Jabuke koje rastu deset puta brzeDva preduzetnika podigla su plantaze kod Bacinaca na kojima su sadnice jabuka u drugoj godini, ponajvecoj susi, porasle metar, dok u drugim vocnjacima prirast nije bio veci od 10 santimetara

Kada su se, pred osobom merodavnom za dodelu kredita u fondu republicke vlade, pojavili ZoranGrozdanic i Zdravko Milinkovic, obojica diplomirani ekonomisti, zahtevajuci drzavnu pozajmicu zaplantaze voca, podozriva osoba je iskazala nedoumicu o sposobnosti trazilaca da urade ono sto sunapisali u biznis planu, na sta je Zoran spremno odbrusio:- Mi smo menadzeri, organizujemo i finansiramo posao. Traktor ne vozimo ni jedan, ni drugi.Masinama upravljaju radnici. Ne moraju ljudi biti seljaci da bi se bavili vocarstvom i to nije merilo pokome neko moze biti dobar robni proizvodjac.

Da iskaz nije izgovoren bez veze, pokazuju plantazekoje su diplomirani ekonomisti podigli u blizinisremskog sela Bacinci. Nema tog profesorapoljoprivrednih fakulteta koji nije hvalio vocnjake. Tikuz prugu Beograd Zagreb, na jednoj parceli do 10hektara posadjeno je 15 hiljada sadnica jabuke, utrecoj godini rasta, a odmah pored stoji druga parcelasa 22 hiljade sadnica istog voca, na 12 hektara, sa 22

hiljade stabala u drugoj godini rasta. Drugi kompleks plantaza je par kilometara severno, naobroncima Fruske Gore. Na 10 hektara zasadjeno je 18 hiljada stabala kruske viljamovke, a sadnjasvih 50 hiljada krusaka i jos 23 hiljade jabuka neposredno predstoji na 40 hektara, cim se sapredvidjene parcele skine zito.Fakultetlije koji su postali vocari, ukazuju na okolnost da su njihove plantaze posadjene na tlu koje seprostire tacno po famoznoj 45 paraleli, gde je najbolje podneblje za uzgoj voca, povrtarstvo i ratarstvo.Kada su, pre tri godine, seli da smisle privatni biznis kojim ce se baviti, setili su se najpre paralele.Onda je trebalo smisliti proizvodni program, kurentan i blizak standardima zapada.- Imamo dobru klimu i zemlju, rad, pa je jos trebalo naci tehnologiju i genetiku, sortiment. Kada jeprofesor Zoran Keserovic sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta postao nas mentor i mi smopostali vocari.Profesor je predlozio izbor sorti, vrste podloga, kalemljenja, organizaciju plantaze objasnjava ZoranGrozdanic.Cilj je proizvod primeren zahtevima zapadnog trzista i standardizaciji. Da bi to ostvarili, dvojicaekonomista koji insistiraju da se bave manadzmentom, organizacijom i finansiranjem projekta -angazovali su i strucnjake Insituta za zastitu bilja, znalce vodozastite i tek onda, nakon prvih dobrihiskustava, nastavili da sire posao. Sa Poljoprivrednim fakultetom su sklopili ugovor o tehnicko-poslovnoj saradnji.- Koristili smo kredite Fonda za razvoj pokrajine Vojvodine za kupovinu jednog traktora, podizanjezasada kruske i sistema za navodnjavanje. Hocemo da se javimo i na konkurs republickog Fonda zarazvoj privrede, ali nas za sada onemogucava tumacenje po kome korisnici mogu biti samo oni kojipenziono i socijalno osiguranje placaju kao zemljoradnici. Izgleda da ovde jos ne shvataju razlikuizmedju biznisa i socijale, menadzera i seljaka. Kao da mi ne znamo da moramo vracati pozajmice,pored hipoteke, uz obezbedjenje poverilaca u odnosu 2:1 kaze Zdravko Milinovic.Do sada su koristili tri kredita: za kupovinu mehanizacije, sistema za navodnjavanje i podizanjezasada od Pokrajine. Grejs period pozajmica je dve godine. Od republickih fondova su pozajmili 25hiljada evra, a od Pokrajine 50 hiljada pa jos 15 hiljada, ukupno 90 hiljada evra kredita.

Zoran GrozdanicZoran Grozdanic22240 Sid, Mokranjceva 15Telefon: 022/710.107anagrozdanic@ptt.yu

U sta uloziti novac u Vojvodini1. Jagodicasto voce2. Semenska proizvodnja

Dvojica novopecenih vocara sa velikim planovima, traze jos novaca. Zainteresovani su zapetogodisnje pozajmice od republike za stvaranje novih zasada, sa grejs periodom od 3 godine.Prikupljaju dokumentaciju za finansiranje novih zasada. Svakako ce naci mogucnost da ove godinezavrse posao.Vocnjak uz prugu Beograd Zagreb, na povrsini od 22 hektara, ceo je pod sistemom zanavodnjavanje kap po kap. Dva bunara, dubine 66 metara sa odlicnom vodom, imali su presudanefekat u susi koja je prosle godine poprimila razmere elementarne nepogode. Sadnice jabuka u drugojgodini, porasle su metar, dok drugde prirast nije bio veci od 10 santimetara. Na novom zasadu kruskena drugoj plantazi primenjen je isti sitem za navodnjavanje, a tako ce biti i na novih 40 hektara cijasadnja predstoji.Na prvoj, starijoj plantazi, po hektaru je ulozeno nesto vise od 17 hiljada evra, ukljucujucinavodnjavanje i zastitnu ogradu, cak i drveni toranj za osmatranje, koji lici na granicnu karaulu. Na 80posto vocnjaka su najtrazenije sorte sa liste Evropske Unije, po prometu, ceni i traznji: greni smit,fudzi, red cif, gala, rajnders.Vocnjak sa zasadom jabuke u trecoj godini, izaziva respekt strucnjaka. U drugim regionima, recimo uTavankutu, tek u petoj godini biljke dostizu uzrast iz Bacinaca. U Bacincima koriste finsko djubrivokemira, navodnjavaju i ne stede na onome sto je neophodno. Cak su i posledice ovogodisnjeg gradasanirane hemikalijom, koja je iz Italije nabavljena u roku od 24 sata. Uprkos losoj oplodnji, zbognevidjenih kisa tokom cvetanja, ocekuje se da ce zasad jabuke u trecoj godini dati 150 tona na 10hektara. U drugoj godini, na tom vocnjaku je ubrano 25 tona jabuka.- Imali smo 90 posto robe ekstra kvaliteta. Uspecemo zato sto smo poslu prisli kao da ne znamo nistao vocnjacima. Nasa najveca prednost je sto puno slusamo mentore i konsultante. Da ovladamopostupkom djubrenja kroz zalivni sistem, pomogao nam je profesor Momirovic, jedan od vodecihevropskih strucnjaka za ishranu bilja sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.Saradjujemo i sa profesorom Radovanom Boskovicem, koji radi u Engleskoj u najjacem institututu zaselekciju voca u Evropi. Predstoji nam putovanje u Sloveniju kod profesora Saprahara, koje organizujeprofesor Keserovic, da vidimo kako rade i sta rade - oni su u Evropskoj uniji kaze Zoran Grozdanic.

Zdravko Milinkovic22243 Bacinci, Sremska 32Telefon: 022/742-701

Sta cini uspesnog vocara1. Mnogo rada;2. Oprez sa troskovima;3. Da zna koliko ne zna;4. Dobra organizacija;Poznavanje okruzenja

Dvojica ekonomista vocara interesovace se u Sloveniji kako su se plantazeri tamo organizovali dasvoje interese koncentrisu i bolje de.nisu. Ta iskustva bi mogla da pomognu Udruzenju vocara ivinogradara Vojvodine, u kome Grozdanic i Milinkovic, takodje tragaju za jedinstvenim nastupom nadomacem trzistu, kao snabdevaci velikih trgovinskih lanaca sa kvalitetnijim sortama i pakovanjem, stovodi ka Evropskoj uniji. Posetioci sajma jabuka u Bolcanu tvrde da zapadna jabuka nema buke kaonas plod sa 45 paralele.- Znamo da je trziste Evropske unije sada nedostizno. Zato razmisljamo o Rusiji. Oni su veliki uvoznicijabuka. Smatra se da bi nasi vocari mogli da zadovolje 10 posto njihovih potreba, ali je mnogodomacih zasada propalo. U Rusiju ide dosta poljskih jabuka, ali Poljaci imaju prevazidjen sortiment,nemaju fudzi i gala jabuke, ni obojene klonove koji su trazeni. Poljske jabuke nemaju slast zboghladne klime objasnjava Zoran Grozdanic.Za pocetak, Grozdanic i Milinkovic su izracunali da ce njihov vocnjak, na prvoj parceli, u punom rodudati izmedju 700 i hiljadu tona jabuka, najboljeg kvaliteta. U Italiji je prosecan vocarski posed velicine3-5 hektara i od toga dobro zive tamosnje porodice. Zasto u Bacincima ne bi vazila slicna logika savocnjakom na 70 hektara?Jedno stablo daje vise od 20 kilograma plodova u punom rodu, a samo na plantazi pored pruge, ima37 hiljada stabala. Period eksploatacije takvog vocnjaka traje 15-20 godina, a kada se pristupa obnovizasada, posle tog vremena, infrastruktura ostaje, ne treba ponovo ulagati.

O zapadnom trzistu Grozdanic i Milinkovic razmisljaju u dalekoj perspektivi. Navode nedostizan primeriz Italije, gde drzava subvencionise proizvodjace sa 25 centi po kilogramu jabuka, plus 15 centi kojedobijaju od lokalne samouprave.Domaci vocari su zadovoljni i sa 25 centi bruto cene. Sem toga Italijani imaju odnose koji ovde lice napustu fantaziju: organizovanu zastitu, mrezu informisanja, savetodavnu sluzbu. I, sto je najvaznije,carinsku zastitu. U Italiju ne sme da se uveze ni jedna jabuka do februara meseca! Kod nas, iako senaveliko vodi kampanja da kupujemo nase proizvode, vec u oktobru se uveze silesija jabuka, smesti uhladnjace da konkurise domacim vocarima cim izadju na trziste.

Nelojalna konkurencija- U biznis planovima, koje smo davali na uvidPokrajinskom i drugim fondovima, ni jedan jedinipodatak nismo frizirali, ne zbog njih, nego zbog nas.Cene robe smo kalkulisali nize nego sto je realno,da ne ispadnemo zrtve nenormalnih ocekivanja.Neka samo svaka cetvrta godina donese ekstraprihod, sto mozemo ocekivati zbog zalivnog sistema,posao ce biti veoma unosan. Nasa je velika prednostmasa produkta, sto i sa manjim pro.tom po jedinici,vodi uspehu kazu sagovornici Primera.Najvecu prednost svog biznisa Grozdanic i

Milinkovic vide u hendikepu svakog vocara koji ne moze ubrzati rast biljaka.Ko god pozeli da im bude konkurencija, trebace mu najmanje jos toliko vremena da podigne zasade,koliko je proslo na plantazama u Bacincima.A slabost postojece konkurencije je u nepovoljnom kvalitetu, sortimentu i nacinu proizvodnje, uzavisnosti od vremenskih prilika.

izvor: "Primer"