро ка до кла си ци зма, 118–126; Д. Пе тро вић, Му зи ка у Ор фе ли но вом де лу „По здрав Мој се ју Пут ни ку“, 175–179.

67 У ак ти ма Ми тро по лиј ско–па три јар шиј ског ар хи ва у Срем ским Кар лов ци ма мо гу се на ћи слу жбе ни опи си слич них про це си ја и то ин ста ла ци је Со фро ни ја Ки ри ло ви ћа за епи ско па бу дим ског и Пе тра Пе тро ви ћа за епи ско па гор њо­кар ло вач ког у Пла шком, у оба слу ча ја 1775. В.: Д. Пе тро вић, Му зи ка у Ор фе ли но вом де лу „По здрав Мој се ју Пут ни ку“, 177.

68 В. Про то по пов, Му зы ка пе тров ско го вре ме ни о по бе де под Пол та вой,197–250; Д. Пе тро вић, Му зи ка у Ор фе ли но вом де лу „По здрав Мој се ју Пут ни ку“, 178; Код нас се кра ће по хвал не пе сме на ла зе у Тра е до ко ме ди ји Ма ну е ла Ко за чин ског, В.: В. Ер чић, Ма ну ил (Ми ха ил) Ко за чин скиј и ње го ва Тра е до ко ме ди ја, Но ви Сад–Бе о град 1980; Д. Пе тро вић, Срп ска му зи ка и ру ско–срп ске кул тур не ве зе у XVI II ве ку, 303–318, и у Сте ма то гра фи ји Хри сти фо ра Џе фа ро ви ћа, В.: Х. Же­фа ро вић, Сте ма то гра фи ја (Из о бра же ни је ору жиј или ри че ских), Беч, 1741, фо то тип ско из да ње при ре дио Д. Да ви дов, Га ле ри ја Ма ти це срп ске, по себ на из да ња, књ. 1, Но ви Сад 1972.

69 Ј. Скер лић, Исто ри ја но ви је срп ске књи жев но сти, 35–39 и да ље; М. Па вић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног до ба, 62–72, 285–287 и да ље; М.Па вић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти кла си ци зма и пред ро ман ти зма, 61–63 и да ље.

70 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 262.71 С. Ми шић, Ор фе ли нов По здрав Мој се ју Пут ни ку, 22.

120 121

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

120 121

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ли су се упо ред ни, ре ли ги о зни и све тов ни раз ло зи Ор фе ли но вог ства ра ла штва. По шту ју ћи их као је ди ни, мо дер ни ба рок ни за кон, он је–пре ко њих–ус по ста вио рав но те жу свог умет нич ког де ла. А на овом ме сту сте кли су се ли те ра ту ра, фи ло зо фи ја, му зи ка и на у ка епо хе: „Де карт, Лајб ниц, Рем брант, Пу сен „– услов за ана ли зу са др жа ја ко ји ис кљу чу је прет по став ку стил ског је дин ства“.72 Ра де ћи Ор фе лин се, на кон тро дик то ран ба рок ни на чин, осла ња на ап стракт ну кон­цеп ци ју со ци јал не хи је рар хи је, пре ма ко јој гра фич ки пор трет са нат пи сом, ли ком и при год ним тек стом пра те атри бу ти ко ји од го ва ра ју ран гу пред ста вље ног, при бли жа ва ју ћи се фор ми вла дар­ског пор тре та.73 Ор фе лин, обра зо ва ни ин те лек ту а лац, ула зи у „нео гра ни че на под руч ја ба рок не кул ту ре: у њен сим бо ли зам, мит и але го ри ју“.

Не са мо успех по стиг нут илу стро ва ним по здра вом, већ и ин сти ту ци о на ли зо ва ње др жа ве и цр кве, ко је је по ве ћа ло по тре бу за про фе си о нал ним пи са ри ма, до при не ло је да За ха ри ја Ор фе­лин на пу сти по сао учи те ља но во сад ске шко ле и пре ђе, као кан це ла ри ста ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа, у Срем ске Кар лов це,74 не огра ни ча ва ју ћи се са мо на се кре тар ско– ад ми ни стра тив­не по сло ве. На сле див ши ме сто ко је је пре ње га оба вљао си но вац ми тро по ли та, пи сац сти хо ва за Џе фа ро ви ће ва бо га то опре мље на ба кро ре зна из да ња, Па вао Не на до вић Мла ђи, Ор фе лин, као по тра ди ци ји, по чео је из ра ђи ва ти рас ко шно опре мље не гра ма те и син ђе ли је.75 Из да ва њем, у об ли ку књи ге укра ше не ми тро по лиј ским гр бом са ан ђе ли ма, окру жни це Па вла Не на до ви ћа епи ско пи ма, игу ма ни ма, ка лу ђе ри ма и све ште ни ци ма, за по чео је ње гов рад на ба кро ре зном пу бли ко ва њу књи га. То би ујед но мо гла би ти по твр да ми шље њу да је За ха ри ја Ор фе лин то ком оба вља ња учи тељ ске слу жбе у Но вом Са ду, за вре ме сво јих пу то ва ња у Беч и Бу дим, на у чио да ре же у ба кру и ве ро ват но по се до вао ба кро ре зач ки при бор.76 Го ди не 1758. ре зао је и из дао Ор­то док сос омо ло ги ја, из вод из ка ти хи зи са ки јев ског ми тро по ли та Пе тра Мо ги ле, при ре див ши на кра ју па не ги рик Па влу Не на до ви ћу и илу стру ју ћи је од го ва ра ју ћом ре ли ги о зном ком по зи ци јом ба кро ре зом Све та Тро ји ца пре ма исто вре ме ној гра ви ри у ки јев ском ка ти хи зи су.77 Исте 1758. из да је два ба кро ре за, по на ло гу ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа Све та Тро ји ца са ар хан ђе лом Ми ха и лом78 и по на ло гу Мој се ја Пут ни ка, епи ско па бач ког, Бо го ро ди ца бо ђан ска, са ве ду том ма­на сти ра у ба рок ној кар ту ши ис под за пи са.79

Ба кро ре зи ово га раз до бља, иако мо жда ма ње екс пли цит ни у вер бал ној по ру ци и све де ни јих по ли тич ких ам би ци ја, не го из вре ме на па три јар ха Ар се ни ја IV Ша ка бен те, обе ле жа ва ју ћи зна­чај не до га ђа је у жи во ту цр кве, би ли су и оста ли ва жно сред ство у од бра ни и утвр ђе њу ње них пра ва. Пре суд ну уло гу у од лу чи ва њу о на стан ку, као и у од ре ђи ва њу са др жа ја има ла је цр кве на хи је рар хи ја. Де ла на ста ла под ње ним па тро на том до би ла су јав ни ка рак тер, а зна че ње је из јед­

72 Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, Пор трет Мој се ја Пут ни ка бач ког епи ско па, 71.73 Исто, 71–101, по себ но 72; О функ ци ји гра фич ког вла дар ског пор тре та: P. Berg ha us, Das Herrscherporträt. Grap hische

Kunst im Di enst von He rrschaft si dee und Sta at spro pa gan da, Porträt 1: Der He rrscher. Grap hische Bild nis se des 16–19. Ja hr hun­derts aus dem Porträtarchiv Di e pen bro ick, 9–21.

74 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 45–59.75 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 162–163.76 Исто, 162–163.77 Г. Ми ха и ло вић, Срп ска би бли о гра фи ја XVI II ве ка, 48; Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин,82–83; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка

XVI II ве ка, 163.78 По ре кло ико но граф ског ре ше ња Р. Ми ха и ло вић, О ба кро ре зу Св. Тро ји ца с ар хан ђе лом Ми ха и лом од За ха ри је Ор фе­

ли на, 391–394.79 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 163, 190, 191, 296, 297; сл. 103 и 101.

122 123

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

на че но са зва нич ним вер ско–по ли тич ким ста вом цр кве. Иде о ло шке по ру ке сце на раз ма тра не су у кон тек сту оно вре ме не по ли тич ке ре ал но сти. Пред ста вља ње из гле да ма на сти ра и ње го ве око­ли не би ло је тен ден ци о зно и јед на ко праг ма тич но, усло вље но зах те вом за ко ри сно шћу. Сли ком при ро де и исто ри јом, ма на сти ри су бра ни ли сво је по се де, сна гом ви зу ел ног ар гу мен та ис ти ца ли пра во на зе мљу.80

И по ред не сум њи вог успе ха Ор фе ли но вих ба кро ре за, он ипак сле де ће 1759. го ди не ни је до био слич не на руџ би не–ком по зи ци је сло же ни је ико но граф ске са др жи не. Уме сто то га, из ра­дио је и оти снуо две син ђе ли је, јед ну по на руџ би ни ми тро по ли та Не на до ви ћа, а дру гу за те­ми швар ског епи ско па Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка.81 Те исте го ди не у Срем ским Кар лов ци ма при пре мио је и оти снуо ба кар не пло че сво је пр ве Ка ли гра фи је, оби ман рад ко ји по све ћу је Па влу Не на до ви ћу.82

За ха ри ја Ор фе лин 1761. од лу чу је се на је дан ко рак ко ји ће про ме ни ти да љи ток ње го вог жи­во та. У ру ко пи си ма је по се до вао но ве пе сме ко је ни је смео пот пи са ти. По слао их је у Ве не ци ју, ћи рил ској штам па ри ји Гр ка Ди ми три ја Те о до си ја, и оне су по че ле из ла зи ти, сва ка у за себ ној књи зи ма лог фор ма та. Нај пре по ме ну те 1761. Го рест ни плач слав ни ја иног да Сер би ји, ла мент Ср би је по ро бље не и на пу ште не од свих, пи сан на ру ско сло вен ском и без пот пи са ауто ра. По­том код истог из да ва ча 1762. по ја ви ла се Тре но ди ја са име ном Ор фе ли на у акро сти ху, што је ве ро ват но ода ло аутор ство оста лих пе са ма, и нај зад Плач Сер би ји, ва ри јан та Го рест ног пла ча на на род ном је зи ку.83 Упр кос ано ним но сти ових из да ња за Ор фе ли но во аутор ство се са зна ло. Алу зи је у пе сма ма на цр кве не ве ли ко до стој ни ке, не по во љан суд о Аустриј ској мо нар хи ји и Ото­ман ском цар ству до не ли су му пре ме штај из ми тро по лиј ског дво ра. Раз ја шња ва њем име на твор­ца ових пе са ма ство рио се јаз из ме ђу Ор фе ли на с јед не и аустриј ских вла сти и срп ске цр кве не хи је рар хи је са дру ге стра не, што ће се за вр ши ти мно го го ди на ка сни је ње го вом Пред став ком Ма ри ји Те ре зи ји.

За вре ме сво га бо рав ка у Кар лов ци ма, у пе ри о ду од 1757–1762. За ха ри ја Ор фе лин је на пи сао Зр ца ло на у ке, збор ник, у сти ху и про зи, ко ји без об зи ра што об у хва та раз ли чи те ства ри, ипак пред ста вља це ли ну са уну тра шњом са др жај ном ве зом.84 Ту је, под ути ца јем Ду хов ног ре гу ла мен­та, укљу чио нај о бим ни ју по хва лу на у ци.85 Узор за сво ју књи гу на шао је у мо ра ли за тор ско–ди­

80 Б. Вук сан, Срп ски ба кро ре зни лист XVI II ве ка: Од ре фор ми са не сли ке до по бо жне пред ста ве, текст ма ги стар ског ра­да од бра ње ног на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду 1987. го ди не; Ор фе лин је ура дио још не ко ли ко ба кро ре за са ве ду та ма ма на сти ра, а од по себ ног зна ча ја је ба кро рез Ма на стир Кру ше дол (1775), ве зан за са крал ну то по гра фи ју Кар ло вач ке ми тро по ли је, где је у за себ ном окви ру, по ред из гле да ма на сти ра би ла пред ста вље на ње го ва зе мљи шна кар та. У угло ви ма ли ста су фи гу ре срем ских све ти те ља Бран ко ви ћа, ко ји ма је ука зи ва но на сна гу исто риј ског све­до чан ства. Ура ђен је у мо мен ту кла да је Илир ска двор ска де пу та ци ја спро во ди ла про грам уки да ња ма на сти ра.В.: Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 305–306, сл. 132. По ди за ње ма на сти ра Кру ше до ла ве за но је за „иде ју о ин сти ту­ци о на ли зо ва ној са кра ли за ци ји пре ко сов ских обла сти, ко ја је по но во ожи вље на на кон Ве ли ке се о бе, ка да је осно ва­на Кру ше дол ска ми тро по ли ја са се ди штем у овом ма на сти ру“. В.: М. Ти мо ти о је вић, Срем ски де спо ти Бран ко ви ћи и осни ва ње ма на сти ра Кру ше до ла,127–149; М.Ти мо ти је вић, Ser bia san cta и Ser bia sac ra у ба рок ном вер ском по ли тич ком про гра му Кар ло вач ке ми тро по ли је, 422–423.

81 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 163–164.82 Г. Ми ха и ло вић, Срп ска би бли о гра фи ја XVI II ве ка, 49; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 310–314.83 О овим пе сма ма: Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин,93–100; Г. Ми ха и ло вић, Срп ска би бли о гра фи ја XVI II ве ка, 55; М. Ле­

ско вац, Из срп ске књи жев но сти, 35–48; М.Ле ско вац, Ан то ло ги ја ста ри је срп ске по е зи је, 321–337; Б.Џон сон, Не ки ви до ви пе сни штва За ха ри ја Ор фе ли на,146–151; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 166–168.

84 З. Ор фе лин, Зр ца ло на у ке, 9.85 Исто, 42–53.

122 123

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

дак тич ком спи су ки јев ског ми тро по ли та Иса и је Ко пин ског Ал фа ви ть ду хов ный ко ји је ужи вао ве ли ку по пу лар ност у ду хов ној кул ту ри Кар ло вач ке ми тро по ли је.86

За ха ри ја Ор фе лин је мо рао 1762. на пу сти ти Кар лов це, ду хов ни и по ли тич ки цен тар срп ског на ро да у Аустри ји, у њи ма сво ју штам па ри ју и оти ћи за бла гај ни ка у Те ми швар епи ско пу Ви кен­ти ју Јо ва но ви ћу Ви да ку, код ко га ће ка сни је сту пи ти у слу жбу и До си теј Об ра до вић.87 Из Те ми­шва ра је по ло ви ном 1763. до шао у Но ви Сад, где је ку пио ку ћу, сме стио у њој си на и штам па­ри ју,88 a 1764. био је већ у Ве не ци ји.89 Та ко по чи ње ње гов ви ше го ди шњи, нео бич но пло дан и пун но вих ре зул та та, ве не ци јан ски пе ри од, ис пре ки дан бо рав ци ма у Бе чу и за ви ча ју. Ду ги бо ра вак у Ве не ци ји, от кри ва ње јед не но ве Евро пе, ути цао је на ли ков но–из ра жај не мо гућ но сти За ха ри је Ор фе ли на, ње го во умет нич ко уса вр ша ва ње, раз ви ја ње уку са под ути ца јем Ти је по ла, нај ве ћег у оно вре ме жи вог ве не ци јан ског ба рок ног мај сто ра, чи ји је де ко ра тер ски стил ски ути сак био при­јем чив Ор фе ли ну као гра фи ча ру. Ту је иза шао низ ње го вих нај зна чај ни јих де ла, али ће и ка сни је, по по врат ку у сво ју зе мљу, оста ти под ути ском сво јих ве не ци јан ских ис ку ста ва. При ме ће но је да ње гов пор трет Кне за Ла за ра, ре зан пре ма Џе фа ро ви ће вом пред ло шку, али знат но на пред ни­ји у схва та њу кон цеп ци је па рад ног вла дар ског пор тре та, ко ји у пот пу но сти по на вља гра фич ки пор трет Кар ла VI из 1723,90 „де лу је као ко пи ја ка квог сли ка ног ве не ци јан ског ори ги на ла“.91 Пред­ста вља ју ћи кне за Ла за ра, срп ског вла да ра и све ти те ља, као ап со лу ти стич ког за пад но е вроп ског вла сто др шца, Ор фе лин је же лео „да од бра ни срп ско пра во под аустриј ском вла шћу и раз ви је осе ћа ње ро до љу бља, с јед не стра не, а да по мог не ве ли ча њу све тов ног до сто јан ства оно вре ме ног по гла ва ра Кар ло вач ке ми тро по ли је, с дру ге стра не“.92 Же ле ћи да удо во во љи зах те ви ма на ру чи­о ца, ми тро по ли та Јо ва на Ге ор ги је ви ћа,93 ње го вој умет нич кој по ли ти ци ду хов но–све тов ног во ђе, ко ји је, као и оста ли по гла ва ри пре ње га, на сто јао да се из јед на чи са „по ли тич ким и ду хов ним вла сто др шци ма Евро пе, а што се по кла па ло са ње го вим вла сти тим убе ђе њем о про све ће ном ап со лу ти зму, Ор фе лин је при бе гао ефект ном је зи ку об ли ка и сли ка: „пре ру ше ном сим бо ли зму“ ка да је пред ста ву кне за Ла за ра ути снуо у пор трет не фор му ле про ве ре них ико но ло шких мо ду ла, ка кви су се ни за ли на ши рем европ ском под руч ју од XVI до XVI II ве ка“.94 „Ова ба рок на але го ре­за, ко ја кроз лик кне за Ла за ра ве ли ча ми тро по ли та Јо ва на Ге ор ги је ви ћа, ти пич на је ан га жо ва на ба ро ни јев ска ин тер пре та ци ја хе ро ја про шло сти ста вље ног у функ ци ју ве ли ча ња хе ро ја ак ту ел­ног по ли тич ког тре нут ка“.95

86 Исто, 16–17.87 К. Ге ор ги је вић, Књи жев не сту ди је и огле ди,12; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 169.88 В. Ста јић, Но во сад ске би о гра фи је, VI, 174.89 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 25.90 Л. Шел мић, Ба кро рез „Кнез Ла зар“ За ха ри је Ор фе ли на, 291–301, пре штам па но у: Л. Шел мић, Срп ско сли кар ство 18.

и 19. ве ка, Ода бра не сту ди је, 15–24; М. Ти мо ти је вић, Пор тре ти ар хи је ре ја у но ви јој срп ској умет но сти, 169–170.91 Д. Ме да ко вић, За ха ри ја Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 35; Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 272–273.92 О ико но ло шком ка рак те ру и сми са о ном скло пу ба кро ре за Кнез Ла зар, по што ва њу те о риј ских и те мат ских окви ра

за пад но е вроп ског пор трет ног сли кар ства, ко ји је Евро па упо зна ла пре ко ни зо зем ских пре ра да ита ли јан ских оства­ре ња, Ор фе ли но вој „флек си бил но сти“ за ма ни ри стич ки ли ков ни струк ту ра ли зам В.: Л. Шел мић, Ба кро рез „Кнез Ла зар“ За ха ри је Ор фе ли на, 291–302.

93 Ми тро по лит Јо ван Ге ор ги је вић је на ру чио ба кро рез, а ње го во из во ђе ње је над зи рао ар хи ђа кон Јо сиф Јо ва но вић Ша­ка бен та. О од но су За ха ри је Ор фе ли на и ње го вих по кро ви те ља и за штит ни ка, и у ве зи с тим ико но ло ги је ње го вих гра ви ра В.: Р. Ми ха и ло вић, Пред ста ве ан ђе ла у срп ској гра фи ци XVI II ве ка, 283–306.

94 Л. Шел мић, Ба кро рез „Кнез Ла зар“ За ха ри је Ор фе ли на, 18.95 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 374.

124 125

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

124 125

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

За ха ри ја Ор фе лин је 1765. го ди не ис пе вао Пје сен исто ри че ска ја, у ко јој је сре ди шња те ма ко сов ски мит са по себ ним ак цен том на по ги би ји кне за Ла за ра.96 Ова тра гич на пе сма у ко јој је ево ци ра на ле ген да о од ру бље ној гла ви Ла за ре вој, сим бо лу обез гла вље ња Ср би је,97 та ко ђе је штам па на у Ве не ци ји код Ди ми три ја Те о до си ја. Исте го ди не Ди ми три је Те о до си је из да је Ју лин­че ву исто ри ју Ср ба, Крат кое вве де ни је в исто ри ју, и пре штам па ва по зна ти Ср бљак, где фрон­ти спис ре же Ор фе лин. Све три по ме ну те књи ге по ка зу ју бу ђе ње ин те ре со ва ња за на ци о нал ну

96 М. Па вић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног до ба, 183, 214.97 Б. Џон сон, Не ки ви до ви пе сни штва За ха ри ја Ор фе ли на, 165–167.

126 127

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

исто ри ју, ис по ља ва ју ћи увер љи ве при ме ре по ја ва исто риј ских те ма у срп ској књи жев но сти и умет но сти.98

Го ди не 1766. Ор фе лин штам па свој пр ви ка лен дар–ал ма нах, по знат да нас по ка сни јем опи су Ву ка Ка ра џи ћа, ко ји је са др жао на род не и дру ге при по вет ке, и ла тин ски бу квар.99 Ве ро ват но, у вре ме из ла ска ових из да ња, За ха ри ја је на ду же вре ме на пу стио Ве не ци ју и бо ра вио у Бе чу. На ба кро ре зу Св. Ђор ђе са из гле дом ма на сти ра Сен ђур ђа, ре за ном 1767, он се пр ви пут пот пи сао са ти ту лом чла на Беч ке ба кро ре зач ке ака де ми је, За ха ри ја Ор фе лин, Це са ро–Кра љев ској ре зна го ху до же ства Ака де ми ји член, гри до ро вал, што упу ћу је на за кљу чак да је пре овог ба кро ре за бо­ра вио у Бе чу и ра дио на Ака де ми ји Ја ко ба Шму це ра,100 где 1766. прет по ста вља се, по ста је члан што му ути ре пут ка по то њој беч кој Ака де ми ји ли ков них умет но сти.101 У Бе чу је по зна ти гра вер Ја коб Шму цер имао сво ју при ват ну гра фич ку шко лу, ко ја је 1766. по диг ну та на сте пен ба кро ре­зач ке ака де ми је,102 а 1772. спо је на, по за по ве сти ца ри це Ма ри је Те ре зи је, са сли кар ско– ва јар ском, ре збар ско–гра вер ском ака де ми јом и ар хи тек тон ско–гра ђе вин ском шко лом, под оп штим име ном Умет нич ке ака де ми је.103 Сва ка од ових уста но ва за др жа ла је до не кле сво ју са мо стал ност и над зор сво јих ди рек то ра, али са за јед нич ким ака дем ским са ве том. За про тек то ра Ма ри ја Те ре зи ја је име­но ва ла сво га кан це ла ра гро фа Ка у ни ца.104 Као члан Шму це ро ве ака де ми је, Ор фе лин је ка сни је, као и оста ли, ауто мат ски при мљен у но во о сно ва ну Здру же ну ака де ми ју ли ков них умет но сти. Ве за са Шму це ром, нај по зна ти јим ба кро ре сцем цар ства, про ду жи ће се до кра ја Ор фе ли но вог жи во та.

На кон бо рав ка у Бе чу, по по врат ку у Ве не ци ју 1768, Ор фе лин сту па на но ву ду жност ре­ви зо ра у штам па ри ји Ди ми три ја Те о до си ја.105 Та да је из дао јед но од сво јих нај зна чај ни јих де ла Сла ве но–серб ски ма га зин,106 ко ји је ужи вао глас пр вог ча со пи са на сло вен ском ју гу и обе ле жио по че так срп ске пу бли ци сти ке. У ње го вом пред го во ру, ко ји је Ор фе лин на пи сао, рас пра вља се о ак ту ел ним пи та њи ма кул тур ног жи во та код Ср ба107 и из ла жу се од ре ђе не иде је и про гра ми.108 Штам пан на три на ест стра на ча со пи са, оце њен од исто ри ча ра као ве о ма зна ча јан текст, у ко јем су пр ви пут, на срп ском је зи ку,109 из не те ра ци о на ли стич ке про све ти тељ ске док три не 18. ве ка, овај пред го вор је с раз ло гом на зван ма ни фе стом про све ти тељ ста у срп ској књи жев но сти. Иако

98 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 169–171.99 Исто, 169–171.100 Исто, 172.101 П. Ва сић, За ха ри ја Ор фе лин и Ја коб Ма ти ас Шму цер, 251–258.102 W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 29–30.103 Исто, 42–43.104 Зам бах је био ди рек тор сли кар ства и ва јар ства, Хо ен берг ар хи тек ту ре и гра ђе ви нар ства, Шму цер ба кро ре збар ства,

а До ма нок ре збар ства и гра ви ре. В.: W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 42–43.105 М. Пан тић, Штам пар ста рих срп ских књи га Ди ми три је Те о до си је, 233–234; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка,

172.106 З. Ор фе лин, Сла ве но–серб ски ма га зин (фо то тип ско из да ње), Но ви Сад 1960.107 По себ на ру бри ка „Из ве сти ја о уче них де ла“ са др жи при ка зе књи га из и шлих у штам па ри ји Ди ми три ја Те о до си ја у

Ве не ци ји. На тај на чин пре у зи ма се нај ва жни ја уло га ча со пи са, пра ће ње те ку ћег кул тур ног жи во та. В.: Ј. Де ре тић, До си теј и ње го во до ба, 7–11.

108 Про грам Сла ве но–серб ског ма га зи на об у хва та мно ге обла сти, од про бле ма је зи ка књи жев ног де ла до ге о гра фи је, ан­тро по ло ги је. На ја вљу ју се на пи си из обла сти тр го ви не, за нат ства, ар хи тек ту ре, му зи ке и ли ков них умет но сти. Тек­сто ви до не ти у ње му осла ња ју се на ру ски ча со пис Је же ме сеч на со чи не ни ја. В.: Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 131–133; Л. Чур чић, Књи га о За ха ри ју Ор фе ли ну, 201–203.

109 М. Ко стић, До си теј Об ра до вић у исто риј ској пер спек ти ви XVI II и XIX ве ка, 48.

126 127

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

су оп се жни пла но ви из да ва ча за у ста вље ни на пр вом бро ју, Сла ве но–серб ски ма га зин је из у зет­на по ја ва на ше ра не про све ће но сти, мо жда пре у ра ње на и не до ра сла та да шњим при ли ка ма, али про из и шла из њих, као и ње гов аутор За ха ри ја Ор фе лин сво јом мно го стру ком де лат но шћу.

Ор фе лин је на пи сао обим но по ле мич ко де ло о раз ли ка ма из ме ђу ис точ не и за пад не цр кве, Књи га про тив пап ства рим ског, ко је је оста ло у ру ко пи су, јер др жав на цен зу ра ни је бла го на­кло но гле да ла на пу бли ко ва ње уче ња о дог мат ским раз ли ка ма, на ста лих од стра не пра во слав­них ауто ра. Ди рек тан по вод за на ста нак овог трак та та би ла је про по вед ко ју је 1773. у двор ској ка пе ли у Бе чу одр жао Јо сиф Ру жич ка, лич ни про по вед ник Јо си фа II.110 У по ле ми ци, у ко јој се осе ћа ју иде је вол те ри јан ства и про све ти тељ ски дух, Ор фе лин се у из но ше њу чи ње ни ца јед ним де лом осла ња на де ла про те стант ских ауто ра, а дру гим на пам флет про фе со ра цр кве ног пра ва на беч ком уни вер зи те ту Ва лен ти на Ај бла.111

Раз ре шен ду жно сти ре ви зо ра у штам па ри ји Ди ми три ја Те о до си ја, а по сле по ку ша ја ко ји ни је ус пео, да пре ђе у Беч за ко рек то ра упра во отво ре не штам па ри је Јо си фа Курц бе ка, ко ја је по се до ва ла мо но пол ске по вла сти це за штам па ње срп ске књи ге,112 За ха ри ја Ор фе лин по но во бо ра ви у Те ми шва ру, у слу жби епи ско па Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка, где оста је до 1772. го­ди не.113 Ме ђу тим ни је пре ки дао ве зу са штам па ри јом ћи рил ских књи га у Ве не ци ји, где је 1770. да та до зво ла за штам па ње нај о бим ни јег де ла За ха ри је Ор фе ли на,114 ко је је из и шло 1772. и са ко јим за вр ша ва сво ју ве не ци јан ску из да вач ку де лат ност, мо но гра фи ја у две књи ге, Исто ри ја Пе тра Ве ли ког (Исто ри ја о жи ти ји и слав них де лах ве ли ка го го су да ри ја и им пе ра то ра Пе тра Пер ва го), по све ће но ру ској ца ри ци Ка та ри ни II.115 Оти сну те та ба ке јед ног де ла ти ра жа до пу ња­вао је ли ков ним при ло зи ма и рас ко шним по свет ним стра ни ца ма ко ји су за себ но гра ви ра ни и на кнад но уве зи ва ни са штам па ним тек стом све до 1779.116 Би ло је то де ло ко је је са др жа ло ше­зде сет пет ба кро ре зних илу стра ци ја, ма па, ме да ља, пор тре та, пла но ва утвр ђе ња и би та ка, де ло ко је је пред ста вља ло сво је вр сну исто ри ју Ру си је са обим ном до ку мен та ци јом и спи ском из во ра и ли те ра ту ре.117 Као илу стра тор Исто ри је Пе тра Ве ли ког Ор фе лин је по ка зао по зна ва ње фран­цу ске умет но сти. Пре ге о граф ских ка ра та и ме да ља, већ на фрон ти спи су на ла зио се лик Пе тра I. Ба кро ре зни пор трет ру ског ца ра Ор фе лин ра ди сна жно ин спи ри сан Че ме со вље вом гра ви ром На ти је о вог ори ги на ла.118 Исто ри ја Пе тра Ве ли ког, нај ра ско шни ја срп ска књи га 18. ве ка, ко ју је

110 М. Ко стић, Цар ски ду хов ни ци, 9–25; Д. Ру ва рац, При ло зи за исто ри ју срп ске књи жев но сти, 653; М. Ко стић, Ака то­лич ка књи жев ност код Ср ба кра јем XVI II ве ка, 326–328; Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 40–41, 100–112.

111 М. Ко стић, Од је ци Ај бло ве књи ге про тив пап ства ме ђу Ср би ма, 63–69.112 Ј. Ра до њић, При лог исто ри ји срп ских штам па ри ја у Аустри ји пред крај XVI II ве ка, 69.113 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 62; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 176.114 М. Пан тић, Штам пар ста рих срп ских књи га Ди ми три је Те о до си је, 234.115 З. Ор фе лин, Пе тар Ве ли ки (са вре ме на је зич ка вер зи ја), Бе о град 1970; О Исто ри ји Пе тра Ве ли ког: Т. Осто јић, За ха­

ри ја Ор фе лин, 137–168; Г. Ми ха и ло вић, Срп ска би бли о гра фи ја XVI II ве ка, бр. 105–106; Л. Чур чић, Књи га о За ха ри ју Ор фе ли ну, 204–240; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 175–176.

116 Д. Да ви дов Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 203.117 О ба кро ре зи ма у илу стро ва ним при мер ци ма Исто ри је Пе тра Ве ли ког: М. Ко ла рић, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 25–26;

Д. Ме да ко вић, Илу стро ва но из да ње Ор фе ли но ве Исто ри је Пе тра Ве ли ког, 253–257; Г. Ми ха и ло вић, Срп ска би бли­о гра фи ја XVI II ве ка, 107; Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин као илу стра тор Исто ри је Пе тра Ве ли ког, 413–424; Д. Да ви дов, Ба кро ре зне илу стра ци је За ха ри је Ор фе ли на у Исто ри ји Пе тра Ве ли ког, 201–202; Д. Да ви дов, Срп ска гра­фи ка XVI II ве ка, 199–210, 319–333.

118 Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин као илу стра тор Исто ри је Пе тра Ве ли ког, 416; Л. Шел мић, Ба кро рез „Кнез Ла­зар“ За ха ри је Ор фе ли на, 23. У гра фич ком ка би не ту Ер ми та жа на ла зи се ба кро ре зни пор трет Пе тра I, ко ји при па да гра фич ким пор тре ти ма ти па „На тје“, сиг ни ран од стра не фран цу ског гра ве ра Cla u de Roy, ко ји је унео не ке из ме не

128 129

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Ор фе лин пот пи сао као члан Цар ско–кра љев ске беч ке ака де ми је умет но сти, књи жев ним и ли­ков ним сред стви ма до ча ра ва ла је не са мо јед ну осо бе ну епо ху ру ске исто ри је, ње не по бе де на гра ни ци 17. и 18. ве ка, већ и јед ну са мо свој ну епо ху у мно го че му дру гом. „То је свод су ро вих би та ка и стра шних ег зе ку ци ја и хим на но вој по ли ти ци Ру си је, уз бу дљи ва ви зи ја јед ног по себ ног све та оп сед ну тог кон тра сти ма из ме ђу ужа сних рат них ра за ра ња на коп ну и мо ру и ве ли чан­стве них три јум фал них про сла ва Пе тро вих по бе да, ко је су сво јим ва тро ме ти ма, сла во лу ци ма и по бед нич ким по вор ка ма по тре са ле цар ство да ју ћи по во да гра ди тељ ским под ви зи ма у ко ји ма су пре ко но ћи ни ца ла чи та ва ре мек де ла ар хи тек ту ре“.119

при мет не и у ре ше њу За ха ри ја Ор фе ли на. О мо гућ но сти да се Ор фе лин слу жио ру ским и фран цу ским пред ло шком, где је ру ску гра ви ру мо гао на ћи у Кар лов ци ма, а ба кро рез фран цу ског умет ни ка у Бе чу или Ве не ци ји В.: Д. Да ви дов, Ба кро ре зне илу стра ци је За ха ри је Ор фе ли на у Исто ри ји Пе тра Ве ли ког, 206.

119 М. Па вић, Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти, 247.

128 129

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Гло ри фи ка ци јом про све ти тељ ског иде а ла, оли че ног у де лат но сти ру ског ца ра ре фор ма то ра, пи сац је књи гу усме рио на оне дру штве не про бле ме, ак ту ел не за срп ске чи та о це, ко ји су је при­ми ли као де ло чи ја ру ска исто риј ска те ма ти ка сво јим ана ло ги ја ма са са да шњо шћу и срп ском ствар но шћу сти че пра во зна че ње. Сво јим по ре клом и де ло ва њем, ула зе ћи те ма ти ком у круг про бле ма ко ји ма се европ ска про све ти тељ ска ми сао 18. ве ка ра до ба ви ла, као исто ри ја вла да ви­не ру ског ца ра, те сно је по ве за на ко ли ко са тра ди ци ја ма то ли ко и са са вре ме ним при ли ка ма и у срп ској и у ру ској кул ту ри.120 У Пе тро гра ду 1774. го ди не, у тре нут ку ка да Ор фе лин у Срем ским Кар лов ци ма ре же Ге не рал ну кар ту све ру ске им пе ри је, де ло је до жи ве ло ру ско из да ње, у ре дак ци­ји М. М. Шчер ба то ва и В. А. Тро је пољ ског.121 Ме ђу тим, у вре ме ну те ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ких ре фор ми, фран цу ског кул тур ног ути ца ја, ка да је код срп ске гра ђан ске кла се пре ста ло ин те ре со­ва ње за Ру си ју и ка да су пре ваг ну ли кул тур ни под сти ца ји за пад не Евро пе, Ор фе ли но ва књи га, у ко јој је гло ри фи ко ван ве ли ки, па три от ски ру ски вла дар, има ла је ма ло од је ка у срп ској кул ту­ри.122 Аустриј ске вла сти су је за бра ни ле 1775. го ди не због пре те ра ног ве ли ча ња Ру ског дво ра.123

120 М. Бо шков, Жи ти је Пе тра Ве ли ког у Бак мај сте ро вом ча со пи су 1778. го ди не, При лог про у ча ва њу ру ске ре цеп ци­је,461–490.

121 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 144; За сво ју мо но гра фи ју о Пе тру Ве ли ком Алек сан дар Пу шкин се ко ри стио не ким би бли о граф ским по да ци ма из Ор фе ли но вог де ла. В.: М. Па вић, Уз Ор фе ли но ву књи гу о Пе тру Ве ли ком, 410; М. Па вић, Ор фе лин и Пу шкин, 39.

122 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 209.123 К. Ге ор ги је вић, Књи жев не сту ди је и огле ди, 21.

130 131

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Исте го ди не Ор фе лин у Срем ским Кар лов ци ма ре же гра ви ру Ма на стир Кру ше дол, али је ша ље у Беч на оти ски ва ње, што је на ве ло на за кљу чак да су све ње го ве ба кро ре зне пло че ве ћег фор ма та оти ски ва не на Ба кро ре зач кој ака де ми ји Ја ко ба Шму це ра, ко ји је том при ли ком мо­гао да се упо зна са гра ви ра ма Ор фе ли на и да да струч но ми шље ње о ње го вом ба кро ре зач ком ра ду.124

Те ре зи јан ско–про свет не ре фор ме, у скла ду са Фел би ге ро вим пе да го шким кон цеп ци ја ма зах­те ва ле су је дин стве не уџ бе ни ке свих шко ла у Хаб збур шкој мо нар хи ји.125 Из тих раз ло га Илир ска двор ска де пу та ци ја за тра жи ла је од ми тро по ли та Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка 1776. да на ђе по год ну лич ност за са ста вља ње уџ бе ни ка ћи ри лич ког ле пог пи са ња за срп ске и ру мун ске се о­ске шко ле у Ба на ту. Ми тро по лит је пред ло жио За ха ри ја Ор фе ли на, ко ји је већ сре ди ном 1777. оба ве стио цр кве ног по гла ва ра да је по сао за вр шио.126 Ор фе ли нов рад ко ји је имао че тр де сет и се дам та бли ми тро по лит је до ста вио Илир ској двор ској де пу та ци ји, а она цр та не пред ло шке Ка ли гра фи је Ја ко бу Шму це ру на струч ну оце ну, ко ји је рад при мио са нај и скре ни јим оду ше вље­њем. На осно ву нај по хвал ни јег ми шље ња гроф Ко лер из ве стио је ца ри цу Ма ри ју Те ре зи ју, ко ја

124 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 176–177.125 E. Ko wal ska, Schul re form als Mit tel der Kir chen po li tik in der Hab sbur ger mo nar chie un ter Ma ria The re sia und Jo seph II, 625–

630; С. Ко стић, Ор фе лин и те ре зи јан ске ре фор ме, 223.126 С. Ко стић, Срп ске основ не шко ле у Ба на ту, 183–184; А. Ивић, Ар хив ска гра ђа о ју го сло вен ским књи жев ним и кул тур­

ним рад ни ци ма, 166–178.

130 131

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

је умет ни ка на гра ди ла и на ре ди ла штам па ње из да ња на срп ском, ру мун ском и не мач ком је зи ку, али сма ње но га оби ма, јер је др жав на ад ми ни стра ци ја ве о ма во ди ла ра чу на о јед но о бра зно сти пе да го шких из да ња.127 Иду ће 1778. го ди не Ор фе лин је при вео кра ју сво је ба кро ре зно из да ње Ка ли гра фи је.128

Го ди не 1777. и 1778. ме ђу Ср би ма у Хаб збур шкој мо нар хи ји из би ле су по бу не због но вих ме ра вла сти и при ме не Ре гу ла мен та ко јим је Беч ки двор тра жио да се ре фор ми ше про свет ни и кул тур ни жи вот Ср ба.129 У ве зи са тим бу на ма и пред ло же ним ре фор ма ма Ор фе лин, као про­све ће ни по је ди нац,130 упу тио је ца ри ци Ма ри ји Те ре зи ји пред став ку.131 У Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји Ор фе лин је дао ве о ма оштру кри ти ку срп ског дру штва, усме ре ну на ње го ве ви ше кла се, по себ но на све штен ство. Пле ди ра ју ћи за је ван ђе о ско пр во бит но хри шћан ство, осло бо ђе но ри­ту а ла и зло у по тре ба цр кве, пи сао је про тив ку по ви не све ште нич ких зва ња, ску пих ка но нич ких ви зи та ци ја, про тив ве ле по сед ни штва, пре но ше ња све ште нич ких ду го ва на па ству по сле смр ти ду жни ка. За ла гао се за ста вља ње цр кве ног суд ства под над зор све тов них вла сти, за ре фор му не здра вих по греб них оби ча ја и пре ко мер них пра зно ва ња, вер ске за ту ца но сти, за др жа ва ју ћи се на кра ју пи та њем школ ства и обра зо ва ња. „Ми укра ша ва мо зи до ве хра мо ва и ол та ра, гра ди мо зво на ре ви со ко до обла ка и у њих ста вља мо зво на ра зних ве ли чи на, ко ја ипак ни че му дру гом не слу же, сем да се њи ма на ро ду на ве шћу је вре ме мо ли тви, за шта би и јед но ве ли ко зво но би ло до вољ но, али не по сто ји ни ка ква бри га за по ди за ње и из др жа ва ње шко ла и учи те ља“.132 У овим Ор фе ли но вим ре до ви ма већ од зва ња ју бор бе не До си те је ве ре чи из 1784. го ди не, ге сло срп ског про све ти те ња ства: „Књи ге, бра ћо мо ја, књи ге, а не зво на и пра пор це“.133

Кри ти ка мо на штва и ви со ких кру го ва цр кве не је рар хи је, по др шка про свет ним ре фор ма ма Беч ког дво ра, али и зах те ви ко је овај двор ни је мо гао при хва ти ти, до не ли су Ор фе ли ну не при­јат но сти ко је су ути ца ле на ње гов по ло жај у кле ри кал ним кру го ви ма и иза зва ле осу ду јав ног мње ња.134 То је би ло раз до бље ка да се се лио од ма на сти ра до ма на сти ра Фру шке го ре мо ле ћи за уто чи ште. Али већ 1783. на ини ци ја ти ву ми тро по ли та Мој се ја Пут ни ка Ор фе лин до би ја ме сто

127 С. Ко стић, Ор фе лин и те ре зи јан ске ре фор ме, 223; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 180; В. Ко њи ку шић, Мар­ги на ли је уз срп ску гра фи ку XVI II и XIX ве ка, 65–67.

128 Сла вен ская и валахiйская каллiграфiя, или Наставленiе къ пра вил но му писанiю, во употребленie уча щ ы я ся въ мал­хы хъ шко ла хъ Сла ве но–Серб скiя и Валахiйскiя Юно сти, со чи ни лъ, на пи са лъ и ръ зал Захарiа Орфелiнъ, Це са ро–Кра­лев ски хъ Вiенскихъ Ака де мей Ху до же ства Чле нъ въ Кар лов це Срем ско мъ 1778. О овом Ор фе ли но вом де лу оста ло је нај ви ше ар хив ске гра ђе, пре пи ске ми тро по ли та Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка са Илир ском двор ском де пу та ци јом. В.: А. Ивић, Ар хив ска гра ђа о ју го сло вен ским књи жев ним и кул тур ним рад ни ци ма, 166–178.

129 М. Ко стић, Гроф Ко лер као кул тур но–про свет ни ре фор ма тор, 162–178.130 На че ло Фри дри ха Ве ли ког „пр ви слу га др жа ве“, при хва ће но и у Хаб збур шкој мо нар хи ји, ап со лу ти стич кој др жа ви,

до ве ло је до кон сти ту и са ња по себ ног од но са из ме ђу под ре ђе ног по да ни ка и вла да ра. Вла дар је схва ћен као отац др­жа ве, за штит ник сва ког по је дин ца и след стве но то ме по је ди нац има пра во да му се обра ти, као што је то ура дио и За ха ри ја Ор фе лин, про све ће ни члан за јед ни це, да ју ћи по др шку ре фор ма ма, ну де ћи раз ли чи те пред ло ге за њи хо во уса вр ша ва ње, с ве ром да до при но си на прет ку сре ди не у ко јој жи ви. В.: М. Ти мо ти је вић, Ра ђа ње мо дер не при ват но­сти, При ват ни жи вот Ср ба у Хаб збур шкој мо нар хи ји од кра ја XVII до по чет ка XIX ве ка, 88–98.

131 З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, Но ви Сад 1972; О Ор фе ли но вој Пред став ци : К. Ге ор ги је вић, Два не по зна­та спи са За ха ри ја Ор фе ли на, 63–96; М. Бо шков, За ха ри ја Ор фе лин и књи жев ност ру ског про све ти тељ ства, 69–71; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 182–184; Б. Вук сан, Кри ти ка ба рок не по бо жно сти у Ор фе ли но вој „Пред став ци Ма ри ји Те ре зи ји“, 81–88;

132 З. Ор фе лин, Пред став ка Ма ри ји Те ре зи ји, 77.133 М. Па вић, Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти, 251.134 М. Ко стић, До си теј Об ра до вић у исто риј ској пер спек ти ви XVI II ве ка, 68.

132 133

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

ко рек то ра срп ских књи га у штам па ри ји Курц бе ка.135 Та ко се Мој сеј Пут ник на шао, да ли слу­чај но или не, „на по чет ку и на кра ју пу та За ха ри ја Ор фе ли на у слу жби срп ске књи ге“.136 У Бе чу оста је око го ди ну да на. Иако му се бо лест на плу ћи ма по гор ша ла пра вио је пла но ве за но ве књи ге. Те го ди не из да је, две ра ни је при пре мље не пу бли ка ци је Ве чи ти ка лен дар137 за ко ји пи ше Пре ди сло ви је138 и до мо вод стве ни при руч ник Ис ку сни по дру мар.139

Ве чи ти ка лен дар, сво је вр сна ен ци кло пе ди ја, об у хва тао је ма те ри јал из раз ли чи тих обла сти, ге о гра фи је, астро но ми је, ме те о ро ло ги је, фи зи ке, исто ри је цр кве и оде љак о срп ским вла да ри ма пре у зет из Крат ког вве де ни ја Па вла Ју лин ца.140 Ор фе ли но ва про све ти тељ ска ори јен та ци ја на­ро чи то је ис по ље на у одељ ку о фи зи ци. Не ка од ових усме ре ња у Ве чи том ка лен да ру пре у зе ће До си те је ви след бе ни ци, Ема ну и ло Јан ко вић и Ата на си је Стој ко вић, ства ра ју ћи при руч ни ке фи­зи ке.141 За ову књи гу из ра дио је свој по след њи гра вер ски рад, ком по зи ци ју Ства ра ње све та.142

Го ди не 1783. бо ле стан на пу шта Беч и вра ћа се у Но ви Сад, свом ве ли ком ме це ни, епи ско пу бач ком Јо си фу Јо ва но ви ћу Ша ка бен ти, ко ји га сме шта на свој ма јур Сај ло во.143 По след ње пи смо, са нов цем да оду жи дуг, по слао је 25. де цем бра 1784 / 5. ја ну а ра 1785, пр вог да на Бо жи ћа, Ја ко­бу Шму це ру у Беч.144 Умро је 19. ја ну а ра 1785. Том при ли ком пе сник и исто ри чар Јо ван Ра јић, игу ман ма на сти ра Ко ви ља, за бе ле жио је сле де ће ре чи: „1785, 19 ја ну а ри ја умре љу бе зни брат мој За ха ри ја Ор фе лин в Но вом Са де, в епи скоп ском ма ју ре, пре бјед но“.145

За ха ри ја Ор фе лин био је ра до знао и ре цеп ти ван умет нич ки дух ко ји је при мао под сти ца је ви зу ел них ути ца ја под ре ђу ју ћи их соп стве ном умет нич ком хте њу. За ступ ник схва та ња идеј но­сти у умет но сти и по бор ник ње не про па ганд но–мо ра ли за тор ске мо ћи, Ор фе лин, као ства ра­лац у то ку свог це ло куп ног умет нич ког жи во та не го вао је па ра ле ли зам са вре ме ног и сред њо­ве ков ног сим бо лич ког си сте ма ми шље ња. Има ју ћи за со бом бо га ту пост ви зан тиј ску тра ди ци ју, при хва та ју ћи ра ци о нал ност мо дер ног све та и укла па ју ћи се у ње га, он је, осла ња ју ћи се, из ме ђу оста лог, на ру ске евро пе и зи ра не уз о ре, по стао бра ни лац пра во сла вља и на ци о нал не исто ри је. За ха ри ја Ор фе лин био је чо век уче ног и про све ће ног 18. ве ка. По се до вао је ши ро ка, ен ци кло пе­диј ска зна ња у нај бо љој тра ди ци ји сто ле ћа у ко ме је жи вео. Та лен то ва ни гра фи чар и ба кро ре зац, по зна ва лац сла вен ске по е ти ке сво га вре ме на, мно гих тај ни пе снич ке умет но сти, при род њак, пе да гог и исто ри чар, био је одан схва та њи ма ко ја је ши рио свом сна гом сво га бо га тог ума. „За­ме рив ши се цр кве ној хи је јар хи ји, он ни је ус пео да по ста не умет ник гра ђан ске кла се. То, исти на, ни је би ла ње го ва кри ви ца. Та кла са још ни је мо гла да при хва ти де ла ко ја јој је Ор фе лин из да шно

135 Д. Ру ва рац, За ха ри ја Ор фе лин, жи во то пи сно–књи жев на цр та, 81; Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 73; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 184.

136 Л. Чур чић, Књи га о За ха ри ју Ор фе ли ну, 61.137 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 181; Г. Ми ха и ло вић, Срп ска би бли о гра фи ја XVI II ве ка, 168, 169;138 Л. Чур чић, Књи га о За ха ри ји Ор фе ли ну, 293–314, по себ но 307–311 (текст Пред го во ра), 311–314 (за мер ке про то син ђе ла

Ки ри ла Жив ко ви ћа, на стој ни ка ма на сти ра Гр ге те га).139 Г. Ми ха и ло вић, Срп ска би бли о гра фи ја XVI II ве ка, бр. 170; Л. Чур чић, Књи га о За ха ри ји Ор фе ли ну, 317–342.140 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 181–194.141 Исто, 181–194.142 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 184.143 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 30.144 М. Ко стић, Не по зна та де ла За ха ри ја Ор фе ли на, 91; Б. Ма рин ко вић, Из во ри за Ор фе ли но ву пре пи ску, 497; Л. Чур чић,

Књи га о За ха ри ји Ор фе ли ну, 363.145 Д. Ру ва рац, За ха ри ја Ор фе лин, жи во то пи сно–књи жев на цр та, 75; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 185.

132 133

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

пру жао. Све ва жни је што је пред у зео да ура ди, и што је при вео кра ју, би ло је обим ни је, зна чај­ни је и умет нич ки зре ли је од оно га што се од ње га оче ки ва ло; он је хтео но во, го то во увек те шко оствар љи во, скоп ча но са пу но ра да, чак са пу но из да та ка а, у исто вре ме, не из ве сног при је ма од оних ко ји ма је на ме ње но“.146

За ха ри ја Ор фе лин, пе сник, исто ри чар, при род њак, пи сац еко ном ских, лин гви стич ких и те­о ло шких де ла, за ду жио је срп ску кул ту ру као про све ти тељ, по ле ми чар, му зи чар, пре во ди лац, штам пар и ко рек тор срп ских штам па ри ја, у Ве не ци ји и Бе чу. Из да вач, пе да гог и уред ник пр­вог срп ског ча со пи са, ар хи тек та, лек си ко граф, умет ник, цр тач и гра вер, члан Беч ке ака де ми је умет но сти, јед на је од нај пот пу ни јих и нај све стра ни је оства ре них лич но сти срп ске кул ту ре. Нај леп ше при зна ње За ха ри ји Ор фе ли ну, про ри чу ћи му трај но при су ство у исто ри ји на ци о нал не кул ту ре, на пи сао је До си теј Об ра до вић: „Наш је по кој ни го спо дин Ор фе лин бла же ни ји и бла го­по луч ни ји од сви ју ње го ва вре ме на срод ни. Нек про све ће но бу де пре ча сно име ње го во веч ном вос по ми на ни ју и ви со ком по чи та ни ју чув стви тел ни бла го род ни и до бро де тељ ни ср да ца срп ских си но ва За ха ри ја Ор фе ли на име не ће ме ђу ро дом на шим за бо ра ви ти се“.147

Ја ков Ор фе лин и беч ка ли ков на Ака де ми ја

Све оно што За ха ри ја Ор фе лин ни је ус пео у срп ској сре ди ни, не до ра слој да при хва ти и раз­у ме ње гов рад, омо гу ћио је ши ро ким зна њи ма и ути ца ји ма си нов цу Ја ко ву, у ко га је ве ро вао и од ре кав ши се сво га си на Пе тра, по си нио.148

Ја ко ву Ор фе ли ну, ко ји пре у зи ма пре зи ме сво га стри ца,149 углед ном умет ни ку, у раз во ју срп­ског сли кар ства при па да ме сто са ко јим за по чи ње је дан но ви пе ри од. Ути цај За ха ри је на опре де­ље ње Ја ко ва за сли кар ство од ве ли ког је зна ча ја, што по твр ђу ју и пи сма ко је чу ве ни ба кро ре зац упу ћу је свом си нов цу.150 Да кле пр ве цр тач ке по у ке Ја ков до би ја од свог стри ца за вре ме њи хо вог за јед нич ког бо рав ка у Те ми шва ру,151 и по том под ње го вим на го во ром 1766. упи су је сту ди је гра­фи ке152 на не по сред но пре то га осно ва ној Умет нич кој ака де ми ји Ја ко ба Шму це ра у Бе чу,153 ве­ро ват но као сти пен ди ста те ми швар ског епи ско па Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка. Ви со ке цр кве не кру го ве Ја ков Ор фе лин је мо гао да упо зна пре ко сво га стри ца За ха ри је ко ји је од мла до сти био у слу жби на ми тро по лит ском дво ру Па вла Не на до ви ћа у Срем ским Кар лов ци ма, а ка сни је је, у два на вра та, ка ко је већ на по ме ну то, бо ра вио и на епи скоп ском дво ру у Те ми шва ру.154 Та да шњи епи скоп те ми швар ски и по то њи ми тро по лит кар ло вач ки Ви кен ти је Јо ва но вић Ви дак мо гао је да за па зи та лен то ва ног си нов ца За ха ри је вог, и ка ко је пру жао нов ча ну по моћ мла дим љу ди ма

146 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 186.147 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин,7–8; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 186.148 Д. Ру ва рац, За ха ри ја Ор фе лин, жи во то пи сно–књи жев на цр та, 85–87.149 Л. Чур чић, Књи га о За ха ри ји Ор фе ли ну, 98.150 Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 515.151 В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни, 88; М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру

Гр ге те гу, 120.152 К. Ам бро зић, В. Ри стић, При лог би о гра фи ја ма срп ских умет ни ка XVI II и XIX ве ка, 417.153 W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 29–30.154 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 162, 169, 173–174.

134 135

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

и слао их у Беч на шко ло ва ње, ни је ис кљу че но да је Ја ков по стао ње гов пи то мац и на шао се на ли сти сти пен ди ста,155 ка да упи су је ба кро ре зач ку Ака де ми ју Ја ко ба Шму це ра.

Ја коб Шму цер, са рад ник и при ја тељ За ха ри је Ор фе ли на, ко ји је на ње гов пред лог иза бран, као је ди ни срп ски умет ник, за чла на беч ке ба кро ре зач ке Ака де ми је, „наш Шму цер“, ка ко га у пи сму од 13. мар та 1773. упу ће ном свом си нов цу, чу ве ни ба кро ре зац осло вља ва,156 и на чи је се

155 Ви кен ти је Јо ва но вић Ви дак шко ло вао је на Прав ном фа кул те ту, на сли кар ској и ба кро ре зач кој Ака де ми ји око два­де сет пи то ма ца у Бе чу, што се са зна је из ње го вог пи сма у ко јем из ве шта ва Ма ри ју Те ре зи ју: М. Ко стић, Сли кар ски за нат код Ср ба у 18. ве ку, 45; К. Ам бро зић, В. Ри стић, При лог би о гра фи ја ма срп ских умет ни ка XVI II и XIX ве ка, 417; М. Ко стић, До си теј Об ра до вић у исто риј ској пер спек ти ви XVI II и XIX ве ка, 234; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 115.

156 Д. Ру ва рац, За ха ри ја Ор фе лин, жи во то пи сно–књи жев на цр та, 86.

134 135

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

136 137

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

сту ди је гра фи ке 1766. упи су је Ја ков Ор фе лин, сту ди рао је гра ђе ви нар ство на Ака де ми ји у Бе чу, а за тим ра дио као цр тач, сли кар и гра ди тељ у Бра ти сла ви. По по врат ку у глав ни град Мо нар хи­је по чи ње да се ба ви ба кро ре зом и уз нов ча ну по моћ ца ри це Ма ри је Те ре зи је, ко ја је же ле ла да пот по мог не и уна пре ди ову гра ну умет но сти, од 1762. го ди не бо ра ви у Па ри зу као уче ник Јо ха на Ге ор га Ви леа.157 Ве ли ко ин те ре со ва ње дво ра за гра фи ку мо же се с јед не стра не об ја сни ти еко ном­ским ин те ре си ма, зна тан део нов ца од ли вао се у ино стран ство ра ди штам па ња гра фич ких илу­стра ци ја књи га, по себ но на слов них стра на док тор ских те за, а с дру ге стра не ра сту ћим зна ча јем ко ји ова гра на умет но сти до би ја у на до ла зе ћем кла си ци зму.158 Као умет нич ка тех ни ка би ла је у мо гућ но сти да ис ка же раз ли чи те по ли тич ке зах те ве на ру чи о ца. Под ре ђе на над зо ру цен трал них вла сти по не ла је зна че ње јед ног зва нич ног иде о ло шког ста ва и ус пе ла да за до во љи кул тур не по тре бе обра зо ва ног де ла дру штва.159 Ви ше не го у дру гим умет но сти ма, из ван ре дан пре по род гра фи ке до нео је овом ме ди ју му про сла вље ност, ко ји до жи вља ва сво ју из у зет ну екс пан зи ју у вре ме про све ти тељ ства.160 Гра фи ка је слу жи ла и као по моћ но сред ство на ме ње но умет ни ци ма, а књи ге са гра фич ким илу стра ци ја ма на ла зи ле су се у ин вен та ри ма го то во свих сли кар ских шко ла тог вре ме на, са чи та вим бо гат ством ли ков них пред ло жа ка са ко јих су се са свим сло бод но пре у­зи ма ла ико но граф ска ре ше ња и мо ти ви. Тим пу тем су се пре но си ле не са мо ико но граф ске, већ и ак ту ел не ли ков не иде је из во де ћих сли кар ских цен та ра. И у срп ској ба рок ној кул ту ри књи га и гра фи ка по ста ју ме ди ји по све то вља ва ња.161 На и ме, сли кар ство, ико но пис и жи во пис ду же не­гу ју пост ви зан тиј ску тра ди ци ју, док ба кро ре зна гра фи ка, у ви ду апен дик са срп ских штам па них књи га, пред на слов них и по себ них гра фич ких ли сто ва са пор тре ти ма, гр бо ви ма, по да ци ма о име ну, ти ту ла ту ра ма, по све та ма и сиг на ту ра ма,162 те жи уда ља ва њу од кон зер ва тив ног.163 Бу ду ћи да је ка рак те ри ше мо гућ ност ши ро ке ди стри бу ци је, ла ког еко но ми са ња у тр го ви ни њо ме, бр жег при хва та ња стра них и мо дер них стру ја у сли кар ству, гра фи ка ће пред ста вља ти нов на чин при­ма ња и ис ка зи ва ња сло же них идеј них по ру ка и уче них по гле да на свет. Као та ква би ће по год но сред ство за за до во ље ње по ли тич ких зах те ва и по тре ба за ре фор ма ци јом ре ли ги о зне умет но сти од стра не срп ске пра во слав не цр кве на под руч ју Хаб збур шке мо нар хи је.164 То по ка зу је ко ли ко су гра фич ки ли сто ви под сти ца ли срп ску исто риј ску свест и ко ли ки је био на пор цр кве не је рар хи је да срп ску ми сао спо је са аустриј ском др жав но шћу. Пу тем ба кро ре за би ло је мо гу ће пре мо сти ти по ли тич ки дис кон ти ну и тет, омо гу ћи ти на ста вак срп ске ду хов не кул ту ре и на тај на чин оства ри­ти су шти ну срп ског пре по ро да. Гра фи ка ће би ти ико на, књи га ко ја има ди дак тич ку уло гу, Bi blia Pa u pe rum за нео бра зо ва не. Спа ја ће два све та, Ис ток и За пад, ста ро и но во, у са свим осо би ту и сло је ви ту умет ност на те ри то ри ји да на шње Вој во ди не.165 Је рар си Кар ло вач ке ми тро по ли је ко ји су пре у зе ли ко ре ни те про ме не на свим ни во и ма, и утвр ди ли по ре дак срп ске цр кве ор га ни зо­ва њем епи ско пи ја, па ро хи ја, ми тро по ли ја и ма на сти ра, на но вом тлу, по ста ју нај ве ћи кти то ри

157 W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 29.158 Исто, 29.159 N. Gra mac ci ni, Die Druc kgrap hik im Licht, Der Dur bruch eines popularän Me di ums, 435–448; N.Gra mac ci ni, Druc kgrap hik,

eine eigenständige Kunst, 283–339160 Исто161 Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 272.162 О. Ми кић, Гра фич ки пор тре ти Ср ба XVI II ве ка као пред ло шци за уља не пор тре те, 49–55.163 М. Јо ва но вић, О гра фич ком де лу као пред ло шку срп ској умет но сти XVI II ве ка, 193–199.164 Б. Вук сан, Иде је ре фор ме и по ја ва ба кро ре за код Ср ба у XVI II ве ку, 199–221.165 Исто, 199–221.

136 137

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

гра фи ке166 ко ја са да пот по ма же и бе ле жи ак ту ел не вер ско–по ли тич ке про гра ме кроз пред ста ве исто риј ских до га ђа ја срп ских на ци о нал них све ти те ља.

Ба кро ре зач ка ака де ми ја Ја ко ба Шму це ра

По по врат ку из Па ри за, где је по ред сво јих сту ди ја, ру ко во дио ви ше од две го ди не јед ном не мач ком шко лом цр та ња, Ја коб Шму цер је схва тио да рас ту ћи зна чај гра фич ке умет но сти на­ме ће по тре бу фор ми ра ња што ве ћег бро ја ве штих спо соб них и мла дих љу ди ко ји би од го во ри ли зах те ви ма ове де лат но сти. Ра чу на ју ћи на раз у ме ва ње и на кло ност цен трал них вла сти, упу ћу је мол бу дво ру за осни ва ње цр тач ке и ба кро ре зач ке шко ле. За Ја ко ба Шму це ра „цр теж је био ду ша свих умет но сти, и нај ва жни ји за нат“.167 Из тих раз ло га те жио је отва ра њу јед не, за све при сту­пач не уста но ве, у ко јој би се на ста ва од ви ја ла пре ма жи вим мо де ли ма, му шким и жен ским, а за цр та ње пеј са жа, та ко ђе од из у зет ног зна ча ја, ко је би се мо ра ло ор га ни зо ва ти у при ро ди, тра жио би по себ не до зво ле за нео п ход на пу то ва ња.168

На став ни про грам ба кро ре зач ке шко ле, у ко јој би из бор пред ме та и тра ја ње сту ди ја од­ре ђи вао сам, осми слио је за је дан ма њи број ђа ка, ко ји би за јед но са њим жи ве ли и учи ли у пан си о ну. У то ме је ви део ве ли ку пред ност и за се бе, сма тра ју ћи да ће га то при ну ди ти да се не пре ста но уса вр ша ва, на пре ду је, не до зво лив ши да га уче ни ци пре ва зи ђу. Не до ста так су пар­ни штва и так ми чар ског ду ха сма трао је из у зет но опа сним.169 Пред лог Ја ко ба Шму це ра је у це­ло сти при хва ћен од стра не цен трал них вла сти и 1. ју ла 1766. гроф Јо зеф фон Ка у ниц Рит берг, као пред став ник сво га оца, Вен це ла Ка у ни ца, двор ског и др жав ног кан це ла ра, ина че име но ва ног про тек то ра но ве уста но ве, све ча но је отво рио Цр тач ко–ба кро ре зач ку шко лу. 170 Том при ли ком, у пот пу но сти су об ја вље на пра ви ла ко ја је са ста вио ди рек тор, Ја коб Шму цер. Исте го ди не, 10. но вем бра шко ла је до би ла на зив „Ба кро ре зач ке ака де ми је“ и сво јим ве о ма ком пли ко ва ним и пре ди мен зи о ни ра ним Ста ту ом о осни ва њу, до не тим 10. де цем бра 1767, по ста ла кон ку рен ци ја сли кар ској ака де ми ји171.

Ба кро ре зач ку ака де ми ју са чи ња ва ле су три кла се, упра ва, са вет и чла но ви. Про тек тор, при­пад ник нај ви ших пле мић ких кру го ва, мо рао је по се до ва ти из ра зи те на кло но сти пре ма умет но­сти и би ран је на осно ву пред ло га Ака де ми је. Био је оба ве зан да во ди ра чу на о на пре до ва њу и уса вр ша ва њу уста но ве, одо бра вао је од лу ке са ве та, уче ство вао у све ча ним са зи ва њи ма, а у слу ча ју спре че но сти, име но вао је сво га пред став ни ка, та ко ђе из ви со ких кру го ва. Ди рек то ра, ко ји је увек мо рао би ти умет ник, би ра ног из кру го ва чла но ва пр ве кла се, а на осно ву трој ног пред ло га са ве та, уз одо бре ње про тек то ра, по ста вљао је мо нарх. Ње го ве над ле жно сти об у хва та ле су по пра вља ње и оце њи ва ње школ ских цр те жа, над гле да ње на ста ве и пот пи си ва ње ди пло ма и све до чан ста ва. Пла ће ни про фе со ри име но ва ни су на осно ву трој ног пред ло га са ве та са ста вље­

166 Д. Да ви дов, Кти то ри и при ло жни ци срп ске гра фи ке XVI II ве ка, 13.167 W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 29.168 За раз ли ку од прак се уста но вље не у Фран цу ској, где се по це лој зе мљи сме ло сло бод но пу то ва ти, без тра же ња би ло

ка кве са гла сно сти, у Хаб збур шкој мо нар хи ји су се мо ра ле по се до ва ти до зво ле ка ко би се уче ни ци во ди ли на екс кур­зи је. В.: W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 29.

169 Исто, 29.170 Исто, 30.171 Исто, 30

138 139

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

ног од чла но ва из кру га пр ве кла се. За се кре та ра Ака де ми је мо гао је би ти иза бран, у не до стат ку умет ни ка и на уч ник, ко ји се, по ред ис тан ча ног уку са, мо рао ис ти ца ти из у зет ним исто риј ским зна њи ма о сло бод ним умет но сти ма.172

Ака дем ски са вет био је по де љен на две кла се и имао је 28 чла но ва. Од че тр на ест са вет ни ка пр ве кла се, ше сто ро је мо ра ло по се до ва ти пле мић ке ти ту ле или на уч на зва ња, и по ред на кло но­сти пре ма ле пим умет но сти ма, та ко ђе из у зет на те о риј ска зна ња; пре о ста лих осмо ро углед них и ис так ну тих сли ка ра, ва ја ра, ар хи те ка та и ба кро ре за ца мо ра ли су по зна ва ти умет ност у ње ном све у куп ном оп се гу, не огра ни ча ва ју ћи се на спе ци ја ли зо ва на под руч ја. Че тво ро од њих би ра ни су за за ме ни ке про фе со ра. Са вет ни ци дру ге кла се при хва та ни су сло бод ним из бо ром чла но ва

172 Исто, 30

138 139

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Ака де ми је. Сви умет ни ци ко ји су би ли чла но ви ве ћа има ли су оба ве зу да го ди шње, ра ди по у­ча ва ња мла дих, из ра де по је дан цр теж или не ко дру го умет нич ко де ло. За ча со ве ана то ми је ко ји су се одр жа ва ли у ака дем ској са ли у ко јој је по ста вљен и ске лет, био је при ман вешт и уме шан ле кар као по ча сни са вет ник дру ге кла се. Ве ли ка па жња по кла ња на је та ко ђе на ста ви пер спек­ти ве и ве шти ни ме ре ња.

На сед ни ца ма ко је су се одр жа ва ле сва ка три ме се ца рас пра вља ло се о про бле ми ма уна пре ђе­ња умет но сти и дру гим ака дем ским по сло ви ма. Ре дов ни и по ча сни чла но ви би ра ни су од стра не са ве та и свих при сут них. Ре дов ни су мо гли по ста ти сви сли ка ри, ва ја ри, зла та ри, мај сто ри сре­бра, че ли ка и пе ча то ре зач ке ве шти не, уко ли ко су би ли чла но ви не ке дру ге ака де ми је или су по­ха ђа ли нај ма ње го ди ну да на Ба кро ре зач ку ака де ми ју. При ли ком при је ма под но си ли су по јед но сво је де ло, чи ју је умет нич ку вред ност про це њи вао са вет. При хва та ње у члан ство је по твр ђи ва ло

140 141

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

и из ве сна пра ва: при су ство ва ња скуп шти на ма, осло бо ђе ње од обрт нич ког по ре за и мо гућ ност да се умет нич ка де лат ност оба вља, не за ви сно од це хо ва, на це лој те ри то ри ји Хаб збур шке мо нар хи­је. След стве но то ме, осло бо ђе ње од це хо ва, као је дан од за да та ка Ака де ми је, још увек је игра ло ве о ма ва жну уло гу. Све до чан ства Ака де ми је за ме ни ла су не ка да шња калф ска пи сма. Осни ва ње при ват них цр тач ких шко ла би ло је из ри чи то за бра ње но.173 Сви чла но ви су узи ма ли уче шће на ча со ви ма цр та ња и при ли ком ве жба ња по ма га ли уче ни ци ма. Сва ке две го ди не из ла га ли су сво је ра до ве у Ака де ми ји, ко ји су об ја вљи ва ни у ка та ло зи ма за чи је штам па ње је био над ле жан се­кре тар. Да би се под ста као так ми чар ски дух, уче ни ци су мо ра ли ме сеч но при ло жи ти по је дан свој цр теж ко ји је про тек тор под но сио на увид мо нар ху. За по ча сне чла но ве би ра не су осо бе пле ме ни тог по ре кла, љу би те љи умет но сти, на уч ни ци, као и же не ко је су по ка зи ва ле на кло ност пре ма цр та њу, сли кар ству и ба кро ре зу, стра ни сли ка ри, ва ја ри и ба кро ре сци.174

Из над све га у овом Ста ту ту нео бич на је те жња, ко ја је при ме ће на и код ста ре Ака де ми је, да се при ли ком са ста вља ња са ве та и из бо ра чла но ва по ја вљу је, са мо у на став ном те лу, огра ни че ње на гра фич ке умет но сти и на по моћ не стру ке, као што су ана то ми ја и пер спек ти ва ко је се ме­ђу соб но укр шта ју.175 У то ме се по но во ис по ља ва тен ден ци ја за ис ти ски ва њем и по ти ски ва њем по сто је ће уста но ве, је дан циљ ко ме се те жи ло, и ко ји се са мо при чом о рас па ду, оро ну ло сти и до тра ја ло сти ста ре шко ле, мо гао до сег ну ти. Ко ли ко је Шму цер имао успе ха у сво јим стре мље­њи ма, по ка зу је слу чај из 1863, ка да је пред сед ник управ ног ве ћа Ака де ми је Хајн рих Зул цер у на цр ту за је дан вид ста ту та у увод ном из ла га њу исто ри је, осни ва ње Ба кро ре зач ке ака де ми је, ко јој је, ка ко је на гла сио, ти ту лу и устрој ство 1767. го ди не да ри ва ла Ма ри ја Те ре зи ја, из јед на чио са уте ме ље њем Ака де ми је ко ју је 1705. осно вао Ле о полд I.176

На сто ја ња Ја ко ба Шму це ра, узро ко ва на стал ним по ра стом бро ја уче ни ка, на пр вом ме сту би ла су усме ре на на за по шља ва ње на став ног ка дра. Још 1766. ус пео је да за по тре бе ча со ва цр та­ња пеј за жа и тех ни ке ре за ња по зо ве из Па ри за Фран ца Ед мун да Вај ро те ра. Де лат ност Вај ро те ра тра ја ла је крат ко, до 1771. го ди не ка да је умро. За ње го вог на след ни ка по ста вљен је до та да шњи су плент Кри сти јан Бранд. За ча со ве ана то ми је, ко ји ма је по себ ну па жњу по кла њао про тек тор, име но ван је Јо зеф Паш, али због при го во ра Ван Сви те на ни је мо гао да до би је про фе сор ску ти­ту лу. На ста ву ар хи тек ту ре во дио је Мел хи ор Хе фе ле.177

Го ди не 1769, за хва љу ју ћи за у зи ма њу гро фа Ка у ни ца код Ма ри је Те ре зи је, Ја коб Шму цер је до био до зво лу, да при ли ком по се те цар ској Га ле ри ји у Штал бур гу, чла но ви Ака де ми је и на гра­ђе ни ђа ци мо гу сло бод но да ко пи ра ју умет нич ка де ла ко ја се та мо на ла зе.

Од из у зет не ва жно сти би ло је по ста вља ње, од стра не Шму це ра, Јо зе фа фон Зо нен фел са за се­кре та ра Ака де ми је 1769. го ди не. Као про фе сор еко ном ско–по ли тич ких, фи нан сиј ских и со ци јал­них на у ка на Уни вер зи те ту, по ли тич ки и еко ном ски пи сац, су о сни вач Не мач ког дру штва 1761, са рад ник не дељ ни ка Чо век без пред ра су де, због по зо ри шних и дра ма тур шких по ку ша ја, ужи вао је ве о ма углед но ме сто у беч ком кул тур ном жи во ту.178 Ад ми ни стра тив на ефи ка сност зах те ва­

173 Исто, 31.174 Исто, 31.175 Исто, 31.176 Исто, 32.177 Исто, 33.178 K. H. Oster loh, Jo seph von Son nen fels und die österreichische Re for mbe we gung im Ze i tal ter des aufgeklärten Ab so lu ti smus. Eine

Stu die zum Zu sam men hang von Ka me ral wis sen schaft und Ver wal tungs, 234–241.

140 141

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

ла је јед но став ни ји стил, очи шћен од ки ће но сти и ви со ко пар но сти ба рок не про зе. У скла ду са тим ци љем, Зо нен фелс је на Ба кро ре зач кој ака де ми ји оба вљао и ко ре спон ден ци ју са стра ним чла но ви ма, љу би те љи ма умет но сти и на уч ни ци ма. За бри ну тост за чи сто ту је зи ка би ла је ко ли­ко естет ске то ли ко и по ли тич ке при ро де. Из тих раз ло га, Јо сиф II до де лио је 1780. Зо нен фел су Ка те дру за ад ми ни стра тив но пи са ње на Уни вер зи те ту у Бе чу. Јед на од ду жно сти би ла му је да са чи ни кон крет не пред ло ге за по јед но ста вљи ва ње сти ла у ба рок ној ко ре спон ден ци ји.179 Јо зеф фон Зо нен фелс је још ду го вре ме на успе шно оба вљао свој по сао, ка сни је ра де ћи као се кре тар, а на кон то га и пред сед ник ује ди ње них Ака де ми ја.

Јед на од нај ве ћих те шко ћа но во о сно ва не Ба кро ре зач ке ака де ми је Ја ко ба Шму це ра би ла је не до ста так про сто ра. Број сту де на та 1770. го ди не пре шао је две сто ти не. Они ви ше ни су има ли ме ста за из ла га ње сво јих ра до ва, та ко ђе ни за све ча но сти и до де љи ва ње на гра да. Све мол бе и жал бе ко је је Шму цер под но сио за вр ши ле су се без успе ха. Тек са ује ди ње њем Ака де ми ја си ту­ци ја се про ме ни ла.180

У вре ме ка да Ја ков Ор фе лин сти же у пре сто ни цу Мо нар хи је и упи су је сту ди је на Ба кро­ре зач кој ака де ми ји Ја ко ба Шму це ра, Ле синг об ја вљу је у Бе чу Ла о о ко на, кључ но де ло у кон ци­пи ра њу умет но сти као естет ске ка те го ри је, осло ба ђа ју ћи је у пот пу но сти исто риј ских окви­ра,181 а Вин кел ман у Дре зде ну трак тат Ver such einer Al le go rie, при хва ћен и од ве ли ког ути ца ја у ака дем ским кру го ви ма Бе ча, у ко ме до но си но во ту ма че ње але го ри је, ис ти чу ћи нео п ход ност ње не ја сно ће и јед но став но сти.182 Две го ди не пре то га, 1764, из дао је сво ју књи гу Geschic hte der Kunst des Al ter tums (Исто ри ју древ не умет но сти),183 чи је ће пре штам па ва ње де се так го ди на ка сни је, за по тре бе Умет нич ких ака де ми ја, озна чи ти ко нач ни про дор кла си ци стич ких иде ја у на ста ву.184

За вре ме бо рав ка Ја ко ва Ор фе ли на у Бе чу по сто ја ло је не ко ли ко ака де ми ја: ба кро ре зач ка, сли кар ко–ва јар ска–ар хи тек тон ско–гра ђе вин ска и об ра де ме та ла, ко је ће се тек на кон за вр шет ка ње го вог шко ло ва ња, 1772. го ди не, по зах те ву Ма ри је Те ре зи је, ује ди ни ти под оп штим име ном Умет нич ке ака де ми је.185

По ло ви ном се дам де се тих го ди на 18. ве ка већ се осе ћа ју стру ја ња но вих схва та ња ко ја ће до ве сти до спро во ђе ња ре фор ми на ста лих под ути ца јем иде ја Јо ха на Вин кел ма на.186 За сни ва ње Вин кел ма но ве но ве ви зи је би ла је ја ка, ин стинк тив на од бој ност, сма тра ју ћи да је обез вре дио прин ци пе кла сич не умет но сти, пре ма фри вол но сти и ар ти фи ци јел но сти ро ко коа. Са да, још јед­ном, и ви ше не го ика да, ан тич ка умет ност је пре по зна та као је ди ни при мер ко ји тре ба сле ди ти, a la Grec que је по стао но ви иде ал. Об но вље ни ин те рес за кла сич ну ан ти ку по зна та је ка рак те ри­сти ка европ ског про све ти тељ ства. У свом пр вом пам фле ту Ge dan ken über die Nac hah mung Вин­кел ман је на пи сао: „Је ди ни на чин да по ста не мо ве ли ки је сте да ими ти ра мо ан тич ку умет ност

179 Исто, 234–241.180 W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 33.181 G. E. Les sing, La o o kon ili o pri me ri ma sli kar stva i po e zi je, Be o grad 1954.182 W. Mra zek, Iko no lo gie der ba roc ken Dec ken ma le rei, 78.183 Ј. Ј. Вин кел ман, Исто ри ја древ не умет но сти, пре вод са не мач ког Д. Гој ко вић, Срем ски Кар лов ци–Но ви Сад 1996.

(На слов ори ги на ла: J. J. Win ckel mann, An mer kun gen über die Ba u kunst der Al ten und Geschic hte der Kunst der Al ter tums. In Win ckel mann‘ s Wer ke).

184 N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 150–151.185 W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 42–43.186 Исто, 45–47.

142 143

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

уко ли ко је то мо гу ће“.187 За ње га и дру ге след бе ни ке нео кла сич ног иде а ла нај ве ћа те жња и цен­тар умет но сти је ства ра ње ле по те у чи јем сре ди шту се на ла зио чо век; је ди но усред сре ђу ју ћи се на људ ску фи гу ру, умет ник мо же из ра зи ти сво ју по ру ку.188 Основ на ка рак те ри сти ка ове те о ри је је да при ро да оста вље на се би не мо же да до стиг не са вр шен ство. Је ди но би ра ју ћи и мо ди фи ку­ју ћи пре ма њој до сти же се ви сок ни во умет но сти. Сле ди ти при ро ду пре по ру чи вао је још 1746. и опат Ба те, сво де ћи све умет но сти на је дан је ди ни прин цип „по дра жа ва ње при ро ди“.189 На ту из ре ку по звао се и Ди дро, ко ји је чак ре као да При ро да ни ка да не гре ши. Из де таљ ног по­

187 N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 145.188 Исто, 146; V.H. Minor, Winckelmann and Art History, 89­93.189 K. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 208.

142 143

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

сма тра ња тре нут ка да на, го ди шњег до ба, кли ме, вре мен ског ста ња, по ло жа ја све тло сти, сли кар тре ба да на у чи ка ко да свом де лу да де ло тво ран све тло сни тон. Та ко су, по Ди дроу, и при ро да ле по те и укус по сма тра ча мо ра ли да бу ду из гра ђи ва ни из бес крај них и осе тљи вих ис тра жи ва­ња по сту па ка При ро де, као што је и он из вла чио свој кри тич ки ме тод из стр пљи вог и де таљ ног по сма тра ња чи ње ни ца.190

Сле ди ти ле пу при ро ду, али ка ко зна ти шта из бе ћи? На то пи та ње Вин кел ман је од го во ро: „Лак ше је от кри ти ле по ту грч ких ста туа не го ле по ту при ро де. Ими ти ра ју ћи их на у чи ће мо ка ко да по ста не мо му дри, а да не гу би мо вре ме“.191 Вин кел ма нов став ни је био огра ни чен са мо на ње­го ве ра до ве, већ се мо гао на ћи код Ди дроа, Реј нолд са и у фран цу ским те о ри ја ма 17. ве ка. Из ван ге не рал них пра ви ла по сто ја ло је ви ше де таљ ни јих пре по ру ка. Јед на од њих је да цр теж тре ба да бу де пре ко ло ри са ња у уму умет ни ка, ње му тре ба да при пад ну пр ва три ме ста у умет но сти.192 Ово ми шље ње указујe на бли ску по ве за ност нео кла сич не и фран цу ске ба рок не те о ри је. На гла сак на вред но сти цр те жа и из у ча ва њу ан тич ке скулп ту ре, иден тич ни су у тек сто ви ма 1660. и 1760, иако ни је дан фран цу ски аутор не би су ми рао ни са жео сво је ин тен ци је у екс кла ма ци ји та ко ди рект но и са то ли ко ен ту зи ја зма као Вин кел ман.193

Из од но са Вин кел ма но вог по зна ва ња исто ри је и ње го вих иде ја ро ди ло се но во ту ма че ње ан тич ке умет но сти. Пле ме ни та јед но став ност и спо кој на ве ли чан стве ност по ста ју иде ал ко ји се на ла зи у грч ким ре мек–де ли ма. Ту се ви ше ни је ра ди ло о при ро ди и ње ном из бо ру, ни о тран сцен ден тал ним нео пла тон ским схва та њи ма, ни о про пор ци ја ма, ни тех ни ци, грч ку ле по ту по ве зу је са по себ ним ста њем ду ше грч ких умет ни ка.194 Али оно што је по му ти ло Вин кел ма­нов умет нич ки суд је ве ро ва ње да је про на шао са вр шен ство грч ке умет но сти свих вре ме на у не ко ли ко ки по ва ко ји ни су би ли ори ги на ли већ рим ске ко пи је грч ких скулп ту ра ко ји ма је не­до ста јао нај и зра зи ти ји знак умет нич ког ства ра ња. То су би ле ап стракт не ше ме јед не не ста ле кул ту ре.195

На го то во свим ака де ми ја ма при хва ће на су упут ства у Вин кел ма но вом ду ху. Пер фек ци ја грч ке и рим ске умет но сти и ве ли ка ва жност цр те жа би ла су нај ва жни ја пи та ња у на уч ним дис­кур си ма. Већ 1725. го ди не она су би ла при сут на при ли ком ре ор га ни зо ва ња беч ке Ака де ми је, што је би ло по жељ но као пре по зна ва ње умет но сти, а не про мо ци ја тр го ви не.196 Исти циљ де­таљ ни је је ис так нут 1777, ка да је гроф Ка у ниц ис ка зао пра ви ла на ко ји ма се ба зи рао да љи раз вој Умет нич ких ака де ми ја. Ха гер дон, при пре ма ју ћи по нов но отва ра ње дре зден ске Ака де ми је 1763. го ди не, у свом Ме мо ран ду му, на вр ло пре ци зан и све о бу хва тан на чин раз вио је исти про грам за ла жу ћи се да Ака де ми је бу ду те ко је ће ши ри ти укус и пре у зе ти над гле да ње ди зај нер ских шко­

190 D. Di de rot, O umet no sti,, XXIX, 23–25.191 N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 146–147.192 Исто, 147.193 Исто, 149–150.194 L. Ven tu ri, Isto ri ja umet nič ke kri ti ke, 149–151.195 „Ста туа Апо ло на Бел ве дер ског је нај ви ши иде ал умет но сти од свих де ла Ста рог ве ка, ко је су ус пе ле да из бег ну ра­

за ра ње“. Са овим ре чи ма за по чео је Вин кел ман у свом де лу Geschic hte der Kunst der Al ter tums опис ан тич ке ста туе Апо ло на Бел ве дер ског, чи ја је не пре ва зи ђе на ле по та сла вље на у умет но сти. Ан тон Ра фа ел Менгс је пр ви у ста туи пре по знао рим ску ко пи ју грч ког ори ги на ла. Пре ма да на шњим са зна њи ма ра ди се о цар ској мра мор ној ко пи ји из 2. ве ка на ше ере ра ђе ној пре ма грч кој брон за ној фи гу ри Ле о ха ро са из 4. ве ка пре Хри ста. В.: B. Mirsch, Rom „ In Rom ist die ho he Schu le für al le Welt“, 15–16.

196 О исто ри ји беч ке Ака де ми је до 1740. В.: N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 120–122.

144 145

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

ла. Пред ло жио је да се мај се но ва шко ла пор це ла на и лај пци шка гра фи ке, при кљу че дре зден ској Ака де ми ји. На исти на чин је и беч ка има ла увид у ча со ве цр та ња у на став ним уста но ва ма.197 Ака де ми је су пре у зе ле кон тро лу умет но сти.

Ку ри ку лум мно гих шко ла је об ли ко ван пре ма па ри ском мо де лу. Ис так ну ти зна чај дат је ко­пи ра њу цр те жа, за тим цр та њу пре ма гип са ним и жи вим мо де ли ма. По ред то га одр жа ва на су пре да ва ња из ана то ми је, ге о ме три је и пер спек ти ве. У рет ким слу ча је ви ма, ка кав је био у Бе чу, на гла ша ва на је ва жност ди ску си је о те о ри ји умет но сти. По не кад су до би ја не до зво ле за ко пи ра­ње сли ка ко је су при па да ле при ват ним ко лек ци ја ма прин че ва и кра ље ва у чи јим гра до ви ма су Ака де ми је ра ди ле.198 То је био ве о ма ко ри сан до да так про гра ми ма Ака де ми ја ко ји су укљу чи ва ли вр ло осми шље не ме то до ло шке ин струк ци је. Кур се ви су се од но си ли ис кљу чи во на ча со ве цр та­ња, би ло да су при ме ње ни на сли ка ре или бу ду ће за на тли је. То ни је би ло по сле ди ца мен тал не ле њо сти ор га ни за то ра да са гле да ју нов про грам, већ све сно и до бро раз ма тра но уве ре ње те о ре­

197 N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 153–154.198 Већ је на гла шен при мер Ба кро ре зач ке ака де ми је Ја ко ба Шму це ра. В.: W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil­

den den Künste in Wi en, 29–32.

144 145

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса

ти ча ра да ак тив ност ин ду стриј ских умет ни ка пред ста вља пре вод цр те жа у раз ли чи те ма те ри ја ле уз по моћ раз ли чи тих ала та.199

Нео кла си ци зам беч ких, као и дру гих европ ских ака де ми ја, ни је био јед но о бра зан ни ти стрикт но усло вљен угле да њем на ан тич ке уз о ре. Ис ко па ва ња и от кри ва ње сли кар ства Хер ку ла­ну ма и Пом пе је, Стју ар то ви Pro po sals for the pu blis hing an ac cu ra te De scrip tion of the An ti qu i ti es of At hens, The Re cu eil d` An ti qu ités Com ta de Caylus, Ву до ви то мо ви о Пал ми ри, Ла Ро о ви Ru i nes de la Grè ce, као и уста но вље ње Ака де ми је Ер ко ла не зе у На пу љу за об ја вљи ва ње на ла за из Хер ку­ла ну ма, до ве ли су и до ожи вља ва ња умет но сти ро ко коа.200 На ака де ми ја ма при хва та ње Вин кел­ма но вих иде ја би ло је усло вље но њи хо вим пре и на ча ва њем. Угле да ње на ан ти ку ни је се од ви ја ло не по сред но, већ углав ном пре ко де ла по зна тих ба рок них сли ка ра, што је ше зде се тих и се дам де­се тих го ди на 18. ве ка до ве ло до „ожи вља ва ња ути ца ја кла сич не ли ни је ита ли јан ског ба рок ног сли кар ства, ко ја је сту ден ти ма у сва ком тре нут ку по ста вља на као узор ра ван де ли ма ан тич ке умет но сти“.201 Ита ли јан ска ка сно ба рок на и ро ка ја на умет ност то ком це лог 18. ве ка сна жно је ути ца ла на сред њо е вроп ско сли кар ство. У основ ном обра зо ва ном про гра му ака де ми ја до шло је до ожи вља ва ња ин те ре со ва ња за ба рок ни кја ро ску ро. Ко пи ра ју ћи, при ве штач ком све тлу, ита ли јан ске сли ка ре, сту ден ти су уче ни да на сво јим ком по зи ци ја ма ис так ну су прот ста вље ност све тло сти и сен ке. Упра во из тих раз ло га, ка ко би се што ја че на гла сио кон траст све тло сти и сен ке, при ли ком ко пи ра ња цр те жа, из ра де гра фи ка и цр та ња по гип са ним од лив ци ма и жи вим мо де ли ма, нео п ход но је би ло ко ри сти ти рав но мер но ве штач ко све тло.202 Сти ца ње цр тач ке ве­шти не ра дом пре ма од ли ви ма, овла да ва ње кја ро ску ром по мо ћу ве штач ког осве тље ња и при пре­ме за рад пре ма жи вом мо де лу кроз ис ку ство ан тич ке скулп ту ре, по чи ва ло је на ре не сан сним прин ци пи ма ме то да обу ке.203

Ака де ми је умет но сти на кра ју 18. ве ка би ле су још увек ис кљу чи во шко ле цр та ња. Њи хо ву струк ту ру, по твр ђе ну пра ви ли ма и за пи си ма, опи сао је, у свом обим ном и ути цај ном де лу All­ge me i ne The o rie der bil den den Künste, нај по пу лар ни ји пи сац о про бле ми ма есте ти ке то га вре ме на, Швај ца рац, Зул цер. „Ака де ми је за уче ње умет но сти цр та ња мо ра ју би ти по себ но опре мље не књи га ма цр та ња ко је пр во при ка зу ју де ло ве фи гу ра, об лик и про пор ци ју гла ва, но се ва, уши ју, уста, очи ју, за тим ве ће сег мен те и це ле фи гу ре. Ко пи ра ње пре ма овим узо ри ма пред ста вља пр ви за да так ко ји се по ста вља пред по чет ни ка. Сту ден ти мо ра ју би ти под сти ца ни, ка ко би сте кли пр ви увид у ви ше сфе ре умет но сти, да се угле да ју на ра до ве нај по зна ти јих ита ли јан ских сли­ка ра и скулп то ра, Ра фа е ла, Ми ке лан ђе ла, Ка ра чи ја. Та ко ђе Ака де ми ја мо ра да по се ду је гип са­не мо де ле ко ји ре пре зен ту ју нај пле ме ни ти је ра до ве ан ти ке, као и де ла са вре ме них умет ни ка. Цр та ју ћи их и ко пи ра ју ћи, сту ден ти не са мо да раз ви ја ју сво је око за ле пе об ли ке и скра ће ња фор ми, већ су и уче ни да у ства ра њу сво јих ком по зи ци ја раз ми шља ју по мо ћу су прот ста вља ња све тло сти и сен ке.

За мо де ле мо ра ју се узе ти ле по об ли ко ва ни му шкар ци ко ји ће по зи ра ти у раз ли чи тим по­ло жа ји ма, пре ма ин струк ци ја ма јед ног од во де ћих учи те ља, на из диг ну тим плат фор ма ма или

199 N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 174–175.200 Исто, 143–145.201 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар (1746–1793), 29.202 N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 172.203 J. L. L. Whi te ley, Light and Sha de in French Neo–Clas si cism, 168–171.

146 147

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

на сто ло ви ма. То је на чин ко ји ће омо гу ћи ти про фе со ру да об ја сни го то во све што се на јед ној фи гу ри од но си на за па жа ња о кон тра сту све тло сти и сен ке“.204

Зул цер на гла ше но раз два ја оно што се на зи ва Ака де ми ја, од но сно „јав не ин сти ту ци је“ у ко­ји ма се сту ден ти об у ча ва ју у све му што је по ве за но са цр та њем од дру шта ва, удру же ња ме ро­дав них, ква ли фи ко ва них љу ди, ака де ми ка, ко ји су име но ва ни од прин че ва, ка ко би охра бри ли ис тра жи ва ња ва жних аспе ка та умет но сти. Ова ре фе рен ца до да та ори ги нал ном глав ном ци љу ака де ми ја као апен дикс ду гом тек сту о умет нич ким шко ла ма ја сно по ка зу је по раз ака де ми је као со ци јал не уста но ве од стра не ака де ми је као шко ле.205 Про гра ми се ни су мно го раз ли ко ва ли од пред ло га Ле о нар да и про гра ма шко ла 16. ве ка, али је у 18. сто ле ћу зах те ва на пот пу на по све ће­ност про фе со ра у еду ка ци ја ма сту де на та. Ка рак те ри сти ка сва ко днев ног жи во та беч ких ака де ми­ја, за раз ли ку од па ри ске, би ла је по де ла на оде ље ња и це ло днев на ан га жо ва ност сту де на та.

Пр ве по ка за те ље но ве ат мос фе ре пред ста вља ло је би ра ње по ча сних чла но ва Ака де ми ја, ко ји ни су име но ва ни због ти ту ла и ве за, већ као пред став ни ци ари сто кра ти је умет но сти и ми сли. Ме ђу ар хи тек ти ма, сли ка ри ма и скулп то ри ма иза бра ни су они ко ји су уз ди за ли нео кла сич ни стил ко ји је пру жао од го вор на но ву кон цеп ци ју умет ни ка као су пер и ор ног би ћа „ кра ље ви ма рав ним“.206 Ака де ми је као јав не шко ле сли ка ња, као је ди не уста но ве за еду ка ци ју умет ни ка ино­ва ци ја су про све ти тељ ског 18. ве ка.

204 Исто, 168–177.205 Исто, 173.206 Исто, 170.

146 147

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

У 18. сто ле ћу умет ност је би ла пред мет ис тра жи ва ња, рас пра вља ња, те о ри ја ко је су да ле из­ван ред но зна чај не ре зул та те. Пр ви пут у том ве ку ње ну ауто но ми ју при зна ла је но ва фи ло зоф ска гра на, фи ло зо фи ја умет но сти, на зва на есте ти ком. У до ба про све ти тељ ства есте ти ка је ус по ста­вље на као нор ма пре ма ко јој се де фи ни шу умет нич ка де ла у Евро пи 18. сто ле ћа.207

Есте ти ка и умет ност

По сто ји умет нич ка кри ти ка чи ји је циљ да об ја шња ва и ту ма чи по је ди на де ла и по сто ји исто ри ја умет но сти ко ја су ми ра про ме не и раз вој у сли кар ству, му зи ци и дру гим обла сти ма, то ком ве ко ва. Есте ти ка ни је ни јед но ни дру го. Она је пре по ку шај да се о умет но сти те о риј ски раз ми шља, да се об ја сни шта је она и због че га је зна чај на.208 Као на у ка спо је на је ра зно вр сним ве за ма са дру гим обла сти ма људ ског зна ња и ства ра ла штва.

Исто ри ја есте ти ке гра ни чи се са исто ри јом кул ту ре, умет но сти, фи ло зо фи је и у крај њој ин­стан ци до ди ру је се са исто ри јом дру штва. Ма ни фе сту ју ћи се кроз фи ло зо фи ју, умет нич ку кри­ти ку и исто ри ју умет но сти, пред ста вља исто вре ме но део фи ло зо фи је, те о ри ју кри тич ког су ђе ња и те о ри ју умет нич ког ства ра ња, из ра жа ва ју ћи и ње не дру штве не те жње. Али она ни је са мо гра на фи ло зо фи је, већ и раз ма тра ње раз ло га на осно ву ко јих се кри тич ки су ди о умет но сти, а исто та ко и осно ва на ко јој на ста ју по је ди ни умет нич ки по кре ти. Естет ска схва та ња из ни кла су из ди ја ло га фи ло зоф ских ста во ва, ра зних кри тич ких ми шље ња и ра зно вр сних гле ди шта на умет­нич ко ства ра ње, иза ко јих мо гу ста ја ти раз ли чи ти дру штве но –по ли тич ки по гле ди.

Тер мин „есте ти ка“, у сми слу ко ји му да нас да је мо, до био је сво је мо дер но зна че ње сре ди ном 18. ве ка у де лу Раз ми шља ња о по е зи ји (1735) Алек сан дра Ба ум гарт не ра, ко ји га је ство рио да би с њим име но вао но ву фи ло зоф ску ди сци пли ну. У том мо мен ту есте ти ка, са гла сно ети мо ло ги ји грч ке ре чи aist he sis, ни је зна чи ла ни шта дру го до те о ри ју осе ћај но сти, да би убр зо по ста ла на зив за фи ло зоф ско и на уч но ис тра жи ва ње до ме на ле пог у при ро ди или умет но сти.209 Aist he sis, код ста рих Гр ка зна чи ло је не што ви ше од опа жа ња у да на шњем сми слу ре чи. То је по мо гло Ба ум­гарт не ру да тим име ном на зо ве јед ну но ву фи ло зоф ску ди сци пли ну ко ју од ре ђу је као „на у ку о чул ном са зна њу“, али чул ност схва та ши ро ко та ко да у сво јој об у хват но сти прет хо ди рас це пу на су бјект и ње гов објект и „ле жи у осно ви чо ве ко вих од но са са све том, у осно ви све та умет­но сти, као и ме ђу соб ног од но са љу ди“. Сфе ра естет ског у том из вор ном сми слу ре чи је то ли ко об у хват на и зна чај на да се ви ше не мо же за не ма ри ва ти. У ње го вој ва жно сти на ла зи оправ да ње зах тев за но вом и са мо стал ном фи ло зоф ском ди сци пли ном чи ји ће пред мет упра во би ти ово естет ско у свом ње го вом оби му и зна че њу.210

Естет ско ис ку ство Ба ум гарт нер не сво ди на умет нич ко ис ку ство, ни ти есте ти ку на фи ло зо­фи ју умет но сти. Сфе ра естет ског об у хва та чул ни и осе ћај ни жи вот чо ве ка, а пред ста ве умет­но сти сво јим чул ним и кон крет ним свој стви ма чи не са мо је дан њен део. Та ко умет ност ула зи у пред мет из у ча ва ња есте ти ке као је дан, и то са вр шен, об лик чул ног са зна ња (per fec tio cog ni ti o nis). Ово са вр шен ство чул не спо зна је пру жа за до вољ ство љу ди ма. Ба ум гарт не ров при ступ по е зи­ји не те жи фи ло зоф ској или со ци о ло шкој не у трал но сти, већ на сто ји да фор му ли ше ра зло жну

207 G. Scherf, Der Hi sto ri smus: Fra gen der Ästhetik, 379–389.208 G. Dic kie, Art and the Aest he tic: An In sti tu ti o nal Analysis, 5.209 K. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 242–247.210 B. Kro če, Este ti ka, kao na u ka o iz ra zu i op ća lin gvi sti ka, 198–205.

148 149

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

кон цеп ци ју пра ве умет но сти, кон цеп ци ју ко ја ће се мо ћи при ме ни ти у про це њи ва њу обје ка та и ак тив но сти ко је по ла жу пра во да се на зо ву умет но шћу. Он не тра га за ње ном де фи ни ци јом кроз при зму ну жних и до вољ них свој ста ва, ни ти за од ре ђе њем умет нич ких дру штве них функ ци ја, већ уви ђа вред но сти ко је по е зи ја мо же оте ло тво ри ти.211 Ба ум гарт не ров нор ма тив ни при ступ не мо же се на зва ти мо ра ли стич ким, већ им пли цит но про це њи вач ки. Он не на сто ји да от кри је су шти ну по е зи је, већ као дав но Ари сто тел, има ју ћи на уму мо дел ло ги ке где ло гич ке фор му ле не пре чи шћа ва ју ме та фи зич ку су шти ну ми сли, већ ус по ста вља ју пра ви ла о то ме ко је је ми шље­ње вред но, утвр ђу је прин ци пе до бре по е зи је.212 Ба ум гарт не ров по јам есте ти ке про ши ру је се од чул но естет ског на под руч је емо ци ја и рас по ло же ња као су бјек тив них ста ња ко ја, с об зи ром да се ти чу чи та ве лич но сти, има ју антропoлошки зна чај. Есте тич ка ре флек си ја се рас про сти ре на је дан до мен ко ји об у хва та осе ћа ња и за до вољ ства, вред но сти и вред но сне су до ве ко ји се од но се и на при ро ду и на чо ве ка. Ње го ва есте тич ка кон цеп ци ја са др жи у се би те о ри ју чул но сти, те о ри ју

211 C. Bell, The aest he tic hypot he sis, 98. и да ље212 A. G. Ba um gart ner, Re flec ti ons on Po e try, 45. и да ље.

148 149

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ле пог и те о ри ју умет но сти.213 Нор ма тив ну фи ло зо фи ју умет но сти раз вио је, али до јед ног знат но уса вр ше ни јег ни воа, Хе гел. Ње го ва те о ри ја умет но сти је сте оно што он, у де лу Ло ги ка, на зи ва „де тер ми на ци јом“.То је те о ри ја, „оквир уни вер зал ног об ја шње ња, ко је по том мо ра да де мон стри­ра сво ју екс пли ка тор ну моћ по сред ством сво јих раз ли ка и сво је не по сред но сти“.214

Швај цар ски есте ти чар Зул цер у свом, већ по ме ну том, углед ном де лу All ge me i ne The o rie der schönen Künste, сма трао је као и Ба ум гарт нер, да је естет ска иде ја ма ње спо зна тљи ва од са знај­не. По ње му раз ли ка је би ла за сно ва на на чи ну, а не на при ро ди по сма тра ног пред ме та. Исти пред мет, у за ви сно сти ка ко де лу је на на шу осе ћај ност, мо же се при ми ти као ја сна иде ја или као „осет“. Зул цер је екс пли цит но изложиo емо ци о нал не чи ни о це у умет но сти. Умет но сти пред­ста вља ју ћи ви дљи ве и опи пљи ве пред ме те, ујед но од ра жа ва ју ду шев на ста ња. Естет ски жи вот по ње му је сред ство чу ва ња је дин ства људ ске при ро де. „Не ци ви ли зо ван чо век је про сто гру ба чул ност ко ја те жи за ани мал ним жи во том; чо век ка квог су же ле ли да фор ми ра ју сто и ци, иако у то ме ни ка да ни су ус пе ли, био би чист ра зум, са мо зна лац, а ни ка ко де лат ник; ка рак тер ко ји су об ли ко ва ле ле пе умет но сти по га ђа сре ди ну то дво је ње го ва чул ност се са сто ји у пре фи ње ној осе ћај но сти ко ја оспо со бља ва чо ве ка за мо рал ни жи вот“.215

Иако је, као вред но сни си стем, као нор ма пре ма ко јој се де фи ни шу умет нич ка де ла, есте ти ка по но во ус по ста вље на у 18. ве ку у до ба про све ти тељ ства,216 као за ка сне ла „се стра ло ги ке“, ка ко је то го во рио њен осни вач Ба ум гарт нер,217 то не зна чи да пре то га ни је би ло естет ских про бле ма и њи­хо вог раз ма тра ња на нај о збиљ ни ји на чин у окви ру фи ло зо фи је и те о риј ског ми шље ња уоп ште.

Фи ло зо фи ја 17. ве ка кре та ла се на по ре до са по ја вом кла си ци зма у умет но сти. Ме ђу тим, док је умет ност сво ју ин спи ра ци ју на ла зи ла у ари сто те лов ском ду ху, фи ло зо фи за о ку пље ни ма те ма­тич ком на у ком и окре ну ти но вом на уч ном ме то ду, пре тва ра ју ћи све ства ри у ма те ри ју и кре та ње, схва та ју ћи ду хов не про це се као ауто мат ске и ме ха нич ке, ни су са на кло но шћу пра ти ли про ме не ко је су се де ша ва ле у књи жев ном и умет нич ком све ту. Из ра жа ва ју ћи пре зир пре ма про из во ди ма ма ште на гла ша ва ли су кон траст из ме ђу сфе ра фи ло зо фи је и умет но сти. Це ни ли су ства ра лач ку уобра зи љу и ње на де ла са мо, ако би их про ту ма чи ли као на ста вак ра зу ма. „Кри ти ча ри умет но сти су у овом пе ри о ду има ли у се би ви ше фи ло зо фи је не го што су фи ло зо фи има ли осе тљи вост за умет ност“.218

По сле оду ше вље ња за ан ти ку у ре не сан си, усле ди ло је из ве сно отре жње ње у по стре не сан сном пе ри о ду. Но ва ми сао, ко ја се, уз по моћ ан ти ке, осло бо ди ла сво је под ре ђе но сти те о ло ги о ји, бо ри ла се са да за пот пу но оса мо ста ље ње, за осло ба ђа ње од ан тич ких и свих дру гих ауто ри те та, од ро бо­ва ња ње ним узо ри ма ко ји су за ду го из гле да ли не до сти жни. Бор ба се од ви ја ла на свим по при шти­ма ду хов ног ства ра ња, али нај гла сни је у фи ло зо фи ји. Та ко је је дан од за чет ни ка но ве фи ло зо фи је, Френ сис Бе кон, не ги рао вред ност нај ве ћег ауто ри те та ста рог и сред њег ве ка, Ари сто те ла, про­гла сио ње го ву на у ку со фи стич ком и на су прот ње го вој ло ги ци, ко ја је го то во две хи ља де го ди на ва жи ла за не по гре шив ор га нон, као сред ство ко јим се тре ба ру ко во ди ти у ис тра жи ва њу исти не, по ста вио Но ви ор га нон, но во сред ство по мо ћу ко га тре ба из вр ши ти те мељ ну об но ву на у ке. Кроз

213 M. C. Be ar dsley, Aest he tics: From clas si cal Gre e ce to the Pre sent, 57 214 S. Bun gay, Be a uty and Truth: A Study of He gels Aest he tics, 25.215 K. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 219–220.216 О ус по ста вља њу есте ти ке као нор ме де фи ни са ња умет нич ких де ла у 18. ве ку. В.: G. Scherf, Der Hi sto ri smus: Fra gen der

Ästhetik, 379–388.217 K. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 245.218 Исто, 172–195.

150 151

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

ову про гре сив ну тен ден ци ју, но во ве ков ни чо век се бо ри за пра во да го во ри сво јим, сло бод ним од при смо тре свих ауто ри те та, гла сом. Ни ко, од свих фи ло зо фа пре ње га, ни је са то ли ко ре чи то сти и упор но сти уве ра вао љу де ка ко су сво јим соп стве ним сна га ма спо соб ни да упо зна ју, са вла да ју и по бе де при ро ду и да ње не то ко ве усме ре у сво ју ко рист. За сни ва ње истин ске фи ло зо фи је, ба­зи ра не на про у ча ва њу при ро де и ње них за ко на, по ред пот пу ног рас ки да са тра ди ци јом, Бе кон је усло вио што бо љим оспо со бља ва њем са мог људ ског ра зу ма за сти ца ње исти ни тих са зна ња.219 Ин те лек ту ал ни гло бус, чи је је гра ни це сма трао још увек пре у ским и те сним, у од но су на гра ни це ма те ри јал ног гло бу са, по де лио је на три де ла, при пи су ју ћи сва ком јед ну спо соб ност ду ха: исто­ри ји пам ће ње, фи ло зо фи ји ра зум, по е зи ји ма шту. Го во ре ћи о по е зи ји, да кле умет но сти, и по ред ува жа ва ња пе сни ко ве ма ште и сна ге ње го ве ин вен ци је, и по ред при зна ња да пе сни ци „мо гу из­гра ди ти злат ни свет“, фи ло зо фи ју и на у ку ста вља из над по е зи је. И оне по зи тив не оце не у ње го вом су ду о по е зи ји, са свим су у ду ху ве ка ко ји је од ла зио, ве ка ко ји је умет но сти сла вио не као сло­бод не ства ра о це ле пих фор ми, већ као при јат не из ра зе на у че них исти на или мо рал них иде ја.

И Ре не Де карт је на има ги на ци ју гле дао са пре зи ром. Не осу див ши са свим по е зи ју, при­зна вао ју је са мо уко ли ко је ин те ли ген ци ја би ла та ко ја је во ди и њо ме упра вља. Ма те ма тич ки дух ко ји је, по ред кар те зи ја ни зма, за вла дао Фран цу ском, оне мо гу ћио је озбиљ но про ма тра ње по е зи је и умет но сти. С об зи ром да је ра ци о на ли зам кар те зи јан ске фи ло зоф ске ми сли из вр шио ве ли ки ути цај на фран цу ску књи жев ност, Де карт се оправ да но сма тра јед ним од тво ра ца фран­цу ске про зе.220 Глав не од ли ке ње го вог сти ла, ко је се огле да ју у ја сно сти и раз го вет но сти ми сли, у ду хо ви тој, али дис крет ној иро ни ји из ра жа ва ња и об ја шња ва ња по слу жи ле су као узор мно гим пи сци ма. Де кар то ва де ла от кри ла су сву ле по ту, сва бо гат ства и све мо гућ но сти фран цу ског је зи­ка.221 Кла сич на књи жев ност Фран цу ске 17. ве ка, у ве ли кој ме ри кар те зи јан ска, усво ји ла је Де кар­то ву ана ли зу, при хва ти ла ди вље ње људ ском ра зу му, а ње гов кри те ри јум са зна ња пре тво ри ла у кри те ри јум ле по те. Кор неј је ско ро оства рио оно што је Де карт го во рио, Ра син је пре ко Па ска ла био бли зак кар те зи јан ској ми сли, а Бо а ло, но си лац ре чи и све сти кла си ци зма, до след но је при­ме нио Де кар то ву ме то ду на основ на пи та ња умет нич ког ства ра ња и естет ског до жи вља ва ња.222 Ме ђу тим, иако је по ку шао да де фи ни ше ле по ту и на пи сао рас пра ву о му зи ци и ти ме дао при мер ве ли чи не књи жев ног сти ла, од лом ци Де кар то вих спи са ко ји су од есте тич ког зна ча ја, ви ше су епи зо да у це ло куп ном кор пу су ње го ве ра ци о на ли стич ке фи ло зо фи је не го не ки ве ћи до при нос есте тич кој те о ри ји. У сво јој Рас пра ви о ме то ди иако се ди вио мо ћи, ле по ти го вор ни штва и не­жно сти по е зи је, он ипак ви ше по што ва ња по кла ња ма те ма тич ким на у ка ма и но вој фи ло зо фи ји, сма тра ју ћи да она мо ра би ти осно ва на на узо ру ја сно ће и раз го вет но сти.223

Не на кло ност фи ло зо фа пре ма умет но сти у 17. ве ку би ла је го то во пра ви ло. Она је би ла пре­пу ште на се би у не по вољ ној фи ло зоф ској сре ди ни. На сто ја ње кри ти ча ра по е зи је би ло је усме ре­но да је бр зо пре ве ду на стра ну но ве фи ло зо фи је. Они су то учи ни ли са из ван ред ним раз у ме ва­њем цр пе ћи из Ари сто те ла и из но ве ме ха нич ке на у ке. Ни је дан од фи ло зо фа тог вре ме на из у зев Лајб ни ца ни је био све стан мо гућ но сти ко је је пру жа ло та кво ста па ње ути ца ја. Ари сто те лов ска тра ди ци ја ста вље на је у ду хов ни оквир Њут но вог до ба.

219 B. Vic kers, Fran cis Ba con and the Pro gress of Know led ge, 495–518.220 B. E. Fa gu et, Po li ti qu es et mo ra lists du dix–ne u viéme siécle, 46.221 Исто, 46. и да ље222 B. G. Lan son, L’In flu en ce de la phi lo sop hie cartési e ni ne sur la littéra tu re frаnçаisе, 537.223 R. De scar tes, Di sco urs de la Métho de, VI, 6–7.

150 151

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

„Пру жа ти за до вољ ство пре ма пра ви ли ма“ био је иде ал умет но сти. Ко ди фи ка ци ју пе снич ких за ко на из вр шио је Бо а ло, раз ви ја ју ћи ан ти ба рок ну по е ти ку ко ја ће ис ти ца ти ме ру, ја сно ћу и ло гич ност и по ста ти пу то каз за Кор не ја и Ра си на. Спа ја ју ћи по е зи ју са кар те зи јан ском ја сном, раз го вет ном иде јом, на пи сао је рас пра ву о пе сни ко вом ме то ду, чи ји са др жај је из ву као из Ари­сто те ла.224 У исто вре ме и на сли чан на чин тра жен је оп шти, ра ци о нал ни про грам и за сли кар­ство. Сма тра ло се да Фран цу ска ака де ми ја тре ба да утвр ди пра ви ла ко ја ће би ти јед но став на и не по гре ши ва и ко ја ће об ја шња ва ти јед но дру го.225 Пр во пра ви ло у умет но сти би ло је утвр ди ти мо рал ни циљ ко ји тре ба по сти ћи. На кон то га пе сни ци и сли ка ри се упу ћу ју да пред мет свог за ми шље ног де ла, чи ји су штин ски са др жај мо ра би ти при ла го ђен по себ ном ци љу, про на ђу у по год ном ми ту или те зи. То се на зи ва њи хо вом „ин вен ци јом“, ко ја не озна ча ва про из вод умет­ни ка, већ упо тре бу срод них књи жев них узо ра тра же них по кла сич ним ауто ри ма.226 „Ин вен ци ја“ као глав ни зах тев не зна чи са мо из бор те ме, већ ње но сре ђи ва ње и уоб ли ча ва ње ка ко би мо гла да од го во ри рас по ло же њу и при ли ци, и да иако ста ра, по ста не но ва и ори ги нал на. „Ин вен ци ја сли ка ра не са сто ји се у из ми шља њу пред ме та, не го у спо соб но сти да у сво јој ма шти об ли ку је пред мет на на чин ко ји је нај бо ље при ла го ђен ње го вој умет но сти, ма кар тај пред мет био у це ли­ни по зајм љен од пе сни ка, исто ри ча ра или на род не тра ди ци је. Он мо ра у не ком сми слу по но во са ста ви ти це ли ну и об ли ко ва ти је у сво јој ма шти“.227 Пр ви део нео кла сич не сли ке или пе сме, ин­вен ци ја, под ра зу ме ва ко ри шће ње и по што ва ње ан тич ких узо ра. Пред мет и на црт као про из во ди ду ха, мо ра ју има ти во де ће ме сто. Из ме на у де фи ни ци ји ин вен ци је, по ста ла је још из ра зи ти ја, ка да је на црт пре о бли ко ван и по и сто ве ћен са ве ро до стој но шћу или по др жа ва њем при ро де. Пра­вил но иза бра ти из ан тич ке ри зни це из ва ја них фор ми или ода бра ти нај леп ше фор ме при ро де је исто. И јед но и дру го су пр ви и глав ни део умет нич ког ме то да, од но сно по што ва ња пра ви ла.228 Вер ност при ро ди, као основ но на че ло, бра ни ли су и умет ни ци и на уч ни ци–фи ло зо фи. „Умет­ни ко ви при род ни узо ри ни су би ли ствар ни љу ди и рад ње, већ ка рак тер ни ти по ви и ло гич ки сре ђе не при че ко је су на на чин сли чан си ло ги зму во ди ле ка ду шев ном скла ду и вр лим де ли ма. Узи ма ју ћи за свој ауто ри тет и мо то Ари сто те ло ву из ре ку да до бар пе сник по дра жа ва ства ри не ка кве је су не го ка кве тре ба да бу ду, нео а ри сто те лов ски кри ти ча ри учи ли су пи сца да при ка зу је мо рал ни ред при ро де, раз ло ге ко је про дор но око ума от кри ва иза по вр шин ске збр ке“.229

Упут ства сли ка ри ма та ко ђе су са др жа ва ла исту док три ну о уни вер зал но сти при ро де. Леп­ше фор ме умет ник тре ба да тра жи у бес ко нач ном бо гат ству при ро де. „Сли ка ти по је ди но сти не зна чи сли ка ти при ро ду, то зна чи са мо сли ка ти окол но сти. Тек ка да је умет ник у сво јој ма шти за ми слио сли ку са вр ше не ле по те, или ап стракт ну иде ју о фор ма ма, за ње га се мо же ре ћи да је пу штен у ве ли ко ве ће При ро де“.230 Сли кар би тре ба ло да се ко ри сти на сле ђем и зна њи ма свих сво јих прет ход ни ка и да про у ча ва ју ћи ан ти ку пре ко умет но сти до пре до при ро де.

По сле пра ви ла о ис прав ном од би ру пред ме та, од но су пре ма при ро ди, мо рал ној свр си, у књи­зи упут ста ва за умет ни ке сле де на че ла о при ла го ђа ва њу сред ста ва ја сно за ми шље ним ду хов ним

224 К. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 163–165.225 J. Gu iff ery, Hi sto i re de l ‘ Académie de St. Luc, Pa ris 1915.226 Ј. von Schlos ser, Kun stli te ra tur, 30. и да ље227 The Li te rary Works of sir Jos hua Reynolds, 307.228 J. Reynolds, Third Di sco ur se, 52, 67.229 G. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 169.230 The Li te rary Works of sir Jos hua Reynolds, 302.

152 153

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

ефек ти ма. Не сме се до зво ли ти ни шта што ре ме ти ток до га ђа ја у при чи, ни шта што би ство ри ло не склад у рас по ре ду де ло ва сли ке.

Ари сто те ло во уче ње о ор ган ском је дин ству до бре пе сме, са вр ше ном умет нич ком де лу не мо же се ни шта ни до да ти ни од у зе ти, ово ин те лек ту ал но до ба ту ма чи са ма ње ши ри не. По што је же ље ни циљ по стиг нут, рад њи ко ја је пот пу на не сме се ни шта до да ва ти. Је дин ство вре ме на и ме ста, ко је су код Ари сто те ла су ге сти је, ов де су про пи си у ду ху ра ци о нал не на у ке.231

Те о ри је фи ло зо фа, ко ји су се по но си ли сво јим ту ма че њи ма ума, ни су би ле мно го ори ги нал­не. Спи но зи ни и Хоб со ви по гле ди, без об зи ра што ни су мно го по што ва ли Ари сто те лов ауто ри­тет, за сно ва ни су на тра ди ци о нал ном обра сцу ан тич ког фи ло зо фа. Ка да је но во про све ће но до ба при ка за ло дух и ма шту, као пе снич ки „fu ror“ а „fu ror“ до вео у ве зу са ра зно вр сним ути сци ма ко ји па да ју на уну тра шње огле да ло ума, осно ва тог гле ди шта би ла је опи са на код Ари сто те ла. Те о ри је кре та ња грч ких, рим ских и ита ли јан ских фи ло зо фа би ле су ве о ма зна чај не у спо зна ји функ ци је умет но сти, ко ја ни је са мо тре ба ла да по у чи, већ и да по кре не гле да о це. Уко ли ко се ви ше узор ци умет но сти мо гу об ја сни ти из ра зи ма ко ји озна ча ва ју опи пљи ва кре та ња, уто ли ко ће ви ше це ло то под руч је до ћи под кон тро лу ра зу ма.232

У 18. ве ку, љу би те љи умет но сти, да би об ја сни ли и во ди ли укус сво јих са вре ме ни ка, раз ви­ја ју јед ну струч ну кри ти ку чи ји су узор ни при ме ри Шафтсбе ри и Ди дро.

Као што је у Фран цу ској Де карт, та ко у Ен гле ској Лок, ин те лек ту а лац, за ко га је ре флек си ја ути са ка је ди на фор ма ду хов ног ак та, по ста је ин спи ра тор но вог есте тич ког по кре та.233 „Ка да је Деј вид Хјум ре као да су сви кри ти ча ри по сле Ари сто те ла го во ри ли мно го, а ре кли ма ло, јер се у свом уку су или осе ћа њу ни су ру ко во ди ли пре ци зно шћу фи ло зо фи је, он је по хвал ним из ра зом „пре ци зност фи ло зо фи је“ озна ча вао но ву те о ри ју асо ци ја ци о ни зма по ве за ну са Ло ко вим „но вим на чи ном ми шље ња“,234 ко ји по је ди нач ни пси хо ло шки до га ђај, уме сто оп ште ра ци о нал не исти не, узи ма као по ла зну осно ву на уч ног ис тра жи ва ња. Ло ко ви след бе ни ци, ка ко би об ја сни ли по ја ве, тра жи ли су, по ред оста лог, исто риј ски из вор у не ком чул ном ути ску.235 За чет ник но вог по рет ка, осни вач ем пи риј ске шко ле бри тан ских есте ти ча ра, чи је естет ско ве ро ва ње „о уну тра шњем чу­лу“, ин спи ри са но Ло ком, ни је би ло у озбиљ ној су прот но сти са ве ро ва њи ма след бе ни ка ра зу ма, био је Шефтсбе ри. Иако је пр ви за ис ку ство вред но сти упо тре био реч чу ло, ка ко би на зна чио не по сред ност из ра за на ше са ве сти и уку са, про ти вио се уче њу Ло ка, узи ма ју ћи од ње га са мо од ре ђе не са др жа је, док је за фор му сво га уче ња тра жио дру га чи је ду хов не уз о ре и исто риј ске пра у зо ре. Зах тев да се ис так не зна чај на шег осе ћа ња за ле по ту и до бро ту, схва та ју ћи то као не­што уро ђе но на шем би ћу, би ла је во де ћа иде ја ове фа зе исто ри је есте ти ке.236

Шефтсбе ри на ди рек тан на чин до ла зи до про ши ре ња чу ла за осе ћа ње и ле по ту пр во бит не хар мо ни је „Иако је уну тра шње чу ло за ње га по ве за но са из ве сном ла ко ћом ви да, ко ја се ода зи ва на ле по ту ком по зи ци је, је дин ство на цр та, исти ни тост ка рак те ра, и тач но по дра жа ва ње При ро ди, ви зу ел ни до жи вљај има функ ци ју да нас од ве де иза по ја ве, до ње не мо рал не па ра ле ле и бо жан ског

231 G. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 161–178.232 A. Ni vel le, Kunst und Dic htungsthe o rien zwischen Aufklärung und Kla sik, 1–263.233 B. Kro če, Este ti ka, kao na u ka o iz ra zu i op ća lingvistikа, 193–194.234 K. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 175.235 B. Kro če, Este ti ka, kao na u ka o iz ra zu i op ća lin gvi sti ka,193–194.236 K. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 178–182.

152 153

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

узро ка“.237 Ње го во чу ло за ле по ту је све о бу хват на функ ци ја, ко је нас во ди кроз естет ски до жи вљај, од спо ља шњег до уну тра шњег, од де ла до це ли не. Есте ти ку Шефтсбе ри не ви ди ис кљу чи во по ла зе­ћи од умет нич ког де ла, већ му је она по треб на ка ко би до био од го вор на пи та ње о пра вом об ли ко­ва њу жи во та. Фи ло зо фи ја схва ће на као чи сто му дро сло вље, оста ће у са мој се би не пот пу на ако се не за вр ши у уче њу о ле пом и у ње му не на ђе сво је кон крет но ис пу ње ње. Су штин ски став ње го ве фи ло зо фи је и есте ти ке је: „Све ко ли ка ле по та је исти на“.238 За хва љу ју ћи Шефтсбе ри је вом уче њу до­ла зи до по ме ра ња цен тра и си сте мат ског жа ри шта са мог по ста вља ња есте тич ког пи та ња. Пи та ње кла си ци стич ке есте ти ке би ло је усме ре но на умет нич ко де ло ко је је она хте ла да об ра ди и са зна од го ва ра ју ћим сред стви ма. Тра га ла је за де фи ни ци јом умет нич ког де ла ко ја би би ла упо ре дљи ва са ло гич ком. Из те жње за та квим од ре ђи ва њем на ста ло је уче ње о не про мен љи во сти ро до ва и о стро гим пра ви ли ма. Од та квог на чи на раз ма тра ња ем пи ри стич ка есте ти ка не раз ли ку је се са мо по ме то ду, већ и по свом пред ме ту. Она ни је не по сред но усред сре ђе на на де ла умет но сти, већ се окре­ће су бјек ту умет нич ког ужи ва ња, чи је ста ње хо ће да са зна и опи ше. Ово раз ма тра ње се не окре ће пу ној фор ми де ла, не го умет но сти пси хич ких про це са у ко ји ма се умет нич ко де ло до жи вља ва.239

Ре чи Де ни Ди дроа, за пи са не у Ен ци кло пе ди ји као основ на ње на за ми сао, на ме на и циљ, до­шле су до из ра жа ја и у ње го вим по гле ди ма на умет ност: „Ни јед ном чо ве ку при ро да ни је да ла пра во да за по ве да дру ги ма. Сло бо да је дар не ба и сва ка ин ди ви дуа исте вр сте има пра во да у њој ужи ва исто као што ужи ва у ра зу му.“.240 Они ма ко ји су кру то про пи си ва ли те о ри је, оштро је пре ба ци вао да не раз у ме ју умет ност и да о њој ни шта не зна ју, да би исто вре ме но са мим умет­ни ци ма са ве то вао да за бо ра ве пра ви ла и оста ве тех ни ку. Глум ца, ко га је пр ви на звао умет ни ком, не пре ста но је под сти цао да ужи ва у свим сво јим пра ви ма и да на сце ни по сту па она ко ка ко га ин спи ри шу та ле нат и тре ну так.241 Упр кос три де се то го ди шњем ра ду на де лу ко јем је по све тио нај бо ље сво је сна ге, Ен ци кло пе ди ји, Де ни Ди дро је ус пео да ство ри и сво ју соп стве ну есте ти ку, ко ја је фор му ли са ла нај о снов ни је прин ци пе умет но сти јед не зна чај не епо хе. Ме ђу тим, ње го ва есте ти ка ни је са мо есте ти ка 18. ве ка, она је јед на од ти пич них про из во да ово га фи ло зо фа и мо­же мо је схва ти ти, об ја сни ти са мо раз у ме ва њем и по зна ва њем идеј не ат мос фе ре тог из ван ред ног раз до бља. Та ко ће нам у пот пу но сти би ти ја сно за што су се Ди дроу ви ше сви ђа ле иде је не го бо је, за што је зах те вао да сва ко пар че скулп ту ре или сли ке бу де из раз јед не ве ли ке мак си ме.242 Све је би ло усме ре но истом ци љу ко јем је во ди ла Ен ци кло пе ди ја и на том иде о ло шком пла ну умет ност је ве о ма по год на. Ту ле же раз ло зи ње го ве за ин те ре со ва но сти за глум ца и по зо ри ште ко је је же лео да, по мо ћу ре фор ми, пре тво ри у три би ну про све ти тељ ских иде ја.243 По зо ри ште осло бо ђе но из ве шта че но сти, ма ни ра и фри вол но сти, за шта се Ди дро, по ред Вол те ра и оста­лих ен ци кло пе ди ста за ла гао, би ло би у ста њу, ви ше не го ијед на гра на умет но сти, да до при не се ру ше њу пред ра су да, дру штве ног зла, ус по ста вља њу мо ра ла и оби ча ја за сно ва них на при ро ди и здра вом људ ском ра зу му. Есте ти ка Де ни Ди дроа пред ста вља до след ну при ме ну ње го вих кључ­них фи ло зоф ских и про све ти тељ ских стре мље ња.

237 Исто, 178–182.238 Е. Ка си рер, Фи ло зо фи ја про све ти тељ ства, 385–393.239 Исто, 385–393.240 A.M.Wil son, Di de rot: Te sting Years 1713–59, 35.241 D. Di de rot, O umet no sti, 36–100.242 Исто, 204–245.243 Исто, XXXIV–XXXV.

154 155

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

У по чет ку раз во ја есте тич ких прин ци па, на Ди дроа је пре суд ни ути цај из вр шио Шефтсбе­ри од ко га је усво јио не са мо де и зам, већ и ути ли та ри стич ки прин цип је дин ства ле пог и ко ри­сног, са свим у ду ху зах те ва гра ђан ског уку са оно га до ба, да се ле по као и све оста ло пот чи ни кориснoм. Тај ути цај ни је ду го тра јао, ма да га се ни ка да ни је осло бо дио, као ни Лајб ни цо вог схва та ња да је ле по у при ро ди сје ди ње но са исти ни тим и до брим.244 На ли ни ји сво је про све­ти тељ ске и фи ло зоф ске ми си је Ди дро је са ве ли ком сме ло шћу успе вао да до ве де у ве зу чи сто есте тич ке са со ци о ло шким и по ли тич ким мо мен ти ма. Ди дро о ва есте ти ка сма тра се ан ти по дом кон цеп ци ји l' art po ur l' art. Бор цу и фи ло зо фу ни шта ни је мо гло би ти ви ше стра но не го чи ста умет ност, не го ле по та по се би и за се бе. Иако у пот пу но сти ни је био ори ги на лан, ство рио је мо дел са свим су прот не есте ти ке, мо дел по ко ме су је ди но „исти на и вр ли на при ја те љи це ле пих ве шти на“. Исти на је би ла ствар ко јој је чо век епо хе про све ће но сти смео да до зво ли да га „уз бу­ди“ и из тих раз ло га је ка те го рич но од свих умет но сти зах те вао да бу ду be ne mo ra te.245

Ди дро је по ку шао да од ре ди гра ни це из ме ђу по је ди них умет но сти. У Пи сму о глу ви ма и не­ми ма (1751), на сто је ћи да са ку пи за јед нич ке ле по те по е зи је, сли кар ства и му зи ке, да ука же на њи хо ве слич но сти, да об ја сни ка ко пе сник, му зи чар и сли кар при ка зу ју исту сли ку, да ухва ти не стал на обе леж ја њи хо вог из ра за, ис та као је, али не у пот пу но сти, не ко ли ко круп них раз ли ка из ме ђу по је ди них умет но сти. Упо ре ђу ју ћи сли кар ство и по е зи ју на пи сао је да пе сник мо же да при ча до га ђа је, док сли кар мо же да при ка же са мо је дан тре ну так. Ње го ва сли ка пред ста вља гест ко ји по ку ша ва да у исто вре ме из ра зи про шлост, са да шњост и бу дућ ност. Ту мо же мо пре по зна ти кли цу Ле син го вог Ла о о ко на. Пет на е стак го ди на ка сни је, ка да је Ла о о кон иза шао (1766), у свом Есе ју о сли кар ству (1796), Ди дро је ис пу нио за да так и од го во рио на пи та ња ко ја је по ста вио 1751.246 Ди дро о ва те о ри ја о умет но сти као по дра жа ва њу при ро де нај бо љи је при мер ко ли ко су ње го ва естет ска схва та ња би ла у скла ду са основ ним прин ци пи ма ма те ри ја ли стич ке фи ло зо фи­је.247 При хва та ју ћи иде је кар те зи јан ца Ан дреа, пи сца пр ве есте ти ке на фран цу ском је зи ку, за ње­га је ле по сли кар ство би ло у су шти ни пра ва ими та ци ја при ро де и због то га је умет ни ке упу ћи вао да, на су прот мо ти ви ма из обла сти нат при род ног, бо жан ског и не људ ског, по тра же ин спи ра ци ју у чо ве ку и жи во ту сва ки да шњи це.248 Умет ност за Ди дроа ни је би ла про ста ко пи ја при ро де, већ сло жен ства ра лач ки акт у ко ме ин ту и ци ја умет ни ка от кри ва са му при ро ду, и то као исти ну и иде ју без ко јих би сва ка умет ност би ла пра зна и си ро ма шна. Учи нио је ве ли ки по ку шај да на­пра ви ди стинк ци ју из ме ђу исти не у фи ло зо фи ји и на у ци, и исти не у умет но сти, од ре ђу ју ћи је као та кву ле по ту ко ја се у крај њој ли ни ји сво ди на је дин ство, за па жа ње од но са, ре да, сра зме ре, си ме три је, при клад но сти. Иако се ње гов ра ци о на ли зам че сто ме ша са тен ден ци ја ма су прот ног сме ра, то чи ни је дан си стем, пре ва зи ђе не, али ипак зна чај не есте ти ке.

Нео пла то ни зам, об но вио је тво рац исто ри је фи гу ра тив них умет но сти, Вин кел ман. Про у ча­ва ње ан тич ке скулп ту ре, с ути ском ко ји она у на ма иза зи ва, до ве ло је Вин кел ма на до схва та ња ле по те, ко ја се уте ло тво ри ла у де ли ма та кво га сти ла. „При ста ли ца Ба ум гарт не ров, Мен дел сон је од у зео Бо гу ле по ту, нео пла то ни чар Вин кел ман вра ћа му је и по ла же у кри ло.“249 Вин кел ман је

244 Исто, XXVII.245 Исто, 1–36.246 Исто, 198–254.247 Исто, XXIX.248 Исто, 23–35.249 B. Kro če, Este ti ka, kao na u ka o iz ra zu i op ća lin gvi sti ka, 349.

154 155

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

пр ви ис тра жи вач ко ји је при про у ча ва њу ан тич ке умет но сти по шао од оце њи ва ња спо ме ни ка. Ње го ва си сте мат ска ана ли за грч ке умет но сти зна чи ла је об ра чун са до та да шњим уче ним фан­та зи ја ма и пред ста вља ла увод у мо дер но ис тра жи ва ње за сно ва но на екс пе ри мен тал ном кри те­ри ју му и ево лу ци о ни стич кој кон цеп ци ји.250 Из по сма тра ња оста та ка скулп ту ре у Ри му, у ко ји је до шао упра во ка да су за по че ла ар хе о ло шка ис ко па ва ња у Пом пе ји ма 1755, Вин кел ман је из вео грч ки иде ал ле по те за сно ван на ве ли чан ству и јед но став но сти, су прот ста вља ју ћи га са вре ме ној на кло но сти ка пре те ри ва њу и сло же но сти. Го ди не 1764. об ја вио је сво ју Исто ри ју древ не умет­но сти.251 Са гле ди шта ар хе о ло шких сту ди ја ње гов рад пред ста вља уоп шта ва ње ин те ре со ва ња ко је је већ го ди на ма по сто ја ло у Ен гле ској, Фран цу ској и Не мач кој. Ор га ни зу ју ћи у но ву це ли­ну ма те ри јал ко ји су му пру жи ли фи ло зо фи, ску пља чи ста ри на, мо ра ли сти за ин те ре со ва ни за ра ни је об ли ке ци ви ли за ци је, по ста вио је те ме ље мо дер не на уч не исто ри је умет но сти. Естет ски иде ал Вин кел ман је от крио у древ ним ки по ви ма ко је је учи нио до ступ ним људ ском ди вље њу.

250 B.E. Vick, Gre ek Ori gins and Or ga nic Me tap hors: Ide als of Cul tu ral Auto nomy in Neo hu ma nist Ger many from Win ckel mann, 483–500.

251 Ј. Ј. Вин кел ман, Исто ри ја древ не умет но сти, пре вод са не мач ког Д. Гој ко вић, Срем ски Кар лов ци–Но ви Сад 1996. (На слов ори ги на ла : J. J. Win ckel mann, An mer kun gen über die Ba u kunst der Al ten und Geschic hte der Kunst der Al ter tums. In Win ckel mann‘ s Wer ke).

156 157

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

По ње му нај ви ша ле по та оте ло тво ре на је у људ ској фи гу ри, у скла ду ње них де ло ва, и рас по ре­ду од но са пу те ни функ ци о нал не елип са сте ли ни је.252 По јам ле по те, ка ко га схва та Вин кел ман, су ко бља ва се са бо га ти јим иде а лом ко ји се раз ви ја у то ку исто ри је као це ли не. Не до след ност у упо тре би тер ми на по ка зу је ње гов от пор пре ма си сте ма ти зо ва њу и не до у ми це у на сто ја њу да за од ре ђе не сте пе не из вр сно сти кла сич них де ла на ђе при клад не епи те те. Ви шак из ра жај но сти во ди умет нич ко де ло у из об ли че ност, а њен не до ста так од у зи ма ле по ту. Вин кел ман ова два иде а ла, фор мал ну ле по ту и из ра жа ва ње емо ци ја, ни ка да ни је ус пео да до ве де у скла дан од нос.253

Иде ал спо кој ства и уз др жа но сти, ко ји је из вео про у ча ва њем рим ских сли ка и скулп ту ра, Вин кел ман је увек су прот ста вљао не ми ру и стра стве но сти умет но сти ко ја је би ла по пу лар на у то вре ме. Уво де ћи по јам раз во ја сти ло ва и пре но се ћи свој иде ал и зна ње на оне ко ји су до шли по сле ње га, Ге теа, Ши ле ра, Ше лин га, Хе ге ла, Вин кел ма но во де ло, иако мно го то га што је у ње му за бе ле же но ни је ви ше на сна зи, иако у ма те ри ја лу ни је би ло аутен тич них при ме ра ра ни јих пе­ри о да грч ке умет но сти, има тра јан зна чај.254

Кључ но де ло у кон ци пи ра њу умет но сти као естет ске ка те го ри је би ло је сва ка ко по ја вљи ва ње Ла о ко о на, ко га је 1766. го ди не об ја вио Ле синг.255 Те жња ка есте ти ци, у пе ри о ду про све ти тељ ста на мет ну ла се као те жња да се умет нич ко де ло осло бо ди од исто риј ско–по ли тич ког кон тек ста. Пре ва зи ла зе ћи есте ти зам Вин кел ма на, ко ји се гу био у иде а ли зму, као крај њој од ред ни ци, фор­му ли са ним у Ми сли ма о по др жа ва њу грч ких де ла (1755) и Исто ри ји древ не умет но сти (1764), Ле синг је умет ност осло бо дио у пот пу но сти исто риј ског окви ра, сво де ћи ње ну уло гу на за до во­ља ва ње чо ве ко ве по тре бе за ле пим.256

Иако је Ла о ко он на стао из же ље да се по би је јед на Вин кел ма но ва из ја ва у ко јој је не по вољ но оце нио Вер ги ли јев ме тод у по ре ђе њу са ме то дом ва ја ра Ла о ко о но ве гру пе, ова дво ји ца ве ли ких не мач ких умет нич ких кри ти ча ра има ли су та ко ђе ме ђу соб них слич но сти. Обо ји ца су же ле ла да пре о бра зе на ци о нал ни укус по врат ком искон ском грч ком из во ру. „Иако су тра жи ли естет ски спас свог на ро да у не по сред ном до ди ру са кла сич ним ори ги на ли ма“, у про у ча ва њу Ари сто те ла и про ма тра њу оста та ка кла сич не скулп ту ре у Ри му, они су ти ме же ле ли да по стиг ну исто оно про чи шће ње уку са ко је су у Фран цу ској тра жи ли, сво јим на че лом „по вра так при ро ди“, Ди дро и Ру со.257 Не са мо да су осу ђи ва ли при ма ње кла сич ног уку са пре ко схо ли ја ста и гра ви ра, већ су има ли од бој ност пре ма пре те ра но сти ба рок не ар хи тек ту ре с јед не стра не, и ин те лек ту а ли зо ва­ног, сла ду ња вог фран цу ског двор ског уку са у сли кар ству, с дру ге.

На пи са ње Ла о ко о на Ле синг је био, из ме ђу оста лог под стак нут, не те жњом да раз ви ја фраг­мен тар не су ге сти је прет ход ни ка, већ и по тре бом да опо врг не јед ну тен ден ци ју у пе снич ком пи са њу. У 18. ве ку и у Ен гле ској и у Фран цу ској кла сич ни пе сни ци об ја шња ва ли су се по мо ћу

252 Исто, 99–100. Ле по та је те жња ка са вр шен ству, а са вр шен ство се из ра жа ва у окру гло сти ли ни ја и об ли ка. Ле по ту ства ра мно го ли кост и сло же ност ра зно вр сних ли ни ја ко је се при бли жа ва ју иде а лу кру га и кру жних кре та ња. Круг као из раз са вр шен ста и хар мо ни је уве ден је у грч ку фи ло зо фи ју на ње ним по че ци ма. У пи та го реј ском све ми ру кре­ћу се не бе ска те ла око цен трал не ва си он ске ва тре по пра вил ним кон цен трич ним кру го ви ма. За Ари сто те ла чи тав све мир има нај са вр ше ни ји, сву да јед нак лик, лик ку гле. Тра го ви ових ан тич ких схва та ња о ле по ти ра зним то ко ви ма стру ја ли су у европ ском ми шље њу.

253 K. E. Gil bert, H. Kun, Isto ri ja este ti ke, 225–226.254 B. Kro če, Este ti ka, kao na u ka o iz ra zu i op ća lin gvi sti ka, 350–351.255 G. E. Lesssing, Laоkоon ili o gra ni ca ma sli kar stva i po e zi je, Be o grad 1954.256 О са гле да ва њу умет нич ког де ла у окви ру ње го вог по ли тич ког и дру штве ног окру же ња: Tre vor–Ro per, Prin ces and

Ar tist, Pa tro na ge and Ide o logy at Fo ur Hab sburg Co urts 1517–1633, 7–10.257 V. A. Ru dow ski, Les sing con tra Win ckel mann, 235–243.

156 157

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

158 159

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

оста та ка ста ре умет но сти. Ле синг не при хва та то спа ја ње већ те жи, на осно ву фи ло зоф ског прин ци па, да раз ли ку је те умет но сти јед ну од дру ге и исто вре ме но по би ја ми шље ње да је сли­кар ство, због сво је све о бу хват но сти, ве ћа умет ност од по е зи је.258

„Све оно што је Ба ум гарт нер сма трао да при па да ка рак те ру пра вог есте ти ча ра оства ре но је у Ле син го вом ду ху. У јед ној ин ди ви дуи на ла зе се сви мо мен ти: плод ност, ве ли чи на, исти на, ја сно­ћа, из ве сност, бо гат ство, пле ме ни тост; ов де се дис по зи ци ја за оштро осе ћа ње на ла зи нај срећ ни је удру же на са при род ном дис по зи ци јом за за ми шља ње, са дис по зи ци јом за не сва ки да шњи укус, шта ви ше ис тан чан, и са при род ном дис по зи ци јом за оштро опа жа ње“.259. То ује ди ња ва ње да је Ле син го вом де лу не у по ре ди ву осо бе ност и оси гу ра ва му огро ман ути цај. „Ле синг је по се до вао за но сну сна гу не са мо у окви ру пе сни штва, не го и за це ли ну фи ло зо фи је сво га ве ка. Ње му пре све га ва ља за хва ли ти што век про све ти тељ ства, ко ји у нај ве ћој ме ри би ва од ре ђен да ром за кри­ти ку, да ром ко ји њи ме упра вља и вла да, ни је пот пао под чи сто не га ти ван сми сао кри ти ке–што је био ка дар да кри ти ку по но во окре не ка жи во ту и да је об ли ку је и упо тре би као нео п ход но ору ђе за жи вот, за раз ви ја ње и не пре кид но са мо об на вља ње ду ха“.260

258 G. E. Les sing, Laokоon, 180–183.259 Е. Ка си рер, Фи ло зо фи ја про све ти тељ ства, 438.260 Исто, 442.

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

158 159

ЈАКОВ ОРФЕЛИН И БЕЧКА ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА

При мер Ба ум гарт не ра, осни ва ча есте ти ке, ко ји је из бо рио пра во не за ви сне на у ке за ову „те о­ри ју ма ште“, дао име, по ста вио њен глав ни пси хо ло шки про блем, и по кре нуо огром ну ли те ра ту­ру, као и при ме ри Вин кел ма на и Ле син га, по ка зу ју да је Не мач ка ишла сво јим пу тем, об ли ку ју ћи ве о ма осо бе но кул тур но под не бље чи ја је основ на од ли ка би ла у ње го вом бит но ап стракт ном ка рак те ру, у фи ло зоф ској и естет ској ин тер пре та ци ји оно га што су оста ле за пад не кул ту ре ар­ти ку ли са ле на по зор ни ци и са ло ни ма, где су са свим дра ма тур шким обр ти ма раз ви ја ни ди ја ло зи о сми слу по сто ја ња, исто ри ји умет но сти и вас пи та њу. Нем ци су ура ди ли оно, што су са мо они мо гли да ура де: ор га ни зо ва ли су не по ве за не есте тич ке тврд ње у раз ра ђен си стем, спо со бан да ин те лек ту ал но по др жи и об у хва ти ста во ве ма ње те мељ них фи ло зо фа, и да по ка же пут до кра ја ве ка, до Кан то ве Кри ти ке мо ћи ра су ђи ва ња (1790), ко ја га је кру ни са ла као све о бу хват но си стем­ско де ло. Кри ти ка чи сто га умa (1781) по ку ша ла је да под ве де све иде је под апри о ри оп ште ка те­го ри је. Кри ти ка прак тич ног ума /1788/ на сто ја ла је да све етич ке пој мо ве под ве де под апри о ри мо рал но осе ћа ње. Кри ти ка мо ћи ра су ђи ва ња за у зе ла се за про на ла же ње апри ор них прин ци па за на ше естет ске су до ве – о по рет ку, о ле по ти или уз ви ше но сти у при ро ди или умет но сти.261

Обрт ка мо дер ни зму европ ске кул ту ре ве зу је се за 18. сто ле ће, ка да се као по себ но обе леж је мо дер не епо хе по ја вљу је, као под руч је ис тра жи ва ња, есте ти ка. Мо дер на есте ти ка је су бјек ти ви­стич ка, јер се ле по уте ме љу је на људ ским спо соб но сти ма: ра зу му, осе ћа њу или ма шти. Са по­ја вом мо дер ног су бјек ти ви зма у бор би фи ло зо фи је про тив ме та фи зи ке, су бјек ти ви зма про тив објек ти ви зма, има нент но сти про тив тран сцен дент но сти, есте тич ка те о ри ја по чи ње да се ори­јен ти ше и упу ћу је на сво је пра во ме сто.262 „Раз вој мо дер не есте ти ке је до зво лио да се „при ка жу“, у њи хо вој ап со лут ној не сво ди во сти, раз ли чи ти по је ди нач ни мо мен ти исто ри је мо дер не су бјек­тив но сти, та ко да се, од „кар те зи јан ског co gi ta до кри зе „аван гар ди“ у 19 ве ку, пре ла зе ћи пре ко кан тов ске „ре флек си је, хе ге лов ског „ап со лут ног зна ња“ и ни че ов ског „ ло ма“ су бјек тив но сти, упр кос све му, от кри ва и ја сно оцр та ва јед на је дин стве на исто ри ја, чи је су ди стинк тив не цр те по вла че ње објек тив ног све та, до ла зак мо дер ног су бјек та и ње го ва де кон струк ци ја, те ко нач но, на ја ва пи та ња са вре ме ног ин ди ви ду а ли зма“.263

Ба рок ну ан га жо ва ну сли ку за ме ни ла је сен ти мен тал но чул на сли ка про све ти тељ ста.264 Есте ти­ка ус по ста вља но ва пра ви ла, а ра зум је вр хов на вред ност. Ове из ме не од ра зи ле су се и на умет­ност. Естет ска на че ла ко ја су од ре ди ла дух епо хе, до при не ла су уоча ва њу и ис ти ца њу мај стор ских ква ли те та умет ни ка. Умет ник, као кра љу јед нак, по зи ци ја ко ју су му те о ре ти ча ри пре пи са ли, ви ше ни је мо гао да бу де за до во љан ста ту сом ко ји је ужи вао скулп тор или сли кар на фран цу ском дво ру. Зул цер, осни вач есте ти ке као ака дем ске ди сци пли не у Не мач кој, ја сно је ци љао на па ри ски си стем, ка да је кри ти ко вао упо тре бу умет но сти за при ка зи ва ње лук су за, сма тра ју ћи то пот пу ним не ра зу ме ва њем ње не бо жан ске мо ћи и ви со ке вред но сти.265 Ка сни је Ге те ов при ја тељ и ђак Хајн рих Ма јер, ис та као је у мно го ја чој фор ми по тре бу умет но сти да се осе ти сло бод ном и не за ви сном, да вла да ка ко би пре жи ве ла. Уко ли ко би се њо ме упра вља ло осу ђе на је на не ста нак. Ова но ва ве ра у ва жност умет ни ко ве по ру ке и ње го ве но ве са мо у ве ре но сти би ле су од сли ка не у Вин кел ма но вим пре по ру ка ма за еду ка ци ју. Менгс, Вин кел ма нов след бе ник сма трао је да умет ник, по што ван и ува­

261 E. Kant, Cri ti que of Jud gment, 18.262 B. Kro če, Este ti ka, kao na u ka o iz ra zu i op ća lin gvi sti ka, 23.263 L. Fe rry, Ho mo aest he ti cus: От кри ће уку са у де мо крат ском до бу, 154.264 W. Busch, Das sen ti men ta lische Bild, Die Kri e se der Kunst im 18. Ja hr hun dert und die Ge burt der Mo der ne, 9–237.265 N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 210.

жен, не би био вре дан уни вер зал ног пре по зна ва ња уко ли ко би остао за на тли ја на у чен са мо ка ко да ру ку је сво јим чет ки ца ма или дле том. На у ка о умет но сти мо ра по ста ти ствар ни објект ње го­вог под у ча ва ња.266 Код умет ни ка по чи ње да се раз ви ја свест о при па да њу јед ном но вом раз до бљу у ко ме се учвр шћу је раст ње го вог дру штве ног ста ту са и за по чи ње ства ра ње но вог ти па од но са умет но сти, дру штва и тр жи шта.267 Есте тич ка рас пра ва во ђе на то ком 18. ве ка ис по ља ва из ра зи то ино ва тив не цр те пре ма ре не сан си и ба ро ку, ко је јој до де љу ју осо бе ност и њој свој стве ну мо дер­ност, реч је о од но су из ме ђу ин те лек ту ал ца и пу бли ке, о по ја ви но вих умет нич ких су бје ка та. У 18. ве ку ин те лек ту а лац или умет ник све је ма ње под врг нут усло вље но сти од фи нан си је ра и ме це на, а за хва љу ју ћи раз во ју из да вач ке ин ду стри је осва ја и из ве сну еко ном ску не за ви сност.

Иако дру штве ни ста тус умет ни ци за до би ја ју тек у пр вим де це ни ја ма 19. ве ка, по ста ју ћи чла но ви дру штве ног еста бли шмен та, умет ник је пре то га имао сво је ме сто у дру штву, пре не го што су се ро ман ти ча ри на За па ду окре ну ли про тив ху ма ни стич ке тра ди ци је, ка да се, за до је ни кул том ге ни ја су про ста вља ју дик та ту ри ака дем ских пра ви ла.268 Пре не го што је окре нуо ле ђа др жа ви, вла да ру, цр кви и пу бли ци, он је већ био сло бо дан гра ђа нин, а ње го ва умет ност је по­твр ђе на као сло бод на ве шти на.269 Умет но сти је при знат ста тус ко ји по се ду ју ar tes li be ra les.270

Но ви не на ста ле у стра ним сре ди на ма до би ја ле су, са из ве сном вре мен ском дис тан цом, при­ме ну и у срп ској кул ту ри. Тран сфор ма ци ја сред њо ве ков не ико не у ба рок ну пред ста ву би ла је сло жен про цес ства ра ња но вог по ет ског и ре ли ги о зног си сте ма сли кар ства. Услед то га осло бо ђе­ње умет но сти од дог ме, под укра јин ским и аустриј ским ути ца јем, до го ди ло се у пр вој по ло ви ни 18. ве ка.271 Та да ано ним ни сред њо ве ков ни сли кар усту па ме сто умет ни ку са име ном ко ји ства ра у скла ду са ве ли чи ном сво је про фе си је. По тре ба по дра жа ва ња при ро де ко ју је три де се тих го ди на 18 . ве ка ис та као Га ври ло Сте фа но вић Вен цло вић, ње гов зах тев „мо дер ним сли ка ри ма да слу же и бу ду пот чи ње ни ар ти стич ким за ко ни ма“ 272 као и чу ве ни цир ку лар Ар се ни ја IV Ша ка бен те273 ко јим се за бра њу је ку по ви на ико на од „ко је ка квих ма за ла“ и ко ји је пре суд но од ре дио да љи

266 Исто, 210.267 T. Ho lert, „Anschli es sung an eine Kunst– und Künstler welt“, Selbstbil der von Künstle rin nen und Künstlern um Mit te des 18.

Ja hr hun derts, 351–364.268 Је дан од раз ло га ко ји је до вео до сло ма ху ма ни стич ке тра ди ци је је и стал но ра сту ћа уло га док три не о из вор ном ге ни ју.

Ге ни је је био спре ман да се по ко ра ва са мо се би и сво јим осе ћа њи ма. В. : R. W. Lee, Ut Pic tu ra Po e sis. The Hu ma ni stic The­ory of Pa in ting, 68. Пр ви ко ји тер мин „ге ни је“ не са мо упо тре бља ва, већ га осло ба ђа нео д ре ђе но сти и ви ше знач но сти, ко ји му да је прег нан тан и спе ци фич но фи ло зоф ски сми сао је Шев тсбе ри. У кла си ци стич кој есте ти ци, у пој му ге ни ја се осе ћа и на гла ша ва срод ство са „in ge ni um“ и из јед на ча ва се са умом као истин ски од ре ђу ју ћом основ ном сна гом све га ду хов ног. „Ге ни је је нај ви ша су бли ма ци ја ума, са же так свих ње го вих мо ћи и спо соб но сти: Ге ни је је уз ви ше ни ра зум“. В.: Е. Ка си рер, Фи ло зо фи ја про све ти тељ ства, 385–408.

269 Освр ћу ћи се на про ме не до ко јих је до шло на европ ским ака де ми ја ма пред на сту па ју ћим ро ман ти чар ским по кре том, чи ји при пад ни ци су од би ја ли сва ки ор га ни зо ва ни обра зов ни си стем, Певс нер је на пи сао да је умет ник пр во укло нио ве зу из ме ђу умет но сти и за на та, он да је од био да слу жи би ло др жа ви, би ло вла да ју ћој кла си, би ло пу бли ци. Та ко је пре ки ну та и по след ња ве за ко ја је ње го во де ло по ве зи ва ла са ре ал ним по тре ба ма. В.: N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 204.

270 У ан ти ци на осно ву Пла то но вог иде ал ног све та иде ја и Ари сто те ло вог све та ма те ри ја ли за ци је иде а ла уре ђе ног по устрој ству на при ро ду, умет ни ци су се од ре ђи ва ли као сло бод ни ства ра о ци ко ји ства ра ју у окви ру ar tes li be ra les и за на тли ја чи ја де лат ност при па да до ме ну tec hne.

271 М.Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 73–92.272 И. Бо ро зан, Умет ност и по ли ти ка: Спо ме ник кне зу Ми ло шу у Не го ти ну у све тло сти по ли тич ке про па ган де ди на­

сти је Обре но вић, текст ди плом ског ра да од бра ње ног на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду.273 Д. Ру ва рац, Цир ку лар Ар се ни ја Јо ва но ви ћа о свет ко ва њу пра зни ка и о за бра ни ку по ва ња ико на од ко је ка квих мо ле ра,

29–30.

раз вој срп ског ба рок ног сли кар ства, од лу ка па три јар ха у ко јој се мо же пре по зна ти ње го во на­сто ја ње да спу та са му по пу лар ну по бо жност да би на ње ном ме сту под ста као раз вој јед не но ве “од о зго ре гу ли са не и ре фор ми са не цр кве не ре ли ги о зно сти“,274 утвр ди ли су осно ве на ко ји ма ће умет ни ци гра ди ти свој ка сни ји сло бод ни ји ста тус.

Умет ност је из ми ца ла цр кве ном над зо ру, али је ње но слу же ње цр кви има ло до та да не за бе­ле же ну уз ви ше ност и сјај. Би ло је то по след ње ве ли ко до ба хри шћан ске умет но сти. Ру ши ле су се ду хов не пре пре ке ко је су умет ни ка при мо ра ва ле да пра ви раз ли ку из ме ђу сти ло ва по де сних за цр кве и оних за па ла те и по зо ри шта.

У та квој ат мос фе ри Бе ча у ко јој су се пре пли та ла ра зно вр сна схва та ња, у про гра ми ма ака де ми­ја, до ди ру са но вим естет ским на че ли ма, у су сре ти ма са де ли ма са вре ме них ита ли јан ских сли ка ра ро ко коа, Ти је по ла и Фон те ба са, на ла зи се по ре кло стил ских ка рак те ри сти ка и зна ња сте че ног под ути ца јем еклек тич не ака дем ске прак се, ко ја ће се, ка сни је, по по врат ку Ја ко ва Ор фе ли на у Кар ло­вач ку ми тро по ли ју, ма ни фе сто ва ти на ње го вим ком по зи ци ја ма цр кве ног сли кар ства и на пор тре­ти ма. Бо ра ве ћи на Ба кро ре зач кој ака де ми ји Ја ко ба Шму це ра, Ја ков Ор фе лин се упо знао и са по­све то вља ва њем, се ку ла ри за ци јом, цр кве не умет но сти. Све ја ча се ку ла ри за ци ја за пад но е вроп ског дру штва, кул ту ре и ми сли би ла је обе леж је два ве ка ко ја су прет хо ди ла Фран цу ској ре во лу ци ји.

Ба рок на ре то рич ка ско ла сти ка, др же ћи се тра ди ци о нал ног ту ма че ња би блиј ског тек ста, у пр ви план је ис ти ца ла ње го во але го риј ско ту ма че ње, што се на рав но од ра зи ло и на умет ност.275 Ка ко ни су ту ма че ни у исто риј ском кон тек сту, би блиј ски до га ђа ји ни су ни при ка зи ва ни као исто­риј ска исти на. Ме ђу тим, са по ја вом се ку ла ри за ци је мо ра ли за тор ске те ме не го ва не у ба рок ној по бо жно сти усту пи ле су ме сто „сли кар ству ко је би блиј ске те ме ту ма чи са на гла ше ним ин те ре со­ва њем за исто риј ски, ге о граф ски, па чак и ет но граф ски кон цепт. Са крал но и се ку лар но до во ђе но је на исту ра ван ли ков ног ту ма че ња, а исто риј ски до га ђа ји ула зе у жан ров ске окви ре ре зер ви са не у ба ро ку ис кљу чи во за цр кве ну умет ност“.276 „Мо рал на или дог мат ска по уч ност при ка за ног до­га ђа ја по чи ва на ре то рич ном ар гу мен ту аутен тич не и објек тив не исти не, ко ја се до се же ми ме­тич ким ка рак те ром пред ста ве. Ти ме се би блиј ска по вест из јед на ча ва са оста лим исто риј ским ро до ви ма, по ве зу је у је дин стве ну Hi sto ria uni ver sa lis и при ка зу је истим ли ков ним је зи ком“.277

Са вре ме на ту ма че ња цр кве ног сли кар ства на шла су при су ство у де ли ма Ја ко ва Ор фе ли на, ко ји ће, под ути ца јем иде ја про све ти тељ ства, ста ро за вет ну и но во за вет ну те ма ти ку све до след­ни је ту ма чи ти у окви ри ма исто риј ског сли кар ства. Ме ђу тим, Ор фе ли но ва на сто ја ња би ла су у ве ли кој ме ри огра ни че на не ли бе рал ним нор ма ма сре ди не у чи јем па тро на жном ме ха ни зму кра јем 18. ве ка цр ква још увек има ва жну уло гу, иако је цен тра ли стич ким те ре зи јан ско–јо зе фи­ни стич ким ре фор ма ма до шло до су жа ва ња ње не по ли тич ке мо ћи и ути ца ја.

По за вр шет ку сту ди ја Ја ков Ор фе лин се вра ћа у Кар ло вач ку Ми тро по ли ју, али не као умет­ник ко ји је „од био да слу жи др жа ви, вла да ју ћој кла си, пу бли ци“, већ као умет ник ко ји не ће би ти не при ја тељ ски рас по ло жен пре ма цр кви као ви со ко ин сти ту ци о на ли зо ва ној уста но ви и ње ном про гра му. Он ће упор но ин си сти ра ти на свом ака дем ском ста ту су, ти ту ли ака дем ског сли ка ра, ко ри сти ће се њо ме као ар гу мен том у бор би за свој дру штве ни пре стиж, у бор би за при зна ва ње свог со ци јал ног ста ту са.

274 Б. Вук сан, Срп ски ба кро ре зни лист XVI II ве ка: од ре фор ми са не сли ке до по бо жне пред ста ве, 31.275 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 198–209.276 М.Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 30.277 М.Ти мо ти је вић, Ре ли ги о зно сли кар ство као исто риј ска исти на, 369–370.

ЈА КОВ ОР ФЕ ЛИН КАО УМЕТ НИК

Цр теж Ја ко ва Ор фе ли на у „Исто ри ји“ Јо ва на Ра ји ћа

Пр ви да то ва ни, али не и пот пи са ни рад Ја ко ва Ор фе ли на, на стао је две го ди не по ње го вом упи су на Ака де ми ју Ја ко ба Шму це ра. Уче ни те о лог и исто ри чар Јо ван Ра јић ан га жо вао је Ор фе­ли на за из ра ду цр те жа на слов не стра не Исто ри је,1 сма тра ју ћи га умет ни ком по у зда ног зна ња, ка дрим да од го во ри ње го вим ви со ко по ста вље ним зах те ви ма.

Цр теж се на ла зи у ори ги нал ном ру ко пи су Исто ри је ко ји се чу ва у Па три јар шиј ској би бли о­те ци Срп ске пра во слав не цр кве. На сре ди ни до ње иви це ис пи са на је 1768. го ди на, ко ја се сма тра го ди ном на стан ка илу стра ци је,2 али мо гу ће је да се она од но си и на вре ме ка да је Ра јић за вр шио сво је де ло.3 Пре ма цр те жу ра ђе на је гра фи ка за Ра ји ће ву штам па ну књи гу Исто ри је 1794, са из­ве сним из ме на ма. На гра фи ци не ма го ди не, али у до њем ле вом углу при ли ком гра ви ра ња Јо хан Ге орг Ман сфелд на вео је име ауто ра на цр та, Ја ко ва Ор фе ли на и сво је као гра ве ра. На осно ву те чи ње ни це цр теж је при пи сан Ја ко ву Ор фе ли ну.4

Бо го слов ски пи сац, пи то мац ки јев ске Ду хов не ака де ми је, Јо ван Ра јић аутор је пр ве обим не штам па не исто ри је Ср ба, де ла из у зет но зна чај ног у ства ра њу на ше са вре ме не исто ри о гра фи је,5 књи жев но сти и на ци о нал не са мо све сти. Слу же ћи се кон цеп ци јом Па вла Ри те ра Ви те зо ви ћа, оства ре ном у де лу Ser bia il lu stra ta, si ve de or tu et in ter i tu Reg ni Syrblo rum, и на цр том ко ји је 1728. го ди не Ми тро по ли ји под нео сло вач ки пи сац Јан Том ка Са ски, с пред ло гом да на пи ше исто ри ју Ср ба, Јо ван Ра јић је из ме ђу 1757. и 1768. са ста вио сво ју Исто ри ју ра зних сло вен ских на ро дов, нај па че Бол гар, Хор ва тов и Сер бов на осно ву број них ар хив ских ис тра жи ва ња и уз осло нац на Il reg no de gli Sla vi де ло Ма вра Ор би на и Хро ни ке гро фа Ђор ђа Бран ко ви ћа.6 У свом ши ро ком све сло вен ском па три о ти зму, Ра јић је, у скла ду са ба рок ним пан сла ви змом сво јих прет ход ни ка у срп ској и хр ват ској исто ри о гра фи ји, чи ја је ја сна те жња ис так ну та већ у на сло ву, по ку шао да

1 Н. Ра дој чић, Срп ски исто ри чар Јо ван Ра јић, 77–78; Исто ри ја ра зних сло вен ских на ро дов, на и па че Бол гар, Хор ва тов, и Сер бов из тми заб ве ни ја из ја ти ја и во свет исто ри че скии про из ве де на ја Иоаном Ра и чем, I–IV, Беч, 1794–1795.

2 П. Ва сић, Цр теж Ја ко ва Ор фе ли на за „Исто ри ју“ Јо ва на Ра ји ћа, 267–270.3 В. Ко њи ку шић, Мар ги на ли је уз срп ску гра фи ку XVI II и XIX ве ка, 72–81.4 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 411.5 С. Ћир ко вић, Ра ји ће ва „Исто ри ја“ и по че ци мо дер не срп ске исто ри о гра фи је, 528–536.6 Ма вра Ор би на Ра јић ко ри сти по сред но, нај пре ру ски пре вод, ко ји је по на ло гу Пе тра Ве ли ког са ста вио и из дао у

Санктпе тер бур гу 1722. Са ва Вла ди сла вић, спа ја ју ћи при том име и пре зи ме Ор би на у јед ну це ли ну. Ра јић ни је уочио гре шку и овај пре вод сма трао је по себ ним из во ром, ко ји зо ве „Ма вро ур бин“, док је пра во га Ор би на узи мао за дру ги из вор, зна ју ћи га пре ко мно гих ауто ра, у пр вом ре ду по Хро ни ка ма Ђор ђа Бран ко ви ћа. В.: Р. Ма рин ко вић, Ра ји ће ва вер зи ја ле ген де о Жу пи Љу бо мир, 69–86.

163

сво јом исто ри јом об у хва ти суд би ну Сло ве на,7 да ство ри „уни вер зал ну исто ри ју“,8 но ви кон цепт за сно ван на Вол те ро вој син таг ми, ко ју је он и увео, phi lo sop hie d'hi sto i re.9 Оства рио је де ло „ко је по чи ње као исто ри ја свих Сло ве на, а осо би то Ју жних и Ру са, на ста вља се као исто ри ја срп ских зе ма ља, а на ро чи то Ра шке, и за вр ша ва као исто ри ја Ср ба у Вој во ди ни“.10

7 М. Па вић, Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти, 90–93.8 У пи сму сво ме уче ни ку ми тро по ли ту Стра ти ми ро ви ћу од 22. 10. 1796. он по ми ње „уни вер зал ну исто ри ју“. В.: К. Ма­

риц ки Га ђан ски, Јо ван Ра јић о срод но сти на ро да, 119–125.9 R. G. Col ling wo od, The Idea of Hi story, 113.10 Н. Ра дој чић, Срп ски исто ри чар Јо ван Ра јић, 92.

164 165

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса

У 17. и 18. ве ку ши ром Евро пе до ла зи до бу ђе ња ин те ре со ва ња за исто ри ју и суд би ну сло­вен ских на ро да, по себ но Ју жних Сло ве на. То ин те ре со ва ње по ни кло је из же ље да се вој на си ла Ото ман ске им пе ри је за у ста ви и ис ти сне из Евро пе уз по моћ по ро бље них хри шћа на на Бал ка­ну, ко ји то ком ова два сто ле ћа све че шће уста ју про тив тур ске вла сти, укљу чу ју ћи се у по кре те европ ских др жа ва упе ре не про тив Осман ског цар ства. У тим на сто ја њи ма до де љи ва на је бит на уло га Ср би ма, а то је има ло за по сле ди цу по раст за ни ма ња за срп ску про шлост.11 Из тог рас по­ло же ња из ни кло је и де ло Ма вра Ор би ни ја, на За па ду кључ но за раз у ме ва ње срп ске исто ри је. Ор би ни је ва чу ве на исто ри ја сло вен ског кра љев ства пред ста вља те ме ље срп ске ба рок не исто ри­о гра фи је, фор ми ра схва та ња ни за срп ских пи са ца ове епо хе и санк ци о ни ше уво ђе ње на род ног пре да ња и усме не књи жев но сти у ред исто риј ских из во ра.12

На ро ди под тур ском вла шћу на шли су ме сто у сло вен ском све ту и об но ви ли су сво је исто­риј ске тра ди ци је и зна ња. У 17. сто ле ћу бу ди се код срп ских пи са ца и пу бли ке ши ро ко ин те­ре со ва ње за соп стве ну про шлост, ко је у се би но си упо ре до „са чу ва ну ба шти ну сред њег ве ка, тра ди ци о нал но исто риј ско пре да ње и од бле ске мо дер не исто ри о граф ске ми сли Евро пе, од еру­дит ског ба ро ка до про све ће ног ра ци о на ли зма“.13

Срп ска исто ри о гра фи ја 17. и 18. ве ка на ла зи ла је уз о ре у ба рок ној исто ри о граф ској ми сли За па да, али је ко ри сти ла и до ма ће књи жев но на сле ђе ак ту ел ног тре нут ка и ра ни јих вре ме на. Глав но де ло за пад не исто ри о гра фи је, чу ве на исто ри ја цр кве Ће са ра Ба ро ни ја (An na les ec cle si a sti­ci, Рим 1588–1607), пи са на са по зи ци ја про ти вре фор ма ци је, би ло је при сту пач но и ве о ма по пу­лар но ме ђу срп ским пи сци ма. У 18. сто ле ћу де ло Ба ро ни ју са, у ру ској вер зи ји пе тров ске епо хе пре ма пољ ској пре ра ди Пе тра Скар ге, рек то ра је зу ит ског ко ле ги ју ма у Вил ни и пред вод ни ка пољ ске пост три дент ске ре фор ма ци је, има ми тро по лиј ска би бли о те ка у Кар лов ци ма, а Га врил Сте фа но вић Вен цло вић га пре во ди у два ма ха.14

По раст ин те ре со ва ња за сло вен ска пи та ња на гра ни ца ма Евро пе, усло вио је да се и срп ски пи сци у ба рок ним вре ме ни ма укљу чу ју у ши ре окви ре ју жно сло вен ске исто ри о гра фи је, по кла ња­ју ћи по себ ну па жњу исто ри ји соп стве ног на ро да.15 Исто ри ја ни је схва та на са мо као све до чан ство слав не про шло сти Ср ба и њи хо ве др жа ве, већ је би ла у слу жби бу дућ но сти на ро да, у не пре кид­ним на сто ја њи ма да из бег не уни ја ће ње у аустриј ској им пе ри ји, да му по мог не да оп ста не под тур ском оку па ци јом. Срп ски исто ри о гра фи су се тру ди ли да по кре ну у Евро пи свест о по тре би за јед нич ке бор бе хри шћан ских др жа ва за осло бо ђе ње по ро бље них на ро да. Упра во исто ри ја у њи­хо вим де ли ма има ла је ту ори јен та ци ју, на гла ша ва ју ћи зна чај и углед срп ских и дру гих ен ти те та под ото ман ском вла шћу. „Го то во без из у зет ка, де ла срп ске исто ри о гра фи је 17. и 18. ве ка пи са на су као ме мо ри јал ни ак ти вла да ри ма ши ром Евро пе о исто ри ји и ста њу Ср ба и дру гих хри шћа на у Тур ској ца ре ви ни, с пред ло зи ма о на чи ну њи хо вог нај лак шег и нај бр жег осло бо ђе ња“.16

Кон цеп ци ја Исто ри је Јо ва на Ра ји ћа по ве за на је са де ли ма срп ске ба рок не исто ри о гра фи је у ко јој је уло га исто ри је, „ко ја је у тим вре ме ни ма би ва ла и функ ци ја по ли тич ко прав ног при­

11 А. Ан ђал, Не ко ли ко пи та ња сло вен ског ба ро ка, 23.12 Н. Ра дој чић, Срп ска исто ри ја Ма вра Ор би ни ја, Бе о град 1950; Р. Са мар џић, Пи сци срп ске исто ри је, 7–27; G. Bro gi

Ber coff, L‘ hi sto ri o grap hie dans l‘ arie dal ma to–cro a te et ser be, 175–190.13 Упо ред ни ко мен тар Ра до ва на Са мар џи ћа, Са бра на де ла Ву ка Ка ра џи ћа, 761.14 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 226.15 М. Па вић, Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти, 81–93.16 М. Па вић, Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти, 81–93.

164 165

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

руч ни ка за од бра ну при ви ле ги ја јед ног на ро да“, ста вље на у слу жбу бу дућ но сти срп ског ен ти те­та. Историјa је стил ски и ком по зи циј ски, по на чи ну при ка зи ва ња има ла слич но сти са де ли ма на ста лим на За па ду у 17. сто ле ћу, ви ше не го са они ма на ста лим у вре ме ну ка да је до вр ше на и штам па на.17

Јо ван Ра јић је сво ју Исто ри ју са ста вио у јед ну це ли ну ни зом пред го во ра, увод них раз ма тра­ња и опа ски о из не том тек сту, са свим у ду ху ба рок не еру дит ске исто ри о гра фи је За па да, али и срп ске књи жев но сти.18 У ње го вом де лу при сут ни су „от ме ни ра ци о на ли зам и уче на про све та“, тра го ви пред про све ти тељ ског до ба, „на за па ду кла сич но га, с не го ва њем на у ке ра ди ње са ме и ра ди уско га кру га про све ће них“.19 Тај култ на у ке имао је ко ре на, не у на че ли ма епо хе про све­ће но сти, већ у ба рок ном ен ци кло пе ди зму ко ји је ути цао, по сред ством укра јин ске ли те ра ту ре, по чет ком 18. ве ка на срп ске пи сце, на гла ша ва ју ћи из у зет ни зна чај на у ке и про све ћи ва ња.20

Историјa Јо ва на Ра ји ћа, с об зи ром да је оста ла у ру ко пи су ско ро три де сет го ди на, до жи­ве ла је, пре не го што је из ме ђу 1794. и 1795. у че ти ри књи ге из да та у Бе чу, стил ске и иде о ло­шке пре прав ке у ду ху зах те ва уку са и по тре ба јед ног но вог до ба. Сто јан Но ва ко вић, из да вач, пре и на чио је ру ско сло вен ски у славеносeрбски, а Ра јић је у спис унео по хва ле на у ци, по тре би шко ло ва ња нај ши рих ма са, мо дер ном ор га ни зо ва њу др жа ве, и „уче ном 18. ве ку“.21 По ред свих пре прав ки Исто ри ја је оста ла „ор ган ски део срп ске ба рок не исто ри о гра фи је“, ни је по ста ла де­ло но ве про све ти тељ ске иде о ло ги је.22 У тре нут ку ње ног из ла ска из штам пе Си ме он Пи шче вић пи ше сво ју исто ри ју, али са са свим но вих идеј них по зи ци ја. Он се исто риј ским чи ње ни ца ма не обра ћа стра ним др жа ва ма и вла да ри ма, схва та ју ћи да они ни шта не мо гу до при не ти у бор би за осло бо ђе ње Ср ба од ото ман ске вла сти. Сво јом исто ри јом обра тио се соп стве ном „на ро ду и на­пи сао је ис кљу чи во за ин тер не по тре бе, осе ћа ју ћи да тај на род и сам по се ду је до вољ но сна ге да се из бо ри за не за ви сност. Тог тре нут ка ка да је би ла на пи са на јед на исто ри ја окре ну та тој но вој пу бли ци, ис тој оној ко ја ће во ди ти и фи нан си ра ти срп ску ре во лу ци ју 1804, са срп ском ба рок ном исто ри о гра фи јом би ло је свр ше но“.23

Ма да су се и Ри мо ка то лич ка и Пра во слав на цр ква као глав ни но си о ци ба рок не кул ту ре у утвр ђи ва њу и спро во ђе њу сли кар ских про гра ма осла ња ле на из у зет но бо га то све то о тач ко пре­да ње, у пра во слав ним сре ди на ма ово га до ба уоче но је на гла ше но вра ћа ње вла сти тој про шло сти и умет нич кој ба шти ни, што је по себ но би ло ис так ну то у срп ској умет но сти. По е ти ка ба рок ног сли кар ства би ла је ве за на за тра ди ци ју као од раз тра же не ре тро спек тив но сти, што је као по ја­ва би ло при сут но и у за пад но е вроп ском ба ро ку.24 Исто рич ност срп ске ба рок не кул ту ре, ње не умет но сти и сли кар ства, усло вље на је двој ном функ ци јом ми тро по лиј ске вла сти, ду хов ном и све тов ном. У вер ским про гра ми ма Кар ло вач ке ми тро по ли је ин си сти ра ло се на на ци о нал но–по­

17 Н. Ра дој чић, Срп ски исто ри чар Јо ван Ра јић, 118–119.18 П. Ју ли нац, Крат кое вве де ни је в исто ри ју про ис хо жде ни ја сла ве но серб ско го на ро да, Ве не ци ја 1765. В.: М. Па вић,

Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног до ба (XVII и XVI II век), 50.19 М. Па вић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног до ба /XVII и XVI II век/, 50.20 М. Па вић, Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти, 213–237.21 М. Па вић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног дoба, 338–352.22 Н. Ра дој чић, Срп ски исто ри чар Јо ван Ра јић, 92.23 М. Па вић, Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти, Си ме он Пи шче вић, 561–583; О Пи шче ви ће вој исто ри ји, ње ном од но су

пре ма пу бли ци, кон цеп ци ја ма и раз ли ка ма у од но су на исто ри ју Јо ва на Ра ји ћа. В.: М. Па вић, Си ме он Пи шче вић (Од ба ро ка до кла си ци зма), 294–303.

24 R. Wit tko wer, Art and Ar chi tec tu re in Italy 1600/1750, 139.

166 167

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ли тич кој по за ди ни; по ли тич ким ар гу мен ти ма бра ни ли су се вер ски ин те ре си, за раз ли ку од рим ске цр кве, ко јој то у ње ним уни вер зал ним на ме ра ма ни је би ло бит но, те сто га ни је из јед на­ча ва ла др жав ну и цр кве ну исто ри ју.

У бор би за очу ва ње тра ди ци је соп стве не цр кве „исто ри ја ви ше ни је би ла схва та на као бо жан­ска, не го као исто ри ја вла сти те цр кве и вла сти те др жа ве. Ње но ожи вља ва ње у скла ду са по тре­ба ма ба рок не скло но сти ка по уч но сти тре ба ло је да сна гом при ме ра по слу жи са да шњо сти. Она је ста вље на у функ ци ју об но ве, ту ма че ња и про сла вља ња са да шњо сти. Исто ри ја се по сма тра као exem plum свог по ли тич ког де ло ва ња. По зна ва ње про шло сти би ло је на чин да се у кри тич ким тре­ну ци ма исто ри је очу ва ју соп стве ни исто риј ски ин те ре си“.25 И Јо ван Ра јић –сво јим исто риј ским де лом, сво јим све сло вен ским па три о ти змом, јер др жа ва по чи ва на по ли тич ким вр ли на ма сво јих по да ни ка из ра же них у па три о ти зму и иде о ло ги зо ва њем исто ри је – бра ни та да шње вер ско–по ли­тич ке ин те ре се. У тим окви ри ма тре ба ту ма чи ти и ли ков на ре ше ња у ње го вој Исто ри ји.

Ра ји ће во де ло, у ко ме тра ди ци ја има зна че ње исто риј ске исти не, об ја вље но у вре ме фор ми­ра ња гра ђан ског на ци о на ли зма код угар ских Ср ба, „ши ром ће отво ри ти вра та у ми ну ле ве ко ве срп ске про шло сти. До си теј и дру ги срп ски ин те лек ту ал ци, жељ ни зна ња о про шло сти сво га на ро да, тек су кроз то де ло мо гли да са гле да ју мно ге до га ђа је и лич но сти, ра ни је не по зна те или зна не углав ном са мо из на род не тра ди ци је, да их са гле да ју у њи хо вом пра вом исто риј ском све тлу и на ци о нал ном зна че њу“.26 Ме ђу тим, по свом ду ху и иде ја ма Исто ри ја се ра зи ла зи ла са схва та њи ма ко ја су До си теј и срп ски ин те лек ту ал ци про по ве да ли. На пр вом ме сту у је зи ку су ви де ли смет њу, сма тра ли су га не по год ним за ши ре ње бо га тих исто риј ских зна ња о срп ској про шло сти, а Ра ји ће ве исто риј ске иде је и на чин при ка зи ва ња до га ђа ја и лич но сти сма тра ли су бли жим сред њо ве ков ним не го мо дер ним схва та њи ма исто ри је.27

Цр теж Ја ко ва Ор фе ли на за на слов ну стра ну пр вог то ма Исто ри је, по ред умет ни ко ве спре ме и об у че но сти да од го во ри зах те ви ма по ста вље ног за дат ка, од ра жа ва и од ре ђе на схва та ња уче ног те о ло га. Ор фе лин је сво јим цр тач ким мо гућ но сти ма са мо оства рио за ми сао слав ног исто ри ча ра. Идеј но ре ше ње сло же ног на слов ног ли ста осми слио је сам Јо ван Ра јић.28 При ли ком при пре ма сво јих ра до ва за штам пу, с об зи ром да је као ђак ки јев ске Ду хов не ака де ми је по се до вао цр тач ка зна ња, по себ но она по ве за на са ам бле мат ско–але го риј ским жан ром, Ра јић је сам спре мао пред­ло шке и цр те же за ба кро ре зне илу стра ци је.29 По сту пак са свим у ду ху и уоби ча јен у ба рок ном вре ме ну ка да су ауто ри за ми сли ли, па за тим на цр та ли кон че то на слов них стра на сво јих де ла, да би их при ли ком при пре ме за штам пу из во ди ли про фе си о нал ни умет ни ци. Та ко је и Ја ков Ор фе лин, при хва та ју ћи се по сла на из ра ди цр те жа, мо рао да по шту је и сле ди основ ну за ми сао Ра ји ће вог кон че та.30

У кон че ту на слов не стра не Ја ков Ор фе лин се осла ња на фрон ти спис Јор да но ве књи ге De ori­gi ni bus Sla vi cis, штам па не у Бе чу 1745. го ди не.31 На сре ди ни ком по зи ци је је за ру бље на пи ра ми да

25 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 225.26 Ј. Де ре тић, До си теј и ње го во до ба, 26–27. Пре Ра ји ће ве Исто ри је срп ски ин те лек ту ал ци ни су има ли ја сну пред ста ву

о срп ској про шло сти. Хро ни ке гро фа Ђор ђа Бран ко ви ћа оста ле су не штам па не, а „Ју лин чев увод у срп ску исто ри ју са мо је бле да сли ка оно га што би тре ба ло да бу де исто ри ја“.

27 Ј. Де ре тић, До си теј и ње го во до ба, 26–27.28 М. Ти мо ти је вић, Але го риј ске пер со ни фи ка ци је Јо ва на Ра ји ћа на на слов ним стра на ма Те о ло ги че ског те ла, 245.29 Исто, 246–247.30 Исто, 246–247.31 Н. Ра дој чић, Срп ски исто ри чар Јо ван Ра јић, 78; В. Ко њи ку шић, Мар ги на ли је уз срп ску гра фи ку XVI II и XIX ве ка, 74.

166 167

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ко ја де ли пеј заж са бр ди ма у по за ди ни на два де ла. Као але го ри ји да то јој је цен трал но ме сто. Ве ро ват но на ин си сти ра ње Јо ва на Ра ји ћа, по ред пи ра ми де на цр та не су две фи гу ре ста ро сло вен­ских рат ни ка.32 На де сној стра ни, осло њен на по сто ље, сто ји Сло вен са лу ком и стре лом, док дру ги се ди на су прот ној стра ни, у јед ној ру ци др жи ко пље, а дру гом по ка зу је на нат пис укле сан на пи ра ми ди. У гор њем де лу: Ро ду и Общ е ству, а на по сто љу пи ра ми де на слов Ра ји ће вог де ла: Хра брих тъ сла вен ски хъ на ро до въ а на и па че Бол га ръ, Сер бо въ и Хор ва то въ Исторiа изъ тмы забвенiя изя тая и ма тер ни мъ дiалек томъ во съв тъ историческiи про из ве ден ная. При дну са ме пи ра ми де, сит ни јим сло ви ма ис пи са но је : Кн.Г.В.& 10.ст. 21. Уз до њу иви цу цр те жа је го ди на 1768.33 Пре ма овом цр те жу, ка ко је ре че но, ра ђе на је 1794. гра фи ка за Ра ји ће ву штам па ну Исто­ри ју са из ве сним из ме на ма ко је ука зу ју на спе ци фич не окол но сти у ко ји ма су на ста ла ова два ра да. На пи ра ми ди се на ла зи шест гр бо ва ју жно сло вен ских на ро да, а од ду гог на сло ва на пи са­ног на цр те жу, за др жа не су две ре чи Ро ду и Общ е ству. Нат пис ис пи сан сит ним сло ви ма при дну пи ра ми де је из гра ви ран, не ма го ди не 1768, али су угра ви ра на, ис под иви це, име на ауто ра на цр та, Ја ко ва Ор фе ли на, и гра ве ра Јо зе фа Ге ор га Ман сфел да.34

Већ ра ни је у ли те ра ту ри је ука за но да текст ис пи сан на цр те жу, при дну са ме пи ра ми де, не мо же по ве за ти цр теж са оним о че му Ра јић, и у ру ко пи су и у књи зи, на ци ти ра ном ме сту пи ше.35 У Би бли ји, у Пр вој књи зи Мој си је вој, гла ва X, па ра граф 5, да кле обр ну те ну ме ра ци је, на ла зи се текст ко ји би се мо гао до ве сти у ве зу са цр те жом на на слов ној стра ни Ра ји ће ве Исто ри је.36 Иако ово по ве зи ва ње, те ме ље но на осно ву Би бли је из да те ка сни је, де лу је хи по те тич но, по зна то је да је Јо ван Ра јић у сво јим де ли ма упо тре бља вао пр вен стве но ам бле ме ко ји су на ста ли на под ло зи би­блиј ског тек ста. То је са свим би ло у ду ху са ње го вом на ме ром да сво га чи та о ца упо тре бом књи ге про све ти у сми слу хри шћан ских вр ли на. У та квим на сто ја њи ма кон крет но, ви зу ел но пред ста­вља ње ап стракт них пој мо ва или иде ја ве о ма је це нио.37

Пред ста ва пи ра ми де по ста вље не на по ста мент до ста је че ста у европ ској гра фи ци, сли кар­ству и ва јар ству од 16. до 19. сто ле ћа. Као сим бо лич на фор ма ре не сан сне хи је ро гли фи ке, при­бли жа ва ју ћи се об ли ку обе ли ска, по ја вљу је се пре ко збор ни ка Ico no lo gia Че за ра Ри пе, у ра ној ам бле мат ској ли те ра ту ри но се ћи зна че ње ве за но за иде ју веч но сти и не про ла зно сти сла ве.38 Обе ар хи тек тон ске фор ме, и пи ра ми да и обе лиск, у ам бле ма ти ци и ње ној ре цеп ци ји у ли ков ним умет но сти ма, има ле су исто зна че ње. Њи хо во по ста вља ње на ку бич ни по ста мент по ре клом је из ре не сан сне ху ма ни стич ке ли те ра ту ре и ис ка зу је схва та ње о не рас ки ди вој и не про ла зној по ве за­но сти не ба и зе мље, ма те ри јал ног и ду хов ног све та. Код ова квог ти па спо ме ни ка на по ста мент

32 М. Ти мо ти је вић, Але го риј ске пер со ни фи ка ци је Јо ва на Ра ји ћа на на слов ним стра на ма Те о ло ги че ског те ла, 245.33 П. Ва сић, Цр теж Ја ко ва Ор фе ли на за Исто ри ју Јо ва на Ра ји ћа, 267–270, сл.1; В. Ко њи ку шић, Мар ги на ли је уз срп ску

гра фи ку XVI II и XIX ве ка, 72.34 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 411.35 В. Ко њи ку шић, Мар ги на ли је уз срп ску гра фи ку XVI II и XIX ве ка, 73.36 „Од њих се раз ди је ли ше остр вана род на на зе мља ма сво јим, сва ко поје зи ку сво је му и по по ро ди ца ма сво јим, у на ро ди ма сво јим“. В.: Мар ги на ли је уз срп ску гра фи ку XVI II и XIX ве ка, 73.37 Н. Гр ди нић, Ем бле ми у де лу Јо ва на Ра ји ћа, 233–242.38 М. Ти мо ти је вић, Цр ква Све тог Ге ор ги ја у Те ми шва ру, 165. Пи ра ми да као сим бол „Сла ве вла да ра – Glo ria dei prin ci pi“

на ла зи се на јед ној илу стра ци ји у Ра ји ће вој Исто ри ји. При ка за но је под нож је на ко јем је осло њен ме да љон са ли ком јед ног вла да ра, на вод но кра ља Ми лу ти на. В.: Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, сл. 402; В. Ко њи ку шић, Мар ги­на ли је уз срп ску гра фи ку XVI II и XIX ве ка, 77–78.

168 169

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

168 169

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

се по ста вља нат пис ко јим су „за пи са на лич ност и до га ђај уз ди за ни из исто риј ског за бо ра ва у не про ла зно вре ме веч но сти“.39

У ба рок ним вла дар ским про па ганд ним про гра ми ма пи ра ми да по ста вље на на по ста мент за у­зи ма ла је ве о ма ис так ну то ме сто и би ла је не из о став ни до ка зни ар гу мент у свим де ло ви ма хаб­збур шке вла дар ске иде о ло ги је,40 и ода тле пре у зе та и ко ри шће на у срп ској ба рок ној кул ту ри.41 У тим окви ри ма мо же се ту ма чи ти и цр теж Ја ко ва Ор фе ли на. Цр теж ни је са мо илу стра ци ја већ, про из ла зе ћи из де ла и ту ма че ћи га, по ку шај је да се ви зу ел но ис ка же ње го ва су шти на, сло же не идеј не по ру ке и уче ни по глед на свет, на до ве зу ју ћи се на збор ни ке ба рок не ам бле ма ти ке. О мо­ти ви ма на стан ка све до чи нат пис и сим бо лич на фор ма зна на сред њо е вроп ској ба рок ној умет но­сти. Сла ва сло вен ских на ро да „ис трг ну та је из исто риј ског за бо ра ва“. Ста ро сло вен ски рат ни ци, хе ро ји, ста вље ни су у функ ци ју ак ту ел ног по ли тич ког тре нут ка, у функ ци ју об но ве про шло сти, сна гом при ме ра по слу жи ли су про сла вља њу са да шњо сти. Па три о ти змом, хе рој ским вр ли на ма, лич но сти из ста ре или но ви је исто ри је, кроз љу бав „ко оте че ству и к ро ду“ оста вља ју ћи не из­бри сив траг, слу жи ли су као при ме ри ко је тре ба по дра жа ва ти.

39 М. Ти мо ти је вић, Цр ква Све тог Ге ор ги ја у Те ми шва ру, 165.40 F. Matche, Die Kunst im Di enst der Sta at si dee Ka i ser Karls VI. Iko no grap hie, Iko no lo gie und Pro gram ma tik des „Ka i ser stils“,

108, 331, 395.41 М. Ти мо ти је вић, Цр ква Све тог Ге ор ги ја у Те ми шва ру, 165.

170 171

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Про па ги ра ње па три о ти зма, вред но сти фор ми ра не у про то на ци о нал ном пе ри о ду, ме ђу срп­ским на ро дом ко ји у окви ру Хаб збур шке мо нар хи је об ли ку је сво ју на ци о нал ну свест и иден ти­тет, при сут но је у це лом 18. ве ку. И До си теј Об ра до вић, ко ји је до ка зао истин ско ро до љу бље, по ма жу ћи уста ни ци ма у сво јим по од ма клим го ди на ма, ис ти чу ћи у свом де лу раз ли ку из ме ђу ин стинк тив не по ве за но сти за ме сто ро ђе ња и све сне љу ба ви чо ве ка пре ма отаџ би ни у ко јој по ти ску је лич не ин те ре се пред оп штим, за кљу чу је: „Шта мо же би ти бо ље и оп ште спа си тел ни је не го прет ста вља ти љу бо по дра жа тел ној мла де жи из ста ре и из но ве исто ри је та ко ве до бро дје тел­не љу де ко ји су чрез љу бов ко оте че ству и к ро ду сво ме бе смерт но за со бом име оста ви ли?“.42

Чи ње ни ца да је кра јем 18. сто ле ћа срп ски ен ти тет жи вео у две др жа ве, по ли тич ки и вер ски пот­пу но раз ли чи те, ути ца ла је и на уоб ли ча ва ње иде је па три о ти зма, основ не вр ли не јав ног по ли тич ког мо ра ла. Ви де ћи у тур ским вла да ри ма сво је по ро бљи ва че Ср би су у Осман ском цар ству сво ја па­три от ска осе ћа ња усме ри ли про тив др жав не вла сти, док су у Хаб збур шкој мо нар хи ји, сма тра ју ћи хри шћан ске вла да ре сво јим осло бо ди о ци ма, та иста осе ћа ња срп ског на ро да би ла усме ре на пре ма „др жав ној вла сти оте ло тво ре ној у кул ту вла да ра“. Ср би су би ли спрем ни да се при кљу че свим ра­то ви ма ко је је Мо нар хи ја во ди ла од кра ја 17. до кра ја 18. ве ка про тив Осман ског цар ства.43

На цр те жу Ја ко ва Ор фе ли на, у сре ди ни по сто ља пи ра ми де, у уду бље њу, сме штен је још је дан ам бле мат ски де таљ – све тиљ ка. У ли те ра ту ри је ова све тиљ ка, сим бол по знат и рас про стра њен кроз Ико но ло ги ју Че за ра Ри пе, про ту ма че на као Буд ност.44 Ме ђу тим, ни је јој се увек мо ра ло да­ва ти зна че ње але го ри је Буд но сти, она је мо гла по не ти и дру ге па ра ме тре сим бо лич не вред но сти. Упа ље на све тиљ ка се у ам бле ма ти ци сре ће и као але го ри ја Ве ре, Исти не и Му дро сти.

По на вља ње већ по сто је ћих ли ков них ре ше ња ни је зна чи ло од су ство ори ги нал но сти, ко ја ни је би ла ни глав ни циљ ба рок не по е ти ке ста вље не у функ ци ју ре то рич ке по у ке. Ми ме тич ки ка рак тер умет нич ког про це са ука зу је да је срп ска ба рок на кул ту ра са вла да ла але го риј ско–ам­бле мат ски је зик.45 Јо ван Ра јић имао је ви ше стру ко зна чај ну уло гу у ши ре њу и при хва та њу ам­бле ма ти ке у на шој сре ди ни то га вре ме на. Шко ло ван у Ки јев ско–мо ги ли јан ској ака де ми ји сте­као је не тра ди ци о нал но те о ло шко обра зо ва ње и ши ро ка зна ња из ху ма ни стич ких ди сци пли на, ре то ри ке, оми ли ти ке, ба рок не по е ти ке.46 Тим пу тем при хва тио је и ам бле ма ти ку, ве о ма ва жан фе но мен ба рок не сим бо ли сти ке47

Ба рок је ина че во лео у свим умет но сти ма оно што се чу ли ма мо же по сма тра ти. Ре ал ност и њен по но вље ни од раз по мо ћу умет но сти ни су се ис цр пљи ва ли у „те ле сно сти“. Ства ри, по ја ве и до га ђа ји увек су би ли још и знак /sig na/ за не што дру го, упу ћи ва ли су на не што још ви ше

42 Д. Об ра до вић, О љу бо ви ко оте че ству, Са бра на де ла II, 89.43 О ди на стич ком ту ма че њу па три о ти зма ко ји се при хва та њем нео сто јич ких схва та ња про ши ру је иде јом љу ба ви и жр­

тво ва ња пре ма отаџ би ни В. : М. Ти мо ти је вић, Kомпозиције Сте фа на Га ври ло ви ћа „Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном“ и „То ми ри да са Ки ро вом гла вом“ као па три от ски „exem plum vir tu tis“, 279–284.

44 П. Ва сић, Цр теж Ја ко ва Ор фе ли на за „Исто ри ју“ Јо ва на Ра ји ћа, 267–270.45 Док три на ими та ци је ко ја је сма тра на за јед нич ким име ни те љом умет но сти, пред ста вља ла је осно ву ху ма ни стич ке

те о ри је сли кар ства. В.: G. Le Co at, The Rhe to ric of the Arts, 1550–1650, 14. Ми ме тич ки ка рак тер умет нич ког про це са и ам бле ма ти ча ри су сма тра ли ак си о мом. При хва ће на је ими та ци ја при ро де и ими та ци ја дру гих ауто ра. Не по сред но пре у зи ма ње гра фич ких ре ше ња би ло је до пу ште но. Уп.: R. J. Cle ments, Pic ta Po e sis. Li te rary and Hu ma ni stic The ory in Re na is san ce Em blem Bo oks, 178–184.

46 Циљ обра зо ва ња је зна ње ко је во ди вр ли ни. Кон цеп ци ја ко ју су ну ди ли Пла тон и Ари сто тел. Пут ка то ме је обра зо­ва ње на књи зи – stu di um li be ra li um lit te ra rum. Сло бод на књи га упо зна је са основ ним од ли ка ма жи во та и чо ве ка.В.: М. Фла шар, Stu di um li be ra li um/ lit te ra rum, 5–78.

47 М. Ти мо ти је вић, Але го риј ске пер со ни фи ка ци је Јо ва на Ра ји ћа на на слов ним стра на ма Те о ло ги че ског те ла, 243–257.

170 171

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

(ma i or) и ду бље (al ti us). „Увек да ље из ван“ /plus ul tra/ ни је ва жи ло са мо за осва ја ње про сто ра.48 Ви дљи ви свет ни је ба ро ку из гле дао као на уч на и сми слом си ро ма шна пред мет ност. Про же то ре ли ги о зним ду хом ка тран сцен ден ци ји, све чул но у ли ков ним и го вор ним умет но сти ма има ло је сми слом бо га ту по ет ску, сли ко ви ту и сим бо лич ну функ ци ју.49

Од 16. ве ка раз ви ја се по себ на на у ка о сли ка ма и њи хо вом са др жа ју ко ја се раз ли чи то име ну­је као хи је ро гли фи ка, ам бле ма ти ка, ико но ло ги ја. Ова на у ка чи ји су фор мал ни еле мен ти сим бол (хи је ро гли фи), де ви за (ам блем),пер со ни фи ка ци ја (але го риј ска фи гу ра) и исто ри ја, омо гу ћа ва ва да у обла сти ли ков ног из ра за на ста не јед на ико но ло шка стил ска фор ма, ко ја ће код ве ли ких умет нич ких це ли на ба ро ка на ћи при ме ну .Но ви пик ту рал ни еле мен ти су ску пље ни, опи са ни и ко мен та ри са ни у без број ним штам па ним де ли ма хи је ро гли фи ке, ам бле ма ти ке и ико но ло ги је. Твор ци ма ове ди сци пли не сма тра ју се Хо ра по ло (Ho ra pol lo) спи сом Хи је ро гли фи ка (Hi e roglyphi­ca), Ве не ци ја 1505, Ан дре ас Ал ћа ти (A. Al ci a tus) са сво јом Ам бле ма ти ком (Em ble ma ta), об ја вље­ној пр ви пут 1531, Пјер Ва ле ри ја нус (Pi e ri us Va le ri a nus) са Хи је ро гли фи ком (Hi e roglyphi ca 1556), Че за ре Ри па (Ce sa re Ri pa), де лом на зва ним Ико но ло ги ја (Ico no lo gia 1593). Mun dus symbo li cus (1635), Фи ли па Пи чи не ли ја (Fi lip po Pi ci nel li) и Spe cu lum ima gi num ve ri ta tis oc cul tae (1650) Ја ко бу са Ма се ни ју са (Ja co bus Ma se ni us) су по ку ша ји да се об у хва те сви сли ко ви ти фор мал ни еле мен ти, ве ћи ном у лек сич ком по рет ку и снаб де ве ни без број ним узор ци ма „in di ces“.50 Ам бле мат ска ли те­ра ту ра је са др жи ном, бо гат ством ду ха, де таљ ном раз ра дом по је ди них зна че ња знат но ути ца ла на ба рок ну ико но ло ги ју.

За вре ме вла да ви не Пе тра Ве ли ког, за хва љу ју ћи ве ли кој уло зи стра на ца Пи ка ра и Со нен бе ка, по сред ством пре во да ам бле мат ске ли те ра ту ре сна жне ка то лич ке про па ган де, ба рок на ико но гра­фи ја се одо ма ћи ла и у Ру си ји. Оспо со бље ни да раз у ме ју и ру ку ју сло же ним апа ра том за пад њач ке мо ра ли за тор ске, ам бле мат ске ли те ра ту ре, ру ски и укра јин ски те о ло зи и гра ве ри са ку пља њем и по зај ми цом из ту ђих књи га и са ми су са ста вља ли кор пу се сим бо ла и ам бле ма.51 У Укра ји ни штам па на су два та ква збор ни ка, је дан на пољ ском је зи ку као па не ги рик по све ћен Ла за ру Ба­ра но ви чу, а дру ги је био Ити ка је ро по ли ти ка.52 Мо ра ли за тор ско–ди дак тич ни збор ник Ити ка је ро по ли ти ка, по све ћен хет ма ну Ско ро пад ском, са ста вљен је у кру гу Ду хов не ака де ми је у Ки­је ву, бла го сло вом Ата на си ја Ми слав ског, ки јев ско пе чер ског ар хи ман дри та, и пр ви пут штам пан 1712. го ди не.53 Као узор за на ста ја ње овог етич ко–по ли тич ког ам бле мат ског збор ни ка по слу жи ла је не ка од пре ра ђе них ва ри јан ти мно го број них из да ња збор ни ка Pia De si de ria Em ble ma tis Ху га Хер ма на, је зу ит ског ам бле ма ти ча ра, пр ви пут штам па ног у Ан твер пе ну 1624.54 Срп ско из да ње Ити ке је ро по ли ти ке, са пред го во ром Ата на си ја Де ме тро ви ћа Се ке ре ша, штам па но је тек 1774. го ди не у штам па ри ји Јо си фа Курц бе ка.55 Упо тре ба овог збор ни ка као ли ков ног пред ло шка у кул ту ри Кар ло вач ке ми тро по ли је ука зу је да је био по знат сли ка ри ма и на ру чи о ци ма. Ње го ва

48 W. Mra zek, Me tap ho rische Denk form und iko no lo gische Stil form, Zur Gram ma tik und Syntax bil dlic her For me le men te der Ba­roc kkunst, 15–16.

49 Исто, 15.50 Исто, 19.51 Р. Ми ха и ло вић, Ути цај мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску ли ков ну умет ност XVII и XVI II ве ка,

98.52 Н. Гр ди нић, Ем бле ми у де лу Јо ва на Ра ји ћа, 233–242.53 П. М. Жол тов сь кий, Ху до жне жи тия на Укра и ни в XVII– XVI II ст., 24–25.54 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 190.55 С. Ма тић, Ити ка је ро по ли ти ка, 230–233; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 99–100.

172 173

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

при сут ност у ми тро по лиј ским и ма на стир ским би бли о те ка ма на во ди на чи ње ни цу да је срп ска ба рок на кул ту ра би ла про же та ам бле мат ским схва та њи ма.56

Сли кар ство и гра фи ка 17. и 18. ве ка че сто из два ја ју из ве сне мо мен те као ис так ну ти део илу стра ци је ко ји ма се да је ва жан мо ра ли за тор ски тон. То све до чи о ја кој ве зи умет но сти са ам бле ма ти ком, ли те ра ту ром и сцен ском ор га ни за ци јом.57 Ства ра се но ва ин те лек ту ал ност на ба зи ре не сан сне ху ма ни стич ке те о ри је ко ја се ин те ре су је за еги пат ску хи је ро гли фи ку,58 а чи јем ту ма че њу ана лог но при ла зе све умет нич ке вр сте.59 Си стем ап стракт них зна ко ва ко јим се од го­не та при ро да бо жан ских и људ ских ства ри под ра зу ме ва по зна ва ње са крал не и про фа не књи­жев но сти, те о ло ги је, исто риј ске на у ке, ге о гра фи је, би о ло ги је, и ка ко је већ ре че но, пре ци зно је де фи ни сан мно го број ним ико но ло шким при руч ни ци ма.60 Ам блем са жи ма ми то ло шке мо ти ве, ан тич ке епи гра ме, из ре ке му дра ца, сред њо ве ков не ми сте ри је у „ars em ble ma ti ca“, но вог до ба ко је ће ду бо ко про же ти ба рок но сли кар ство. Код ам бле ма сли ка и реч се уза јам но, јед но пре ко дру­гог ту ма че. Ам блем ну жно зах те ва текст ко ји об ја шња ва ње гов сми сао, уз ди жу ћи илу стра ци ју на је дан ви ши ни во, где она ни је под ре ђе на тек сту, већ рав но прав на с њим. Текст и илу стра ци ја упу ће ни јед но на дру го из ра жа ва ју пој мов но је дин ство ам бле ма.61 Упра во је ова умет ност ви­ше не го и јед на дру га, ре а ли зо ва ла об зна ње но је дин ство из ме ђу сли ке и ре чи.62 Сли кар ство и по е зи ја, сли ка и реч, у на сто ја њу да оства ре ве ро до стој ност при ка за, упра во ће би ти у пе ри о ду ба ро ка по ве за ни ви ше не го ика да.

Ам бле мат ски по сту пак под ра зу ме вао је от кри ва ње и од го не та ње та јан стве них по ру ка и скри ве них зна че ња ко ји ма је свет био ис пу њен.63 Скло ност ка ам бле мат ском на чи ну ми шље ња део је на кло но сти пре ма але го ри ји, на сле ђе ној као жи вој тра ди ци ји из сред њег ве ка.64 Але го риј­ске пред ста ве се ве зу ју за хри шћан ске ре ли ги о зне иде је у ди дак тич ке свр хе, са же љом да под­стак ну љу бав пре ма вр ли ни и от пор ка по ро ку.65 Ско ро се цео по јав ни свет мо же оте ло тво ри ти пер со ни фи ко ва њем, јер „сли ка има вред ност ме та фо ре ства ри ко је по сто је ван чо ве ка, оних ко је су са сли ком спо је не и са др же се у њој у свом есен ци јал ном ста њу“.66 На ро чи то на гла ше не у аран жма ну „ta ble a ux vi vants“, але го риј ске фи гу ре мо ра ли за тор ске вред но сти по се ду ју мо гућ­ност ви зу ел ног до ча ра ва ња драм ског са др жа ја.67 Ме та фо ра је у том вре ме ну схва ће на, у знат но

56 Ч. Де нић, Би бли о те ка ма на сти ра Ши ша тов ца од Лу ки ја на Му шиц ког до кра ја XIX ве ка, 401–402.57 Р. Ми ха и ло вић, Ути ца ји мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску умет ност XVII и XVI II ве ка, 67.58 Исто, 96. По ве за ност ам бле ма ти ке са хи је ро гли фи ком за сно ва на је у те ма ти ци и пре у зе тим ме та фо рич ним од но­

си ма. Али у хи је ро гли фи ци по ла зи се од кон крет не сли ке ко јој се при да је пре не се но зна че ње, а у ам бле му се по ла зи од ап стракт ног пој ма ко ји се ту ма чи кон крет ном сли ком. Ам блем има тро дел ну струк ту ру. Чи не га нат пис (de viz za, mot to, in scrip tio), сли ка (pic tu ra, icon, ima go) и пот пис (lem ma, car mi na, subscrip tio).

59 Р. Ми ха и ло вић, Ути ца ји мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску умет ност XVII и XVI II ве ка, 7–8.60 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 209. Из ба рок них ам бле мат ских збор ни ка ко ји су ко ри шће ни као уџ­

бе ни ци у шко ла ма учи се о сим бо лич ном ту ма че њу по јав ног све та и але го риј ском на чи ну ми шље ња.61 A. Schöne, Em ble ma tikl und Dra ma im Ze i tal ter des Ba rock, 32.62 R. J. Cle ments, Pic ta Po e sis ,Li te rary and Hu ma ni stic The ory in Re na is san ce Em blem Bo oks, 173.63 A. Schöne, Em ble ma tikl und Dra ma im Ze i tal ter des Barocк, 41.64 R. Fre e man, En glish Em blem Bo oks, 4.65 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 414. У ба ро ку уче ње о вр ли на ма и по ро ци ма про из и шло је из две

основ не за по ве сти хри шћан ске ети ке о чи ње њу до бра и из бе га ва њу зла, што је ис так ну то и у ру ској ско ла стич кој ли те ра ту ри.

66 Р. Ми ха и ло вић, Ути ца ји мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску умет ност XVII и XVI II ве ка, 80–81.67 Исто, 81.

172 173

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ши рем пој мов ном оп се гу, као ин стру мент са зна ва ња све та. Циљ је да се су шти на пред ме та ко ји се по сма тра про зре та ко што ће се у ње му про на ћи скри ве не осо би не ко је га по ве зу ју са ка­квим уда ље ним пој мом или пред ста вом. Што су пред ста ве би ле уда ље ни је и њи хо во по ве зи ва ње нео че ки ва ни је, тим је ути сак био сна жни ји. Та ко на ста ли ам бле ми би ли су за го нет ни, што је од по сма тра ча из и ски ва ло по се бан на пор да се до ми сли о њи хо вом зна че њу. Сма тра ло се да та ко са оп ште на по ру ка има ја че де ло ва ње, не го да је ис ка за на јед но став ним на чи ном.68 Скло ност ка но вом, рет ком, не ја сном, не ра зу мљи вом, ма гло ви том, ам бле ма ти ка је углав ном на сле ди ла од хи је ро гли фи ке. Но, она је ве о ма уско по ве за на са умет но шћу им пре за.69

Ам бле ма ти ка и хи је ро гли фи ка би ле су по зна те срп ској ба рок ној кул ту ри, не са мо као по јам или тер мин, већ су би ли део ин сти ту ци о нал ног обра зо ва ња. Збор ни ке ам бле ма, ка ко је већ ре­че но, по се до ва ле су ма на стир ске, али и при ват не би бли о те ке. Са по ја вом про све ти тељ ских тен­ден ци ја, иако ам бле ма ти ка и хи је ро гли фи ка ни су би ле пот пу но за бо ра вље не ни у ро ман ти зму, за по чи ње исто риј ски про цес у ко ме ова кве по ја ве до би ја ју спо ред но зна че ње. Здрав ра зум ко ји

68 E. F. Von Mon roy, Em ble me und Em blembücher in den Ni e der lan den 1560–1630. Eine Geschic hte der Wan dlun gen ihres Il lu­stra ti on sstils, 16.

69 A. Schöne, Em ble ma tik und Dra ma im Ze i tal ter des Ba rock, 42–45.

174 175

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса

је на пр во ме сто ис ти цао ја сно ћу и ра зу мљи вост ни је мо гао при хва ти ти за го нет не ме та фо рич не од но се у ам бле му или хи је ро гли фу. То је зна чи ло да ће се у прак си пре упо тре би ти але го ри ја, не го ам блем или хи је ро глиф.70

Јо ван Ра јић је пот пу но вла дао „уни вер зал ним але го риј ско–ам бле мат ским је зи ком сво га вре­ме на, ко ји је сло же но по ве зи вао текст и сли ку“.71 У де ли ма упо тре бља вао је ам блем као по год но сред ство за мо рал ну еду ка ци ју, ко ји има по уч ну, прак тич но ко ри сну функ ци ју. Због на сто ја ња да под у ча ва и мо рал но уз ди же вер ским исти на ма пу тем књи ге, због ба рок не ре тор ске кул ту ре и ис ти ца ња зна ча ја на у ке, Ра јић је на зван ра ци о на ли стом и про све ти те љем.72 Али за раз ли ку од про све ти те ља, као До си те ја Об ра до ви ћа ко ји је до при нео се ку ла ри за ци ји кул ту ре и ко ји је имао не га ти ван став пре ма овом стил ском по ступ ку, Ра јић упо тре бља ва ам блем као сред ство оса вре ме њи ва ња те о ло шке ми сли, чи јим ци ље ви ма је слу жи ла на у ка, али не од ба цу је цр кве ну тра ди ци ју да би на ње но ме сто по ста вио здрав ра зум.

Пор тре ти

Це њен и тра жен сли кар у свом вре ме ну, Ја ков Ор фе лин је, као и ње го ви са вре ме ни ци Те о дор Кра чун и Те о дор Илић Че шљар,73 мо рао при ма ти и мно го број не по руџ би не за пор тре ти са ње. Умет­ни ку је атри бу и ра но не ко ли ко пор тре та цр кве них ве ли ко до стој ни ка, ми тро по ли та Сте фа на Стра­ти ми ро ви ћа, ми тро по ли та Мој се ја Пут ни ка, бач ког епи ско па Јо си фа Јо ва но ви ћа Ша ка бен те.74

За вре ме бо рав ка у Ста па ри ма и Кра љев ци ма, ра де ћи на ико но ста си ма, на сли као је и та мо­шње све ште ни ке По по ви ћа (око 1790) 75 и Јо ва на Ха ра ни то ви ћа (1794).76 При пи су је му се и лик Мар те Те ке ли је, ро ђе не Не на до вић, мај ке Са ве Те ке ли је,77 као и цр теж за пор трет Јо ва на Ра ји ћа у ње го вој Исто ри ји, ко ји је 1793. из ре зао беч ки гра вер Јо хан Ге орг Ман сфелд.78

С по чет ка 18. сто ле ћа ја вља ју се пор тре ти чла но ва ви шег кли ра и пле мић ких по ро ди ца, ко ји, у тра ди ци о нал но ти пи зи ра ном при ка зу, уз по ја ву ба рок не де ко ра тив но сти, чи не ре ми ни сцен­

70 Н. Гр ди нић, Ем бле ми у де лу Јо ва на Ра ји ћа, Јо ван Ра јић, 233–242.71 Исто, 233–242.72 М. Па вић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног до ба, 352–354; Ј. Де ре тић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти, 180.73 О. Ми кић, Те о дор Кра чун, 12; М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 62–75.74 О. Ми кић, Д. Да ви дов, Пор тре ти Ср ба XVI II ве ка,16–17, 64; П. Ва сић, До ба ба ро ка, 143–144; П. Ва сић, Умет нич ка

то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 90, 94; Н. Ку со вац, Срп ско сли кар ство XVI II–XIX ве ка, 118, бр. 740, где је пор трет бач ког епи ско па Јо ва на Јо ва но ви ћа Ша ка бен те по гре шно иден ти фи ко ван као Ар се ни је IV Ша ка бен та. У ал бу му са ре про дук ци ја ма књи ге М. Ка ша ни на и В. Пе тро ви ћа ис под пор тре та Јо си фа Јо ва но ви ћа Ша ка бен те на во ди се име Ја ко ва Ор фе ли на као ауто ра, али са зна ком пи та ња. В.: В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни, сл. 4. Сли ка се чу ва ла у збир ци Јо це Ву ји ћа у Сен ти, ода тле је до спе ла у На род ни му зеј. Да је Ор фе лин аутор по ми ње се и код Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 79, на ве ден као пор трет бач ког вла ди ке Јо ва на Јо ва но ви ћа Ша ка бен те.

75 Гру па ауто ра, Га ле ри ја Ма ти це срп ске, 229, ГМС/У 2400.76 Д. Рац ков, Пра во слав на цр ква Све тог ве ли ко му че ни ка Ге ор ги ја у Рат ко ву, 42; Гру па ауто ра, Га ле ри ја Ма ти це срп ске,

229, ГМС/У 3427.77 Гру па ауто ра, Га ле ри ја Ма ти це срп ске, 228, озна че но као сли ка од ве ли ког умет нич ког зна ча ја. Са чу ва но је ве о ма

ма ло жен ских пор тре та, што је би ло пот пу но у скла ду са ме стом и сма ње ном уло гом же не у јав ном жи во ту то ком 18. ве ка. Пор тре ти шу се са мо при пад ни це нај у глед ни јих пле мић ких и гра ђан ских по ро ди ца. За сно ва ни на ре пре­зен та тив но сти, ти па рад ни жен ски пор тре ти на ста ли су из истих раз ло га као и по тре ти му шких чла но ва по ро ди це и фор мал но не раз ли ку ју се од њих. В. : М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 274.

78 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 234, 411.

174 175

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ци ју пор тре та сред њо ве ков них вла да ра и ар хи је ре ја. Усва ја ње европ ских ли ков них ре ше ња и на чи на из ра жа ва ња по твр ди ће се упра во на ли ко ви ма цр кве них је рар ха, а по том и ис так ну тих гра ђа на као глав не кли јен те ле. Афир ма ци ју сво је дру штве не и еко ном ске мо ћи они ће на ла зи ти у ма је сте тич ној умет но сти ба ро ка.

Раз вој срп ског пор трет ног сли кар ства, од стил ски тра ди ци о нал них и ше мат ских ре ше ња до мо дер них и ре а ли стич ких, те од ње го вог кти тор ског ка рак те ра до са мо стал ног ли ков ног ро да, у ве зи је пре ва зи ла же ња ес ха то ло шко– со те ри о ло шког обе леж ја ви зан тиј ске и срп ске сред њо­ве ков не пор трет ске тра ди ци је.79 Са да кар ло вач ки ми тро по ли ти дик ти ра ју њен функ ци о нал ни и стил ски пре о бра жај као нај бо љи на чин за очу ва ње свог ста ту са у од но су на ка то лич ке вла да ре. У пр во вре ме они усту па ју из ра ду сво јих ли ко ва стран ци ма, те же ћи угле да њу на ре пре зен та тив не пред ста ве ка то лич ких би ску па.80 То се на ро чи то од но си на сли ка ње све ча не оде ће срп ских цр­кве них ве ли ко до стој ни ка. На и ме, ли ков ни свет одев них об ли ка био је из бор стра них мај сто ра ко ји су че сто ана ли тич ки при сту па ли овом по слу.81

Ла и ци зи ра ње вла дар ског пор тре та за па жа се у пр вим де це ни ја ма 18. ве ка, ка да се за све ча не га ле ри је ми тро по ли та и епи скоп ске ре зи ден ци је ра де до по ја сне пред ста ве ар хи је ре ја.82 Још увек по сто ји из ве сна иде а ли за ци ја ли ка ко ји је са да ли шен аскет ско све ти тељ ског из гле да, уз по ја ча не про фа не еле мен те. Јед на ли ни ја пра ти пор тре ти са не ко ји, осла ња ју ћи се на по ли ти ку ве ли чај­но сти, ис ти чу свој ста тус и углед,83 дру га, низ до по ја сних пред ста ва у тро че твр тин ском про фи­лу на не у трал ној по за ди ни ко ји не по се ду ју ба рок ну па рад ност, већ мо рал ну иде ју уз ви ше не скром но сти као ар хи је реј ске вр ли не. 84 „Па жња сли ка ра кон цен три са на је на пор тре ти са ног, са те жњом да се при ка же мо рал ни лик иде ал ног ар хи је ре ја“.85 Та кве од ли ке по не ли су и цр кве ни до сто јан стве ни ци на пор тре ти ма Ја ко ва Ор фе ли на.

Око ми тро по ли та Сте фа на Стра ти ми ро ви ћа, јед на гру па ар хи је ре ја при хва та про све ти тељ­ска схва та ња ко ја су нај че шће ви дљи ва у те жњи за при бли жа ва њем цр кве не про по ве ди и сли­кар ства ши рим на род ним кру го ви ма.86 Ако је на род не ук не мо же му се обра ћа ти кра сно реч ју, већ ра зу мљи вим де ли ма и ре чи ма.87 Пре ма са ве ту Сте фа на Стра ти ми ро ви ћа до ла зи до по све­то вља ва ња срп ског вла дар ског пор тре та ко ји до би ја на ци о нал ни ро ман ти чар ски, по зо ри шни ка рак тер. Пор тре ти ше се но ва ари сто кра ти ја и плем ство ко је чи не обра зо ва ни тр гов ци, углед ни и да ре жљи ви под стре ка чи књи жев ног и кул тур ног на прет ка.

Ре пре зен та тив ни, до по ја сни пор трет ми тро по ли та кар ло вач ког Сте фа на Стра ти ми ро ви ћа из Град ског му зе ја у Срем ским Кар лов ци ма, ве ро ват но по ре клом из Гим на зи је, је ди ни је за ко ји је

79 М. Ти мо ти је вић, Пор тре ти ар хи је ре ја у но ви јој срп ској умет но сти, 155, 169. Већ је про грам зид ног сли кар ства у при­пра ти ма на сти ра Кру ше до ла осло бо ђен за да тих ре ли ги о зних окви ра, те под ре ђен иде ји гло ри фи ка ци је кар ло вач ких ми тро по ли та.

80 О. Ми кић, Д. Да ви дов, Пор тре ти Ср ба XVI II ве ка, 76.81 П. Ва сић, Ко сти ми у срп ској гра фи ци, 162.82 М. Ти мо ти је вић, Пор тре ти ар хи је ре ја у но ви јој срп ској умет но сти, 165–166.83 М.Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 265. 84 Исто, 267.85 М. Ти мо ти је вић, Пор тре ти ар хи је ре ја у но ви јој срп ској умет но сти, 166–168.86 Д. Ру ва рац, Ми тро по лит Сте фан Стра ти ми ро вић, 15. Ми тро по лит је вр ло ра но схва тио да је суд би на Ср ба ве о ма

слич на Лу те ра ни ма по же љи за сло бо дом ве ро и спо ве сти и те жњи за по ди за њем шко ла и ши ре њем про све ти тељ ства ме ђу на ро дом.

87 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 268.

176 177

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

у ли те ра ту ри пре ци зно утвр ђе но да је Ор фе ли но во де ло.88 По ка зу је осло бо ђе ност од ба рок ног але го риј ско–ам бле мат ског ту ма че ња. Кру та по став ка усту пи ла је ме сто от ме ној опу ште но сти. На ње му се мо гу уочи ти нео кла си ци стич ка схва та ња при сут на и на не ким пор тре ти ма ње го вог са вре ме ни ка Те о до ра Или ћа Че шља ра.89 Да то ван је у го ди не не по сред но по сле про гла ше ња ви­

88 П. Ва сић, До ба ба ро ка, 143–144. Уп. Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, ре про дук ци ја без бро ја; Д.Ме да­ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, сл. 103, пор трет ни је об ра ђен, са мо је ре про ду ко ван.

89 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 125; П. Ва сић, До ба ба ро ка, 143–144.

176 177

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

178 179

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

со ког цр кве ног ве ли ко до стој ни ка за ми тро по ли та 1790, и при пи сан умет ни ку на осно ву пот пи са на по ле ђи ни сли ке.90 Пред ност да та Ор фе ли ну у од ре ђи ва њу ко ји је од, не ко ли ко до са да, зна них пор тре та мла дог Стра ти ми ро ви ћа ори ги нал, а ко ји ре пли ка или ко пи ја, по зна та је до ста оште­ће на уља на сли ка из Срп ске пра во слав не цр кве у Оси је ку, рад аустриј ског сли ка ра Вај хер та из 1792,91 као и пор те рет ми тро по ли та из ма на сти ра Све тог Ђур ђа у Ру му ни ји са за пи сом на по ле­ђи ни да је сли кан 1795. при игу ма ну Ав гу сти ну Пе тро ви ћу,92 обра зло же на је умет ни ко вим по ло­жа јем у кар ло вач ким цр кве ним кру го ви ма и ње го вим ста ту сом нај у глед ни јег сли ка ра свог до ба.93 У ли те ра ту ри је већ на зна че но да је као пред ло жак за мно го број не са чу ва не уља не пор тре те мла дог цр кве ног ве ли ко до стој ни ка, па и овог Ја ко ва Ор фе ли на, по слу жио гра фич ки пор трет са ли ком Сте фа на Стра ти ми ро ви ћа, на стао као по се бан лист, пре ма цр те жу Ар се ни ја Те о до ро ви­ћа, док је још сту ди рао у Бе чу, а ко ји су из ре за ли беч ки гра ве ри Јо хан Најдл и Са му ел Це тер.94 Бли ске уља не ко пи је, сла би јег ква ли те та на ста ле кра јем 18. и по чет ком 19. сто ле ћа, на ла зе се у епи скоп ским ре зи ден ци ја ма у Вр шцу, Па кра цу, Гор њем Кар лов цу и ве ћи ни фру шко гор ских ма­на сти ра.95 На осно ву то га из ве ден је за кљу чак да су за сли ка не пор тре те мла дог ми тро по ли та, ра до ве ве ћег бро ја ауто ра раз ли чи тих ли ков них ква ли те та, ко ји се по ја вљу ју го то во у исто вре ме у мно гим ме сти ма, ко ри шће ни као пред ло шци ба кро ре зни пор тре ти оти сну ти у не ма лом бро ју, на кон из бо ра Сте фа на Стра ти ми ро ви ћа за кар ло вач ког ми тро по ли та 1790. го ди не.96

До по ја сни пор трет ви со ког цр кве ног ар хи је ре ја Мој си ја Пут ни ка, ве ро ват но на ру чен за про­сто ри је об но вље ног ми тро по лиј ског дво ра у Срем ским Кар лов ци ма,97 на стао је 1785,98 да кле у пе ри о ду из ме ђу ге не рал не ре кон струк ци је дво ра 1784. и ње го вог уни ште ња у по жа ру 1788.

Ка да је Мој си је Пут ник иза бран за ми тро по ли та кар ло вач ка двор ска ре зи ден ци ја са сто ја ла се од «шест згра да ко је се су че ља ва ју јед на са дру гом и окру жу ју ве ли ки јав ни трг на ко ме су две че сме и ко ји на ју жној стра ни за тва ра Са бор на цр ква».99 Пр во бит ни из глед и рас по ред по знат је на осно ву пла на од 24. сеп тем бра 1747. са чу ва ног у град ском ма ги стра ту.100

Из град њу но вог дво ра, нај ре пре зен та тив ни јег зда ња у ко ме су сто ло ва ли ми тро по ли ти, за­по чео је Ви кен ти је Јо ва но вић, а за вр шио па три јарх Ар се ни је IV Јо ва но вић Ша ка бен та. Из ве сне пре прав ке, чи ји је де та љан опис дао фон Та у бе, из вр ше не су за вре ме ми тро по ли та Па вла Не­на до ви ћа.101 Ге не рал на об но ва кар ло вач ке двор ске ре зи ден ци је, ка да је пре тво ре на у рас ко шу

90 П. Ва сић, До ба ба ро ка, 143.91 О. Ми кић, Д. Да ви дов, Пор тре ти Ср ба XVI II ве ка, 113.92 Исто,112, са ре про дук ци јом. 93 П. Ва сић, До ба ба ро ка, 143.94 О. Ми кић, Гра фич ки пор тре ти Ср ба XVI II ве ка као пред ло шци за уља не пор тре те, 49–52.95 О. Ми кић, Д. Да ви дов, Пор тре ти Ср ба XVI II ве ка, 111–112; О. Ми кић, Гра фич ки пор тре ти Ср ба као пред ло шци за

уља не пор тре те, 52.96 О. Ми кић, Д. Да ви дов, Пор тре ти Ср ба XVI II ве ка, 111–112; О. Ми кић, Гра фич ки пор тре ти Ср ба као пред ло шци за

уља не пор тре те, 52.97 М. Ти мо ти је вић, Ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа «Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном» и «То ми ри да са Ки ро вом

гла вом» као па три от ски «exem plum vir tu tis», 292.98 О. Ми кић, Пор тре ти Ср ба XVI II ве ка, 179, бр. 153.99 Ф. Вил хем фон Та у бе, Исто риј ски и ге о граф ски опис Кра ље ви не Сла во ни је и Вој вод ства Сре ма ка ко с об зи ром на

њи хо ве при род не осо би не та ко и на њи хо во са да шње устрој ство и но во уре ђе ње у цр кве ним, гра ђан ским и вој ним ства ри ма, 226.

100 П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 67.101 Исто, 70.

178 179

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

180 181

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ба рок ну па ла ту, из ве де на пре ма пла но ви ма те ми швар ског ар хи тек те Ге ор га Ми ле ра 1784, ура­ђе на је за ла га њем Мој си ја Пут ни ка. Го ди не 1788. до шло је до ве ли ког по жа ра у ко ме је ско ро пот пу но уни штен ми тро по лиј ски ком плекс. Ме ђу са чу ва ним ства ри ма би ле су две исто риј ске ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа, уче ни ка и след бе ни ка Ја ко ва Ор фе ли на, ра ђе не пре ма исто­и ме ним гра фич ким ли сто ви ма Пи те ра Па у ла Ру бен са, «Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном» и «То ми ри да са Ки ро вом гла вом», ко је је за кар ло вач ку ар хи је реј ску ре зи ден ци ју на ру чио ми тро­по лит Мој сеј Пут ник.102 Ка ко ме ђу ар хив ским до ку мен ти ма не ма по у зда них по да та ка ко ји би се од но си ли на са му на руџ би ну ни је нам по зна то ко ли ко је ком по зи ци ја ми тро по лит на ру чио. Чи ње ни ца да са чу ва не сли ке ни те мат ски ни идеј но не чи не за тво ре ну це ли ну, на ме ће прет по­став ку да је ви со ки цр кве ни до сто јан стве ник на ру чио не што ве ћи ци клус па три от ских те ма из ан тич ке исто ри је.103

Мој си је Пут ник као кар ло вач ки ми тро по лит у свим фор му ла ци ја ма ефе мер ног спек та кла сво је двор ске по ли ти ке до след но је при хва тао по ли ти ку mag ni fi cen ze. Њен од раз би ле су и ње­го во по ста вља ње за ми тро по ли та као и ге не рал на об но ва кар ло вач ке двор ске ре зи ден ци је ко је су сле ди ле исте кон вен ци је до бро по зна те и при хва ће не у европ ским окви ри ма.

Че сто бо ра ве ћи у Бе чу и као бач ки епи скоп, а по себ но ка да је до шао на че ло Кар ло вач ке ми тро по ли је, Мој сеј Пут ник је имао при ли ке да се упо зна са ак ту ел ном умет нич ком прак сом у сре ди шту Мо нар хи је ко ја се под ути ца јем про све ти тељ ских иде ја уоб ли ча ва ла и до жи вља ва ла сло же на пре ви ра ња што је до ве ло до све отво ре ни јих по ти ски ва ња ба рок них схва та ња. У скла ду са тим, све ти те ље, као ста ре етич ке уз о ре, за ме њу ју хе ро ји из ан тич ке исто ри је.104 Услед та квих усло ва мо ра ле су се и ра ци о на ли стич ке иде је, ра ди на ци о нал ног и по ли тич ког жи во та срп ског на ро да, са о бра жа ва ти кон крет ним по тре ба ма и мо гућ но сти ма при ме не. У том кон тек сту тре­ба са гле да ти и од лу ку овог из у зет но обра зо ва ног ви со ког цр кве ног ар хи је ре ја да за кар ло вач ку ре зи ден ци ју на ру чи ком по зи ци је са те ма ма из ан тич ке исто ри је.

При ли ком осми шља ва ња ком по зи ци о не це ли не ми тро по лиј ског дво ра, чи ји је идеј ни тво­рац и био, Мој си је Пут ник се мо рао осла ња ти на са ве те ин те лек ту ал них и умет нич ких кру го ва. При ја тељ ски од но си ми тро по ли та и Ја ко ва Ор фе ли на да ти ра ју још од вре ме на ка да је умет ник, на кон смр ти Те о до ра Кра чу на, за вр ша вао ико но стас Са бор не цр кве Све тог Ни ко ле. Тај по да так и чи ње ни ца да је у том тре нут ку Ја ков Ор фе лин био сре ди шња лич ност у уоб ли ча ва њу но вог схва та ња умет но сти за сно ва ног на про све ти тељ ским иде ја ма и пр ви сли кар ко ји је у пот пу но­сти са вла дао про грам беч ке ли ков не Ака де ми је те мељ но ре фор ми сан од стра не гро фа Ка у ни ца, и ко ме су сход но то ме те ме кла сич не исто ри је и њи хо во мо рал но ту ма че ње би ле по зна те, као и де ла зна ме ни тих европ ских умет ни ка ко је је сло бод но мо гао да ко пи ра у га ле ри ја ма и му зе ји ма Бе ча, на ме ће нам за кљу чак да га је Мој си је Пут ник ан га жо вао при лом укра ша ва ња об но вље не

102 М.Ти мо ти је вић, «Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном» и «То ми ри да са Ки ро вом гла вом» као па три от ски «exem plum vir tu tis», 292.

103 Исто104 W. Busch, Das sen ti men ta lische Bild: Die Kri e se der Kunst im 18. Ja hr hun dert und die Ge burt der Mo der ne,137­157. Про ди­

ра ње но вог ра ци о на ли стич ко­про све ти тељ ског ла и ци зи ра ног етич ког ко дек са за по че ло је срп ској кул ту ри по ја вом Со вје та здра ва го ра зу ма, где се као мо рал ни при ме ри на во де лич но сти из ан тич ке исто ри је, ко ји за ме њу ју ли ко ве Хри ста и све ти те ља. Про све ти тељ ске мо ра ли за тор ске те ме про и за шле су из ожи вља ва ља тра ди ци је ба рок ног нео сто­и ци зма Ју сту са Лип си ју са, ко ји је хе рој ским при ме ри ма из ан тич ке про шло сти за сту пао иде је хри шћан ског мо ра ла. О но во ве ков ном сто и ци зму кра јем 16. и по чет ком 17. ве ка, де лат но сти Ју сту са Лип си ју са и ње го ве нео сто ич ке мо рал не фи ло зо фи је: М. Ти мо ти је вић, Ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа «Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном и «То ми ри да са Ки ро вом гла вом« као па три от ски «exem plum vir tu tis», 295­296.

180 181

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

кар ло вач ке двор ске ре зи ден ци је. На жа лост по да ци о оби му те на руџ би не уни ште ни су у по жа­ру из 1788.105

При пре ме цр те жа за ве ћи ну ба кро ре зних пор тре та Ср ба 18. ве ка ра ди ли су до ма ћи сли ка ри, док су их из во ди ли стра ни гра ве ри. То је и слу чај са пор тре том Јо ва на Ра ји ћа, где је цр теж ура дио Ја ков Ор фе лин, а 1793. го ди не из ре зао беч ки гра вер Јо хан Ге орг Ман сфелд. На бра на де ко ра тив на

105 М. Ти мо ти је вић, Ком по зи о ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа «Гај Му ци је Сце во ла пред Пор се ном и «То ми ри да са Ки ро вом гла вом» као па три от ски «exem plum vir tu tis», 288.

182 183

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

тра ка кру ни ше овал ни ме да љон Јо ва на Ра ји ћа ко ји је по ста вљен на ни ско по сто ље пред па ра пе­том. Око со кла са нат пи сом рас по ре ђе на је мр тва при ро да ко ја до би ја од ре ђе ну ми са о ну ди мен­зи ју ка да се по ве же са са мим ли ком, а фи гу ра од ре ђе ни је ико но граф ско ме сто у ком по зи ци ји.106 На фрон ти спи су пр ве књи ге Исто ри је Јо ва на Ра ји ћа сре ће мо еле мен те мр тве при ро де ко ји ис ти чу ауто ро ву пе снич ку и исто ри о граф ску де лат ност, ди вит са пе ром, гло бус, са јед не стра не со кла, ли ра са дру ге. За пад но е вроп ски обра зац ком по но ва ња мр тве при ро де у срп ску умет ност Вој во­ди не до ла зи пре ко гра ви ра хо ланд ских ма ни ри ста. Пред ме ти су нај че шће би ли део ре ли ги о зних ком по зи ци ја ка да пре ра ста ју у „фи гу рал не зна ко ве“ ве за не за Хри сто ву суд би ну.107 Књи ге, ди вит и пе ро, пред ли ком срп ског ба рок ног исто ри о гра фа има ју при звук жр тве пле ме ни те ам би ци је јед­ног на уч ни ка и пи сца. На пор бде ња над књи гом за шти ти ће по је дин ца од сва ког стра ха, јер ум ни рад нат кри љу је људ ско по сто ја ње.108 Та иде ја се про вла чи кроз це ло Ра ји ће во де ло, у ко јем се на вешт на чин про по ве да о ва жно сти на у ке и шко ле. Ње го во уве ре ње о сми слу жи во та сло вен ског на ро да је, мо же се ре ћи, со кра тов ско у сми слу да је та мо где цве та на у ка сва ко до бро, а про паст та мо где је она за не ма ре на. Сма трао је да је вр ли на зна ње, а да су су ко би и бе да у срп ском на ро ду по сле ди ца оску ди це на у ке.109 Људ ско не зна ње не по зна је Вр ли ну, Му дрост, Пра вич ност, Хра брост и Уме ре ност. Ра ци о на ли стич ки став Јо ва на Ра ји ћа је у слу жби про све ти тељ ско – пе да го шких, али и по ли тич ких ци ље ва,110 док фрон ти спис Исто ри је чи ни пра ву ма лу сим бо лич ну сли ку та квог раз ми шља ња, о че му све до чи стих на по сто љу: „Ли це гле да ју ћи. Ум ће от кри ти де ла“. Сми шље но по ста вљен пре ма оста лим пред ме ти ма, гло бус сто ји из ме ђу ре ли ги о зног сим бо ла ве ре, стре мље­ња ка не бе ском и чи сто про фа ног зна ња. Ов де, он до при но си оп ти ми стич кој мо ћи уни вер зал них зна ња над про ла зно шћу зе маљ ског жи во та.111 По ет ски сим бол ли ре, уса мљен на со клу, ука зу је на ба рок ну по себ ност у ства ра њу мр тве при ро де му зич ким ин стру мен ти ма.112 По сто ја њем бр шља на по ја ча ва ју се мо рал на и ин те лек ту ал на свој ства чо ве ко вог ра да са ци љем уз ди за ња до пле ме ни тог ду ха. Ње го ва сла ва и уче ност су као све жа и зе ле на стра на ли ста. Бр шљен ко ји оба ви ја ли ру озна­ча ва опа сност од оних ко ји по вр шно раз у ме ју и ту ма че зе маљ ску фи ло зо фи ју и да је нам по во да за раз ми шља ње о ис пра зно сти зе маљ ске сла ве и ње ној про ла зно сти.113

Ак це со ри јум, у ви ду књи га, при бо ра за пи са ње, гло бу са, но си сим бо лич ни пе чат ду го сти­ца ног зна ња још од хри шћан ског ху ма ни зма ита ли јан ске ре не сан се. Про ши ри ће се на по ет ску ре чи тост „Va ni tas“ ком по зи ци ја хо ланд ског под не бља ко је се ин те ре су ју за ту ма че ње та шти не људ ског зна ња и три јум фа смр ти над жи вот но шћу.114 Би ће део би зар них и ап стракт них са др жа ја ма ни ри стич ке умет но сти ко ји су од ра жа ва ли оп ште ста ње из гу бље не рав но те же, сум њу и по­дво је ност чо ве ко ву, от кри ва ју ћи му да ни је го спо дар сво је суд би не. По ста ће „оруж је“ кон тра ре­

106 Р. Ми ха и ло вић, Мр тва при ро да у срп ском сли кар ству XVI II и XIX ве ка, 67.107 Исто, 8.108 Исто, 9–10.109 Н. Ра дој чић, Срп ски исто ри чар Јо ван Ра јић, 125, 129–130.110 Р. Са мар џић, Пи сци срп ске исто ри је, 49. Јо ван Ра јић исту па са фи ло зоф ском ми шљу епо хе про све ће но сти, уве рен да

је исто риј ска на у ка осно ва до брог уре ђе ња на ро да и услов истин ског хри шћан ског опре де ље ња. Ра зум и уче ност су по треб ни за од бра ну пра во сла вља.

111 Р. Ми ха и ло вић, Мр тва при ро да у срп ском сли кар ству XVI II и XIX ве ка, 67.112 Исто, 54–55. Сим бо лич ни сми сао мр тве при ро де са му зич ким ин стру мен ти ма ја ча по сле ре фор ма ци је. Ова ква сли ка

до би ја мо ра ли стич ки ак це нат „Va ni tas“ ком по зи ци ја. В.: J. E. Cir lot, A dic ti o nary of Symbols, 195.113 Р. Ми ха и ло вић, Мр тва при ро да у срп ском сли кар ству XVI II и XIX ве ка, 48, 56.114 Исто, 64–67.

182 183

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

фор ма ци је ва жно у сим бо лич ко – ме та фо рич ној ин тер пре та ци ји и ди дак тич ном ту ма че њу јед не ба рок не сли ке ан га жо ва ног ка рак те ра.

Пор трет Јо ва на Ра ји ћа у мо на шкој оде ћи, са злат ним лан цем и ар хи ман дрит ским кр стом на гру ди ма, по кло ном ца ра Ле о пло да II, ре а ли стич ни је при каз чо ве ка ко ји је це нио исти но љу бље и ко смо по ли ти зам. Из раз је „vi ta con tem pla ti va“ као ре зул тат ак тив ног жи во та по све ће ног про у ча­ва њу пле ме ни тих ства ри. Нај вред ни је је сте про у ча ва ње исто ри је соп стве ног на ро да. Исто риј ска исти на је је ди но све до чан ство ко је Ср би мо гу ра зум ски при хва ти ти, док је уло га исто ри ча ра у от кри ва њу исто ри је, јер се ти ме срп ски на род по твр ђу је у мо де р ном до бу.115

Пре ма пра ви ли ма за пад но е вроп ске двор ске ико но гра фи је, па рад ни пор трет ће до би ти глав­но ме сто и у про па ганд ном про гра му ви со ке цр кве не је рар хи је Кар ло вач ке ми тро по ли је.116 На истом ме сту су сре ћу се уче на ре тро спек тив ност и иде о ло шка исто рич ност са сло же ним ме ха ни­змом ба рок не ре то рич но сти. Сред њо ве ков на хи је ра тич ност ли ко ва би ва до пу ње на но вим ак це­сор ним атри бу ти ма сим бо лич но ме та фо рич них вред но сти, тран сфор ми шу ћи те о ло ги ју сли ке у „про фа ну ико ну“. По том се пред ста ва ис пу ња ва але го риј ским са др жа јем, те про сла вља ју ћи мо­ра ли за тор ско – ди дак тич ки за да так цр кве, до би ја мо гућ ност „вер бал ног“ де ло ва ња на вер ни ке. На том ни воу она по ста је „не ми па не ги рик“.117 У 18. ве ку пор трет ска сли ка срп ских ар хи је ре ја пре ста ла је да бу де чи сто обје кат умет но сти ство рен у јед ном да ху и иде ал ној фор ми. Ис пу ни ла се но вим ре ли ги о зним и мо рал ним иде а лом.118 У ци љу ве ли ча ња по је дин ца и код нас до ла зи до про цва та па не ги рич не по е зи је и ефе мер ног спек та кла. Сло же ним сим бо ли ма се от кри ва свет као по зо ри ште у ко ме сва ки чо век тре ба да од и гра од ре ђе но да ту му уло гу.119 У Кар ло вач кој ми­тро по ли ји ово се пре вас ход но од но си на лич но сти ви со ке цр кве не је рар хи је.

У сре ди ште ба рок ног сце на ри ја по ста вљен је епи скоп,120 чо век на гла ше не са мо све сти у ста­ву, са атри бу ти ма ко ји ма се алу ди ра на ње гов спи ри ту ал ни по зив и уло гу ко ју има у цр кви. Он је пред вод ник на шег на ро да за прав ду. Ње гов је чу вар, бра ни лац и за ступ ник пред Хри стом. Лик епи ско па над ма ши ће ба нал ни од раз фи зи о но ми је и по ста ће вр ста „exem plu ma“ ко ји ру ши гра ни це епо ха.121 Реч је о ства ра њу мо де ла иде ал ног вла да ра,122 би ћа ра зу ма и вла сти. Пор трет је по ли тич ких на да и не про ла зно сти тра ди ци је. Лик је ко ји на док на ђу је не по мич ност пер со­ни фи ка ци ја и сим бо ла за тво ре них у ком пакт ни оквир. Иде ја је „ду жно сти и пра ва“ ка рак тер­не лич но сти.123 Оли ча ва ју ћи кон ти ну и тет вла сти пор трет срп ског је рар ха је „по ли тич ко ору ђе про тив за бо ра ва“. За лог је на ци о нал не и вер ске са мо бит но сти.124 „Кнез цр кве“ су ге ри ше иде ју ди на сти је, а то је по вра так срећ них вре ме на и оства ре ње си гур не бу дућ но сти.125 Пред ста ва ма

115 Р. Са мар џић, Пи сци срп ске исто ри је, 50, 57.116 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 44.117 Р. Ми ха и ло вић, Ути цај мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме, 8.118 Исто, 59.119 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 48, 262.120 Исто, 262.121 Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, 76.122 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 267. У за пад но е вроп ској тра ди ци ји пор тре та ви со ке цр кве не је рар хи­

је ови зах те ви (скром ност и по бо жност апо сто ла и ота ца ра не цр кве) су про па ги ра ни још од вре ме на Три дент ског кон ци ла и у Ду хов ном ре гу ла мен ту Те о фа на Про ко по ви ча.

123 Р. Ми ха и ло вић, За ха ри ја Ор фе лин, По здрав Мој се ју Пут ни ку, 84.124 Исто, 76.125 Исто, 76

184 185

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ви со ких цр кве них до сто јан стве ни ка ука зу је се на нов пут у раз во ју пор трет не умет но сти у Кар­ло вач кој ми тро по ли ји ко ји је био усло вљен др жав ном иде о ло ги јом, иде о ло ги јом ап со лу ти стич ке мо нар хи је, вла да ју ћом у Евро пи од 16. до 18. сто ле ћа.126

Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле у Ки кин ди

До са да, у рет ким мо но граф ским пре гле ди ма жи во та и де ла Ја ко ва Ор фе ли на, ње гов по вра­так са сту ди ја сме штао се у вре ме око 1770. го ди не.127 Та ква прет по став ка, по по да ци ма ко ји ма да нас рас по ла же мо, ни је оспо ре на. Ме ђу тим, но ви ја са зна ња и за кључ ци по ме ри ли су вре ме ства ра ња пр вог Ор фе ли но вог зна чај ног де ла. У струч ној ли те ра ту ри ду го се сма тра ло да је ико­но стас цр кве ма на сти ра Гр ге те га, сли ка рев пр ви ве ћи рад.128 Аутор ство овог ико но ста са ни ка­да ни је до во ђе но у пи та ње, чак и пре не го што је про на ђен и об ја вљен Ор фе ли нов уго вор са упра вом ма на сти ра ко ји је ре гу ли сао оба ве зе обе уго во ре не стра не у овом по слу, осли ка ва њу тем пла ма на сти ра Гр ге те га.129 С дру ге стра не, и атри бу ци ја и да то ва ње ол тар ске пре гра де у Ки­кин ди би ли су спор ни и не си гур ни.130 То је у свом ра ду о сли кар ству у ки кинд ској цр кви Све тог Ни ко ле по твр ди ла Оли ве ра Ми ла но вић – Јо вић, утвр ђу ју ћи пре ма нат пи су на кар ту ши ико но­ста са тач но вре ме ње го вог сли ка ња, 1773. На кар ту ши име мај сто ра ко ме је по сао по ве рен ни је на ве де но.131 Из не се не су и све пре ђа шње не до у ми це око атри бу ци је овог ико но ста са, али као и дру ги ауто ри, пре и по сле овог ра да, у ана ли зи са ме ол тар ске пре гра де при кло ни ло се до тле увре же ном ми шље њу ко је Те о до ру Или ћу Че шља ру при пи су је аутор ство,132 иако је он у то вре ме ве о ма млад и још не до вољ но афир ми сан умет ник ко ме сва ка ко ни је мо гао би ти по ве рен та ко ва жан и ве ли ки по сао као што је из ра да ико но ста са у сре ди шту бу ду ћег крун ског ди стрик та.133 Ме ђу тим, атри бу ци ја је би ла под стак ну та чи ње ни цом да Те о дор Илић Че шљар осли ка ва део зид них сли ка у овом хра му, за ко је је по твр ђе но, и у ка сни јим ра до ви ма, да по ти чу из 1790. го­ди не.134 Да ља за кљу чи ва ња о па ра ле ла ма и слич но сти ма ки кинд ске ол тар ске пре гра де, ис ти ца ње аутор ства Че шља ра, и на кнад но по ре ђе ње са не ким Ор фе ли но вим ико но ста си ма,135 не из бе жно

126 Исто, 77.127 Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 73; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 117.128 В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Српскa умет ност у Вој во ди ни, 88; Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 74; Д.

Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 118; М. Ко ла рић, Срп ска умет ност XVI II ве ка, 29.129 М. Ко стић, Је дан уго вор ака дем ског сли ка ра Ја ко ва Ор фе ли на из 1774, 412–414.130 Зо ра Си мић – Ми ло ва но вић при пи са ла је ико но стас у Ки кин ди Те о до ру Или ћу Че шља ру. Од ње ову атри бу ци ју пре­

у зи ма Ми о драг Ко ла рић и да ту је ол тар ску пре гра ду у 1790. В.: З. Си мић – Ми ло ва но вић, Пре лаз на шег сли кар ства из XVI II у XIX век, Про на ђе ни су ра до ви и ауто пор трет Те о до ра Или ћа Че шља ра, 7; М. Ко ла рић, Те о дор Илић Че шљар, 240, 247, 250.

131 М. Ко со вац, Срп ска пра во слав на ми тро по ли ја Кар ло вач ка по по да ци ма од 1905. год., 717; О. Ми ла но вић – Јо вић, Ки­кин да, Срп ска цр ква, 90–97. У члан ку је об ја вљен и нат пис у кар ту ши из над цар ских две ри. Али ис прав ка у да то ва њу за не ма ре на је код ка сни јих ис тра жи ва ча ко ји су без ре зер ве при хва ти ли ми шље ње да 1790. Че шљар сли ка ико но стас у Ки кин ди. В.: Д. Ме да ко вић, Те о дор Илић Че шљар, Срп ски сли ка ри, 88–89; П. Ва сић, Цр кве на умет ност код Ср ба у XVI II и XIX ве ку, 345; Д. Да ви дов, Срп ско сли кар ство XVI II ве ка, 38.

132 О. Ми ла но вић – Јо вић, Ки кин да, Срп ска цр ква, 91–96.133 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар (1746–1793), 76–77.134 О. Ми ла но вић – Јо вић, Ки кин да, Срп ска цр ква, 96; Д. Ме да ко вић, Те о дор Илић Че шљар, Срп ски сли ка ри, 88–89; Л.

Шел мић. Срп ско зид но сли кар ство XVI II ве ка, 45; М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар (1746–1793), 76–84.135 Па вле Ва сић стил ски је ве зи вао ико но стас цр кве Св. Лу ке у Ку пи но ву за ол тар ске пре гра де Че шља ра у Мо кри ну и

Ки кин ди. В.: П. Ва сић, Срп ски сли ка ри XVI II ве ка у Сре му, 53, пре штам па но у До ба ба ро ка, 67.

184 185

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

186 187

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

је во ди ло у но ве ди ле ме, ко се и на ко га угле дао.136 Све не до у ми це от кло ње не су у до бро обра­зло же ном ра ду Мир ја не Ле сек, где се ар гу мен то ва но до ка зу је Ор фе ли но во аутор ство ико но ста са у Ки кин ди, и ис пра вља ју по је ди на да то ва ња и не ке од мо гу ћих за блу да ве за них за ње гов рад.137 Из не се не чи ње ни це при хва ће не су и убе дљи во по твр ђе не у но ви јим ра до ви ма о срп ском сли­кар ству 18. ве ка,138 та ко да да нас са си гур но шћу мо же мо ре ћи да је пр ви ве ли ки по сао Ја ко ва Ор фе ли на, по до ла ску са сту ди ја, био ико но стас и део зид них сли ка цр кве у Ве ли кој Ки кин ди по све ће не пре но су мо шти ју све тог Ни ко ле.

Као што је ра ни је при ме ће но, по ло жај и ути цај За ха ри је Ор фе ли на си гур но су по мо гли ње го­вом мла дом, та лен то ва ном си нов цу да по по врат ку са беч ке Ба кро ре зач ке ака де ми је до би је не ку од зна чај них по руџ би на, пр вен стве но та мо где је ње гов стриц био у слу жби. У то до ба, по зна ти и при зна ти За ха ри ја, за вр ша вао је дру го слу жбо ва ње (1770–1772) као управ ник дво ра епи ско­па Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка у Те ми шва ру.139 Из пи сма ко је је За ха ри ја Ор фе лин упу тио 13. мар та 1773. го ди не сво ме си нов цу, у ко ме га са стра хом пи та ко ме ће вла ди ка те ми швар ски по­ну ди ти из ра ду ан ти мин са,140 мо же се прет по ста ви ти да је Ја ков био у бли жем кон так ту и да је имао по слов не ве зе са овим ви со ким цр кве ним ве ли ко до стој ни ком.141 То је био и раз лог да се на те ри то ри ји под упра вом овог епи ско па тра жи пр ви рад Ја ко ва Ор фе ли на, углед ног по чет ни ка, ака дем ског умет ни ка.

Ве ли ка Ки кин да за бе ле же на као пу сто на се ље на кар ти Ба на та, ко ја је по на руџ би ни гро фа Мер си ја из ра ђе на три де се тих го ди на 18. ве ка,142 ожи вља ва из ме ђу 1750. и 1754. ка да је на кон раз во ја ча ва ња По ти ске и По мо ри шке вој не гра ни це на се ља ва ју срп ске гра ни чар ске по ро ди це.143 Кра јем 1754. по ста ла је се ди ште шта ба Ба нат ске ми ли ци је, а 1776. ма ги стра та Ди штрик та и по­ред Те ми шва ра пре ра ста у нај ве ће и нај зна чај ни је ме сто Гор њег Ба на та.144

Исто риј ски оквир фор мал ног и су штин ског фор ми ра ња вој во ђан ских гра до ва у це ло сти при па да 18. ве ку. У дру штве но–исто риј ском по гле ду то је пе ри од кључ них до га ђа ња, где па ра­лел но од ви ја ње бар два глав на то ка бит но опре де љу је раз вој на се ља и на чин жи вље ња на овом про сто ру. Пр ви од њих ве зу је се за сам по че так 18. ве ка и обе ле жа ва исто риј ску сме ну ци ви­ли за ци ја ко је до ми ни ра ју вој во ђан ским про стран стви ма. Аустри ја ко ја ће то ком на ред них две сто ти не и ви ше го ди на у раз ли чи тим об ли ци ма др жав но сти и кла сне струк ту ре обе ле жи ти и ов­да шње гра ди тељ ство, сту па на исто риј ску по зор ни цу ово га под руч ја 1699. го ди не, Кар ло вач ким

136 О. Ми ла но вић – Јо вић, Сли ка ри ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле у Кар лов ци ма, 291–296, по себ но 293. Аутор при­ме ћу је да се не што од до та да шњих за кљу ча ка о атри бу ци ји мо ра до ве сти у пи та ње. Уоче не су стил ске слич но сти ико но ста са у Ма ра ди ку, Обре жу и Ку пи но ву, при пи са не Ја ко ву Ор фе ли ну, са ол тар ском пре гра дом у Ки кин ди. Ме­ђу тим због ра ни је из не тих за кљу ча ка Д. Ме да ко ви ћа о Ор фе ли но вим „по зај ми ца ма“ од Те о до ра Кра чу на, за кљу чу је се да је „Ор фе лин и у Че шља ре вим ре ше њи ма на ла зио узор за сво ја оства ре ња“.

137 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу,120–125; М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, I, 176–190.

138 Л. Шел мић, Срп ско зид но сли кар ство XVI II ве ка, 44–45; М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 76–78; М.Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 115–116.

139 Т. Осто јић, За ха ри ја Ор фе лин, 62; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 176.140 Д. Ру ва рац, За ха ри ја Ор фе лин, жи во пи сно–књи жев на цр та, 87; Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 174–175; Ч.

Де нић, Ку ће ње За ха ри ја и Ја ко ва Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 515–521.141 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 121.142 В. Ста јић, Ве ли ко ки кинд ски ди штрикт, 1776–1876, 15.143 Д. Ј. По по вић, Вој на гра ни ца, 300–312.144 В. Ста јић, Ве ли ко ки кинд ски ди штрикт (1776–1876), 375–387.

186 187

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ми ром. Но ва ера раз во ја на се ља ра ђа се из об ли ка ап со лу ти зма као по ли тич ког си сте ма вла сти и сло же не фе у дал не кла сне струк ту ре.145 Дру ги кључ ни до га ђај пред ста вља на се ља ва ње Угар ске, се вер но од Ду на ва и Са ве, срп ским на ро дом. Обе леж ја ци ви ли за циј ских те ко ви на са за па да и жи вот и осе ћа ње исто риј ске ми си је на ро да ко ји се се ли са ју га, до жи вља ва ју су дар, на ро чи то осе тан у се ли ма и гра до ви ма ју жне Угар ске.

Од по чет ка 18. ве ка у Вој во ди ни по сто је две управ не те ри то ри јал но–по ли тич ке це ли не: вој­на и ци вил на. Ор га ни за ци ја вој не вла сти об у хва та ју жне кра је ве да на шње Вој во ди не у окви ру је дин стве не управ не ин сти ту ци је Вој не гра ни це. Се вер ни део Вој во ди не чи ни про вин ци јал са че ти ри жу па ни је: Срем ска, Бач–Бо дро шка, То рон тал ска и Та ми шка.146 Као две обла сти под ди­рект ном упра вом Беч ког дво ра из про вин ци ја ла се из два ја ју ди стрик ти: По ти ски са се ди штем у Бе че ју и Ве ли ко ки кинд ски са се ди штем у Ки кин ди.147

Ве ли ко ки кинд ски ди стрикт, при ви ле го ва ну област у Ба на ту, обра зо ва ла је 1774. го ди не ца­ри ца Ма ри ја Те ре зи ја за Ср бе. Кроз цео век то је би ло јед но од нај по вољ ни јих при бе жи шта за срп ски ен ти тет у Угар ској. Ста нов ни штву ди стрик та до зво ље но је да има соп стве ни ма ги страт и суд, осло бо ђе но је уко на че ња вој ске, усту пље на су на ко ри шће ње ре гал на пра ва (крч ме, ме са ре, пе че ње ра ки је, про из вод ња пи ва, ва ша ри), као и зе мљи ште за све гра не по љо при вре де. Ипак, нај ва жни ја од ред ба при ви ле ги је би ла је да „ста нов ни ци ди стрик та ни ка да не ће би ти про да ни, за ло же ни или на ко ји на чин оту ђе ни, а уко ли ко до ђе до пре да ва ња Ба на та у ру ке спа хи ја, оп­шти на ма у ди стрик ту би ће до зво ље но да се са ме от ку пе и по ста ну са мо стал не“.148 На рав но, све је то усло ви ло бр зо на се ља ва ње ди стрик та и ње гов раз вој у сва ком по гле ду. Го ди не 1779. ка да је Ма ри ја Те ре зи ја мо ра ла да удо во љи зах те ви ма ма ђар ског плем ства та ко што је цео Ба нат, осим Вој не гра ни це у ње му, укљу чи ла у Угар ску, до шло је до суд бо но сног пре о кре та у исто ри ји Ср ба у Ба на ту. Ср би ко ји су би ли ре ла тив но сло бод ни ко мор ски по да ни ци, по ста ли су део фе у дал­но – спа хиј ског си сте ма, ко ји је од мах по сле рас про да је ве ћег де ла на се ља зе мљо по сед ни ци ма, за ве ден у Ба на ту. У про вин ци јал ном, жу па ниј ском де лу Ба на та, са мо је Ве ли ко ки кинд ски ди­стрикт, иако укљу чен у То рон тал ску жу па ни ју, за др жао свој до та да шњи ста тус.149

У пр вом, пост тур ском пе ри о ду, док се још аустриј ска упра ва ни је упу сти ла у по сло ве ре­гу ла ци је, Ки кин да се као на се ље фор ми ра спон та но, на не здра вом мо чвар ном те ре ну, на ме сту не ка да шњег ру кав ца Мо ри ша, на оба ла ма Га лац ке. У сре ди шту на се ља би ла је ве ли ка ба ра ко ја се пру жа ла пре ма за па ду. На сре ди ни и са до ње стра не ба ре на ла зи ла се они ска хум ка на ко јој је по диг ну та упо ла у зе мљи уко па на цр кви ца, са гро бљем на ис точ ној и за пад ној стра ни. За ту ста ру цр кву по све ће ну све том Ни ко ли мо же се по но ви ти са мо оно што је о њој за бе ле же но у про то ко лу на ста лом при ли ком ге не рал не ви зи та ци је те ми швар ске епар хи је, ко ју је по упут ству ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа оба вио 1758. го ди не ад ми ни стра тор те епар хи је про то син ђел Ар се ни је Ра ди во је вић. У том про то ко лу за ста ру цр кву Све тог Ни ко ле за бе ле же но је сле де ће: „Храм св. Ни ко ла ја, од пле те ра, има 6 про зо ра од ста кла, не ма сво да, 2 про ста вра та, пор та нео гра ђе на, по кри ве на тр ском, то рањ од др ве та. Ол тар: св. Тр пе за од др ве та, јед но став на, 2

145 О пи та њу по ре кла, по стан ка и фор ми ра ња ба рок ног гра да у окви ру Хаб збур шке мо нар хи је. В.: W. Han smann, Ba rock und Ro ko ko, Die ba roc ke Stadt, 288–298.

146 С. Га ври ло вић, Об но ва сла вон ских жу па ни ја и њи хо во раз гра ни че ње са Вој ном гра ни цом (1745–1749), 49–92.147 С. Га ври ло вић, Ср би у Угар ској и Сла во ни ји од Аустриј ског ра та 1737–1739. до кра ја XVI II ве ка, 195–214.148 С. Га ври ло вић, При ви ле ги ја По ти ског ди штрик та из 1751. го ди не, 119–123; В.Ста јић, Ве ли ко ки кинд ски ди штрикт

1776–1876, 37–43.149 В. Ста јић, Гра ђан ско дру штво и се ља ци, 257–258.

188 189

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

пла шта ни це од бе лог и ве зе ног плат на. Ан ти минс осве тио Ге ор ги је По по вић 1749, Ју ни ја 14. Про ско ми ди ја од да са ка на њој две ико не – Бо го ро ди чи на и ра зних празд ни ка. Те мло про сто, на ње му Рас пја ти је Хри сто во и образ Бо го ро ди чин и Јо а на Бо го сло ва, 12 апо сто ла, 4 пре стол не ико не: ико на Хри сто ва, Бо го ро ди чи на, Ни ко ла ја и св. Ге ор ги ја; 4 сре бр на кан ди ла и 1 од ту ча“.

Но ва, цр ква по све ће на пре но су мо шти ју све тог Ни ко ле, по диг ну та је на ме сту ста ре, тро шне, 1769. Пет го ди на ка сни је до би ла је зво ник. Гра ђе ви на је јед но брод на, на гла ше но пра во у га о них пев ни ца ко је јој да ју кр сто о бра зну осно ву. Ап си да је по лу кру жна. На за па ду се из кро ва уз ди­же ма сив ни зво ник, де ко ри сан вен ци ма, пи ла стри ма на угло ви ма са ком по зит ним ка пи те ли ма, мем бра на ма око луч ног про зо ра и из ви је ним над про зор ним гре да ма. За раз ли ку од спо ља шњо­

188 189

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

сти чи ја су ка сно ба рок на схва та ња сми ре на про до ром кла си ци стич ких еле ме на та, укра ша ва њу уну тра шњо сти хра ма по све ће на је по себ на па жња.

То ком се дам де се тих го ди на 18. ве ка за по че ли су обим ни ра до ви на жи во пи са њу цр кве и осли ка ва њу ико но ста са. Свој пр ви ве ли ки по сао, из ра ду зид них сли ка и ол тар ске пре гра де у но во по диг ну том хра му Све тог Ни ко ле у Ве ли кој Ки кин ди, ва жном и зна чај ном гра ду у окви ру Гор њег Ба на та, Ја ков Ор фе лин, ка ко је већ на зна че но, за вр ша ва 1773. о че му све до чи не пот пи са­ни нат пис на кар ту ши ико но ста са. Уго вор о овом по слу скло пљен је прет ход не или две го ди не ра ни је.150 Ве ро ват но пре не го што је при сту пио из ра ди ол тар ске пре гра де Ја ков Ор фе лин је из­ра дио мо ну мен тал ну пла фон ску ком по зи ци ју на сво ду из над со ле је, у чи јем цен тру је при ка зао Све ту Тро ји цу са је ван ђе ли сти ма.151 По ре кло идеј ног и фор мал ног ре ше ња ове пред ста ве на ла зи се у де лу Ј. У. Кра у са Bi blisches En gel und Kun stwerk, штам па ног 1694. у Ауг збур гу. Исти пред ло­жак, ко ји по на вља уоби ча јен, оп ште при хва ћен ико но граф ски тип, чи јем ши ре њу су до при не ли је зу ит ски про па ганд ни ли сто ви, по себ но они на ста ли у кру гу бра ће Ви је рикс,152 ко ри стио је и За ха ри ја Ор фе лин ра де ћи 1758. го ди не ба кро рез Све та Тро ји ца са ар хан ђе лом Ми ха и лом за ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа.153

Но во схва та ње сли ке све та као по твр де мо рал них исти на ра ђа се из ба рок не мо ра ли за тор ске књи жев но сти, на ро чи то хо ланд ске и не мач ке, а гра ди се по узо ру на гра фич ке ли сто ве за пад но­е вроп ских илу стро ва них Би бли ја. Са сво јим ди дак тич ним, дог мат ским и те а трал ним ре пер то а­ром ове Би бли је ће уне ти дру га чи ји рас по ред ком по зи ци ја и на зи до ви ма пра во слав них хра мо ва, да ју ћи про сто ру уло гу „de co ru ma“.154 Ва жну уло гу у гра ђе њу основ не ком по зи ци о не струк ту ре сли ке има „de co rum“ чи ја те о ри ја је од у век под ра зу ме ва ла пре ци зну ка рак те ри за ци ју уче сни ка у сцен ском окви ру ко ји ло ка ли зу је драм ску рад њу, а у пост три дент ском пе ри о ду од ре ђи ва ће вер­ско – дог мат ску и мо ра ли за тор ско –ди дак тич ну по доб ност сли ке.155 Из Ки је во пе чер ске ла вре, ко ја је спрем но до че ка ла не мач ке, хо ланд ске, ита ли јан ске књи ге у ви ду бо га то илу стро ва них Би бли ја, пре ко ака де ми ја, срп ска кул ту ра при ма под сти цај у ко ри шће њу пред ло жа ка са би блиј­ском и исто риј ском те ма ти ком из ли ков но си сте ма ти зо ва них ам бле мат ских кор пу са ма ни ри зма и ра ног ба ро ка, у ко ји ма те ме мо ра ли за тор ске вред но сти до би ја ју ико но граф ски оквир и тек сту­ал но раз ја шње ње.156 Та ко ће се у јед ној мла дој умет нич кој сре ди ни сли ка на пред ста ва уда љи ти од ста рин ског ма ни ра тра ди ци је, не са мо пу тем пред ло жа ка, већ и ства ра њем но ве естет ске фор ме и но вог рит ма ком по зи ци о них де та ља ко ји по ја ча ва ју сцен ску илу зи о ни стич ку им пре си ју. Гра ви ра­не Би бли је су по ста ле основ ни при руч ни ци за ак ту ел не те ме умет но сти 17. и 18. ве ка. „Ме ђу тим, оне ни су пред ста вља ле са мо ис црп не кор пу се гра ви ра них узо ра за пад них мо ти ва ме ха нич ки пре­

150 О. Ми ла но вић – Јо вић, Ки кин да, Срп ска цр ква, 91; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 115; М. Ле сек ука зу је да рад на ико но ста су са 30–40 ико на, па и ви ше, мо же тра ја ти и до две го ди не, та ко да је уго вор мо рао би ти пот пи сан већ 1771. В.: М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 123.

151 Л. Шел мић, Срп ско зид но сли кар ство XVI II ве ка, 44–45.152 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 89; J.B. Knip ping, Ico no graphy of Co un ter Re for ma tion of the Net her tlands, He a ven

on Earth, II, 427.153 Д. Да ви дов, Срп ска гра фи ка XVI II ве ка, 279, сл. 103; Р. Ми ха и ло вић, О ба кро ре зу Св. Тро ји це са ар хан ђе лом Ми ха и лом

од За ха ри је Ор фе ли на, 391–394; Р. Ми ха и ло вић, Пред ста ве ан ђе ла у срп ској гра фи ци XVI II ве ка, 194, сл. 2, где је ис­так ну то да је пред ста ва ра ђе на пре ма пред ло шку из Би бли је Јо ха на Ур ли ха Кра у са; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 115–116.

154 Р. Ми ха и ло вић, Ути цај мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску умет ност XVII и XVI II ве ка, 50.155 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 194.156 Р. Ми ха и ло вић, Ути цај мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску умет ност XVII и XVI II ве ка, 37.

190 191

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

но ше них из раз ло га еклек ти чар ске не мо ћи пред ства ра лач ким на по ри ма у сре ди на ма у ко ји ма је је ња ва ла тра ди ци о нал на прак са; оне су зна чи ле по знан ство с но вим стил ским схва та њи ма, из­ме ну ико но гра фи је и уно ше ње ин те ре са за но ве те ме про све ти тељ ско–мо ра ли за тор ске при ро де, а би ле су и по сред ни ци за раз у ме ва ње естет ских иде а ла ма ни ри стич ке умет но сти За па да“.157

Ства ра ју ћи мо дер ну ком по зи ци ју ре ли ги о зне сли ке, у те жњи да ико ну пре тво ре у ба рок­ну пред ста ву, срп ски умет ни ци 18. ве ка, ко ри сти ли су се гра фич ким пред ло шци ма узе тим из ра до ва за пад них сли ка ра, по на вља ју ћи, ка ко је већ ре че но, исте ме то де укра јин ских умет ни ка 17. ве ка.158 Све до 19. ве ка за пад ни пред ло шци, при мље ни по сред но или не по сред но од Ру са и Укра ји на ца, слу жи ли су као по ла зна тач ка срп ским умет ни ци ма при ли ком упо зна ва ња са кре­та њи ма на За па ду. Пре ма по тре ба ма но вог сли кар ства, срп ски мај сто ри по сте пе но се осло ба ђа ју по зних пред ло жа ка и узо ра ви зан тиј ске умет но сти и усме ра ва ју ка но вим обра сци ма мо дер не ико но гра фи је. Сли ка ри јед ног де ла срп ских цр ка ва у 18. ве ку пре у зи ма ју са др жи ну но вих те ма до та да не по зна тих на Бал ка ну, и у свом сли кар ском из ра зу обо га ћу ју са др жи ну ико но ста са но вим ли ков ним по ја ва ма раз ви је ним на За па ду. То се огле да нај пре на жи во пи су ма на сти ра Бо ђа на, Кру ше до ла, за тим на ико но ста си ма срп ске цр кве у Но вом Са ду, у де ли ма Те нец ког, Не­шко ви ћа, По по ви ћа, Ба че ви ћа, Кра чу на, да би код Ја ко ва Ор фе ли на и Те о до ра Или ћа Че шља ра ико но граф ски но ва те ма ти ка би ла ли ше на тра ди ци је.

157 Р. Ми ха и ло вић, О ба кро ре зу Св. Тро ји це с ар хан ђе лом Ми ха и лом од За ха ри је Ор фе ли на, 392.158 Р. Ми ха и ло вић, Ути цај за пад не умет но сти на срп ско сли кар ство XVI II ве ка, Ма ни ри стич ка свој ства не ких ком по­

зи ци ја срп ског сли кар ства, 625.

190 191

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса

На ко смич кој сфе ри, ко ју но се ан ђе ли, Ја ков Ор фе лин је пред ста вио Бо га Оца и Ису са Хри­ста, ис ку пи те ља ко ји се жр тво вао за спас људ ског ро да. У јед ној ру ци он др жи крст, сим бол гол гот ске жр тве, док му је дру га ис пру же на, гест по сре до ва ња из ме ђу Бо га и љу ди. Хри сто во по сре до ва ње пред Бо гом и иде ја бо жан ске за шти те и ми ло ср ђа у кри лу цр кве, чи је је по ре кло у умет но сти ка сног сред њег ве ка, ве о ма је по пу лар на те ма ре фор ми са не ба рок не ре ли ги о зно сти.159 Је ван ђе ли сти ко ји се де на обла ци ма са књи гом и пе ром у ру ка ма, по ред ко јих су при ка за ни њи­хо ви атри бу ти, рас по ре ђе ни су у угло ви ма сво да.160

По ла зе ћи од схва та ња ка сно ба рок ног илу зи о ни стич ког сли кар ства, ком по зи ци ја је при ла го­ђе на ар хи тек тон ском об ли ку с те жњом да се про стор отво ри ка не бу. Усва ја ње илу зи о ни стич ких прин ци па и њи хо ва при ме на у срп ском мо ну мен тал ном сли кар ству те сно је по ве за на са шко­ло ва њем на ших умет ни ка у Бе чу, где је на ста ва на ака де ми ја ма про же та ду хом ита ли јан ске и

159 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 88–89.160 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 115.

192 193

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса

фран цу ске умет но сти ка сног ба ро ка,161 и са де лат но шћу аустриј ских сли ка ра на под руч ју угар­ских зе ма ља, Па у ла Тро ге ра, Фран ца Ан то на Ма ул пер ча, Вин це ца Фи ше ра.162

Ком по зи ци ја Све те Тро ји це, на ко јој су вид ни ути ца ји сред њо е вроп ског ка сно ба рок ног де­ко ра тив ног сли кар ства, идеј но је осло ње на на тра ди ци ју Апо те о зе Све те Тро ји це, ко ја се го то во не из о став но пред ста вља ла на сво до ви ма ка то лич ких хра мо ва.163 По ре кло апо те о зе и ње не те жње за ве ли ча њем по твр ђу ју и ли ко ви је ван ђе ли ста, сту бо ви цр кве, ко ји се још од сред њег ве ка по­ста вља ју на пот ку пол не пан дан ти фе и чи ји је „по ло жај у за пад но е вроп ској умет но сти ка то лич ке ре фор ма ци је по твр ђен у Il Ge su, ма тич ној цр кви је зу ит ског ре да“.164

161 W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den de Künste in Wi en, 47; N. Pevs ner, Aca de mi es of Art, Past and Pre sent, 204–205.

162 Л. Шел мић, Срп ско зид но сли кар ство XVI II ве ка, 44–45.163 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 116.164 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 90.

192 193

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса

У ши ре њу те ме Све тог Трој ства, де во ци о нал но–апо те о зне але го ри је Цр кве, при мар ну уло гу су од и гра ли је зу и ти пре ко Ло јо ли них Ду хов них ве жби.165 По ја вљи ва њем на сво до ви ма Ус пен ске и Све то Тро јич ке над врат не цр кве Ки је во пе чер ске ла вре, од два де се тих и три де се тих го ди на 18. ве ка те ма сти че по пу лар ност у укра јин ском сли кар ству и пре ко ње га и у умет но сти пра во слав­ног све та, на ла зе ћи од јек по себ но у срп ској гра фи ци, али и у сли кар ству Кар ло вач ке ми тро по­ли је. И по ред угле да ња на гра фич ки лист у Ор фе ли но вом де лу от кри ва се ра зум но при сту па ње да ро ви тог мај сто ра но ви на ма и ода бра ном пред ло шку, ње го во по зна ва ње ка сно ба рок ног илу­зи о ни стич ког сли кар ства, ко је је имао при ли ке да ви ди то ком бо рав ка у Бе чу. Слич но ли ков но ре ше ње, у ко ме је оства ре но пот пу но при хва та ње за пад но е вроп ских де ко ра тив них кон цеп ци ја, осла ња ју ћи се на исти пред ло жак, гра фич ки лист из де ла Јо ха на Ур ли ха Кра у са по но ви ће не­ко ли ко го ди на ка сни је Те о дор Илић Че шљар на сво ду пр вог тра ве ја у на о су хра ма у Бач ком Пе тро вом Се лу.166

Сем про стра не ком по зи ци је на сво ду ки кинд ске цр кве, у ол тар ском про сто ру Ја ков Ор фе лин је при ка зао све тог Јо ва на Зла то у стог, ве ли ког цр кве ног ми сли о ца и пи сца ко ји се про по вед ни­штвом бо рио за чи сто ту хри шћан ске ве ре, у ни ши гор њег ме ста и Хри ста ко ји кр ва ри из сво јих ра на у ни ши жр тве ни ка.167 Хри сто во ев ха ри стич ко те ло по ста ло је јед на од сре ди шњих та ча ка про сла вља ња све те тај не ев ха ри сти је. Пра во сла вље тра ди ци о нал но сла ви лик Хри стов, али у 18. ве ку про сла вља ње Хри сто вог ев ха ри стич ког те ла до би ја све ве ћи зна чај и у пра во слав ној ба рок­ној ли тур ги ји, при бли жа ва ју ћи се ка то лич кој по бо жно сти.168 Од сре ди не 18. ве ка са ба ро ки за ци­јом срп ске умет но сти и у скла ду са ак ту ел ним схо ла стич ким бо го сло вљем до ла зи у сли кар ству ол тар ских про сто ра до на пу шта ња ста рог те мат ског ре пер то а ра и до ства ра ња но вог ли ков ног про гра ма. На кон осли ка ва ња ол тар ског про сто ра кру ше дол ског хра ма, ко ји по се ду је из у зет но раз ви је ни про грам са на гла ше ним ис ти ца њем жр тве ног ка рак те ра ев ха ри стиј ског бо го слу же­ња,169 до ла зи до ре дук ци је сли ка не де ко ра ци је ол тар ских про сто ра. Она се сво ди на але го риј ску пред ста ву Хри ста ко ји кр ва ри из сво јих ра на,170 фор му ли са ну пре ма за пад но е вроп ским узо ри ма, на сли ка ну у ни ши про ско ми ди је или у ни ши сред ње ап си де, на ста ро за вет не пре фи гу ра ци је ев­ха ри сти је у гор њим де ло ви ма ол тар ског сво да и на ком по зи ци ју Тај не ве че ре, ко ја се сли ка као уста но вље ње ев ха ри сти је.171 Под ути ца јем сим бо ли ке ба ро ка у про сто ру ап си де се при ка зу је ико но граф ски про грам ко ји от кри ва су шти ну хри шћан ске дог ме о ин кар на ци ји, жр тви при не тој Све тој Тро ји ци и ис ку пље њу.172

Још од сред њо ве ков них вре ме на на За па ду те ма жи во твор ног из во ра, чи је по ла зи ште на ла­зи мо у але го риј ском ту ма че њу сти хо ва Пр ве књи ге Мој си је ве, до би ја ев ха ри сто ло шко зна че ње по ко јем се жи во творт на во да по и сто ве ћу је са Хри сто вом кр вљу. Од тог до ба ве ро ва ње у ис­ку пи тељ ску моћ Хри сто ве кр ви, као од ра за по што ва ња ње го ве људ ске при ро де, би ло је ве о ма

165 J.B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, II, 427.166 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 88–90.167 Л. Шел мић, Срп ско зид но сли ка рр ство XVI II ве ка, 44–45.168 М. Ти мо ти је вић, Идеј ни про грам зид ног сли кар ства у ол тар ском про сто ру ма на сти ра Кру ше до ла, 63–89.169 Исто, 63–89.170 Д. Ме да ко вић, Ба рок код Ср ба, 218–254; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 390.171 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 390.172 B. G. La ne, The Al tar and the Al tar pi e ces, Sac ra men tal The mes in the Early Net her lands Pa in ting,, 79–107.

194 195

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

рас про стра ње но.173 У про па ганд ним про гра ми ма ка то лич ке ре фор ма ци је жи во то дај ни из вор је ре ин тер пре ти ран у пред ста ву Хри ста ко ји кр ва ре ћи из сво јих ра на пу ни ев ха ри стич ки пу тир. Хри сто ва крв по ста је пред мет по себ не по бо жно сти, 174 с ко јом је у ве зи ста ја ло и по што ва ње ње го вих ра на и оруж ја ко ји ма су оне би ле на не те.175

Сли ка њу ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле, Ја ков Ор фе лин је при сту пио на кон за вр шет ка ра до ва на зид ном сли кар ству. Ова ол тар ска пре гра да је од из у зет не ва жно сти за по зна ва ње ње го вог де ла. На њој је при ме нио сва но ва схва та ња и зна ња ко ја је сте као на Ба кро ре зач кој ака де ми ји у Бе чу, и ко ја ће, са не знат ним из ме на ма, по но ви ти и на ка сни јим сво јим ра до ви ма. Те мат ски ре пер то ар по нео је сва идеј на пре ви ра ња ко ја се дам де се тих го ди на 18. ве ка про жи ма ју це ло ку пан ду хов ни жи вот, али и умет ност Кар ло вач ке ми тро по ли је.176

Рас по ред је из ве ден у ду ху раз во ја ико но ста са као ви ше спрат не ол тар ске пре гра де.177 Из­ра зи тим хо ри зон та ла ма по де љен је у три зо не, али у пер фо ра ци ји и об ли ку ме да љо на ја сно су из ра же на но ва ро кај на схва та ња. У пр вој су пре сто не ико не, Бо го ро ди ца са ма лим Хри стом и Исус Хри стос, са од го ва ра ју ћим сце на ма у со клу ко је су уво ди ле у сло же ни идеј ни про грам. То су две ста ро за вет не ев ха ри стиј ске пре фи гу ра ци је, Су срет Авра ма и Мел хи се де ка, ис под Хри сто­ве ико не, и Авра мо ва жр тва, ис под Бо го ро ди чи не. На пи ла стри ма на че твр та стим по сто љи ма

173 E. Mâle, L‘art re li gi e ux de la fin du Moyen Age en Fran ce, 108–122; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 390.174 J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, II, 470. и да ље.175 Исто, 461. и да ље.176 Ико но граф ско ту ма че ње да ла је, али при хва та ју ћи ми шље ње да је ико но стас рад Те о до ра Или ћа Че шља ра, Р. Ми ха­

и ло вић, Ико но стас Те о до ра Или ћа Че шља ра у Ки кин ди, 175–186.177 Нај оп шир ни је сту ди је раз во ју ол тар ских пре гра да по све ти ли су: I. B. Kon stantyno wicz, Iko no sta sis. Stu dien und For­

schun gen, I, Lwow 1939; М. Ћо ро вић–Љу бин ко вић, Сред њо ве ков ни ду бо рез у ис точ ним обла сти ма Ју го сла ви је, 8–28; Г. Ба бић, О жи во пи сном укра су ол тар ских пре гра да, 3–49; Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас XVI II ве ка и ци клус Хри сто вих стра да ња, 203–233; ИКО НО СТАС, Про ис хо жде ние–Раз ви тие– Сим бо ли ка, 5– 711.

194 195

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ко ји но се сту бо ве на сли ка ни су сим бо ли хри шћан ских вр ли на. Пре сто не ико не све тог Јо ва на Пре те че и све тог Ни ко ле сме ште не су на пи ла стри ма лу ка ју жне и се вер не пев ни це. Пр вој зо ни при па да ју још две ри, ју жне, цар ске, са не ко ли ко сце на на њи ма, и се вер не.

Аврам и Мел хи се дек, ста ро за вет ни све ште ник, пра сли ка Хри сто вог веч ног ар хи је реј ства, при ка за ни су ка ко сто је је дан пре ма дру гом. Њи хов су срет ту ма чен је као ста ро за вет на пре фи­гу ра ци ја уста но вље ња ев ха ри сти је и при че сти. И у про па ганд ним про гра ми ма ка то лич ке цр кве, као по твр да за пад ног уче ња о све ште ни ку, Хри сто вом за ме ни ку на бо го слу же њу, ула зе ћи у круг ста ро за вет них пра сли ка ев ха ри сти је, те ма је ужи ва ла ве ли ку по пу лар ност.178

Сце на Жр тва Авра мо ва бо га ти јег је са др жа ја. У сре ди ни на ло ма чи ле жи Исак. Иза је Аврам, пред ста вљен као ста рац ду ге бе ле бра де са ве ли ким тур ба ном на гла ви, об у чен у там но зе ле ну до њу оде ћу и цр ве ни огр тач. У де сној ру ци др жи мач, окре нут у ле во, гле да у не бо ода кле сле ће ан ђео. Де сно је ви со ка пла ни на, др во и жбун. Авра мо ва жр тва сво јим але го риј ско–мо ра ли за­тор ским ту ма че њем као при мер бо жан ске љу ба ви пре ма чо ве чан ству, што је од ре ди ло и усло­ви ло ње но по ста вља ње у при ступ ним зо на ма на ба рок ним ол тар ским пре гра да ма, има ва жно ме сто у хри шћан ској ико но гра фи ји због сво јих ви ше стру ких ти по ло шких ве за и сим бо лич них зна че ња: она је пре фи гу ра ци ја Хри сто ве жр тве на кр сту, па пре ма то ме, пра о браз и ев ха ри сти­је.179 Те ма је би ла оми ље на у ба рок ном про по вед ни штву и школ ском по зо ри шту.180

На пи ла стри ма на че твр та стим по сто љи ма ко ји но се сту бо ве, ка ко је већ ре че но, на пла вој по за ди ни, на сли ка ни су, у шест ба рок них кар ту ша, ам бле ми хри шћан ских вр ли на: Хи трост, Спра ве дљи вост, Ве ра, Љу бав, На да, Му же ство. Хи трост је зми ја ко ја пу же уз огле да ло, Спра­

178 B. G. La ne, The Al tar and the Al tar pi e ce, 107–111; J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Reformatiоn the Net her lands, I, 188.

179 J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Reformatiоn the Net her lands, I, 214.180 Кра јем 18. ве ка Ви ћен ти је Ра кић, игу ман ма на сти ра Фе не ка, из дао је дра му у стхо ви ма. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско

ба рок но сли кар ство, 312; Д. Па вло вић, Ви ћен ти је Ра кић, 10–20.

196 197

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ве дљи вост су те ра зи је, крст, Мој си је ве та бли це и књи га Но вог за ве та пред ста вља ју Ве ру, Љу бав ср це, На ду си дро, док кри ла ти лав са отво ре ном књи гом сим бо ли ше Му же ство.

По ја ва про ши ре ног ам бле мат ског фри за пр ви пут се ја вља на ол тар ским пре гра да ма Кар ло­вач ке ми тро по ли је на тем плу ки кинд ске цр кве,181 и по сред ством Ор фе ли но вог ути ца ја по ја ви ће се и на дру гим ба нат ским ико но ста си ма. 182 То се сва ка ко мо же по ве за ти са бо рав ком Ја ко ва Ор фе ли на на беч кој Ба кро ре зач кој ака де ми ји где је сте као си гур на зна ња о ам бле мат ско–але го­риј ском је зи ку и на чи ну ње го ве при ме не. Ова ко од ре ђе не хри шћан ске вр ли не део су ре пер то а ра европ ске ба рок не умет но сти и њи хо во по ја вљи ва ње у срп ском сли кар ству ни је увек мо ра ло да пред ста вља ди рект ну упо тре бу ам бле мат ских збор ни ка. Ан га жо ва на ба рок на гра фи ка и илу­стра ци ја књи га, та ко ђе су пру жа ле мо гућ ност за њи хо во ко ри шће ње.183 Као што је већ ре че но, рас про стра ње ност ових те ма до би ло је по ле та још од кра ја 16. сто ле ћа и тра ја ло до сре ди не 18. ве ка. Њи хо вој по пу лар но сти из у зет но је до при не ла Ико но ло ги ја Че за ра Ри пе из и шла у Ри му 1593. као не и лу стро ва но, а 1603. као илу стро ва но из да ње. Мно го број на пре штам па ва ња ове књи ге то ком це лог 17. ве ка од раз су по тре бе да се ап стракт ни пој мо ви при ка жу у але го риј­ској фор ми из прак тич но–мо ра ли за тор ских по бу да.184 Але го риј ске пред ста ве ве зу ју хри шћан­ске ре ли ги о зне иде је у ди дак тич не свр хе, са же љом да под стак ну љу бав пре ма вр ли ни и от пор ка по ро ку. У ба ро ку уче ње о вр ли на ма и по ро ци ма про из и шло је из „две основ не за по ве сти хри шћан ске ети ке о чи ње њу до бра и из бе га ва њу зла, што је ис так ну то и у ру ској ско ла стич кој ли те ра ту ри“.185 Тра ди ци о нал но уче ње о вр ли на ма, од ре ђе но у Пр вој по сла ни ци Ко рин ћа ни ма (13,13), по слу жи ло је као осно ва Пе тру Мо ги ли у фор ми ра њу Ка ти хи зи са ко ји је по де лио у три књи ге по све ће не Ве ри, На ди и Љу ба ви. Из те три основ не вр ли не про ис ти чу дру ге три Мо ли тва, Пост и Ми ло сти ња, а из њих ра ђа ју се че ти ри глав не вр ли не Му дрост, Пра вич ност, Хра брост и Уме ре ност. Не по што ва ње вер ских за ко на до во ди до по ја ве гре ха. По де ла на се дам вр ли на и се дам по ро ка, ко ја је при ме ње на и у Ка ти хи зи су Пе тра Мо ги ле, уста но вље на је кра јем сред њег ве ка.186 За раз ли ку од сред њо ве ков не але го ри је вр ли не или гре ха, ко ја се не по ја вљу је са мо стал­но, већ је у ве зи са чи та вим ни зом вр ли на или ма на, ба рок на але го ри ја, сво јим ху ма ни стич ким ка рак те ром, пот пу но је са мо стал на.187

Уокви ре не кар ту ше са со кла но во ки кинд ског ико но ста са, ор га ни зо ва ног као те ме ља сим бо­лич ног ре да гор њих пар ти ја,188 по не ле су ода бра не при ме ре хри шћан ских вр ли на из ам бле мат ске ли те ра ту ре, уда ља ва ју ћи се од на чи на тра ди ци о нал ног осми шља ва ња со кла ол тар ских пре гра да са мо исто риј ским ком по зи ци ја ма пре у зе тим из Ста рог за ве та.

Је дин стве ној иде ји те ма ти ке ико но ста са под ре ђен је и ам блем са огле да лом уз ко је се ус пу за­ла зми ја. Огле да ло, ко је у за пад ним про па ганд ним про гра ми ма ко ри сти за пре до ча ва ње при ме ра и под сти ца ње на ак тив ност, ис ка зу је, као и ол тар ска пре гра да, од ре ђе ну по ру ку упу ће ну вер ни­

181 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 116.182 Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 136; Р. Ми ха и ло вић, Сим бо лич не пред ста ве ба нат ских ико но ста са XVI II ве ка,

493–494.183 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 223.184 W. Mra zek, Me tap ho rische Denk form und iko no lo gische Stil form, 19.185 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 414.186 Исто, 415.187 R. Tu ve, Al le gory of Vi ces and Vir tu es, Al le go ri cal Ima gery, So me Me di a e val Bo oks and The ir Po ste rity, 57–143.188 Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас Те о до ра Или ћа Че шља ра у Ки кин ди, 177–180; Р. Ми ха и ло вић, Сим бо лич не пред ста ве ба­

нат ских ико но ста са XVI II ве ка, 493–513.

196 197

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ци ма. Зми ја, озна ка за веч ност, код Вен цло ви ћа је „оли че ње гре ха и смр ти од ко јих се бра ни мо ка ме ном ага том, сим бо лом Хри ста“.189 Хри шћан ска де ви за ам бле ма „Pru den zia“– Му дрост, Ра зум­ност, ис ти ца на је у ита ли јан ској ре не сан си, ода кле је при хва та ју и умет но сти ка сни јих епо ха. У ба ро ку нај ја сни ја фор му ла ци ја да та је у Са ве дри ном де лу „где и ли ков ни при лог од го ва ра же љи из ра же ној у тек сту. Оне пру жа ју упут ства за де ло ва ње му дром упра вља чу ко ји се са сто ји: у осла­ња њу на при ме ре про шло сти, па мет но схва та ње са да шњо сти и пред ви ђа ње бу дућ но сти“.190

Ам блем те ра зи ја по ста вљен у рав но те жи, и сли кан на со клу ки кинд ског ико но ста са, има мно га ту ма че ња у ма ни ри стич ким ико но ло ги ја ма. Де ви зе уз ам блем во де по ре кло из ан тич ких вре ме на, али њи хо во зна че ње за др жа ће ва жност и за хри шћан ску ди дак ти ку. Те ра зи је су знак прав де по ка зу ју ћи уз ви ше ну ду шу. Њи ма се мо гу ме ри ти и пле ме ни ти ме та ли, али мо гу слу жи­

189 Г. Вит ко вић, Срп ски исто риј ски и књи жев ни спо ме ни ци. Цр кве не бе се де је ро мо на ха Га ври ла Сте фа но ви ћа 1743. г., 386.

190 Р. Ми ха и ло вић, Сим бо лич не пред ста ве ба нат ских ико но ста са XVI II ве ка, 509.

198 199

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ти и пре фи ње ни јим ва га њи ма, раз гра ни ча ва њу вр ли не и прав де, од ме ра ва њу ка зне и на гра де, а та да је гра фич ки лик ва га у ми ро ва њу. 191 Ам блем те ра зи ја код нас је под стак нут и ба рок ном ства ра лач ком фан та зи јом ко ја при ста је уз ак ту ел не бо го слов ске и мо ра ли за тор ске окви ре. Ана­лог но ду ху и вре ме ну, у ба ро ку му је да то про ши ре но зна че ње. Умет ност 18. ве ка ва гу по ве зу је са сим бо ли ком ис ку пље ња кроз жр тву Хри ста ра за пе тог на кр сту.192

Крст, Мој си је ве та бли це и књи га Но вог за ве та у ико но граф ској по став ци со кла сим бол су ве ре. Крст и Мој си је ве та бли це умет нич ка је про јек ци ја јед не од ста ро за вет них пред ста ва ве за­них за исто ри ју Мој си ја, ко ји је као краљ, пр во све ште ник и за ко но да вац пре фи гу ра ци ја Хри ста. „Као мно ги дру ги ам бле ми, ап стракт ни је из вод ли ков ног ма ни ра и упо ри ште у чи та њу хри­сто ло шких мо ра ли ја на гор њим ре ги стри ма ико но ста са“, ука зу ју ћи на раст дра ме пре ма Рас пе­ћу, по ста вље ном на вр ху ол тар ске пре гра де. Крст, уз та бли це, но во за вет ни сим бол Хри сто вих стра да ња, знак је смр ти.193

Ср це у пла ме ну сим бол је Хри сто вог ср ца љу ба ви и жр тве.Зна че ње ам бле ма ла ва са књи гом ме ђу ша па ма ни је ис цр пље но са мо нат пи сом Му же ство.

Он ни је са мо сим бол сна ге и хра бро сти, већ озна ча ва ре ли ги ју, Хри ста, смрт. Ње го ва пред ста ва на ки кинд ском ико но ста су по не ла је ту ма че ње из Апо ка лип се где је он из јед на чен са по ја вом и уло гом Хри ста. „Не пла чи, ево је над вла дао лав, ко ји је од ко ље на Ју ди на, ко ри јен Да ви дов, да отво ри књи гу и раз ло ми се дам пе ча та ње зи ни јех“. (От кро ве ње Јо ва но во, V, 5).194

Пред ста ве на со клу, Су срет Авра ма и Мел хи се де ка, Жр тва Авра мо ва, ста ја ли су на по чет­ку хри шћан ске ми сте ри је, дра ме Стра да ња. Ам бле ми ки кинд ског ико но ста са по ве за ни су са уче сни ци ма сле де ћих зо на ол тар ске пре гра де, са пре сто ним ико на ма, пре ко две ри, Хри стом и Бо го ро ди цом, на ко је и упу ћу ју.

Пре сто не ико не све тог Ни ко ле и све тог Јо ва на Пре те че, ка ко је већ ис так ну то, на ла зе се на зи до ви ма пев ни ца. Сли ка ни про грам ико но ста са ни је био за тво ре на це ли на, већ се од но сио и на жи во пис и сли ка ни мо би ли јар, по себ но онај ко ји је чи нио део из диг ну тог пре дол тар ског про сто ра, ли тур гиј ски по ве зан са ол та ром и на о сом. Од че тр де се тих го ди на 18. ве ка пре дол­тар ски про сто ри се уоб ли ча ва ју у је дин стве ну сцен ску ку ли су ко ју са чи ња ва ју ико но стас, пев­нич ке кон струк ци је, Бо го ро ди чин и ар хи је реј ски трон, и на ко јој се „од ви јао део ли тур гиј ског ри ту а ла на ме ње ног очи ма вер ни ка сим бо лич но при ка зу ју ћи до га ђа је из Хри сто вог зе маљ ског жи во та“.195

Ба рок не пев нич ке кон струк ци је има ју об лик из ду же ног пул та са се ди штем из над чи јих се на сло на по ја вљу ју лам пе ри је са укра сним за вр ше ци ма.196 Сце не на пев ни ца ма или упот пу њу ју про грам ико но ста са, јер на ме сти ма где се по пра ви лу сли ка ју, на кар ту ши ма со кла ол тар ске пре гра де и на две ри ма, је дан њи хов део је из о ста вљен или се тре ти ра ју као са мо стал не це ли­не. Сце не на ки кинд ским пев ни ца ма, та ко ђе рад Ја ко ва Ор фе ли на, на сли ка не на па ра пет ним пло ча ма лам пе ри ја се вер ног, где је пред ста вљен ар хан ђео Га ври ло са љи ља ном у ру ци, и ју жног

191 Исто, 511. 192 Исто, 493–513.193 Исто, 503.194 Исто, 509, где аутор на во ди да је код Хо ра по ло на Лав хи је ро глиф са озна ком Сун ца, за пра во Бо га.195 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 58–59.196 О по ја ви ба рок них пев нич ких кон струк ци ја и њи хо вој функ ци ји. В.: М. Ти мо ти је вић, Уло га му зи ке у об ли ча ва њу

цр кве ног ен те ри је ра у XVI II и у пр вој по ло ви ни XIX ве ка, 49–54.

198 199

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

200 201

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

зи да, са ар хан ђе лом Ми ха и лом во ђом не бе ских од ре да и за штит ни ка љу ди, ко ји по бе ђу је Са та­ну, ве зу ју се за те ма ти ку ико но ста са. Оба ар хан ђе ла ма ри јан ским осно ва ма ука зу ју на сво ју ве зу са Бо го ро ди цом. Три јум фом ар хан ђе ла Ми ха и ла над Са та ном, те мом ви ше слој ног зна че ња, на ол тар ским пре гра да ма бра ни ле су се дог мат ске осо бе но сти Бо го ро ди чи ног без гре шног за че ћа, а још од вре ме на ра не про ти вре фор ма ци је ис ка зи ва не су и иде је по бе де цр кве над је ре си ма. У за пад но е вроп ској ба рок ној умет но сти сво јим сим бо лич ним зна че њем оба ар хан ђе ла се по ве зу ју са пред ста ва ма Бо го ро ди це као не бе ске кра љи це. 197

Све ти Ни ко ла, на пре сто ној ико ни ки кинд ске цр кве, де сном ру ком бла го си ља, а у ле вој др жи је ван ђе ље. Сто ји на ам во ну. До ња оде ћа му је цр ве на, са кос зе лен, омо фор бео са цр ним кр сто ви ма. Над бе дре ник смеђ, на гла ви злат на ми тра. Иза све ти те ља у обла ци ма ле во и де сно до по ја сне фи гу ре Хри ста и Бо го ро ди це.

Све ти Јо ван Кр сти тељ, „сим бол ве сни ка људ ског ис ку пље ња“, аске та, про по вед ник, по­след њи про рок Ста рог и пр ви све ти тељ Но вог за ве та ко ји је по све до чио ин кар на ци ју Ло го са и сво јим уче њем и по ја вом прет хо дио Хри сту,198 при ка зан је у сто је ћем ста ву, осло њен на де сну но гу. У ле вој ру ци др жи ве ли ки тан ки крст, док му је де сна уз диг ну та. До ња оде ћа од ко стре ти је сме ђа, пла ви хи ма ти он па да у ме ка ним пре во ји ма.

Бо го ро ди ца са Хри стом, са ли цем чи је схва та ње пла сти ци те та, из ве де но све тло сним ефек­ти ма, пот пу но од го ва ра но вим тен ден ци ја ма умет но сти, сто ји на обла ци ма, тра ди ци о нал но озна че на, ле вом ру ком др жи ма лог Хри ста, де сном га при др жа ва око па са. На не ким ка сни јим пре сто ним ико на ма, на ол тар ским пре гра да ма у Обре жу, где се ди, у Ста па ру, у Кар лов ци ма на сли ка на без Хри ста, као и у Рат ко ву, Ја ков Ор фе лин је пред ста вио Бо го ро ди цу, та ко ђе на обла ци ма, али са кри ном у ру ци,199 сим бо лом ње не чи сто те, де фи ни са ним ба рок ним атри бу том ње ног без гре шног за че ћа. Те пред ста ве ис ка зу ју уче ње о Бо го ро ди чи ној без гре шно сти.200 Ви зу е­ли зо ва на је иде ја Бо го ро ди чи не пре де сти на ци је, без гре шне Мај ке Хри сто ве ко ју је уна пред пред­ви де ла бо жан ска пре му дрост, кроз два аспек та: ње ну мај чин ску љу бав и де ви чан ску чи сто ту. Бо го ро ди ца је из у зе та од ис точ ног гре ха у мо мен ту ка да је за че та. Чу до ње ног без гре шног за че ћа у мај чи ној утро би пред ста вља сим бол ис ку пље ња. Пра во слав на умет ност на гла ша ва Бо го ро ди цу као Те о то кос. У скла ду са та квим ту ма че њем, она је у тра ди ци о нал ној умет но сти пред ста вље на са Хри стом у на руч ју. Ба рок на умет ност, ме ђу тим, на сто ји да по ми ри и ви зу ел но ис ка же уче ња о Ма ри ји као Бо го ро ди ци и ње ном без гре шном за че ћу. По сред ством за пад но е вроп ских пред ло жа­ка пред ста ва се ја вља у укра јин ској ба рок ној умет но сти дру ге по ло ви не 17. ве ка201 и за хва љу ју ћи њој ула зи у ико но граф ски ре пер то ар срп ског сли кар ства 18. ве ка.

Исус Хри стос, ко ји та ко ђе сто ји на обла ци ма, сим бо ли ма не ба, тра ди ци о нал но озна чен, др­жи у ле вој ру ци отво ре ну књи гу, са тек стом ис пи са ним та ко да га по сма трач мо же про чи та ти.

197 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 43–44.198 Ма ла хи ја 3,1; Ма теј, 11,10.199 Ико не на ко ји ма цен трал не фи гу ре Бо го ро ди це и Хри ста сто је на обла ци ма уокви ре не ан ђе ли ма и ли ко ви ма кри ла­

тих ан ђе ла ко ји леб де око њи хо вих под нож ја, би ле су ве о ма по пу лар не у укра јин ској умет но сти дру ге по ло ви не 18. ве ка. В.: П. М. Жол то вь ский, Укра ин сь кий жи во пис XVII–XVI II ст, 90.

200 От кри ва ње сим бо лич ног зна че ња без гре шног за че ћа ни је се од и гра ло у ба ро ку. Дог ма је би ла де фи ни са на ра ни је, а на Три дент ском кон ци лу са мо је по твр ђе на. В.: Р. Ми ха и ло вић, Пр ва зо на срп ског ико но ста са XVI II ве ка, 295. За сим бо­лич но зна че ње Без гре шног за че ћа у ши рим европ ским окви ри ма. В.: E. Ma le, L′ art re li gi e ux apres le Con ci le de Tren te, 38–48; M. Le vi D′ An co na, Ico no graphy of the Im ma cu la te Con cep tion in the Mid dle Ages and Early Re na is san ce, 5–6.

201 П. М. Жол тов сь кий, Укра ин сь кий жи во пис XVII–XVI II ст, 96.Исто, 511.

200 201

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Де сна ру ка по диг ну та је у знак бла го сло ва. На гла ше на је те жња за ху ма ни за ци јом Хри сто вог бо жан ског ли ка.

За др жа ва ње нат пи са на ба рок ним ико на ма пра во слав ног кул тур ног кру га мо ра се са гле да ва­ти у ре тро спек тив ном од но су пре ма на сле ђу. Нат пис и пред ста ва су чвр сто по ве за ни и њи хо во је дин ство не ће би ти на ру ше но ни у умет но сти дру ге по ло ви не 18. ве ка. Ин ди рект на на ра тив ност ис ка за на тек стом ис пи са ним на књи зи или свит ку ути ца ла је на фор ми ра ње пик то рал не по е ти ке ба рок ног пра во сла вља и од ре ђи ва ла основ не осо би не ба рок не ико не.202

Сле де ћи за ко не сим бо лич ког ор га ни зма ико но ста са на цар ским две ри ма су пред ста вље­не Бла го ве сти, ва жна те ма хри шћан ске ико но гра фи је, ко ја има ве о ма сло же на и сим бо лич на зна че ња. По те о ло шком схва та њу, Бла го ве сти су час за че ћа Хри ста, кључ ни мо ме нат ње го вог уте ло тво ре ња као дру ге бо жан ске осо бе, као си на Бо жи јег, и пре ма то ме по че так Хри сто вог от ку пи тељ ског по сла ња. Истим при зо ром бра ње на је иде ја о Бо го ро ди чи ној без гре шно сти,203 ис ка зи ва на и сту бом, че сто сли ка ним на пред ста ва ма Бла го ве сти.204 Због сво јих ја сно и од ре ђе но из ра же них зна че ња оне су и по ста вље не на цар ске две ри ко је сво јим идеј ним осно ва ма пред­ста вља ју цен тар при ступ не зо не ико но ста са.205 На сва ком кри лу ки кинд ских цар ских две ри су

202 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 134.203 Р. Ми ха и ло вић, Пр ва зо на срп ског ико но ста са, 279–320; M. Le vi D′ An co na, Ico no graphy of the Im ma cu la te Con cep tion

in the Mid dle Ages and Early Re na is san ce, 65–70.204 М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 119; На свим ка сни јим пред ста ва ма

Бла го ве сти код Ја ко ва Ор фе ли на он је при су тан.205 Р. Ми ха и ло вић, Пр ва зо на срп ског ико но ста са, 280–281.

202 203

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

по три ро кај на окви ра у ко ји ма су пред ста ве. У два до ња по ља су све ти Са ва и све ти Си ме он, у два сред ња су Бо го ро ди ца и ар хан ђел Га ври ло, у два гор ња по ља на љу би ча стој осно ви пред­ста вље не су са су да ма не и ка ди о ни ца.

Сце ну Бла го ве сти Ја ков Ор фе лин по ста вља у два одво је на сег мен та ко ја се ту ма че као це ли­на. У де сном ме да љо ну по ста вље на је леб де ћа фи гу ра ар хан ђе ла Га ври ла ко ји кле чи на обла ку по гну те гла ве. Де сну ру ку је уз ди гао са пру же ним ка жи пр стом ка не бу, у ле вој др жи крин, сим­бол Бо го ро ди чи не чи сто те. У дру гом ме да љо ну је по ста вље на кле че ћа фи гу ра Бо го ро ди це на по ди ју му, пре кр ште них ру ку на гру ди ма. Пред њом на ка те дри је отво ре на књи га. Мо тив књи ге је ре дов ни ре кви зит за пад не ико но гра фи је, на стао на те ме љу Псе у до ма те је вог је ван ђе ља и сред­њо ве ков них ко мен та ра да је ча су ја вља ња ар хан ђе ла Га ври ла чи та ла баш оно ме сто у Би бли ји у ко јем јој про рок Иса и ја про ри че да ће „за че ти и ро ди ти си на“.206 Ви зан тиј ској ико но гра фи ји тај мо тив оста је не по знат све до 16. ве ка ка да се ја вља у сли кар ству Ато са.207 Гла ву је окре ну ла у су­прот ном прав цу и гле да у зе мљу. Из над ње про би ја се све тлост Све тог Ду ха ко ја раз го ни облак. Облак је ма ри јан ски сим бол, знан по сти хо ви ма Бо го ро ди чи ног ака ти ста, а у умет но сти ба ро ка при су тан је у ам бле мат ским збор ни ци ма. Срп ској ба рок ној по е зи ји по зна та је ње го ва сим бо лич­на вред ност, а у умет но сти дру ге по ло ви не 18. ве ка не из о став но се по ја вљу је на пред ста ва ма Бла­го ве сти.208 Бо го ро ди ца је сим бо лич ни облак ко ји у сво јој утро би но си и за кла ња „Сун це прав де,

206 Н. В. По кров ский, Еван ге лие въ па мят ни ка хъ иконографiи, I, 32.207 Исто, 31–32.208 E. Ma le, Re li gi o us Art from Twelfth to the Eig hte enth Cen tury, 184.

202 203

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Хри ста као но ву све тлост (Лу ка 1, 78–79) и ко ја је пр ва и осве тље на све тло шћу ис ку пље ња“.209 До след но ба рок ним схва та њи ма та кву кон цеп ци ју по не ла је и Ор фе ли но ва сце на Бла го ве сти.

У ро кај ним ме да љо ни ма из над Бо го ро ди це при ка за на је са су да ма не, а из над ар хан ђе ла Га­ври ла ка ди о ни ца, по зна ти ма ри јан ски сим бо ли, ко ји се од но се и на Хри ста. Сво јим по ја вљи­ва њем на цар ским две ри ма, по ве за на са Бла го ве сти ма и Бо го ро ди чи ним без гре шним за че ћем, са су да ма не по не ла је зна че ње Хри ста – ма не и Бо го ро ди це–са су де. Ме ђу тим, ам блем има и ду­бље сим бо лич но зна че ње осла ња ју ћи се на ста ро за вет не ти по ло ги је. Са жи ма ју ћи але го риј ско ту­ма че ње са ку пља ња ма не, те ме пре фи гу ра тив не вред но сти, он је пра сли ка Хри сто ве ев ха ри стич ке жр тве и бо жан ског ми ло ср ђа.210 Ка ди о ни ца на ол тар ским две ри ма нај не по сред ни је је ве за на за те ма ти ку му ка Хри сто вих, са ду бо ко сим бо лич ним зна че њем. Сво јим са др жа јем од но си се на све му че ни ке ко ји су из ло же ни про го ни ма да ли сво је жи во те, жр тву ју ћи се за ве ру. Ка ди о ни це се па ле као знак за хвал но сти Бо гу ко ји је учи нио да му че ни ци ис тра ју.211

Ам бле мат ски пик то гра ми на цар ским две ри ма и со клу ол тар ских пре гра да осо бе ност су ико но ста са ко ји су на ста ли по след њих го ди на 18. ве ка на те ри то ри ји Те ми швар ске епа ри је,212

209 М. Ти мо ти је вић, Све тлост као сим бол на пред ста ва ма Бла го ве сти у срп ској умет но сти XVI II ве ка, 57–61.210 J. B. Knip ping, Ico no graphy of Co un ter Re for ma tion, I, 188; E. Ma le, L′ art re li gi e ux après le Con ci le de Tren te, 84.211 Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас Те о до ра Или ћа Че шља ра у Ки кин ди, 179–180.212 Сем на цар ским две ри ма Ки кин де, сли ка ју се и на две ри ма из Мо кри на, Осто ји ће ва, на со клу ол тар ске пре гра де

Но вог Ми ло ше ва и Еч ке. В.: Р. Ми ха и ло вић, Сим бо лич не пред ста ве ба нат ских ико но ста са XVI II ве ка, 493–511; Д.

204 205

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

„упра во у вре ме струк ту рал ног пре стро ја ва ња те ма ти ке ико но ста са, са ам би ци јом да сво јом ре­ду ко ва ном ам бле мат ском сим бо ли ком фор мал но и идеј но про чи сте ње гов про грам“.213

На цар ским две ри ма, ис под ико не Бо го ро ди це пред ста вљен је све ти Са ва, пр ви срп ски ар­хи е пи скоп, ду хов ни па стир, а ис под Хри ста све ти Си ме он, осни вач Срп ског цар ства и за чет ник све то род не ло зе, об у чен у мо на шко оде ло са кр стом и свит ком. Док је гра фи ка са ли ко ви ма из срп ског на ци о нал ног пан те о на има ла че сто ка рак тер по ли тич ких пам фле та у од но си ма кар ло­вач ких ми тро по ли та са хаб збур шким вла да ри ма, цр кве но сли кар ство је умно го ме би ло осло бо­ђе но ова квог оп те ре ће ња. Оно се ди рект но обра ћа ло срп ској па стви ко ја је од сво јих све ти те ља оче ки ва ла по сред ни штво и мо ли тву пред Хри стом.

Идеј ни про грам Кар ло вач ке ми тро по ли је, као др жав но–вер ске ин сти ту ци је срп ског на ро да, та ко бри жно не го ван још од вре ме на Ар се ни ја IV Ша ка бен те, до га ђа ји ма у по след ње две де це­ни је 18. ве ка био је знат но уз др ман. На кон што је кар ло вач ким ми тро по ли ти ма за у век од у зе­то пра во да вр ше функ ци ју и вер ских и по ли тич ких во ђа срп ског на ро да, а њи хо ва де лат ност све де на стро го на уло гу ду хов них па сти ра, до та да шње про па ганд но ко ри шће ње кул то ва Ср ба све ти те ља из гу би ло је свој сми сао. Ба кро ре зна гра фи ка не ће ви ше ства ра ти ре пре зен та тив не ба рок не пред ста ве на ко ји ма срп ски све ти тељ ски хор за сту па иде ју о об но ви ста рог срп ског цар ства под окри љем кар ло вач ких ми тро по ли та214, а Ср бљак се, у фор ми ко ју је до био 1765. не ће ви ше из да ва ти.215 Цр кве но сли кар ство, ме ђу тим, ни је пре тр пе ло зна чај ни је из ме не на кон те ре­зи јан ско–јо зе фи ни стич ких ре фор ми. Ср би све ти те љи ће и да ље за у зи ма ти ме сто на ол тар ским пре гра да ма као ди рект ни за ступ ни ци срп ског на ро да пред Хри стом. О то ме све до чи и по ја ва све тог Са ве и Си ме о на Ми ро то чи вог на цар ским две ри ма ки кинд ског ико но ста са. Иако су ре­фор ме цр кве ног жи во та у Хаб збур шкој мо нар хи ји, ко је су спро ве ли Ма ри ја Те ре зи ја и Јо сиф II, де на ци о на ли за ци јом и ре дук ци јом срп ског ка лен да ра знат но ума њи ле сло бо ду из ра жа ва ња те жњи срп ског на ро да, ико но граф ски обра сци пред ста вља ња све ти те ља, оформ ље ни у ба рок ној епо хи, оста ће чвр сти и пре се ли ће се у 19. век.

Боч не две ри ки кинд ског ико но ста са по све ће не су ли тур ги ча ри ма, се вер не Ва си ли ју Ве ли ком, ју жне Гри го ри ју Бо го сло ву.

Ико не са со кла и са две ри ол тар ских пре гра да 18. ве ка, као ам бле ми „син те тич ке пред и гре Стра да ња“, ја вља ју се ор га ни зо ва но и сми шље но и пред ста вља ју не рас ки ди ву ве зу са гор њим пар ти ја ма ико но ста са, у ко ји ма је иста иде ја из ра же на но во за вет ним сце на ма. За јед но „чи не из ван ред но чвр сту под ло гу пре фи ње них ве зи ва Ста рог и Но вог за ве та у вер ти кал ној ар ти ку ла­ци ји ико но ста сне са кра мен тал не те ма ти ке. По сма тра не и у хо ри зон тал ном ни зу и по рет ку оне пред ста вља ју ди сци пли но ван и не слу ча јан од бир зна ко ва, оних, ме ђу ко ји ма по сто ји ми са о на бли скост и осе ћај на по ве за ност и ко ји су ну жност ис ку ша не прак се во ђе не нај на ме тљи ви јим ам бле мат ским те ли ма. На тај на чин је је ди но и мо гло исли ка но по сто ље ико но ста са да по ста­

Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 131–137; О. Ми ла но вић–Јо вић, Ки кин да, Срп ска цр ква, 93, 116–117, 129; М. Ти­мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 37–51.

213 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 40.214 О уоб ли ча ва њу ба рок ног на ци о нал ног све ти тељ ског пан те о на Ser bia san cta и ње го вом зе маљ ском екви ва лен ту Sre bia

sac ra В.: М. Ти мо ти је вић, Ser bia san cta и Ser bia sac ra у ба рок ном вер ско–по ли тич ком про гра му Кар ло вач ке ми тро по­ли је, 387–431.

215 По ја ва штам па них Ср бља ка, у ко ји ма је од би ром све ти те ља, чи је су слу жбе би ле увр шће не у овај кор пус, ис так ну та по ли тич ка функ ци ја збор ни ка мо ли тве них пра ви ла, ути ца ла је на ши ре ње ба рок ног кул та срп ских све ти те ља и њи­хо во ли ков но пред ста вља ње. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 293.

204 205

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

не осно ва ло гич ном гра ђе њу ре то рич не и те а трал не ку ли се ви со ког ико но ста сног па ра пе та“.216 Сим бо лич но ам бле мат ски пик то гра ми на со клу и цар ским две ри ма ки кинд ског ико но ста са, ука­зу ју на шко ло ва ног умет ни ка, ко ји на сто је ћи да ам бле мат ским реч ни ком из ра зи сло же не те о ло­шке ми сли, до след но ис по ља ва кон че ти стич ку опре де ље ност.

Тре ћи по јас пр ве зо не чи не ико не над две ри ма и над пре сто ним ико на ма. Над се вер ним две ри ма пред ста вље но је Ис це ље ње сле пог, из над пре сто не ико не Бо го ро ди це са Хри стом Не вер­ство То ми но, Не дре ма но око из над цар ских две ри, Хри стос и Са мар јан ка над пре сто ном ико ном Хри ста и Ис це ље ње ра сла бље ног из над ју жних две ри. У пи та њу је рас по ред сце на по Цвет ном три о ду, од но сно по не де ља ма по сле Пас хе.217 Дру га не де ља је То ми но не вер ство, че твр та о ра сла­бље ном, пе та о Са мар јан ки, ше ста о сле пом. По све ће не успо ме ни Хри сто вог Вас кр се ња не де ље по сле Пас хе има ју по себ но ме сто у пра зно ва њу да на по сле Ус кр са, на ро чи то од 9. и 10. ве ка, од но се ћи се на до га ђа је ко ји по твр ђу ју ње го ву бо жан ску моћ, са мим тим и зна чај Вас кр се ња.218

216 Р. Ми ха и ло вић, Сим бо лич не пред ста ве ба нат ских ико но ста са XVI II ве ка, 493–494.217 Ја ков Ор фе лин ће сце не по Цвет ном три о ду при ка за ти и на свом по след њем де лу, ол тар ској пре гра ди ма на сти ра

Без ди на. Ле во и де сно од Рас пе ћа и ико на Бо го ро ди це и Јо ва на, у две гру пе по че ти ри ме да љо на на сли ка не су ком­по зи ци је: Пра ње но гу, Ма ри ја по ма зу је но ге Хри сту, Не вер ство То ми но и Ис це ље ње сле пог, ле во, Ис це ље ње ра сла­бље ног, Хри стос упо зо ра ва Ма ри ју Маг да ле ну да га се не до ти че, Хри стос и Са мар јан ка и Тај на ве че ра, де сно. В.: М. Јо ва но вић, Ико но стас ма на сти ра Без ди на, 121–133.

218 Л. Мир ко вић, Хе ор то ло ги ја, 147. Не де ља То ме, ра сла бље ног, Са мар јан ке и сле пог, пра зну ју се због ве ро ва ња у Хри­сто во вас кр се ње и „за то што се ово до го ди у вре ме Пе де сет ни це“. Осми дан на кон Вас кр се ња, сла ви се ја вља ње Хри ста апо сто ли ма, ка да је по ка зав ши ра не апо сто лу То ми уве рио и оста ле у исти ни ти чин стра да ња и вас кр се ња.

206 207

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

Две ли ту р гиј ске те ме, пре у зе те из ци клу са Хри сто вих чу да, Ис це ље ње сле пог и Ис це ље ње ра сла бље ног пред ста ве су ко ји ма се про сла вља Хри сто ва моћ и љу бав, оне су по твр да ње го ве ме си јан ске уло ге, и у окви ру вер ске про па ган де ис ти чу ве ли ча ње са ме цр кве као ин сти ту ци је ко ја по бе ђу је грех и Са та ну.219

На пред ста ви Не дре ма ног ока при ка за но је на го пу нач ко де те на пла вом чар ша фу осло ње но на де сну ру ку у ко јој др жи крст. Као уз гла вље слу жи му ру жи ча ста тка ни на ко ја чи ни по за ди­ну фи гу ре и сли ке. На ико ни нат пис „Док ја спим ср це мо је бди је“. Ова ре ли ги о зно–сим бо лич на ком по зи ци ја, че ста у струк ту ри ико но ста са 18. ве ка, ве за на је за де тињ ство Хри сто во и пред ска­за ње је му че ња и стра да ња на кр сту.220 У но во за вет ним зби ва њи ма овај до га ђај се не спо ми ње, па су се сли ка ри осла ња ли на Ста ри за вет, на ла зе ћи у псал ми ма ин спи ра ци ју и пра о браз.221 Из мо ну мен тал ног жи во пи са ком по зи ци ја пре ла зи на ико но стас и по ста је ње гов са став ни део

Че твр та не де ља се од но си на Хри сто во из ле че ње ра сла бље ног ко је сим бо ли ше об но ву жи во та оних ко ји ве ру ју у ње­го во вас кр се ње. Пе та не де ља је успо ме на на Са мар јан ку. У слу жби на тај дан го во ри се о Хри сту ко ји је смр ћу спа сао чо ве чан ство, а да ју ћи Са мар јан ки Фо ти ни „жи ву во ду ко ја су ши из во ре гре хо ва, дао јој је из вор ис це ље ња“. Не де ља сле пог ко ја је у пе ри о ду из ме ђу Пас хе и Пе де сет ни це, ус по ме на је на чу до ка да сле пи упо зна је све тлост ко јом је Хри­стос оба сјао зе мљу сво јим вас кр се њем.

219 G. Schil ler, Ico no graphy of Chri stian Art, I, 162. 220 L. Re au, Ico no grap hie dе l′art chre tien, II, 285–286; У опи су до га ђа ја ко ји су се зби ли то ком пу та Све те по ро ди це у Еги­

пат, по ми ње се и сан Хри стов, у ко јем му се ја вља ан ђео на го ве шта ва ју ћи бу ду ћа стра да ња.221 Пр ва књи га Мој си је ва 49, 9, Че твр та књи га Мој си је ва, 24, 9; О ико но гра фи ји и тек сту ал ном из во ру те ме Не дре ма но

око В.: A. Gra bar, La pe in tu re re li gi e u se en Bul ga rie, 257–262; T. Vel mans, G. Mil let, La pe in tu re du Moyen Age en Yugo sla vie, XVI.

206 207

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

са ја сно од ре ђе ним ме стом из над цар ских две ри.222 По сми слу ба рок не ико но гра фи је по сто ји ве о ма чвр ста ве за из ме ђу ком по зи ци је Не дре ма ног ока и сце на Стра да ња и Рас пе ћа. Не дре ма но око је не по сред но пред ска за ње Хри сто вог стра да ња.223 По сред ством укра јин ских узо ра, срп ски ба рок ни сли ка ри на пу шта ју ра ни је фор му ла ци је Хри ста Мла ден ца ко ји спа ва на по сте љи из над ко је се по ја вљу је ан ђео са ору ђи ма стра да ња, и при хва та ју за пад но е вроп ске.224

Кар ту ша са нат пи сом о об но ви ико но ста са 1849. и са го ди ном на стан ка ол тар ске пре гра де 1773. на ла зи се из над цар ских две ри, ме сту уоби ча је ном за ње но по ста вља ње на срп ским ба рок­ним ико но ста си ма. Она је, као и њен об лик, би ла пре ци зи ра на прак сом по што ва ном на три јум­фал ним ка пи ја ма јав них све ча но сти, где се из над цен трал ног про ла за по ста вља ла кар ту ша са па не ги рич ним тек стом. Нат пис на кар ту ши ки кинд ског ико но ста са ис ка зу је сли чан по хва лан тон. Он ис ти че хаб збур шког вла да ра, им пе ра то ра и кра ља Фран ца Јо си фа I, а по том име епи­ско па Пан те леј мо на. Из о ста вље но је име сли ка ра ко ме је по ве ре на пр во бит на из ра да ол тар ске пре гра де.225

Дру гој зо ни ико но ста са при па да ју пра знич не ико не, рас по ре ђе не ле во и де сно у до њем, и по је ди нач не фи гу ре апо сто ла, у гор њем ре ду. То је ујед но и нај леп ши део ол тар ске пре гра де у ко ме су по је ди не ком по зи ци је по не ле из ра зи та ма ни ри стич ка свој ства, оства ру ју ћи на ве о ма ори ги нал ни на чин по ве за ност са дру гим ико на ма.226

Пра знич не сце не сле ва на де сно: Пре о бра же ње, Ро ђе ње, из над апо сто ли То ма, Ма теј, Па вле и Ан дреј, цен трал на ико на Вас кр се ња Хри сто вог, Ду хо ви, Кр ште ње, и у гор њем де лу Ја ков, Пе тар, Вар то ло меј, Фи лип. При зо ри из Хри сто вог жи во та, схва ће ни као по у ка вер ни ци ма, илу стра ци ја су је ван ђе о ског тек ста. Хри стос је сме штен у ам би јен те у ко ји ма је учин ком све тла и пси хо ло­шком об ра дом, као и сред стви ма ико но граф ских озна ка из ра же но ње го во нат при род но по сла ње. Укљу чи ва ње пред ста ва Ве ли ких пра зни ка у те мат ски ре пер то ар и про грам срп ских ико но ста са де си ло се на те ри то ри ји Кар ло вач ке ми тро по ли је по ло ви ном 18. ве ка. По ред ту ма че ња те о ло­шких дог ми, пред ста ве Ве ли ких пра зни ка су пр вен стве но ис ка зи ва ле ми сте ри ју ев ха ри сти је, чи на Хри сто вог от ку пи тељ ског де ла, знак ње го ве трај не при сут но сти ме ђу љу ди ма и чи ни лац за јед ни штва ње го вих хри шћан ских след бе ни ка.227

У цен тру ико не Пре о бра же ња сто ји Христ на обла ци ма, боч но Мој си је и Или ја, до ле апо сто­ли. Све фи гу ре осим Хри сто ве, да те су у по кре ту. У ба рок ној умет но сти до ла зи до на пу шта ња тра ди ци о нал ног при ка зи ва ња Хри ста окру же ног ман дор лом, и у те жњи да се ис ка же уче ње о ми стич ној све тло сти пре о бра же ног Бо га, у пред ста ву се укљу чу је све тлост као сим бол,228 та ко ђе и облак, по зна то сред ство ба рок не ико но гра фи је, ко јим се ис ка зу је по ве за ност не бе ских до га ђа ја

222 У ви зан тиј ском сли кар ству Не дре ма но око је од 16. ве ка сли ка но у по лу кру жној ни ши над ула зом у храм, спо ља у при пра ти или у на о су, а са свим из у зет но у ол тар ском про сто ру. В.: N. L. Oku nev, Le sno vo, L′ art byzan tin chez les Sla ves, 253, са оп шир но на ве де ном ста ри јом ли те ра ту ром о овој те ми; B. To dić, Ana pe son, ico no grap hie et sig ni fi ca tion du the me, 134–165, са оп шир но на ве де ном но ви јом ли те ра ту ром о овој те ми.

223 Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас XVI II ве ка и ци клус Хри сто вих стра да ња, 228–229, са оп шир ном би бли о гра фи јом; Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас Те о до ра Или ћа Че шља ра у Ки кин ди, 182–183; За за пад но е вроп ске уз о ре ви де ти: E. Ca stel li, Sim bo li e Im ma gi ni, 40, T. XVI II.

224 П. М. Жол тов сь кий, Ху до жне жи тия на Укра и ни в XV–XVI II ст., 38.225 О. Ми ла но вић–Јо вић, Из сли кар ства и при ме ње не умет но сти Ба на та, 91. 226 Исто, 95.227 О ико но гра фи ји Ве ли ких пра зни ка В.: М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но­

сти, 95–132.228 Исто, 107–108; G. Schil ler, Ico no graphy of Chri stian Art, I, 145–152.

208 209

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

са зе мљом.229 На по пу лар ност ова квог на чи на пред ста вља ња ути ца ле су гра фич ке илу стра ци је из Би бли је Ек ти пе, у ко јој је до га ђај пред ста вљен два пу та. Јед ном пре ма Је ван ђе љу по Ма те ји (XVII,5), за ко је се, сли ка ју ћи Пре о бра же ње, опре де лио Ја ков Ор фе лин, а дру го пре ма опи су је­ва ђе ли сте Мар ка (IX,8), на ко јој Христ сто ји сам на вр ху Та во ра.230

Ро ђе ње Хри сто во, ле по том ли ни ја и ори ги нал ном ком по зи ци јом, ко ју про жи ма ко са спи­рал на ли ни ја фор ми ра ју ћи све еле мен те, јед на је од нај у спе ли јих сце на у чи јем ре ше њу су из­ра зи ти ути ца ји ита ли јан ског ма ни ри зма. Ко ло рит је благ, све тлих бо ја. Уз ја сле кле че ан ђе ли, де сно Бо го ро ди ца за ди же пе ле ну. Из над ње, осло њен на огра ду Јо сиф, гле да у ко лев ку. Ле во су па сти ри, од ко јих је дан во ди пса. На ико но гра фи ју Ро ђе ња, те ме ко ја је при па да ла ши рим окви ри ма по што ва ња Хри сто вог де тињ ства, де ло ва ле су и ути ца ле мно ге те о ло шке рас пра ве,

229 Р. Ми ха и ло вић, О по ре клу ком по зи ци је „Пре о бра же ње“ Те о до ра Кра чу на, 273–278.230 М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 108.

208 209

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

књи жев ност ми сти ка у пост три дент ској умет но сти и низ тек сто ва уче них је зу и та.231 Пост три­дент ска умет ност, осла ња ју ћи се на на сле ђе фра ње вач ког ми сти ци зма, Хри сто во ро ђе ње уоб ли­ча ва ла је као иди лич ну ноћ ну сце ну По кло ње ња па сти ра, са по себ но на гла ше ним емо ци о нал­ним од но сом Бо го ро ди це пре ма Хри сту. По сред ством гра фич ких ли сто ва, ова ко ин то ни ра на пред ста ва ја вља се и у срп ском ка сно ба рок ном сли кар ству.232 Ја ков Ор фе лин је на ки кинд ском ико но ста су сли ка пот пу но осла ња ју ћи се на гра фич ки лист Јо ха не са Са де ле ра, ра ђен пре ма Мар те ну де Во су.233

Цен трал на ико на, као сре ди шња ком по зи ци ја сло же ног ли тур гиј ско–ев ха ри сто ло шког про­гра ма, је Вас кр се ње Хри сто во. На Ор фе ли но вој пред ста ви Христ вас кр са ва из отво ре ног сар ко­фа га, што је би ло уоби ча је но за ра не фор му ла ци је за пад но е вроп ске сред њо ве ков не умет но сти.234 Ова кав тип пред ста ве, осла ња ју ћи се на ма ни ри стич ке уз о ре, ја вља се ка сни је и у Би бли ји Фи­ли па Ан дре а са Ки ли ја на.235

У сце ни Ду хо ва, као сре ди шња фи гу ра по ја вљу је се Бо го ро ди ца ко ја се ди и сим бо ли зу је цр кву.236 Фи гу ре апо сто ла рас по ре ђе не су око ње у овал ној ли ни ји. На ле вом и де сном кра ју по је дан пред ста вљен у по лу кле че ћем ста ву, док оста ли, се де, сто је или кле че. Над њи ма леб ди го луб Све тог Ду ха. Си ла ском Све то га Ду ха у „ду ше апо сто ла ушло је све то ус хи ће ње по бо жно­сти, ис пу ње ни љу ба вљу пре ма Бо гу, осе ти ли су по тре бу да хва ле Бо га. Са по бо жно шћу до би ли су сна гу и спо соб ност да про по ве да ју Хри ста свим на ро ди ма, јер им си ла ском све то га Ду ха по­ста де ја сно и зна но све што им је Христ го во рио“ (Јов.14, 26).237 Тек по сле си ла ска Све то га Ду ха апо сто ли су би ли до стој ни да све до че о Хри сту, да про по ве да ју је ван ђе ље. То је је дан од нај ва­жни јих цр кве них пра зни ка ко јим се про сла вља ју Све та Тро ји ца, по себ но Све ти Дух и с ко јим је, у хри шћан ској цр кви, за вр ше но осни ва ње цр кве Хри сто ве и цар ства Бо жи јег на зе мљи. Ова пред ста ва, ре не сан сним по ступ ци ма де ко ра тив ног уоб ли ча ва ња, при мер је умет нич ких стре­мље ња ауто ра ол тар ске пре гра де, до брог по зна ва о ца кла сич но–умет нич ке ма те ри је.

На ком по зи ци ји Кр ште ња пред ста вљен је Христ ко ји сто ји у пли ћа ку, во да му до се же до по ло ви не ли сто ва, са пре кло пље ним ру ка ма, из ра жа ва ју ћи као Бо го ро ди ца у Бла го ве сти ма, са­гла сност са бо жи јом во љом. Јо ван Кр сти тељ др жи ру ку ис пру же ну из над ње го ве гла ве, у ко јој му је шкољ ка из ко је по ли ва во ду на Хри ста. Сце ном је до слов но илу стро ва но уче ње о кр ште њу по ли ва њем. На де сној оба ли су при ка за ни ан ђе ли. У гор њем де лу на сли кан је са мо го луб Све тог Ду ха. Од су ство Те о фа ни је238 и при ка зи ва ње са мо го лу ба Све тог Ду ха про из ла зи из ту ма че ња све те тај не у ду ху де кре та и од лу ка Три дент ског са бо ра.239 Пред ста ве ко је ре ду ку ју до га ђај Кр­

231 J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, He a ven on Earth, 110–116.232 М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 99.233 Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас Те о до ра Или ћа Че шља ра у Ки кин ди, 181–185.234 E. Ma le, L′ art re li gi e ux du XII e si ec le, 131–132.235 М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 112.236 Си ла зак Све тог Ду ха је по пу лар на ма ри јан ска те ма „Le ver gi ne nell Col le gio Apo sto li co“ ко ја ис ти че Бо го ро ди цу као

Ma ter Ec cle sia. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 345.237 Л. Мир ко вић, Хе ор то ло ги ја, 227–238, по себ но 227.238 Пра зник Кр ште ња у пра во слав ној цр кви се про сла вља као Те о фа ни ја, та ко да се на пред ста ва ма сли ка ју сва три ли ца

Све те Тро ји це. В.: М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 104.239 О ту ма че њу све те тај не кр ште ња и ду бо ких тран сфор ма ци ја ко је су пред ста ве Кр ште ња пре тр пе ле у ба рок ној ико­

но гра фи ји срп ског сли кар ства 18. ве ка В.: М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет­но сти, 103–107.

210 211

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

210 211

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

ште ња на Ису са Хри ста и Јо ва на Кр сти те ља, при ка зи ва не па ра лел но са ком по зи ци ја ма Кр ште ња на ко ји ма се сли ка ју сва три ли ца Све те Тро ји це, по ја вљу ју се у срп ској ба рок ној умет но сти по­сред ством гра фич ких илу стра ци ја у за пад но–европ ским Би бли ја ма. Ан ђе ли у сце на ма Кр ште ња сли ка ни су под ути ца јем пред ло жа ка из Би бли је Ја на Фи ше ра Пи ска то ра, њи хо во при су ство у Би бли ја ма Кри сто фе ра Вај гла и Фи ли па Ан дре а са Ки ли ја на је из о ста вље но.

Гор њи по јас дру ге зо не чи ни осам апо сто ла, са те шким дра пе ри ја ма чи ја је ле по та из ра же на мо ну мен тал ним, ба рок ним цр те жом, а фор ма ти иде ал но ускла ђе ни са сли ка ном по вр ши ном.

У цен трал ном де лу на за вр шни ци ико но ста са је ве ли ко Рас пе ће са ико на ма Бо го ро ди це и Јо ва на Бо го сло ва, рас по ре ђе них се вер но и ју жно од кр ста. Ре ду ко ва но до ам бле мат ске ја сно сти, оно се укла па у ба рок на схва та ња пред ста ве.240 Сце на Хри сто вог рас пе ћа, сло же не ев ха ри сто­ло шке осно ве, не за о би ла зна је те ма ба рок не умет но сти, сим бол Хри сто вог стра да ња, за вр шни

240 Крст са Рас пе ћем и ико на ма Бо го ро ди це и Јо ва на Бо го сло ва на ба рок ном ико но ста су по ста је део Стра да ња. Зна че ње и ме сто Ве ли ког кр ста са сце на ма Стра да ња или без њих од ре ђе но је, по ред ви зан тиј ског ути ца ја, и сред њо ве ков ном тра ди ци јом се вер не Евро пе. В.: Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас XVI II ве ка и ци клус Хри сто вих стра да ња, 225–226.

212 213

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

чин ње го вог зе маљ ског пу та, три јум фа ис ку пи тељ ске жр тве и љу ба ви пре ма гре шном чо ве­чан ству.241

Се вер но и ју жно од Рас пе ћа, чи не ћи тре ћу зо ну ол тар ске пре гра де, рас по ре ђе но је шест ме да љо на са ли ко ви ма про ро ка. Ле во су Ава кум, Езе ки ја, Амос, Да вид, За ха ри је, Мој сеј, де сно Ми хеј, Је ре ми ја, Да ни ло, Со ло мон, Иса и ја, Арон. У ру ка ма но се ис ту ре не свит ке са тек сто ви ма у ко ји ма је са др жа на бо жан ска про ми сао.242 Ста во ви, по кре ти те ла и по ло жа ји ру ку до при но­се ути ску жи во сти ових фи гу ра. Сво ја ви ђе ња ис ка зу ју кроз крат ке, са же те ми сли, из ло же не тек стом, ка ли граф ски ис пи са ним на раз ви је ним сви ци ма, ко ји од ре ђу је и сим бо лич но зна че ње идеј ног кон тек ста. Кри тич ки од бир ци та та усло вљен је по тре бом да се тра ди ци о нал не те ме ре­ин тер пре ти ра ју и при ла го де но вим те о ло шким схва та њи ма. Про ро ци са тек сто ви ма сви та ка су

241 E. Ma le, L′ art re li gi e ux apres le Con ci le de Tren te, 267–279; J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, He a ven on Earth, II, 284–285.

242 У пр вој гла ви Епи то ма Ди о ни си ја Но ва ко ви ћа у од го во ру на 22. пи та ње: шта зна че про роч ки тек сто ви ко ји се чи­та ју или пе ва ју пред ма лим хо дом, он од го ва ра да на го ве шта ва ју Хри стов до ла зак. Сим бо ли зу ју вре ме пре Јо ва на Кр сти те ља и огла ша ва ју до ла зак Ме си је. В.: Епи то мь, 44–45.

212 213

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

не раз дво ји ви део ико но ста са 18. ве ка.243 Њи хо вом по ја вом у гор њим зо на ма ис так нут је зна чај оних ко ји су све до чи ли о исто риј ској уло зи Хри ста и не ми нов но сти ње го вог стра да ња ра ди спа се ња људ ског ро да.244

На ки кинд ској ол тар ској пре гра ди ни су за сту пље не сце не из ци клу са Хри сто вих стра да ња. Ме ђу тим, ми са о но и ор га ни за ци о но раз ви је ни ико но ста си, као што је и овај Ја ко ва Ор фе ли на, на док на ђу ју ста ро за вет ном те ма ти ком со кла, оно што гор њи по јас ни је у це ло сти ис ка зао.

Це ло куп ни про грам ол тар ске пре гра де цр кве Све тог Ни ко ле у Ки кин ди, раз ви јан од со кла у при ступ ној зо ни, пре ко цар ских две ри за кључ но са Рас пе ћем и про ро ци ма око ње га, на за вр шни­ци, ис ка зу је ја сну ли тур гиј ску на ме ну и ука зу је на жр тве ни ка рак тер бо го слу же ња. Ви зу е ли зо­ва на ев ха ри сто ло ги ја раз ви ја на је, да кле, дуж цен трал не вер ти кал не осо ви не. „Као ду хов на око­сни ца“ по ста вље не су ком по зи ци је Бла го ве сти, Не дре ма но око, Вас кр се ње и Рас пе ће Хри сто во.

Ја ков Ор фе лин, сво јим за пад но е вроп ским обра зо ва њем, ко је је при сут но већ на овом ико но­ста су, те жи на пу шта њу идеј них фор ми ол тар ских пре гра да сво јих прет ход ни ка, ме ња ју ћи са ве ћом сло бо дом те мат ски ре пер то ар, што ће на ро чи то би ти из ра же но на ње го вим ка сни јим ра до ви ма.

Од бир сце на на ки кинд ском ико но ста су по ка зу је на пор да се у тре нут ку пре ви ра ња те мат­ског ре пер то а ра ол тар ских пре гра да се дам де се тих и ра них осам де се тих го ди на 18. ве ка, ство ри но ви идеј ни ор га ни зам. Са вре ме на ту ма че ња цр кве ног сли кар ства на шла су при су ство у де ли­ма Ја ко ва Ор фе ли на, ко ји ће, под ути ца јем иде ја про све ти тељ ства, ста ро за вет ну и но во за вет ну те ма ти ку све до след ни је ту ма чи ти у окви ри ма исто риј ског сли кар ства. Ме ђу тим, Ор фе ли но ва на сто ја ња би ла су у ве ли кој ме ри огра ни че на не ли бе рал ним нор ма ма сре ди не у чи јем па тро на­жном ме ха ни зму кра јем 18. ве ка цр ква још увек има ва жну уло гу, иако је цен тра ли стич ким те­ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма до шло до су жа ва ња ње не по ли тич ке мо ћи и ути ца ја. У осми шља ва њу идеј ног про гра ма по ред сли ка ра ва жну уло гу су има ли и на ру чи о ци, углед ни по је­дин ци цр кве них оп шти на и вер ски по гла ва ри, у слу ча ју ки кинд ске цр кве, те ми швар ски епи скоп Ви кен ти је Јо ва но вић Ви дак, ко ји је мо рао одо бри ти уго вор о из ра ди ол тар ске пре гра де и пред­ло же ни про грам.245 Са чу ва ни уго во ри скла па ни из ме ђу сли ка ра и на ру чи о ца ни су до вољ ни да би се ра све тли ли па тро на жни ме ха ни зми сло же них идеј них про гра ма у срп ској умет но сти 18. ве ка. Из њих се мо же са зна ти да су кон зи сто ри ји цр кве не оп шти не мо ра ле упу ти ти мол бе за одо бре ње свих ра до ва ко ји су се оба вља ли у цр кви. У уго во ри ма је обич но био на ве ден осно ви те мат ски ре пер то ар, а као до каз ко ли ко се во ди ло ра чу на о идеј ном осми шља ва њу про гра ма го во ри и по­да так да је уз ње га при ла га на сли ка на ски ца ико но ста са, што се мо же ви де ти из пу бли ко ва ног уго во ра скло пље ног из ме ђу цр кве не оп шти не се ла Јар ка и сли ка ра Ја ко ва Ор фе ли на и Сте фа на Га ври ло ви ћа.246 Зна ња и схва та ња умет ни ка мо ра ла су би ти при ла го ђе на же ља ма на ру чи о ца и дог мат ским ту ма че њи ма уче них цр кве них ве ли ко до стој ни ка Кар ло вач ке ми тро по ли је.

243 Укљу чи ва ње про ро ка у те мат ски ре пер то ар ол тар ских пре гра да од и грао се на те ри то ри ји Кар ло вач ке ми тро по ли је у пр вој по ло ви ни 18. ве ка, на ико но ста су си бач ке цр кве тј. не ка да шње До ње цр кве у Срем ским Кар лов ци ма, сли кар­ском ра ду Ге ор ги ја Сто ја но ви ћа. В.: М. Ле сек, Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле у Си ба чу,175–176; Б. Го лу бо вић, Ге ор ги­је Сто ја но вић, 17–18; на ол тар ским пре гра да ма Укра ји не и Ру му ни је при су ство про ро ка у по себ ној зо ни уоби ча је но је на пре ла ску из 17. у 18. век. В.: С. Та ра ну шен ко, О укра јин ском ико но ста су XVII и XVI II ве ка, 141–142. На ру ским ико но ста си ма ко ји су при ми ли на се бе све осо би не зид ног сли кар ства, про ро ци и пра о ци по пр ви пут се ја вља ју у 15. ве ку.

244 Р. Ми ха и ло вић, Пр ва зо на срп ског ико но ста са XVI II ве ка, 285–286.245 О па тро на жном ме ха ни зму ба рок не цр кве не умет но сти. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 28–42; F.

Ha skell, Pa trons and Pa in ters, A Study in the Re la ti ons Bet we en Ita lian Art and So ci ety in the Age of the Ba ro que, 3–23.246 М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 39; Кла си ци зам код Ср ба, III, 51.

214 215

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

По за вр шет ку сту ди ја Ја ков Ор фе лин се вра ћа у Кар ло вач ку ми тро по ли ју, али не као умет­ник ко ји је „од био да слу жи др жа ви, вла да ју ћој кла си, пу бли ци“, већ као умет ник ко ји не ће би ти не при ја тељ ски рас по ло жен пре ма цр кви као ви со ко ин сти ту ци о на ли зо ва ној уста но ви и ње ном про гра му. Ево лу ци ја сли ка ре вих схва та ња ја сно је већ из ра же на у пре о бра жа ју пре сто них ико­на247 ки кинд ске ол тар ске пре гра де, на ко ји ма је ви дљи во при хва та ње естет ских иде а ла беч ке ли­ков не Ака де ми је и на пу шта ње ра но ба рок не пик то рал не по е ти ке. Осло бо див ши се де ко ра тив не злат не по за ди не и фло рал них еле ме на та ко ји пре кри ва ју Хри сто ву и Бо го ро ди чи ну дра пе ри ју,248 да кле ре тро спек тив них еле ме на та на сле ђа, Ја ков Ор фе лин по ста вља фи гу ре у не де фи ни са ни про стор за тво рен обла ци ма.

На ки кинд ском ико но ста су Ја ков Ор фе лин је при ме нио и но во схва та ње све тло сти, пот пу но раз ли чи то од ба рок них ту ма че ња Те о до ра Кра чу на. У сим бо лич но су прот ста вља ње све тло–там­но, ко је но си са др жај не им пли ка ци је, утки ва се и фор мал но су прот ста вља ње све тло сти и сен ке у ли ков ном је зи ку. Ба рок ни сли ка ри ко ри сте вр ло ја сну па ле ту основ них бо ја, ко је ни су при гу­ше не и чи ји ин тен зи тет до ла зи до из ра жа ја. За там њи ва њем или ра све тља ва њем основ них бо ја сли кар по сти же кон траст, све тло–там но, тј. све тла и сен ке, чи ме у нај пот пу ни јој ме ри до при­но си идеј ној ре то рич но сти пред ста ве.

Код сли ка ра пре ла зног пе ри о да, ути ца ји тра ди ци о нал ног пост ви зан тиј ског сли кар ства за ма­гљу ју схва та ње но вих стил ских про ме на, па тре ти ра ње све тло сти оста је ре тар ди ра но. Не у трал на, ди фу зна све тлост не игра зна чај ну уло гу, а ка да се при ме њу је она стро го од го ва ра идеј ном са­др жа ју, вр ше ћи сим бо лич ну уло гу све тла у идеј ном сми слу, али се ни ка да не утки ва у ли ков ну ор га ни за ци ју сли ке. Мре жа све тло сних ли ни ја као сим бо лич них ак це на та све тло сти на оде ћи ли­ко ва, има са мо јед ну уло гу, уло гу ви тал ног по кре та ча спи ри ту а ли за ци је фор ме. Тек са сли ка ри ма шко ло ва ним на беч кој ли ков ној Ака де ми ји, озбиљ ни је се при хва та иде ја све тло сти као ан ти те зе, па та ко и све тло сти као фор мал ног еле мен та ко јим се по сти же ви зу а ли за ци ја иде је све тло сти као ре то рич ког кон тра ста. Нај до след ни је ову иде ју ће при ме њи ва ти Те о дор Кра чун све сно су прот ста­вља ју ћи све тле и там не по вр ши не на на чин на ко ји је то при хва ће но у за пад но е вроп ском ба рок ном сли кар ству.249

Сли ка ри ко ји до ла зе са беч ке ли ков не Ака де ми је по сле Те о до ра Кра чу на, Ја ков Ор фе лин и Те о дор Илић Че шљар до но се но ва ка сно ба рок на схва та ња ко ја су но си ла иде је еклек тич ног стил­ског опре де ље ња. У срп ском сли кар ству по след њих де це ни ја ве ка ме ша ју се и пре пли ћу иде је ба­ро ка, ро ко коа и нео кла си ци зма. Све тлост је на Ор фе ли но вим де ли ма „пре о бра же на, али ни је ту­ма че на сим бо лич но као ре то рич ки кон траст, сра чу нат на иза зи ва ње дра ма тич них емо ци ја“. Ова но ва све тлост ви ше не игра ни ка кву уло гу у под сти ца њу емо ци ја и пси хич ке тен зи је. Она ви ше не сле ди иде ју ба рок не ан ти те зе. У ци љу по сти за ња но вог рас по ло же ња, у скла ду са на пред ним умет нич ким то ко ви ма, све тлост се са да ту ма чи у функ ци ји по сти за ња ро кај ног шти мун га. „То је са да зе маљ ска, чул на све тлост ко ја не до ла зи са не ба, ни ти је од раз бо жан ске ин тер вен ци је. Она је не у трал на и ди фу зна, а ње на лу ми но зност је рав но мер но рас по ре ђе на на це лој сли ка ној

247 На ба рок ним ико но ста си ма, ко ји су има ли сло же не ли ков не про гра ме, нај ве ћа па жња по све ће на је пре сто ним ико на­ма. Њи хов број, рас по ред и из глед, усло вљен ли тур гиј ском функ ци јом, ко ја је од ре ди ла и њи хо ву ре тро спек тив ност, био је до след но пре ци зи ран. В.: Цр кве но богословiе, 26; И. Дми трев ски, Исто ри че ское дог ма ти че ское и та ин ствен ное изъясненiе бо же ствен ной литургiи, 153–154.

248 На пре сто ним ико на ма Хри ста и Бо го ро ди це ол тар ске пре гра де у Ма ра ди ку, на дра пе ри ја ма ће се по ја ви ти фло рал ни еле мен ти.

249 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 197.

214 215

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

по вр ши ни“.250 Та кво ту ма че ње све тло сти до ве ло је и до од ре ђи ва ња Ор фе ли но вог ко ло ри та. Он ко ри сти све тлу бо је ну ска лу, ко ја по кат кад пре ла зи у ро кај ну па ле ту па стел них то но ва.251

По је ди на ре ше ња ко ја је Ја ков Ор фе лин оства рио на ол тар ској пре гра ди ки кинд ске цр кве, ка сни је на ње го вим ико но ста си ма сре ће мо го то во ре дов но.252 У сво јим ра до ви ма, за ви сан од за пад но е вроп ских гра фич ких пред ло жа ка, за из ра ду из ве сног бро ја уста ље них ком по зи ци ја, њи хо вог оп штег на цр та или од ре ђе них по је ди но сти ко ри стио се илу стро ва ним Би бли ја ма Ја на Фи ше ра Пи ска то ра, Јо ха на Ур ли ха Кра у са, Фи ли па Ан дре а са Ки ли ја на, Ка спа ра Лу кје на.253 У ли те ра ту ри су сце не из ци клу са Ве ли ких пра зни ка и Хри сто вих чу да на ико но ста су у Ки кин ди по ве за не са обра сци ма Са де ле ра и Мар те на де Во са.254

Ка ко је већ ра ни је ука за но, по на вља ње ли ков них ре ше ња ни је зна чи ло од су ство ори ги нал но­сти. Док три на ими та ци је, ко ја је пред ста вља ла осно ву ху ма ни стич ких на у ка, сма тра на је за јед­нич ким име ни те љом умет но сти.255 Ми ме тич ки ка рак тер умет нич ког про це са Ја ко ва Ор фе ли на, ко ји се са сто јао у по не кад не по сред ном пре у зи ма њу гра фич ких ре ше ња, што је би ло до пу ште­но,256 ука зу је да је сли кар пот пу но са вла дао але го риј ско–ам бле мат ски је зик. За раз ли ку од Те о­до ра Кра чу на ко ји је на сто јао да но во сте че на ис ку ства усво је на на беч кој ли ков ној Ака де ми ји укло пи у “ра но ба рок ну по е ти ку у чи јим је осно ва ма по чи ва ла иде ја о пра во слав ној ба рок ној ико ни“,257 Ја ков Ор фе лин је зна ња и по у ке по не те из Бе ча, при хва тио осло бо ђен на гла ше ног кон­фе си о нал ног иден ти те та. Ова схва та ња, још ра ни је, би ла су ис по ље на у срп ској гра фи ци, али у сли кар ству ће се по ја ви ти тек са лич но шћу Ја ко ва Ор фе ли на.

На кон оба вље ног по сла у цр кви Све тог Ни ко ле Ја ков Ор фе лин се вра ћа у Кар лов це где, ка ко је за бе ле же но, ку пу је 15. ју на 1773. ку ћу Је вре Ти тел ски, за јед но са по дру мом, ка ча ром и зе мљом, за 143 фо рин те и 53 крај ца ре,258 нов цем ве ро ват но за ра ђе ним осли ка ва њем сво да из над со ле је, ол тар ског про сто ра и ико но ста са ки кинд ског хра ма. Ку ћа се на ла зи ла при из ла ску из До њег гра­да, на са мом зе мун ском пу ту у Јар ко вач кој ули ци број 656.259 Та ко су се пла но ви о но вом жи во ту и за јед нич ком до ма ћин ству, ко је је пра вио За ха ри ја Ор фе лин, на кон свог по врат ка са слу жбе у Те ми шва ру, 1772, сма тра ју ћи Кар лов це, као сре ди ште срп ског дру штве ног и кул тур ног жи во та, нај по год ни јим ме стом за ба вље ње умет нич ким по сло ви ма и по ла жу ћи на ду да ће са Ја ко вом да­ље са ра ђи ва ти и да ће овај на ста ви ти ње гов гра фич ки по сао, оства ри ли.260 Ме ђу тим, за јед ни ца

250 Исто, 197251 Исто, 118.252 Го то во иден тич не ком по зи ци је Не дре ма но око, Пре о бра же ње, Христ и Са мар јан ка и Авра мо ва жр тва по ја вљу ју се

на Ор фе ли но вим ико но ста си ма у Ку пи но ву, Обре жу, Рат ко ву. В.: О. Ми ла но вић–Јо вић, Из сли кар ства и при ме ње не умет но сти Ба на та, 65; П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 243; Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас XVI II ве ка и ци клус Хри сто вих стра да ња, 229; М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 77.

253 За ком по зи ци о на ре ше ња Ор фе ли но вих пред ста ва ко је пре у зи ма у це ли ни или де та љи ма, о слич но сти ма са оства­ре њи ма у илу стро ва ним за пад но е вроп ским Би бли ја ма. В.: Љ. Сто шић, За пад но е вроп ска гра фи ка као пред ло жак у срп ском сли кар ству XVI II ве ка, 31–32, 35–38, 63–64, 66–67, 77–83, сл. 5, 8, 9, 62, 64, 74, по себ но 84–102.

254 Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас Те о до ра Или ћа Че шља ра у Ки кин ди, 181–185.255 G. Le Co at, The Rhe to ric of the Arts 1550–1650, 14.256 R. J. Cle ments, Pic ta Po e sis. Li te rary and Hu ma ni stic The ory in Re na is san ce Em blem Bo oks, 178–184.257 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 117.258 Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је и Ја ко ва Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 516. 259 П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца,135.260 Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је и Ја ко ва Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 516.

216 217

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

216 217

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

са стри цем је тра ја ла крат ко са мо до 1775. ка да За ха ри ја 11. ма ја ку пу је по себ ну ку ћу,261 ко ја „је би ла на ме сту где је ла гум ћер ме та“, да кле у дво ри шту ку ће Сми ље Ми кић у По штан ској улу­ци.262 Ја ков Ор фе лин је остао у пр во бит но ку пље ној ку ћи све до пред крај жи во та, ка да ку пу је но ву ко ја се на ла зи ла у ис тој ули ци, али знат но бли же цр кви Све тог Пе тра и Па вла, у Јар ко вач кој 719, ко ја је на про зор ском ок ну има ла нат пис Ја ков Ор фе лин.263

Сво ју очин ску на кло ност пре ма Ја ко ву ис ка зи вао је За ха ри ја Ор фе лин у сво јим пи сми ма бри ну ћи за ње го ву ег зи стен ци ју,264 па чак и же нид бу.265 Ни јед на ни дру га зеб ња, че сто пре на­гла ше но ис ка зи ва на у За ха ри ји ним пи сми ма, ни су се по ка за ле оправ да ним. Ја ков је убр зо по по врат ку са Ака де ми је по чео да до би ја зна чај не по руџ би не и од њих да обез бе ђу је се би, а уско ро за тим и сво јој по ро ди ци, ви ше не го си гур но ма те ри јал но ста ње и углед, из би ја ју ћи у пр ве ре­до ве кар ло вач ког но та би ли те та. На кон смр ти Те о до ра Кра чу на, по ста је во де ћи мај стор срп ског цр кве ног сли кар ства, тра жен, до бро пла ћен умет ник и је дан од нај у глед ни јих кар ло вач ких гра­ђа на.266 По ло жај ака дем ског сли ка ра омо гу ћи вао му је и еко ном ске по вла сти це, ко је су се огле­да ле у осло бо ђе њу од по ре за на рад. Исту по вла сти цу тра жио је и сли кар Сте фан Га ври ло вић, али је ни је до био.267 Фи нан сиј ске олак ши це би ле су сва ка ко по ве за не са ње го вим бо рав ком на Ба кро ре зач кој ака де ми ји Ја ко ба Шму це ра у Бе чу. Ре дов ни чла но ви те Ака де ми је мо гли су по­ста ти сви сли ка ри, ва ја ри, зла та ри, мај сто ри сре бра, че ли ка и пе ча то ре зач ке ве шти не, уко ли ко су би ли чла но ви не ке дру ге ака де ми је или су по ха ђа ли нај ма ње го ди ну да на Ба кро ре зач ку. При­хва та ње у члан ство је по твр ђи ва ло и из ве сна пра ва: при су ство ва ња скуп шти на ма, осло бо ђе ње од обрт нич ког по ре за и мо гућ ност да се умет нич ка де лат ност оба вља, не за ви сно од це хо ва, на це лој те ри то ри ји Хаб збур шке мо нар хи је.268 След стве но то ме, с об зи ром да је че ти ри го ди не Jаков про вео на шко ло ва њу, ве ро ват но је по стао, као и ње гов стриц За ха ри ја, ре до ван члан Ба кро ре­зач ке ака де ми је, што му је и омо гу ћи ло све те еко ном ске по вла сти це, као што је и осло ба ђа ње од пла ћа ња по ре за на рад. Као је дан од кар ло вач ких гра ђа на ко ји су раз ми шља ли и да ва ли са­ве те око уре ђе ња гра да, Ја ков Ор фе лин је имао уде ла при ли ком ор га ни зо ва ња по жар ног од ре да у Кар лов ци ма.269 Ста тус ко ји је до кра ја сво га жи во та ме ђу сво јим су гра ђа ни ма ужи вао, нај бо ље илу стру је ње гов по ло жај чла на град ске упра ве ко ји се бри нуо за фи нан сиј ско ста ње До ње цр кве у Срем ским Кар лов ци ма и уче ство вао у из бо ру све штен ства тог хра ма.270

Срем ски Кар лов ци у ко ји ма је Ја ков Ор фе лин про вео ве ћи део свог жи во та као је дан од нај­у глед ни јих при пад ни ка гра ђан ског дру штва, ви ше од два ве ка би ли су сре ди ште ду хов ног, по ли­

261 Исто, 518–519.262 Д. Ру ва рац, Књи жев но жи во пи сна цр та, 80; П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 154.263 Д. Ру ва рац, Књи жев но жи во пи сна цр та, 80; П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 135; Упо ре ди:

Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је и Ја ко ва Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 519, где се ука зу је на мо гућ ност да је ову ку ћу ку пио Ја ко вљев син Алек сан дар Ор фе лин, по чет ком 19. ве ка.

264 Д. Ру ва рац, Књи жев но жи во пи сна цр та, 87.265 Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 73; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност XVI II ве ка, 117.266 Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је и Ја ко ва Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 516, 518; Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри,

73; М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 121.267 П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 91.268 W. Wag ner, Die Geschic hte der Aka de mie der bil den den Künste in Wi en, 31.269 П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 91.270 Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је и Ја ко ва Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 517–518. У фу сно ти 17 на ве де но је из Про то ко ла цр кве

Све тог Пе тра и Па вла да је пот пи сан као „Ја ков Ор фе лин, ко му ни тет ски член“ пред ко јим су по ла га ни ра чу ни цр кве од 1792–1803. го ди не.

218 219

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

тич ког и кул тур ног жи во та срп ског на ро да у Хаб збур шкој мо нар хи ји. У исто риј ским из во ри ма пр ви спо мен срп ског име на Кар лов ци да ти ра из 16. ве ка, у вре ме тур ске вла да ви не, из за пи са у ру ко пи су ма на сти ра Кру ше до ла.271 За вре ме упра ве сме де рев ског сан џак бе га, у пе ри о ду од 1529–1541, Кар лов ци из ра ста ју у нај ве ће срп ско на се ље у Сре му. Под осман ском вла шћу оста ју, са ма лим из у зе ци ма, све до 1688. Осло бо ђе ни су у то ку тур ског ра та 1683–1699. го ди не. По чет­ком 18. ве ка по ста ју ре зи ден ци ја ми тро по ли та. Го ди не 1713. у Кар лов ци ма је одр жан тре ћи при­ви ле го ва ни из бор ни са бор на ко ме се ко нач но од у ста ло од ра ни јег оби ча ја да се из бор ни са бо ри одр жа ва ју са мо у ма на сти ру Кру ше до лу и го то во сви, сем не знат них из у зе та ка, на ред ни цр кве ни са бо ри и ар хи је реј ски си но ди ре дов но се одр жа ва ју у Кар лов ци ма, по ко ји ма и ми тро по ли ја до би ја на зив Кар ло вач ка. По ве љом ца ра Кар ла VI од 1713. го ди не од ре ђе ни су за сре ди ште ар­хи е пи ско па–ми тро по ли та Срп ске пра во слав не кар ло вач ке ми тро по ли је.272 Од та да су сре ди ште ду хов ног, по ли тич ког и кул тур ног жи во та срп ског на ро да у Аустри ји. Ме ђу тим, цен тар ду хов ног и кул тур ног жи во та, у пра вом сми слу ре чи, Кар лов ци по ста ју 1749. ка да је на На род но–цр кве­ном са бо ру иза бран Па вле Не на до вић, енер гич ни, про све ће ни, уче ни ми тро по лит, ре фор ма тор

271 Ж. Се чан ски, Срем ски Кар лов ци кроз исто ри ју у: Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 12.272 Р. Гру јић, Про бле ми исто ри је Кар ло вач ке ми тро по ли је, 194–204.

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

218 219

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

срп ског цр кве но–на род ног жи во та. Ње го во до след но уче шће на по ди за њу про све те и кул ту ре би ло је од епо хал ног зна ча ја. Од тог вре ме на ја вља се ме ђу Ср би ма ве ћи ин те рес за књи жев ност, про све ту, на у ку, све се ја че осе ћа стру ја но вог ду хов ног и све тов ног жи во та.273

Све до 1745. Кар лов ци су ва рош, да би те го ди не по ста ли ша нац са вој ном по са дом. Кру та вој нич ка упра ва ни је по го до ва ла раз во ју тр го ви не, те је због то га Двор ски рат ни са вет про гла сио не ке ва ро ши за сло бод не вој не ко му ни те те, ко ји су ужи ва ли гра ђан ске сло бо де ка кве су има ли сло бод ни кра љев ски гра до ви. Кар лов ча ни су уло жи ли све спо соб но сти да би до би ли ва ро шку са мо у пра ву, те су 1753. ре зо лу ци јом ца ри це Ма ри је Те ре зи је про гла ше ни за сло бод ну вој нич ку ва рош. Осло бо ђе ни су слу же ња вој ске, али су пла ћа ли кон три бу ци ју и има ли низ дру гих оба­ве за пре ма вој ним вла сти ма.274 У вре ме про гла ше ња Кар ло ва ца за сло бод ну вој нич ку ва рош, би ле су отво ре не сле де ће шко ле: Ма ла сла вен ска, Сла ве но–псал тир ска, Сла ве но–гра ма тич ка, Кле ри кал на (Бо го сло ви ја) и Ла тин ска. Ђа ци Кле ри кал не и Ла тин ске зва ли су се сту ден ти ма, ко ји су сти за ли из ра зних кра је ва на се ље них Ср би ма. Ми тро по лит Па вле Не на до вић је за слу жан за об но ву и ре ор га ни за ци ју шко ла ко је су би ле опу сте ле за вре ме ње го вих прет ход ни ка.275

У но вој сре ди ни са ре ла тив но ве ћим сло бо да ма, ства ра се у Кар лов ци ма но во пред у зи мљи во гра ђан ство. Стран ци ко ји су пи са ли о Ср би ма овог вре ме на, при ме ти ли су да они нај ви ше во­ле вој нич ки по зив, па по том тр го вач ки.276 Од тр го ви не и за на та ле по се мо гло жи ве ти, но ипак нај и мућ ни ји ста леж је био све ште нич ки. Уз тр го ви ну нај зна чај ни ја при вред на гра на и за ни ма ње ве ћи не кар ло вач ког ста нов ни штва би ло је ви но гра дар ство.277

Пре ма со ци јал ном са ста ву ста нов ни штво се де ли ло на гра ђа не, при ви ле го ва на ли ца и кон­три бу ен те. Гра ђа ни су би ли тр гов ци и за на тли је, ко ји су се од ли ко ва ли људ ским вр ли на ма и би ли имућ ни. Гра ђан ство ни је би ло на след но, сти ца ло се лич ним за слу га ма. За до би ја ње пра ва гра ђан ства, ко је је до но си ло ве ли ке по вла сти це, тр гов ци и за на тли је под но си ли су мол бу Ма ги­стра ту, а иза бра ни до би ја ли су гра ђан ско пи смо.278 При ви ле го ва на ли ца чи ни ли су хо но ра ци је (чи нов ни штво), све штен ство, вој ни ци и пле ми ћи. Чи нов ни штво је има ло сва гра ђан ска пра ва, с тим да ни су мо гли би ти би ра ни за чла но ве Се на та. Пле мић ке по ро ди це су ужи ва ле сва пра ва гра ђа на, уз оба ве зу да пла ћа ју по рез, јер на те ри то ри ји Вој не гра ни це ни су при зна ва не пле мић ке при ви ле ги је. Је ди но је пра во слав но и ка то лич ко све штен ство би ло осло бо ђе но пла ћа ња по ре­за. Оста ло ста нов ни штво, кон три бу ен ти, пла ћа ли су га жи вим ра дом. Од 1753. Кар лов ци ма је

273 Ми тро по лит Па вле Не на до вић је ро ђен у Бу ди му на са мом кра ју 17. ве ка 1699. По за вр шет ку шко ло ва ња, по ред срп ске по ха ђао је не мач ку и ла тин ску шко лу, по стао је је дан од пр вих срп ских пи са ра у та мо шњем ма ги стра ту. Го­ди не 1726. се за мо на шио и убр зо је име но ван за ег зар ха та да шњег ми тро по ли та Мој се ја Пе тро ви ћа. По пре ла ску па три јар ха Ар се ни ја IV Јо ва но ви ћа Ша ка бен те у Срем ске Кар лов це, Не на до вић, као је дан од нај бли жих са рад ни ка цр кве ног по гла ва ра по ста је ге не рал ни ег зарх, а по том гор њо–кар ло вач ки епи скоп, оба вља ју ћи ту ду жност до 1748. ка да је пре ме штен за епи ско па арад ског. Ме ђу тим, по сле смр ти Иса и је Ан то но ви ћа, не по сред но пре пре ла ска у но ву епар хи ју, Па вле Не на до вић је 14. ју ла 1749. иза бран за но вог ми тро по ли та. Јед на од ње го вих нај ве ћих за слу га, по ред спро во ђе ња ре фор ми у по ли тич ком, кул тур ном и ре ли ги о зном жи во ту Ср ба, је и на ста вља ње пре о бра жа ја мо на­шког жи во та, ко ји су два де се так го ди на ра ни је по кре ну ли ми тро по лит Мој сеј Пе тро вић и Ви ћен ти је Јо ва но вић. В.: Д. Ру ва рац, Срп ска ми тро по ли ја Кар ло вач ка око по ло ви не XVI II ве ка, 7–15; М. Ти мо ти је вић, Идеј ни про грам зид ног сли кар ства у при пра ти ма на сти ра Кру ше до ла, 113; М. Ти мо ти је вић, Идеј ни про грам зид ног сли кар ства у ол тар ском про сто ру ма на сти ра Кру ше до ла, 66.

274 К. Пе тро вић, Кар лов ци и кар ло вач ко ста нов ни штво у пр вој по ло ви ни 18. ве ка, 295–305.275 Ж. Се чан ски, Срем ски Кар лов ци кроз исто ри ју, 26–27.276 Исто, 28–30.277 К. Пе тро вић, Ви но гра дар ство и во ћар ство у Кар лов ци ма по чет ком 19. ве ка, 287.278 Ж. Се чан ски, Срем ски Кар лов ци кроз исто ри ју, 30–32.

220 221

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

упра вљао Ма ги страт са ста вљен од пред сед ни ка оп шти не, два се на то ра гра ђа ни на, бе ле жни ка и два син ди ку са (су ди је). Пред сед ник оп шти не је ујед но био и су ди ја. По сто јао је и спољ ни са вет, ве ће од два на ест гра ђа на као са ве то дав ни ор ган, по ли циј ски ко ме са ри јат и ве ћи број кан це ла­ри ста и пи са ра.279

Нај леп ши опис Кар ло ва ца из 18. ве ка оста вио је Фри дрих Вил хелм фон Та у бе ко ји је као си нод ски ак ту ар при су ство вао у Кар лов ци ма одр жа ном ар хи је реј ском си но ду 1776. Опи су је их као ве ли ки и до бро на се љен град на Ду на ву, у ува ли на под нож ју пла ни не. Мно ге ку ће има ју сло бо дан по глед на Ду нав ко ји је ов де ја ко ши рок и че сто пла ви ни же де ло ве гра да. Има око 850 ну ме ри са них гра ђан ских ку ћа. Ме сто не ма ни ка квог утвр ђе ња, те је без вој нич ке по са де. Нај ви­ше је 300 ку ћа од ка ме на, оста ле су ве ћи ном ко ли бе од зе мље по кри ве не тр ском. „Нај бо ље ку ће сто је у бли зи ни ар хи е пи скоп ске ре зи ден ци је, на при мер у Ше ћер со ка ку; не што их је ма ло ме ђу њи ма за ко је би се у Бе чу или Бер ли ну ре кло да су ле пе, на при мер ста ра по шта. Ка ко ни јед на ули ца ни је кал др ми са на, а зе мља је ма сна и гње ца ва, то се по сле ја ке ки ше чо век за гли би у бла­ту. Го ди не 1777. са гра ђе на је у гра ду пр ва го сти о ни ца за пут ни ке, за то што ову да иде по штан ски пут за Бе о град. Бре сто ви, то по ле, ди вље ур ме и ду до ви, ко ји су по са ђе ни по крај мно гих ку ћа, да ју осве жа ва ју ћу хла до ви ну и при јат но зе ле ни ло.

Стан ми тро по ли та се са сто ји од шест згра да ко је се су че ља ва ју јед на са дру гом и окру жу ју ве ли ки јав ни трг на ко ме су две че сме и ко ји на ју жној стра ни за тва ра Са бор на цр ква. У гра ду од пра во слав них по сто је три цр кве и јед на ка пе ла, а од ка то лич ких са мо јед на цр ква и јед на ка­пе ла. На се ље има око 5600 ста нов ни ка ко ји ма упра вља ју град ске су ди је, син дик ка пе тан, че ти ри већ ни ка и ви ше ни жих чи нов ни ка ко ји са чи ња ва ју ма ги страт, а ко ји исто вре ме но упра вља ју и бо га тим оп штин ским има њи ма и при хо ди ма“.280

Го ди не 1780. за ко ме са ра ко му ни те та по ста вљен је ин спек тор Естер ха јер, ко ји је спро во де ћи гер ма ни стич ку по ли ти ку Јо си фа II, за чи нов ни ке по ста вио Нем це. У же љи да об но ви уре ђе ње ко је је има ло 1753–1780. срп ско гра ђан ство на сто ја ло је да Кар лов ци по ста ну сло бо дан град. Ме­ђу тим, те те жње ни су од го ва ра ле по ли ти ци ца ра, и мол ба им ни је усли ше на.281 Крај 18. сто ле ћа до ба је ве ли ког еко ном ског успе ха овог гра да упр кос по жа ру ко ји је из био 1788. и ути цао на имов но ста ње јед ног де ла Кар лов ча на, а та ко ђе уни штио и ве ћи ну згра да ми тро по лиј ског дво ра, због че га На род но–цр кве ни са бор 1790. ни је мо гао да се одр жи у Кар лов ци ма, већ у Те ми шва­ру.282 Ра дом ве ли ких тр го ва ца из во зни ка, од ко јих је нај по зна ти ји Ди ми три је Ата на си је вић–Са­бов, Кар лов ци по ста ју сте ци ште ве ли ког ка пи та ла и јед но од нај ве ћих тр го вач ких и бан кар ских сре ди шта чи та вог ис точ ног По ду на вља. Из раз бо гат ства овог гра да би ло је и осни ва ње Срп ске пра во слав не гим на зи је, 1791–1792. го ди не, при ло зи ма бо га тих кар ло вач ких гра ђа на, ме ђу ко ји ма је био и Ја ков Ор фе лин. Сво јом до на ци јом још ви ше је учвр стио по ло жај у окви ру кар ло вач ког но та би ли те та. Ка да је цар Ле о полд II по ве љом од 11. ок то бра 1791. одо брио осни ва ње гим на зи­је, ње но ор га ни зо ва ње је спро вео ми тро по лит Сте фан Стра ти ми ро вић. Та да је осно ван па тро­нат гим на зи је у ко ји су ушли че ти ри чла на: ар хи ман дрит Јо ван Ра јић, ар хи ман дрит гр ге те шки Сте фан Ава ку мо вић, град ски фи зик др Јо ван Жив ко вић и Па вле Мар ко вић, ар хи е пи скоп ски и

279 К. Пе тро вић, Кар лов ци и кар ло вач ко ста нов ни штво од 1753. до 1815, 296.280 Ф. Вил хелм фон Та у бе, Исто риј ски и ге о граф ски опис Кра ље ви не Сла во ни је и Вој вод ства Сре ма ка ко с об зи ром на

њи хо ве при род не осо би не та ко и на њи хо во са да шње устрој ство и но во уре ђе ње у цр кве ним, гра ђан ским и вој ним ства ри ма, 225–230.

281 Ж. Се чан ски, Срем ски Кар лов ци кроз исто ри ју, 31–33.282 Исто, 33.

220 221

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

на род ни ар хи вар. Та ко ђе је и уте ме ље но ста ра тељ ство гим на зиј ских фон до ва ко је су са чи ња ва ли тр гов ци Мар ко Гој ко вић, Ва си ли је Ма рин ко вић, Си ме он Ка пе та но вић, Га ври ло Ха џи Ко стић и Со фро ни је Јо ва но вић. Том при ли ком, та ко ђе за јед ног од ста ра те ља, ко ји ће упра вља ти имет­ком шко ле, од ре ђен је и Ја ков Ор фе лин.283 Раз лог за то, сем сли ка ре вог угле да, био је сва ка ко и ве ли ки при лог од 500 фо рин ти ко ји је он то ком 1792. по кло нио за осни ва ње Гим на зи је.284 Сво та ко ју је при ло жио Ор фе лин би ла је од мах иза два нај ве ћа при ло га од по 1.000 фо рин ти, из у зи ма­ју ћи на рав но, 20.000 фо рин ти глав ног до бро тво ра Ди ми три ја Ата на си је ви ћа–Са бо ва. Ве ли чи ну Ор фе ли но вог при ло га и ње го ве ма те ри јал не мо гућ но сти у то вре ме мо жда нај бо ље илу стру је су ма од 143 фо рин те и 53 крај ца ре ко ју је пла тио за сво ју, ра ни је по ме ну ту, ку ћу.285 Не сум њи во да је сте че ни углед ака дем ског сли ка ра Ја ко ва Ор фе ли на, та ко је и на ве ден ме ђу при ло жни ци ма Гим на зи је, ра стао у ње го вој око ли ни и вре ме ном му обез бе ђи вао по вољ не и број не уго во ре за по сао ко јим се успе шно ба вио. Те шко је да нас про на ћи пра ва ме ри ла за оно вре ме не при хо де, али њих мо жда нај бо ље илу стру ју су ме до би је не за де ко ри са ње уну тра шњо сти цр ка ва, ко је са­зна је мо из про на ђе них уго во ра за сли ка ње ол тар ских пре гра да, че сто и це ло куп ног ре зба ре ног мо би ли ја ра, пев ни ца, епи скоп ског тро на, те тра по да.286 Уго во ри ко ји су са чу ва ни би ли су вр ло де таљ ни и од ре ђи ва ли су пре ци зно оба ве зе на ру чи о ца и сли ка ра.

283 К. Пе тро вић, Исто ри ја Срп ске пра во слав не ве ли ке гим на зи је кар ло вач ке, 38, 42.284 Исто, 36–43.285 Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је и Ја ко ва Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 516.286 За по сло ве ра ђе не за ма на стир Гр ге тег – 2.100 фо рин ти. В.: М. Ко стић, Је дан уго вор ака дем ског сли ка ра Ја ко ва Ор­

фе ли на из 1774, 412–414; Са бор на цр ква у Срем ским Кар лов ци ма (1780) – 6.000 фо рин ти. В.: М. Ко стић, Ор фе ли нов и Кра чу нов уго вор о сли ка њу ико но ста са и тем пла са бор не цр кве у Кар лов ци ма, 304–306; Цр ква Све тог Ни ко ле у Кра љев ци ма (1792) – 2.700 фо рин ти. В.: М. Ле сек, Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле у Кра љев ци ма, 135; Цр ква Све тог

Сл. 16. Земун, средња зона иконостаса Николајевске цркве, 1762.

222 223

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

Ува жен и оми љен ме ђу сво јим су гра ђа ни ма,287 Ја ков Ор фе лин се пре ста вио 25. ав гу ста 1803. го ди не. То са зна је мо из за пи са про на ђе ног у про то ко лу умр лих До ње цр кве у Срем ским Кар­лов ци ма. Са хра њен је на ред ног да на на град ском До њем гро бљу.288 Траг из 1800. го ди не го во ри нам да ни је умро без на след ни ка. Ње гов син Алек сан дар Ор фе лин упи сао је за вр шни раз ред Кар ло вач ке гим на зи је.289

Стил ске осо бе но сти сли кар ства Ја ко ва Ор фе ли на

Пр ва оце на сли кар ства Ја ко ва Ор фе ли на по ко јој је „био до бар умет ник, не по сти дан члан на ше пле ја де 18. ве ка, на ко ме се ви ше осе ћа, но на иком дру гом до Ар се Те о до ро ви ћа, да је шко­ло ван умет ник, али да ње го ва ко рект ност кат кад иде у су во ћу и пе дан те ри ју“,290 обе ле жи ла је по све му су де ћи по гле де по то њих ис тра жи ва ча срп ске умет но сти 18. ве ка. Из ре че ни суд ка сни је је де ли мич но оспо рен из но ше њем ми шље ња о ком по зи ци ја ма ма лог фор ма та са ол тар ских пре­гра да у Де ли бла ту, Ста па ру, Па ра бу ћу и Кар лов ци ма, на ко ји ма се „Ор фе лин знат но спон та ни је пре да вао ко ло ри стич ком по ступ ку, сли ка ју ћи у сло бод ној не спу та ној фак ту ри, по не кад чак и ши ро ким по те зи ма чет ке, што је, раз у ме се, у су прот но сти са ра ни јим из не се ним ми шље њем да ње го ва ко рект ност иде у су во ћу и пе дан те ри ју“.291 Из гле да да су не ке од пр вих по хвал них оце на, као на при мер, ка да је при ме ће но да је Ор фе ли но во „Св. Трој ство мо жда нај бо ља мо дер на све та ком по зи ци ја те вр сте у нас, а ње гов Бог Отац нај ве ли чан стве ни ја лич ност у мо дер ној срп ској ико но гра фи ји“,292 че сто би ле за по ста вља не или за бо ра вље не. Уме сто то га на ме та ло се по ре ђе ње са са вре ме ни ци ма, ис так ну тим сли ка ри ма дру ге по ло ви не 18. ве ка, Те о до ром Кра чу ном и Те о до­ром Или ћем Че шља ром, при че му је Ор фе ли ну оста вље на по хва ла за пре ци зност и ко рект ност. До бар при мер та квог су да је опа ска да Ор фе лин „ни је био ни та ко ве ли ки ко ло ри ста као Кра чун, ни та ко по е ти чан као Че шљар, али је био да ро вит и озби љан умет ник, ко ји из вр сно вла да сво­јим за на том“.293 По ме ну то из вр сно вла да ње за на том ни је мо гло би ти оспо ре но ни у пре гле ди ма дру гих ауто ра, из ла ко об ја шњи вог раз ло га. На и ме, и по ред су до ва ко је са вре ме ни ис тра жи ва чи мо гу има ти у из у ча ва њу умет но сти 18. ве ка и ње них глав них про та го ни ста, оста је не по бит на чи ње ни ца да је Ја ков Ор фе лин био је дан од пр вих по зна тих сли ка ра са ака дем ским зна њем и ве ро ват но из тог раз ло га, и нај тра же ни ји умет ник ре ли ги о зног сли кар ства у свом вре ме ну.294 За Ор фе ли но ве са вре ме ни ке, Кра чу на и Че шља ра по сто је по сред ни, са свим убе дљи ви до ка зи о уса вр ша ва њу на беч кој Ака де ми ји, али су они сво ја прет ход на сли кар ска зна ња сте кли уче ћи у ра ди о ни ца ма до ма ћих мај сто ра, ко ји су при хва ти ли не кад до ми нант ни и зва нич но усво је ни

Ђор ђа у Јар ку (1797) – 2.200 фо рин ти. В.: О. Ба та ве љић, Не ко ли ко до ку ме на та о сли ка ру Сте фа ну Га ври ло ви ћу, 149; пре штам па но у: Кла си ци зам код Ср ба, Сли кар ство и гра фи ка, 51–52.

287 Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је и Ја ко ва Ор фе ли на у Кар лов ци ма, 518, где се на во ди да је био по знат као Ја ша.288 М. Ко стић, Дан смр ти Ја ко ва Ор фе ли на, 476.289 Ч. Де нић, Ку ће ње За ха ри је и Ја ко ва Ор фе ли на, 518.290 В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни, 88–89.291 Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 78–79; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 124; Уп.: З. Да­

ви дов, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у Ста па ру, 117.292 В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни, 89.293 М. Ко ла рић, Срп ска умет ност XVI II ве ка, 29.294 Уп.: З. Да ви дов, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у Ста па ру, 174, где се на во ди да су „цр кве не оп шти не до бро пла ћа ле

пр ве це сар ско–кра љев ске ака дем ске ма ле ре. Њи ма је им по но ва ла њи хо ва ти ту ла“.

222 223

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ути цај из Укра ји не. 295 Код Ја ко ва Ор фе ли на нео п тре ће ност тим на сле ђем, од ра зи ће се на це ло­куп но умет ни ко во де ло и ње гов зна чај за срп ско сли кар ство.

Од ре ђи ва ње Ор фе ли но вог стил ског опре де ље ња, да то кроз при зму ис тра жи ва ча срп ског ба­ро ка, ва ри ра у од но су ка ко је на у ка по сма тра ла раз вој ба рок не умет но сти ме ђу Ср би ма, од но сно од раз ма тра ња срп ске ре цеп ци је ка сно ба рок них тен ден ци ја у Сред њој Евро пи и но вих сти ло ва кра јем 18. сто ле ћа. Док су га ста ри ји ис тра жи ва чи озна чи ли као но си о ца чи стог ба ро ка,296 мла ђи су у ње го вом сли кар ству ви де ли по че так ро ко коа, па и на го ве шта је кла си ци зма.297 Не сум њи во да су се у то до ба за чи ња ле но ве стил ске тен ден ци је ко је ће, на ро чи то у 19. ве ку има ти пре суд­ни ути цај на све, па и на срп ску умет ност, али у оце ни Ор фе ли но вог сли кар ства при кла ња мо се уме ре ној стру ји ко ја ту умет ност озна ча ва као ка сно ба рок ни еклек ти ци зам, ко ји је по у зда но под ути ца јем ро кај них еле ме на та ко је уно си у свој из раз, али не у ме ри ис ти ца ња ро ко коа као са мо стал не фа зе у раз во ју срп ског сли кар ства, као по себ ног сти ла, ка кав ни је био ни у дру гим европ ским сре ди на ма ко је су има ле да ле ко ви ше осно ва за то.298

Као што је за раз вој ра но ба рок ног сли кар ства глав ни ути цај ни и углед ни цен тар би ла Ки­је во пе чер ска ла вра, та ко је за раз вој срп ског ка сно ба рок ног сли кар ства са кра ја 18. ве ка глав ни цен тар би ла беч ка Ака де ми ја ли ков них умет но сти. Под ути ца јем овог узо ра раз ви ла се срп ска ка сно ба рок на умет ност, чи ја је су штин ска од ли ка би ла еклек ти ци зам, без ре тро спек тив но сти. Ико на ви ше ни је мо ра ла да са др жи вер ски иден ти тет, по ста ла je вер ска сли ка.

По чет ком осам де се тих го ди на 18. ве ка, ка да се Ја ков Ор фе лин вра ћа из Бе ча, ути ца ји ру­ско–укра јин ске умет но сти, по сред ством те ре зи јан ских ре фор ми, би ли су го то во по ти сну ти на под руч ју Хаб збур шке мо нар хи је. Као умет ник, сво јим де лом Ор фе лин пре у зи ма уло гу у њи хо­вом пре ва зи ла же њу, пре фор му ли шу ћи но ве за дат ке ко ји су по ста вље ни пред сли ка ре Кар ло вач­ке ми тро по ли је. Те ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ке ре фор ме, су су жа ва њем по ли тич ке мо ћи цр кве у окви ре вер ског де ло ва ња, про у зро ко ва ле раз два ја ње вер ско–по ли тич ког про гра ма са ме Ми тро­по ли је.299 На кон Те ми швар ског са бо ра 1790, ка да је не ста ла на да у до би ја ње не за ви сне те ри то ри­је, мла до гра ђан ство је схва ти ло да се не мо же ви ше осла ња ти на не при ко сно ве ни по ло жај цр кве. Мо би ли шу ћи де мо крат ске ства ра лач ке сна ге у сми слу ра ђа ња но вог ква ли те та, осна же на ари­сто кра ти ја уз др ма ће ве ков ни ле ги ти ми тет Срп ске пра во слав не цр кве.300 Естет ски иде а ли беч ке ли ков не Ака де ми је за сли ка ре и кли јен те лу Кар ло вач ке ми тро по ли је по ста ју не при ко сно ве ни. У на став ном про гра му Ака де ми је та да су вла да ла еклек тич на, по зно ба рок на умет нич ка схва та ња ко ја су би ла под сна жним ути ца јем ита ли јан ских, на ро чи то ве не ци јан ских сли ка ра.301 Од пр вих де це ни ја 18. сто ле ћа при хва та не су ро кај не фор му ла ци је, ко је су се сје ди ња ва ле са еклек тич ном по зно ба рок ном умет но шћу.302 Ова схва та ња по ста ла су кра јем 18. ве ка ва же ћи иде ал и срп ског сли кар ства. Ја ков Ор фе лин, као умет ник шко ло ван на Ака де ми ји Ја ко ба Шму це ра, при хва та ју­

295 О. Ми кић, Де ло Те о до ра Кра чу на, 8–9; М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар, 27–35.296 В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни, 88.297 Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 113–126.298 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 123–124, где је ро ко ко ту ма чен као стил ски по крет ко ји по сто ји па ра­

лел но са ка сним ба ро ком и ба рок ним кла си ци змом.299 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 383.300 Д. Ме да ко вић, По ло жај срп ског на ро да у Аустри ји то ком 18. ве ка, Ба рок код Ср ба, 21.301 V. L. Ta piè, Ba ro que et Clas si ci sme, 267–299.302 Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 133; О ро ко коу као јед ном од кон сти ту тив них еле ме на та ка сно ба рок ног

еклектци зма. В.: H. Sedlmayr, Zur Cha rak te ri stik des Ro ko ko, Ma ni e ri smo, Ba roc co, Ro co co: con cet ti e ter mi ni, 347–350; H.

224

ЈАКОВ ОРФЕЛИН КАО УМЕТНИК

ћи ње ну док три ну, по ти ску је мај сто ре пре ла зног пе ри о да, до но се ћи у Кар ло вач ку ми тро по ли ју сли кар ство осло бо ђе но вер ског иден ти те та. На ол тар ским пре гра да ма, по ко ји ма се и раз ли ку је од сво јих прет ход ни ка, раз ви ја иде ју ви зу е ли зи ра не ев ха ри сто ло ги је, са свим у ду ху про све ти­тељ ских схва та ња чи ја је ра ци о на ли стич ки на стро је на кри ти ка осу ђи ва ла пре те ра но ис ти ца ње Бо го ро ди чи не за ступ нич ке уло ге и ње ног зна ча ја у еко но ми ји спа се ња, „чи ме је, ка ко се сма тра­ло, био ком про ми то ван зна чај ис ку пи тељ ске уло ге са мо га Хри ста“.303 Ви со ко шко ло ва ни за ступ­ник уми ре не, ско ро ра ци о на ли стич ке ва ри јан те ба ро ка ко ју ка рак те ри ше уз др жа ност у цр те жу, ком по зи ци ји и бо ји, Ор фе лин у срп ску сре ди ну до но си но ве стил ске ути ца је. Ове осо би не су га у фа зи опре де љи ва ња за ро ко ко од вра ћа ле од раз не же но сти и пре те ра не ме ко ће. При су ство ро ко коа, ко је се осе ћа већ на ње го вом пр вом де лу, ол тар ској пре гра ди ки кинд ске цр кве, на ко јој по ка зу је раз у ме ва ње за но ва умет нич ка стру ја ња, огле да ло се у про ме ни сли кар ске па ле те, ко ја сво јим па стел ним то но ви ма по ти ску је ја ке кон тра сте та ко свој стве не ба ро ку, и но вом ту ма че њу све тло сти. Нео кла си ци стич ки еле мен ти у Ор фе ли но вом сли кар ству за па же ни су на пор тре ту ми тро по ли та Сте фа на Стра ти ми ро ви ћа, али и пре ко дру гих фор мал них еле ме на та и на по је ди­ним ико на ма.304 Умет ник на сво јим ико но ста си ма по ка зу је да је, у вре ме ка да се вра ћа са Ака де­ми је, пун но вих ико но граф ских ре ше ња, као што је по ме ну та упо тре ба ам бле мат ског је зи ка, ко је нео п те ре ћен ста рим рас пра ва ма о до ка зи ва њу вер ског иден ти те та, та ко зна чај ним у вре ме ну пре ре фор ми у Хаб збур шкој мо нар хи ји, при ме њу је већ на свом пр вом по слу.305 Сли ка ње без број пу та исте ре ли ги о зне те ма ти ке ко ју је мо ра ла да са др жи ол тар ска пре гра да, као и удо во ља ва ње же ља ма кли јен те ле, огра ни ча ва ло је Ор фе ли на у сло бо ди умет нич ког из ра жа ва ња. То га је сва ка­ко у сли кар ству до во ди ло до не ин вен тив но сти, стаг на ци је, па по не кад и опа да ња ква ли те та. Па ипак, иако у до број ме ри за си ћен по на вља њи ма у ли ков ним ре ше њи ма, он је пред крај жи во та ус пео да на сли ка из у зет ну ори ги нал ну ико но граф ску це ли ну у ма на сти ру Без ди ну.306

Sedlmayr, H. Ba u er, Ro co co, 230–256; H. Sedlmаyr, H. Ba u er, Ro ko ko – struk tur und We sen einer europäischen Epoc he, Köln 1992.

303 Б. Вук сан, Кри ти ка ба рок не по бо жно сти, 86; A. Co reth, Pi e tas Austri a ca, 69–70.304 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 125; Уп.: Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 78.305 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 115.306 М. Јо ва но вић, Ико но стас ма на сти ра Без ди на, 121–132.

ОПУСЈАКОВА ОРФЕЛИНА

227

МАНАСТИР ГРГЕТЕГ

Ико но стас цр кве

По за вр шет ку по сло ва у Ки кин ди, Ја ко ву Ор­фе ли ну је по ве ре но осли ка ва ње ико но ста са

ма на сти ра Гр ге те га. И овај по сао сли кар је до био по сре до ва њем Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка, ко ји је иза бран за но вог кар ло вач ког ми тро по ли та на Цр кве но–на род ном са бо ру одр жа ном, по смр ти Јо ва на Ге ор ги је ви ћа, 5. ју на 1774. го ди не.1 Ти ме је Гр ге тег, ко ји је имао ста тус ми тро по лиј ског ма­на сти ра, пре шао у ње го ву ди рект ну над ле жност. Уго вор о сли ка њу ол тар ске пре гра де скло пљен је исте го ди не.2

Пре ма са чу ва ном пре да њу, ко је је за бе ле же­но у Брат ском са бор ном про то ко лу из 1753. и Ин вен та ру из 1785. го ди не, ма на стир је осно вао 1471. де спот Вук Гр гу ре вић, унук де спо та Ђур ђа Бран ко ви ћа за свог сле пог оца Гр гу ра, по ко ме је пре ма ле ген ди и до био име.3 Ме ђу тим, ка ко је де спот Гр гур умро 1459. као мо нах Гер ман у Хи­лан да ру, по да ци се мо ра ју при ми ти с ре зер вом.4

Ве ро до стој не по дат ке о по сто ја њу ма на сти ра то ком 16. и 17. сто ле ћа пру жа ју тур ски ка та стар­ски деф те ри и до ку мен та. Ови из во ри по твр ђу ју да се Гр ге тег успе шно одр жао у по след њем ве ку тур ске вла да ви не у Сре му. При кра ју сто ле ћа, од 1688. па на да ље у ду го трај ним аустриј ско–тур­ским ра то ви ма ма на стир је ви ше пу та стра дао и нај зад пот пу но опу стео. Го ди не 1691, за јед но са обли жњим се ли ма Не ра ди ном, Ша трин ци ма

1 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 118.2 М. Ко стић, Је дан уго вор ака дем ског сли ка ра Ја ко ва Ор фе ли­на из 1774. го ди не, 412–414; М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор­фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 115–128. М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му,II, 256–259.3 М. Ко со вац, Срп ска пра во слав на ми тро по ли ја кар ло вач ка по по да ци ма од 1905, 171.4 Р. Гру јић, Ду хов ни жи вот, 364.

и пу ста ром Бан ков ци по кло њен је је но пољ ском вла ди ки Иса и ји Ђа ко ви ћу ко ји је из деј ство вао до зво лу да ма на стир са је но пољ ских вла ди ка пре ђе у по сед срп ских ми тро по ли та.5 За слу гом Иса и је Ђа ко ви ћа Гр ге тег је об но вљен за јед но са пр во бит ном цр квом ко ја је по све ће на све том Ни ко ли.6 Од 1753. до 1767. го ди не, ка да је по свој при ли ци по ру ше на, ста ра цр ква ма на сти ра Гр ге те га се не по ми ње. С об зи ром да је че тво­ро стра ни об лик ма на стир ских ко на ка ко нач но фор ми ран до 1760, за кљу чу је се да је но ва ба рок­на гра ђе ви на са зво ни ком са зи да на пре ко пр во­бит не цр кве.7 Овај но ви ба рок ни храм за по чет, а по свој при ли ци и до вр шен на осно ву про јек та одо бре ног од стра не ми тро по ли та Па вла Не на­до ви ћа, по диг нут је у пе ри о ду од око че ти ри го­ди не, из ме ђу 1768–1771.

Об но ва ко ја је за по че ла на ком плек су ма на­сти ра по ло ви ном 18. ве ка и из град ња цр кве на­ме та ла је и но ве кон цеп ци је, што по твр ђу је и гра ђе ње зи да не ол тар ске пре гра де са из у зет но бо га тим укра сом у шту ка ту ри.8

У во ђе њу бри ге о та да шњим ра до ви ма уче­ство ва ла су три кар ло вач ка ми тро по ли та. По сло­ве је за по чео Па вле Не на до вић, на ста вио Јо ван Ге ор ги је вић, ко ји је за слу жан, из ме ђу оста лог, за из глед ико но ста са и ро кај них укра са.9 У ли те ра­ту ри је већ ра ни је при ме ће но да са ма ол тар ска

5 Д. Ме да ко вић, Тра гом срп ског ба ро ка, 47.6 Д. Ру ва рац, Опис фру шко гор ских ма на сти ра 1753, 351.7 В. Ма тић, Ар хи тек ту ра ма на сти ра Гр ге те га, 72–74.8 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те­гу,115–128; Б. Ку лић, Н. Срећ ков, Гр ге тег, Ма на сти ри Фру шке го ре, 69–72.9 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те­гу, 115–120.

227

пре гра да, ко ја је за хва љу ју ћи бо га том укра су и ико но гра фи ји, при па да ла нај за ни мљи ви јим оства ре њи ма дру ге по ло ви не 18. ве ка, по на вља кон цеп ци ју, у те о ло шком са др жа ју и не ким ре­ше њи ма у ор на мен ту, ол тар ске пре гра де ка пе ле вла ди чан ског дво ра у Вр шцу, где је прет ход но сто ло вао, та да као епи скоп, Јо ван Ге ор ги је вић.10 Ми тро по лит Ви кен ти је Јо ва но вић Ви дак, по сле 1773. ка да уми ре Јо ван Ге ор ги је вић, пре у зи ма по­кро ви тељ ство над за вр шним ра до ви ма у ко је си­гур но спа да и осли ка ва ње зи да ног ико но ста са.

Гра ди тељ ски за мах у Гр ге те гу, ду жи од две де­це ни је, пре ки нут је 1776. По на ло гу Ма ри је Те ре­зи је, уз оста ле ма на сти ре на под руч ју Кар ло вач ке ми тро по ли је уки нут је и Гр ге тег. По што је уки­да ње ма на сти ра до че ка но са ве ли ким от по ром и по сле ви ше по бу на у на ро ду, уз стал не ин тер вен­ци је ми тро по ли та Ви кен ти ја Јо ва но ви ћа Ви да ка, Гр ге тег је по но во ус по ста вљен ца ри чи ном ре зо­лу ци јом из на ред не 1777. го ди не.11

Ол тар ска пре гра да да нас не по сто ји. Сру ше на је у об но ви Гр ге те га 1898–1901, по што је пре тр­пе ла оште ће ња на кон зе мљо тре са 1880. и по сле­ди це сле га ња цр кве иза зва не ло шом дре на жом.12 На кон тих ре ста у ра тор ских ра до ва на ар хи тек ту­ри цр кве и ње ној уну тра шњо сти, на ме сто ста ре ол тар ске пре гра де по ста вље на је но ва са сли кар­ским ра до ви ма Уро ша Пре ди ћа.13

На фо то гра фи ји сни мље ној кра јем про шло га ве ка, ко ја пред ста вља је ди ни основ за до но ше ње за кљу ча ка о ли ков ном и ико но граф ском са др жа­ју ико но ста са, мо гу ће је ви де ти оште ће ња. Пре ма по да ци ма из ли те ра ту ре, цр ква и ол тар ска пре­гра да пре тр пе ле су и по жар 1841. го ди не, ме ђу­тим том при ли ком тем пло ни је из го ре ло.14 Иако је об ја вље на фо то гра фи ја ико но ста са15 и по знат уго вор о ње го вом сли ка њу, о овом де лу Ја ко ва Ор фе ли на не мо же се по у зда но су ди ти, чак ни

10 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те­гу, 117–120; О ар хи тек ту ри ма на сти ра В.: В. Ма тић, Ар хи тек­ту ра ма на сти ра Гр ге те га, 67–94.11 М. Ко со вац, Срп ска ми тро по ли ја кар ло вач ка по по да ци ма од 1905,172; Д. Ме да ко вић, Тра гом срп ског ба ро ка, 15.12 В. Ма тић, Ар хи тек ту ра ма на сти ра Гр ге те га, 80–82.13 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге­те гу, 188.14 М. Ко стић, Је дан уго вор ака дем ског сли ка ра Ја ко ва Ор фе ли­на из 1774, 412–413.15 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те­гу, сл. 1; Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, сл. 48.

на осно ву две са чу ва не пре сто не ико не Све тог Ни ко ле и Јо ва на Кр сти те ља, ра ђе них на др ве ту и по ста вље них на зи до ве пев ни ца, због пре прав­ки ко ји ма су би ле из ло же не, што је и усло ви ло не пре по зна ва ње ка рак те ри стич ног ли ков ног по­ступ ка умет ни ка.16

Ико но граф ски ре пер то ар ра ђен по за ми сли ми тро по ли та Јо ва на Ге ор ги је ви ћа по узо ру на вр шач ку епи скоп ску ка пе лу, ко ји Ор фе лин по на­вља у Гр ге те гу, по се бан је због уво ђе ња те ме Ло зе Је се је ве.17 Она је пред ста вље на у ни зу ма лих ме­да љо на ко ји фор ми ра ју крст из над боч них две ри са обе стра не ико но ста са.

На фо то гра фи ји, ко ја нам је омо гу ћи ла де ли­мич но ре кон стру и са ње рас по ре да ол тар ске пре­гра де, пре по зна ју се пре сто не ико не Бо го ро ди це и Хри ста, док две сце не у со клу ни је мо гу ће од­ре ди ти. Из над цар ских две ри у из ду же ном ме да­љо ну на сли ка на је Тај на ве че ра, пра сли ка уста­но вље ња ев ха ри сти је и ли тур гиј ског за јед ни штва са Хри стом,18 а по врх ње, у цен тру ико но ста са, у дру гој зо ни ко ја је би ла сло бод ни је кон ци пи ра на и у ко јој је сте ре о тип ни на чин по де ле на стро ге хо ри зон тал не по ја се ве на пу штен, одво је не ду­гом тра ком од шту ка, на ла зе се пет сце на Ве ли­ких пра зни ка, ко је уокви ру је овал ни ме да љон са Све том Тро ји цом. Те ма ти ка пра зни ка оста је нам не по зна та као и са др жај два на ест ме да љо на са ком по зи ци ја ма чу да Хри сто вих и пра зни ка ко ји су по лу кру жно рас по ре ђе ни из над овог цен трал­

16 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге­те гу, 128.17 Исто, 127–128. Пред ста вом се ис ка зи ва ла док три на ин­кар на ци је. Ве зи ва на је за про сла вља ње Хри сто ве зе маљ ске при ро де, и из тих је раз ло га као про грам ска те ма сли ка на и на цар ским две ри ма ико но ста са. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 320; D. Taylor, A Hi sto ri a ted Tree of Jes se, 125–176; В. Ми ла но вић, The Tree of Jes se in the Byzan ti ne Mu ral Pa in ting of Thir te enth and Fo ur te enth Cen tu ri es, 39–59; Р. Ми ха­и ло вић, Пр ва зо на срп ског ико но ста са XVI II ве ка, 309–310; А. Да ви дов, Пред ста ва ло зе Је се је ве у срп ској умет но сти XVI II ве ка, 152–160.18 Тај на ве че ра, по пу лар на мо ра ли за тор ска пред ста ва ка сно­ба рок не по бо жно сти, по след њих де це ни ја 18. ве ка у сли кар­ству Кар ло вач ке ми тро по ли је на пу шта жи во пис ол тар ског про сто ра, ко ји је био за тво рен за вер ни ке, до би ја ју ћи ис так­ну то ме сто у идеј ном про гра му ико но ста са, по ја вљу ју ћи се за тим и на боч ним зи до ви ма хра ма. В.: М. Ти мо ти је вић, Те­о дор Илић Че шљар, 79. Ак ту е ли зи ра на у ве не ци јан ском cin­qu e cen to–u, по сред ством пост три дент ских сред њо е вроп ских узо ра при хва та се у сли кар ству Кар ло вач ке ми тро по ли је. В.: Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас Те о до ра Или ћа Че шља ра, 185.

228 229

Иконостас црквеМАНАСТИР ГРГЕТЕГ |

ног по ља. Це ли на ол тар ске пре гра де за о кру же на је на вр ху ме да љо ни ма са ци клу сом му ка Хри сто­вих ко је се ус пи њу пре ма Рас пе ћу са Бо го ро ди цом и Јо ва ном Бо го сло вом.19

Због про па сти ико на сли ка них на гип са ној под ло зи, ко је су на ста ле за јед но са ико но ста сом, сли кар ство Гр ге те га ни је мо гло да по слу жи за ико но граф ска и стил ска по ре ђе ња. Ду го се сма­тра ло, до пра вил не атри бу ци је ки кинд ског ико­но ста са, да је то пр во и је ди но Ор фе ли но во де ло пре сли ка ња ол тар ске пре гра де Са бор не цр кве у Срем ским Кар лов ци ма, за јед нич ког ра да са Те о­до ром Кра чу ном, на ста лог по чет ком де ве те де­це ни је 18. ве ка.20

Сле де ћи траг при мед би да „оста ли ико но ста­си по ма њим и за ба че ни јим ме сти ма ни су би ли пред мет про у ча ва ња и ана ли за, ни ти су ико не са њих би ле ре про ду ко ва не“,21 па и за кљу чак „да је жи вот Ја ко ва Ор фе ли на углав ном про те као у сли ка њу за на ше, та ко да ре жљи ве, ма на сти ре и се о ске цр кве не оп шти не, ко је су се у то вре ме

19 Ико но граф ски са др жај: М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе­ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 127–128; Б. Ку лић, Н. Срећ ков, Гр­ге тег, Ма на сти ри Фру шке Го ре, 69–72. Сце не Хри сто вих стра­да ња до спе ле су у срп ски ико но пис по сред ством укра јин ских узо ра, са ја сно ис по ље ним ути ца јем ба рок не кон тра ре фор ма­циј ске умет но сти у ис ти ца њу жр тве ног ка рак те ра ли тур ги је. Ше зде се тих го ди на 18. ве ка у нај ви ши ре ги стар срп ских ико­но ста са по ста вље но је два на ест ду бо ре зних кар ту ша са пред­ста ва ма Хри сто вих стра да ња. Нај ста ри ји по зна ти при мер је са ико но ста са Ди ми три ја Ба че ви ћа у цр кви Све тог Ни ко ле у Зе му ну. В. : М. Ко стић, Ди ми три је Ба че вић, 56–57. Ци клу сом Стра да ња, ве ли ком те мом ба рок не умет но сти ко ја се раз ви ја по ја сно утвр ђе ним ка но ни ма и илу стру је еко но ми ју људ ског спа се ња кроз ис ку пи тељ ску жр тву Хри ста, за тва ра се у сло же­ном ор га ни зму ико но ста са ико но ло шка ли ни ја ко ја за по чи ње пред ста вом Бла го ве сти на цар ским две ри ма. Ти ме је за вр шен у 18. ве ку те мат ски раз вој ол тар ских пре гра да као це ли на у срп ској умет но сти. В.: Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас XVI II ве ка и ци клус Хри сто вих стра да ња, 203–231.20 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге­те гу, 123.21 З. Да ви дов, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у Ста па ру, 175.

ско ро над ме та ле ко ја ће за укра ша ва ње сво јих цр ка ва упо сли ти бо љег и вр сни јег сли ка ра“,22 или мо жда, не за ви сно ис тра жи ва ње спо ме ни ка на ше про шло сти, до при не ло је от кри ва њу три ико но­ста са Ја ко ва Ор фе ли на.23 Ове ол тар ске пре гра де, у ма лим срем ским ме сти ма Ма ра ди ку, Обре жу и Ку пи но ву, убе дљи во при пи са не Ја ко ву Ор фе ли­ну, по пу ња ва ју вре мен ску пра зни ну до по зна тих ико на у Срем ским Кар лов ци ма. По ред то га, као што је при ме ће но у до ка зи ва њу атри бу ци је ико­но ста са у Ки кин ди, по сто је ве ли ке слич но сти у ком по зи ци ји, ко је пре ла зе гра ни цу ко ри шће ња истих пред ло жа ка, у сли кар ском по ступ ку и из­ра зу из ме ђу ки кинд ских ико на и оних у Обре жу и Ку пи но ву.24

Хи ја тус од шест го ди на ко ји је по сто јао из­ме ђу Гр ге те га и Са бор не цр кве у Срем ским Кар­лов ци ма за тво рен је на овај на чин, од го не та ју ћи још јед ну тај ну, не та ко че сто спо ми ња ну, ка ко је Ор фе лин по стао то ли ко тра жен и це њен умет­ник сво га вре ме на, да би му се 1780. по ве ри ла из ра да ико но ста са у нај пре сти жни јој цр кви вер­ског и ду хов ног цен тра Ср ба у окви ру Хаб збур­шке мо нар хи је. По сред ни од го вор већ је на по ме­нут у ли те ра ту ри, ка да је при ли ком атри бу ци је ки кинд ског ико но ста са ис так ну то да Ја ко ву Ор­фе ли ну, пре скла па ња уго во ра са упра вом ма на­сти ра Гр ге те га, ни је тра же но да пред ко ми си јом до ка же сво је уме ће, што је зна чи ло да је већ ужи­вао углед, до ка зан оба вље ним сли кар ским по сло­ви ма у Ки кин ди.25

22 Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 119–120; Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 75.23 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 241–246, пре штам па но, са не знат ним из ме на ма у: П. Ва сић, До ба ро ко коа,105–112.24 М. Ми ла но вић–Јо вић, Сли ка ри ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле у Кар лов ци ма, 293; М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе­ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 122–123.25 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге­те гу, 121.

228 229

Иконостас црквеМАНАСТИР ГРГЕТЕГ |

МАРАДИК

Цр ква Све тог Са ве

Сли кар ство ико но ста са у хра му ма на сти ра Гр ге те га би ла је по у зда на пре по ру ка за Ор­

фе ли но во ан га жо ва ње у цр ква ма Срем ске епар­хи је. Пр ва на руџ би на сти гла је од цр кве не оп­шти не из Ма ра ди ка, ко ја је од сли ка ра на ру чи ла ико не за ол тар ску пре гра ду и ар хи је реј ски трон па ро хиј ске цр кве Све тог Са ве. Ра до ви су за вр­ше ни 1776. го ди не, о че му све до чи нат пис ко ји је умет ник оста вио у до њем де лу ико не Вас кр­се ња, али без пот пи са.1 У ли те ра ту ри је из не се­на тврд ња да се Ја ков Ор фе лин ре дов но пот пи­си вао на сво јим ра до ви ма и при ме ће но је да је пот пис мо жда пре сли кан при ли ком не ке об но ве ико но ста са.2

Пре ма ита ли јан ским исто риј ским из во ри ма кра јем 17. ве ка ста нов ни ци се ла Ма ра ди ка исе ли­ли су се, нај ве ћим де лом, у Бе шку и Чор та нов це, да би не ко ли ко го ди на ка сни је Ма ра дик на се ли­ли Ра ша ни.3 Из из ве шта ја ви зи та ци о не ко ми си је Кар ло вач ке ми тро по ли је од 1732. са зна је се да је цр ква би ла ста ра, од др ве та тр ском по кри ве на, без зво на, са тр пе зом од ци гле, уми ва о ни цом и кр сти о ни цом од да са ка. Ико но стас се са сто јао од две ве ли ке са пре стол не ико не и осам ма лих.4 Го­ди не 1733. ста ри храм је за ме њен но вим ко ји је

1 М. Ле сек, Ма ра дик, Пра во слав на цр ква Св. Са ве, 50–51; М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, II, 260.2 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 242; ве­ли ки број Ор фе ли но вих ико на пре тр пео је раз ли чи те вр сте „осве же ња“, али су нат пи си нај че шће са чу ва ни у кар ту ша ма из над цар ских две ри. Упор.: З. Да ви дов, Ико но стас Ја ко ва Ор­фе ли на у Ста па ру, 175.3 М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, IV, 17.4 Д. Ру ва рац, Срп ска ми тро по ли ја кар ло вач ка око по ло ви не XVI II ве ка, 59.

26. ју ла 1738. осве тио ни шки, по то њи те ми швар­ски епи скоп Ге ор ги је По по вић.5

Ол тар ска пре гра да са са же тим ико но граф­ским ре пер то а ром при ла го ђе на је цр кви ма њих ди мен зи ја. Ре зба ри ја ико но ста са ба рок но ро кај­не кон цеп ци је, грун ди ра на и по зла ће на, из ве де на тех ни ком про бо ја, плит ког ре ље фа и апли ци ра­ном ор на мен ти ком по на чи ну об ра де мо же се ве­за ти за но во сад ску ра ди о ни цу бра ће Мар ко вић, Ар се ни ја и Ак сен ти ја.6

У со клу су че ти ри ико не, од ко јих је она на се вер ној стра ни оште ће на и не пре по зна тљи вог са др жа ја,7 за тим сле де Пра вед ни Јон, Го сто љу­бље Авра мо во и Бла го ве сти За ха ри ји не. На пре­сто ним ико на ма су Све ти Са ва, па трон хра ма, Бо го ро ди ца са Хри стом, Исус Хри стос и Јо ван Пре те ча, на боч ним две ри ма Ар хан ђео Ми ха и ло уби ја са та ну и Ар хан ђео Ра фа и ло са То ви јом,8 на цар ским Бла го ве сти.

5 Исто, 38.6 М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му ,IV, 19–20.7 М. Ле сек, Ма ра дик, Пра во слав на цр ква Св. Са ве, 50; П. Ва­сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 242, пре по зна је те му Пра вед ни Јов.8 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 242, ком по зи ци ју иден ти фи ку је као Ар хан ђе ла чу ва ра. Упор.: М. Ле сек, Ма ра дик, Пра во слав на цр ква Св. Са ве, 50. По што ва ње ан ђе ла–чу ва ра до при не ло је ши ре њу по пу лар но сти ар хан ђе ла Ра фа и ла ко ји је у ба рок ној ико но гра фи ји за др жао сво је осо­бе но сти. Ње го ве ли ков не пред ста ве раз ли ку ју се од при ка зи­ва ња ан ђе ла чу ва ра. Ра фа и ло је на сли кан ка ко јед ном ру ком во ди То ви ју, док у дру гој но си пик си ду са ле ком. Та кву пред­ста ву по не ле су и боч не две ри без дин ске ол тар ске пре гра де, рад Ја ко ва Ор фе ли на. У Ити ци је ро по ли ти ци, ам бле мат ском збор ни ку, ар хан ђео Ра фа и ло по ја вљу је се, у прат њи мла дог То ви је, као ам блем За по вест Бо жи ја, ту ма чен у про прат ном тек сту „ као са пут ник, друг и пре све га учи тељ мла дог То ви је на пу ту ис ку ше ња, ка спа се њу ко је се по сти же по што ва њем

230 231

Сред њу зо ну ико но ста са чи не боч но, у два ре да рас по ре ђе не фи гу ре апо сто ла и цен трал но Вас кр се ње. Ком по зи ци ја Ски да ње с кр ста9 уокви­ре на је, у гор њој зо ни, са по шест ме да љо на про­ро ка са сва ке стра не. На вр ху ико но ста са је Рас­пе ће са Бо го ро ди цом и Јо ва ном Бо го сло вом.

Пр во бит на те мат ска за кљу че ност и ико но граф­ска стро гост на ших ол тар ских пре гра да знат но је из ме ње на у 18. ве ку на глим про ди ра њем ли ко ва срп ских све ти те ља. Срп ски вла да ри све ти те љи нај пре су при ка зи ва ни на зи до ви ма уну тра шњо­сти цр ка ва, по вор ка у кру ше дол ској при пра ти,10 или на по је ди ним ико на ма. Од ше зде се тих го ди на они се ско ро ре дов но укљу чу ју у те ма ти ку ол тар­ских пре гра да, за у зи ма ју ћи по не кад и це лу тре ћу зо ну. Сре ће мо их и у ре ду пре сто них ико на, као што је слу чај у Ма ра ди ку, на боч ним две ри ма, а има и при ме ра „да су и на са мим цар ским за ме­ни ли уоби ча је не ли ко ве ве ли ких те о ло га Ви зан ти­је“.11 Ба ро ки за ци ја кул та Ср ба вла да ра све ти те ља ис по ља ва се у ту ма че њу и при ме ни исто риј ских зби ва ња у мо ра ли за тор ско–ди дак тич не свр хе. Њи хо ви ли ко ви ко ји се ја вља ју на по је ди нач ним гра фич ким ли сто ви ма, ико на ма и фре ска ма, а од ра жа ва ју и но се по тре бе јед не епо хе, мо гу се ту ма чи ти као „осми шље на, ве ли ка илу стра ци ја од ре ђе них по ли тич ких те жњи, про ис те клих из

Бо жи јих за ко на и мо рал но–етич ких нор ми“. В.: М. Ти мо ти је­вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 312.9 У окви ре сло же них ев ха ри сто ло шких про гра ма ко ји су раз­ви ја ни у жи во пи су ол тар ских про сто ра укљу чу је се и ком­по зи ци ја Хри сто вог ски да ња с кр ста. Ка сни је по сред ством укра јин ских ути ца ја, ова те ма се по ја вљу је и на срп ским ба­рок ним ико но ста си ма. Ком по зи ци ја Ски да ње с кр ста по твр да је Хри сто ве ис ку пи тељ ске уло ге, алу зи ја на ев ха ри сти ју. Ње­го вом смр ћу сте че но је веч но ис ку пље ње и опро штај за гре хе што их је по чи нио људ ски род. В.: Л. Мир ко вић, Пра во слав на ли тур ги ка, 37–39; У за пад но е вроп ској умет но сти Ски да ње с кр ста, као ев ха ри стич на пред ста ва, сла ви по што ва ње Хри сто­вог те ла – Cor pus Chri sti. В.: J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, II, 300; G.B. La ne, The Al tar and Al tar pi e ces, Sac ra men tal The mes in Early Net her lan dish Pa in ting, 89–93.10 Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 113–114.11 Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 158.

прак тич них ту ма че ња срп ске исто ри је“.12 На гли раз вој срп ских вла дар ских кул то ва и њи хо ва уло­га у ства ра њу на ше исто риј ске све сти има ло је за по сле ди цу да аустриј ске вла сти са свим огра ни че или по ти сну њи хо во про сла вља ње. На кон ка лен­дар ске ре фор ме уме сто де сет на ци о нал них све ти­те ља за др жа но је јав но про сла вља ње са мо све тог Са ве, ко ји је про гла шен за штит ни ком срп ске цр­кве у Хаб збур шкој мо нар хи ји.13

Иако је псе у до ре ста у ра тор ским ин тер вен ци­ја ма ол тар ска пре гра да у Ма ра ди ку пре тр пе ла до ста из ме на, она је ипак са чу ва ла при мет не ка­рак те ри сти ке Ор фе ли но вог сли кар ства. На пре­сто ној ико ни сли кар је до де та ља по но вио фи гу ру Бо го ро ди це са ра ни јих сво јих де ла, ико но ста са у Ки кин ди и Гр ге те гу. Као што је ра ни је већ при ме­ће но, оде ћа Хри ста и Бо го ро ди це де ко ри са на је ар ха ич но сти ли зо ва ном биљ ном ор на мен ти ком у ма ни ру ње го вих прет ход ни ка, сли ка ра сед ме де­це ни је 18. ве ка ко ји су ра ди ли у ду ху ру ско–укра­јин ског ба ро ка. Фи гу ре све ти те ља су на гла ше ног пла сти ци те та и ре а ли стич ки тре ти ра них ли ко ва. Све жи ну сли кар ству ол тар ске пре гра де да је све­тла ро кај на па ле та са ста вље на од ру жи ча стих и све тло пла вих бо ја.14

На ар хи је реј ском тро ну, чи ја се сло же на сим­бо ли ка осла ња на тра ди ци о нал но на сле ђе ко је се не пре кид но раз ви ја ло још од ра но хри шћан ских вре ме на на сли кан је Хри стос, чи је пред ста вља­ње има ли тур гиј ско зна че ње, сли ка је Хри сто вог сим бо лич ког при су ства на бо го слу же њу, али и по твр да ауто ри те та епи скоп ске вла сти.15

12 Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка,79; О овом про бле му ви ди: Б. Вук сан, Срп ски ба кро ре зни лист XVI II ве ка: од ре­фор ми са не сли ке до по бо жне пред ста ве, 9–16; Б. Вук сан, Иде је ре фор ме и по ја ва ба кро ре за код Ср ба у XVI II ве ку, 199–221.13 М. Гр бић, Кар ло вач ко вла ди чан ство, III, 27–28; М. Ти мо ти­је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 379.14 М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, II, 260.15 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 60–63; За ста­ри је при ме ре: J. La fon ta i ne–Do sog ne, Une ico ne et une cathèdre grec qu es à l’ ima ge du Christ aux Musées Royaux d’ Art et d’ Hi sto­i re, 106–116.

230 231

Цр ква Све тог Са веМАРАДИК |

ОБРЕЖ

Ико но стас цр кве Пре о бра же ња Хри сто вог

По за вр шет ку ра до ва у Ма ра ди ку, Ја ков Ор­фе лин пре ла зи у Обреж где сли ка ико но­

стас па ро хиј ске цр кве Пре о бра же ња Хри сто вог. Ра до ви су за вр ше ни 1778. го ди не о че му све до­чи нат пис са да ту мом за бе ле жен у ме да љо ну из­над цар ских две ри.1 Ни на овом ико но ста су не­ма сли ка ре вог пот пи са, али на осно ву ве ли ких стил ских слич но сти са ол тар ском пре гра дом у Ма ра ди ку не мо же се сум ња ти у Ор фе ли но во аутор ство.2

Зна лач ким од би ром сце на ус по ста вље на је ве­за из ме ђу пре сто них ико на и со кла. Ис под ико не Бо го ро ди це са Хри стом, на сли ка не су ком по зи­ци је Су срет Ма ри је и Је ли са ве те и Го сто љу бље Авра мо во, тра ди ци о нал на ста ро за вет на пре фи­гу ра ци ја Све тог Трој ства, а њи хов пан дан чи не Ис ку ше ње Хри сто во3 и Авра мо ва жр тва ни же пре сто не ико не Хри ста. На боч ним две ри ма се

1 М. Ле сек, Обреж, 55; П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе­ли на у Сре му, 244–245.2 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 245; М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на, II, 261.3 Де мо но ло шка ико но гра фи ја ја вља се у хри шћан ској умет­но сти тек од 9. ве ка. Је дан од ико но граф ских мо ти ва у ко­јем се на ка рак те ри сти чан на чин не ис ти че Хри сто ва јав на де лат ност као учи те ља но во за вет них мо рал них по у ка не го Хри стос сво јим при ме ром ука зу је на зна чај по што ва ња тог мо рал ног ко дек са је и мо тив ку ша ња Хри ста. Те ма, ко ја се пр­ви пут ја вља у ко дек су Ге ор ги ја Бо го сло ва, на ста ла је на те ме­љу је ван ђе ља (Мт. 4, 3–11; Мар. 1, 13; Лу ка 4, 2–13). У де ли ма за пад не умет но сти ни је до шло до ве ћег за ма ха у раз ра ђи ва­њу са др жа ја са мог при зо ра, ко ли ко у ра зно ли ким фор ма ма пред ста вља ња са мог ђа во ла. Ђа во мо же би ти пред ста вљен као ру жни де мон, жи во тињ ски хи брид или као пре ру ше ни ду хов ник. В.: G. Schil ler, Ico no graphy of Chri stian Art, 143–145; J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net­her lands, 193.

не на ла зе ра до ви Ја ко ва Ор фе ли на.4 Из над њих су ме да љо ни са Све тим Ђор ђем и Све тим Ди­ми три јем.

Цен трал ну по зи ци ју из над цар ских две ри на ко ји ма су Бла го ве сти за у зи ма ком по зи ци ја Пре­о бра же ње, ко ја је већ ра ни је при ме ће на по сво­јој умет нич кој об ра ди и ле по ти ком по зи ци је, у бо ји звуч но, са дис крет ним од но си ма то плих и хлад них то но ва, са зна лач ким цр те жом фи гу ра сли ка них са мно го све жи не.5 Ње на слич ност, у ком по зи ци о ном и сли кар ском по ступ ку, са Пре­о бра же њем из Ки кин де, би ла је са мо јед на у ни зу на ве де них као ар гу мент у до ка зи ва њу атри бу ци­је ки кинд ског ико но ста са Ја ко ву Ор фе ли ну.6 При сли ка њу ове сце не умет ни ку је по слу жио гра фич ки узор из илу стро ва не Би бли је Ја на Фи­ше ра Пи ска то ра.7 Сво јом ин тер пре та ци јом, уда­љив ши се од гра фич ког узо ра, Ор фе лин је ову те му на сли као знат но сло бод ни је. При ла го ђа­ва ју ћи се фор ма ту ико на из ме нио је кон цеп ци­ју раз ву кав ши ком по зи ци ју на ко јој је дат но ви раз ме штај фи гу ра све ти те ља. Фи гу ре апо сто ла, у ба рок ној ус ко ви тла ној оде ћи, ко ји сна жним по­кре ти ма па да ју на зе мљу са из ра зом чу ђе ња на ре а ли стич ки тре ти ра ним фи зи о но ми ја ма, сме ло су скра ће не.

4 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 245; М. Ле сек, Обреж, 55, боч не две ри сли као је 1891. Ди ми три је По­сник.5 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 244.6 О. Ми ла но вић–Јо вић, Сли ка ри ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле у Срем ским Кар лов ци ма, 293; М. Ле сек, Ико но стас Ја­ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 121–123.7 Љ. Сто шић, За пад но е вроп ска гра фи ка као пред ло жак срп­ском сли кар ству XVI II ве ка, 35.

232 233

Цен трал но ме сто сред ње зо не за у зи ма пред­ста ва Све те Тро ји це, флан ки ра на хо ри зон тал ним ре дом сто је ћих фи гу ра апо сто ла: Фи лип, Ја ков, Вар то ло меј, Јо ван, Ан дреј, Пе тар, Мар ко, Па вле, Ја ков За ве де јев, Си мон Зи лот, Ју да, То ма. Два на­ест ме да љо на са про ро ци ма у два ре да об у хва та­ју сре ди шне ико не ис под Рас пе ћа, Бо го ро ди цу и Јо ва на Бо го сло ва, док су ме да љо ни са је ван ђе ли­

сти ма пра вил но рас по ре ђе ни на са мом вр ху ол­тар ске пре гра де.8

Умет ник је углав ном, по но вио ре ше ња са ико но­ста са цр кве у Ма ра ди ку, осим што је на пре сто ним ико на ма из ме нио кон цеп ци ју и уме сто сто је ћих фи гу ра Хри ста и Бо го ро ди це на сли као се де ће.

8 Рас по ред ико на по: М. Ле сек, Ку пи но во, 55.

232 233

Ико но стас цр кве Пре о бра же ња Хри сто вогОБРЕЖ |

КУПИНОВО

Ико но стас цр кве Све тог Лу ке

На кон осли ка ва ња ико но ста са у па ро хиј ским цр ква ма Ма ра ди ка и Обре жа, Ја ко ва Ор фе­

ли на је по зва ла цр кве на оп шти на у Ку пи но ву, на­ру чив ши од ње га осли ка ва ње ол тар ске пре гра де обли жњег хра ма Све тог Лу ке, јед не од нај ста ри јих пра во слав них цр кве них гра ђе ви на у кра је ви ма се­вер но од Са ве и Ду на ва.1 На за кљу чак, до ко га су до шли сви до са да шњи ис тра жи ва чи, да је цр ква Све тог Лу ке јед на од нај ста ри јих са чу ва них у Сре­му, упу ћу ју и по сто је ћа исто риј ска до ку мен та ко­ја ука зу ју да је утвр ђе ни град Ку пи но во са хра мом по диг ну тим у не по сред ној бли зи ни, то ком дру ге по ло ви не 15. ве ка нај че шће био у по се ду срп ских де спо та из по ро ди це Бран ко вић.2 Де спо ту Ђур ђу Бран ко ви ћу већ од 1451. за јед но са знат ним по се­ди ма у Сре му при па да ју и ва жни утвр ђе ни гра до ви Ку пи но во, Зе мун, Ми тро ви ца и Слан ка мен. Из ме ђу 1465. и 1471. на ве де ни по се ди вла сни штво су де спо­та Ву ка Гр гу ро ви ћа, уну ка де спо та Ђур ђа, а по сле 1486. до пр вих го ди на 16. ве ка Ку пи но во се на ла зи у ру ка ма де спо та Ђур ђа и Јо ва на Бран ко ви ћа.3

Храм је, ка ко се прет по ста вља, по ди гао де спот Ђур ђе Бран ко вић, у пе ри о ду из ме ђу 1453. и 1456. го ди не, да би у ње га по ло жио мо шти све тог Лу ке, от ку пље не у Епи ру и чу ва не у Бо го ро ди чи ној цр­кви у Сме де ре ву.4 Цр ква се у исто риј ским из во ри­ма пр ви пут спо ми ње 15. фе бру а ра 1486, ка да је де спо ти ца Ан ге ли на по по врат ку из Угар ске, за јед­но са си но ви ма Ђур ђем и Јо ва ном, у њој сме сти ла

1 В. Ма тић, Цр ква Све тог Лу ке у Ку пи но ву, 41.2 К. Ји ре чек, Ј. Ра до нић, Исто ри ја Ср ба, 410–412, 424.3 Д. По по вић, Ср би у Сре му до 1736/37. го ди не, 77.4 Р. Гру јић, Ду хов ни жи вот, 352–354; О мо шти ма све тог Лу ке В.: Т. Су бо тин–Го лу бо вић, Све ти апо стол Лу ка – по след њи за штит ник срп ске Де спо то ви не,167–178.

мо шти сво га су пру га де спо та Сте фа на Бран ко ви­ћа.5 Ка да су Тур ци 1521. до те ме ља раз ру ши ли град Ку пи ник храм је опу стео, да би из ме ђу 1726. и 1730. био об но вљен,6 пре у зи ма ју ћи функ ци ју па ро хиј ске цр кве се ла Ку пи но во.7

На ико но ста су не ма сли ка ре вог пот пи са, али на осно ву стил ских осо би на и ка рак те ри стич них ком по зи ци о них ре ше ња по у зда но се при пи су је Ја­ко ву Ор фе ли ну.8

Вре ме на стан ка ико но ста са цр кве Све тог Лу ке пред ста вља сло жен про блем. У ли те ра ту ри је на осно ву за бе ле шке из Ле то пи са ку пи но вач ке цр кве ол тар ска пре гра да да то ва на у 1792. го ди ну.9 Ме ђу­тим из вр ше на је ко рек ци ја на осно ву чи ње ни це да у књи зи ин вен та ра са при хо ди ма и рас хо ди ма хра­ма за 1792. не ма ра чу на ис пла ћи ва них за сли кар ске ра до ве, ко ји би си гур но би ли за бе ле же ни да је ико­но стас та да за вр шен. Ано ним ни ле то пи сац је го­ди ну мо гао до да ти ка сни је.10 Ол тар ска пре гра да је нај ве ро ват ни је на ста ла, по сле ра до ва у Ма ра ди ку и Обре жу, ко ји су му по кон цеп ци ји, сти лу и ико­но граф ским те ма ма нај бли жи, то ком осме де це ни је 18. ве ка. Ду бо ре зну ба рок но–ро кај ну кон струк ци ју ико но ста са, ко ја је вр ло бли ска ре зба ри ји у Обре­

5 Р. Гру јић, Ду хов ни жи вот, 352–354.6 В. Ма тић, Цр ква Све тог Лу ке у Ку пи но ву, 42.7 Ту уло гу храм је имао све до 1810, ка да је по диг ну та цр ква Све тог Ду ха. То ком Дру гог свет ског ра та она је сру ше на, та ко да је на ме ну па ро хиј ске цр кве по но во пре у зео храм Све тог Лу ке, око ко га је по диг нут ет но парк. В.: Б. Ста ној ло вић, Ет но парк у Ку пи но ву, 139–146.8 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 243–245.9 Исто, 245.10 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те­гу, 124; М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, II, 261–262.

234 235

жу,11 из вео је осјеч ки мај стор Ја коб Герст нер, ве­ро ват но, та ко ђе, осмам де се тих го ди на 18. сто ле ћа, што би по твр ди ло да то ва ње сли кар ских ра до ва у крај исте де це ни је.12

У со клу ико но ста са че ти ри сце не до слов но по­на вља ју рас по ред из Обре жа. У до њем по ја су ме да­љо ни су ве ћих ди мен зи ја од оних ис под пре сто них ико на, на ко је се по те ма ти ци од но се. Ни же Бо го­ро ди це са ма лим Хри стом пред ста вљен је Су срет Ма ри је и Је ли са ве те, на ве ћем по љу Го сто љу бље Авра мо во.13 До след ност по на вља ња об ре шког мо­де ла нај и зра зи ти ја је у ком по зи ци ји Жр тва Авра­мо ва ко ја се на ла зи у до њем по ја су, док је у гор њем Ис ку ше ње Хри сто во. Из над Бла го ве сти сме ште на је ком по зи ци ја Не дре ма но око.14 Боч них две ри не­ма,15 а у по љи ма из над су Све ти Ђор ђе и Све ти Ди ми три је. Цен трал на ико на тре ће зо не је Кру­ни са ње Бо го ро ди це,16 а са обе стра не су сто је ће фи­

11 М. Ле сек, Ре зба ри ја ико но ста са Са бор не цр кве у Срем ским Кар лов ци ма, 297.12 О ре зба ри ји ико но ста са В.: М. Ле сек, Ре зба ри ја ико но ста са цр­кве Св. Ар хан ђе ла Га ври ла у Мо ло ви ну,157; Л. Шел мић, До при нос осјеч ких мај сто ра раз во ју др во ре збар ства код Ср ба, 212, 214.13 У је ван ђе љу по Ма ти ји го во ри се о шест де ла те ле сног ми ло­ср ђа ( 25, 35–40), ко ји ма је ка сни је до да то са хра њи ва ње му дра ца као сед мо. Уоби ча је но су пред ста вља на као ди рект на илу стра­ци ја уче ња, али под ути ца јем ба рок ног мо ра ли за тор ског про по­вед ни штва, по не кад су ту ма че на би блиј ским при ме ри ма. Та ко су Авра мо во го сто љу бље и Христ у ку ћи Мар те и Ма ри је ис ти­ца ни као ше сто де ло те ле сног ми ло ср ђа. В.: J. B. Knip ping, Ico no­graphy of the Co un ter Re for ma tion, 330; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 416. Авра мо во го сто љу бље,тра ди ци о нал на ста ро за вет на пре фи гу ра ци ја Све тог Трој ства, би ло је ве о ма по­пу лар но у те мат ском ре пер то а ру ба рок ног сли кар ства. За раз ли­ку од ру ско–укра јин ског у ко ме је сли ка но као пред ста ва Све тог Трој ства, „у срп ском ба рок ном сли кар ству оно че сто до би ја но­во зна че ње ко је пред ста ву укљу чу је у окви ре ма ри јан ско–има­ку ла тич не, ев ха ри стиј ске или мо ра ли за тор ско–ди дак тич не те­ма ти ке“. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 301.14 Ова ком по зи ци ја та ко ђе до при но си атри бу ци ји ки кинд ског ико но ста са Ја ко ву Ор фе ли ну. В.: Р. Ми ха и ло вић, Ико но стас Те о до ра Или ћа Че шља ра у Ки кин ди, 182–183, где је из вр ше но по ре ђе ње исто вет не те ме оба ико но ста са.15 Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 64–65, сл. 47.16 Бо го ро ди чи но кру ни са ње се не по ми ње у је ван ђе љи ма, ни ти у апо криф ним тек сто ви ма, а у за пад но е вроп ској умет но сти се по ја вљу је у 12. ве ку. В.: E. Ma le, L ’ art re li gi e ux du XII siè cle en Fran­ce,184. Ва ри јан та у ко јој Бо го ро ди цу кру ни шу Све та Тро ји ца на­ста је у 15. ве ку, и од та да је уста ље на код европ ских умет ни ка све до 17. ве ка. В.: Н. Си мић, Кру ни са ње Бо го ро ди це. Не по зна та ико­на Јо ва на Исај ло ви ћа Ста ри јег, 14–19; L. Re au, Ico no grap hie de l’ art chrétien, 621; J. B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, 256–257. Те мом су ис ка зи ва на раз ми шља ња о Бо го ро ди чи ном без гре шном за че ћу и ње ној пред о дре ђе но сти за

гу ре апо сто ла: То ма, Вар то ло меј, Ја ков За ве де јев, Јо ван, Ан дреј, Пе тар, Па вле, Ма теј, Си ме он, Ја ков Ал фе јев, Ју да, Фи лип.17 Нај ви ши ред ико но ста са, по кон фи гу ра ци ји са мих ико на, по ка зу је нај ве­ће раз ли ке у по ре ђе њу са ол тар ском пре гра дом у Обре жу. Ту су два на ест ико на са про ро ци ма, од ко јих се мо гу иден ти фи ко ва ти Јо ил, Је ре ми ја, Да­ни ло, За ха ри ја, Да вид и Мој си је, по диг ну те у три ре да, као у Ма ра ди ку, пра ве ћи са те ме ном Рас пе ћа по лу круг ко јим се за вр ша ва си лу е та ико но ста са.18 Зо не апо сто ла и про ро ка на до ве зу ју се на те му цен трал не ико не Кру ни са ње Бо го ро ди це по твр ђу­ју ћи њен ста тус кра љи це. Бо го ро ди чин не бе ски ста тус су на го ве сти ли про ро ци и по твр ди ли апо­сто ли. Пре ма ба рок ном схо ла стич ком бо го сло вљу она је на не бу њи хо ва кра љи ца, као што је на зе­мљи кра љи ца апо сто ла.19

Сто је ће фи гу ре све ти те ља, мо ну мен тал не и си­гур но по ста вље не у про стор, са фи зи о но ми ја ма, до­бро про сту ди ра ним, из ни јан си ра них ка рак тер них осо би на, на гла ше ног су пла сти ци те та, по тен ци ра­ног бо га то дра пи ра ном оде ћом. Ма ни ри стич ки из­ви је ну и из ду же ну фи гу ру Бо го ро ди це ко ја др жи Хри ста, Ор фе лин је по но вио до де та ља са ра ни јих ол тар ских пре гра да, у Ки кин ди, Гр ге те гу и Ма ра­ди ку. На свим ком по зи ци ја ма је при сут но, за Ор­фе ли на ка рак те ри стич но ту ма че ње све тло сти, ко ја не до ла зи са не ба, не го је ово зе маљ ска рав но мер но се про сти ру ћи по сли ка ној по вр ши ни, не пра ве ћи ду бо ке сен ке.

не бе ску кра љи цу. „Као Кра љи ца не ба – Веч на Ec cle sia она до би ја кру ну од си на: знак сла ве и три јум фа над смр ћу, по сле ди це пра­ро ди тељ ског гре ха. В.: M. Le vi D‘ An co na, Ico no graphy of the Im­ma cu la te Con cep tion in the Mid dle Ages and Early Re na is san ce, 28–32; R.P. Fi lip po, Ma ria e la Chi e sa nel le ar ti fi gu ra ti ve si ci li a ne, 74–80; Ус по ста вља њем ве за са за пад ном умет но шћу у пр вој по ло ви ни 18. ве ка до шло је до зна чај них до пу на и из ме на у ико но граф ском ре пер то а ру срп ског цр кве ног сли кар ства. Под ути ца јем тих не­из бе жних до ди ра усво јен је и ка сни је че сто об ра ђи ван мо тив кру ни са ња Бо го ро ди це. Сла вље ње Бо го ро ди це Ца ри це не ба, као из раз но ве ма ри јан ске по бо жно сти ја вља се код Ср ба пр ви пут у ком по зи ци ји Кру ни са ња у при пра ти цр кве ма на сти ра Бо ђа ни. В: Р. Ми ха и ло вић, Цр ква Ва ве де ње Бо го ро ди це ма на сти ра Бо ђа­ни. Ико но гра фи ја „жен ске цр кве“– при пра те, 219.17 М. Ле сек, Цр ква Све тог Лу ке у Ку пи но ву, до ку мен та ци ја За­во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре Срем ска Ми тро ви ца; Г. Кр стић, Ико но стас цр кве Све тог Лу ке у Ку пи но ву, 21–26.18 Рас по ред ико на по: З. Ма рин ко вић, Ку пи но во, Пра во слав на цр ква Све тог Лу ке, 46.19 M. Le vi D’ An co na, Ico no graphy of the Im ma cu la te Con cep tion in the Mid dle Ages and Early Re na is san ce, 66–70.

234 235

Ико но стас цр кве Све тог Лу кеКУПИНОВО |

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

Ико но стас Са бор не цр кве Све тог Ни ко ле

Не пре ста ни успон угле да мла дог умет ни ка по твр ђен је 1780. ка да је по зван да за јед­

но са Те о до ром Кра чу ном осли ка ми тро по лиј­ски Са бор ни храм Све тог Ни ко ле у Срем ским Кар лов ци ма, чи ја је из град ња за по че та од лу ком ми тро по ли та Па вла Не на до ви ћа. Те ме љи су осве­ће ни 7. ма ја 1758. го ди не, а град ња мо ну мен тал­не ба рок не гра ђе ви не са два зво ни ка и ку по лом, ко ју су нов ча ним при ло зи ма по ма га ли цр кве ни ве ли ко до стој ни ци, на род, фру шко гор ски ма на­сти ри и сам ми тро по лит, за вр ше на је 1764.1

Још то ком из град ње цр кве 1760. ми тро по лит Не на до вић је за по чео пре го во ре са „бил та о ром из Осје ка“ о по ста вља њу пр вог ико но ста са ком­по но ва ног од по сто је ћих раз ли чи тих ико на ко је су се за те кле у цр кви. Смр ћу ми тро по ли та од ло­же на је из ра да но вог и на мен ски гра ђе ног те мла, та ко да је при вре ме на ол тар ска пре гра да оста ла у цр кви ско ро два де сет го ди на.2

У из ра ди ен те ри је ра Са бор не цр кве, чи ји су се идеј ни твор ци ми тро по лит Не на до вић и Мој сеј Пут ник у осми шља ва њу ком по зи ци о не це ли не ко ја је тре ба ла да бу де при мер оста лим хра мо ви­ма Кар ло вач ке ми тро по ли је осла ња ли на са ве те ви со ких ин те лек ту ал них и умет нич ких кру го ва, уче ство ва ли су нај по зна ти ји сли ка ри и др во ре­зба ри те епо хе.

За сли кар ске ра до ве на ико но ста су ко ји по сво јим умет нич ким ква ли те ти ма спа да ме ђу нај­бо ља оства ре ња дру ге по ло ви не 18. ве ка на те ри­то ри ји Вој во ди не ми тро по лит Мој сеј Пут ник је, уз са гла сност Си но да, иза брао Те о до ра Кра чу на

1 В. Ма тић, Кар ло вач ке цр кве, 71–92.2 Б. Ку лић, Но во сад ске др во ре збар ске ра ди о ни це у 18. ве ку, 168.

и Ја ко ва Ор фе ли на. Сли ка ри су за јед но 11. ма ја 1780. са цр кве ном оп шти ном кар ло вач ком пот­пи са ли уго вор ко ји се са сто јао из шест та ча ка:3

сли ка ње ико но ста са, „со о ру же ное тем пло ху до­же ством жи во пи сним из о бра зе“, по зла та „ци ра­та“ (укра са), „ци ра те на том же тем плу фа ин зла том, и по обе ћа њу, леп ше по зла те не го на са бор ној ка пе ли“, мра мо ри ра ње сту бо ва, бо је ње пев ни ца и ми тро по лиј ског пре сто ла и сли ка ње ико на на њи ма, „пев ни це са обе стра не, ми тро­по лит ски сто, где и ко ли ко их бу де по треб но на­сли ка ти, ка те дру или пре ди ка о ни цу швап ским фир нај зом до бро по ма за ти, ци ра те на њој по зла­ти ти“.4 Том при ли ком би ло им је пред ло же но да на сли ка ју ли ко ве про ро ка на вен цу „трул ног сво да“ и је ван ђе ли сте на пан дан ти фи ма ко ји но­се ку по лу.5 Цр кве на оп шти на се у ше стом чла ну уго во ра оба ве за ла да ће им за оба вље ни по сао „ис пла ти ти у го то вом 6000 фо рин ти, 40 ко ла др­ва и оси гу ра ти стан у цр кве ној ку ћи. Мај сто ри су би ли ду жни да са ми на ба ве зла то и бо је“.6 То­ком адап та ци о них ра до ва на цр кви из вр ше них у пр вој де це ни ји 20. ве ка, по на ре ђе њу па три јар ха Ге ор ги ја Бран ко ви ћа, зид не сли ке су укло ње не

3 М. Ко стић, Ор фе ли нов и Кра чу нов уго вор о сли ка њу ико­но ста са и тем пла Са бор не цр кве у Срем ским Кар лов ци ма, 304–306.4 М. Ко стић, Ор фе ли нов и Кра чу нов уго вор о сли ка њу ико­но ста са и тем пла Са бор не цр кве у Срем ским Кар лов ци ма, 304–306; Л. Мир ко вић, Те о дор Кра чун, 13; М. Ле сек, Ра до ви Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 262.5 Л. Мир ко вић, Те о дор Кра чун, 13; О. Ми кић, Де ло Те о до ра Кра чу на, 14; Д. Ме да ко вић, Те о дор Кра чун, Срп ски сли ка ри, 54–55; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 100–101; Л. Шел мић, Срп ско зид но сли кар ство XVI II ве ка, 105.6 Л. Мир ко вић, Те о дор Кра чун, 13.

236 237

та ко да ни је мо гу ће про це ни ти њи хо ве ли ков не до ме те.7 Осли ка ва ју ћи ол тар ску пре гра ду Те о дор Кра чун и Ја ков Ор фе лин су се при хва ти ли и дру­гих по сло ва ко ји ни су би ли на ве де ни у уго во ру, и за то су би ли по себ но пла ће ни. Из јед не кви те од 21. сеп тем бра 1780, са зна је се да су за су му од 22 фо рин те офар ба ли че ти ри про зо ра, два др жа ча и јед но уже за кан ди ла.8

И по ред ре кон струк ци је хра ма, ико но стас Са­бор не цр кве је у це ли ни са чу ван, а ико не су би­ле под врг ну те кон зер ва ци ји и струч ној об ра ди.9 Са др жај ове ре пре зен та тив не ол тар ске пре гра де ре зул тат је ра да оба умет ни ка на јед ној из у зет­но раз ви је ној и бо га тој ико но граф ској це ли ни ко ја са др жи че тр де сет и јед ну ико ну, ди мен зи ја при ме ре них овом хра му. Ме ђу тим, по сао ко ји су сли ка ри по де ли ли из ме ђу се бе оме ла је из не над­на Кра чу но ва смрт, ко ји је сле де ће го ди не на кон скло пље ног уго во ра то ком ра да у цр кви не смо­тре но пао са ске ле и по ги нуо.10 По го ђе ни по сао за вр шио је Ја ков Ор фе лин оста вив ши за пис о се­би и свом са рад ни ку на сли ка ној кар ту ши по ста­вље ној на сам врх ико но ста са иза Кр ста.11

Ол тар ска пре гра да, по де ље на у три, не стро го на гла ше не, хо ри зон тал не зо не пред ста вља пот­пу но раз ви је ни тип ико но ста са ка рак те ри сти чан за дру гу по ло ви ну 18. ве ка.

У со клу су по ста вље не че ти ри ком по зи ци је у два ре да; ис под пре сто не ико не Бо го ро ди це ко ја је пред ста вље на без Хри ста – Бек ство у Еги пат и Су срет Ма ри је и Је ли са ве те, ис под Хри сто­ве – Ис ку ше ње Хри сто во и Хри стос код Ма ри је и Мар те. Две ри са се вер не и ју жне стра не но се пред ста ве ар хан ђе ла, Све ти Ми ха и ло по бе ђу је Са та ну и Ар хан ђео Ра фа и ло са То ви јом. На боч­ним пре сто ним ико на ма су, Све ти Са ва и Све ти Си ме он, на се вер ној Ва си ли је Ве ли ки, и Гри го ри је Бо го слов на ју жној стра ни. Над боч ним две ри ма

7 Д. Ме да ко вић, Те о дор Кра чун, Срп ски сли ка ри, 55; П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 170.8 Л. Мир ко вић, Те о дор Кра чун, 52–53.9 О. Ми ла но вић–Јо вић, Сли ка ри ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле у Срем ским Кар лов ци ма, 292.10 П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва­ца,172.11 За пис пре ма зан там но пла вом бо јом от кри вен је то ком кон­зер ва тор ских ра до ва По кра јин ског за во да за за шти ту спо ме­ни ка кул ту ре у Но вом Са ду 1974. го ди не. О. Ми ла но вић–Јо­вић, Сли ка ри ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле у Срем ским Кар лов ци ма, 292.

Све ти Ни ко ла и Јо ван Кр сти тељ, а из над Бла го­ве сти сме ште на је ком по зи ци ја Си ла зак Све тог Ду ха. Ве ли ки пра зни ци рас по ре ђе ни су у два ре­да са до ми нант ном ком по зи ци јом Све те Тро ји це у сре ди ни, на ко јој се Ја ков Ор фе лин пот пи сао.12 Пра зни ци у до њем де лу по ста вље ни су у сле де­ћем ре до сле ду, Ус пе ње Бо го ро ди це, Ро ђе ње Бо го ро­ди це, Вас кр се ње, Ваз не се ње, Ва ве де ње, Усе ко ва ње; у гор њем Ула зак у Је ру са лим, Сре те ње, Ро ђе ње Хри сто во, Об ре за ње, Кр ште ње и Пре о бра же ње.

Око Рас пе ћа са Бо го ро ди цом и Јо ва ном Бо го­сло вом, ко је је на цен трал ној по зи ци ји у нај ви шој зо ни ико но ста са, на ла зи се сло же ни си стем ме­да љо на сме штен на кри ви ни три јум фал ног лу ка и два ме да љо на одво је на ис под лу ка, а на вен цу из над Ве ли ких пра зни ка, са ком по зи ци ја ма Пра­ње но гу и Тај на ве че ра. Ме да љо ни но се ци клус Стра да ња Хри сто вих: Од во ђе ње Хри ста Ка ја фи, При ма ње кр ста, Хри стос и кће ри је ру са лим ске, За ки ва ње на крст, Ски да ње ха љи на, Хри стос па да под кр стом, Си мон по ма же но ше ње кр ста, Ру га ње Хри сту.13

У бе о град ски На род ни му зеј су до спе ле три ико не из ци клу са Хри сто вих стра да ња: Мо ли тва на Ма сли но вој го ри, Ју ди но из дај ство и Ру га ње Хри сту.14

Не из бе жно пи та ње по де ле по сло ва на овој ол­тар ској пре гра ди из ме ђу дво ји це нај тра же ни јих и нај у спе шни јих сли ка ра по след њих де це ни ја 18. ве ка, од но сно тач на атри бу ци ја по је ди них ико на, ни је још до вољ но раз ја шње на.15

Вељ ко Пе тро вић по ми ње три пре сто не ико не Бо го ро ди цу, Хри ста и Све тог Јо ва на, Три Је рар ха и Све ту Тро ји цу као Ор фе ли но ве ра до ве.16 Ла зар Мир ко вић, Кра чу нов би о граф, атри бу и рао је Ја­ко ву че ти ри пре сто не ико не, Све тог Ни ко лу, Бо­

12 Д. Ме да ко вић, Те о дор Кра чун, Срп ски сли ка ри, 55.13 Рас по ред ико но ста са и ци клу са Хри сто вих му ка по: Љ. Жи ва но вић, М. Ле сек, О. Ми кић, Те о дор Кра чун, ка та лог из­ло жбе; В. Ма тић–схе ма ико но ста са; о дру гим вер зи ја ма рас­по ре да овог ци клу са. В.: М. Џе пи на, В. Јо ва но вић, Л. Шел мић, Срем ски Кар лов ци, Пра во слав на Са бор на цр ква, 66.14 О. Ми ла но вић–Јо вић, Сли ка ри ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле у Срем ским Кар лов ци ма, 293; О. Ми кић, Те о дор Кра­чун, 15, нап. 25; Н. Ку со вац, Срп ско сли кар ство XVI II– XIX ве ка, 118–119, сл. 741, 743, 744.15 О. Ми ла но вић–Јо вић, Сли ка ри ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле у Срем ским Кар лов ци ма, 292–294; М. Ле сек, Ра до ви Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 262.16 В. Пе тро вић, М.Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни, 88.

236 237

Ико но стас Са бор не цр кве Све тог Ни ко леСРЕМСКИ КАРЛОВЦИ |

го ро ди цу, Хри ста и Све то га Јо ва на, као и ци клус Хри сто вих стра да ња.17 Де јан Ме да ко вић, за Ор­фе ли на ве зу је та ко ђе по ме ну те пре сто не ико не, сем Све тог Ни ко ле, ве ли ку ком по зи ци ју Си ла ска Све то га Ду ха на апо сто ле, и део ци клу са Хри­сто вих стра да ња.18

Ми шље ње ко је је да нас, по све му су де ћи, оп­ште при хва ће но, при раз гра ни ча ва њу аутор ства сли кар ских ра до ва на ико но ста су ка те драл не цр­кве у Срем ским Кар лов ци ма, ну ди по де лу на сле­де ћи на чин: Кра чу ну су при пи са не ико не у со клу, две ри, две боч не пре сто не ико не, Ве ли ки пра зни­ци, Рас пе ће и две ико не из нај ви ше зо не Пра ње но гу и Тај на ве че ра;19 Ор фе ли ну че ти ри пре сто не ико не, све ти Ни ко ла, Бо го ро ди ца, Хри стос и Јо­ван Кр сти тељ, у истом по ја су цен трал на ком­по зи ци ја Си ла зак Све то га Ду ха, из над ве ли ка ико на Све те Тро ји це, и у гор њој зо ни Хри сто ва стра да ња, осим две, већ на ве де не ком по зи ци је, нео спор но Кра чу но ве.

Глав на не до у ми ца на ста ла је око атри бу ци је јед ног де ла Стра да ња. Де јан Ме да ко вић при пи­сао је Те о до ру Кра чу ну још пет ико на из нај ви ше зо не, Ју ди но из дај ство, Хри стос пред Ка ја фом, Ски да ње ха љи на, Од во ђе ње Хри ста пред Ка ја­фу, Мо ли тва на Ма сли но вој го ри.20 Ол га Ми кић по ред ве зи ва ња свих сце на из Стра да ња (осим Пра ња но гу и Тај не ве че ре) за Ја ко ва Ор фе ли на, оспо ра ва Кра чу ну аутор ство и ка да су у пи та­њу две ико не Ве ли ких пра зни ка, сма тра ју ћи их за сла би је ра до ве ко је су, по сле Кра чу но ве на гле смр ти, ура ди ли ње го ви по моћ ни ци.21 Тре ће ми­шље ње, услов но ре че но, ко је на сто ји да из на ђе ком про ми сно ре ше ње, из не ла је Оли ве ра Ми ла­но вић–Јо вић оста вља ју ћи по стра ни атри бу ци ју две спор не пра знич не ико не, али ука зу ју ћи на мо гућ ност да иза све га сто ји Ор фе ли но ва спо­соб ност да по на вља Кра чу на.22

17 Л. Мир ко вић, Те о дор Кра чун, 52.18 Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 76; Д. Ме да­ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 118.19 О. Ми кић, Те о дор Кра чун, 14–15.20 Д. Ме да ко вић, Те о дор Кра чун, Срп ски сли ка ри, 56–57; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 103.21 О. Ми кић, Те о дор Кра чун, 15.22 О. Ми ла но вић–Јо вић, Сли ка ри ико но ста са цр кве Све тог Ни ко ле у Срем ским Кар лов ци ма, 293, где се по ми ње ко пи ра­ње Кра чу на и стил ска не ин вен тив ност; Д. Ме да ко вић, Те о дор Кра чун, Срп ски сли ка ри, 55–56; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет­ност у XVI II ве ку, 103, где се твр ди да се Ор фе лин у Кра љев­

На ико но ста су Са бор не цр кве у Срем ским Кар лов ци ма у пу ној ме ри до ла зе до из ра жа ја ка­рак те ри стич не стил ске осо бе но сти сли кар ства Ја ко ва Ор фе ли на и Те о до ра Кра чу на. Иако је те­жио да но вим фор му ла ци ја ма ис ка же ста ре идеј­не са др жа је, да ство ри сво ју пик то рал ну син те зу укра јин ског на сле ђа са сред њо е вроп ском ли ков­ном прак сом ко ју је дик ти ра ла беч ка Ака де ми ја, Кра чун је на овим ико на ма отво ре ни ји пре ма ли­ков ном је зи ку ка сно ба рок ног еклек ти ци зма, ко ји је сво јим де лом већ на мет нуо ње гов не што мла ђи са рад ник Ја ков Ор фе лин. Фор ми ран без ди рект­них до ди ра са ра но ба рок ним сли кар ством укра­јин ски ори јен ти са них мај сто ра Ја ков Ор фе лин је при хва тио сред њо е вроп ску ка сно ба рок ну прак су без оба ве зе да је при ла го ди по тре ба ма дру га чи јег вер ског иден ти те та. Но ва схва та ња, ко ја су у сли­кар ству сте кла пу но ва жност са ње го вом по ја вом, ја сно се от кри ва ју на пре сто ним ико на ма, цен­трал ној ком по зи ци ји Си ла зак Све то га Ду ха, и ико ни Све те Тро ји це. Пред ста ва Си ла зак Све тог Ду ха слич на је исто и ме ној ком по зи ци ји у Ки­кин ди, с том раз ли ком што је у Ки кин ди цр теж жи вљи, а фи гу ре Бо го ро ди це и апо сто ла ди на­мич ни је. Иако је ко ри стио гра фич ки пред ло жак Ор фе лин је на ол тар ској пре гра ди ка те драл не цр­кве у Срем ским Кар лов ци ма ство рио сво ју вер­зи ју те ме Си ла зак Све тог Ду ха. Око Бо го ро ди це, по ме ре не на ле ву стра ну сли ке, ко ја кле чи на уз­ви ше ном по сто љу, аси ме трич но су рас по ре ђе не фи гу ре апо сто ла. На оде ћи све ти те ља до ла зи до из ра жа ја Ор фе ли но ва скло ност ка из ван ред ним ко ло ри стич ким од но си ма ро кај них све тло пла вих и ру жи ча стих бо ја ко је ве штим ва лер ским ди фе­рен ци ра њем пре ла зе у нај фи ни је бле де ни јан се.

Док је на сво јим ра ни јим де ли ма Ор фе лин го то во ре дов но по на вљао иден тич не сто је ће фи­гу ре Бо го ро ди це, Хри ста и дру гих све ти те ља, при ли ком осли ка ва ња ове ол тар ске пре гра де, он ства ра но ве ли ко ве ко ји ће се ка сни је ре дов но по ја вљи ва ти на ње го вим ра до ви ма. Бо го ро ди­ца, у ре ду пре сто них ико на, сто ји на обла ци ма сим бо лу не бе ског од ре ди шта, без Хри ста, са кри­ном у ру ка ма де фи ни са ним ба рок ним атри бу том ње ног без гре шног за че ћа,23 фор му ла ци ја, ко ја се

ци ма „по слу жио и Кра чу но вим све тим Ни ко лом са срем ско­кар ло вач ког ико но ста са ко га узи ма за пред ло жак“.23 При ка зи ва њем Бо го ро ди це без де те та ис так ну та је иде ја о без гре шном за че ћу ко је ни је од ре ђе но Бла го ве сти ма. Пред­

238 239

Ико но стас Са бор не цр кве Све тог Ни ко леСРЕМСКИ КАРЛОВЦИ |

мо же уочи ти и на не ким дру гим Ор фе ли но вим пред ста ва ма, ре ци мо у Рат ко ву. Ње на фи гу ра ни је ви ше то ли ко ма ни ри стич ки из ви је на са на­гла ше ним пла сти ци те том ду гог вра та, већ је ста­бил на, оде ћа ис пре се ца на на бо ри ма, уви ја се око те ла. Оста ли све ти те љи су ис так ну тог во лу ме на, сли ка ни са ана том ским тач но сти ма от кри ве них де ло ва. Као на Ор фе ли но вим ра ни јим де ли ма, па ле та је са свим ра све тље на и ро кај но не жна, ли­ко ви су сли ка ни фи ним пре ли ви ма ру жи ча стих то но ва. Ра до ви ма на ол тар ској пре гра ди Са бор не цр кве Ја ков Ор фе лин је осам де се тих го ди на 18. сто ле ћа из ра стао у во де ћег мај сто ра Кар ло вач ке ми тро по ли је.

Ико но стас ка те драл не цр кве у Срем ским Кар­лов ци ма је осим но вог про гра ма са ре ду ко ва ним бро јем ико на, ве ли ких ква драт них фор ма та, до­нео из ван ред ну др во ре зба ри ју и у ор на мен тал­

ста вом је ви зу е ли зо ва на Ма ри ји на не бе ска пре о дре ђе ност „без гре шне бо го мај ке ко ју је уна пред пред ви де ла бо жан ска пре му дрост“. В.:М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 352–353; E. Ma le, L ’ art re li gi e ux après le Con ci le de Tren te, 38–48; G. Schil ler, Ico no graphy of Chri stian Art, 33; J.B. Knip ping, Ico no­graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, 247–249; М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок­ној умет но сти, 130–131.

ној де ко ра ци ји ка сно ба рок ни еклек ти ци зам. Др­во ре зба ри се ни су пот пи са ли, до њи хо вих име на се до шло пре ко ра чу на и при зна ни ца на осно ву ко јих је ис пла ћи ва на по го ђе на сво та нов ца пред­ви ђе на уго во ром – то су Ар се ни је и Ак сен ти је Мар ко вић.24 По ја вом њи хо вог оца Мар ка Га ври­ло ви ћа и њих пре ста је ано ним ност ду бо ре за ца чи ја су де ла нео спор но исте вред но сти као и сли кар ска.25 „Зна ње ис ку сног мај сто ра и раз ви је­на др во ре збар ска ра ди о ни ца, ка кву су у то вре ме има ли Ар се ни је и Ак сен ти је, има ло је пре су дан зна чај и ути цај на фор ми ра ње и ко на чан из глед ен те ри је ра Са бор не цр кве“.26

Умет нич ком де лу Ја ко ва Ор фе ли на при па да ју и ико не ко је се чу ва ју у бе о град ском На род ном му зе ју и да ту ју у вре ме око 1780. го ди не: пре сто­не Бо го ро ди ца са Хри стом, Исус Хри стос и Рас­пе ће Хри сто во.27

24 Б. Ку лић, Но во сад ске др во ре збар ске ра ди о ни це у 18. ве ку, 207, 212.25 М. Ле сек, Ре зба ри ја ико но ста са Са бор не цр кве у Срем ским Кар лов ци ма, 297–301.26 Б. Ку лић, Но во сад ске др во ре збар ске ра ди о ни це у 18. ве ку, 212.27 Н. Ку со вац, Срп ско сли кар ство XVI II– XIX ве ка, 118, бр. 738, 739, 742.

238 239

Ико но стас Са бор не цр кве Све тог Ни ко леСРЕМСКИ КАРЛОВЦИ |

ДЕЛИБЛАТО

Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле

По све му су де ћи, 1788. Ор фе лин се по но во вра тио у Ба нат. Те го ди не, ка ко је за пи са но

у цр кве ној хро ни ци, на сли као је ол тар ску пре­гра ду у де ли блат ској цр кви по све ће ној пре но су мо шти ју све тог Ни ко ле.1

Пре ма по да ци ма ле то пи са из 1861. ко ји је во­дио све ште ник Јо ван Гри го ри је вић да на шња цр­ква је са гра ђе на 1778, у бли зи ни ста ре ко ја је том при ли ком по ру ше на. По ар хи тек ту ри би ла је то ба рок на гра ђе ви на са скром ним тор њем у истом сти лу. Го ди не 1826. храм је стра дао од гро ма и том при ли ком су уни ште ни кров, то рањ и три зво на. У ова ко ру и ни ра ном ста њу цр ква је оста ла све до 1861. ка да је за гра ни чар ског ка пе та на по ста вљен Алек сан дар „от Бу ди са вље вич“ чи јом је за слу гом исте го ди не об но вље на.2 Над зор над ра до ви ма вр­шио је ар хи тек та Јо зеф Зигл из Бе ле Цр кве. Та да је нов то рањ, на ко ји је по ста вљен гро мо бран, по­кри вен ба кром и укра шен злат ним ша ра ма. Го ди­не 1886. об но вље на је уну тра шњост цр кве, а 1906. оба вље ни су ра до ви још ве ћег оби ма о че му све­до чи нат пис на мер мер ној пло чи у на о су.3

У ле то пи су ко ји је у 19. ве ку во дио хро ни чар де ли блат ске цр кве за пи са но је име ауто ра ико на „ис ку сног жи во пи сца“ Ја ко ва Ор фе ли на.4

У ре ду пре сто них ико на на ла зе се Све ти Ни­ко ла, Бо го ро ди ца са Хри стом, Исус Хри стос и Све­ти Јо ван Кр сти тељ. У со клу ол тар ске пре гра де су ком по зи ци је Христ и Са мар јан ка, Бек ство у

1 О. Ба та ве љић, Цр ква у Де ли бла ту, 395–398.2 Исто, 395. Вој на власт у Гра ни ци од лу чи ва ла је о све му и ни шта ни је мо гло да се пре ду зме без одо бре ња гра ни чар ског пу ка.3 Исто, 395–396.4 Исто, 396; Уп.: Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка­ри, 74, где на во ди да се тај по да так на ла зи „у цр кве ном цир­ку лар ном про то ко лу, за бе ле жен 28. мар та 1859, у вре ме ка да се о Ор фе ли ну ни је ни шта од ре ђе но зна ло“.

Еги пат, Ку ша ње Хри ста, Бла го ве сти За ха ри ји. По ред ја ко пре слик них Бла го ве сти на цар ским, на се вер ним на сли кан је Ар хан ђео Ми ха и ло, а на ју жним две ри ма Ар хан ђео Ра фа ил во ди То ви ју. У цен тру зо не Ве ли ких пра зни ка ко ји су рас по ре­ђе ни у два ре да, по шест са сва ке стра не, на ла зи се сре ди шња ико на Све те Тро ји це. У пр вом ре ду су Ус пе ње, Ула зак у Је ру са лим, Пре о бра же ње, Си­ла зак Све тог Ду ха, Об ре за ње Хри сто во и Ро ђе ње Бо го ро ди це, у гор њем Сре те ње, Кр ште ње, Ваз не­се ње, Вас кр се ње, Ро ђе ње, Ва ве де ње. Око Рас пе ћа са Бо го ро ди цом и Јо ва ном Бо го сло вом рас по ре ђе ни су ме да љо ни са ци клу сом Хри сто вих стра да ња.5

За вре ме аустриј ско–тур ског ра та во ђе ног из­ме ђу 1787–1791, Тур ци су у то ку сво је ин ва зи је на Ба нат сеп тем бра 1788. ушли на те ри то ри ју из ме ђу Бе ле Цр кве и Пан че ва. Том при ли ком по ту кав ши две гра ни чар ске ком па ни је код Де ли бла та, про др ли су у се ло са на ме ром да па ле и ру ше. Цр кву су по­ште де ли по жа ра, али су уни шти ли пре сто не ико не Бо го ро ди це, Хри ста и Јо ва на Пре те че, ко је су ка­сни је ре ста у ри ра не. Ре ста у ра то ске ра до ве, прет по­ста вља се, оба вио је сли кар Жи ва Чо ла ко вић.6

Пре сто не ико не у дели блат ској цр кви по сво­јој кон цеп ци ји, ко ло ри ту и де та љи ма у ве ли кој ме ри, иако ма њих ди мен зи ја, по на вља ју ре ше ња пре сто них ико на ка те драл ног хра ма у Срем ским Кар лов ци ма и цр кве у Кра љев ци ма. Ме ђу тим, ре ста у ра ци ја де ли блат ских ико на оне мо гу ћи ла је да се слич но сти и евен ту а ле раз ли ке ана ли зи ра ју до де та ља.

5 Рас по ред и са др жај ико но ста са по М. Ве и но вић, Де ли бла то, Срп ска пра во слав на цр ква Пре но ше ња мо шти ју све тог Ни ко­ле, 23, где ни су на ве де не по је ди нач не те ме Стра да ња. Уп.: Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 76.6 О. Ба та ве љић, Цр ква у Де ли бла ту, 396–397.

240

ИРИГ

Ико но стас цр кве Све тог Те о до ра Ти ро на

Ико но стас цр кве Све тог Те о до ра Ти ро на у Ири гу да то ван је у 1788. на осно ву про на­

ђе ног да ту ма на ју жним две ри ма, у до њем де лу ком по зи ци је Ла за ре во Вас кр се ње.1 Стил ском ана­ли зом не пре сли ка них де ло ва при пи сан је Ја ко ву Ор фе ли ну.

На ста нак две Ор фе ли но ве ол тар ске пре гра де, у Де ли бла ту и Ири гу, ве зу је се за 1788. го ди ну. С об зи ром да је сли кар на ири шком ико но ста су за­бе ле жио вре ме на стан ка тем пла, ве ро до стој ност то га за пи са се не до во ди у пи та ње. Ме ђу тим, све­ште ник Јо ван Ге ор ги је вић, хро ни чар де ли блат ске цр кве, уно се ћи на кон ви ше од по ла сто ле ћа у ле то пис го ди ну 1788. као да тум сли ка ња, мо гао је да по гре ши. На мо гућ ност да је по да так за бе­ле жен на осно ву не си гур ног пре да ња ука зу је и чи ње ни ца да се да ту ми за вр шет ка ико но ста са и ње го вог оште ће ња, до ко га је до шло, ка ко је већ ре че но, ка да су Тур ци упа ли на те ри то ри ју Де ли­бла та, не по ду да ра ју. Сто га је нај ве ро ват ни је да је ол тар ска пре гра да де ли блат ског хра ма на ста ла у вре ме ну из ме ђу сли ка ња ико но ста са ка те драл не цр кве у Срем ским Кар лов ци ма и Те о до ра Ти ро на у Ири гу.2

Тем пло у хра му Све тог Те о до ра Ти ро на са­сто ји се од че ти ри хо ри зон тал не зо не. У со клу ол тар ске пре гра де на ла зе се ком по зи ци је ко је се те мат ски ве зу ју за пре сто не ико не. То су Му че ње све тог Те о до ра Ти ро на, Су срет Ма ри је и Је ли са­ве те, Хри стос и Са мар јан ка и Усе ко ва ње гла ве све тог Јо ва на. На боч ним две ри ма су пред ста ве

1 М. Ле сек, Ико но стас цр кве Св. Те о до ра Ти ро на у Ири гу, 245–247.2 М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, II, 263–264.

Хри стос у Ка пер на у му3 и Вас кр се ње Ла за ре во,4 на цар ским са ста вље ним од че ти ри ме да љо на, Бла­го ве сти и Бла го ве сти За ха ри ји. Из над цар ских две ри у ме да љо ни ма, Не до ти чи ме се, Пре о бра­же ње, цен трал на ико на, та ко ђе као у Ки кин ди и Обре жу ин спи ри са на Би бли јом Пи ска то ра, и Хри стос ле чи сле по га; из над боч них на се вер ној стра ни Ан ђео чи сти уста про ро ка Или је од гре­ха, а на ју жној Жр тва Авра мо ва. У дру гој зо ни, изнад пре сто них ико на на ко ји ма су све ти Те­о дор Ти рон, Бо го ро ди ца са Хри стом, Хри стос и Јо ван Кр сти тељ, на ла зе се по две сто је ће фи гу ре апо сто ла око сре ди шњих ком по зи ци ја Си ла зак Све то га Ду ха на апо сто ле, Вас кр се ње и Ваз не се­ње. У сре ди ни ви шег по ја са су Све та Тро ји ца, а са обе стра не су по три ико не са апо сто ли ма. У окви ру лу ка ко ји фор ми ра ју ме да љо ни са два на­ест про ро ка на ла зи се Рас пе ће ко је флан ки ра ју из ду же ни, сто је ћи ме да љо ни Ма ри је Маг да ле не, Бо го ро ди це, Јо ва на Бо го сло ва и Лон ги на.

По ред ол тар ске пре гра де сли кар је на сли као ико ну Хри ста на епи скоп ском тро ну и ста ро за вет­

3 Те ма Хри стос про кли ње Ка пер на ум (Мат. 11, 23) укљу чи ва на је у те ма ти ку по ка ја ња по твр ђу ју ћи ње гов зна чај у ес ха то ло­шком кон тек сту. У овом гра ду Христ је учи нио мно го чу да и про вео ве ли ки део сво је јав не де лат но сти. Ка ко се ста нов ни ци гра да ни су по ка ја ли Христ га је про клео. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 406.4 Пред ста ве Хри сто вих чу де сних вас кр се ња, пре све га Вас кр­се ње Ла за ра, “при по вест ко ја ре дов но ула зи у збор ни ке не дељ­них про по ве ди“, при па да ју ес ха то ло шкој те ма ти ци срп ског ба рок ног сли кар ства. Хо ланд ски ма ни ри стич ки гра фич ки ли сто ви, на ро чи то они ко је је гра ви рао Кор не лис Корт пре ма ком по зи ци ји Фре де ри ка Цу ка ри ја, сна жно су ути ца ли на уоб­ли ча ва ње пред ста ве Ла за ре вог вас кр се ња. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 427.

241

не сце не на лам пе ри ја ма пев ни ца.5 Из над се вер не пев ни це су Све ти Или ја у пу сти њи, Све ти Или ја при но си жр тву и Про рок Је ли сеј вра ћа мај ци де те,6 а из над ју жне Мој си је раз два ја Цр ве но мо ре, Мој си­је при ма та бли це за ко на и Нео па ли ма ку пи на.

Иако је тем пло хра ма Све тог Те о до ра Ти ро на у ка сни јим об на вља њи ма пре ма за но не пре сли ка­не по вр ши не и ме да љо ни на лам пе ри ја ма пев ни­ца по не ли су нај и зра зи ти је стил ске осо бе но сти сли кар ства Ја ко ва Ор фе ли на. Пла сти ци тет фи­

5 М. Ле сек, Ико но стас цр кве Св. Те о до ра Ти ро на у Ири гу, 245–247.6 Исто, 247; Уп.: Ириг, Пра во слав на цр ква Те о до ра Ти ро на, 33, на во ди се Сре те ње као те ма.

гу ра си гур но по ста вље них у про стор, до ста ста­бил них и мир них, без па те ти ке и ег зал ти ра них ге сто ва, у пу ној ме ри до ла зи до из ра жа ја. На­гла ше ни во лу мен и скулп ту рал на об ра да фор­ме осе ћа се ис под ха љи на те шких на бо ра ко је се спу шта ју низ ма сив на те ла. И на овој, као и на оста лим ол тар ским пре гра да ма при сут на је сли­ка ре ва на кло ност ка ро кај ној га ми, са зда ној од ру жи ча стих, пла вих и зе ле них бо ја.

Ква ли тет сли кар ства ко ји се при ме ћу је на не­пре сли ка ним, ори ги нал ним по вр ши на ма као и из ван ред на ре зба ри ја ба рок них и ро ко ко об ли­ка, чи не ико но стас цр кве Све тог Те о до ра Ти ро­на јед ним од бо љих умет нич ких оства ре ња дру ге по ло ви не 18. ве ка на те ри то ри ји Сре ма.

242

Ико но стас цр кве Све тог Те о до ра Ти ро наИРИГ |

СТАПАР

Ико но стас цр кве Ва ве де ња пре све те Бо го ро ди це

Ико но стас ста пар ске цр кве по све ће не Ва ве­де њу Бо го ро ди це, пр ви је од Ор фе ли но вих

ра до ва об ра ђе них у са вре ме ној, по сле рат ној пе­ри о ди ци или ли те ра ту ри из ко је са зна је мо ре зул­та те и от кри ћа до ко јих се до шло по сле чи шће­ња, од но сно ски да ња, у 19. ве ку на не тог пре ма за ко јим је „осве жа ва но“ Ор фе ли но во сли кар ство.1 Ве о ма ма ли број Ор фе ли но вих ол тар ских пре­гра да из бе гао је та кву суд би ну. На из глед ве­шта ин тер вен ци ја ло кал ног сли ка ра на ико на ма у Ста па ру за ва ра ла је ра ни је ис тра жи ва че ко ји су–мо жда и за то што је пре сли ка ва ње из 1898. пра ти ло основ не об ли ке и бо је ори ги на ла2 – са­мо за ико но стас из Ве ли ких Ра ди на ца при ме ти ли да је „ис ква рен не до ту па вом ре ста у ра ци јом“.3 С дру ге стра не, ово де ло по слу жи ло је дру ги ма као по ла зи ште за раз ма тра ње сти ла и ква ли те та Ор­фе ли но вог сли кар ства.4

Ор фе ли но во аутор ство ста пар ске ол тар ске пре гра де ни ка да ни је до во ђе но у пи та ње; по твр­ђе но је у нат пи су из над цар ских две ри из ко га се ви ди да тум ка да је за вр ше на, 12. јун 1790. Иста го­ди на за бе ле же на је и у ле то пи су цр кве као го ди на ка да је за сли ка ње и из ра ду ду бо ре за ис пла ће но 3.000 фо рин ти, 1000 из бла гај не цр кве не оп шти не, а 2000 при ку пље но до бро вољ ним при ло зи ма.5

1 З. Да ви дов, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у Ста па ру, 173–184.2 Исто,175–177; Уп.: Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 78.3 В. Пе тро вић, М. Ка ша нин, Срп ска умет ност у Вој во ди ни, 88.4 З. Да ви дов, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у Ста па ру, 177; Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 78–79; Д. Ме да­ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 124.5 З. Да ви дов, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у Ста па ру, 175.

Ис под нат пи са је пот пис Ја ко ва Ор фе ли на „Ц. Кр. Ака де ми је ма ле ра“. До да так на нат пи су по ти че од Љу де ви та Штај не ра, стран ца ко ји се кра јем 19. ве ка до се лио у Сом бор и за ко га се ду го сма тра ло да је фар бао зи до ве ста пар ске цр­кве, све док сре ди ном 20. ве ка ре ста у ра то ри По­кра јин ског за во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре Вој во ди не ни су от кри ли да је са свим пре ма зао Ор фе ли но ве ико не.6

По де ла ол тар ске пре гра де из ве де на је хо ри­зон тал ним зо на ма у за ви сно сти од рас по ре да по је ди них гру па ико на на ње му. По сто је три основ на по ја са из над ко јих је ли не та ико но ста са са ме да љо ни ма. У со клу су че ти ри ико не Жр тва Авра мо ва, Бек ство у Еги пат, Ку ша ње Хри ста и Бла го ве сти За ха ри ји.7 По ред Бла го ве сти на цар­ским, на боч ним две ри ма су Ва си ли је Ве ли ки и Гри го ри је Бо го слов, а из над њих у кар ту ша ма Хри стос и Са мар јан ка и Хри стос и Ни ко дим. Че ти ри пре сто не ико не но се ли ко ве Све тог Ни­ко ле, Бо го ро ди це са Хри стом, Хри ста и Јо ва на Кр сти те ља. Сред њу зо ну чи не сто је ће фи гу ре

6 Исто, 175–177.7 У те мат ским окви ри ма ба рок них ико но ста са Бла го ве сти За­ха ри ји се сме шта ју у при ступ ну зо ну со кла, као на овој Ор фе­ли но вој ол тар ској пре гра ди или на цар ске две ри. У пред ста ви се по ја вљу је ар хан ђео Га ври ло. За ње но ту ма че ње ли те рар на па ра ле ла се на ла зи у Вен цло ви ће вој Бла го ве штен ској дра ми, „у ко јој Бог Отац, ша љу ћи ар хан ђе ла Га ври ла Бо го ро ди ци ка же: Та шта се сне би ваш и сму ћеш се у се би, о ти Га ври ле, че му ли се чу диш то, а ни си ли по пре ти од ме не по слат био к За ха ри ји ар хи је ре ју те му по ка за за Јо ва но во ро ђе ње?“. М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 312; Га врил Сте фа­но вић Вен цло вић, Цр ни би во у ср цу, 412–413. Ве за из ме ђу те ма Бла го ве сти и Бла го ве сти За ха ри ји би ла је оп ште ме сто и у бо­го слов ској тра ди ци ји прет ход них епо ха. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 312.

243

апо сто ла, Ан дреј, Пе тар, Па вле, Мар ко, Ма теј, Јо ван, Вар то ло меј, Фи лип, Лу ка, Си мон, То ма, Ја­ков, рас по ре ђе не у два ре да флан ки ра ју ћи цен­трал ну ком по зи ци ју Све та Тро ји ца на ко јој је Христ при ка зан као мла ђи чо век са ле вом ру ком на гру ди ма док у де сној др жи крст. Бог Отац је на сли кан као ста рац бе ле бра де и ко се об у чен у зе ле ни хи тон и си ви хи ма ти он, ле ву ру ку др­жи на ку гли, де сном бла го си ља. Ле во од Хри ста и де сно од Бо га Оца су две гла ве ан ђел чи ћа. На сре ди ни у гор њем де лу ико не је Све ти Дух у ви­ду го лу ба.8

У гор њој зо ни је Рас пе ће са Бо го ро ди цом и Јо­ва ном Бо го сло вом, окру же но са два на ест ме да љо на Хри сто вих стра да ња, по ве за них са пред ста вом

8 Срп ско ба рок но сли кар ство при хва та пред ста ву но во за вет­не Све те Тро ји це где је Бог Отац при ка зан као ста рац да на, Бог Син у ли ку Ису са Хри ста, а Бог Дух као го луб. Хо ри зон­тал ни ком по зи ци о ни тип Све те Тро ји це, као овај Ор фе ли нов у Стапару, у ко ме Бог Отац и Бог Син се де је дан по ред дру гог на обла ци ма, а из над њих је го луб Све тог Ду ха, по ја вљу је се у умет­но сти ка то лич ке и пра во слав не цр кве још кра јем сред њег ве ка. Пре ма тра ди ци о нал ној ико но граф ској схе ми, ко ја је дог мат ски по твр ђе на сти хо ви ма 109. псал ма, Бог Син је сме штен де сно од Оца, док је Бог Отац пред ста вљен као ста рац. Го луб Све тог Ду ха при ка зан је у сре ди ни, из ме ђу два пр ва ли ца Све те Тро ји це. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 301–302.

Све те Тро ји це:9 Тај на ве че ра, Из дај ство Ју ди но, Хри стос пред Ка ја фом, Мо ли тва на Ма сли но вој го ри, Вој ни ци спро во де Хри ста, Хри стос код пр во­све ште ни ка Ане, Хри стос пред Пи ла том, Кру ни­са ње тр но вим вен цем, Но ше ње кр ста, Пут на Гол­го ту, Ски да ње ха љи на и При ки ва ње на крст.10

Ор фе ли но ве ико не на ста пар ској ол тар ској пре гра ди до би ја ју за хва љу ју ћи ва лер ским гра­да ци ја ма све тлих бо ја но во стил ско обе леж је. У Ста па ру, де сет го ди на по сле ико но ста са у Срем­ским Кар лов ци ма, Ор фе ли но ва па ле та је сло же­ни ја, ко ло рит бо га ти ји, сли кар ство зре ли је. При­ме ћу ју се тра же ња но вих из ра жај них мо гућ но сти. У ком по зи ци ја ма је, из у зев пре сто них ико на на ко ји ма је за др жао ака дем ску стро гост, сло бод ни­ји, сли ка спон та ни је, тем пе ра мент ни је, у сло бод­ни јој фак ту ри ши ро ким по те зи ма чет ке.

9 На пред ста ве Бо га Оца и Бо га Си на, ко ји су сли ка ни по ста­вље ни је дан по ред дру гог, ве ли ког ути ца ја је има ло по ве зи ва­ње Хри сто вих стра да ња са Све том Тро ји цом. Христ се че сто на њи ма ја вља као ис ку пи тељ са кр стом у ру ка ма. У ба рок ној умет но сти ве ли ча ње Све те Тро ји це зна чи ло је ве ли ча ње Хри­ста као ис ку пи те ља. В.: G. Schil ler, The Ico no graphy of Chri stian Art, 223–224; Sachs H., Badstübner E., Ne u mann H., Erklärendes Wör ter buch zur Chri stlic hen Kunst, 78–86.10 Са др жај ико но ста са по: З. Да ви дов, Ико но стас Ја ко ва Ор­фе ли на у Ста па ру, 177–183.

Ико но стас цр кве Ва ве де ња пре све те Бо го ро ди цеСТАПАР |

244

ВЕЛИКИ РАДИНЦИ

Ико но стас цр кве Све тог Ар хан ђе ла Ми ха и ла

Ју ла 1791. го ди не Ја ков Ор фе лин је скло пио уго­вор са цр кве ном оп шти ном у Ве ли ким Ра дин­

ци ма о из ра ди ол тар ске пре гра де и епи скоп ског пре сто ла. Оба ве зао се да ће из ра ди ти ико но стас „ху до же ством жи во пи са ним“, са до брим и по сто­ја ним бо ја ма, као и „фа ин зла том“ по зла ти ти „ци­ра те“, а „на по до би је тем пла“ ка те драл не цр кве у Срем ским Кар лов ци ма. До го во ре но је да се умет­ни ку за „труд ико но пи сниј ис пла ти у го то вом 900 фо рин ти, у на мир ни ца ма 400 ока бра шна, пар на­зи ма ди, од сва ке ку ће пар ко ко ша ка, пре ма по­тре би др ва за огрев и ко ла за под воз ра ди на бав ке сли кар ског ма те ри ја ла“.1 Сли кар ске по сло ве Ор­фе лин је за вр шио 1792. о че му све до чи нат пис на до њем де лу ико не Ар хан ђе ла Ми ха и ла, па тро на хра ма.2 Кра јем три де се тих го ди на 19. ве ка сли ка­ри Јо ван Ива нић и Ар се ни је Ста кић чи сти ли су и осве жа ва ли ико но стас.3 Псе у до кон зер ва тор ским ин тер вен ци ја ма по чет ком 20. сто ле ћа ол тар ска пре гра да је из гу би ла свој пр во бит ни из глед. Иако бо је ни сло је ви пот пу но пре кри ва ју ори ги нал не по вр ши не, мо же се уочи ти да се Ор фе лин при­др жа вао кла у зу ле уго во ра и да је у из ве сној ме ри по но вио ре ше ња свог ра да у ка те драл ној цр кви Срем ских Кар ло ва ца.4 Слич ност је по себ но при­сут на у ком по зи ци ја ма по је ди них сце на из ци­клу са Хри сто вих стра да ња. Ол тар ска пре гра да у Ве ли ким Ра дин ци ма, у по ре ђе њу са ка те драл ним

1 М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, II, 265.2 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те­гу, 89; М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, II, 265.3 М. Ле сек, Јо ван Ива нић, 317.4 М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те­гу, 124, фу сно та 46; М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, II, 265

хра мом у Кар лов ци ма, због раз ли ке у ди мен зи ја­ма по не ла је сма њен ико но граф ски ре пер то ар.

Рас по ред ико на, осим ма лих од сту па ња, по на­вља ста пар ски мо дел. У со клу уме сто Бек ства у Еги пат, при ка за них у Ста па ру, је Су срет Ма ри­је и Је ли са ве те, ком по зи ци ја чи је се сим бо лич но зна че ње ве зу је за уло гу Бо го ро ди це за штит ни це и по сред ни це у еко но ми ји спа се ња, те ме Хри стос и Са мар јан ка и Хри стос и Ни ко дим, за ме ни ли су ли ко ви је ван ђе ли ста Лу ке и Мар ка. Ви ше цар­ских две ри је Ар хан ђел Ми ха и ло, а на цен трал ној по зи ци ји Све та Тро ји ца – Кру ни са ње Бо го ро ди­це.5 Као и у Ста па ру, око Рас пе ћа са Бо го ро ди цом и Јо ва ном Бо го сло вом рас по ре ђе не су сце не Хри­сто вих стра да ња ко је се де ли мич но раз ли ку ју по из бо ру те ма од прет ход ног ико но ста са.6

Ис под но ви јих сло је ва на зи ру се ли ко ви ка­рак те ри стич ни за Ор фе ли на, као и си стем дра пи­ра ња ха љи на све ти тељ ске оде ће гу стим и те шким на бо ри ма, ко је сре ће мо на ол тар ској пре гра ди ка те драл ног хра ма у Кар лов ци ма. Ме ђу тим, све до ски да ња но вих пре ма за не мо же се до не ти од­ре ђе ни ји за кљу чак о овом Ор фе ли но вом де лу.

5 Пред ста ва но во за вет не Све те Тро ји це ко ји кру ни шу Бо го­ро ди цу би ла је по пу лар на у срп ском ба рок ном сли кар ству. На раз ви је ним ба рок ним ико но ста си ма по ја вљу је се као сре ди шња ико на све у куп ног идеј ног про гра ма. Срп ски сли ка ри „при хва та­ју ћи ову те му у чвр сто де фи ни са ној схе ми“, ва ри ра ју ико но граф­ско ре ше ње у ко ме Бог Отац и Бог Син уз по сре до ва ње Све тог Ду ха Бо го ро ди ци, ко ја на обла ци ма сто ји или кле чи, ста вља ју кру ну на гла ву. Ова ква ико но граф ска фор му ла ци ја на ста ла је у Шпа ни ји, Ита ли ји и Фран цу ској по чет ком 15. ве ка и не ме ња ју­ћи об лик на ста ви ла да се пред ста вља и у за пад но е вроп ској ба­рок ној умет но сти. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар­ство, 304; L. Réau, Ico no grap hie de l’ art chrétien, II–2, 621–626.6 Рас по ред ико на: М. Ле сек, Ве ли ки Ра дин ци, Пра во слав на цр­ква Св. Ар хан ђе ла Ми ха и ла, 88–89.

245

КРАЉЕВЦИ

Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле

При кра ју по сло ва на ико но ста су цр кве у Ве­ли ким Ра дин ци ма, апри ла 1792, Ја ков Ор­

фе лин је био у пре го во ри ма за де ко ри са ње уну­тра шњо сти хра ма у Кра љев ци ма, срем ском се лу ко је се у за пи си ма пу то пи са ца, као срп ско ме сто, по ми ње већ 1339.1 Под аустриј ском вла шћу, ка да је Срем био по де љен на вла сте лин ства, Кра љев ци су од 1737. као Ја рак и Ве ли ки Ра дин ци, при па­ли ми тро вач ком ко је је до био на упра ву ге не рал гроф Јо хан Ко ло ре до. Го ди не 1744. по сед је ку пио ба рон Мар ко Пе ја че вић, али је већ 1745. вла сте­лин ство ушло у са став Вој не гра ни це.2

Пре ма уго во ру, умет ник је до био „да на сли ка ико но стас и да „ци ра те“ по зла ти „фа ин зла том“, а да сту бо ве по „ху до же ству сво је му“ мра мо ри ра или обо ји и да ста ви цр ве ну ла зу ру по сре бру“.3 Сли кар се оба ве зао да обо ји и по зла ти це ло куп­ни ре зба ре ни мо би ли јар, пев ни це, епи скоп ски трон, про ско ми ди је у ол та ру, два ико но ста са (стал ци за ико не), те тра под, ана ло ги је, као и да на сли ка ико не у пев ни ца ма и на ар хи је реј ском пре сто лу. На гла ше но је да се са ра до ви ма за­поч не од мах по за вр шет ку ол тар ске пре гра де у Ве ли ким Ра дин ци ма и да, до окон ча ња по сло ва, не сме скла па ти ни ка кве дру ге уго во ре. На кра­ју умет ник је обе ћао да ће пре ма пред ло же ном узо ру и уго во ру из ве сти по сао, га ран ту ју ћи то сво јом ча шћу и це лом имо ви ном, ко ју је ста вио у за лог. „Цр кве на оп шти на се са сво је стра не оба ве за ла да ће Ја ко ву Ор фе ли ну за це ло ку пан и до бро ура ђен по сао ис пла ти ти у го то вом 2.700 фо рин ти, у на мир ни ца ма 2000 ока бра шна, 100

1 Д. По по вић, Ср би у Сре му до 1736/7, 74–75.2 Исто, 123, 135.3 М. Ле сек, Ико но стас цр кве Св. Ни ко ле у Кра љев ци ма, 135.

па ри ко ко ша ка, 100 ока па су ља, 30 ока со чи ва, две цен те ме са, 500 ја ја, а дру го што бу де по треб­но ду жна је да да по так си за го то ве нов це, као и пре ма по тре би др ва и ћу му ра и под воз ра ди на бав ке ма те ри ја ла“.4

Из нат пи са ко ји се на ла зио у кар ту ши из над цар ских две ри са зна је се да је Ор фе лин за вр шио сли ка ње ико но ста са 23. ок то бра 1794. Де се так го ди на ка сни је да тум је за бе ле жен и у књи зи ин­вен та ра кра ље вач ке цр кве.5 Др во ре збар ски ра до­ви за вр ше ни су не ко ли ко го ди на ра ни је, 1791. На осно ву кон цеп ци је и фор ме еле ме на та пре по зна­та је ра ди о ни ца Ар се ни ја Мар ко ви ћа.6

Пре ма из ве шта ју кар ло вач ке епар хиј ске ко ми­си је из 1733. Кра љев ци су има ли цр кву уко па­ну у зе мљу, по кри ве ну тр шча ним кро вом. Услед тро шно сти хра ма за по ве ђе но је да се у ње му не слу жи ли тур ги ја, већ да се от поч не са из град њом но вог. О цр кви брв на ри, за ко ју су ме шта ни од 1734. са ку пља ли гра ђу, да нас не ма мо са чу ва них по да та ка.7 Но ва цр ква са зи да на је 1779. али је уни ште на у то ку Дру гог свет ског ра та. Ра до ви на об но ви хра ма за по че ли су 1971. а за вр ше ни 1983. ка да је и по но во осве ћен. Ико но стас је са чу ван и пре не сен у цр кве ну оп шти ну Ру ме, где се на ла­зио до 1961, ка да је пре ме штен у Га ле ри ју Ма ти це срп ске у Но вом Са ду.8 Го ди не 1985. ико не су вра­

4 Исто,135.5 М. Ле сек, Ико но стас цр кве Св. Ни ко ле у Кра љев ци ма, 127–128.6 Б. Ку лић, Но во сад ске др во ре збар ске ра ди о ни це у 18. ве ку, 189–190.7 Д. Ру ва рац, Срп ска ми тро по ли ја кар ло вач ка око по ло ви не XVI II ве ка, 83–84.8 М. Ле сек, Ико но стас цр кве Св. Ни ко ле у Кра љев ци ма,129.

246 247

ће не цр кве ној оп шти ни у Кра љев ци ма.9 Из ме ђу 1985. и 1987. из вр ше ни су на ол тар ској пре гра ди кон зер ва тор ско–ре ста у ра тор ски ра до ви ко ји ма је ру ко во дио За вод за за шти ту спо ме ни ка кул­ту ре у Срем ској Ми тро ви ци.

На ико но ста су цр кве Све тог Ни ко ле, чи ја је струк ту ра по де ље на у три ја сне хо ри зон тал­не це ли не, Ор фе лин је по но вио ком по зи ци о на и ли ков на ре ше ња сво јих ста ри јих де ла, тем пла ка те драл ног хра ма у Срем ским Кар лов ци ма и ол­тар ске пре гра де у Ве ли ким Ра дин ци ма.

У со клу ико но ста са на ла зи ле су се че ти ри ико не Пра вед ни Јов, Су срет Ма ри је и Је ли са ве те, Жр тва Авра мо ва, Бла го ве сти За ха ри ји. На пре­сто ним ико на ма су све ти Ни ко ла, Бо го ро ди ца, Хри стос и Све ти Јо ван. Бла го ве сти на цар ским, а на боч ним две ри ма Ан ђео хра ни тељ и Ар хан­ђео Ми ха и ло.

Из над цар ских две ри на ла зи се ме да љон са нат пи сом, по врх ко га је ра ни је ве ро ват но ста ја ла ико на Тај не ве че ре ко ја је не ста ла по сле Дру гог свет ског ра та. Над се вер ним и ју жним две ри ма Ро ђе ње и Вас кр се ње Хри сто во.

У сред њем де лу дру ге зо не по ста вље на је ком­по зи ци ја Све те Тро ји це, кон ци пи ра на са свим у ду ху ба рок них при ка за. У два хо ри зон тал на ре да, из над пре сто них ико на, де сно и ле во од Све те Тро ји це, на ла зи се два на ест апо сто ла, Фи лип, Ја­ков, Ан дреј, Мар ко, Ма теј, Пе тар, Па вле, То ма, Лу ка, Си мон, Вар то ло меј, Јо ван у до њем и два­на ест про ро ка, Да вид, Со ло мон, Ава кум, Мој си је, Или ја, Арон, Иса и ја, Амос, Је зе киљ, За ха ри је, Је­ре ми ја, Да ни ло, у гор њем ре ду.

Ис под ве ли ког кр ста, а из над Све те Тро ји це, у цен трал ном де лу тре ће зо не Све ви де ће око.10 Ико не са сце на ма Хри сто вих стра да ња за у зи ма ле су гор њи део ико но ста са око Рас пе ћа: Ју дин по­љу бац, Хри стос пред Пи ла том, Кру ни са ње тр но­вим вен цем, Су срет са Си мо ном, Но ше ње кр ста, При ки ва ње на крст, Рас пе ће Хри сто во, Ски да ње

9 М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му, II , 266.10 Све ви де ће око, ба рок ни сим бол Бо га, „ви зи ја је Хо ру со вог ли ца ре не сан сне хи је ро гли фи ке, ко је је у ба рок ној ам бле ма ти­ци по ста ло не за о би ла зни пик то грам Бо га. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 296.

ха љи на, Ec ce ho mo, Христ пред Ка ја фом, Христ пред Аном.

За вр шни део ико но ста са чи не рас по ре ђе ни ли ко ви око Кр ста са Рас пе ћем, са де сне Бо го ро­ди ца и Ма ри ја Маг да ле на, са ле ве Јо ван Бо го слов и Лон гин.11

У ли те ра ту ри ко ја се ба ви про у ча ва њем умет­нич ког ства ра ла штва Ја ко ва Ор фе ли на ис так ну та је слич ност ол тар ске пре гра де кра ље вач ке цр кве са де ло ви ма ико но ста са ка те драл ног хра ма у Срем­ским Кар лов ци ма.12 По на вља ње успе шних ре ше­ња по себ но илу стру ју пре сто не ико не и по је ди не сце не Хри сто вих стра да ња, на ко ји ма је до след но спро вео гра фич ке пред ло шке из Пи ска то ро ве Би­бли је, уз не ке из ме не, из о ста вља ње пеј са жа, ар хи­тек ту ре или ак це сор них фи гу ра у по за ди ни.13

Нај ви ше па жње сли кар је по све тио пре сто­ним ико на ма на ко ји ма су мир не, ско ро ста тич не фи гу ре, уз др жа них ге сто ва и по кре та, по ста вље­не ис пред тон ски из ди фе рен ци ра не си во пла ве и си во ру жи ча сте по за ди не.

Код апо сто ла и про ро ка при мет не су ана том­ске гре шке и не спрет на скра ће ња, не мар ност у об ра ди, гре шке у про пор ци ја ма, што је ве ро ват но би ла по сле ди ца на ста ла уче шћем Ор фе ли но вих по моћ ни ка у ре а ли за ци ји ико но ста са.14 Ро кај ну па ле ту ко ју су на ра ни јим ол тар ским пре гра да­ма са чи ња ва ле нај не жни је и нај фи ни је па стел не бо је, за ме ни ла је не што хлад ни ја.

Че сто по на вља ње без број пу та исте ре ли ги­о зне те ма ти ке ко ју је мо ра ла да са др жи ол тар­ска пре гра да, ком по зи ци о них и ли ков них ре ше­ња би ло је усло вље но же ља ма на ру чи о ца. То је до ве ло до огра ни ча ва ња Ор фе ли на у сло бо ди сли кар ског из ра жа ва ња до во де ћи га до не ин вен­тив но сти, стаг на ци је, па по не кад и до опа да ња умет нич ког ква ли те та де ла.

11 Рас по ред ико на на ико но ста су дат по: Т. Ан то ни је вић, Ико­но стас цр кве Све тог Ни ко ле у Кра љев ци ма, де ло Ја ко ва Ор­фе ли на, текст ди плом ског ра да, од бра ње ног на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду ју на 1996.12 Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 77.13 Љ. Сто шић, За пад но е вроп ска гра фи ка као пред ло жак срп­ском сли кар ству XVI II ве ка, 36.14 М. Ле сек, Умет нич ка ба шти на у Сре му II , 267.

Ико но стас цр кве Све тог Ни ко леКРАЉЕВЦИ |

246 247

ЈАРАК

Ико но стас цр кве Све тог Ге ор ги ја у Јар ку

Цр ква Све то га Ге ор ги ја, на вој ном има њу се­ла Ја рак, ба рок ни храм из ду же не осно ве са

три тра ве ја и зво ни ком на за пад ној стра ни, из­гра ђе на је 1771.1 Ико но стас, рад др во ре зба ра Ак­сен ти ја Мар ко ви ћа, по ста вљен је 1774. го ди не,2 а сли кар ске по сло ве оба ви ли су 1797. Ја ков Ор фе­лин и Сте фан Га ври ло вић.3 Да то ва ње је од ре ђе но пре ма са чу ва ном и об ја вље ном уго во ру ко ји је са чи њен и пот пи сан од сли ка ра и ло кал ног цр­кве ног од бо ра.4 Умет ни ци ма је за овај по сао ис­пла ће но 2.200 фо рин ти, у на мир ни ца ма 1000 ока бра шна, цен та ме са, 600 ја ја, пре ма по тре би др ва и ћу му ра, као и ко ла за под воз.5

Струк ту ра ико но ста са по де ље на је „хо ри зон­тал но са два ар хи тра ва и три зо не, а вер ти кал­но ра сте ром истих по ља одво је них сту бо ви ма и пи ла стри ма и у тре ћој зо ни, при че му је сред ња вер ти ка ла на гла ше на ве ли чи ном сре ди шње ико­не и Кр стом осло ње ним на бал да хин и по ви ше но по сто ље. Ико не у дру гој зо ни су гру пи са не по че­ти ри у истом по љу, пра вил них су овал них кар ту­ша и спо је не ду бо ре зним ра мо ви ма за пи ла стре

1 М. Ко со вац, Срп ска пра во слав на ми тро по ли ја кар ло вач ка по по да ци ма за 1905. го ди ну, 331.2 Б. Ку лић, Но во сад ске др во ре збар ске ра ди о ни це у 18. ве ку, 287.3 Д. Ме да ко вић, Ја ков Ор фе лин, Срп ски сли ка ри, 75; Д. Ме да­ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 119; М. Ле сек, Ико но­стас цр кве Св. Ти ро на у Ири гу, 246; М. Ле сек, Ико но стас Ја ко­ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу,124–125; М. Ле сек, Ја рак, Пра во слав на цр ква Св. Ге ор ги ја, 35.4 О. Ба та ве љић, Не ко ли ко до ку ме на та о сли ка ру Сте фа ну Га­ври ло ви ћу, 149, пре штам па но у: М. Ко ла рић, Кла си ци зам код Ср ба, 3, 51–52.5 О. Ба та ве љић, Не ко ли ко до ку ме на та о сли ка ру Сте фа ну Га­ври ло ви ћу, 149, пре штам па но у: М. Ко ла рић, Кла си ци зам код Ср ба, 3, 51–52.

и ар хи тра ве. У тре ћој зо ни су по но вље ни об ли ци кар ту ша, али су ра ци о нал но рас по ре ђе не пре ма кри ви ни лу ка сво да. Ка ко су кар ту ше и ико не свих зо на на це лој по вр ши ни спо је не ор на мен­ти ма, чи та ва струк ту ра је чип ка ста, про зрач на и ве о ма ла ка“.6

Те ме у со клу су Па ра бо ла о тр ну и брв ну (Мт. 7, 1–5; Лу ка, 6, 41),7 Хри стос и Са мар јан ка, Усе­

6 Б. Ку лић, Но во сад ске др во ре збар ске ра ди о ни це у 18. ве ку, 287.7 Хри сто ве па ра бо ле су још у схо ла стич кој те о ло ги ји сред­њег ве ка ту ма че не ис кљу чи во сим бо лич но. В.: Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 148. У тра ди ци о нал ној по де ли пре ма по уч ном зна че њу по сто је две вр сте па ра бо ла. Јед не су мо ра­ли за тор ске, ко је про по ве да ју де ла ми ло ср ђа и љу ба ви, а дру ге има ју на гла ше но ес ха то ло шко зна че ње, од но се се на бу ду ћи жи вот иза бра них и осу ђе них. В.: L. Re au, Ico no grap hie de l’ art chrétien, 330–359. У пра во слав ној ба рок ној по бо жно сти, као и у ка то лич кој, па ра бо ле на пу шта ју тра ди ци о нал ну ти по ло ги­ју и укљу чу ју се у ан га жо ва не вер ско–ди дак тич не про гра ме, ту ма че ћи и бра не ћи но ви мо рал ни ко декс цр кве. У про по­вед нич ким збор ни ци ма про ту ма че на су мо ра ли за тор ско–ес­ха то ло шка зна че ња па ра бо ла и њи хо ва функ ци ја у од бра ни ак ту ел них дог мат ских схва та ња. Ико но гра фи ја па ра бо ла је и од ре ђе на ту ма че њи ма ко је су оне по не ле у истим збор ни ци­ма. „По ред сло же но сти але го риј ског је зи ка ба рок не ре то ри ке, мо гу ће је уочи ти ону основ ну нит ту ма че ња ко ји ма су про по­ве ди по твр ђи ва ле сли ку и ко јим је сли ка по твр ђи ва ла про­по вед“. В.: М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја па ра бо ла у срп ском ба рок ном сли кар ству и укра јин ски про по вед нич ки збор ни ци, 159–187. На по ја ву мо ра ли за тор ско–ди дак тич не те ма ти ке у срп ском ба рок ном сли кар ству пре суд но је ути ца ло укра јин­ско схо ла стич но бо го сло вље, ба рок но школ ско по зо ри ште и по пу лар на по е зи ја. В.: Р. Ми ха и ло вић, Ути цај мо ра ли за тор­ских те ма и школ ске дра ме на европ ску ли ков ну умет ност XVII и XVI II ве ка, 53–78; Р. Ми ха и ло вић, Ико но гра фи ја па­ра бо ле о блуд ном си ну, 479–498. У пе ри о ду ба ро ка би блиј ска сим бо ли ка и би блиј ска але го ри ја на чин су ис ка зи ва ња од ре­ђе них иде ја и по ста ју ду хов но сре ди ште оп штег. Па ра бо ле као де ло ви Би бли је због свог зна че ња ве о ма су по пу лар не и на дах­њу ју сли кар ско ства ра ла штво, од го ва ра ју иде ја ма ба рок ног

248 249

ко ва ње гла ве све тог Јо ва на и Бла го ве сти За ха ри­ји. На пре сто ним ико на ма Све ти Ге ор ги је, Бо го­ро ди ца са Хри стом, Хри стос и Јо ван Пре те ча. На се вер ним боч ним две ри ма Све ти Ге ор ги је, на ју жним Ар хан ђео Ми ха и ло. У по ја су из над две­ри на сли ка не су три ико не Ва ве де ње, Тај на ве че­ра и Смрт Бо го ро ди це. Цен трал на ком по зи ци ја је Све та Тро ји ца ко ја за у зи ма ви си ну оба по ја са сред ње зо не у ко јој су два на ест ико на Ве ли ких пра зни ка, Ва ве де ње, Смрт Бо го ро ди це,8 Ро ђе ње Хри сто во, Об ре за ње, Пре о бра же ње, Ваз не се ње,

про по вед ни штва и у ду ху су ба рок не по бо жно сти. У европ ско сли кар ство до спе ва ју пре ко гра фич ких ли сто ва и ам бле мат­ске ли те ра ту ре. В.: Р. Ми ха и ло вић, Ути цај мо ра ли за тор ских те ма и школ ске дра ме на европ ску ли ков ну умет ност XVII и XVI II ве ка, 53–78.8 Тра ди ци о нал на ком по зи ци о на схе ма Ус пе ње Бо го ро ди це, под ути ца јем ба рок ног ма ри јан ског про по вед ни штва, до бро по зна тог срп ском бо го сло вљу 18. ве ка, ре ин тер пре ти ра на је у пред ста ву на ко јој је при ка за на Бо го ро ди чи на смрт и ње но те ле сно ваз не се ње у не бо – As sump tio cor po ris San ctae Ma ri ae. В.: М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 124–125. Из раз ло га што про те стант ска те о ло ги ја, при хва ће на из апо криф них спи са, ни је при зна ва­ла Бо го ро ди чи но те ле сно ваз не се ње, те ма по ста је јед на од нај ак ту ел ни јих та ча ка по ле мич ких рас пра ва. „Бо го ро ди чин As sump tion је по стао је дан од па ла ди ја ба рок не те о ло ги је и умет но сти ка то лич ке ре фор ме, што се од ра зи ло на умет ност и на ре фор ми са но бо го сло вље пра во слав не цр кве, у чи јој је сред њо ве ков ној тра ди ци ји већ би ло при хва ће но ве ро ва ње о ње ном те ле сном ваз не се њу. У ба рок ној екле зи о ло ги ји ком по­зи ци ја је има ла три јум фал но зна че ње: ту ма че на је као по бе до­но сна цр ква – ec cle sia tri um fans.“ В.: М. Ти мо ти је вић, Ико но­гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 127; Е. Ma le, L’ art re li gi e ux après le Con ci le de Tren te, 360–365. Фор­му ла ци ју Бо го ро ди чи ног те ле сног ваз не се ња на на чин ка ко је она ин тер пре ти ра на у пост три дент ској умет но сти ка то лич ке цр кве при хва ти ла је и срп ска ба рок на умет ност, с тим што је на пред ста ва ма по зно ба рок ног сли кар ства ве за са за пад но е­вроп ском умет но шћу из ра же ни ја. У окви ру Ве ли ких пра зни­ка сли ка ју је Те о дор Кра чун на ол тар ским пре гра да ма у цр кви Све тог Сте фа на у Срем ској Ми тро ви ци и ка те драл ном хра му у Срем ским Кар лов ци ма, Те о дор Илић Че шљар на ико но ста су па ро хиј ске цр кве у Мо кри ну, Ја ков Ор фе лин у хра му Све тог Ге ор ги ја у Јар ку.

Вас кр се ње, Си ла зак Све то га Ду ха, Кр ште ње, Сре­те ње, Без гре шно за че ће9 и апо сто ли. Око Рас пе ћа на ла зе се, по ред Бо го ро ди це и Јо ва на Бо го сло ва, ме да љо ни Лон ги на и Ма ри је Маг да ле не.10

Ка сни јим об на вља њи ма ол тар ска пре гра да је из гу би ла свој пр во бит ни из глед.11 То ком Пр вог свет ског ра та па ље њем цр кве од стра не аустриј­ске вој ске, ико но стас је пре тр пео ве ли ка оште ће­ња, да би га, на кон за вр шет ка ра та, на став ни ца цр та ња из Срем ске Ми тро ви це, Еми ли ја Жив ко­вић, до пу ни ла пре сто ним, сце на ма из над две ри и ико на ма у со клу, Хри стос и Са мар јан ка и Усе­ко ва ње гла ве све тог Јо ва на. Пре о ста ле са чу ва не де ло ве пот пу но је пре сли ка ла. По сле ди ца то га је да да нас, на из ме ње ној ол тар ској пре гра ди, не мо же мо раз ли ко ва ти рад Ја ко ва Ор фе ли на од ње го вог са рад ни ка Сте фа на Га ври ло ви ћа.12

9 На жи во пи су сво да у при пра ти кру ше дол ског ма на сти ра пр ви пут сре ће мо пред ста ву Без гре шног за че ћа укљу че ну ме­ђу Ве ли ке Бо го ро ди чи не пра зни ке. В.: М. Ти мо ти је вић, Идеј ни про грам зид ног сли кар ства у при пра ти ма на сти ра Кру ше до­ла, 120; М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 129; на кон то га пред ста ва се че­сто на ба рок ним ико но ста си ма укљу чу је у ред ико на Ве ли ких пра зни ка. Је дан од нај ра ни јих при ме ра је ол тар ска пре гра да Ди ми три ја Ба че ви ћа у цр кви Ва ве де ња Бо го ро ди це у Срем­ским Кар лов ци ма. В.: М. Ко стић, Ди ми три је Ба че вић, 38–48. У Хаб зур шкој мо нар хи ји Ma ria Im ma cu la ta је би ла сла вље на и као за штит ни ца цар ског оруж ја, а у ра то ви ма са Тур ци ма до­би ја и по ли тич ко зна че ње – три јумф хри шћан ства над исла­мом. В.: F. Matsche, Die Kunst im Di enst der Sta at si dee Ka i ser Karls VI. Iko no grap hie, Iko no lo gie und Pro gra ma tik des Ka i ser stils,153, 168; Б. Вук сан, Срп ски ба кро ре зни лист XVI II ве ка: од ре фор­ми са не сли ке до по бо жне пред ста ве, 89–90. Ова ко зна че ње по ред те о ло шког мо гла је има ти и пред ста ва Без гре шног за­че ћа на сво ду при пра те у цр кви ма на сти ра Кру ше до ла. В.: М. Ти мо ти је вић, Идеј ни про грам зид ног сли кар ства у при пра ти ма на сти ра Кру ше до ла, 121.10 Рас по ред ико на по М. Ле сек, Ја рак, Пра во слав на цр ква Св. Ге ор ги ја, 35.11 О. Ба та ве љић, Сли кар ство Сте фа на Га ври ло ви ћа, 410.12 М. Ле сек, Ико но стас цр кве Св. Те о до ра Ти ро на у Ири гу, 246.

248 249

Ико но стас цр кве Све тог Ге ор ги ја у Јар куЈАРАК |

РАТКОВО

Ико но стас цр кве Све тог ве ли ко му че ни ка Ге ор ги ја

Не до у ми це око вре ме на на стан ка ико но ста­са у Па ра бу ћу, да нас Рат ко ву, раз ре ше но је

об ја вљи ва њем тек ста нат пи са у кар ту ши из над цен трал не ико не Све те Тро ји це,1 у ко ме је по твр­ђе но да је ол та р ску пре гра ду хра ма у Па ра бу ћу, по све ће ном Све том Ге ор ги ју (Ђур ђиц), на сли као Ја ков Ор фе лин 21. де цем бра 1800. го ди не.2

На се ље Рат ко во на да на шљој ло ка ци ји по­сто ји од 1650. го ди не.3 Пра те ћи исто ри ју ме ста на и ла зи мо на ње го ве раз ли чи те на зи ве, пр во Па ра бућ (Pa ra buty), ко га бе ле же тур ске по ре ске књи ге, деф те ри већ 1578,4 ка сни је Па ри паш, а од 1948. Рат ко во по име ну на род ног хе ро ја пр во бор­ца и уче сни ка Шпан ског гра ђан ског ра та Рат ка Па вло ви ћа Ћи ри ка.5 Пр ви ста нов ни ци Па ра бу­ћа по ми њу се 1715. го ди не,6 а 1745. осно ва на је шко ла.7 Зи да ње но ве цр кве, јед но брод не за све де­не гра ђе ви не, без ку по ле, са ба рок ним зво ни ком, на ме сту ста ре од на бо ја пре кри ве не тр ском, ка­

1 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 243; Упор.: М. Бу га рин, Рат ко во (Па ра бућ), Срп ска пра во слав на цр ква Св. Ђур ђи ца, 104, где је на ве де но ме сто кар ту ше са нат­пи сом, над цар ским две ри ма, цен трал но, из над ико не Не дре­ма но око, што зна чи ис под Све те Тро ји це ка ко је на ве де но код П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 243, фу сно та 8.2 П. Ва сић, Три ико но ста са Ја ко ва Ор фе ли на у Сре му, 243, фу­сно та 8.3 Д. Ј. По по вић, Ср би у Бач кој до кра ја XVI II ве ка, 128.4 М. Шће па но вић, О. Ан дра ши, И. Бе ла, Мо но гра фи ја „250 го­ди на срп ске шко ле у Рат ко ву“, 13, 17.5 Д. Рац ков, Пра во слав на цр ква Све тог ве ли ко му че ни ка Ге ор­ги ја у Рат ко ву 1775–1995, 11.6 И. Јак шић, Из по пи са ста нов ни штва Угар ске по чет ком XVI II ве ка, 226.7 М. Шће па но вић, О. Ан дра ши, И. Бе ла, Мо но гра фи ја „250 го­ди на срп ске шко ле у Рат ко ву“, 49.

ко са зна је мо из нат пи са на зад њој стра ни фа са де, за по че то је 1771, а за вр ше но 1775. Укра ша ва ње уну тра шњо сти хра ма, из ра да др во ре зба ри је ико­но ста са и ње го во осли ка ва ње тра ја ло је, ве ро ват­но због фи нан сиј ских те шко ћа цр кве не оп шти не, осам го ди на, од 1792. до 1800.

По де ље на две ма про фи ли са ним ар хи трав ним гре да ма, на три хо ри зон тал не зо не ол тар ска пре­гра да је по не ла ба рок ну кон цеп ци ју. Вер ти ка ла је по стиг ну та ка не ли ра ним сту бо ви ма, обо је ним цр но са пи ла стри ма и ка пи те ли ма ко ринт ског ти­па, ко ји но се ар хи трав не гре де са ге о ме триј ским апли ка ци ја ма да ју ћи рит мич ку игру ма се, али не ре ме те ћи ка нон ски од ре ђен рас по ред ико на са сце на ма из жи во та Бо го ро ди це и Хри ста.

У со клу ико но ста са су две ком по зи ци је Жр­тва Авра мо ва и Ја ков и Ра хи ла на бу на ру.8 На ико но ста су, ма лих ди мен зи ја, на шле су се две пре сто не ико не Бо го ро ди ца и Исус Хри стос. На боч ним две ри ма су Све ти Са ва и Све ти Си ме­он Ми ро то чи ви, из над Раз го вор Хри ста са Ни­ко ди мом9 и Хри стос и Са мар јан ка. Два на ест

8 Прет ход ни ис тра жи ва чи су ову ком по зи ци ју ту ма чи ли као Христ и Са мар јан ка. Опа ска М. Ти мо ти је ви ћа. Ја ков и Ра хи ла на бу на ру је ста ро за вет на пре фи гу ра ци ја ко ја се мо же про ту­ма чи ти као пра сли ка кр ште ња фор мом по ли ва ња. В.: М. Ти­мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 408.9 Хри стов раз го вор са је вреј ским кне зом Ни ко ди мом илу­стру је тре ћу гла ву Јо ва но вог је ван ђе ља (3, 1–20). Рет ко сли­ка на у сред њем ве ку те ма, због сво је по ле мич ке ак ту ел но сти, сти че ве ли ку по пу лар ност у 16. сто ле ћу. „Ту ма че њем је ван ђе­о ских сти хо ва ко ји се од но се на су срет Хри ста и Ни ко ди ма ис ти ца ло се да се спа се ње мо же по сти ћи са мо кроз ве ро ва­ње, а не кроз до бра де ла, ка ко је ис ти ца ла ка то лич ка цр ква“. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 410; М. Ти­мо ти је вић, Идеј ни про грам зид ног сли кар ства у на о су цр кве ма на сти ра Кру ше до ла, 112–113; Упра во због по ле мич ког

250 251

пра знич них ико на рас по ре ђе но око цен трал не Све те Тро ји це са све тим рат ни ци ма, Ге ор ги јем и Ди ми три јем; у до њем ре ду на ла зе се Ва ве де­ње, Ус пе ње Бо го ро ди це, Ро ђе ње Хри ста, Сре те ње, Ро ђе ње Бо го ро ди це, Без гре шно за че ће,10 у гор њем Об ре за ње, Кр ште ње Хри ста, Ваз не се ње, Вас кр се­ње, Си ла зак Све то га Ду ха, Пре о бра же ње. Ис под цен трал не ико не кар ту ша са нат пи сом и Не дре­ма но око.

На нај ви шем де лу ико но ста са са обе стра не Рас пе ћа са Бо го ро ди цом и Јо ва ном Бо го сло вом, сме ште ни су ме да љо ни са ли ко ви ма апо сто ла То ма, Вар то ло меј, Си мон, Мар ко, Јо ван, Па вле, Фи лип, Ја ков, Лу ка, Ма теј, Ан дреј, Пе тар.11

Ства ра лач ки на дах ну та, ол тар ска пре гра да у Рат ко ву је за нат ски вр ло ко рект но и до бро ура­ђе на. Стро гост цр те жа за ме ње на је осе тљи вом

ка рак те ра пред ста ва је при хва ће на и у ба рок ној умет но сти Кар ло вач ке ми тро по ли је.10 Бо го ро ди ца је при ка за на ка ко сто ји на зе маљ ској ку гли ко ју оба ви ја зми ја. Зе маљ ска ку гла оба ви је на зми јом зна ме ње је људ ских по ро ка над ко јим Бо го ро ди ца три јум фу је као дру га Ева. В.: E. Gul dan, Eva und Ma ria: Eine An tit he se als Bild mo tiv, 90–102; M. Le vi D An co na, The Ico no graphy of the Im ma cu la te in the Mid dle Ages and Early Re na is san ce, 35–36.11 Рас по ред дат по: Д. Рац ков, Пра во слав на цр ква Све тог ве­ли ко му че ни ка Ге ор ги ја у Рат ко ву 1775–1995, 45–56.

ара бе ском ли ни ја, об ли ка и фор ми. Сли кар ски сен зи би ли тет ка рак те ри ше ро кај на па ле та са све тло ру жи ча стим, све тло пла вим и сре бр на сто­си вим то но ви ма.

Го ди не 1963, ка ко са зна је мо из ар хив ске до­ку мен та ци је По кра јин ског за во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, за по че ли су кон зер ва тор ски ра до ви на ико но ста су.12 При ли ком мо лер ских ра­до ва у на о су цр кве 1982. на ђе ни су фраг мен ти уља них сли ка на три јум фал ном лу ку са пред ста­ва ма два на ест ста ро за вет них про ро ка у ме да љо­ни ма ко ји су при пи са ни Ја ко ву Ор фе ли ну.13 Док су го то во све Ор фе ли но ве ол тар ске пре гра де пре тр пе ле из ме не, ова у Рат ко ву са чу ва на је без бит них оште ће ња и не струч них ин тер вен ви ја, као што је и уну тра шњост хра ма за др жа ла свој пр во бит ни из глед и де кор.

12 Ра до ви ма су ру ко во ди ли Јо ван Сев дић и Ду шан Но нин. У пе ри о ду од 1974–1976. вр ше не су ре ста у ра тор ске ин тер вен­ци је још не ких Ор фе ли но вих ико на. Но си лац ових по сло ва, за шти те и чи шће ња био је кон зер ва тор Бо рис Иван чев. В.: Д. Рац ков, Пра во слав на цр ква Све тог ве ли ко му че ни ка Ге ор ги ја у Рат ко ву 1775–1995, 71.13 Ко ми си ја у са ста ву Пе тар Ба ла ба но вић, Бо рис Иван чев и Ми лан Увић про це ни ли су остат ке сли ка и при пи са ли их Ја­ко ву Ор фе ли ну. В.: Д. Рац ков, Пра во слав на цр ква Све тог ве­ли ко му че ни ка Ге ор ги ја у Рат ко ву 1775–1995, 72.

250 251

Ико но стас цр кве Све тог ве ли ко му че ни ка Ге ор ги јаРАТКОВО |

МАНАСТИР БЕЗДИН

Ико но стас цр кве Ва ве де ња Бо го ро ди це

Сво ју по след њу ол тар ску пре гра ду на сли као је Ја ков Ор фе лин у ма на сти ру Без ди ну за

цр кву по све ће ну Ва ве де њу Бо го ро ди це. Осни ва­ње ма на сти ра ве зу је се за 15. век, за вре ме ка да вла сте лин ска по ро ди ца Јак шић ту има по се де. Ком плекс са хра мом по све ће ним Ва ве де њу Бо­го ро ди це свој из глед уоб ли чио је у 18. сто ле ћу што по твр ђу ју и та да шњи ба кро ре зни ли сто ви са ве ду том ма на сти ра. Жи во пис, пре сли кан сре­ди ном 18. ве ка, да ти рао је са кра ја 16. сто ле ћа. Ико но стас је осли ка ван у ви ше ма хо ва, са мо у 18. ве ку два пу та. Те мло ко је је 1753. из вео Сте фан Те нец ки, за ме ње но је но вим, Ја ко ва Ор фе ли на.1 По нат пи су са чу ва ном на ико ни Не дре ма но око, де ло је за вр ше но но вем бра 1802, не пу них го ди ну да на пре смр ти сли ка ра.2 Др во ре збар ске ра до ве, ико но стас, пев ни це, ар хи је реј ски и Бо го ро ди чин трон и све сто ло ве у на о су, ура дио је Ак сен ти је Мар ко вић, ко ме је то као и Ја ко ву Ор фе ли ну, био по след њи ве ћи уго вор и по сао.3

По ред ол тар ске пре гра де, ка ко је већ ра ни је ис так ну то, Ор фе лин је осли као и де ло ве цр кве­ног на ме шта ја и ен те ри је ра. По ка зао је, при том, из у зет ну ори ги нал ност и упу ће ност у ли тур ги ју, оства рив ши по себ не ико но граф ске скло по ве и, за срп ско сли кар ство, те мат ске но ви не.4

У со клу ико но ста са сме ште не су две ком по­зи ци је Жр тва Авра мо ва и Ага ра и Исма ил у пу­

1 М. Јо ва но вић, Ико но стас ма на сти ра Без ди на, 121–132; М. Јо ва но вић, Сли кар ство Те ми швар ске епар хи је, 310–319.2 М. Јо ва но вић, Сли кар ство Те ми швар ске епар хи је, 310–319.3 Б. Ку лић, Но во сад ске др во ре збар ске ра ди о ни це у 18. ве ку, 305.4 М. Јо ва но вић, Сли кар ство Те ми швар ске епар хи је, 310–319.

сти њи.5 По ред Бла го ве сти на цар ским, на боч­ним две ри ма су Ар хан ђео Ми ха и ло и То ви ја са ар хан ђе лом. у ме да љо ни ма из над Не дре ма но око, Вас кр се ње Ла за ре во и Хри стов ула зак у Је ру са­лим.6

На пре сто ним ико на ма су Све ти Ни ко ла, Бо­го ро ди ца, Хри стос и Јо ван Пре те ча. У зо ни Ве­ли ких пра зни ка цен трал но ме сто за у зи ма Све та Тро ји ца, за тим сле де по чев од се вер не стра не Бо го ро ди ца жи во но сни ис точ ник,7 Ва ве де ње, Кр­

5 При ка зан је тре ну так ка да ан ђео ја вља Ага ри за спа со но сни из вор. Те ма, из у зет на и рет ка у срп ској умет но сти овог до ба, као ста ро за вет на пре фи гу ра ци ја по не ла је у ши рем идеј ном кон тек сту ма ри јан ска од ре ђе ња. В.: М. Јо ва но вић, Ико но стас ма на сти ра Без ди на, 123–124, 130.6 Пред ста вом Хри стов ула зак у Је ру са лим илу стру је се при­ча спо ме ну та у сва че ти ри је ван ђе ља Мат. XXI, 1–9; Марк. XI, 1–10; Лук. XIX, 29–38; Јов. XII, 12–15. Ње на ком по зи ци­о на схе ма ни је зна чај но из ме ње на ни у ба рок ној умет но сти. Обич но се сли ка тре ну так ис пред ула зне је ру са лим ске ка пи је. Ис ти ца ње град ске ка пи је у по за ди ни ука зу је „на три јум фал ни ка рак тер пред ста ве и ње ну чвр сту ве зу са ба рок ним вла дар­ским ен тра та ма. Ико но гра фи ја све ча них вла дар ских ула за ка у град и Хри стов ула зак у Је ру са лим би ле су чвр сто ис пре­пле та не још од нај ра ни јих вре ме на, а ова ве за је у ба рок ној умет но сти још ви ше осна же на. У оба слу ча ја је але го ре зом ис ка зи ва на иде ја о су ди ји и об но ви те љу древ не ку ће Изра е ла“. Христ ја ше на ма гар цу у прат њи апо сто ла, јед ном ру ком бла­го си ља, а дру гом во ди ма гар ца. Ис пред је је вреј ски на род ко ји га све ча но до че ку је пре по зна ју ћи ца ра изра иљ ског. Хри стов три јум фал ни ула зак, као вла да ра и пр во све ште ни ка, у Је ру са­лим ту ма чи се као по че так ње го вог ис ку пи тељ ског стра да ња. Ова кво ту ма че ње на ла зи мо и у ба рок ном про по вед ни штву. В.: М. Ти мо ти је вић, Ико но гра фи ја Ве ли ких пра зни ка у срп ској ба рок ној умет но сти, 109–110.7 По ре кло мо ти ва ве зу је се за Ца ри град, где је пре ма све до­чан стви ма ви зан тиј ских пи са ца, по сто ја ло све ти ли ште, а за­тим ма на стир по знат под име ном Бо го ро ди ца из вор жи во та. У ти пич но ца ри град ском и мо на шком по што ва њу Бо го ро ди це ис це ли тељ ке при хва ће ни су и раз ра ђе ни још ста ри ји ис точ­

252 253

ште ње, Ро ђе ње Хри сто во, Си ла зак Све то га Ду­ха и Ро ђе ње Бо го ро ди це. Не ке пра знич не сце­не ука зу ју на но ве Ор фе ли но ве мо гућ но сти. На њи ма се ни је до слов но др жао сво јих гра фич ких пред ло жа ка и укла ња њем су ви шних де та ља, из­ме ње ном по став ком ли ко ва, њи хо вих по ло жа ја и ге сто ва, уда ља вао се од узо ра, што је по твр да умет нич ког осло бо ђе ња.8

Сло же ност те о ло шког са др жа ја без дин ског ико но ста са ис ка за на је и те ма ма у нај ви шој зо ни. Рас по ре дио их је по Цвет ном три о ду, од но сно по не де ља ма по сле Пас хе.9 На вр ху ол тар ске пре гра де је цен трал но Рас пе ће са Бо го ро ди цом и Јо ва ном Бо­го сло вом, на сли ка них у ме да љо ни ма ко ји су флан­ки ра ни ико на ма Пра ње но гу, Тај на ве че ра, Ма ри ја по ма зу је но ге Хри сту, Не вер ство То ми но, Ис це ље­ње сле пог, Ис це ље ње ра сла бље ног, Хри стос упо зо­ра ва Ма ри ју да га не до ти че и Хри стос и Са мар­јан ка.10 Ис под са мог Рас пе ћа је Ски да ње с кр ста.

њач ки кул то ви, ко ји су по сле ко нач ног фор ми ра ња у Ца ри­гра ду, про ши ре ни по це лом ис точ но пра во слав ном све ту. Још у нај ста ри је вре ме у Ви зан ти ји и це лом грч ком ис то ку име Бо го ро ди це по ве зи ва ло се са пред ста вом чу до твор них ис це­ље ња и по мо ћи у бо ле сти. В.: Д. Ме да ко вић, Пу те ви срп ског ба ро ка, 157–177. Бо го ро ди чи на чу да, при хва ће на у на род ној књи жев но сти и по пу лар ној по бо жно сти, у ба рок ном сли кар­ству и по пу лар ној умет но сти 18. ве ка ни су до би ла од го ва ра­ју ћу ли ков ну фор му ла ци ју, што је ве ро ват но би ла по сле ди ца цр кве них ре фор ми ко је су на сто ја ле да спре че пра зно вер је и идо ло по клон ства. При хва ће но је са мо ли ков но при ка зи ва ње оних чу да са ду бљим сим бо лич ним зна че њем у ши рим те о­ло шким окви ри ма, чи ји је углед по твр ђен древ но шћу. Чу да ве за на за Бо го ро ди чин по кров и њен жи во но сни ис точ ник ужи ва ла су ве ли ки углед и пра во вер ност у ба рок ном сли кар­ству. Сим бо лич но зна че ње пред ста ве ве зу је се за Бо го ро ди чи­но без гре шно за че ће и ње ну уло гу за штит ни це и по сред ни це у еко но ми ји спа се ња. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли­кар ство, 359; J.B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma­tion, 210–211.8 Љ. Сто шић, За пад но е вроп ска гра фи ка као пред ло жак срп­ском сли кар ству XVI II ве ка, 36, 63–64.9 М. Јо ва но вић, Ико но стас ма на сти ра Без ди на, 122, 126.10 Не де ља То ме, ра сла бље ног, Са мар јан ке и сле пог, пра зну ју се због ве ро ва ња у Хри сто во вас кр се ње и „за то што се ово до го­ди у вре ме Пе де сет ни це“. Осми дан на кон Вас кр се ња, сла ви се ја вља ње Хри ста апо сто ли ма, ка да је по ка зав ши ра не апо сто лу То ми уве рио и оста ле у исти ни ти чин стра да ња и вас кр се ња. Че твр та не де ља се од но си на Хри сто во из ле че ње ра сла бље ног ко је сим бо ли ше об но ву жи во та оних ко ји ве ру ју у ње го во вас­кр се ње. Пе та не де ља је успо ме на на Са мар јан ку. У слу жби на тај дан го во ри се о Хри сту ко ји је смр ћу спа сао чо ве чан ство, а да ју ћи Са мар јан ки Фо ти ни „жи ву во ду ко ја су ши из во ре гре хо ва, дао јој је из вор ис це ље ња“. Не де ља сле пог ко ја је у пе­ри о ду из ме ђу Пас хе и Пе де сет ни це, ус по ме на је на чу до ка да

Нео че ки ва ни из бор и рас по ред у без дин ској цр кви на ста вљен је и на де ло ви ма мо би ли ја ра и на еле мен ти ма цр кве не ар хи тек ту ре где су на сли ка не те ме ко је ни су на шле сво је ме сто на ова ко кон ци пи ра ној ол тар ској пре гра ди, али уче ству ју у скло пу је дин стве не за ми сли ауто­ра.11 Па ра пет не пло че че о них стра на пул то ва и лам пе ри је на сло на по не ле су сли ка не про гра ме у ко ји ма се нај че шће ја вља ју ли ко ви псал мо пе­ва ца, углед них цр кве них пе сни ка, хим но гра фа. Ме ђу тим, ка ко су ти те мат ски ре пер то а ри би ли про ду же так и ре пер то а ра ол тар ских пре гра да, они су мо гли об у хва ти ти и ли ков ни про грам про сла вља ња на ци о нал них све ти те ља. Та ко је Ја ков Ор фе лин у ју жној пев ни ци хра ма ма на­сти ра Без ди на на сли као, у бо га то укра ше ном ме да љо ну у са мој кон хи, из ме ђу про зо ра, ком­по зи ци ју Да ви дов пре нос ков че га за ве та,12 нео­бич не сме ло сти и ле по те, оства ре не ефек том ли не ар ног скра ће ња, на пев нич ком пул ту Јо­ва на Да ма ски на, а на за пад ном зи ду Гри го ри ја Бо го сло ва и Си ме о на Ми ро то чи вог. У се вер ној пев ни ци на истом ме сту на сли ка ни су Ва си ли је Ве ли ки и све ти Са ва, а Те о фан Грапт на пев­нич ком пул ту. Уокви ре но ре пре зен та тив ном ре зба ри јом, сли кар ство без дин ских пев ни ца „са жи ма по јач ки и ли тур гиј ски про грам ко ји је овај про стор но сио у ба рок ној сим бо лич ној то­по гра фи ји хра ма“.13

сле пи упо зна је све тлост ко јом је Хри стос оба сјао зе мљу сво­јим вас кр се њем. В.: Л. Мир ко вић, Хе ор то ло ги ја, 147.11 Рас по ред ком по зи ци ја се вер не и ју жне пев ни це, Бо го ро­ди чи ног и ар хи је реј ског тро на дат је у овом ра ду при ли ком опи си ва ња пев ни ца ки кинд ске цр кве.12 Ефект ним ре ше њем ду би не ком по зи ци је Ор фе лин је илу­стро вао ше сту гла ву Дру ге књи ге Са му и ло ве, и то тре ну так ка да по вор ка, не по сред но по сле Узи не смр ти, вра ћа за вет ни ков чег у Је ру са лим. На ико ни пред ста вљен је Уза ко ји мр тав ле жи крај за пре ге са ков че гом, док се Да вид на ла зи на че лу ко ло не са хар фом у ру ци. Те ма Пре нос ков че га за ве та у сим бо­лич ној је ве зи са до га ђа ји ма из жи во та Хри ста и Бо го ро ди це. “Оти ма ње ков че га од Фи ли сте ја ца је пре фи гу ра ци ја Хри сто­вог хап ше ња, а Да ви до ва игра од го ва ра свла че њу ха љи на. Сам пре нос ков че га на траг у Је ру са лим озна ча ва по нов но на ла же­ње ча сног кр ста, а то је, исто вре ме но, и пре фи гу ра ци ја Бо го­ро ди чи ног ус пе ња и кру ни са ња у не бе ском Је ру са ли му“. В.: М. Јо ва но вић, Ико но стас ма на сти ра Без ди на,128–129. Ба рок ни пре фи гу ра тив ни ме ха ни зам пру жа мо гућ ност да се Да вид ту­ма чи але го риј ски, као ста ро за вет ни при мер хе рој ске вр ли не. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 59–60.13 Исто, 60.

252 253

Ико но стас цр кве Ва ве де ња Бо го ро ди цеМАНАСТИР БЕЗДИН |

У кон хи пев ни це на ла зи се Бо го ро ди чин трон са ико ном Бо го ро ди це Без дин ске14 и у со клу тро­

14 Већ од кра ја 16. и по чет ка 17. сто ле ћа у окви ри ма пра во­слав ног и ка то лич ког све та до ла зи до све на гла ше ни јег про­сла вља ња Бо го ро ди чи не за штит нич ке уло ге у спа се њу људ ског ро да. Иако је пре те ра но ис ти ца ње Бо го ро ди чи не за ступ нич ке уло ге би ло кри ти ко ва но у обе цр кве „у ма ри о ло ги ји пра во­слав ног кул тур ног кру га, ко ја се као по се бан бо го слов ски жа­нр фор ми ра ла упра во у ба ро ку, на ста је мно го број на ли те ра­ту ра по све ће на овој те ма ти ци, а у цр ква ма се по ди жу тро но ви на ко је се по ста вља ју чу до твор не ико не, њи хо ве ре пли ке, или ком по зи ци је ко је про сла вља ју Бо го ро ди чи но за ступ ни штво. Из ла га ње чу до твор них и углед них Бо го ро ди чи них ико на ни­је ба рок ни изум, али тек с бу ја њем ма ри јан ског кул та у овом пе ри о ду до ла зи до све че шћег по ди за ња по себ них ре пре зен­та тив них кон струк ци ја по све ће них Бо го ро ди ци. Они се по­ста вља ју у ско ро свим па ро хиј ским, епи скоп ским и ма на стир­ским цр ква ма Кар ло вач ке ми тро по ли је. Њи хо ви ра зно вр сни ар хи тек тон ски об ли ци и сли ка ни про гра ми по ста ли су од раз сло же них дог мат ско–док три нар них, мо ра ли за тор ско–ди дак­тич них и вер ско–по ли тич ких иде ја ве за них за на ра ста ју ћи култ ма ри јан ског про сла вља ња“. О сме шта ју и на ме ни ба рок­них Бо го ро ди чи них тро но ва В.: М. Ти мо ти је вић, Бо го ро ди чин трон Ни ко ла јев ске цр кве у Ири гу, 131–152. Ме ђу чу до твор ним Бо го ро ди чи ним ико на ма у Кар ло вач кој ми тро по ли ји по себ но су би ле по што ва не Бо го ро ди ца ши кло шка, бо ђан ска, ре мет­ска, фе неч ка, вој ло вач ка, хо до шка и она чу ва на у Срп ском Ко ви ну. Нај и стак ну ти је ме сто ме ђу њи ма при па да ло је чу до­твор ној ико ни ко ју је мо нах Пај си је до нео 1727. из Ки је во­пе чер ске ла вре. Ико на је пр во би ла сме ште на у бе о град ску Са бор ну цр кву, а по том у ма на стир Вин чу. Де се так го ди на ка сни је пре не та је у ма на стир Без дин, где по ста је нај по што­ва ни ја чу до тво ри ца Кар ло вач ке ми тро по ли је. По ти пу Бо го­ро ди ца Вин чан ско–без дин ска би ла је ко пи ја чу до твор не Вла­ди мир ске Бо го ро ди це. То ком дру ге по ло ви не 18. ве ка у Ба на ту на пра вље не су ње не мно го број не ре пли ке. Ико ну из Без ди на у Срем ске Кар лов це пре нео је па три јарх Ар се ни је IV Јо ва но­вић и сме стио је у при двор ну ка пе лу, с на ме ром да у сре ди шту Ми тро по ли је, Срем ским Кар лов ци ма, за сну је и под стак не је­дан већ при хва ћен Бо го ро ди чин култ. То је иза зва ло су коб из ме ђу ма на стир ског брат ства и вр хов не цр кве не вла сти ко ји је окон чан 1748. смр ћу па три јар ха, ка да је ико на цар ском од­лу ком вра ће на ма на сти ру Без ди ну. О ико ни и ње ној исто ри ји В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 358–359 где је на ве де на ре ле вант на ли те ра ту ра о суд би ни ико не и су ко бу

на Бек ство у Еги пат.15 Уз ју жни сту бац цр кве, ис пред пев ни це, сме штен је ар хи је реј ски пре сто са ико ном Јо ва на Зла то у стог, док је на за пад ној стра ни истог ступ ца, Хри сто во Вас кр се ње. Се ве­р ни сту бац на ис тој стра ни но си ико ну Ваз не се­ње Хри сто во, а на ју жној стра ни ступ ца, пре ма на о су, Бо го ро ди цу без гре шног за че ћа, ис под ко је је у со клу, Су срет Ма ри је и Је ли са ве те.16

Без дин ски ико но стас ис по ља ва све ма не и вр­ли не Ор фе ли но вог сли кар ства. И ов де је при су тан не до ста так ин вен ци је, по не кад цр тач ка не мар ност и че сто ша блон ско по на вља ње гра фич ких пред ло­жа ка. С дру ге стра не, не ко ли ко ком по зи ци ја при­мер су из у зет них вред но сти Ор фе ли но ве умет но­сти. У Без ди ну сли кар је ство рио јед ну из у зет ну ико но граф ску це ли ну и ис пу нио нај ком пли ко ва­ни је те о ло шке зах те ве сво јих на ру чи ла ца.

из ме ђу мо на ха и па три јар ха. О ба рок ном ту ма че њу по што ва­ња Бо го ро ди це и ње них чу до твор них пред ста ва В.: М. Ти мо­ти је вић, Су зе и зве зде: О пла чу Бо го ро ди чи них чу до твор них ико на у ба ро ку, 221–23615 Ико но гра фи ја при зо ра Бек ства у Еги пат, ко јом се про сла­вља Хри сто во де тињ ство, на ста ла је на те ме љу је ван ђе ља (Мт. 2, 13–15), апо кри фа и хри шћан ских ле ген ди. В.: J.B. Knip ping, Ico no graphy of the Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, I, 109; Н.В. По кров ский, Еван ге лие въ па мят ни ка хъ иконографiи,I, 84, 137–145. У ба ро ку те ма до би ја но ве идеј не са др жа је. До ла­зи до ху ма ни за ци је Бо го ро ди чи ног ли ка, а Јо сиф као за штит­ник Мај ке Бо жи је и Хри ста по ста је ра зу мљи ви ји и при сту пач­ни ји ши рим сло је ви ма, што је са свим у ду ху пост три дент ске по бо жно сти и ње ним на сто ја њи ма на по пу ла ри за ци ји сце на из Хри сто вог де тињ ства и жи во та Све те по ро ди це. В.: J.B. Knip ping, Ico no graphy of Co un ter Re for ma tion in the Net her lands, II, 383–387. У за пад но е вроп ској ба рок ној умет но сти ком по­зи ци ја је до во ђе на у ве зу са Хри сто вим стра да њи ма. В.: B.F. Ha skell, Pa trons and Pa in ters, A Study in the Re la ti ons bet we en Ita lian Art and So ci ety in the Age of the Ba ro que, 110; М. Ти мо ти­је вић, Идеј ни про грам зид ног сли кар ства у при пра ти ма на­сти ра Кру ше до ла, 120.16 М. Јо ва но вић, Ико но стас ма на сти ра Без ди на, 122.

254

Ико но стас цр кве Ва ве де ња Бо го ро ди цеМАНАСТИР БЕЗДИН |

САМОШ

Ико но стас цр кве Све тог Ни ко ле

Са из ве сним опре зом, прет по ста вља се да је Ја ков Ор фе лин сли као ол тар ску пре гра ду не­

ка да шње па ро хиј ске цр кве у Се че њу. Ико но стас, као и храм, ви ше не по сто је. По ко ло ни зо ва њу Не ма ца 1806. срп ско ста нов ни штво на пу сти ло је ме сто и пре се ли ло се у Са мош. Том при ли ком пре не се не су ико не и по ста вље не на им про ви зо­ва ну ол тар ску пре гра ду па ро хиј ске цр кве Све тог Ни ко ле. Да на шње тем пло са сто ји се из две гру пе ико на. Пр ву гру пу са чи ња ва ју ра до ви Не дељ ка По по ви ћа сли ка ни 1777, по ре клом из па ро хиј­ског хра ма ме ста Ча вош, у да на шњој Ру му ни ји. Дру гу чи не ком по зи ци је ко је се при пи су ју Ор­фе ли ну. То су пре сто не ико не Бо го ро ди це са Хри­

стом, Исус Хри стос, цар ске две ри са пред ста вом Бла го ве сти, ико на са над вер ја на ко јој је Христ по ред тр пе зе са пу ти ром, цен трал на Кру ни са ње Бо го ро ди це, пред ста ве апо сто ла, про ро ка, ци­клус Хри сто вих стра да ња, као и ве ли ки крст са рас пе тим Хри стом, Бо го ро ди ца и Јо ван Бо го слов.1 Вре ме осли ка ва ња ико но ста са ни је по зна то, али се прет по ста вља да је на стао по след њих го ди на жи во та Ја ко ва Ор фе ли на.

1 На ову мо гућ ност је у не ко ли ко на вра та ука за ла М. Ле сек, Ико но стас цр кве Св. Те о до ра Ти ро на у Ири гу, 246; М. Ле сек, Ико но стас Ја ко ва Ор фе ли на у ма на сти ру Гр ге те гу, 125.

255

СЕЛО КРУШЕДОЛ

Ар хи је реј ски трон цр кве Мај ке Ан ге ли не

Из Про то ко ла при хо да и рас хо да епи тро па Ни ко ла ја Ва си ћа са зна је се да је Ја ко ву Ор­

фе ли ну 9. апри ла ис пла ћен рад на епи скоп ском тро ну Сре тењ ске цр кве.

Сре тењ ску цр кву у се лу Кру ше до лу по ди гла је и осно ва ла, као жен ски ма на стир де спо ти ца Ан ге ли на Бран ко вић из ме ђу 1509. и 1516/20. го­ди не.1 Из град њу хра ма Ан ге ли на је за по че ла по по врат ку из Вла шке, уз ма те ри јал ну по моћ ру­ског ве ли ког кне за Ва си ли ја. Цр ква је за вр ше на пре смр ти кти тор ке, јер је, ка ко је за бе ле же но у ње ном жи ти ју, по след ње го ди не жи во та про ве­ла са мо на хи ња ма у свом ма на сти ру у ко ме је и са хра ње на у при пра ти.2 Не ко ли ко ле та ка сни је ње но те ло је пре не се но у ма на стир Кру ше дол, за ду жби ну вла ди ке Мак си ма, ста ри јег си на Ан ге­ли не Бран ко вић.3 Цр ква се као жен ски ма на стир спо ми ње 1632. го ди не ка да су по на ло гу пећ ког па три јар ха Пај си ја ка лу ђе ри це при вре ме но пре­се ље не у Срем ске Кар лов це, због жи во пи са ња

1 Д. Ру ва рац, Ма на стир Кру ше дол с об зи ром на пра ва и ду­жно сти Фру шко гор ских ма на сти ра у XIX ве ку, Срем ски Кар­лов ци 1918; Б. Стри ка, Срп ске за ду жби не фру шко гор ски ма­на сти ри, 58–60; Р. Гру јић, Ду хов ни жи вот, 362–363; В. Ма тић, Цр ква Мај ке Ан ге ли не у Кру ше до лу, 69–88; О. Ми ла но вић, П. Мо ми ро вић, Фру шко гор ски ма на сти ри, 20–21; М. Ти мо ти­је вић, Срем ски де спо ти Бран ко ви ћи и осни ва ње ма на сти ра Кру ше до ла, 127–150; Б. Ку лић, Но ви по да ци о цр кви Мај ке Ан­ге ли не у Кру ше до лу, 119–128.2 Услед раз ли чи тог ту ма че ња жи ти ја и не пре ци зно сти пи сца до шло је до не сла га ња око тач не го ди не смр ти Ан ге ли не Бран­ко вић. Је дан део ауто ра твр ди да је то 30. јул 1516, а дру ги је 1520. го ди на. В.: Б. Ку лић, Но ви по да ци о цр кви Мај ке Ан ге ли не у Кру ше до лу, 120.3 В. Пет ко вић, Пре глед цр кве них спо ме ни ка кроз по ве сни цу срп ског на ро да, 158; В. Ма тић, Цр ква Мај ке Ан ге ли не у Кру­ше до лу, 70.

цр кве.4 Храм је ве ро ват но стра дао у ха о су рат­них вре ме на кра јем 17. и по чет ком 18. ве ка, о че­му све до чи и ре ста у ра ци ја 1728.5 Пр вих де це ни ја 18. сто ле ћа жен ски ма на стир у се лу Кру ше до лу је уга шен.6 Го ди не 1753. цр ква по ста је ме тох ма на­сти ра Кру ше до ла.7 Ста ри ико но стас, опи сан де­це ни ју ра ни је,8 за ме њен је но вим чи ји су ауто ри Ди ми три је Ба че вић и Те о дор Кра чун. Ол тар ска пре гра да је 1963. ре ста у ри ра на, очи шће на и том при ли ком су ски ну ти на кнад ни пре ма зи;9 при ли­ком ре кон струк ци је пре тр пе ла је знат не из ме не. Ра ди от кри ва ња ра ни јег фре ско сли кар ства, ико­но стас ко ји је пре кри вао це лу ду жи ну ис точ ног зи да и ве ли ки део луч ног отво ра из ме ђу на о са и ол тар ске ап си де, ре кон стру и сан је и сме штен у отвор лу ка ол тар ске кон хе. Пре ком по но ва не су ико не гор њег де ла, а це ла ол тар ска пре гра да је скра ће на и су же на та ко да је оста ла са две пре­сто не ико не и две ико не у со клу.10

У про ле ће, 9. апри ла 1803. го ди не, ка ко је већ ре че но, Ја ков Ор фе лин је скло пио уго вор са цр кве­

4 В. Ма тић, Цр ква Мај ке Ан ге ли не у Кру ше до лу, 70; о жи во пи­са њу цр кве В.: С. Пет ко вић, Зид не сли ке цр кве Сре те ња у се лу Кру ше до лу, 85–97.5 Д. Ру ва рац, Опис фру шко гор ских ма на сти ра по по да ци ма из 1753. го ди не, 311.6 Д. Ру ва рац, Срп ска ми тро по ли ја кар ло вач ка око по ло ви не XVI II ве ка, 58.7 О. Ми ла но вић–Јо вић, П. Мо ми ро вић, Фру шко гор ски ма на­сти ри, 32.8 Д. Ру ва рац, Опис фру шко гор ских ма на сти ра по по да ци ма из 1753. го ди не, 311.9 Све ра до ве је из вр шио По кра јин ски за вод за за шти ту спо­ме ни ка кул ту ре у Но вом Са ду под ру ко вод ством Ми ло ра да Ба ла ћа.10 М. Ко стић, Ди ми три је Ба че вић, 61–62.

256 257

ном оп шти ном о сли ка њу ар хи је реј ског тро на, чи ју је др во ре зба ри ју по све му су де ћи из вео Ак сен ти је Мар ко вић.11 “9. апри ла Г. Ја ко ву Ор фе ли ну Ма ле ру за ма ле раи и по зла ту ар хи е пи ско по ва сто ла по го­ђе но и пла ће но у го то ву нов цу 260 фо рин ти“.12

На на сло ну на сли ка на је ико на Све тог Јо ва на Зла то у стог, ве ли ког цр кве ног ми сли о ца и пи­сца ко ји се про по вед ни штвом бо рио за чи сто ту хри шћан ске ве ре,13 по на вља ју ћи фор ме ко је се у сли ка ре вом опи су сре ћу и ра ни је. Об лик и из глед ар хи је реј ског тро на де фи ни са ни су прет ход них де це ни ја.14 На ме њен ар хи је ре ју, сим бо лич но ука­зу ју ћи на ње го во при су ство у бо го слу же њу, утвр­ђе но му је ме сто по ред ју жне пев ни це. Бо го ро ди­чи ним и ар хи је реј ским сто ло ви ма, по ста вље ним иза пев ни ца за вр ша вао се ба рок ни пре дол тар ски про стор.15 Њи хо во по сто ја ње у хра мо ви ма Кар­

11 Б. Ку лић, Но ви по да ци о цр кви Мај ке Ан ге ли не у Кру ше до­лу, 124–125. Аутор у тек сту на во ди на мо гућ ност да је трон ура ђен у ра ди о ни ци Мар ка Ву ја то ви ћа. У усме ном раз го во­ру ко ле ги ни ца Бран ка Ку лић, на че му јој се нај љу ба зни је за­хва љу јем, усту пи ла ми је по да так да је трон ре зао Ак сен ти је Мар ко вић.12 Исто, 124.13 У ба ро ку се, ме ђу по што ва ним све ти те љи ма пра во слав ног све та, по себ но ме сто да је углед ним ар хи е пи ско пи ма, цр кве­ним оци ма, и на ро чи то ли тур ги ча ри ма све том Гри го ри ју Бо­го сло ву, Јо ва ну Зла то у стом и Ва си ли ју Ве ли ком. Сли ка ју се у ол тар ском про сто ру, боч ним две ри ма ико но ста са, про по ве да­о ни ца ма и ар хи је реј ским тро но ви ма. „Ови све ти те љи су за ду­жи ли цр кву не са мо сво јим мо рал ним жи во том, не го пре све га де лом, као ак тив ним од но сом пре ма ве ри. Био је то раз лог због ко јег су они у ба рок ној ре ли ги о зно сти мно го ви ше по што ва ни не го пу сти но жи те љи и под ви жни ци, ко ји и у сли ка ном про­гра му ма на стир ских хра мо ва за у зи ма ју све скром ни је ме сто. Зна чај ног уде ла у фор ми ра њу ових схва та ња има ле су пе тров­ске ре фор ме, а по том и јо зе фи ни стич ко–про све ти тељ ске иде је не на кло ње не мо на шком жи во ту и ње го вим иде а ли ма“. В.: М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 372.14 Исто, 60–63.15 „Епи скоп док се ди на пре сто лу епи скоп ском озна ча ва Хри­ста, а све ште ни ци на са пре сто љи ма или пре сто ли ма дру гог ре да пред ста вља ју апо сто ле или све те ве ли ке је рар хе“. В.: Л. Мир ко вић, Пра во слав на ли тур ги ка или На у ка о бо го слу же њу пра во слав не ис точ не цр кве, 104. О сим бо ли ци и зна че њу ар хи­је реј ског тро на у пра во слав ној цр кви В.: Р. Гру јић, Др во рез Све­тог Спа са и Све те Бо го ро ди це у Ско пљу, Ар хи је реј ски сто ло­ви, 188–192; Е. Го лу бин ский, Вну трен нее ус тро й ство цер квей, 172–181. О ли тур гиј ском аспек ту В.: А. П. Го луб цов, Со бор ние чи нов ни ки и осо бе но сти слу жби на ним, 239–250. На раз ви так об ли ка и сли ка ног про гра ма ар хи је реј ских сто ло ва ути цао је култ ка те дре све тог Пе тра. О тро ну све тог Пе тра као сто ли ци Хри сто вог на ме сни ка В. : D. Bal bo ni, La Cat te dra di San Pi e tro, no­te sto ri co–li tur gic he sull ori gi ne del la fe sta „na tal re Pe tri de Cat he dra“ e sul cul to al la „Cat he dra Pe tri“, Va ti ca nae 1967. Ши ре о пре сто ли­

ло вач ке ми тро по ли је при сут но је већ у пр вим де це ни ја ма 18. сто ле ћа.16 Сло же на сим бо ли ка ар­хи је реј ског тро на, осла ња ју ћи се на тра ди ци о нал­но зна че ње, без пре ки да се раз ви ја ла од ра но хри­шћан ског пе ри о да. У ба ро ку он се ни је на ла зио са мо у са бор ним хра мо ви ма, већ и у дру гим цр­ква ма „где је сим бо лич но пред ста вљао Хри ста и ар хи је ре је во при су ство на бо го слу же њу, а ре дов­но је био уз ви шен да би ар хи је реј по сре до ва њем пре му дро сти Бо жи је, мо гао да пра ти и кон тро ли­ше ток слу жбе“.17 „По ста вља се на по ди јум са јед­ним или два сте пе ни ка. У основ ну пра во у га о ну фор му укло пљен је сле де ћи са др жај: до њи део са сто ли цом и на сло ном, сред њи део са над ви ше ним на сло ном на ко ме се по ста вља ико на нај у глед ни­јих ар хи је ре ја ис точ не цр кве уокви ре на бо га том ор на мен ти ком ра ма и на гла ше на сту бо ви ма или при сло ње ним ступ ци ма, и гор њи део одво јен про фи ли са ним и ис ту ре ним ар хи тра вом из над ко јег је сун це са ор лом и кру ном на вр ху.“18

Не ко ли ко ме се ци по за вр шет ку по сла у Сре­тењ ској цр кви Ја ков Ор фе лин је умро. Смрт је пре те кла умет ни ка да ре а ли зу је уго вор ко ји је по чет ком 1803. скло пио са цр кве ном оп шти ном у Сте ја нов ци ма за сли ка ње ол тар ске пре гра де па­ро хиј ске цр кве.19 Та ко је ико на Јо ва на Зла то у стог по след њи рад зна ме ни тог и плод ног сли ка ра.20

Пред ста ву Све тог Јо ва на Зла то у стог, на ме­ње ну ар хи је реј ском тро ну, умет ник је сли као ви­ше пу та. У Му зе ју срп ске пра во слав не цр кве у Бе о гра ду чу ва ју се две ико не Све тог Јо ва на Зла­то у стог, при пи са не Ја ко ву Ор фе ли ну. Јед на је при па да ла Срем ским Кар лов ци ма, а дру га цр кви Све тог Ди ми три ја у Да љу.21

ма В.: O. Ma ruc chi, Il sim bo li smo del la cat te dra ne gli an tic hi mo nu­men ti chri sti a ni se pol cra li ed una sce na re la ti va a qu e sto sim bo lo in un mo nu men to en tra to ora nel Mu seo chri sti a no La te ra nen se, 359–367; G. Fran ca stel, Le dro it au tro ne, un pro ble me de pr èe mi nen ce dans l′ art chrè tien d ′ oc ci dent du IV au XII siè cle, Pa ris 1973.16 Д. Ру ва рац, Опис срп ских фру шко гор ских ма на сти ра по по­да ци ма од 1753. го ди не, 91, 164.17 М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 60.18 Б. Ку лић, Но ви по да ци о цр кви Мај ке Ан ге ли не у Кру ше до­лу,125.19 Фак си мил уго во ра об ја вљен у П. Ва сић, Умет нич ка то по­гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 124–126. Сли кар ски ра до ви на по ме ну том ико но ста су при пи са ни су Ар си Те о до ро ви ћу. В.: М. Ле сек, Не по зна ти ико но стас Ар се Те о до ро ви ћа, 69–77.20 Б. Ку лић, Но ви по да ци о цр кви Мај ке Ан ге ли не у Кру ше до лу, 124, фу сно та 33.21 Исто,124, фу сно та 33.

256 257

Ар хи је реј ски трон цр кве Мај ке Ан ге ли неСЕЛО КРУШЕДОЛ |

ЗА КЉУ ЧАК

У срп ском сли кар ству кра јем 18. ве ка, ка да се у умет но сти осе ћа по тре ба за при хва та њем са­вре ме них ли ков них на сто ја ња, Ја ко ву Ор фе ли ну при па да сло же на уло га и зна чај но ме сто. При­су тан као фор ми ра ни сли кар про ве ре них и до зре лих ли ков них ис ку ста ва, у на ред ном пе ри о ду, би ран за круп не и зна чај не умет нич ке по сло ве, био је у нај у жем кру гу оних чи је су при ви ле ги је и пр вен ство у ра ду одо бра ва ли ис кљу чи во ви со ки цр кве ни кру го ви. Зва нич но по вла шћен во­љом цр кве ног кли ра би ран је за ве ће сли кар ске по сло ве Срем ске и дру гих епар хи ја, не по сред но под ре ђе них Кар ло вач кој ми тро по ли ји. Из тих раз ло га умет нич ко де ло Ја ко ва Ор фе ли на ну жно је би ло са гле да ти у све тло сти ре фор ми ко је су те жи ле да ко ди фи ку ју вер ски жи вот и умет нич ку прак су. Ње го вом по ја вом срп ско сли кар ство до би ја сна жну умет нич ку лич ност ко ја пре у зи ма на се бе во де ћу уло гу у ши ре њу, спро во ђе њу и учвр шћи ва њу но вих естет ских нор ми, да ју ћи сво јим де лом при мер за углед уче ни ци ма и са вре ме ни ци ма ко ји су га сле ди ли и над жи ве ли.

Ор фе ли но во схва та ње сли кар ства, осло бо ђе но ре тро спек тив ног на сле ђа при хва тио је Те о­дор Илић Че шљар, та ко ђе беч ки вас пи та ник. По по врат ку са Ака де ми је ли ков них умет но сти еклек тич ни син кре ти зам ка сно ба рок них, ро кај них и нео кла си ци стич ких схва та ња при су тан је на ње го вим ико но ста си ма у Мо кри ну, Ста рој Ка њи жи и Бач ком Пе тро вом Се лу, на ол тар ским ком по зи ци ја ма ка то лич ке ка те дра ле у Ве ли ком Ва ра ду, зид ним сли ка ма цр кве Све тог Ни ко ле у Ки кин ди. О Че шља ре вом сли кар ству, не мо же се го во ри ти као о кон ти ну и ра ном раз во ју ко је по ла зи од ба рок них ту ма че ња, пре ко ро ко коа и тран сфор ми ше се у нео кла си ци зам, већ су уоч­љи ва ко ле ба ња ка сно ба рок них, ро кај них и нео кла си ци стич ких опре де ље ња.1

Но ва схва та ња от кри ва ју се и у де лу Ан дре ја Шал ти ста, но во сад ског сли ка ра, чи ја је не до­вољ но ис тра же на де лат ност ве за на за по след ње го ди не 18. сто ле ћа. Умет ни ков опус, ико но стас и цр кве ни мо би ли јар но во сад ског Ус пен ског хра ма, ко је ра ди у за јед ни ци са Јан ком Хал ко зо ви ћем и ње го вим си ном Ди ми три јем Јан ко ви ћем, зид не сли ке кон хе ап си де цр кве Све та Три је рар ха у Но вом Са ду, ол тар ска пре гра да хра ма ма на сти ра При ви не гла ве, де ко ра ци ја ол тар ске ап си де и сли ка ње тем пла па ро хиј ске цр кве Све тог Пе тра и Па вла у Бер ка со ву и нај зна чај ни је, зид но сли­кар ство ма на сти ра Гра бов ца, та ко ђе је по нео ка рак те ри сти ке ка сно ба рок ног еклек ти ци зма.2

1 Нај пот пу ни је сту ди је о Те о до ру Или ћу Че шља ру: М. Ти мо ти је вић, Те о дор Илић Че шљар (1746–1793), Но ви Сад 1989; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 118–120; М. Ко ла рић, Те о дор Илић Че шљар, 236–250; Д. Ме да ко вић, Те о дор Илић Че шљар, Срп ски сли ка ри, 83–91.

2 О де лу Ан дре ја Шал ти ста: В. Ста јић, Гра ђа за кул тур ну исто ри ју Но вог Са да, 314; А. Ти шма, Зид но сли кар ство мај­сто ра Шал ти ста, Ма на стир Дра ча и ње не па ра ле ле у XVI II ве ку, Збор ник ра до ва, Кра гу је вац 1986 ( у штам пи); М. Ле сек, Ра до ви Ан дре ја Шал ти ста у Сре му, 244–249; М. Ле сек, Ико но стас цр кве Св. Пе тра и Св. Па вла у Бер ка со ву,

259

Умет ник ко ме при па да ва жно ме сто у раз во ју срп ског ба рок ног сли кар ства је Сте фан Га ври­ло вић, во де ћа лич ност ге не ра ци је ко ја се ја вља кра јем 18. ве ка и чи ја се де лат ност про те же и на пр ве де це ни је 19. сто ле ћа И по ред при мет них ути ца ја нео кла си ци стич ких схва та ња у сво јим де ли ма оста ће ве ран ка сно ба рок ној тра ди ци ји. Свој по сао сли ка ра за по чи ње ком по зи ци ја ма, те ма ма ко је ви ше ни ка да не ће по но ви ти, на ру че ним од стра не ми тро по ли та Мој се ја Пут ни ка, Гај Му ци је Сце во ла пред Пор це ном и Кра љи ца То ми ри да са Ки ро вом гла вом, ра ђе ним пре ма исто­и ме ним гра фич ким ли сто ви ма Пи те ра Па у ла Ру бен са.3 На глав ним де ли ма, ико но ста си ма па ро­хиј ских хра мо ва у Срем ској Ка ме ни ци, Бе о чи ну и Но вом Бе че ју, на ста ви ле су да жи ве фор ме и иде је ње го вих прет ход ни ка Те о до ра Кра чу на, чи ју ол тар ску пре гра ду у Не шти ну је до сли ка вао и чи стио, и Ја ко ва Ор фе ли на са ко јим је за јед но ра дио у па ро хиј ском хра му се ла Ја рак. За слу га Сте фа на Га ври ло ви ћа у одр жа ва њу кон ти ну и те та срп ског сли кар ства у Вој во ди ни и Ср би ји, у вре ме ства ра ња др жав но сти, по твр ђе на је шко ло ва њем мла дих умет ни ка у ње го вој ра ди о ни­ци.4

Ли ков не фор му ла ци је Ја ко ва Ор фе ли на и Те о до ра Или ћа Че шља ра сле ди ла је ве ли ка гру па умет ни ка фор ми ра на у до ма ћој сре ди ни, ко ја је оства ри ла плод ну де лат ност. Ови „пра ти о ци епо хе“, по ред по сло ва у се о ским па ро хиј ским цр ква ма, сти ца њем угле да ан га жу ју се и у ве ћим град ским сре ди на ма и у по зна тим ма на сти ри ма. Њи хо вим сли кар ством, ко је по на вља ра ни је фор му ла ци је, за вр ша ва се кра јем 18. и пр вих де це ни ја 19. ве ка про цес ба ро ки за ци је.

Про ме не у ду хов ном жи во ту се дам де се тих го ди на 18. ве ка, кул тур на ори јен та ци ја пре ма Бе чу, цр кве не и школ ске ре фор ме, од ра зи ле су се и на да љи раз вој сли кар ства, чи ји жи вот је од ре ђи вао низ чи ни ла ца раз ли чи те вред но сти и сна ге. По ку шај Те о до ра Кра чу на да сли кар ске иде а ле беч ке ли ков не Ака де ми је уса гла си са ра но ба рок ном пик то рал ном по е ти ком са мо је омо­гу ћи ло да се пре ла зак на ка сно ба рок но сли кар ство оства ри што без бол ни је. Гра ђан ска кла са при хва ти ла је но ву ли ков ну ори јен та ци ју, а ни је јој се су прот ста ви ло ни све штен ство Кар ло­вач ке ми тро по ли је.

По сте пе но и си сте мат ски про све ће ни ап со лу ти сти су у Аустри ји ни зом за ко на и про пи са ре фор ми са ли чи тав др жав ни и дру штве ни жи вот. У сре ди шту Мо нар хи је ак ту ел на умет нич ка прак са у свом уоб ли ча ва њу под ути ца јем про све ти тељ ских иде ја до жи вља ва сло же на пре ви­ра ња и до ла зи до све отво ре ни јих по ти ски ва ња ба рок них схва та ња. Ти пич но ба рок ни об ли ци кул ту ре чи ји су но си о ци и пред став ни ци у Кар ло вач кој ми тро по ли ји би ли ви со ки цр кве ни ве­ли ко до стој ни ци, скло ност пре ма ви зу ел ном ис ка зи ва њу иде ја, по ли ти ци ве ли чај но сти и јав ним све ча но сти ма, као и сво је вр сне фор ме ис ка зи ва ња по бо жно сти, већ у по след њим де це ни ја ма вла да ви не Ма ри је Те ре зи је, под сна жним ути ца јем про све ти тељ ских схва та ња, на и ла зе на осу­ду ра ци о на ли стич ке кри ти ке ко ја је сво је при ста ли це има ла и у кри лу са мо га кле ра. Пред ност фор ме над су шти ном, пре те ра на скло ност цр кве пре ма ви зу ел ном ис ка зи ва њу иде ја, што су

236–243; Л. Шел мић, Срп ско зид но сли кар ство XVI II ве ка, 42–44; Д. Да ви дов, Спо ме ни ци Бу дим ске епар хи је, 305–306; М. Ти мо ти је вић, Срп ско ба рок но сли кар ство, 120–121.

3 М. Ти мо ти је вић, Ком по зи ци је Сте фа на Га ври ло ви ћа „Гај Му ци је Сце во ла пред Пор це ном“ и „То ми ри да са Ки ро вом гла вом“ као па три от ски „exem plum vir tu tis“ 286–287.

4 О де лат но сти Сте фа на Га ври ло ви ћа. В.: О. Ба та ве љић, Не ко ли ко до ку ме на та о сли ка ру Сте фа ну Га ври ло ви ћу, 139–169; О. Ба та ве љић, Сли кар ство Сте фа на Га ври ло ви ћа, 409–415; П. Ва сић, Умет нич ка то по гра фи ја Срем ских Кар ло ва ца, 91–93; Д. Ме да ко вић, Срп ска умет ност у XVI II ве ку, 141–142; М. Ко ла рић, Кла си ци зам код Ср ба 1790–1848, 89–90; М. Тимотијевић, Композиције Стефана Гавриловића „Гај Муције Сцевола пред Порценом“ и „Томирида са Кировом главом» као патриотски „exemplum virtutis“, 273–303.

260 261

ЗАКЉУЧАК

про па ги ра ли је зу и ти глав ни но си о ци вер ских ре фор ми у Мо нар хи ји, при хва та ју се као узо ри и у Кар ло вач кој ми тро по ли ји. Иако је у спро во ђе њу вер ских ре фор ми кар ло вач ких ми тро по ли та Ду хов ни ре гу ла мент Те о фа на Про ко по ви ча био ве ли ки, цр кве ни ве ли ко до стој ни ци, ка да су они би ли у пи та њу, уме сто ра ци о на ли стич ких пре по ру ка о скром но сти, као основ ној па стир ској вр ли ни ко ја се про вла чи кроз цео Ре гу ла мент, усва ја ју уз о ре ка то лич ке ма њи фи ћен це.

Срп ско сли кар ство по след њих де це ни ја 18. сто ле ћа пред ста вља ло је скуп ра зно род них схва­та ња, али су у осно ви пре о вла ђи ва ле ли ков не фор му ла ци је во де ћег мај сто ра ка сно ба рок ног еклек ти ци зма Ја ко ва Ор фе ли на, ко ји је сво јом лич но шћу и де лом дао ду хов ни пе чат на шој кул­ту ри епо хе про све ће но сти. На по чет ку свог кре а тив ног ра да до спео је у сам врх ли ков них зби­ва ња сво јим мла да лач ким опу сом, ко ји је на гло и бур но кра јем ве ка ус ко ви тлао на шу умет ност. Ње го во ства ра ла штво, ко је је од и гра ло у јед ном исто риј ском тре нут ку ис так ну ту уло гу у раз во ју сли кар ства, до не кле је за не ма ре но. Ја ков Ор фе лин је био пр ви сли кар до след но обра зо ван на по у ка ма беч ке ли ков не Ака де ми је ко ја упра во у вре ме ње го вог де ло ва ња про ла зи кроз сло же не ре фор ме за сно ва не на кри ти ка ма ба рок них и при хва та њу про све ти тељ ских схва та ња. „Ба рок на ре то рич на ско ла сти ка, др же ћи се тра ди ци о нал ног ту ма че ња би блиј ског тек ста, у пр ви план је ис ти ца ла ње го во але го риј ско ту ма че ње, што се од ра зи ло на умет ност. Ка ко ни су са гле да ни у исто риј ском кон тек сту би блиј ски до га ђа ји ни су ни при ка зи ва ни као исто риј ска исти на. Са по­ја вом се ку ла ри за ци је мо ра ли за тор ске те ме не го ва не у ба рок ној по бо жно сти усту пи ле су ме сто сли кар ству ко је би блиј ске те ме ту ма че са на гла ше ним ин те ре со ва њем за исто риј ски, ге о граф­ски, па чак и ет но граф ски кон цепт. Са крал но и се ку лар но до во ђе но је на исту ра ван ли ков ног ту ма че ња, а исто риј ски до га ђа ји ула зе у жан ров ске окви ре ре зер ви са не у ба ро ку ис кљу чи во за цр кве ну умет ност“. Са вре ме на ту ма че ња цр кве ног сли кар ства на шла су при су ство у де ли ма Ја ко ва Ор фе ли на ко ји ће под ути ца јем про све ти тељ ства ста ро за вет ну и но во за вет ну те ма ти ку ту ма чи ти у окви ри ма исто риј ског сли кар ства. Али Ор фе ли но ва на сто ја ња су у ве ли кој ме ри би ла огра ни че на не ли бе рал ним нор ма ма сре ди не у чи јем па тро на жном ме ха ни зму кра јем 18. ве ка цр ква још увек има ва жну уло гу, иако је цен тра ли стич ким те ре зи јан ско–јо зе фи ни стич ким ре фор ма ма до шло до су жа ва ња ње не по ли тич ке мо ћи и ути ца ја. Ја ков Ор фе лин је као сли кар нај ве ћим де лом био усме рен на на руџ би не ко је су до ла зи ле из кри ла цр кве, углав ном па ро хиј­ских цр кве них оп шти на. Ве ћи на на руџ би на је би ла стан дар ди зо ва на, а узо ри су би ли углав ном ње го ви ста ри ји ра до ви. За ви сан од за пад но е вроп ских гра фич ких пред ло жа ка за из ра ду из ве сног бро ја уста ље них ком по зи ци ја, њи хо вог оп штег на цр та или од ре ђе них по је ди но сти ко ри стио се илу стро ва ним Би бли ја ма Пи ска то ра, Кра у са, Ки ли ја на и Лу кје на. По на вља ње ли ков них ре ше ња ни је зна чи ло од су ство ори ги нал но сти ко ја ни је би ла ни глав ни циљ ба рок не по е ти ке ста вље не у функ ци ју ре то рич ке по у ке. Док три на ими та ци је, ко ја је пред ста вља ла осно ву ху ма ни стич ких на у ка, сма тра на је за јед нич ким име ни те љом умет но сти. Ми ме тич ки ка рак тер умет нич ког про­це са Ја ко ва Ор фе ли на, ко ји се са сто јао у по не кад не по сред ном пре у зи ма њу гра фич ких ре ше ња, ука зу је да је сли кар пот пу но са вла дао але го риј ско–ам бле мат ски је зик. За раз ли ку од Те о до ра Кра чу на ко ји је на сто јао да но во сте че на ис ку ства усво је на на беч кој ли ков ној Ака де ми ји укло пи у ра но ба рок ну по е ти ку у чи јим је осно ва ма по чи ва ла иде ја о пра во слав ној ба рок ној ико ни, Ја ков Ор фе лин је зна ња и по у ке из Бе ча при хва тио ослобoђен на гла ше ног кон фе си о нал ног иден ти те­та. Та схва та ња већ су ра ни је ис по ље на у гра фи ци.

У Ор фе ли но вом опу су не ма на гла ше не раз вој не ли ни је и ве ли ких ко ле ба ња. Иде је фор му­ли са не на сво јој пр вој на руџ би ни до след но је спро во дио то ком три на ред не де це ни је и оне се уоча ва ју у по ти ски ва њу ма ри јан ских те ма, оми ље них у ба ро ку, ко је про све ти тељ ске ре фор ме

260 261

ЗАКЉУЧАК

оштро кри ти ку ју. У пр ви план ис ти че је ван ђе о ску те ма ти ку, а од сло же ни јих але го риј ских те ма оне ве за не за про сла вља ње ев ха ри сти је. Ре ли ги о зну сли ку осло бо дио је ње ног сло же ног але го­риј ског је зи ка, по јед но ста вио и пре чи стио, при бли жив ши се та ко но вом ре фор ми са ном бо го­сло вљу за сно ва ном на истим схва та њи ма. Ње го вим опу сом по ти ску ју се сли ка ри ко ји су свој ли ков ни је зик за сни ва ли на по у ка ма Ки је во–пе чер ске сли кар ске шко ле и ско ла стич ком бо го­сло вљу Ки јев ске ду хов не ака де ми је.

Кључ ни мо ме нат, у ва же ћем си сте му ли ков них вред но сти, у ча су ка да се Ја ков Ор фе лин по ја вљу је у срп ском ба рок ном сли кар ству, био је рас кид са умет но шћу ко ја је до ла зи ла из Ки­је во пе чер ске ла вре. Про ме не у по ли ти ци Хаб збур шке мо нар хи је пре ма по да ни ци ма дру ге ве ре пре суд но су до при не ле да на пу шта ње тра ди ци о нал них нор ми пик то рал не по е ти ке, не го ва не у де лу Цар ства на се ље ног срп ским на ро дом, бу де знат но олак ша но. Вра ћа ју ћи се, по за вр шет ку шко ло ва ња, у Кар ло вач ку ми тро по ли ју, Ја ков Ор фе лин је из цен тра Мо нар хи је до нео дух епо хе и дах сред њо е вроп ске кул ту ре. На из глед нео п те ре ћен ли ков ним на сле ђем и про бле ми ма при ла­го ђа ва ња све оп штим умет нич ким то ко ви ма ус пео је да бу де при хва ћен ме ђу сво јим су на род ни­ци ма и ви со ким пред став ни ци ма цр кве ног кли ра, на ме ћу ћи се као узор бу ду ћим шко ло ва ним сли ка ри ма. Је дан од пр вих, ко ји је по се до вао ака дем ско зна ње, сво јим мно го број ним ре ли ги о­зним ра до ви ма, не пре кид ном де лат но шћу, иако са по вре ме ним па до ви ма у ква ли те ту, отво рио је пут но вим ге не ра ци ја ма ко је су ства ра ле у скла ду са по у ка ма сво јих Ака де ми ја. По ред при­хва та ња но вих фор мал них ли ков них ре ше ња, пре у зе тих из гра фич ких пред ло жа ка, и рас ки да са сти лом сво јих прет ход ни ка, очу вао је у де ли ма дух и вер ску по у ку пра во слав не цр кве. Био је нај плод ни ји и нај по пу лар ни ји сли кар сво га до ба; тра жен у по слу, на са мом по чет ку је, иако по на вља ју ћи ре ше ња већ из на ђе них фор му ла, на мет нуо сво ја стил ска и ико но граф ска схва та ња, исто вре ме но по ви ну ју ћи се зах те ви ма сво јих на ру чи о ца, ви со ких цр кве них до сто јан стве ни ка. Пред крај свог жи вот ног пу та ус пео је још јед ном да се из диг не из над свог већ ру ти ни ра ног, и по вре ме но не пре ви ше ин вен тив ног ме то да, и да по но во, као у сво јим по че ци ма, ство ри још јед ну из у зет ну ико но граф ску це ли ну. У ма на сти ру Без ди ну до ка зао је да је у ста њу да ис пу ни нај сло же ни је те о ло шке зах те ве сво јих на ру чи ла ца.

Стил ско опре де ље ње Ја ко ва Ор фе ли на би ло је са свим у скла ду са по тре ба ма срп ске цр­кве не по ли ти ке и ње ног од но са пре ма по ли ти ци Мо нар хи је то га до ба. У окви ри ма умет но сти 18. сто ле ћа, Ја ков Ор фе лин се ис ти че као ро до на чел ник гра ђан ског сли кар ства у сред њо е вроп­ској, еклек тич ној, ка сно ба рок ној ва ри јан ти, ко ја пре ко Бе ча и ње го ве ли ков не Ака де ми је сти же у на шу сре ди ну. Еклек ти ци зам беч ке ли ков не Ака де ми је обе ле жио је раз вој срп ског сли кар ства на пре ла зу 18. у 19. век. При хва та ње ка сно ба рок не по е ти ке беч ке ли ков не Ака де ми је зна чи ло је од у ста ја ње од кон ти ну и те та ре фор ми са не ба рок не ико не и при хва та ње схва та ња да се ре­ли ги о зна сли ка ту ма чи у окви ри ма исто риј ског сли кар ства. Ја ков Ор фе лин про па ги рао је, као пред став ник ка сно ба рок ног еклек ти ци зма, ве ли ким де лом осло њен на иде је хри шћан ског про­све ти тељ ства, на пу шта ње вер ског иден ти те та ли ков не пред ста ве.

262

ЗАКЉУЧАК

JAKOV ORFELIN AND HIS AGE

The personality and work of Jakov Orfelin, one of the leading painters of the Enlightenment epoch, which is a special period in the development of Serbian art at the end of 18th and the beginning of 19th century, have long been a subject of interest in our scientific circles. His place in art has not been precisely defined although his significance and reputation are indisputable. Thus, the research in our work is directed towards an attempt to view Jakov Orfelin as the central person at the moment when a new understanding of art based on ideas from the Enlightenment period was being conceived. In order to prove this, we had to approach the topic in a methodologically appropriate way, and establish complex research frames so as to show a harmonized connection between the Enlightenment epoch and the role it played in reforming art on the one hand, and the education and artistic work of Jakov Orfelin on the other.

Enlightenment, as a historical category and a general spiritual movement of the civil society in 18th century, formed within the framework of philosophy, but incorporating other areas of cultural life, too, had several realizations. In its radical form, in some aspects and in the works of some writers, it was directed towards rationalism and antidogmatism, humanistic optimism, civil democracy, anticlerical­ism, and in connection with that, alienation from the traditional belief and even total indifference or atheism, materialism advocated by Holbach, who in his work expressed antireligious feelings as open atheism. The first part of the book is an attempt to illustrate and throw light on all this diversity.

18th century is referred to as “The Century of Reason”. Although some of its influential representa­tives, like Locke and Leibniz, acted already at the end of 17th century, basic ideas that stemmed from scientific and philosophic activities in the last stage still form the base of today`s world. On the other hand, people like Rousseau and Kant, exceeding the limits of Enlightenment, laid the foundations for a new movement – Romanticism. There was no real break between the ways of thinking in 17th and 18th centuries. From the assumptions made by the logic and theory of the science of 17th century, especially by Descartes and Leibniz, a new ideal of knowledge developed continuously.

The rationalism of 17th and 18th centuries was based on unconditional trust in the ability of a “healthy”, natural human mind to perceive the world and start ruling man`s destiny. Knowledge was only something acquired and broadened by means of experience. Dogmatic authority was not accepted; instead of revelation, man`s own comprehension was appreciated; especially, the role of the church along with theology, as an intermediary between man and the World of the Truth was challenged. As a movement which glorified sense, but at the same time denied the authority of the church and royalty created by God`s will, it was the advocate of ideas which questioned the demands of the church to be the supreme decision­maker when it came to moral, scientific, literature, and artistic issues. The whole

263

system of Enlightenment was, in its essence, anthropocentric; all its meanings awere defined by the trust in man`s rational or natural being.

There was no epoch in the history of mankind that showed greater respect for philosophy. Its influ­ence on social life had never been stronger, its connection with politics had never been more direct. Philosophy was popular and respected in an age which, first and foremost, liked to be referred to as “The Age of Philosophy”, as d`Alamber would say. He was one of the most significant researchers of that age and also one of its ideological orators, in whose words we can directly feel the character and direction of the spiritual life of that century. The discussion that shook the intellectual circles half a century before the Revolution did not really represent a clash between religion and philosophy; in the first place, it was a clash between philosophers and Catholic Christianity, as it was at that time in France. That criticism of religion did not aim to destroy, but it used destruction as a means of construction. From the limits of a dogma there was a tendency towards the freedom of an all­inclusive real universal awareness of God. Diderot expessed that sense in a most convincing and powerful way in his Pensées Philosophiques: “People drove the God out from their milieu; they confined Him to a shrine; the ramparts of the temple prevent people from seeing Him; the shrine does not even exist outside the ramparts. You are so deranged! Demolish those ramparts which narrow down your ideas; spread the idea of God; try to se Him wherever He is or say that He does not even exist.”

The movement of Enlightenment, diverse and contradicting within its own limits, marked the beginning of the modern age in Europe. That was an age of the most radical changes in the sphere of ideas and social behaviour. Urban mentality was created, whereas European towns became centres of what we call modernism or modernity; there was a clear and strong opposition to rurality, as a tradi­tional value. At that time the notion of democracy in the modern sense was created, a requirement of equality in front of justice, as well as requirements of social justice and communal spirit were set. The notions of civilization, beauty and history as we know it today were created. 18th century was not just the beginning of historical awareness, but first of all, the beginning of historical anthrophology, the idea of societal development, individual history. Above all else was the requirement of autonomous, critical thinking.

The spirit of new desires was best expressed in an article by Immanuel Kant, a German philoso­pher, a firm advocate of enlightenment, and later, for some time, an advocate of the French Revolution as well. The article “Beantwortung der Frage : Was ist Aufklärung? (The answer to the question: What is enlightenment?) was published in Berlinische Monatschrift in 1784. The famous Kant`s definition says: ”Enlightenment is man`s growing out of minority, for which he himself is to blame. Minority is inability to think by yourself, without someone`s guidance. Man himself is to be blamed for this minority if its cause is not a lack of sense but determination and courage to use it with no guidance. Sapere aude! Have the courage to use your own reason!” This Kant`s definition expresses the essence of enlighten­ment – its search of freedom. An educated man is the one who thinks autonomously, independent of the circumstances in which he is, and his mind is not guided by an authority.”

Belief in reason, heralded by Francis Bacon, who predicted what the modern world would be like, before whom no one stated so strikingly that knowledge is power, “Scientia est potentia”, became the essence and instrument of liberal thinking – thinking free from biblical myths and church dogmas. Reason appeared in the glorification of new revelation; it sought to reshape education, religion, moral­ity, literature, and economy.

Apart form similarities, among philosophers there were great differences in interpreting ideas and in having or lacking the wish to apply those ideas. Although thinkers used to say that the freedom of

264 265

JAKOV ORFELIN AND HIS AGE

thought is the essence of a just and moral society ruled by natural equality, they were inconsistent in reality. In their works they attacked the church energetically and severely and advocated religious tol­erance, but when emphasizing their political attitudes, they were moderate and gentle with the ruling elite. In the background of their texts was a faint wish to change something.

In time, Enlightenment became the philosophy of the elite, who were not interested in the realization of its ideas. Advanced thinking turned into utopia, amusement for the privileged. Philosophers never proposed clear political philosophy so that their ideas stayed but one element which would lead to a revolution and everything it meant (like in France, for example) – abolishing feudalism, introducing freedom and democracy.

An ever greater popularity of mysticism and unsuccessful fight of Enlightenment against it, was an­other indicator that at that time the ideas of the movement were not taken seriously for the most part. Already at the end of 18th century they lost significance and were replaced by the Romanticist movement, which glorified the significance of emotions instead of reason. Although the idea of enlightenment lost importance, it strengthened the power and value of the individual that no other idea could destroy.

One of the important characteristics of the book is a study of the social and political context of the development of Enlightenment. All European countries in 18th century, with a few exceptions, were monarchies. A monarch was, and was expected to be, a driving power beyond the mechanism of the country`s government. Strong monarchy was of essential importance to big countries because only such a system could protect them from breakdown and the disintegrating influence of fragmentism and pro­vincial particularism; only monarchy could organize a powerful army and strong bureaucracy, defend borders, mitigate the imposed religious intolerance and set both economic and intellectual progress in motion. The institution of monarchy was the most significant in political terms, whether as a category founded within the framework of divine right, or as a secular institution which guaranteed peace and safety. A monarch was the most efficient guardian of public goods and only he could pursue unique and consistent policy.

As a result of enlightenment, political ideas of that time got through to European courts. Monarchs were surrounded by educated counselors, and their sons by educators who taught them new ideals. Strengthening of centralized power in absolute countries aimed at decreasing the power of the church and its educational, moralizing role. Reforms, the role of which was to glorify the absolute ruler, were carried out, to a large extent, through changes in the system of education, which first had to produce good citizens, and then believers. The new moral codex placed secular, rather than spiritual values in the foreground.

Rulers of Prussia, Russia and Habsburg territories managed to achieve those aims to a different extent. 18th century was an age of enlightened absolutism in which rulers themselves were advocates of advanced aspirations and progressive reforms relying partly on the middle class in the fight against the omnipotence of feudal nobility and clergy.

The other important aspect of our research is an attempt to trace similar changes in the field of fine arts, too.

The Baroque style was slowly changing owing to tendencies which developed during this period. The decorative Rococo, which appeared in France at the end of 17th century and later is a stylistic movement which existed simultaneously with the late Baroque and was one of the constituent parts of the late Baroque eclecticism. It differed from 17th century art by emphasizing curved lines, showing general hostility toward geometrical patterns, from the end of 18th century ofen by showing a tendency towards asymmetry and by making use of newly­found materials like porcelain and gypsum. However,

264 265

JAKOV ORFELIN AND HIS AGE

it was not much more than a decorative style so that it had a minor influence on the structure and design of the buildings it decorated.

The painting of the early 18th century is considered to be a continuation of the Baroque art from the late 17th century, because of its focus on movements and colour, visual rhetoric, religious and mythological themes. Thus, a late painter, like Tiepolo, was proclaimed “a substratum and perfection of the Baroque art.” However, the unity that was typical of the Baroque style and tradition was slowly “disappearing in the paintings by Watteau, one of those great artists whom it is most difficult to clas­sify adequately, as well as in various types of realism whose representatives were Hogarth in England and de Chardin in France.”

In the middle of the seventies of the 18th century the rhythm of changes accelerated and indicated new ideas; fine arts were more and more considered in historical terms. Those trends could be felt within the circles of the Academy of Fine Arts in Vienna as teaching was reformed under the influ­ence of Johann Winckelmann. Esthetic ideals of the Viennese Academy of Fine Arts became sacred to both painters and clients in Karlovci Archbishopric. Winckelmann`s new vision was based on a strong, instinctive repugnance towards the frivolity and artificiality of the Rococo since he thought that it underestimated the principles of classical art. Now, once again, and more than ever, antique art was recognized as a sole example to be followed, and la Grecque became the new ideal. A renewed interest in classical antique is a familiar characteristic of European Enlightenment. For Winckelmann and other followers of the neoclassical ideal, imitating the classical period was the highest aspiration, and the centre of art was man­centred beauty; an artist could express his message only by focusing on the human figure.

In the painting of the last decades of this period one can clearly see the influence of newly found classical motifs and neoclassical theories. That art had strong didactic ambitions, and it purposely turned away from recklessness, even from occasional dissipation, aspiring to achieve high standards of purity and morality, which were thought to be incarnated by classical models.

It is very important to mention a growing significance which the graphic arts got in the approaching Classicism. As an artistic technique, the graphic arts could express different political requirements of purchasers. Under the supervision of central authorities, they carried the meaning of an official ideo­logical position and managed to satisfy the cultural needs of the educated part of the society.

More than in other arts, the outstanding rebirth of the graphic arts led to an exceptional expansion of this medium at the time of Enlightenment. Graphics was also used as an additional means intended for artists, whereas books with graphic illustrations were present in the inventories of almost all schools of painting of that time. There was also a variety of painted models from which iconographic solutions and motifs were readily copied. Since it is characterized by the possibility of wide distribution, easy economizing in trade, a quicker reception of foreign and modern trends in painting, graphics repre­sented a new way of receiving and expressing complex ideological messages and educated views of the world. As such, it was a convenient means of satisfying political requirements and needs for reforming religious art.

18th century, especially the middle and later decades, was a period of fast aesthetic and stylistic chang­es. In architecture and decoration the Baroque and Palladio`s traditions contrasted with the influences of the Rococo and Neoclassicism. In painting, the Baroque slowly retreated before Neoclassicism and one, or more precisely, a group of styles that were more realistic and, above all, more intimate and refined.

The other part of our book is dedicated to an attempt to find out changes in the Baroque cultural model of Karlovci Archbishopric, which resulted from the influx of enlightening and rationalist ideas.

266 267

JAKOV ORFELIN AND HIS AGE

We have also made an effort to enlighten, explain and determine the place of Jakov Orfelin, the first painter who studied the whole curriculum at the Viennese Academy of the Fine Arts, which was com­pletely reformed, under Tzar`s direction, by Count Koller, who propagated Joseph`s reforms in the painting practice in Karlovci Archbishopric.

In the second half of 18th century appeared the first signs of enlightenment in the Serbian society. The French term Siécle de Lumiéres, that is the German term Aufklärung are matched by the terms “the age of the common sense”, as defined by Dositej Obradović, the main figure of enlightenment in Serbia, and “the learned century”, as it was called by Jovan Rajić, a historian and a theological writer, or the term “to enlighten” in Kurzbeck`s German­Serbian dictionary published in 1790. Like in Europe, Enlightenment in Serbia aimed to make man use his own common sense without someone else`s guidance.

The enlightening and revolutionary character of 18th century are the main features of the Serbian spiritual aspirations in that century. Working on enlightenment had a strictly schooling character in the beginning since it meant acquiring basic literacy and learning the language; only in the last decades did it get a higher, European, more modern form. In its climax, i.e. in the work of Dositej Obradović, which shows a clash between the revolutionary thinking of the century and the old surviving traditions, it turned into a fight against all social powers that stood in the way of progress.

Enlightenment reached the Serbian environment under the influence of enlightened absolutism of the Habsburg Monarchy and it had to do with Maria Thesesa and Joseph`s reforms of church and school lives of the citizens of the Austrian Empire, which were conducted between 1740 and 1780, and then during the rule of Joseph II, when enlightened absolutism reached its peak between 1780 and 1790. All the measures that were taken, like cutting down on Serbian monasteries in the Monarchy and holidays in the Serbian calendar, the reform of elementary and secondary schooling according to Felbinger`s system, led to a stronger inclusion of Serbs in the socio­political and cultural life of the Empire and made way for new, secular influences and an influx of European culture. In an attempt to organize his empire in accordance with the philosophical doctrine of enlightened absolutism, Tzar Joseph II introduced the same or similar reforms in the whole country and pronounced equal before the law all religions in the country in his famous Patent on Religious Tolerance. At that time “Josephism”, as an anticlerical, enlightening movement which involved all the peoples of Austria, was met with the most favourable recognition exactly with Serbs and among them it got enthusiastic followers. Then, all aspects of life were involved in the wide movement of European Enlightenment; there was a surge of the most important ideas and aspirations: democratization of culture, philosophical criticism of reality, orientation towards moral and political questions, understanding of science as light which frees man of the darkness of ignorance, condemnation of religious persecution and accepting tolerance as the basis of an enlightened policy.

Enlightening ideas were in full swing at the time of Dositej Obradović, our most significant writer of 18th century. Dositej`s work represents a unique simbiosis of philosophy and literature typical of Enlightenment. For him the main aim of his work was to propagate science and prepare Serbs to accept it. He thought that this could be achieved only by teaching people to use their own natural talent, the common sense. “To think freely means to approach every thing freely, without any fear of authority, without any prejudices, and then doubt and examine. Dositej`s main idea about the nature of man`s reason, the origin of mistakes, and ways of avoiding them as well as reaching the truth are most similar to the theory of the method developed by Descartes, the founder of new rationalism. The highest form of free thinking is scientific critical thinking based on the principle of causality.”

266 267

JAKOV ORFELIN AND HIS AGE

Starting with the principle of critical thinking, he told the story of his life, his mistakes and his com­ing to his senses, educational journeys, as an example which was, at the same time, edifying and typical of the circumstances in which Serbs lived; he gave moral lessons on the behaviour of the individual and the society; he wrote a philosophical criticism of customs, tempers and institutions, and especially monasteries, where the freedom of thinking was most pronounced and where the epochal fight between new and old systems took place. “Holding the Gospel in one hand and scientific heritage in the other”, Dositej shook the foundations of the church and cast doubt on its principles, its essence and power by starting with the premise that as the World was created, God`s role waned and that everything afer Revelation should be criticized by the common sense. He proposed a wide programme for the reform of the society and our culture following rationalist and enlightening patterns. The variety and diversity of the means he used propagating enlightenment made him a very complex person. His work, not so big in volume, had the role of not just one author in his time, but the role of almost the whole literature. It was both science and philosophy and oratory; it was didactic and critical; it covered all the trends of its time and encompassed the main genres of erudite­popularizing and didactic literature, as well as germs of more complex forms.

Changes in the spiritual life of the seventies of 18th century, Vienna­ orientated cultural trends and reforms of churches and schooling were reflected in the further development of painting, the existence of which was defined by a number of factors having different significance and power. Among them, of course, the most important were the following: the size, power and fate of Serbian social institutions, the religious creed of the people and the status of religious institutions, the development of the society and the capability of founders, the purpose of religious painting, but also its political role.

Teodor Kračun`s attempt to reconcile painting ideals cherished at the Viennese Academy of the Fine Arts with the pictoral poetics from the early Baroque period just enabled a less painful transition to late Baroque painting. Middle classes accepted the new painting orientation, and they were not op­posed by the clergy of Karlovci Archbishopric either.

Serbian painting from the last decades of 18th century was a sum of various beliefs, but was basically dominated by the painting style of Jakov Orfelin, a leading master of the late Baroque eclecticism, who, both by his personality and work, stamped on our culture in the Enlightenment epoch.

At the beginning of his creative work he reached the very top of painting events with his early opus, which abruptly and tumultuously excited a reaction in our art. At one historical moment his creative work played a prominent part in the development of painting. At the time when Jakov Orfelin appeared in Serbian Baroque painting, the crucial moment in the valid system of painting values was breaking up with art reaching from Kiev­Pecer monasteries. Changes in the policy of the Habsburg Monarchy towards subjects of other religions were crucial in facilitating the break­up with the traditional norm of pictorial poetics cherished in the Serb­populated part of the Empire. When he returned to Karlovci Archbishopric afer finishing his education in the hub of the Monarchy, he brought along the spirit of the epoch and the feel of central European culture. Apparently unburdened by painting legacy and the problems of adjusting to general artistic trends, he managed to be accepted by his compatriots and high representatives of the clergy, and he imposed himself as a role model on the future educated painters. He was among the first who had academic knowledge. He had many religious works of art, he worked constantly and although occasionally he showed some drops in quality and ofen repeated his graphic models, he made way for new generations, which created according to the instructions they had got at their academies. In addition to accepting new painting solutions taken from graphic models and breaking up with the style of his predecessors, in his works he preserved the spirit and religious moral

268 269

JAKOV ORFELIN AND HIS AGE

of the Orthodox Church. He was the most productive and the most popular painter of his time. He was very wanted as a painter; although, at the very start of his career, he applied the already existing formulas in his work, he also imposed his stylistic and iconographic ideas managing, at the same time, to respect the requirements of his clients, high religious dignitaries. By the end of his life he managed, once again, to raise himself above his routine, and occasionally not too inventive method, and to create another exceptional iconographic whole, the way it was at the start of his career. In Bezdin Monastery he proved that he was able to meet the most complex theological requirements of his clients.

Jakov Orfelin`s stylistic choice was in complete accord with the needs of the Serbian religious policy and its attitude towards the policy of the Monarchy of that time. Within the framework of 18th century art, Jakov Orfelin distinguished himself as the founder of middle­class painting in the central European, eclectic, late Baroque form, which reached our area through Vienna and his Academy of the Fine Arts. The eclecticism of the Viennese Academy of the Fine Arts marked the development of Serbian painting at the end of 18th and the beginning of 19th century. Accepting the late Baroque poetics of the Viennese Academy of the Fine Arts meant giving up the reformed Baroque icon and accepting the idea that a re­ligious painting should be read within the framework of historical art. Jakov Orfelin, as a representative of the late Baroque eclecticism, very much relying on the ideas of Christian Enlightenment, propagated leaving the religious identity of the painted image.

Our attempt in this work to present the Enlightenment epoch only announces the breadth and complexity of the research framework and a great significance that this topic has when considering the very essence of the European and Serbian societies and cultures of 18th century.

268 269

JAKOV ORFELIN AND HIS AGE

JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

Die Persönlichkeit und das Werk Jakob Orfelins, eines der führenden Maler der Epoche der Aufklärung, als eines besonderen Zeitraums in der Entwicklung der serbischen Kunst Ende des 18. und Anfangs des 19. Jahrhunderts, erweckte schon lange die Interesse in unseren wissenschaflichen Kreisen. Die von ihm besetzte Stelle ist nicht genau bestimmt, obwohl seine Bedeutung und Ansehen unbestritten sind. Deswegen sind die Prozesse in dieser Untersuchungsarbeit auf den Versuch gerichtet, Jakob Orfelin als eine Persönlichkeit einzusehen, die in dem Mittelpunkt der Gestaltung einer neuen, auf den Ideen der Aufklärung begründeten, Kunsterfassung steht. All das zu beweisen, mußten wir dem Thema angemessen methodologisch herantreten und die komplizierten forschenden Einfassungen festlegen, so daß man die abgestimmte Verbundenheit der Aufklärungsepoche, derer Reforme in der Kunst und in der Erziehung mit der Kunstschöpfung von Jakob Orfelin erkennen könnte.

Die Aufklärung, die als eine allgemeine Geistesbewegung der bürgerlichen Gesellschaf im 18 Jahrundert im Rahmen der Philosophie entstand, aber auch die anderen Bereiche des Kulturlebens angriff, hatte als die historische Kategorie viele verschiedene Aspekte. In einzelnen Bereichen und Werken der bestimmten Schrifsteller war die Aufklärung in der radikalen Form auf den Rationalismus, Antidogmatismus, humanistischen Optimismus, Antiklerikalismus und die bürgerliche Demokratiesierung eingestellt, und damit auf die Enteignung vom traditionellen Glauben bis zu voller Indifferenz oder sogar Glaubenslosigkeit, wie im Materialismus von Holbach, der die antireligiösen Gefühle in seinen Werken als der offenbare Atheismus ausdrückt. Im ersten Teil des Buches versucht man alle diesen Verschiedenheiten zu illustrieren und zu klären.

Das 18. Jahrhundert wird das „Jahrhundert der Vernunf“ ernannt, obwohl manche derzeitig ein­flußreiche Vertreter, wie Locke und Leibniz, schon Ende des 17. Jahrhunderts tätig waren, d.h. in der letzten Blühensetappe der wissenschaflichen und philosophischen Aktivitäten, als man die Grundideen, welche noch der heutigen Welt zugrundeliegen, zusammengebracht hatte. Die Persönlichkeiten wie Rousseau und Kant, die Grenzen der Aufklärung ausschreitend, legen anderseits die Basis für eine neue Bewegung – für den Romantismus. In der Denkensweise des 17. und 18. Jahrhunderts gibt es keine richtige Unterbrechung. Aus den, durch die Logik und Wissenschafstheorie des 17. Jahrhunderts erschaffenen Voraussetzungen, besonders bei Descartes und Leibniz, wird kontinuierlich ein neues Erkenntnisideal entwickelt.

Dem Rationalismus des 17. und 18. Jahrhunderts liegt das bedingungslose Vertrauen in die Eignung des natürlichen gesunden Menschenverstandes die Welt zu erkennen und das Menschenschicksal zu beherr­schen zugrunde. Bloß was man durch Erfahrung erwirbt und verbreitet, gilt als Erkenntnis. Die Autorität des Dogmas wird nicht zuerkannt. Anstatt der Offenbarung wird nach der eigenen Erkennung gelangt. Besonders bestritten wird die Rolle des Vermittlers, in welche sich die Kirche mit der Theologie zwischen

271

dem Menschen und der Wahrheitwelt gesetzt hatte. Als die Bewegung, die Vernunf rühmt, aber doch die Autorität der Kirche und des durch Gotteswillen gegebenen Reichs einschlägt, war der Rationalismus der Träger der Ideen der Überprüfung des Verlangens der Kirche, daß sie die allerhöchsten und wichtigsten Bestimmungen in Fragen des Morals, der Wissenschaf, der Literatur, auch der Kunst bringen sollte. Das ganze System der Aufklärung ist im Wesentlichen anthropozentrisch. Alle Aufklärungsbedeutungen sind durch das Glauben des menschlichen rationalen oder natürlichen Wesens bestimmt.

In keiner anderen Epoche der Menschengeschichte erweiste man so große Ehre der Philosohie. Nie war ihr Einfluß auf das gesellschafliche Leben so stark und ihr Verhältnis zu der Politik so unmit­telbar. Die Philosophie ist populär und hervorragend in dem Jahrhundert, welches man vor allem als die „Philosophiezeit“ ernennen möchte, wie es auch D′Alembert, ein der bedeutendsten derzeitigen Erforscher und Ideensprecher sagte. In seinen Wörtern spüren wir den Charakter und die Richtung des gesamten geistlichen Lebens dieses Jahrhunderts. Die Abhandlung, welche die intelektuellen Kreisen fünfzig Jahre vor der Revolution geschüttelt hatte, stellte überhaupt keinen Konflikt zwischen der Religion und der Philosophie dar ; das war vorwiegend die Konfrontation der Philosophen gegenüber dem in Frankreich existierenden katholischen Christentum. Diese Kritik der Religion wurde nicht auf die Zerstörung gerichtet, sondern eher darauf, die Destruktion als ein Mittel des Aufbaus auszunüt­zen. Aus der Eingeschränktheit des Dogmas strebt man nach der Freiheit der allumfassenden wahren universellen Besinnung vom Gott. Von diesen Gefühlen der Epoche gab Diderot in seinen Pensées Philosophiques den überzeugendsten und kräfigsten Ausdruck: „Die Leute haben die Gottheit aus ihrer Mitte dahingetrieben, in das Heiligtum zu hafen ; die Tempelmauern beschränken den Anblick, so daß die Gottheit außerhalb ihnen überhaupt nicht existiert. Was für Unsinnige seid ihr ! Ihr sollt dieses Mauerwerk, das euch die Ideen einengt, umreißen ; verbreitet den Gott ; seht ihn überall, wo es ihn gibt, oder sagt, es gibt ihn keinesfalls ».

Mit der zerlegten und widerspruchsvollen Bewegung der Aufklärung beginnt die moderne Zeit in Europa. Das war die Periode der gründlichsten Umwandlungen in der Ideensphaere und in dem sozialen Benehmen. Es entsteht die urbale Mentalität und die europäischen Städte wurden die Träger dessen, was man Modernismus oder Modernität nennt, mit der klaren und festen Opposition zu dem Ruralen als Traditionellen. Damals entstand der Begriff der Demokratie in modernem Sinn, und die Erfördernisse nach der Gleichberechtigung, der sozialen Gerechtigkeit und Gemeinsamkeit wurden erhoben. Die Begriffe wie die Zivilisation und das Schöne wurden damals hervorgebracht, wie auch der Begriff der Geschichte, wie man ihn auch heute kennt. Das 18. Jahrhundert ist nicht nur der Anfang der historischen Besinnung, sondern vor allem der empyrischen pädagogischen Anthropologie, der Idee der Entwicklung in der Gesellschaf, der individuellen Geschichte. Über alles wurde die Forderung nach dem autonomen kritischen Denken erhoben.

Der deutsche Philosoph, der unerschütterliche Verfechter der Aufklärung und später auch der Französischen Revolution, Immanuel Kant, hatte den Geist des neuen Willens am besten in seinem, in der Berlinischen Monatschrift 1784. veröffentlichtem Artikel: «Beantwortung der Frage : Was ist Aufklärung ?» ausgedrückt. „Aufklärung ist“, so lautet die bekannte Definition von Immanuel Kant, „der Ausgang des Menschen aus seiner selbstverschuldeten Unmüdigkeit. Unmüdigkeit ist das Unvermögen, sich seines Verstandes ohne Leitung eines anderen zu bedienen. Selbstverschuldet ist diese Unmüdigkeit, wenn sie die Ursache derselben nicht am Mangel des Verstandes, sondern der Entschließung und des Mutes liegt, sich seiner ohne Leitung eines andern zu bedienen. Sapere aude ! Habe Mut, dich deines eigenen Verstandes zu bedienen“. Diese Definition von Kant prägt das Wesentliche der Aufklärung –ihre Suche

272 273

JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

nach der Freiheit aus. Der aufgeklärte Mensch denkt autonom, unabhängig von den Verhältnissen, in welchen er sich befindet, und seine Vernunf wird seitens der Autorität nicht angeführt.

Der Glaube an die Vernunf wurde die Grundlage und das Instrument des liberalen Gedanken – des, von den Bibelmythen und der kirchlichen Dogmen befreiten Gedanken, wessen Bote Francis Bacon, der Andeuter der modernen Welt war. Früher hatte niemand so eindrucksvoll ausgedrückt, daß das Wissen die Macht ist, «Scientia est potentia». Die Vernunf erschien im Ruhm der neuen Offenbarung mit dem erhobenen Anspruch, die neue Ausbildung, Religion, Literatur, Ökonomie und Moral zu gestalten.

Es bestanden binnen den Philosophen außer Ähnlichkeiten, auch die großen Verschiedenheiten in der Erläuterung der Ideen, wie auch in dem Vorhandensein oder Ausbleiben des Willens, diese Ideen zu verwenden. Obwohl die Denker redeten, die Gedankenfreiheit wäre die Basis gerechter und moraler Gesellschaf, in welcher die natürliche Gleichheit herrscht, waren sie in der Praxis inkosequenz. In ihren Werken griffen sie die Kirche entscheidend streng an, die Toleranz befürwortend, aber in der Hervorhebung eigener politischen Stellung waren sie dagegen sehr bescheiden und lässlich zu der herrschenden Elite. Im Hintergrund ihrer Texte lag schwaches Verlangen nach irgendwelchen Veränderungen.

Zeitweise ist die Aufklärung zur Philosophie der Elite geworden, die keine Interesse an die Verwendung derer Ideen hatte. Die Aufklärung wird aus den fortschreitenden Gedanken zu einer Utopie, zur Unterhaltung der Vergünstigten sogar. Die Philosophen haben nie eine deutliche politische Meinung erklärt, so daß ihre Ideen nur ein von vielen Elementen blieben, die zur Revolution führen würden, wie zum Beispiel in Frankreich, und allzudem, was man unter Revolution versteht – dem Feudalismusabkommen, der Einführung der bürgerlichen Freiheiten und der Demokratie.

Der mißerfolge Kampf zwischen der Aufklärung und dem Mystizismus, wie auch seine immer größere Popularität zeigen, daß die Ideen der Bewegung größtenteils nicht ernsthaf aufgenommen wur­den ; schon Ende des 18. Jahrhunderts verlieren sie an Wichtigkeit, durch die romantische Bewegung ausgewechselt, welche anstatt der Vernunf die Bedeutung der Gefühle lobpreist. Obzwar die Idee der Aufklärung an ihrer Wichtigkeit aufgegeben hatte, versicherte die Aufklärungsperiode die Kraf und Währung des Einzelnen, was keine andere Idee erlöschen könnte.

Die Erforschung des sozialpolitischen Kontextes der Entwicklung der Aufklärungsepoche stellt eine wichtige Ebene dieses Buches dar. Im 18. Jahrhundert waren fast alle europäische Staaten die Monarchien. Der Monarch war, was man von ihm auch erwartete, die Anregemacht außer vom Mechanismus der staatlichen Regierung. Den großen Staaten war die starke Monarchie von sachlicher Geltung. Bloß mit solcher Monarchie konnte man den Staat vom Zerfall und spaltenden Einflüssen der Fraktion und ebenso vom provinzialistischen Partikularismus schützen. Bloß durch Monarchie konnten das mächtige Heer und die wirkungsvolle Bürokratie organisiert, die Grenzen verteidigt, die auferlegte Glaubensintoleranz gemildert und dann der ökonomische und intelektuelle Fortschritt angeregt werden. Entweder im Rahmen der Göttlichen Gerechtigkeit, oder als die weltliche Institution, die den bürger­lichen Frieden und die Sicherheit gewährleistet, galt die Institution der Monarchie vom politischen Aspekt als epochemachend. Der Monarch war der tatkräfigste Aufseher der gemeinen Vermögen, und der einzige, der die einheitliche und konsequente Politik durchsetzten konnte.

Mit dem Triumph der Aufklärung drangen die politischen Ideen der Zeit in die europäischen Höfe ein. Umkreist waren die Monarchen von aufgeklärten Beratern, und ihre Söhne von Erziehern, die ih­nen die neuen Ideale setzten. Die Stärkung der zentralistischen Gewalt in absolutistischen Staaten war auf die Reduzierung der Macht der Kirche und ihrer erzieherischer moralisatorischen Rolle gerichtet. Die Reformen, mit der Funktion den Absolutismus des Herrschers zu rühmen, liefen größtenteils in Veränderungen des Schulwesens ab, womit man zuerst die tüchtigen Untertanen und erst dann die

272 273

JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

Gläubiger bilden sollte. Der neue moralische Kodex stellte in den Vordergrund die weltlichen, und nicht die geistlichen Werte.

Den Herrschern von Preußen, Rußland und den Habsburgischen Teritorien war es bis zum unter­schiedlichen Rang gelungen. Das 18. Jahrhundert ist die Zeit des aufgeklärten Absolutismusses, wenn die Herrscher selbst als Träger der fortschrittlichen Bestrebungen und progressiven Reformen vorkom­men, indem sie sich teilweise auch an den bürgerlichen Schichten in der Bekämpung der Übermacht des feudalen Adels und Priestertums gelehnt haben.

Der andere wesentliche Aspekt unserer Forschungen ist der Versuch auf die Spuren der ähnlichen Änderungen auch im Bereich der bildenden Künste zu kommen.

Der barocke Stil wurde langsam durch derzeitig entwickelte Tendenzen umgebildet. Das dekora­tive Rokoko enstand in Frankreich Ende des 17. Jahrhunderts wie auch später als die gleichlaufen­de Stilbewegung mit dem späten Barock und stellt ein Konstitutionselement aus dem spätbarocken Eklektizismus. Es entzog der Kunst des 17. Jahrhunderts durch die Hervorhebung der schlangelnden Linien, durch das allgemeine abstoßende Vernehmen zu den geometrischen Modellen und nach den zwanziger Jahren des 18. Jahrhunderts of auch durch die Zuneigung der Asymetrie und die Anwendung der neuerfundenen Stoffe, wie Porzellan und Stuck. Indessen war Rokoko doch nicht mehr als ein schmü­ckender Stil, so daß man sein Einfluß auf die Struktur und Bauabriss als bedeutungslos halten kann.

Die Malerei des frühen 18. Jahrhunderts betrachtet man als die Fortsetzung der barocken Kunst des späten 17. Jahrhunderts, solche die Bewegung und Farbe, die visuelle Rhetorik und die mytholo­gischen und religiösen Themen hervorhebt. So wurde der spätere Maler Tiepolo zu einem «Substrat und Vollkommenheit der barocken Kunst» angekündigt. Sowohl «in der Malerei von Watteau, der zu denjenigen großen Künstlern gehörte, welche man am schwersten genau anordnet, als auch in anderen verschiedenen Typen von Realismus, wessen Vertreter Hogarth in England und Chardin in Frankreich sind» wurde schon langsam solche Einheit, die der barocke Stil und die Tradition noch hielten, abgebrochen.

Mitte der siebziger Jahre des 18. Jahrhunderts wurde das Tempo der Veränderungen verschärf, zugleich die neuen Anschauungen andeutend. Über die bildenden Künste wurde immer mehr historisch nachgedacht. Diese Strömungen verspürte man auch im Kreis der Wiener Akademie der bildenden Künste, so daß die Unterrichtsreformen unter dem Ideeneinfluß von Johann Winckelmann durchge­führt werden. Die ästhetischen Ideale der Wiener Akademie der bildenden Künste werden unantsatbar auch für die Maler und Klienten der Karlowitzer Metropolie. Die neue Winckelmanns Vision war ein starker instinktiver Abstoß der begründeten Meinung, daß die Prinzipien der klassischen Kunst durch die Frivolität und das artifizielle Rokoko entwertet wurden. Die antike Kunst wurde jetzt mehr als je früher, als das einzige nachahmenswerte Vorbild erkannt, und a la Grecque wurde zum neuen Ideal. Das erneuerte Interessieren für die klassische Antik ist die bekannte Charakterisitk der europäischen Aufklärung. Der Antik nachzufolgen war für Winckelmann und die anderen Anhänger des neoklas­sischen Ideals das größte Anstreben, und im Mittelpunkt der Kunst war die Schöpfung der Schönheit mit dem Menschen im Zentrum. Der Künstler kann seine Meldung nachweisen, indem er sich aus­schließlich auf die menschliche Figur konzentriert.

In der Malerei kann man in den letzten Jahrzehnten dieser Periode den Einfluß der neuerfundenen klassischen Motive und neoklassischen Theorien offensichtlich erblicken. Diese Kunst mit der kräfi­gen didaktischen Ambition wurde mit Absicht vom Leichtsinn, doch sogar vom zeitweiligen Übermut abgekehrt, je nach den hohen Standarden der Reinheit und Sittlichkeit anstrebend, welche man nur durch die klassischen Modelle verkörpern könnte.

274 275

JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

Beachtenswert ist die wachsende Bedeutung der Grafik im kommenden Klassizismus. Die Grafik als Kunsttechnik hatte Möglichkeit die verschiedenen politischen Verlangen der Besteller auszudrücken. Unter der Aufsicht der Hauptgewalt hat sie die Wichtigkeit der ämtlichen ideologischen Haltung aus­getragen und die kulturellen Bedürfnisse des ausgebildeten Gesellschafsteils befriedigend geleistet.

Außergewöhnliche Erneuerung der Grafik hat mehr als in irgendwelcher anderen Kunst zur Expansion dieser Medien während der Aufklärung beigebracht. Die Grafik wurde bei den Künstlern auch als Hilfsmittel benützt. Die Bücher mit grafischen Illustrationen waren in Inventarverzeichnissen fast aller Malereischulen dieser Zeit mit vollem Reichtum der bildenden Mustern vorhanden, von denen die ikonographischen Auflösungen und Motive ganz freiwillig übergenommen wurden. Hinsichtlich der Sonderbarkeiten der Grafik, wie die Möglichkeit der weiten Verteilung, das einfache Handeln und die schnellere Annahme der fremden und modernen Strömungen in der Malerei, wird die Grafik die neue Art und Weise der Annahme und Bezeigung der komplizierten Gedanken und der gelehrten Weltanschauungen vorstellen. Die Grafik wird damit das vorteilige Mittel für die Abfindung der poli­tischen Forderungen und Bedürfnisse nach der Reformation der religiösen Kunst werden.

Als der Zeitraum der schnellen ästhetischen und stilvollen Änderungen galt das 18. Jahrhundert, besonders dessen Mitte und die späten Jahrzehnten. In der Architektur und der Dekoration wurden die barocke und palladinische Tradition den Einflüssen von Rokoko und Neoklassizismus gegenüber­gestellt. In der Malerei hatte der Barock seine Stelle sehr langsam sowohl dem Klassizismus als auch einem anderen, eigentlich manchen Stilen abgegeben, die mehr realistisch, und vor allem vertraut und verfeinert waren.

Der andere Programminbegriff des Buches wird durch die Bemühungen bestimmt, die Veränderuungen im barocken Kulturmodell der Karlowitzer Metropolie zu enthüllen, die als Folge des Einfalls der aufgeklärt–razionalistischen Ideen entstanden. Die Anstregung, die Stelle von Jakob Orfelin zu erläutern, klarzustellen und zu befestigen wurde auch verübt. Orfelin war der erste serbische Maler, der das ganze Programm der Wiener Akademie der bildenden Künste beendet hatte. Die Akademie wurde nach dem Aufrag des Kaisers und seitens des Grafen Koller gründlich reformiert. Der Kaiser war in der Vermittlerrolle beim Propagieren der Ideen der josephinischen Reforme in der Malerei der Karlowitzer Metropolie.

In der zweiten Hälfe des 18. Jahrhunderts erscheinen die ersten Zeichen der Aufklärung in der ser­bischen Gesellschaf. Dem französischen Ausdruck Siécle de Lumiéres bzw. dem deutschen Aufklärung entsprechen die Ausdrücke das Jahrhundert «der gesunden Vernunft», wie das Dositej Obradović, die Hauptperson der serbischen Aufklärung definiert hatte, dann „das gelehrte Jahrhundert“ nach der Benennung des Historikers und theologischen Schrifstellers Jovan Rajić oder der Ausdruck «aufklären» aus dem deutsch–serbischen, im Jahre 1790. bei Kurzbeck veröffentlichten, Wörterbuch. In der serbi­schen Aufklärung wurde wie auch in der europäischen bestrebt, dem Menschen hinzuweisen, seines Verstandes ohne Leitung eines anderen zu bedienen.

Der aufklärerische und revolutionäre Charakter des europäischen 18. Jahrhunderts ergibt das Hauptmerkmal den serbischen geistigen Strömungen in deiser Epoche. Als man am Anfang von der Schriflichkeiterwerbung und Sprachlehre beginnen mußte, hatte die Vernunfaufklärung bloß den Schulcharakter, um erst in den letzten Jahrzehnten die höheren und europäisch neuzeitlichen Gestalten zu gewinnen. Die aufklärerische Bewegung ist auf ihrem Höhepunkt in eine Auseinandersetzung von allen gesellschaflichen, auf dem Fortschrittwege stehenden Mächten aufgewachsen, wie im Werke von Dositej Obradović, in dem sich der Streit zwischen den revolutionären Gedanken des Jahrhunderts und den alten überschrittenen Traditionen spiegelt.

274 275

JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

Die Aufklärung hat in die serbischen Gegenden unter dem Einfluß von dem aufgeklärten Absolutismus der Habsburger Monarchie gelangt, eigentlich in Verbindung mit den Theresianer–Josephinischen Reformen des Kirchen– und Schullebens der Untertanen im österreichischen Imperium. Die Reformen wurden zwischen den Jahren 1740. und 1780. und danach auch während der Regierung Josephs des Zweiten durchgeführt, als der aufgeklärte Absolutismus in Jahren 1780–1790. zu seinem Höhepunkt geriet. Alle ergriffene Maßregeln, wie die Reduzierung der Anzahl der serbischen Klöster in der Monarchie und der Feiertage im serbischen Kalender, dann die Reforme des Schulwesens in Volks– und Mittelschulen nach dem System von Felbinger, haben zur beständigteren Teilnahme der Serben im gesellschaflich–politischen und kulturellen Leben des Kaisertums beigebracht, dabei die Wege den neuen weltlichen Einflüssen und Einfällen der westlichen Kultur zu eröffnen. Der Kaiser Joseph der Zweite hatte die gleichen oder ähnlichen Reformen im ganzen Staat durchgeführt, im Anstreben das eigene Imperium mit der philosophischen Doktrin des aufgeklärten Absolutismusses übereinstimmt zu ordnen. Besonders mit dem bekannten Toleranzpatent, womit alle Konfessionen im Land gesetzlich beglichen wurden, hatte der «Josephinismus», als die antiklerikale aufklärerische Bewegung, die alle Völkerschafen in Österreich umfasste, gerade bei Serben die beste Aufnahme gefunden und die be­geisterten Anhänger bekommen. Dann werden alle Lebensaspekte in die breite Bewegung europäischer Aufklärung eingeschlossen. Es kommt zum Durchdringen der wichtigsten Ideen und Bestrebungen und das sind: die Demokratisierung der Kultur, die philosophische Kritik der Wirklichkeit, die Orientierung auf die moralischen und politischen Fragen, die Verurteilung der religiösen Verfolgung, die Annahme der Toleranz als der Basis der aufgeklärten Politik und die Begriffung der Wissenschaf, als des Lichtes, welches den Menschen von der Finsternis der Unkenntnisse befreit.

Die Erfüllung der Aufklärungsideen fängt mit der Erscheinung des Dositejs Obradović, unseres bedeutendsten Schrifstellers im 18. Jahrhundert an. Dositejs Werk stellt die eigenartige aufklärerische Symbiose der Philosophie und Literatur dar. Er erfasste das Hauptziel seines Werkes als die Propaganda der Wissenschaf und die Vorbereitung des serbischen Volkes sie anzunehmen. Man leistet das nur durch die Belehrung der Leute, sich ihrer eigenen natürlichen Begabung, der gesunden Vernunf zu bedienen. „Unabhägig denken bedeutet, daß man jeder Sache frei ohne Angst von Autorität, vorur­teillos antritt, und dann weiter vermutet und untersucht.“ Dositejs Grundideen über die Natur der menschlichen Vernunf, über die Herkunf des Irrtums, über die Weise den Irrtum auszuweichen und der Wahrheit anzukommen, scheinen als die ähnlichsten der Lehre über die Methode von Descartes, dem Schöpfer von neuzeitlichem Rationalismus zu sein. Die höchste freie Denkensform ist das wis­senschafliche kritische Denken, das auf dem Prinzip der Kausalität begründet wird. Vom Prinzip des kritischen Denkens angehend, erzählte Dositej die Geschichte über sein Leben, über Irrtümer und seine Besinnung, über seine Ausbildungsreisen, als von einem, gleichzeitig lehrreichen und für die serbischen Umständen charakteristischen Beispiel, und damit bot er auch moralische Belehrung über das Benehmen des Einzelnen und der Gesellschaf dar. Ebenso gab er die philosophische Kritik der Gewohnheiten, Gemüte und Institutionen, besonders der Klöster, wo die Denkensfreiheit zum vollen Ausdruck kam und wo sich der epochale Kampf zwischen dem Alten und Neuen abspielte. Mit der Ausgangsthese, daß die Betätigung des Gottes durch die Weltentstehung erschöpf würde, und daß nach der Offenbarung alles der Kritik der reinen Vernunf unterzogen werden sollte, hat Dositej „mit dem Evangelienbuch in einer Hand und den Wissenschafserrungenschafen in der anderen Hand“ die Postulate, Wesentlichkeit und Macht der Kirche in die Vermutung gebracht und damit die Grundlage der Kirche erschüttert. Er hat ein umfangreiches Programm der Reform der Gesellschaf und un­serer Kultur nach den rationalistischen und Aufklärungsmustern vorgelegt. Durch die Vielfältigkeit

276 277

JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

und Verschiedenheit der Mittel, welche er in der Aufklärungspropaganda benützte, wurde er zu einer sehr komplexen Erscheinung. Seine nicht so umfangreiche Leistung übte in jener Zeit nicht nur die Funktion eines Schrifstellers, sondern beinahe des ganzen Schriftums aus. Sein Werk war gleichzeitig die Wissenschaf, die Philosophie und Beredsamkeit. Es enthielt Didaktik und Kritik, bewegte sich in allen Richtungen der Epoche, und somit fasste es die Grundgattungen der popularisierenden und lehrreichen Eruditionsliteratur, als auch die Keimgebilde der komplexeren Formen um.

In siebziger Jahren des 18. Jahrhunderts hatten die Veränderungen im geistlichen Leben, dann die Kulturorientierung nach Wien und die Reform der Kirche und Schule ihre Wiederstrahlung auf die Entwicklung der Malerei, wessen Dasein durch viele Faktoren verschiedener Kraf und Währung be­stimmt wurde. Die wichtigsten waren jedenfalls die Größe, Macht und Schicksal der serbischen staatli­chen Bildungen, die konfessionelle Angehörigkeit des Volkes und die Lage der kirchlichen Institutionen, dann die Entwicklung der Gesellschaf und Stifungsmächtigkeit, der Sinn der religiösen Malerei, aber auch ihre politische Rolle.

Der Versuch von Teodor Kračun, die Malereiideale der Wiener Akademie der bildenden Künste mit der frühbarocken malerischen Poetik übereinzustimmen, hat es ermöglicht, den Übergang zu der spät­barocken Malerei schmerzlos zu verwirklichen. Die bürgerliche Schicht hat die neue bildende Einstellung angenommen. Das Priestertum der Karlowitzer Metropolie hat es sich nicht entgegengesetzt.

Die serbische Malerei der letzten Jahrzehnte des 18. Jahrhunderts stellte die Zusammenfassung der verschiedenartigen Meinungen dar. Im Grunde überwiegten doch die bildenden Formulationen des leitenden Meisters des spätbarocken Eklektizismusses Jakobs Orfelin, der mit seiner Persönlichkeit und Tätigkeit die geistige Petschaf unserer Kultur der Aufklärungsepoche angegeben hatte.

Am Anfang seiner kreativen Tätigkeit ist er zum Höhepunkt der bildenden Erreignisse durch sein jugendliches Opus angekommen, welches unsere Kunst hefig und stürmisch Ende des Jahrhunderts gewirbelt hat. Seine Schaffenskraf hat in einem historischen Augenblick eine betonte Rolle in der Malereientwickluing gespielt. Als Jakob Orfelin zum Vorschein in der serbischen barocken Malerei kam, war die Trennung von der Kunst aus der Kiever–Petschersker Lavra das Hauptmoment im gel­tenden System der bildenden Werte. Die Änderungen in der Politik der Habsburger Monarchie ge­genüber den Untertanen der anderen Konfession haben es dazu entscheidend beigebracht, daß das Auflassen der traditionellen Normen der malerischen Poetik im Kaisertumsgebiet mit dem angesie­delten serbischen Volk beträchtlich erleichtert wird. Heimkehrend nach dem beendeten Studium hat Jakob Orfelin den Geist der Europa und der mitteleuropäischen Kultur aus dem Monarchiezentrum in die Karlowitzer Metropolie mitgebracht. Scheinbar war er von dem bildenden Nachlaß und den Problemen der Anpassung an die allgemeinen Kunstströmungen unbelastet. So ist es ihm gelungen, von seinen Landsmännern und höhen Klerusrepräsentanten aufgenommen zu sein, und weiterhin sich als Vorbild den künfigen lernenden Malern aufzudrängen. Als der erste akademisch ausgebildete Maler, hat er durch die vielen religiösen Werken und die fortlaufende Tätigkeit, obzwar mit zeitweili­gen Qualitätschwankungen und häufiger Wiederholung der grafischen Vorlagen, den Weg den neuen Generationen eröffnet, die weiterhin nach dem Gelernten auf ihren Akademien geschaffen haben. Obwohl Orfelin die neuen Formen aus den grafischen Mustern angenommen und sich vom Stil der Vorgänger getrennt hatte, bewahrte er den Geist und religiöse Belehrung der orthodoxen Kirche in sei­nen Werken. Er war der fruchtbarste und populärste Maler seiner Zeit. In der Arbeit wurde er nachge­fragt. Obwohl er am Anfang die Verfügungen schon erfundener Formeln wiederholt hatte, legte er seine stilvollen und ikonographischen Auffasungen auf, gleichzeitig den Forderungen der hohen kirchlichen Würdeträger als Besteller zu gehorchen. Vor dem Ende seines Lebens ist es ihm noch einmal gelungen,

276 277

JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

sich über die eigene schon routinierte und jeweilig nicht so erfinderische Methode emporzuheben und schon wieder, wie am Anfang, noch eine vorzügliche ikonographische Vollständigkeit zu erschaffen. Im Kloster Bezdin hat er nachgewiesen, er sei imstande, auch die zusammengesetzten theologischen Verlangen der Besteller zu erfüllen.

Die Stilbestimmung von Jakob Orfelin war völlig im Einklang mit den Bedürfnissen der serbi­schen Kirchenpolitik und ihrem Verhältnis zu der damaligen Politik der Monarchie. Im Rahmen der Kunst des 18. Jahrhunderts war Jakob Orfelin der hervorragende Urheber der bürgerlichen Malerei in der mitteleuropäischen eklektizistischen spätbarocken Variante, die über Wien und dessen Akademie der bildenden Künste auch in unsere Gegenden ankam. Der Eklektizismus der Wiener Akademie der bildenden Künste kennzeichnete die Entwicklung der serbischen Malerei am Übergang des 18. zu dem 19. Jahrhundert. Die Annahme der spätbarocken Poetik der erwähnten Akademie bedeutete, die Kontinuität der reformierten barocken Ikone aufzugeben und die Meinung anzunehmen, daβ das religi­öse Bild in der Umfassung der historischen Malerei erläutert würde. Als der Vertreter vom spätbarocken Eklektizismus, größtenteils auf den Ideen der christlichen Aufklärung gelehnt, propagierte Jakob Orfelin das Verlassen der Glaubensidentität der bildenden Darstellung.

Der Versuch, mit diesem Werk der Aufklärungsepoche näher zu kommen, deutet nur die Weite und Zusammengesetztheit der Erforschungsrahmen an, um die große Bedeutung dieses Themas in das Durchdringen des Wesens der europäischen und serbischen Gesellschaf und Kultur des 18. Jahrhunderts zu verstehen.

278

JAKOB ORFELIN UND SEINE ZEIT

БИБЛИОГРАФИЈА

Allewyn, R., Das grosse Welttheater. Die Epoche der höfischen Feste in Dokument und Deutung, Hamburg 1959.Амброзић, В. Ристић, Прилог биографијама српских сликара XVIII–XX века, Зборник радова Народ ног

музеја, II, Београд 1959, 397–417.Анђал, A., Неколико питања словенског барока, Прилози за књижевност, књ. XXV, св. 1–2, Београд

1959, 13–26.Антонијевић, Т., Иконостас цркве Светог Николе у Краљевцима, дело Јакова Орфелина, текст дип лом­

ског рада, одбрањеног на Филозофском факултету у Београду јуна 1996.Appolis, E., Entre jansenistes et zelanti Le „tiers parti“ catholique au XVIII siecle, Paris 1960.Аскоченко, В., Киевь с древнейшимь его училищемь, Академiею, I, Киевь 1856, 125–156.Auroux, S., Condillac et Kant, Sul la Théorie de la Science, Aufklärungen Frankreich und Deutschland im 18.

Jahrhundert, Band 1, Heidelberg 1985, 73–88.Аврамовић, Д., Јавна молба, Србски дневник 25. јуни 1852.

Бабић, Г., О живописном украсу олтарских преграда, ЗЛУМС 11, Нови Сад 1975, 3–49.Balboni, D., La Cattedra di San Pietro, note storico–liturgiche sull origine della festa „natalre Petri de Cathedra“

e sul culto alla „Cathedra Petri“, Vaticanae 1967.Bartlett, B., Aufklärung, Adel und Gesellschaft in Russland, Europa in der Frühen Neuzеit Aufklärung in

Europa, Band 5, Köln, Weimar, Wien 1999, 521–530.Батавељић, О., Неколико докумената о сликару Стефану Гавриловићу, Зборник Матице српске

за друштвене науке 9, Нови Сад 1954, прештампано у: Класицизам код Срба, ,Сликарство и графика, Београд 1964, 51–52.

Батавељић, О., Црква у Делиблату, Зборник Народног музеја, IV, Београд 1964, 395–398.Батавељић, О., Сликарство Стефана Гавриловића, Зборник Народног музеја, V, Београд 1967,

409–415.Baumgartner, A.G., Reflections on Poetry, Berkeley, University of California Press, 1967.Bayle, Р., Pensèes diverses sur la comète, I и II, Paris 1939.Beardsley, M.C., Aesthetics: From classical Greece to the Present, New York 1966.Bell, C., The aesthetic hypothesis, Oxford, Oxford University Press 1987.Bense, M., Über Leibniz, Jena 1946.Berghaus, Р., Das Herrscherporträt. Graphische Kunst im Dienst von Herrschaftsidee und Staatspropaganda,

Porträt 1 : Der Herrscher. Graphische Bildnisse des 16–19. Jahrhunderts aus dem Porträtarchiv Diepenbroick, Westfälisches Landesmuseum für Kunst und Kulturgeschichte, Münster 1978, 9–21.

279

Bernard, P. P., Jesutis and Jacobins: Enlightenment and Enlightened Despotism in Austria, Urbana–Chi­cago–London 1971.

Bertelli, S., Eruditione e storia in Ludovico Antonio Muratori, Naples 1960.Beyreuther, E., August Hermann Francke und der hallesche Pietismus, Geschichte des Pietismus, Stutgart 1978.Bodi, L., Tauwetter in Wien. Zur Prosa der österreichischen Aufklärung, 1781–1787, Frankfurt am Mein 1977.Boime, А., A Social History of Modern Art, Art in Age of Revolution, 1750/1800, tom VI, Chicago, London 1987.Борозан, И., Репрезентативна култура и политичка пропаганда, Споменик кнезу Милошу у Неготину,

Београд 2006.Борозан, И., Уметност и политика: Споменик кнезу Милошу у Неготину у светлости политичке

пропаганде династије Обреновић, текст дипломског рада одбрањеног на Филозофском факултету у Београду.

Бошков, М., Руска штампана књига у нашем XVIII веку, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, XVI–2, Нови Сад 1973, 551–558.

Бошков, М., Захарија Орфелин и књижевност руског просветитељства, Зборник за славистику Матице српске, Нови Сад 1974, 69–71.

Бошков, М., Житије Петра Великог у Бакмајстеровом часопису 1778. године, Прилог проучавању руске рецепције, Библиотекар, св. 3–4 мај– август, год. 28, Нови Сад 1976, 461–490.

Brett, S.G., History of Psychology, London 1953.Brogi Bercoff, G., L‘ historiographie dans l‘ arie dalmato–croate et serbe, Западноевропски барок и византијски

свет, Зборник радова са научног скупа, Београд 1991, 175–190.Bruford, H. W., Germany in the Eighteenth Century, Cambridge 1939.Brunetiére, F., A manual of History of French Literature, New York 1898.Бугарин, М., Ратково (Парабућ), Српска православна црква Св. Ђурђица, Попис сликарских и вајарских

дела у друштвеном поседу и приватној својини на подручју Бачке, VI, Нови Сад 1986, 104Bungay, S., Beauty and Truth: A Study of Hegels Aesthetics, Oxford, Clarendon Press 1987.Busch, W., Das sentimentalische Bild: Die Kriese der Kunst im 18. Jahrhundert und die Geburt der Moderne,

München 1993.

Carlyle, T., History of Frederick the Second, III, IV, New York 1901.Castelli, E., Simboli e Immagini, Studi di Filosofia dell Arte Sacra, Roma 1966.Cirlot, Ј.Е., A dictionary of Symbols, London and Henley, 1962/85.Clements, R.J., Picta Poesis. Literary and Humanistic Theory in Renaissance Emblem Books, Roma 1960.Cobban, J.C., In Search of Humanity, New York 1960.Collingwood, R.G., The Idea of History, Oxford, Univ. Press, 1976.Coreth, А., Pietas Austriaca. Ursprung und Entwicklung barocker Frömmigkeit in Österreich, Vienna 1959.Црквено богословiе, Београд 1860.Crocker, L., An Age of Crisis, Baltimore 1950.

Чурчић, Л., Шест бележака о Орфелиновом Житију Петра Великог, Орфелиново Житије Петра Великог 1772–1972, Нови Сад 1972.

Чурчић, Л., Српске школе у Хабзбуршкој монархији до половине XVIII века, Историја школе и образовања код Срба, Београд 1974, 99–118.

280 281

БИБЛИОГРАФИЈА

Чурчић, Л., Захарија Орфелин и народна поезија, Прилози за књижевност, језик и фолклор, 42, 1,4, Београд 1976, 171–177.

Чурчић, Л., Србљаци у XVIII веку, Српска графика XVIII века, Зборник радова, Београд 1986, 55–79.Чурчић, Л., Још једном о рукописном Канонику Јована Рајића, Српске књиге и српски писци 18. века,

Нови Сад 1988, 106–117.Чурчић, Л., Карловачки митрополит Јован Георгијевић и српска књига, Српска књига и српски писци

18. века, Нови Сад 1988, 118–147.Чурчић, Л., Књига о Захарији Орфелину, Загреб 2002.

Ћирковић, С., Рајићева „Историја“ и почеци модерне српске историографије, Летопис Матице српске, год. 170, књ. 453, св. 4, Нови Сад 1994, 528–536.

Ћоровић, В., Историја српског народа, књ. II, Београд 1997.Ћоровић–Љубинковић, M., Средњовековни дуборез у источним областима Југославије Посебна издања

Археолошког института, књ. 5, Београд 1965, 8–28.

Даламбер, Ж.Л., Уводна расправа у Енциклопедију, Култура, Београд 1955.Даничић,Ђ., Похвала кнезу Лазару, Гласник Српског ученог друштва, 13, Београд 1861, 358–368.Давидов, A., Представа лозе Јесејеве у српској уметности XVIII века, ЗЛУМС 22, Нови Сад 1986,

152–160.Давидов, Д., О украјинско–српским уметничким везама у XVIII веку, ЗЛУМС 4, Нови Сад 1968,

221–235.Давидов, Д., Украјински утицаји на српску уметност средине XVIII века и сликар Василије Романович,

ЗЛУМС 5, Нови Сад 1969, 119–138.Давидов, Д., Српско сликарство XVIII века, Галерија Матице српске, Српско сликарство XVIII и XIX

века, Нови Сад 1972, 19–39.Давидов, Д., Иконе српских цркава у Мађарској, Галерија Матице српске, Студије за историју уметности

новијег доба 1, Нови Сад 1973.Давидов, Д., Бакрорезне илустрације Захарије Орфелина у Историји Петра Великог, ЗЛУМС 10, Нови

Сад 1974, 185–206.Давидов, Д., Барокни иконостас из Суботице (Александрова) – 1766, ЗЛУМС 11, Нови Сад 1975,

149–160.Давидов, Д., Српска графика XVIII века, Нови Сад 1978.Давидов, Д., Ктитори и приложници српске графике XVIII века, Српска графика XVIII века, Београд

1986, 13–25.Давидов, Д., Српске привилегије царског дома хабзбуршког, Београд–Нови Сад 1994.Давидов, З., Иконостас Јакова Орфелина у Стапару, Грађа за проучавање споменика културе

Војводине, II, Нови Сад 1958, 173–184.Денић, Ч., Библиотека манастира Шишатовца од Лукијана Мушицког до краја XIX века, Манастир

Шишатовац, Зборник радова, Београд 1989, 397–410.Денић, Ч., Кућење Захарије Орфелина у Карловцима, Библиотекар, св. 3–4, мај–август, год. 28, Нови

Сад 1976, 515–524.Derathé, R., Jean Jacques Rousseau et la science politique de son temps, Paris 1950.Деретић, Ј., Доситеј и његово доба, Београд 1969.

280 281

БИБЛИОГРАФИЈА

Деретић, Ј., Историја српске књижевности, Београд 1983.Деретић, Ј., Поетика просвећивања, Књижевност и наука у делу Доситеја Обрадовића, Београд 1989.Descartes, R., Discours de la Méthode, VI, Paris, Felix Alcan, 1896.Dickie, G., Art and the Aesthetic: An Institutional Analysis, Ithaca, Cornell University Press 1974.Diderot, D., O umetnosti, predgovor V. Korać, Beograd 1954.Дмитревски, И., Историческое догматическое и таинственное изъясненiе божественной литургiи, С.

Петербургь 1897.Догматы o почитании святых мощей по Стефану Яворском, Москва 1886.Dokumenti Katarine Velike, Kembridž 1971.Donnert, E., Fridrich der Grosse und die Berliner Académie Royale des Sciences et Belles Lettres, Europa in

Frühen Neuzeit, Aufklärung in Europа, Band 5, Köln, Weimar, Wien 1999, 255–273.Donnert, E., Katharina II als aufgeklärte Reformerin und Russland Aufstieg zur europäischen Grossmacht,

Europa in der Frühen Neuzeit, Aufklärung in Europa, Band 5, Köln, Weimar, Wien 1999, 559–573.Donnert, E., Schul– und Bildungswesen in Russland in 18. Jahrhundert, Europa in der Frühen Neuzeit,

Aufklärung in Europa, Band 5, Köln, Weimar, Wien 1999, 531–540.Drozd, K., Schul und Ordenstheater am Collegium, Klagenfurt (1604–1773), Klagenfurt 1965.Dukes, P., The Making of Russion Absolutism 1613/1801, London 1981.Dülmen, R.V., Kultur und Alltag in der Frühen Neuzeit, Religion, Magie, Aufklärung 16–18. Jahrhundert,

Dritter Band, München 1994.

Џепина, М., Јовановић, В., Шелмић, Л., Сремски Карловци, Православна Саборна црква, Попис сликарских и вајарских дела у друштвеној и приватној својини на подручју Срема, III, Нови Сад 1977, 66.

Џонсон, Б., Неки видови песништва Захарије Орфелина, Од барока до класицизма, Београд 1966, 118–126.

Ehalt, H.C., Ausdrucksformen absolutischer Herrschaft. Der Wiener Hof im 17. und 18. Jahrhundert, Viena 1980.Elias, N., Die höfische Gesellschaft. Eine Untersuchung zur Soziologie des Königstums und der höfischen

Aristokratie, Neuwied 1969.Engelbrecht, H., Schulwesen und Volksbildung im 18. Jahrhundert, Österreich zur Zeit Kaiser Joserphs II, Wien

1980, 226–232.Ерчић, В., Мануил (Михаил) Козачинскиј и његова „Траедокомедија“, Нови Сад–Београд 1980.Evans, R.J.W., The Making of the Habsburg Monarchy, 1550–1700, An Interpretation, Oxford 1979.

Faguet, B.E., Politiques et moralistes du dix–neuviéme siécle, Paris 1890.Fagvet, Dixhuitiéme siécle: Etudes littéraires, Paris, n.d.Fellows, O.E., Torrey, N.L., The Age of Enlightenment, New York 1942.Ferry, L., Homo aestheticus: Откриће укуса у демократском добу, Сремски Карловци–Нови Сад 1994.Filippo, R.P., Maria e la Chiesa nelle arti figurative siciliane, Acta congressus mariologici mariani, vol. XV,

Lourdes 1958, 74–80.Флашар, М., Studium (liberalium) litterarum, XVIII столеће, књ. 2, св. 2, Нови Сад 1997.Florinsky, M.T., Russia: A History and an Interpretation, II, New York 1955.

282 283

БИБЛИОГРАФИЈА

Форишковић, А., Привилегије Срба у Хабзбуршкој монархији 1740–1790, Историја српског народа, књига четири, том II, Београд 1986, 261–268.

Francastel, G., Le droit au trone, un probleme de prèeminence dans l′ art chrètien d ′ occident du IV au XII siècle, Paris 1973.

Frankel, C., The Faith of Reason, New York 1948.Freeman, R., English Emblem Books, London 1970.Friedrich der Grosse, Regierungsformen und Herscherpflichten (1777), у: Ausgewelte Werke Friedrich des

Grossen in deutscher Übersetzung, Tom II/2, Berlin 1918.

Гавриловић, Н., Историја ћирилских штампарија у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку, Нови Сад 1974.

Гавриловић, Н., Карловачка Покрово–Богородичина школа, Историја школа и образовања код Срба, Београд 1974, 125–132.

Гавриловић, Н., Латинске опште образоване школе, Историја школа и образовања код Срба, Београд 1974. 217– 220.

Гавриловић, Н., Латинске школе, Историја школа и образовања код Срба, Београд 1974, 134–136.Гавриловић, Н., Просветна политика Павла Ненадовића, Историја школа и образовања код Срба,

Београд 1974, 119–125.Гавриловић, Н., Школство код Срба у Хабзбуршкој монархији, Историја српског народа, IV–2, Београд

1986, 350–362.Гавриловић, С., Обнова славонских жупанија и њихово разграничење са Војном границом (1745–1749),

Зборник Матице српске за друштвене науке 25, Нови Сад 1960, 49–92.Гавриловић, С., Привилегија Потиског диштрикта из 1751. године, Зборник Матице српске за историју

7, Нови Сад 1973, 119–123.Гавриловић, С., Срби у Угарској и Славонији од Аустријског рата 1737–1739. до краја XVIII века,

Историја српског народа, четврта књига, том I, Београд 1986, 195–214.Гавриловић, С., Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до Аустро–турског рата 1716–1718,

Историја српског народа, књига четврта, том I, Београд 1986, 55–62.Gay, P., Voltaires Politics, Princeton 1959.Георгијевић, К., Два непозната списа Захарије Орфелина, Историјски гласник 1–2, Београд 1950, 63–96.Георгијевић, K., Књижевне студије и огледи, Нови Сад 1952.Gershoy, L., From Despotism to Revolution:1763–89, New York 1944.Gielderung und Aufbau der Ausstellung, Osterreich zur Zeit Kaiser Josephs II,Wien 1980, 1–2.Gilbert, K. E., Kun, H., Istorija estetike, Beograd 1969.Glavna dela Petra Čaadajeva, prevodilac i komentator R.T. Mc Nally, uvod R.T.Pipes, Notrdam, Indijana,

London 1969.Голубинский, Е., Внутреннее устройство церквей, История русской церкви, I, Москва 1904.Голубовић, Б., Георгије Стојановић, Нови Сад 1990.Голубцов, А.П., Соборние чиновники и особености служби на ним, Москва 1907.Goncourts, The Woman of the 18. Century, New York 1927.Gooch, P.G., Frederick of the Great, New York 1947.Gooch, G.P., Catherine the Great and other Studies, Memoirs, New York 1954.

282 283

БИБЛИОГРАФИЈА

Grabar, A., La peinture religieuse en Bulgarie, Paris 1928.Grabar, А., Martyrium, Paris 1943–1946.Gramaccini, N., Die Druckgraphik im Licht, Der Durbruch eines popularän Mediums, Mehr Licht, Europa um

1770. Die bildenden Kunst der Aufklärung, Städelsches Kunstinstitut und Städtische Galerie, Frankfurt am Main, 22. August 1999 bis 9. Januar 2000, München 1999, 435–448.

Gramaccini, N., Druckgraphik, eine eigenständige Kunst, Mehr Licht, Europa um 177o. Die bildenden Kunst der Aufklärung Städelsches Kunstinstitut und Städtische Galerie, Frankfurt am Main, 22. August 1999 bis 9. Januar 2000, München, 283–339

Грбић, М., Карловачко владичанство, III, Сремски Карловци 1893.Грдинић, Н., Емблеми у делу Јована Рајића, Јован Рајић, Живот и дело, Београд 1997, 233–242.Grimsley, R., Jean Jacques Rousseau, A Study in Self–Awareness, Cardiff 1961.Грујић, Р., Прилози за историју Србије у доба аустријске окупације 1718–1739, Споменик СКА, LII,

други раз. 44, Београд 1914, 84–196.Грујић, Р., Прва гимназија у Новом Саду (1731–1775), Летопис Матице српске, књ.313, Нови Сад 1927,

364–375.Грујић, Р., Дрворез Светог Спаса и Свете Богородице у Скопљу, Архијерејски столови, Гласник Скопског

научног друштва, књ. I, Скопље 1929, 188–192.Грујић, Р., Проблеми историје Карловачке митрополије, Гласник Историског друштва, књ. II, св. 1,

Нови Сад 1929, 194–204.Грујић, Р., Пећки патријарси и карловачки митрополити у 18. веку, Гласник Историског друштва у

Новом Саду, књ. IV, св.1, 1931, 13–34.Грујић, Р., Духовни живот, Војводина I, Нови Сад 1939, 330–414.Грујић, Р., Духовни живот, Војводина II, Нови Сад s.a., 367–432.Група аутора, Галерија Матице српске, Нови Сад 2001.Gugitz, G., Das Jahr und seine Feste im Volksbrauch Österreich, vol. 2, Vienna 1949–1950, 1267–1286.Guiffery, J., Histoire de l ‘ Académie de St. Luc, Paris 1915.Guldan, E., Eva und Maria: Eine Antithese als Bildmotiv, Graz–Köln 1966.Gutkas, K., Die kirchlich–socialen Reformen, Österreich zur Zeit Kaiser Josephs II,Wien 1980, 173–176.Gutkas,K., Der Kaiser und seine Mitarbeiter, Österreich zur Zeit Kaiser Josephs II, Wien 1980, 236–240.

Habermas, J., Strukturwandel der Öffentlichkeit Untersuchung zu einer Kategorie der bürgerlichen Gesellschaft, Darmstadt 1962.

Haider–Pregler, H., Des sittlichen Burgers Abendschule Bildungsanspruch und Bildungsauftrag des Berufstheaters im 18. Jahrhundert, Vienna 1980.

Hansmann, W., Barock und Rokoko, Die barocke Stadt, Köln 2000, 288–298.Haskell, B.F., Patrons and Painters, A Study in the Relations Between Italian Art and Society in the Age of the

Baroque, New York 1971.Häusler, W., Das Nachleben Josephs II und Josephinismus bis zur Revolution von 1848, Österreich zur Zeit

Kaiser Josephs II, Wien 1980, 282–287.Hazard, P., European Thought in the Eighteenth Century, New Haven 1954.Hearnshaw, F.J., Social and Political Ideas of same great French Thinkers of the Age of Reason, New York 1950.Heinisch, R. R., Der josephinische Staat, Österreich zur Zeit Kaiser Josephs II, Wien 1980, 217– 226.

284 285

БИБЛИОГРАФИЈА

Heinz, G., Die figürlichen Künste zur Zeit Joseph II, Österreich zur Zeit Kaiser Joseph II, Wien 1980, 181–198.Herrmann, V., Über bürgerliche Erziehung, Aufklärungen Frankreich und Deutschland im 18. Jahrhundert,

Band 1, Heidelberg 1985, 47–63.Hersche, P., Der aufgeklärte Reformkatholizismus in Österreich, Bern 1976.Hersche, P., Der Spätjansenismus in Österreich, Vienna 1977.Hillert, S., Von Lomonosov zu Radiščev, Mitteldeutsche Aufklärung, Leipzig und Russland, Aufbruch zur

Moderne, Band 3, Weimar, Köln, Wien 1997, 61–79.Hinske, N., Was ist Aufklärung?, Beiträge aus der Berlinischen Monatsschrif, Berlin 1981, 452.Hofinger, J., Geschichte des Katechismus in Österreich, Innsbruck 1937.Holert, T., „Anschliessung an eine Kunst– und Künstlerwelt“, Selbstbilder von Künstlerinnen und Künstlern

um Mitte des 18. Jahrhunderts, Mehr Licht, Europa um 1770. Die bildende Kunst der Aufklärung, Städelsches Kunstinstitut und Städtische Galerie, Frankfurt am Main, 22. August 1999 bis 9. Januar 2000, München 1999, 351–364.

Horn Melton, J. V., Arbeitsprobleme des aufgeklarten Absolutismus, Mitteilungen des Instituts für österreichische Geschichtsforschung, 90, Wien 1982, 64–86.

Horn Melton, J.V., From Image to Word: Cultural Reform and the Rise of Literate Culture in Eighteenth Century Austria, The Journal of Modern History, Vol. 58, No. 1 (Mar., 1986), 92–124.

Hubel, J., Das Schulwesen Niederösterreichs im Reformationszeitalter, Jahrbuch für die Geschichte des Protestantismus in Österreich 51, Wien 1930, 31–65.

Huber, K., Leibniz, München 1951.Hummel, G., Aufklärische Theologiekoncepte im 18. Jahrhundert, Aufklärungen in Frankreich und Deutschland

im 18. Jahrhundert, Band 1, Heidelberg 1985, 9–23.

Ивић, А., Историја Срба у Војводини, Нови Сад 1929.Ивић, А., Архивска грађа о југословенским књижевним и културним радницима, V, Београд 1956,

166–178.ИКОНОСТАС, Происхождение–Развитие– Симболика, Редактор– составитель А. М. Лидов, Москва

2000, 5– 711Ириг, Православна црква Теодора Тирона, Попис сликарских и вајарских дела у друштвеној и приватној

својини на подручју Срема, III, Нови Сад 1977, 33.Историја разних славенских народов наипаче Болгар, Хорватов, и Сербов из тми забвенија изјатија и

во свет историческии произведенаја Иоаном Раичем, I–IV, Беч, 1794–1795.История русской литературы, Академия наукь СССР, III, Москва–Ленинград 1941.

Јакшић, И., Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад 1966.Janssaeus, La Véritable Clef de la Langue Française, The Idea of Nationalism, New York 1945.Javarek, V., Essays Translated from English in the „Sobranije“ of Dositej Obradović, The Slavonic and East

European Review, Volume XXXIII, No. 81, june 1955, 450–454.Јелић, В., Од басне до есеја и расправе, Доситеј Обрадовић, Дела, Београд 2005, 406–417.Јиречек, К., Радонић, Ј., Историја Срба, књига 1, Београд 1952.Јодл, Ф., Историја етике, књига I, Сарајево 1963.Јовановић, М., Иконостас манастира Бездина, ЗЛУМС 6, Нови Сад 1960, 121–133. Јовановић, М.,

284 285

БИБЛИОГРАФИЈА

Руско–српске уметничке везе у XVIII веку, Зборник Филозофског факултета, VII–1, Београд 1963, 379–409.

Јовановић, М., О графичком делу као предлошку српској уметности XVIII века, Српска графика XVIII века, Београд 1986, 193–199.

Јовановић, М., Сликарство Темишварске епархије, Нови Сад 1997.Jugie, М., L‘ immaculée conception en Moscovie au XVII siècle, Echos d‘ Orient, XII, Paris 1909, 321–329.Jugie, М., L‘immaculée conception chez les Russes au XVII siècle,Echos d‘ Orient, Paris 1909, 66–75.Јулинац, П., Краткое введеније в историју происхожденија славеносербского народа, Венеција 1765.

Яворски, С., Камень веры, Киiв 1730

Kaleši, H., O seobama Srba sa Kosova krajem 17. i početkom 18. veka, etničkim promenama i nekim drugim pitanјima iz istorije Kosova, Obeležja IV, 1976, 193–216.

Kant, E., Critique of Judgment, I, ed. James C. Meredith, Oxford 1957.Кант, E., Критика чистог ума, Београд 1976.Kapner, G., Barocker Heiligenkult in Wien und seine Träger, Wien 1978.Karpeev, E.P., Ecce homo. Lomonosov–psychologisch gesehen, Europa in der Frühen Neuzeit, Aufklärung in

Europa, Band 5, Köln, Weimar, Wien 1999, 547–557.Касирер, E., Филозофија просветитељства, Београд 2003.Класицизам код Срба, Сликарство и графика, Народни музеј, посебна издања III, Београд 1966.Класицизам код Срба, Штампа из раздобља класицизма о уметности, ед. М. Коларић и Н. Кусовац,

Народни музеј, посебна издања, IV, Београд 1967.Klingenstein, S.G., Staatsverwaltung und kirchliche Autorität im 18. Jahrhundert, Das Problem der Zenzur in

der theresianischen Reform, München 1970.Klingenstein, S. G., Staatsverwaltung und kirchliche Autoritet, Göttingen 1980.Knipping, J.B., Iconography of the Counter Reformation in the Netherlands, II, Nieuwkoop–Leiden 1974.Коларић, М., Српска графика XVIII века, Београд 1953.Коларић, М., Српска уметност XVIII века, Београд 1954.Коларић, М., Теодор Илић Чешљар, Зборник Народног музеја II, Београд 1959, 236–250. Коларић, М.,

Класицизам код Срба 1790–1848, I, Београд 1965.Komlos, J., Ritschl, A., Holy Days, Work Days, and the Standard of Living in the Habsburg Monarchy, Journal

of Interdisciplinary History, Vol. 26, No.1 (Summer, 1995), 57–66.Konstantynowicz, I.B., Ikonostasis. Studien und Forschungen, I, Lwow 1939.Коњикушић, В., Маргиналије уз српску графику XVIII и XIX века, Свеске Друштва историчара уметности

СР Србије, год. X, бр. 18, Београд 1987, 65–86.Kopitzsch, F., Aufklärungsgesellschaften in neuen Perspektiven, Europa in der Frühen Neuzeit, Aufklärung in

Europа, Band 5, Köln, Weimar, Wien 1999, 11–17.Косовац, М., Српска православна митрополија Карловачка по подацима од 1905. год., Сремски Карло­

в ци 1910.Костић, М., Аполитичка књижевност код Срба крајем XVIII века, Гласник СПЦ 21, Београд 1921, 326–345.Костић, М., Непозната дела Захарије Орфелина, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор,

1/1, Београд 1921, 86–93.

286 287

БИБЛИОГРАФИЈА

Костић, M., Царски духовници пропагатори уније међу Србима, Сремски Карловци 1922.Костић, М., Генеза немачке културне оријентације код Срба, Загреб 1922.Костић, М., Стефан Штиљановић (Историографско–хагиографска студија), Глас СКА CX, Београд

1923, 54–100.Костић, М., Један уговор академског сликара Јакова Орфелина из 1774, Гласник Историског друштва у

Новом Саду II–3, Нови Сад 1929, 412–414.Костић, М., Прве појаве француске културе у српском друштву, Гласник Историског друштва у Новом

Саду, II, Нови Сад 1929, 66–72, 205–219.Костић, M., Одјеци Ајблове књиге против папства међу Србима, Годишњак скопског Филозофског

факултета I, Скопље 1930, 63–70.Костић, M., Орфелинов и Крачунов уговор о сликању иконостаса и темпла Саборне цркве у Карловцима,

Гласник Историског друштва у Новом Саду III–2, Нови Сад 1930, 304–306.Костић, М., Дан смрти Јакова Орфелина, Гласник историског друштва у Новом Саду, III, Нови Сад

1930, 476.Костић, М., Сликарски занат код Срба у 18 .веку, Гласник Историског друштва у Новом Саду, III, 1930,

39–49.Костић, M., Гроф Колер просветни реформатор код Срба у Угарској у XVIII веку, Београд 1932.Костић, М., Доситеј Обрадовић у историјској перспективи XVIII и XIX века, Београд 1952.Костић, М., Духовни регуламент Петра Великог (1721) и Срби, Прилог историји нашег рационализма,

Зборник радова Српске академије наука XVII, Институт за проучавање књижевности, књ. 2, Београд 1952, 61–91.

Костић, M., Димитрије Бачевић, Нови Сад 1996.Костић, С.М., Орфелинова Представка Марији Терезији, Зборник Матице српске за књижевност и

језик, 19, Нови Сад 1971, 259–267.Костић, С., Орфелин и терезијанске реформе, Зборник Матице српске за књижевност и језик, XXI/ 2,

Нови Сад 1973, 219–235.Костић, С., Српске основне школе у Банату, Историја школа и обазовања код Срба, Београд 1974,

162–188.Kovacs, E., Was ist Josephinismus?, Österreich zur Zeit Kaiser Josephs II,Wien 1980, 24–30.Kowalska, E., Schulreform als Mittel der Kirchenpolitik in der Habsburgermonarchie unter Maria Theresia und

Joseph II, Aufbruch zur Moderne, Band 3, Weimar, Köln, Wien 1997, 625–630.Kroče, B., Estetika, kao nauka o izrazu i opća lingvistika, Zagreb 1960.Крстић, Г., Иконостас цркве Светог Луке у Купинову, стручни испит, Сремска Митровица 1997.Krüdener, J.F. von, Die Rolle des Höfes im Absolutismus, Stuttgart 1973.Кулић, Б., Срећков, Н., Гргетег, Манастири Фрушке горе, Нови Сад 1994.Кулић, Б., Нови подаци о цркви Мајке Ангелине у Крушедолу, Грађа за проучавање споменика културе

Војводине, XXI, Нови Сад 2004, 119–128.Кулић, Б., Новосадске дрворезбарске радионице у 18. веку, Нови Сад 2007.Кусовац, Н., Српско сликарство XVIII–XIX века, Каталог збирке Народног музеја, Београд 1987.

Lafontaine–Dosogne, J., Une icone et une cathèdre grecques à l’ image du Christ aux Musées Royaux d’ Art et d’Histoire, Bulletin des Musées Rayaux d’Art et d’Histoire, 61, Bruxelles 1990, 106–116.

286 287

БИБЛИОГРАФИЈА

Лајбниц, Г. В., Монадологија, Београд 1965.Ламетри, Човек–машина, превео Д. Недељковић, Београд 1955.Lane, B.G., The Altar and the Altarpieces, Sacramental Themes in the Early Netherlands Painting, New York 1984.Lanson, B.G., L’ Influence de la philosophie cartésienine sur la littérature francaise, Revue de Métaphysique et de

Morale, Paris 1896.Лазић, К., Библиографија Доситеја Обрадовића, Доситејеве књиге, Београд 1990, I–XXXI.Le Coat, G., The Rhetoric of The Arts, 1550–1650, Frankfurt am Main 1975.Le Roy, G., La Psychologie de Condillac, Bovin, Paris 1937.Le Roy, G., Euvres philosophques de Condillac, Texte établit et présenté par Georges Le Roy, vol. 3, Presses

Universitaires de France, Paris 1947.Lee, R.W., Ut Pictura Poesis. The Humanistic Theory of Painting, New York 1967.Legner, В.А., Reliqvien in Kunst und Kult, zwischen Antike und Aufklärung, Darmstadt 1995.Leibniz, G. W., Discours de Metaphysique, Paris 1929.Leibniz, G. W., Textes inedits d après les manuscripts de la Bibliotheque provinciale de Hanovre, publ. par

Gaston Grua, t. II, Paris 1948.Leibniz, G. W., Essais de Theodicée, Paris 1962.Лесек, М., Јован Иванић, Рад војвођанских музеја, 14, Нови Сад 1965, 312–319.Лесек, М., Непознати иконостас Арсе Теодоровића, Богословље, св. 1 и 2, Београд 1972, 69–77.Лесек, М., Резбарија иконостаса Саборне цркве у Сремским Карловцима, Грађа за проучавање споменика

културе Војводине, VI –VII, Нови Сад 1976, 297–301.Лесек, M., Јарак, Православна црква Св. Георгија, Попис сликарских и вајарских дела у друштвеној и

приватној својини на подручју Срема, III, Нови Сад 1977, 35.Лесек, М., Велики Радинци, Православна црква Св. Арханђела Михаила, Попис сликарских и вајарских

дела у друштвеној и приватној својини на подручју Срема, III, Нови Сад 1977, 88–89.Лесек, М., Купиново, Попис сликарских и вајарских радова у друштвеној и приватној својини на

подручју Срема, III, Нови Сад 1977, 55.Лесек, М., Марадик, Православна црква Св. Саве, Попис сликарских и вајарских дела у друштвеној и

приватној својини на подручју Срема, III, Нови Сад 1977, 50–51.Лесек, М., Обреж, Попис сликарских и вајарских дела у друштвеној и приватној својини на подручју

Срема, III, Нови Сад 1977, 55.Лесек, М., Иконостас цркве Св. Теодора Тирона у Иригу, Грађа за проучавање споменика културе у

Војводини, VIII–IX, Нови Сад 1978, 245–251.Лесек, М., Резбарија иконостаса цркве Св. Арханђела Гаврила у Моловину, Грађа за проучавање

споменика културе Војводине, X, Нови Сад 1981, 153–157.Лесек, М., Иконостас цркве Светог Николе у Сибачу, Грађа за проучавање споменика културе

Војводине, XI–XII, Нови Сад 1982, 171–188.Лесек, M., Иконостас Јакова Орфелина у манастиру Гргетегу, Манастир Гргетег, Прилози монографији,

Нови Сад 1990, 115–129.Лесек, М., Иконостас цркве Светог Николе у Краљевцима, Споменица Завода за заштиту споменика

културе 1961–1996, Сремска Митровица 1996, 127–138.Лесек, М., Уметничка баштина у Срему, I, Нови Сад 2000.Лесек, M., Уметничка баштина у Срему,II, Сремска Митровица 2004.

288 289

БИБЛИОГРАФИЈА

Лесек М., Уметничка баштина у Срему, IV, Сремска Митровица 2006.Лесек, М., Црква Светог Луке у Купинову, документација Завода за заштиту споменика културе

Сремска Митровица.Лесковац, М., Из српске књижевности, Матица српска, Нови Сад 1968.Лесковац, М., Антологија старије српске поезије Нови Сад 1972.Lessing, G.E., Laokоon ili o granicama slikarstva i poezije, Beograd 1954.Levi D′ Ancona, М., Iconography of the Immaculate Conception in the Middle Ages and Early Renaissance,

New York, 1957.

Madariaga, I. de, Freemasonry in Eighteenth Century, Russian Society, DIES, Politics and Culture in Eighteenth Century Russia, London 1998, kap. 7.

Mâle, E., L art religieux de la fin du Moyen Age en France, Paris 1922.Male, Е., L′ art religieux du XII e siecle, Paris 1922.Male, Е., L ‘art religieux aprés le Concile de Trente, Paris 1951.Male, Е., Religious Art from Twelfth to the Eighteenth Century, New York 1970.Malettke, K., Zur „Ausstrahlung der französischen Absolutismus, Aufklärungen Frankreich und Deutschland

im 18. Jahrhundert, Band I, Heidelberg 1985, 89–115.Мann, G., Deutsche Geschichte im 18. und 19. Jahrhundert, Frankfurt am Main 1958.Maravall, J. A., Culture of the Baroque, Analysis of a Historical Structure, Manchester University Press,

1986.Марицки Гађански, К., Јован Рајић о сродности народа, Јован Рајић, Живот и дело, Београд 1997, 119–126.Маринковић, Б., Извори за Орфелинову преписку, Библиотекар, св. 3–4 мај–август, год. 28, Нови Сад

1976, 495–514.Маринковић, Б., Скица за три портрета, I – Дионисије Новаковић, Годишњак Филозофског факултета

у Новом Саду XI–1, 1988, 222–247.Маринковић, Р., Рајићева верзија легенде о Жупи Љубомир, Јован Рајић, Живот и дело, Београд 1997,

69–86.Маринковић, З., Купиново, Православна црква Светог Луке, Попис сликарских и вајарских дела у

друштвеној и приватној својини на подручју Срема,III, Нови Сад 1977, 46.Marucchi, О., Il simbolismo della cattedra negli antichi monumenti christiani sepolcrali ed una scena relativa

a questo simbolo in un monumento entrato ora nel Museo christiano Lateranense, rivista di archeologia christiana, anno VI, Roma 1929, 359–367.

Marx, K., Der historische Materialismus (Die heilige Familie), Leipzig 1931.Матић, С., Итика јерополитика, Прилози за језик, књижевност, историју и фолклор, XII, Београд

1925, 230–233.Матић, В., Црква Мајке Ангелине у Крушедолу, Грађа за проучавање споменика културе Војводине,

VIII–IX, Нови Сад 1978, 69–88.Матић, В., Црква Светог Луке у Купинову, Грађа за проучавање споменика културе Војводине, X, Нови

Сад 1981, 41–54.Матић, В., Архитектура манастира Гргетега, Манастир Гргетег, Прилози монографији, Нови Сад

1990, 67–94.Матић, В., Карловачке цркве, Београд 2003.

288 289

БИБЛИОГРАФИЈА

Matsche, F., Die Kunst im Dienst der Staatsidee Kaiser VI. Ikonographie, Ikonologie und Programmatik des „Kaiserstils“, I – II, Beiträge zur Kunstgeschichte, Band 16–2, Berlin–New York 1981.

May, W., Die Reisen Joseph II, Österreich zur Zeit Kaiser Joseph II,Wien 1980, 82–84.Медаковић, Д., Илустровано издање Орфелинове „Историје Петра Великог“, Историјски часопис, 4,

Београд 1954, 253–257.Медаковић, Д., Српски сликари, Нови Сад 1968.Медаковић, Д., Путеви српског барока, Београд 1971.Медаковић, Д., Трагом српског барока, Матица српска, Нови Сад 1976.Медаковић, Д., Српска уметност у XVIII веку, Београд 1980.Медаковић, Д., Истраживачи српских старина, Београд 1985.Медаковић, Д., Српска уметност XVIII века, Историја српског народа, књига четврта, том II, Београд

1986, 245–314.Медаковић, Д., Барок код Срба, Загреб 1988.Meyer, R., Der Akademiegedanke in der Philosophie Christian Wolff, Europa in der Frühen Zeit, Früh moderne,

Band 2, Weimar, Köln, Wien 1997, 75–87.Migliorini, B., Etimologia e storia del termine „Barocco“, Manierismo, Barocco, Rococo: concetti e termini,

Convegno Internazionale Roma 1960, Roma 1962, 39–49.Михаиловић, Г., Српска библиографија XVIII века, Београд 1964.Михаиловић, Р., О пореклу композиције „Преображење“ Теодора Крачуна, Зборник радова Народног

музеја, II, Београд 1962, 273–278.Михаиловић, Р., Утицаји морализаторских тема и школске драме на европску ликовну уметност

XVII и XVIII века,Београд 1963. (рукопис докторске дисертације).Михаиловић, Р., О бакрорезу Св. Тројица с арханђелом Михаилом од Захарије Орфелина, Зборник

Народног музеја, IV, Београд 1964, 391–394.Михаиловић, Р., Утицаји западноевропске уметности на српско сликарство XVIII века, Маниристичка

својства неких композиција српског сликарства, Зборник Филозофског факултета VIII, Београд 1964, 625–632.

Михаиловић, Р., Утицај западноевропске уметности на српско сликарство XVIII века, ЗЛУМС 1, Нови Сад 1965, 225–235.

Михаиловић, Р., Утицај западноевропске иконографије на композиције „Удовичина лепта“ и „Изгнање трговаца из храма“ у српском сликарству XVIII века, ЗЛУМС 2, Нови Сад 1966, 293–302.

Михаиловић, Р., Иконостас XVIII века и циклус Христових Страдања, Зборник Светозара Радојчића, Београд 1969, 203–233.

Михаиловић, Р., Иконостас Теодора Илића Чешљара у Кикинди, ЗЛУМС 5, Нови Сад 1969, 175–186.Михаиловић, Р., Симболичне представе банатских иконостаса XVIII века, Зборник Филозофског

факултета XI–1, Београд 1970, 493–513.Михаиловић, Р., Захарија Орфелин као илустратор „Историје Петра Великог“, Поговор књизи :

Петар Велики, II, Београд 1970, 413–424.Михаиловић, Р., Представе анђела у српској графици XVIII века, ЗЛУМС 8, Нови Сад 1972, 283–306.Михаиловић, Р., Мртва природа у српском сликарству XVIII и XIX века, Београд 1979.Михаиловић, Р., Прва зона српског иконостаса XVIII века, Зборник Филозофског факултета XIV–1,

Београд 1979, 279– 321.

290 291

БИБЛИОГРАФИЈА

Михаиловић, Р., Захарија Орфелин, Поздрав Мојсеју Путнику, Тематика лавиринта, I, ЗЛУМС XV, Нови Сад 1979, 179–205.

Михаиловић, Р., Захарија Орфелин, Поздрав Мојсеју Путнику, Тематика лавиринта, II, ЗЛУМС XVI, Нови Сад 1980, 145–158.

Михаиловић, Р., Захарија Орфелин, Поздрав Мојсеју Путнику, Портрет Мојсеја Путника, бачког епископа, ЗЛУМС XVIII, Нови Сад 1982, 71–101.

Михаиловић, Р., Ведуте српске графике XVIII века, Српска графика XVIII века, Зборник радова, Београд 1986, 81–101.

Михаиловић, Р., Иконографија параболе о блудном сину, Зборник о српском народном позоришту 1861–1986, Нови Сад 1986, 479–498.

Михаиловић, Р., Црква Ваведење Богородице манастира Бођани. Иконографија „женске цркве“– припрате, ЗЛУМС 21, Нови Сад 1986, 205–221.

Микић, О., Давидов, Д., Портрети Срба XVIII века, Галерија Матице српске, Нови Сад 1965.Микић, О., Дело Теодора Крачуна, Нови Сад 1972.Микић, О., Шелмић, Л., Мајстори прелазног периода српског сликарства XVIII века, Галерија Матице

српске, Нови Сад 1981.Микић, О., Графички портрети Срба XVIII века као предлошци за уљане портрете, Српска графика

XVIII века, Београд 1986, 49–55.Милановић–Јовић, О., Кикинда, Српска црква, Из сликарства и примењене уметности Војводине,

Грађа за проучавање споменика културе Војводине, III, Нови Сад 1959, 90–97.Милановић–Јовић, О., Момировић, П., Фрушкогорски манастири, Нови Сад 1963.Милановић–Јовић, О., Сликари иконостаса цркве Светог Николе у Карловцима, Грађа за проучавање

споменика културе Војводине, VI –VII, Нови Сад 1976, 291–296.Милановић–Јовић, О., Из сликарства и примењене уметности Баната, Грађа за проучавање споменика

културе Војводине, X, Нови Сад 1981, 63–151.Милановић, B., The Tree of Jesse in the Byzantine Mural Painting of Thirteenth and Fourteenthz Centuries,

Зограф 20, Београд 1989, 39–59.Мирковић, Л., Православна литургика, Сремски Карловци 1920.Мирковић, Л., Теодор Крачун малер, Нови Сад 1953.Мирковић, Л., Хеортологија, Београд 1961.Mirsch, B., Rom „In Rom ist die hohe Schule für alle Welt“, Apoll vom Belvedere, Mehr Licht, Europa um 1770.

Die bildende Kunst der Aufklärung, Städelsches Kunstinstitut und Städtische Galerie, Frankfurt am Main, 22. August 1999 bis 9. Januar 2000, München 1999, 15–16.

Мишић, С., Орфелинов поздрав Мојсеју Путнику, Нови Сад 1972.Младеновић, А., Значај рускословенског језика на културу Срба у XVIII веку, Југословенске земље и Русија у

XVIII веку, научни скупови, књ. XXXII, Одељење историјских наука, књ. 8, Београд 1986, 297–301.Möller, H., Vernunft und Kritik, Deutsche Aufklärung im 17. und 18. Jahrhundert, München 1986.Montesquieu, Ch., Razmatranja o uzrocima veličine Rimljana i njihove propasti, preveo Ivan Ribar, Zagreb 1917.Montesquieu, Ch., Perzijska pisma, preveo M.Vidojković, Beograd 1951.Монтескје, Ш., О духу закона, том I, превео Аљоша Мимица, Београд 1989.Morpurgo Tagliabue, G., Aristotelismo e Barocco, Retorica e Barocco, Atti del III Congresso Internazionale di

Studi Umanistici Venezia 1954, a cura di E.Castelli, Roma 1955, 128–133.

290 291

БИБЛИОГРАФИЈА

Mrazek, W., Ikonologie der barocken Deckenmalerei, Sitzungsberichte der Österreichische Akademie der Wissenschafen, Phil.– his. Klase 228–3, Wien 1953.

Mrazek, W., Metaphorische Denkform und ikonologische Stilform, Zur Grammatik und Syntaxbildlicher Formelemente der Barockkunst, Alte und Moderne Kunst, 9, Jahrgang, März/April 73, Wien 1964, 15–23.

Nicolson, H., The Age of Reason, London 1960.Nivelle, A., Kunst und Dichtungstheorien zwischen Aufklärung und Klasik, Walter de Gruyter & Co., Berlin

1960.Новаковић, Д., Епитомь, Будимь 1805.Новаковић, С., Доситеј Обрадовић и српска култура, Доситеј Обрадовић, Дела, Београд 2005,

363–370.

Обрадовић, Д., Сабрана дела, пр. Б. Маринковић, I–III, Београд 1961.Okunev, N.L., Lesnovo, L′ art byzantin chez les Slaves, Les balkans, I, Paris 1930.Орфелин, З., Зрцало науке, предговор Д. Кириловић, Нови Сад 1952.Орфелин, З., Славено–сербски магазин (фототипско издање), Нови Сад 1960.Орфелин, З., Петар Велики (савремена језичка верзија), I, II, Београд 1970.Орфелин, З., Представка Марији Терезији,( превод са немачког С. К. Костић, превод са латинског

Ч. Миловановић), Нови Сад 1972.Орфелин, З., Песме, Нови Сад 1983.Osterloh, K.H., Joseph von Sonnenfels und die österreichische Reformbewegung im Zeitalter des aufgeklärten

Absolutismus. Eine Studie zum Zusammenhang von Kameralwissenschaft und Verwaltungspraxis, Lübeck 1970.

Остојић, Т., Димитрије Обрадовић у Хопову, Нови Сад 1907.Остојић, Т., Захарија Орфелин, живот и рад му, Београд 1923.

Padover, S.K., The Revolutionary Emperor: Joseph II, London 1934.Пантић, М., Штампар старих српских књига Димитрије Теодосије, Прилози за књижевност, језик,

историју и фолклор, 26/3–4, Београд 1960, 206–235.Павић, М., Од барока до класицизма, Београд 1966.Павић, М., Орфелин и Пушкин, Зборник за славистику I, Нови Сад 1970, 37–55.Павић, М., Историја српске књижевности барокног доба (XVII–XVIII), Београд 1970. Павић, М., Уз

Орфелинову књигу о Петру Великом, Поговор књизи: Петар Велики,II, Београд 1970, 405–412.Павић, М., Историја српске књижевности класицизма и предромантизма, Београд 1979.Павић, М., Рађање нове српске књижевности, Београд 1983.Павловић, Д., Вићентије Ракић, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VIII–3, Сремски Карловци

1935, 10–20.Павловић, Л., Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965.Pejović, D., Francuska prosvetiteljska filozofija, Zagreb 1978.Петковић, В., Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, САН, Београд 1950.Петковић, С., Манастир Кувеждин и Дивша, Нови Сад 1937.

292 293

БИБЛИОГРАФИЈА

Петковић, С., Зидне слике цркве Сретења у селу Крушедолу, Зборник Народног музеја XV–2, Београд 1994, 85–97.

Петронијевић, Б., Чланци и студије, Београд 1932.Петровић, Д., Музика у Орфелиновом делу „Поздрав Мојсеју Путнику“, Српска графика XVIII, Београд

1986, 175–179.Петровић, Д., Српска музика и руско–српске културне везе у XVIII веку, Југословенске земље и Русија

у XVIII веку, Зборник радова са научног скупа, Београд 1986, 303–318. Петровић, Г., Нешто о художеству с кратким погледом на нас Србље, Српски народни лист, XVI, 1842, 122–126; XVII, 1842, 128–131.

Петровић, К., Виноградарство и воћарство у Карловцима почетком 19. века, Гласник Историског друштва, XIII, 3–4, Нови Сад 1940, 287–298.

Петровић, K., Историја Карловачке гимназије, Нови Сад 1951.Петровић, К., Карловци и карловачко становништво у првој половини 18. века, Историјски часопис,

V, Београд 1955, 295–313.Петровић, В., Кашанин, М., Српска уметност у Војводини од доба деспота до уједињења, Нови Сад

1927.Pevsner, N., Academies of Art, Past and Present, Cambridge at the University Press 1940.Покровский, Н.В., Евангелие въ памятникахъ иконографiи, I, С. Петербурь 1892.Pomeau, R., Le Réligion de Voltaire, Paris 1956.Поповић, Д. Ј., Срби у Срему од 1736/37. године, Историја насеља и становништва, САН, Београд 1950.Поповић, Д. Ј., Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718–1739), Београд 1950.Поповић, Д. Ј., Срби у Бачкој до краја XVIII века, Историја насеља и становништва, САН Београд

1952.Поповић, Д. Ј., Велика сеоба Срба 1690, Београд 1954.Поповић, Д. Ј., Војна граница, Војводина II, Нови Сад s.a., 269–349.Поповић, Д. Ј., Слика Војводине у 18. веку, Војводина II, Нови Сад s.a., 88–110.Поповић, Д. Ј., Грађа за историју Београда од 1717. до 1739, I, Београд 1958.Поповић, Д. Ј., Срби у Војводини, Војводина III, Нови Сад 1963, 15–38.Поповић, Ј., Догматика православне цркве, II, Београд 1980.Прокопович, T., Духовный Регламентъ, Москва 1820.Протопопов, В., Музыка петровского времени о победе под Полтавой, Памятники Русского

Музыкалъного Искусства, в. 2, Москва 1973, 197–250.Пузовић, П., Како је настао катихизис Јована Рајића, Јован Рајић, Живот и дело, Институт за

књижевност и уметност, Београд 1997, 329–334.

Рацков, Д., Православна црква Светог великомученика Георгија у Раткову, Нови Сад 1995.Радојчић, Н., Српска историја Мавра Орбинија, Београд 1950.Радојчић, Н., Српски историчар Јован Рајић, Београд 1952.Радојчић, Н., Увод у историју српске историографије XVIII века, Зборник Матице српске за књижевност

и језик, 6–7, Нови Сад 1959, 5–35.Радонић, Ј., Прилог историји српских штампарија у Аустрији пред крај XVIII века, Споменик СКА

XLIX, Београд 1910, 144–152.

292 293

БИБЛИОГРАФИЈА

Радонић, Ј., Костић, М., Српске привилегије од 1690. до 1792, Београд 1954.Радовановић, Ј., Прилог иконографији светих сремских деспота Бранковића, ЗЛУМС 7, Нови Сад 1971,

295–313.Raeff, M., Peter the Great, Reformer or Revolutionary, Boston 1972.Raeff, М., The Enlightenment in Russia and Russian Thought in the Enlightenment, The Eighteenth Century in

Russia, Oxford 1973.Raeff, M., The Well–ordered Police State Institutional Change through Law in the Germanies and Russia,

1600–1800, New Haven, Conn. 1983.Рајић, Ј., Историја катихизма православних Србаља у цесарским земљама, Панчево 1888.Reau, L., Iconographie de l′ art chretien, II–2 , Paris 1957.Reinalter, H., Aufklärungsgesellschaften, Akademien und Gelehrte Gesellschaften, Frankfurt am Main 1993.Reinalter, H., Die Aufklärung zwischen Moderne und Postmoderne, Europa in der Frühen Neuzeit, Aufklärung

in Europa, Band 5, Köln, Weimar, Wien 1999, 1–11.Reynolds, J., Third Discoursе, ed. Malone, vol. I, 2 nd edition, 1798.Riasanovsky, N. V., The Image of Peter the Great in Russian History and Thought, New York and Oxford 1985.Ricken, V., Christian Wolffs Beitrag zur Ausbildung der deutschen Wissenschaftssprache, Europa in der Frühen

Neuzeit, Frühmoderne, Band 2, Weimar, Köln, Wien 1997, 97–109.Rieck, W., Johann Christoph Gottsched. Eine kritische Wüdigung seines Werkes, Berlin 1972. Робинсон, А.

Н., Идеологические закономерности движения литературного барокко, Развитие барокко и зарождение классицизма в Росии XVII– начала XVIII в., ред.колл. О. А. Державина, А. С. Елонскяа, А. Н. Робинсон, Академия наук СССР, Институт мировой литературыим. А. М. Горъкого, Москва 1989, 13–26.

Рогов, А. И., Проблемы славянского барокко, Славянское барокко: Историко–культурные проблеми епохи, ред. колл. А.В.Липатов, А.И.Рогов, Л.А.Софронова, Академия наук СССР, Институт славяноведения и балканистики, Москва 1979, 3–12.

Roegiers, J., Die Reise Joseph II in den österreichischen Niederlanden (Mai bis Juli 1781), Österreich zur Zeit Kaiser Josephs II, Wien 1980, 85–88.

Rolland, R., A Musical Tour through the Land of the Past, London 1922.Rombach, H., „Die Welt des Barock“ Versuch einer Strukturanalyse, Welt des Barock, I–II, Wien–Freiburg–Basel

1986, 9–23.Rousseau, J. J., Emil, Beograd 1950.Rudowski, V.A., Lessing contra Winckelmann, The Journal of Aesthetics and Art Criticism, Vol. 44, No. 3

(Spring 1986), 235–243.Русо, Ж. Ж., Друштвени уговор, I, превео Милан Грубер, Загреб 1916.Руварац, Д., Захарија Орфелин, живописно–књижевна црта, Споменик X, Београд 1891, 79–91.Руварац, Д., Мојсије Петровић, митрополит београдски, 1713–1730, прилог историји српске цркве,

Споменик СКА, XXXIV, други раз., 31, (1898), 81–200.Руварац, Д., Архимандрит Јован Рајић 1726–1801, Сремски Карловци 1901.Руварац, Д., Српска митрополија карловачка око половине XVIII века, Сремски Карловци 1902.Руварац, Д., Опис српских фрушкогорских манастира 1753, Сремски Карловци 1903.Руварац, Д., Катихизис синодални–Рајићев–за клирикалне школе од 1774, Српски сион 1904, бр.5,

99–102; бр.6, 129–134; бр.7, 166–170, бр.8, 196–201; бр.9, 225–229; бр.10, 252–261; бр.11, 289–293; бр.12, 321–325; бр.13, 353–357.

294 295

БИБЛИОГРАФИЈА

Руварац, Д., Циркулар Арсенија Јовановића о светковању празника и о забрани куповања икона од којекаквих молера, Богословски гласник, књ.XX, св. 1–6, Сремски Карловци 1911, 29–30.

Руварац, Д., Прилози за историју српске књижевности. Полемички рукописи у патријаршијској библиотеци против првенства папе римског и учења римокатоличке цркве, Бранково коло XVII, 1911, 653–670.

Руварац, Д., О историји Катихизма архим. Ј. Рајића, Сремски Карловци 1912.Руварац, Д., Манастир Крушедол с обзиром на права и дужности фрушкогорских манастира у XIX

веку, Сремски Карловци 1918.Руварац, Д., Дионисије Новаковић, први учени српски богословски књижевник, професор, а потом и

владика будимски, Гласник Српске православне патријаршије V, (1924) св.13, 196–203, св. 14, 216–218, св. 17, 274–277.

Руварац, Д., Покрово–богородичине школе у Карловцима (1694–1769), Београд 1926.Руварац, Д., Митрополит Стефан Стратимировић, Гласник Историског друштва у Новом Саду,

Нови Сад 1931, 2–20 (сепарат).Руварац, Д., Темишварски српски народни сабор 1790. године, Архив за историју Српске православне

Kарловачке митрополије, IV, 1–51.

Sachs H., Badstübner, H. Neumann, Erklärendes Wörterbuch zur Christlichen Kunst, Leipzig und Berlin s.a.Saliger, А., Zur Problematik der sakralen Kunst unter Kaiser Joseph II, у: Josephinische Pfarrgründungen in

Wien, Wien 1985, 117–121.Самарџић, Р., Сабрана дела Вука Караџића, упоредни коментар, књига осма, Даница, Београд 1969.Самарџић, Р., Писци српске историје, Београд 1976.Самарџић, Р., Барок и Срби 1683–1739, Западно–европски барок и византијски свет, Зборник радова

са научног скупа, Београд 1991, 13–17.Scharf, C., Katharina II von Russland – Die grosse Frauengeschichte als Weltgeschchte, Aufbruch zur Moderne,

Band 3, Weimar, Köln, Wien 1997, 177–199.Scherf, G., Der Historismus: Fragen der Ästhetik, Mehr Licht, Europa um 1770. Die Bildende Kunst der

Aufklärung, Städelsches Kunstinstitut und Städtische Galerie, Frankfurt am Main, 22. August 1999 bis 9. Januar 2000, München 1999, 379–389.

Schiller, G., Iconography of Christian Art, I, London 1971.Schilling, H., Aufbruch und Krise. Deutschland 1517–1648, Berlin 1994.Schindling, A., Aspekte des „Josephinismus“ Aufklärung und frühjosephinische Reformen in Österreich. Ein

Essay dem klassischen Werk Edvard Winters, Aufbruch zur Moderne, Band 3, Weimar, Köln Wien 1997, 683–690.

Schlosser, J. von., Kunstliteratur, Vienna 1924.Schneiders, W., Akademische Weltweisheit. Die deutsche Philosophie der Aufklärung, Aufklärungen im

Frankreich und Deutschland im 18. Jahrhundert, Band 1, Heidelberg 1985, 25–47.Schöne, А., Emblematikl und Drama im Zeitalter des Barock, München 1968.Schröder, Н.Ј., Canons and Decrees of the Concil of Trent, Rockford 1978.Schultze, H., Staat und Nation in der europäischen Geschichte, München 1993.Сечански, Ж., Сремски Карловци кроз историју, Уметничка топографија Сремских Карловаца, Нови

Сад 1978, 11–64.Sedelmayr, H., Bauer, H., Rococo, Encyclopedia of Word Art, XII, 230–256.

294 295

БИБЛИОГРАФИЈА

Sedlmayr, H., Zur Charakteristik des Rokoko, Manierismo, Barocco, Rococo: concetti e termini, Convegno Internazionale (Roma 1960), Roma 1962, 347–350.

Sedlmayr, H., Bauer, H., Rokoko–struktur und Wesen einer europäischen Epoche, Köln 1992.Seidler, W., Buchmarkt und Zeitschriften in Wien 1760–1785: Studie zur Herausbildung einer literarischen

Öffentlichkeit im Österreich des 18. Jahrhunderts, Szeged 1994, 56–63.Serrurier, C., Descartes, Amsterdam 1951.Симеоновић–Чокић, С., Српске привилегије, Војводина II, Нови Сад s.a., 49–85.Симић, Н., Крунисање Богородице. Непозната икона Јована Исајловића Старијег, Београд 1957.Симић Миловановић, З., Прелаз нашег сликарства из XVIII у XIX век, Пронађени су радови и

аутопортрет Теодора Илића Чешљара, Време, 13. септембра 1934, 7.Сједињене Америчке Државе, Београд 1967.Скерлић, Ј., Историја новије српске књижевности, Београд 1953.Скерлић, Ј., Доситеј Обрадовић, Општи поглед на његов рад и његово место у српској књижевности,

Доситеј Обрадовић, Дела, Београд 2005, 371–378.Smagina, G. I., Der Beitrag der Akademie der Wissenschaften in St. Peterburg zur Entwicklung der russischen

Bildungswesen im 18. Jahrhundert, Europa in der Frühen Neuzeit, Aufklärung in Europa, Band 5, Köln, Weimar, Wien 1999, 541–546.

Smith, P., History of Modern Culture, II, New York 1930.Србљак, III, Београд 1970.Стајић, В., Великокикиндски диштрикт, 1776–1876, Нови Сад 1950.Стајић, В., Грађа за културну историју Новог Сада, Нови Сад 1951.Стајић, В., Грађанско друштво и сељаци, Војводина II, Нови Сад s.a., 164–268.Стајић,В., Новосадске биографије, Нови Сад, 1956.Станковић, Ј., Правно развијање православне митрополије сремско–карловачке, I, Земун s.a..Станојловић, Б., Етно парк у Купинову, Споменица Завода за заштиту споменика културе Сремска

Митровица 1961–1996, Сремска Митровица 1996, 139–146.Стефановић Венцловић, Г., Црни биво у срцу, избор, предговор и редакција М. Павић, Београд 1986.Steiner,G., Language and Silence, New York 1967.Stella, P., Preludi della Regolata divozione de Christiani, Atti del convegno internationale di studi Muratoriani,

vol.1, L. A. Muratori e la cultura contemporanea, Florence 1975, 258–265. Стематографија, Изображеније оружиј Илирических, Изрезали у бакру Христофор Жефаровић и Тома Месмер 1741, Ед. Д. Давидов, Нови Сад 1972.

Стојановић, М.В., Доситеј и антика, Београд 1971.Стошић, Љ., Западноевропска графика као предложак у српском сликарству XVIII века, Београд 1992.Стрика, Б., Српске задужбине фрушкогорски манастири, Загреб 1927.Strong, R., Art and Power, Renaissance, Festivals 1450–1650, Woodbridge, Suffolk 1986. Суботин–Голубовић,

Т., Свети апостол Лука–последњи заштитник српске Деспотовине, Чудо у словенским културама, Нови Сад 2000, 167–178.

Svarez, C. G., Vorträge über Recht und Staat, izdanje Conrad i G.Kleinheyer, Köln 1960.

Шћепановић М., Андраши, О., Бела, И., Монографија „250 година српске школе у Раткову“, Ратково 1995.

296 297

БИБЛИОГРАФИЈА

Шелмић, Л., Бакрорез „ Кнез Лазар“ Захарије Орфелина, ЗЛУМС 9, Нови Сад 1973, 291–301.Шелмић, Л., Допринос осјечких мајстора развоју дрворезбарства код Срба, ЗЛУМС 20, Нови Сад 1984,

207–215.Шелмић, Л., Српско зидно сликарство XVIII века, Нови Сад 1987.Шелмић, Л., Српско зидно сликарство XVIII века, Serbian 18 th Century Wall–Painting, Галерија Матице

српске, Нови Сад 2004.

Tapiè, V.L., Baroque et Classicisme, Paris 1957.Таранушенко, С., О украјинском иконостасу XVII и XVIII века, ЗЛУМС 11, Нови Сад 1975, 113–145.Таубе, Ф.В.фон Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема како с

обзиром на њихове природне особине тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанскимк и војним стварима, превео са немачког Бошко Петровић, Нови Сад 1998 (оригинално издање изишло је у Лајпцигу 1777, 1778. године).

Taylor, D., A Historiated Tree of Jesse, Dumbarton Oaks Papers, 34–35, Washington 1980–1981, 125–176.The Literary Works of sir Joshua Reynolds, sv. II, London 1886.The Oxford Dictionary of the Christian Church, Second edition edited by F. L. Cross and F. A. Livingstone,

Oxford U. P. London 1974.Тимотијевић, М., Светлост као симбол на представама Благовести у српској уметности XVIII века,

Свеске Друштва историчара уметности Србије, 16, Београд 1985, 57–61.Тимотијевић, M., Визитација манастира Шишатовца у XVIII веку, Прилог изучавању ефемерног

спектакла, Манастир Шишатовац, Зборник радова, Београд 1989, 341–366. Тимотијевић, М., Иконографија Великих празника у српској барокној уметности, ЗЛУМС 25, Нови Сад 1989, 95–132.

Тимотијевић, М., Теодор Илић Чешљар (1746–1793), Нови Сад 1989.Тимотијевић, М., Иконографија парабола у српском барокном сликарству и украјински проповеднички

зборници, ЗЛУМС 26, Нови Сад 1990, 159–188.Тимотијевић, М., Сремски деспоти Бранковићи и оснивање манастира Крушедола, ЗЛУМС 27–28,

Нови Сад 1991–1992, 127–150.Тимотијевић, М., Портрети архијереја у новијој српској уметности, Западно–европски барок и

византијски свет, Зборник радова са научног скупа, Београд 1991, 147–174.Тимотијевић, М., Идејни програм зидног сликарства у олтарском простору манастира Крушедола,

Саопштења XXIV, Београд, 1994, 63–89.Тимотијевић, М., Улога музике у обличавању црквеног ентеријера у XVIII и у првој половини XIX века,

Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 15, Нови Сад 1994, 49–54.Тимотијевић, М., Уметност и политика: портрет Јосифа II на иконостасу Теодора Илића Чешљара у

Мокрину, Зборник Филозофског факултета А XVIII, Београд 1994, 283–310.Тимотијевић, М., Богородичин трон Николајевске цркве у Иригу, Саопштења XXVII–XXVIII, Београд

1995/96, 131–152.Тимотијевић, М., Српско барокно сликарство, Нови Сад 1996.Тимотијевић, М., Црква Светог Георгија у Темишвару, Нови Сад 1996.Тимотијевић, М., Алегоријске персонификације Јована Рајића на насловним странама Теологическог

тела, Јован Рајић, Живот и дело,Београд 1997, 243– 257.Тимотијевић, М., Serbia sancta и Serbia sacra у барокном верско–политичком програму Карловачке

296 297

БИБЛИОГРАФИЈА

митрополије, Свети Сава у српској историји и традицији, Зборник радова, Београд 1998, 387–431.

Тимотијевић, M., Трон за мошти светог Теодора Тирона у манастиру Ново Хопово– порекло облика и значење, Грађа за проучавање споменика културе Војводине, 20, Нови Сад 1999, 123–137.

Тимотијевић, M., Сузе и звезде: О плачу Богородичиних чудотворних икона у бароку, Чудо у словенским културама, Нови Сад 2000, 221–236.

Тимотијевић, M., Религиозно сликарство као историјска истина, Саопштења, XXXIV, Београд 2002, 361–387.

Тимотијевић, M., Традиција и барок (тумачење традиције у реформама барокне пикторалне поетике), Поствизантијска уметност на Балкану, ЗЛУМС 34–35, Нови Сад 2003, 201–221.

Тимотијевић, М., Верник и поданик, Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, приредио Александар Фотић, Београд 2005, 623–654.

Тимотијевић, М., Идејни програм зидног сликарства у наосу цркве манастира Крушедола, Саопштења, XXXVII–XXXVIII, Београд 2005–2006.

Тимотијевић, М., Рађање модерне приватности, Приватни живот Срба у Хабзбуршкој монархији од краја XVII до почeтка XVIII века, Београд 2006.

Тимотијевић, M., Композиције Стефана Гавриловића “Гај Муције Сцевола пред Порсеном“ и „Томирида са Кировом главом“ као патриотски „exemplum virtutis“ ( у штампи).

Тишма, А., Зидно сликарство мајстора Шалтиста, Манастир Драча и њене паралеле у XVIII веку, Зборник радова, Крагујевац 1986 ( у штампи).

Todić, B., Anapeson, iconographie et signification du theme, Byzantion, LXIV, Bruxelles, 1994, 134–165.Тодоровић, Ј., Концепт приватног на позорници јавног–приватни живот на митрополијском двору

у 18. веку, Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, приредио А. Фотић, Београд 2005, 655–686.

Trevor–Roper, Princes and Artists, Patronage and Ideology at Four Habsburg Courts 1517–1633, London 1976.

Трифуновић, Л., Српска ликовна критика–избор, Београд 1967.Tuve, R., Allegory of Vices and Virtues, Allegorical Imagery, Some Mediaeval Books and Their Posterity, Princeton,

New Jersey 1977.

Valicki, A., Istorija ruske misli od prosvetiteljstva do marksizma, Oksford i Stanford 1979. Васић, П., Српски сликари XVIII века у Срему, Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе IV, Београд 1961, 39–55.

Васић, П., Црквена уметност код Срба у XVIII и XIX веку, Српска православна црква 1219–1969, Споменица о 750–годишњици аутокефалности, Београд 1969, 337–358.

Васић, П., Три иконостаса Јакова Орфелина у Срему, ЗЛУМС 6, Нови Сад 1970, 241–246.Васић, П., Доба барока, Београд 1971.Васић, П., Цртеж Јакова Орфелина за Историју Јована Рајића, ЗЛУМС 12, Нови Сад 1976, 267–270.Васић, П., Захарија Орфелин и Јакоб Матиас Шмуцер, ЗЛУМС 13, Нови Сад 1977, 251–258.Васић, П., Уметничка топографија Сремских Карловаца, Сремски Карловци 1978. Васић, П., Костими

у српској графици, Српска графика XVIII века, Београд 1986, 157– 162.Васић, П., Доба рококоа (студије, чланци и предавања), Београд 1991.Veber, M., Privreda i društvo, tom I, Beograd 1976.

298 299

БИБЛИОГРАФИЈА

Веиновић, М., Делиблато, Српска православна црква Преношења моштију светог Николе, Попис сликарских и вајарских дела у друштвеном поседу и приватној својини на подручју Баната, V, Нови Сад 1981, 23.

Veit, L.A., Lenhart, L., Kirche und Volksfrömmigkeit im Zeitalter des Barocks, Freiburg, 1956.Velflin, H., Osnovni pojmovi istorije umetnosti, problem razvitka stila u istoriji umetnosti, Sarajevo 1974.Velmans, T., Millet, G., La peinture du Moyen Age en Yugoslavie, Paris 1969.Venturi, L., Istorija umetničke kritike, Beograd 1963.Веселиновић, Р., Српска историографија XVIII века, Српска штампана књига 18. века, Нови Сад–Београд

1963, 27–54.Веселиновић, Р., Регуламенти, Енциклопедија Југославије, 7, Загреб 1968.Веселиновић, Р., Србија под аустријском влашћу 1718–1739, Историја српског народа, књига четврта,

том I, Београд 1986, 106–162.Vick, B.E., Greek Origins and Organic Metaphors: Ideals of Cultural Autonomy in Neohumanist Germany from

Winckelmann, Journal of the History Ideas, Vol. 63, No. 3, (jul 2002), 483–500.Vickers, B., Francis Bacon and the Progress of Knowledge, Journal of the History of Ideas, Vol. 53, No. 3, (Jul

1992), 495–518.Винкелман, J.J., Историја древне уметности, превод са немачког Д. Гојковић, Сремски Карловци–Нови

Сад 1996. (Наслов оригинала: J. J. Winckelmann, Anmerkungen über die Baukunst der Alten und Geschichte der Kunst der Altertums. In Winckelmann´ s Werkе).

Витковић, Г., Српски историски и књижевни споменици. Црквене беседе јеромонаха Гаврила Стефановића 1743, Гласник Српског ученог друштва LXVII, Београд 1887, 377–390.

Vocelka, K., Der „Josephinismus“ in der Maria–Theresianischen Epoche, Österreich zur Zeit Kaiser Josephs II, Wien 1980,148–153.

Voltaire аnd Frederick the Great, Letters, New York 1927.Voltaire, Philosophical Dictionary, in : „Power“, New York 1927.Von Monroy, E.F., Embleme und Emblembücher in den Niederlanden 1560–1630. Eine Geschichte der

Wandlungen ihres Illustrationsstils, Utrecht 1964.Вуксан Б., Српски бакрорезни лист XVIII века: Од реформисане слике до побожне представе, Београд

1987, текст магистарског рада одбрањеног на Филозофском факултету у Београду.Вуксан, Б., Идеје реформе и појава бакрореза код Срба у XVIII веку, Зборник Филозофског факултета,

XVI, Београд 1989, 199–221.Вуксан, Б., Критика барокне побожности у Орфелиновој „Представци Марији Терезији“, Годишњак за

друштвену историју, Annual of Social History, год. II, св.1, Београд 1995, 82–88.Вуксан, Б., Украјинска богословска литература и барокизација српске ликовне уметности у XVIII

столећу, Саопштења XXXII–XXXIII / 2000–2001, Београд 2001, 61–79.

Wacha, G., Papst Pius VI in Österreich, Österreich zur Zeit Kaiser Josephs II, Wien 1980, 153–157.Wagner, W., Die Geschichte der Akademie der bildenden Künste in Wien, Wien 1967.Wahl, J., Tableau de la Philosophie française, Paris 1946.Waissenberger, R., Das josephinische Wien, Österreich zur Zeit Kaiser Josephs II,Wien 1980, 139–146.Walter, С., Art and Ritual of the Byzantine Church (The Cult of the Dead and Cult of Relics), London 1982.Wandruszka, A., Geheimprotestantinismus, Josephinismus und Volksliturgie in Österreich, Zeitschrif für

Kunstgeschichte, 78, Wien 1967, 94–101.

298 299

БИБЛИОГРАФИЈА

Wangermann, E., From Joseph II to the Jacobin Trials, Oxford 1969.Weigl, E., Schauplätze der deutschen Aufklärung, Christian Wolff in Halle, Reinbeck bei Hamburg 1997.Wellek, R., A History of Modern Criticism, 1750–1950, tom I, London 1955.Whiteley, J.L.L., Light and Shade in French Neo–Classicism, The Burlington Magazine, vol. CXVII, No. 873,

(December 1975), 168–177.Wilson, A.M., Diderot: The Testing Years, 1713– 59, New York 1957.Winter, Е., Halle als Ausgangspunkt der deutschen Russlandkund im 18. Jahrhundert, Deutsche Akademie der

Wissenschafen, Veröffentlichungen des Institutes für Slawistik, No. 2, Berlin 1953.Wittkower, R., Art and Architecture in Italy 1600/1750, Harmondsworth, Middlesex 1973.Wlezek, H., Das Schuldrama der Jesuiten zu Krems, 1616–1763, University of Viena 1952.

Zaunstöck, Н., Die halleschen Aufklärungsgesellschaften im 18. Jahrhundert. Eine Strukturanalyse, Europa in der Frühen Neuzeit, Band 5, 43–65.

Zlabinger, E., Ludovico Antonio Muratori und Österreich, Innsbruck 1970.

Жефаровић, Х., Стематографија (Изображеније оружиј илирических), Беч, 1741, фототипско издање приредио Д. Давидов, Галерија Матице српске, посебна издања, књ. 1, Нови Сад 1972.

Живковић, Ж., Почеци српске књижевне критике, Београд 1957.Жолтовьский, П.М., Украинський живопис XVII–XVIII ст., Киiв 1978.Жолтовський, П.М., Художне життя на Украини в XVII– XVIII ст., Киiв 1983.

300

БИБЛИОГРАФИЈА