Džoan K. Rouling HARI POTER I POLUKRVNI PRINC Glavni i odgovorni urednik Mili čko MIJOVI Ć Urednik RADIVOJE MIKI Ć Dizajn korica DRAGOLjUB KRIVOKAPI Ć Tehni čki urednik JASMINA ŽIVKOVI Ć Džoan K. Rouling HARI POTER I POLUKRVNI PRINC NARODNA KNjIGA ALFA 2005. Naslov originala J. K. Rowling y- HARRY POTTER AND THE HALF-BLOOD PRINCE Preveli s engleskog Vesna i Draško Roganovi ć Text copyright O 2005 by J.K.Rowling Illustrations by Mary GrandPre © 2005 by Warner Bros. AH rights reserved. Translation copyright © za SCG ALFA-NARODNA KNJIGA, 2005. ISBN 86-331-2334-7 Ova knjiga se ne sme bez dozvole autora, ni u celin i ni u delovima, umno- žavati, preštampavati niti prenositi ni u jednom ob liku niti ikakvim sredstvom. Ona se bez odobrenja izdava ča ne sme ni na koji drugi na čin ni- ti ikakvim drugim sredstvom distribuirati niti pak umnožavati. Sva prava na objavljivanje ove knjige zadržavaju autor i izdava č prema odred- bama Zakona o autorskim i srodnim pravima. Mekenzi, mojoj iredivnoj k ćerkici, iosve ćujem njenog blizanca od masšila u haršije I 1. Njihov „premijer” Bližila se pono ć, a premijer je sedeo sam u kancela-riji čitaju ći duga čak dopis, čiji sadržaj bi mu odmah iš- čileo iz glave ne ostavljaju ći ni najmanjeg traga. Očeki-vao je poziv predsednika daleke zemlje i, izme ñu zapita-nosti kad će se taj užasni čovek javiti telefonom i po-kušaja da potisne neprij atne utiske veoma duge, zamorne i teške nedelje za sobom, u glavi nij e imao mesta ni za šta drugo. Što je više premijer pokušavao da se usred-sredi na štampanu stranicu pred sobom, to je jasnije vi-deo zlurado likuju će lice jednog od svojih politi čkih protivnika. Upravo taj protivnik pojavio se u vesti ma tog dana, ne samo da nabroji sve užasne stvari koje su se desile prethod ne sedmice (kao da je ikog trebalo podse- ćati) ve ć i da objasni zašto je svaki od tih užasa isklju- čivo vladina krivica. Premijerov puls se ubrza pri samoj pomisli na te op -tužbe, jer nisu bile ni poštene ni istinite. Kako je nje- Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ gova vlada, zaboga, mogla da spre či rušenje onog mosta? Ne čuveno je to što im iko spo čitava da nisu dovoljno po-trošili na mostove. Most je bio više od deset godina star, a ni najbolji stru čnjaci nisu mogli da objasne zašto je pukao na dva dela, poslavši desetine automobila u du-bine re ke pod sobom. I kako se bilo ko usu ñuje i da nago-vesti da je manjak policajaca rezulti rao onim dvama opa-kim zlo činima koji su dobili toliki publicitet? Ili, da je vlada trebalo nekako da predvidi stravi čan uragan u zapadnom kraju zemlje, koji je odneo ve lik broj ljudskih žrtava i izazvao ogromne materijalne gubit ke? I da li je njegova krivica što je jedan od njegovih mla ñih mini-stara, Herbert Čorli, izabrao baš ovu nedelju da se po-naša tako čudno, da će odsad mnogo više vremena da pro-vodi sa svojom porodicom? - Zemljom je zavladalo turobno raspoloženje - zaklj u- čio je protivnik jedva skrivaju ći široki kez. Na nesre ću, to je bilo potpuno ta čno. Premijer je to i sam ose ćao: ljudi su zaista izgledali o čajnije nego obi č-no. Čak je i vreme bilo sumorno: sva ta hladnjikava izma-glica usred jula... to nije u redu , to nije normalno... Okrenuo je drugu stranu dopisa, video koliko još im a i digao ruke shvativši da nema vajde od toga. Protežu ći ruke iznad glave, žalosno je pogledao naokolo po

kance-lariji. Bila je to dražesna soba, sa mermerni m kaminom koji je gledao na duge uokvirene prozore, čvrsto zatvore-ne zbog neo čekivane hladno će. C blagom drhtavicom, pre-mijer ustade i pri ñe prozorima gledaju ći u tananu izma-glicu koja je pritiskala staklo. I baš dok je tako stajao , le ñima okrenut sobi, za ču tiho kašljucanje iza sebe. Smrznuo se, nosom dodiruju ći vlastiti prestrašen odraz na tamnom staklu. Prepoznao je taj poziv. Ve ć ga je ranije čuo. Okrenuo se, lagano, da bi se suo čio c praznom sobom. - Izvolite? - re če pokušavaju ći da zvu či odvažnije nego što se ose ćao. Za tren je prigrlio praznu nadu da mu niko ne će odgo-voriti. Ipak, glas mu odmah odgovori - jasan, odlu čan glas, koji je zvu čao kao da čita pripremljenu izjavu. Po-ticao je - što je premijer znao čim je za čuo onaj kašalj -od žabolikog čove čuljka c dugom srebrnastom perikom, koji je bio nasl ikan na maloj i prljavoj slici u ulju u da-lekom ćošku prostorije. - Premijeru Normalaca. Moramo hitno da se sretne-mo . Ljubazno molim brz odgovor. Srda čno, Fadž. - Čovek na slici ljubopitljivo je gledao premijera. - Ovaj - re če premijer - čuj... nije mi baš zgodno sa-da... o čekujem telefonski poziv, znaš... od predsednika... - To se može odložiti - re če portret spremno. Pre-mijer se snuždi. Toga se i bojao. - Ali, stvarno sam se nadao da ću pre razgovarati sa... - Sredi ćemo da taj predsednik zaboravi na poziv. Umesto sad , telefonira će sutra uve če - re če čove čuljak. - Najlepše molim da smesta odgovorite gos”n Fadžu. - Ja... o... važi - re če premijer slabašnim glasom. -Da, primi ću Fadža. Požurio je nazad do pisa ćeg stola, usput pritežu ći kravatu. Jedva se namestio u svojoj stolici i nabacio na lice nešto što je, nada o se, izraz opuštenosti i nonša-lancije, kad se na praznoj rešetki ispod merm ernog okvira kamina rasplamsaše jarkozeleni plamenovi. Po-ušavaju ći da ne ispolji ni trunke iznena ñenja ili uzruja-nosti, posmatrao je kako se iz plam enova pojavljuje zde-past čovek, vrte ći se kao čigra. Nekoliko sekundi kasni-je, isko čio je na fin starinski sag, obrisavši pepeo ru-kavima svog dugog kariranog ogrta ča, drže ći u ruci li-mun-zelen polucilindar. 10 Džoan K. Rouling - 0... gos”n premijeru - re če Kornelijus Fadž hitaju ći mu u susret sa ispruženom rukom. - Drago mi je što vas ponovo vidim. Premijer nije mogao iskreno da mu uzvrati kompli-me nt, pa ne re če ništa. Nije mu ni izdaleka bilo milo što vidi Fadža, čija su povremena pojavljivanja, mimo to-ga što su bila sama po sebi veoma uznemiruju ća, obi čno nagoveštavala da će čuti neku vrlo ružnu vest. Štavi-še, Fadž je izgledao pr ili čno nasekiran. Bio je mršavi-ji, ćelaviji i pepeljastiji, a lice mu je delovalo zgužv a-no. Premijer je i ranije vi ñao kod politi čara taj izraz, koji nikad nije slutio na dobro. - Kako mogu da vam pomognem? - re če kratko se rukuju- ći c Fadžom i pokazuju ći u pravcu najneudobnije stolice u pro čelju stola. - Ne znam odakle da po čnem - promrmlja Fadž izvla če- ći stolicu, sedaju ći i smeštaju ći svoj zeleni polucilin-dar na kolena. - 0, kakva n edelja... - I vama je bila naporna je li? - upita ga premijer kruto, nadaju ći se da mu time daje do znanja kako mu je sve-ga dosta i bez d a mu Fadž dodatno dosoljava svojim briga-ma. - Da, naravno - re če Fadž, umorno trljaju ći o či, pogle-davši smrknuto premijera. - Imao sam podjednako napor-nu nedelju kao i vi, pr emijeru. Brokdejlski most... ubi-stva Bounsove i Vensove... a da ne spominjem me tež u za-padnom kraju zemlje... - Vi... ovaj... vaši... ho ću da kažem, neki vaši ljudi su bili... bili umešani u te... te stvari, je li? Fadž pogleda premijera prili čno strogo. - Naravno da jesu - odgovori. - Sigurno ste shvatili štasezbiva? \ >.,- - Ja... - oklevao je premijer. Hari Pošer u Polukrvni Princ 11 Takvo ponašanje umnogome ga je i dovelo do toga da omrzne Fadžove posete. Ipak je on jedan premijer i nije mu se dopadalo da se os eća kao neki neuk školarac.

Ali, naravno, tako je bilo još otkad je prvi put sr eo Fadža, iste ve čeri kad je postao premijer. Se ćao se toga kao da je bilo ju če i znao je da će ga to proganjati sve do smrti. Stajao je sam u ovoj istoj kancelariji, uživaju ći u svom trijumfu, koji je usledio nakon tolikih godina sa-njarenja i spletkar enja, kada je za čuo kašljucanje iza se-be, baš kao i ve čeras, i okrenuo se da bi ugledao taj od-vratni mali portret kako mu se obra ća najavljuju ći da mi-nistar magije upravo stiže da bi mu se predstavio. Prirodno, mislio je da su ga duga kampanja i napeto st zbog izbora nagnali da poludi. Preplašio se do srži kad je video da neki p ortret razgovara c njim, mada to nije bi-lo ništa posebno u pore ñenju sa onim kako se ose ćao ka-da je samozvani čarobnjak isko čio iz kamina i rukovao se sa njim. Ostao je bez re či sve vreme dok je Fadž ljubazno objašnjavao da po ce lom svetu još postoje veštice i ča-robnjaci, koji i dalje žive u potaji, i uveravao ga da ne mora da se brine o njima pošto je Ministarstvo magije preuzelo odgov ornost za čitavu čarobnja čku zajednicu i spre čavalo nemagijsko stanovništvo da nanjuši i najma-nj i trag čarobnjaka. To je, rekao je tada Fadž, težak posao k oji obuhvata sve, od propisa za odgovornu upotrebu me-tli do držanja zmajevskog stanovništva pod kontrolom (premijer se se ćao kako se u tom trenutku uhvatio za sto, traže ći podršku). Fadž je tada zabezeknutog premijera o činski potapšao po ramenu. - Bez brige - rekao je. - Svi su izgledi da me nika d vi-še ne ćete videti. Uznemirava ću Vas samo ako je u pitanju nešto ozbiljno, nešto š to će uticati na Normalce... ho- ću re ći, na nemagijsko stanovništvo. Ina če, sve se svodi na ono: živi i pusti druge da žive. I moram re ći, vi to 12 Džoan K. Rouling prihvatate mnogo bolje od vašeg prethodnika. TaCe p oku-šao da me izbaci kroz prozor misle ći da sam podvaljiva č koga mu je uvalila opozicija. Premijer je najzad došao do re či. - Vi ... vi nisše podvaljiva č, dakle? .; O čajni čki se uhvatio za tu poslednju mrvicu nade. - Ne - odgovorio je Fadž nežno. - Ne, bojim se da n i-sam. Gledajte. I on pretvori premijerovu šolju za čaj u zamorca. - Ali - rekao je premijer kao bez daha, posmatraju ći kako mu šoljica čaja grize ćošak njegovog slede ćeg govo-ra - ali zašto... zašto mi niko nije rekao. ..? - Ministar magije se otkriva samo aktuelnom nor-ma lskom premijeru - rekao je Fadž ponovo zavla čeći šta-pi ć pod sako. - Mislimo da je to najbolji na čin da se sa- čuva tajnost. - A što onda - zakme čao je premijer - što me onda prethodni premijer nij e upozorio...? Na to se Fadž čak i nasmejao. - Dragi moj premijeru, ho ćete li vi to ikad ispri ča-ti bilo kome? I dalje se kiko ći ćući, Fadž je bacio nekakav prašak u kamin, zakora čio u smaraccne plamenove i iš čezao uz pucketanje vatre. Premijer je stajao, kao skamenjen, i shvatio da se nikad, dok god je živ, n eće usuditi da spome-ne ovo ni živoj duši, jer, ima li ikog na svetu ko bi mu p overovao? Bilo mu je potrebno malo vremena da se oporavi od t og šoka. Neko vreme pokušavao je da ubedi sebe da je Fadž bio halucinacija izazva na nedostatkom sna u toku iscrpljuju će izborne kampanje. U uzaludnom pokušaju da se oslo bodi svega što bi ga podse ćalo na taj neprijatan susret, poklonio je zamorca s vojoj presre ćnoj nećaki, i dao uputstvo svom li čnom sekretaru da skine portret ru- Hari Pošer u Polukrvni Princ 13 žnog čove čuljka koji mu je najavio Fadžov dolazak. Na premije rovo zaprepaš ćenje, portret je bilo nemogu će ukloniti. Nakon što su nekolicina stolara, zidara , je-dan istori čar umetnosti i ministar finansija pokuša-li bezuspe šno da ga odvoje od zida, premijer je odustao od daljih pokušaja i p rosto se oslonio na nadu da će ta stvar ostati nepomi čna i bezglasna do kraja njegovog man-data u toj kancelariji. Povremeno bi se zakleo da je kra-ji čkom oka video stanara te slike kako zeva, ili češe nos. Čak je, jednom ili dvaput, jednostavno išetao iz ra- ma, ostavivši za sobom samo podlogu od blatnjavosme ñeg platna. Ipak, uvežbao se da ne gleda mnogo u sliku i da, uvek kad se nešto sli čno desi, odlu čno kaže sebi kako ga o či varaju.

A onda, pre tri godine, jedne no ći veoma sli čne ovoj, premijer je bio sam u svojoj kancelariji kad je por-tret još jednom najav io skori dolazak Fadža, koji je iz-leteo iz kamina, skroz mokar i vidno u stanju panike. Pre nego što je premijer stigao da ga zapita zbog čega otresa kapljice svuda po aksminsterskom tepihu, Fadž je po čeo da bunca o zatvoru za koji premijer nikad nije čuo, o čoveku po imenu „Sirijski" Blek, ne čem što je zvu čalo kao Hogvorts i o de čaku po imenu Hari Poter, pri čemu ništa od toga premijeru nije zvu čalo nimalo smisleno. - ... upravo sam došao iz Askabana - dahtao je Fadž presipaju ći veliku koli činu vode sa oboda svog šeši-ra u svoj džep. - Usred Sev ernog mora, znate, gadan let... dementori prave gužvu... - stresao se - nika d ranije ni-su imali slu čaj bekstva. Bilo kako bilo, morao sam da do ñem do vas, premijeru. Blek je poznati ubica Norma-laca i možda planira da se pridruži Zna te-ve ć-kome... ali, naravno, vi i ne znate ko je Znate-ve ć-ko! - Na tre-nutak je beznadežno zurio u premijera, a onda rekao: - 14 Džoan K. Rouling Pa, dobro, sedite, bolje da vas uputim u stvar... u zmite viski... Premijera je prili čno uvredilo i to što ga neko u njegovoj ro ñenoj kancelariji poziva da sedne, a kamoli da mu još nudi njegov vla stiti viski, ali ipak je ceo. Fadž je izvukao štapi ć, iz samog vazduha prizvao dve velike ča-še pune ćilibar-žute te čnosti, tutnuo jednu od njih pre-mijeru u ruku i pri vukao stolicu. Fadž je razglabao čitav sat. U jednom trenutku odbio je da glasno izgo vori izvesno ime, i umesto toga ga zapisao na par četu pergamenta, koje je tutnuo u premijerovu slo-bodnu šaku. Kada je, najzad, Fadž u stao da po ñe, i premijer je ustao. - Dakle, mislite da... - za čkiljio je nadole da pro či-ta ime u svojoj levoj ruci - Lord Vol... - Onaj- čije-se-ime-ne-sme-izgovoriši! - zarežao je Fadž. - Izvinite... dakle, mislite da je Onaj- čije-se-ime-ne--sme-izgovoriti još uvek živ? - Pa, Dambldor kaže da jeste - rekao je Fadž dok j e prikop čavao svoj karirani ogrta č ispod brade - ali ni-kad ga nismo našli. Ako mene pitate, nije opasan, osim ukoliko ne dobije podršku, stoga je Blek taj z bog koga treba da brinemo. Razglasi ćete to upozorenje, dakle? Pa, nadam se da se više n ećemo videti, premijeru! Laku no ć. Ali opet su se videli. Kroz manje od godinu dana u premijerovom kabinetu niotkuda se stvorio Fadž, uznemi-renog pogleda, da bi obavestio premijera da se na Svet-skom prvenstvu u kvidri ču (ili mu je bar tako zazvu čalo) desila manja neprijatnost i da je nekolicina Normalaca „umešana" , ali da premijer ne mora da brine, činjenica da je Znate-ve ć- čiji znak ponovo vi ñen ništa ne zna či. Fadž je bio siguran da je to usamljen incident i da Kance- Hari Pošer u Polukrvni Princ 15 larija za odnose c Normalcima be ć u tom trenutku, oba-vlja neophodne modifikacije pam ćenja. - 0, umalo da zaboravim - dodao je tada Fadž. - Uvo zi-mo iz inostranstva tri zmaja i sfingu za Tro čarobnja čki turnir, rutinska stvar, ali Odsek za regulaciju i kontro-lu magijskih stvorenja kaže mi da, prema p ropisima, mo-ramo vas da obavestimo ukoliko unosimo u zemlju izuzet-no opasn a stvorenja. - Ja... šta... zmajevi! - nepovezano je govorio pre mi-jer- - Da, tri zmaja - rekao je Fadž. - I sfingu. Pa, že lim vam prijatan dan. Premijer se uprkos svemu nadao da će zmajevi i sfinge biti najgore od svega, ali ne. Kroz manje od dve godine, Fadž je ponovo izbio iz vatre, ovog puta c vesti-ma da se desilo masovno bekstvo iz Askabana. - Masovno bekstvo? - ponovio je premijer promuklo. - Nema potrebe da brinete, nema potrebe! - razgala- mio se Fadž tada, jednom nogom ve ć u plamenu. - Uskoro će-mo ih saterati u škripac... samo sam pomislio da treba da znate! I pre nego što je premijer stigao da vrisne „ čekaj malo!", Fadž je nestao u pljusku zelenih iskri. Šta god štampa i opozicija govorili, premijer nije bio budala. Njegovoj pažnji nije promaklo da se, uprkos Fadžovim uveravanjima p rilikom prvog susreta, njih

dvo-jica prili čno često vi ñaju, niti da je Fadž svaki put kad se sretnu sve usplahireniji. Iako nije baš čeznuo da raz-mišlja o tom ministru magije (ili kako je uvek Fadža zvao u mislima, njihovog „premij era"), premijer nije mogao a da ne strepi da će, slede ći put kad se Fadž pojavi, vesti biti još ozbiljnije . Stoga je pojava Fadža, koji je još jed-nom iskora čio iz vatre, razbarušen i ljutit i ozbiljno iznena ñen što premijer ne zna zašto je on tu, bila najgo- 16 Džoan K. Rouling pa stvar koja mu se desila tokom ove i ina če krajnje su-morne sedmice. - Otkud bih ja znao šta se zbiva u... ovaj... čarobnja č-koj zajednici? - obrecnu se premijer sada. - Moram da vo-dim zemlju i trenut no imam sasvim dovoljno briga i bez... - Imamo zajedni čkih briga - prekide ga Fadž. - Brok-dejlski most ni je se urušio od trošnosti. A ni ono nije bio pravi uragan. Ubist va nisu po činili Normalci. A porodica Herberta Čorlija bila bi bezbednija bez njega. Upravo sre ñujemo da ga prebacimo u Sent Mungovu bolni-cu za magijske boles ti i povrede. Premeštaj treba da se obavi ve čeras. -Šta vito... bojim se da... šša>. -istrtljapremijer . Fadž duboko uzdahnu i re če: - Premijeru, žao mi je što moram da vas obavesti m da se on vratio, Onaj- čije--se-ime-ne-sme-spominjati se vratio. - Vratio? Kad kažete „vratio"... zna či da je živ? Mi-slim... Premijer je prebirao po se ćanju traže ći detalje onog užasnog razgovora od pre tri godine, kada mu je Fadž is-pri čao o tom čarobnjaku koga se svi plaše više nego ikog, čarobnjaku koji je izvršio hiljadu užasnih zlo čina pre svog tajanstvenog nestanka petnaest godina ranije. - Da, živ je - re če Fadž. - To jest... ne znam... da li je čovek živ ako ne može da bude ubijen? Zaista ne shvatam to, a Dambldor ne će da mi objasni u potpunosti... ali u svakom slu čaju, izvesno je da ima telo i da hoda, govori i ubija, pa pretpostavljam, u smislu naše rasprave, d a, živ je- Premijer nije znao šta da kaže na to, ali ga je sta l-na navika da deluje dobro obavešten o svakoj temi koja se pojavi, naterala da prizove bilo koje detalje njihovih prethodnih razgovora kojih može da se seti . Hari Pošer u Polukrvni Princ - Da li je Sirijski Blek sa... ovaj...0nim-koji-se- ne-sme-imenovati? - Blek? Blek? - re če Fadž rasejano, okre ćući nervo-zno svoj polucilindar u rukama. - Sirijus Blek, mislite? Merlinove mi brade , nije. Blek je mrtav. Ispostavilo se da smo pogrešili... ovaj... u pogled u Bleka. Posle svega, ispostavilo se da je bio nevin. A nije ni bio u spr ezi sa Onim- čije-se-ime-ne-sme-izgovoriti. Mislim - dodade kao da se brani, jo š brže vrte ći polucilindar - svi do-kazi su ukazivali... imali smo više od pedes et o čevida-ca... ali ipak, kako rekoh, mrtav je. Ubijen, zapravo. U prostorija ma Ministarstva magije. I sad će biti istra-ga, zapravo... Na svoje veliko iznena ñenje, premijer na tren oseti tra čak sažaljenja prema Fadžu, zbog ovog doga ñaja. Ali ga je gotovo istovremeno zasenio blesak samozadovoljstva na pomisao da, ma koliko oskudno b io upu ćen u oblast ma-terijalizovanja iz kamina, ni u jednom od vladinih ode-ljenja pod njegovom nadležnoš ću nije se desilo ubistvo... u svakom slu čaju, ne još... Dok se premijer krišom uhvatio za svoj sto, Fadž na -stavi: - Ali Blek je sad sporedan. Poenta je da smo mi u ratu, premijeru, i moraju se preduzeti odgovaraju ći kora-ci. - U ratu? - ponovi premijer nervozno. - Sigruno pre -terujete? - Onom- čije-se-ime-ne-sme-izgovoriti sad su se pri-družili oni sledbenici koji su u januaru pobegli iz Askabana - re če Fadž, govore ći sve brže, i uvr ćući svoj polucilindar tako brzo da je postao limun-zeleni ko vi-tlac. - Pošto su po čeli javno da dejstvuju, neprekidno prave haos. Brokdejl ski most... on je to uradio, premije-ru, on je zapretio masovnim ubistvima Norma laca ukoli-ko mu se ne ustupi vlast i... 18 Džoan K. Rouling - Bože blagi, dakle, vaša je krivica što su ti ljud i poginuli, a ja moram da odgovaram na pitanja o zar ñaloj konstrukciji i korodiranim spojkama, i o čemu sve ne! -

**razjari se premijer. - Moja greška! - re če Fadž naglo se zajapurivši. - Ka-žete li da biste podlegli takvoj vrsti ucene? - Možda ne bih - re če premijer ustavši i špartaju- ći po sobi - ali bih uložio najve ći mogu ći napor da uhvatim ucenjiva ča pre nego što po čini bilo koje od tih zverstava! - Stvarno mislite da nisam ve ć sve pokušao? - vatre-no ga zapita Fadž. - Svaki Auror u Ministarstvu pokuša-vao je... i još pokušav a, da ga na ñe i zarobi njegove pri-stalice, ali se radi o jednom od najmo ćnijih čarobnjaka svih vremena, čarobnjaka koji gotovo tri decenije izmi če hapšenju! - Pretpostavljam da ćete mi re ći kako je on izazvao i uragan u zapadnom kraju zemlje? - re če premijer, dok mu je bes rastao sa svakim novim ko rakom. Veoma ga je razljuti-lo to što je otkrio uzrok svih tih užas nih katastrofa, ali ne može da ga saopšti javnosti. Što je, uostalom, go-re neg o da je vlada kriva za sve to. - Nije bilo uragana - re če Fadž žalostivo. - Ma nemojte mi re ći! - zareža premijer sada sasvim vidno treskaju ći nogama. - Drve će po čupano iz korena, strgnuti krovovi, iskrivljene band ere, užasne ozlede... - To su bili Smrtožderi - re če Fadž. - Sledbenici Onog-koji-se-ne-sme-imenovati. I... sumnjamo da su ume-šani i divovi. Premijer se zaustavi u hodu, kao da je naleteo na n evi-dljiv zid. -Kojeumešan?! Fadž napravi grimasu. - Poslednji put je koristio d ivove da bi izazvao veli čanstveniji efekat. Kancela- Hari Pošer u Polukrvni Princ 19 rija za dezinformacije radila je bez prestanka, pos la-li smo na teren čitave timove zaslepljiva ča, koji su po-kušavali da izmene se ćanja svih Normalaca koji su vi-deli šta se stvarno desilo, najve ći deo Odseka za regu-laciju i kontrolu magijskih stvorenja pretražuje oko-linu Somerseta, ali ne možemo da na ñemo tog džina... prava katastrofa. - Ma šta mi re če! - uzviknu premijer besno. - Ne ću da pori čem da je u moral u Ministarstvu na ni-skim granama - re če Fadž. - Kako da se nosimo sa svim tim, pogotovo kad smo izg ubili Ameliju Bouns. - Izgubili koga? - Ameliju Bouns. Upravnicu Odseka za sprovo ñenje magijskih zakona. Mislimo da ju je li čno ubio Onaj-koji--se-ne-sme-imenovati, jer je bila vrlo darovita veštica i... svi dokazi ukazuju na to da se žestoko odupirala. Fadž pro čisti grlo i, činilo ce, c naporom prestade da obr će cilindar. - Ali o tom ubistvu je pisalo u novinama - re če pre-mijer, na tren zaboravljju ći na svoj gnev. - Našim novi-nama. Amelija Bouns... S pominjalo se samo da se radi o sredove čnoj ženi koja je živela sama. Bilo je to... užasno ubistvo, zar ne? Dobilo je velik publicitet. Policija je zbunjena, z nate. Fadž uzdahnu. - Pa, naravno da je zbunjena. Ubijena je u sobi zaklju čanoj iznutra, je li tako? Mi, c druge stra-ne, ta čno znamo ko je to u činio, ali nas to ne dovodi ni-malo bliže njegovom hvatanju. A zat im je tu bila Eme-lina Vens, možda niste čuli za to... - 0, da, čuo sam - re če premijer. - To se, zapravo, desi-lo u blizini, od mah iza ćoška odavde. Novine su od toga napravile pravu senz aciju: Krah reda u zakona u iremije-rovom ašaru... 20 Džoan K. Roulšg - I kao da sve to nije bilo dovoljno - re če Fadž jedva slušaju ći premijera - dementori su se razmileli svuda, napadaju ći ljude naokolo... U sre ćnije doba ova bi re čenica zvu čala premijeru besmisleno, ali je sada bio mudriji. - Mislio sam da dementori čuvaju zatvorenike u Askabanu? - re če obazrivo. - Čuvali su - re če Fadž umorno. - Ali ne više. Napu-stili su zatvor i pridružili se Onom-koji-se-ne-sme--imenovati. Ne ću se pretvarati da to nije bio žestok udarac. - Ali - re če premijer sve vidnije užasnut - zar mi niste rekli da su to stvorenja koja iz ljudi iskape svaki trag nade i sr eće?

- To je ta čno. A sada se množe. Zbog toga sva ta magla. Premij eru klecnuše kolena i on utonu u najbližu stolicu. Pomisao na nevidljiva stvorenja koja lete po gradovima i u unutrašnjosti, šire ći o čajanje i bezna ñe meñu njegovim glasa čima natera ga da sav prebledi. - Čujte, Fadžu... morate nešto da preduzmete! Vi ste k ao ministar magije odgovorni za to! - Dragi moj premijeru, ne mislite valjda ozbiljno d a sam, posle svega ovoga, i dalje ministar magije? Smenili su me pre tri dana! Dve nedelje je čitava čarobnja čka za-jednica urlala traže ći moju ostavku. Tokom čitavog svog mandata nisam ih video tako jedinstvene! - re če Fadž u smelom pokušaju da se nasmeši. Premijer ostade bez re či. Uprkos ogor čenju zbog po-ložaja u kom se sam nalazi, i dalje je saose ćao sa tim sne-bivljivim čovekom koji je sedeo preko puta njega. - Veoma mi je žao - re če najzad. - Mogu li nešto da u činim? - Veoma ljubazno od vas, premijeru, ali ne možete n i-šta. Ve čeras su me poslali ovamo da vas upoznam sa naj- Hari Pošer u Polukrvni Princ 21 novijim razvojem doga ñaja i da vam predstavim mog na-slednika. Mislio sam da će dosad ve ć sti ći, ali, naravno, trenutno je vrlo zauzet, zbog sveg a što se dogaña. Fadž se osvrnu i pogleda u portret ružnog čove čuljka c duga čkom loknastom srebrnastom perikom, koji je vr-škom pera čačkao uvo. Uhvativši Fadžov pogled, portret re če: - Bi će ovde za tren oka, samo da završi pismo Dambldoru. - Želim mu sre ću - re če Fadž, po prvi put c gor činom u glasu. - U poslednje dve nedelje pisao sam Dambldoru dvaput na dan, ali on n eće ni da mrdne. Da je samo bio spreman da ubedi tog de čaka, možda bih i dalje bio na... pa, možda će Skrimdžer imati više uspeha. Fadž utonu u nešto što o čito beše žalosno ćutanje, koje onaj portret smesta prekinu, iznenada progovoriv-ši svojim prodornim, s lužbenim glasom. - Premijeru Normalaca. Tražim sastanak. Hitno. Mol im da smesta odgovorite. Rufus Skrimdžer, ministar magije. - Da, da, može - re če premijer rasejano, i jedva se trg-nuo kad plameno vi u rešetki ponovo postadoše smarag-dnozeleni, izviše s e uvis i otkriše drugog uskovitlanog čarobnjaka u svom središtu, izbljuvavši ga trenutak ka-snije na onaj starinski sag. Fadž ustade, a posle trenutnog oklevanja, i premijer u čini isto, posmatraju ći prido-šlicu kako se uspravlja, stresaju ći prašinu sa svoje du-ga čke crne odore, i gleda naokolo. Premijerova prva, budalasta pomisao bila je da Rufu s Skrimdžer li či na nekog starog lava. Njegova griva žuto-sme ñe kose i njegove žbunaste obrve behu protkani sivim prugama. Iza žicom uokvirenih nao čara videle su se prodorne žućkaste o či, i poseedovao je luda čku, izopa če-nu gracioznost, iako je pomalo hramao. Na prvi pogled, delovao je prepredeno i žil avo. Premijer pomisli da sad 22 Džoan K. Rouling shvata zašto čarobnja čka zajednica u ovo opasno vreme više voli da je pre dvodi Skrimdžer umesto Fadža. - Kako ste? - re če premijer u čtivo pružaju ći ruku. Skrimdžer je kratko stisnu, očima šaraju ći po sobi, a onda izvu če štapi ć iz odore. - Fadž vam je sve ispri čao? - upita stuštivši se ka vratima i kuckaju ći štapi ćem po klju čaonici. Premijer ču kako brava kliknu. - Ovaj... da - re če premijer. - I, ukoliko nemate ni-šta protiv, više bih voleo da ostavite vrata otklju čana. - A ja bih više voleo da nas niko ne uznemirava - r e- če Skrimdžer kratko - i da nas ne promatraju - dodade upe-rivši štapi ć ka prozorima, tako da se zavese smesta na-vukoše preko njih. - Tako... na, ja sam z auzet čovek, dakle, da pre ñemo na posao. Pre svega, moramo da porazgovaramo o vašoj bezbednosti. Premijer se ispravi što je više mogao i odgovori: - Savršeno sam zadovoljan svojim postoje ćim obezbe ñe-njem. Hvala...

- Ali, mi nismo zadovoljni - prese če ga Skrimdžer. -Ako njihovog premijera podvrgnu kontroilišu ćoj kle-tvi, Normalcima se loše piše. Novi sekretar u vašoj spoljnoj kancelariji... - Ne ću se otarasiti Kingzlija Okovgroma, ako je to ono š to mi predlažete! - re če premijer uzbu ñeno. - On je neverovatno efikasan, obavlja dvostruk o više posla od ostalih... - To je zato što je čarobnjak - re če Skrimdžer bez trunke smeška. - Vrhunski obučen Auror, koji vam je do-deljen radi li čne zaštite. - E, pa, čekajte malo! - oglasi se premijer. - Ne može-te tek tako da mi smeštate svoje ljude u kancelariju, ja od-lu čujem ko radi za mene... Hari Pošer u Polukrvni Princ - Mislio sam da ste veoma zadovoljni Okovgromom? -r eče Skrimdžer hladno. - Jesam... to jest... bio sam... - Onda nema problema, zar ne? - re če Skrimdžer. - Ja... pa, dok god Okovgrom bude radio... ovaj... tako iz-vrsno - re če premijer neubedljivo, ali Skrimdžer jedva da ga je čuo, - Dakle, što se ti če Herberta Čorlija... vašeg mla- ñeg ministra - nastavi on. - Onog što je zabavljao jav-nost pretvaraju ći se da je patka. - Šta je c njim? - upita premijer. - O čigledno je to bila njegova reakcija na loše izve-de nu kontrolišu ću kletvu - re če Skrimdžer. - Potpuno mu je pomutila um, ali i dal je bi mogao da bude opasan. - On samo kva če! - re če premijer slabim glasom. -Svakako da bi mu malo odmora... možda da malko o”ladi sa pi ćem... - Dok mi razgovaramo, upravo ga ispituje tim isceli -telja iz Sent Mungove bolnice za magijske bolesti i po-vrede. Dosad je tr ojicu pokušao da pridavi - re če Skrim-džer. - Mislim da je najbolje da ga, na nek o vreme, skloni-mo iz normalske zajednice. - Ja... ovaj... bi će mu dobro, zar ne? - re če premijer brižno. Skrimdžer samo slegnu ramenima, ve ć uzmi čući prema kaminu. - Pa, to je sve što sam imao da vam kažem. Obavešta -va ću vas o razvoju doga ñaja, premijeru, ali verovatno ću biti prezauzet da li čno do ñem, i u tom slu čaju posla ću vam Fadža ovamo. Prihvatio je da ostane u Minista rstvu, u ulozi savetnika. Fadž pokuša da se nasmeši, ali bezuspešno. Samo je izgledao kao da ima zubobolju. Skrimdžer je ve ć čeprkao po džepu traže ći tajanstveni prašak od kog će vatra po-zeleneti. Na tren, premijer je bez ćadežno zurio u njih 1 24 Džoan K. Rouling dvojicu, a zatim iz njega provališe re či koje je cele ve- čeri suzbijao u sebi. - Ali, zaboga... vi ste čarobnjaci! Vi možete da izvo-dite čarolije! Sigurno da možete, ovaj... da rešite bilo šša\ Skrimdžer se polako okrenu u mestu i razmeni skepti - čan pogled c Fadžom, kom se ovog puta zaista ote osmeh dok je ljubazno govorio: - Problem je u tome što i druga stra-na ume da izvodi čarolije, premijeru. I rekavši to, dva čarobnjaka zakora čiše jedan za drugim u j arkozelenu vatru i nestadoše. 2. Preljin sokak Kilometrima daleko odatle, hladnjikava izmaglica ko ja je pritiskala premijerove prozore plovila je preko prljave reke što je vijuga la izme ñu obraslih, otpacima nači čkanih obala. Ogroman dimnjak, ostatak napuštenog ml ina, prete ći se uzdizao bacaju ći senku. Nije bilo ni-kakvog zvuka, osim šapata mra čne vode, i nikakvog znaka života, osim mršave lisice koja se šunjala ni z obalu c nadom njuškaju ći neki omot od pržene ribe i čipsa u vi-sokoj travi. Ali tada, c jedva čujnim iloi, iz vazduha na obodu re-ke stvori se vit ka zakukuljena figura. Lisica se smrznu i oprezno uper i pogled ka ovoj čudnoj novoj pojavi. Silu-eta je nekoliko trenutaka stajala, kao da pokušava da se sabere a onda krenula lakim, brzim korakom, dok joj je dug o grta č šuškao po travi. C drugim, glasnijim iloi, stvori se još jedna zakuk u-ljena spodoba. - Čekaj! Grub uzvik iznenadi lisicu, koja je čučala š ćućurena u rastinju. Ona isko či iz skrovišta i zaždi obalom. Po-

26 Džoan K. Rouling javi se blesak zelene svetlosti, za ču se kevtanje i lisica pade na tlo, mrtva. Druga figura prevrnu životinju vrhom stopala. - Obi čna lisica - kategori čno re če ženski glas is-pod kapulja če. - Mislila sam da je možda Auror... Cisa, čekaj! Ali njen plen, koji je bio zastao i osvrnuo se unaz ad prema snopu svetlosti, ve ć se verao uz obalu cce je lisi-ca upravo pala. - Cisa... Narcisa... saslušaj me... Druga žena sustiže prvu i uhvati je za ruku, ali jo j ce ova otrže. - Vrati se nazad, Bela! - Moraš da me saslušaš! - Ve ć sam te dosta slušala. Donela sam odluku. Osta-vi m e na miru! Žena po imenu Narcisa domože se kraja nasipa, gde j e stara ograda razdvajala reku od uske kaldrmisane ulice. Druga žena, Bela, s mesta po ñe za njom. Jedna pokraj druge stajale su gledaju ći preko ulice u nanizane redove oronu-lih ku ća ozidanih ciglom, čiji su prozori slepo zurili u tminu. - On ovde živi? - upita Bela nezadovoljno. - Ovde7 U ovom normalskom ćumezu? Mora da smo prve od naših ko-je smo ikad ovde kro čile... Ali Narcisa je nije slušala. Provukla se kroz puko- tinu na zar ñaloj ogradi i ve ć je brzala putem. - Cisa, čekaj\ Bela po ñe za njom, dok jojje ogrta č lepršao, i vide ka-ko Narcisa hita ulicom izme ñu ku ća u drugu, gotovo iden-ti čnu ulicu. Neke od uli čnih svetiljki bile su razbijene. Dve žene jurile su kroz naizmeni čne površine svetlo-sti i duboke tame. Progoniteljka se dokopa svojeglovine dok je o va zaokretala Iza ugla, ovog puta uspevši da je Hari Pošer u Polukrvni Princ 27 čvrsto stisne za ruku i uvrne je tako da se istog tr ena na- ñoše licem u lice. - Cisa, ne smeš to da činiš, ne možeš mu verovati... - Mra čni gospodar mu veruje, zar ne? - Mra čni gospodar... verujem... greši - dahtala je Be-la, a o či joj na tren zasjaše pod kapulja čom, dok se osvr-tala da proveri da li su zaista sam e. - U svakom slu čaju, re čeno nam je da nikom ne govorimo o TOM planu. Ovo je izdaja Mračnog gospodara... - Pusti me, Bela! - zareža Narcisa dok je izvla čila štapi ć ispod odore, prete ći se unose ći njime u lice onoj drugoj. Bela se samo nasmeja. - Sisi, tvoja ro ñena sestra? Ne bi valjda... - Nema više ni čeg što ja ne bih uradila! - uzdahnu Narcisa c prizv ukom histerije u glasu, i zamahnu štapi- ćem odozgo, kao da je nož, te svetlost ponovo blesnu. Be-la ispusti sestrinu ruku kao da se opekl a. - Narcisa\ Ali, Narcisa je hrlila napred. Trljaju ći ruku, njena progoniteljka ponovo po ñe za njom, zadržavaju ći odstoja-nje, dok su dublje ulazile u napušten lav irint kuća od ci-gala. Najzad Narcisa pojuri ulicom zvanom P reljin so-kak, preko koje je uzdignuti dimnjak mlina lebdeo kao dži-novski up ozoravaju ći prst. Njeni koraci odzvanjali su kaldrmom dok je prolazila pore d zamandaljenih i razbi-jenih prozora, sve dok ne stiže do ku će na samom kraju, gde je mutna svetlost treperila kroza zavese sobe u pri-zemlju. Zakucala je na vrata pre nego što ju je Bela sustig la, proklinju ći bezglasno. Stajale su zajedno iš čekuju ći, la-ko dah ćući, udišu ći zadah prljave reke koji im je donosio no ćni povetarac. Posle nekoliko trenutaka, za čuše neko kretanje iza vrata i ona se lako odškrinuše. Kroz pro-rez se vid eo deli ć čoveka koji je gledao u njih, čoveka du- 28 Džoan K. Rouling ge crne kose, koja mu je poput zastora padala oko ž ućka-stog lica i crnih o čiju. Narcisa zbaci kapulja ču. Bila je tako bleda da se či-nilo kao da svetli u tmini. Duga plava kosa, koja joj je na-dala niz le ña, davala joj je izgled davljenika. - Narcisa! - re če čovek malo više raskrilivši vra-ta, tako da svetlost obasja i nju i njenu sestru. - Kakvo prijatno iznena ñenje!

- Severuse - re če ona napregnutim šapatom. - Mogu li da razgovaram c tobom? Hitno je. - Kako da ne. On uzmače da je propusti pored sebe u ku ću. Njena se-stra, i dalje pod kapulja čom, sledila ju je i bez poziva. - Snejpe - re če ona odse čno, dok je prolazila kraj nje-ga. - Belatriks - odgovori on, izvijaju ći tanke usne u la-gan, podrugljiv osmejak, dok je uz škljocanje zatvarao vra-ta za njima. Zakora čile su pravo u majušnu dnevnu sobu, koja je odavala utisak mra čne tapacirane ćelije. Zidovi su bili potpuno prekriveni knjigama, većinom u starom povezu od sme ñe ili crne kože. Pohabani dvosed, stara fotelja i k limavi sto bili su grupisani pod sjajem mutne svetlo-sti, koju je b acao luster sa zataknutom sve ćom što je vi-sio c plafona. Mesto je delovalo zapuš teno, kao da se u njemu ina če ne boravi. Snejp pokaza Narcisi da sedne na sofu. Ona zbaci og rta č, odloži ga pored sebe i sede, zure ći u svoje blede i drhtave ruke skrštene u krilu. Be latriks još sporije spusti kapulja ču. Mra čna onoliko koliko joj je sestra bi-la svetla, c teškim pod čnjacima i jakim vilicama, nije skidala pogled sa Sn ejpa dok je išla kroz sobu da stane iza Narcise. Hari Pošer u Polukrvni Princ 29 - Pa, šta mogu da u činim za tebe? - upita Snejp sme-stivši se u fotelju preko puta sestara. - Sami... sami smo, zar ne? - upita tiho Narcisa.Da , naravno. Pa, Crvorep je tu, ali se gamad ne ra čuna, zar ne? On uperi štapi ć u pravcu zida knjiga iza sebe, i taj-na vrata se s a zveketom otvoriše, otkrivaju ći usko ste-penište iznad kojeg je neki čove čuljak stajao kao zale- ñen. - Kao što si o čigledno i cajvi shvatio, Crvorepe, ima-mo goste - r eče Snejp lenjo. Pogrbljen čovek se došunja niz poslednjih nekoliko stepenika i stupi u sobu. Imao je sitne, vodnjikave o či i špicast nos, i smeškao se neprijatno, usiljeno. Levom šakom je milovao desnu, koja kao da je bila o bložena sjaj-nom srebrnastom rukavicom. - Narcisa! - re če piskavim glasom. - I Belatriks! O čaravaju će... - Crvorep će nam doneti nešto da popijemo, ako že-lite - re če Snejp. - A onda će se vratiti u svoju sobu. Crvorep se trgnu kao da ga je Snejp ne čim ga ñao. - Nisam ja tvoj sluga! - zapiskuta izbegavaju ći Snej-pov pogled. - Zaista? Imao sam utisak da te je Mra čni gospodar poslao ovde da mi pomažeš. - Dabome, da ti pomažem... a ne da ti spravljam pi ća i... ni da ti čistim ku ću! - Pojma nisam imao, Crvorepu, da žudiš da ti se od- rede opasnije dužnosti - re če Snejp svilenkastim gla-som. - To može lako da se sr edi: razgovara ću c Mra čnim gospodarem... - Mogu i sam da razgovaram c njim ako želim! 30 Džoan K. Rouling - Naravno da možeš - re če Snejp podrugljivo se osme-huju ći. - Ali u me ñuvremenu, donesi nam pi će. Posluži- će vilenja čko vino. Crvorep je oklevao za trenutak, kao da će da se sva ña, a onda se okrenu i zaputi se kroz druga skrovita vrata. Za čuše tresak i zveckanje čaša. Kroz nekoliko trenuta-ka, on se vrati nose ći na poslužavniku prašnjavu bocu i tri čaše. Spusti ih na klimavi sto i ispari, zalupivši za sobom knji gama prekrivena vrata. Snejp nasu krvavocrveno vino u čaše i dve pruži se-strama. Narcisa promrmlja koju re č u znak zahvalnosti, dok Belatriks ne re če ništa, ve ć nastavi smrknuto da gleda u Snejpa. Ali njega kao da to uopšte nije uznemira-valo, naprotiv, delovalo je kao da se prili čno zabavlja. - Za Mra čnog gospodara - re če podižu ći čašu i iska-pivšije do dna. Sestre u činiše isto što i on. Snejp im ponovo napu-ni čaše. Kad je ispila drugu čašu, Narcisa užurbano re če: -Severuse, žao mi je što ti ovako upadam, ali morala sam da te vidim. Mislim da si ti jedini koji može da mi po-mogne...

Snejp podiže ruku da je zaustavi, a onda ponovo upe ri štapi ć ka skrivenim vratima od stepeništa. Za ču se zvonki tresak i cika pra ćena zvukom Crvorepove jurnja-ve natrag uza stepenice. - Izvinjavam se - re če Snejp. - U poslednje vreme ima obi čaj da prisluškuje na vratima. Ne znam šta će mu to... Nešto si htela da kažeš, Narcisa? Ona duboko uzdahnu i po če iz po četka. - Severuse, znam da ne smem da budem ovde, re čeno mi je da nikom ništa ne govorim, ali... - Onda drži jezik za zubima! - zareža Belatriks. - Pogotovo u ovom društvu! Hari Pošer u Polukrvš Princ 31 - ...ovom društvu? - ponovi Snejp sardoni čno. - A ka-ko to da razumem, Belatriks? - Da ti ne verujem, Snejpe, kao što vrlo dobro znaš ! Narcisa ispusti zvuk koji je mogao da budb.suv jecaj, prekri lice rukama i ponovo sede, prebacivši ruke p re-ko naslona stolice, smeju ći se Belatriks pravo u smrknu-to lice. - Narcisa, mislim da treba da čujemo šta to Bela-triks jedva čeka da kaže, to će nas poštedeti bespotreb-nih upadica. Pa, nastavi, Belatriks - re če joj Snejp. - Za-što mi ne veruješ? - Ima stotinu razloga! - re če ona glasno, obišavši oko dvoseda da bi tresnula čašom o sto. - Odakle da po č-nem! Gde si bio kada je Mra čni gospodar svrgnut? Zašto nikad nisi ni pokušao da ga prona ñeš kada je nestao? Šta si radio svih ovih godina dok si živeo pod Dambldo-rovim skutom? Zašto si spre čio Mra čnog gospodara da se dokopa Kamena mudrosti? Što se odma h nisi vratio kad se Mra čni gospodar ponovo rodio? Gde si bio pre ne-koliko ned elja kada smo se borili da otmemo proro čan-stvo za Mra čnog gospodara? I zašto je, Snejpe, Hari Po-ter još živ, kada ti je ve ć pet godina prepušten na mi-lost i nemilost? Ona zastade, dok su joj ce grudi brzo dizale i spuš ta-le, a boja joj nahrupi u obraze. Iza nje je sedela Narcisa, nepomi čna, lica i dalje skrivenog šakama. Snejp se nasmeši. - Pre nego što ti odgovorim... o, da, Belatriks, ho ću da ti odgovorim! Možeš da preneseš moje re či svima ko-ji šapu ću iza mojih le ña i Mra čnom gospodaru prenose laži o mojoj izdaji! Pre nego što ti odgovorim, ipa k, do-pusti mi da ti uzvratim pitanjem. Da li stvarno misliš da mi Mra čni gospodar nije postavio nijedno od tih pita-nja? I zar zaista misliš da bih, ukoliko n isam bio u sta- nju da mu pružim zadovoljavaju će odgovore, sedeo sada ov-de i razgovarao c tobom? , Oklevalaje. : - Znam da ti veruje, ali... - Misliš da je u zabludi? Ili da sam ga nekako prev a-rio? Da sam izigrao Mra čnog gospodara, najve ćeg čarob-njaka, najvi čnijeg legilimensa koga je svet ikad video? Belatriks ne re če ništa, samo je, po prvi put, izgle-dala malo zbun jena. Snejp nije navaljivao. Ponovo je po-digao pi će, srknuo i nastavio: - Pitaš se gde sam bio kad je Mra čni gospodar svrgnut. Bio Sam tamo gde mi je nare-di o da budem, u Hogvortskoj školi za veštice i čarobnja-ke, jer je hteo da špijuniram Albusa Dambldora. Pretpo-stavljam da znaš da sam to mesto preuzeo po nare ñenju Mra čnog gospodara? Ona gotovo neprimetno klimnu glavom a onda otvori u sta, ali je Snejp preduhitri. - Pitaš zašto nisam pokušao da ga na ñem kada je iš- čezao. Iz istog razloga iz kojeg ni Everi, Jeksli, porodi-ca Kerou, Suri, Luci jus - on blago nakrivi glavu ka Nar-cisi - ni mnogi drugi nisu pokušavali da ga prona ñu. Ve-rovao sam da je gotov. Ne ponosim se time, pogrešio sam, ali tako j e... Da nije oprostio nama koji smo u to vreme izgubili veru u njega, preostal o bi mu vrlo malo prista-lica. - Imao bi mene! - re če Belatriks strastveno. - Mene, koja sam zbog njega provela tolike godine u Askabanu! - Da, zaista, divim ti se od sveg srca - re če Snejp to-nom kao da se dosa ñuje. - Naravno, nisi mu bila od velike koristi u zatvoru, ali to je nesumnjivo bio lep gest...

- Gest! - vrisnu ona. Ovako besna, delovala je poma lo luda čki. - Dok sam ja trpela dementore, ti si ostao na Hogvortsu nonšalan tno izigravaju ći Dambldorovog lju-bimca! Hari Pošer u Polukrvni Princ 33 - Ne baš - re če Snejp mirno. - Nije mi dao da preda-jem odbranu o d mra čnih veština, kao što znaš. Izgleda da se plašio, pa... da se ne bih vratio na staro... da me to ne dovede u iskušenje da po ñem starim putem. - I to mi je bila neka žrtva za Mra čnog gospodara, onemogu ćen da predaješ omiljeni predmet? - podrugnu se ona. - Zašto si ost ao tamo sve vreme, Snejpe? Da i dalje špijuniraš Dambldora Gospodaru za koga si v erovao da je mrtav? - Nipošto - re če Snejp - iako je Mra čnom gospodaru drago što nikad nisam napustio to nameštenje: kada se vratio, mogao sam d a mu pružim informacije o Dambldo-ru za proteklih šesnaest godina, što je mno go korisnija dobrodošlica za njegov povratak od beskrajnih podse ća-nja na neprijatnosti Askabana... - Ali, ostao si... - Da, Belatriks, ostao sam - re če Snejp, po prvi put ispoljivši znake nestrpljenja. - Imao sam ugodan posao, koji mi se v iše svi ñao od robije u Askabanu. Znaš da su se okomili na Smrtoždere. Damb ldorova zaštita spasla me je da ne završim u zatvoru, što mi je najviše prijalo i iskoristio sam to. Ponavljam: Mra čni gospodar mi ne prigovara što sam ostao, tako da ne vidim zašto bi ti to činila. - Slede će što si želela da znaš jeste - navali on Mano glas nije, jer je Belatriks pokazivala da ho će da ga pre-kine - zašto sam se ispre čio izme ñu Mračnog gospodara i Kamena mudrosti. Lako mi je da na t o odgovorim. On ni-je znao da li može da mi veruje. Mislio je, kao i ti, da sam se od odanog Smrtoždera preobratio u Dambldorovog pu-lena. Bio j e u jadnom stanju, vrlo slab, dele ći telo sa osrednjim čarobnjakom. Nije se usu ñivao da se otkrije bivšem savezniku, ako bi taj saveznik bio u stanju da ga i zru či Dambldoru ili Ministarstvu. Duboko žalim što 34 Džoan K. Rouling mi nije verovao. Morao je da povrati mo ć tri godine ra-nije. Ovako, video sam samo pohlepnog i ništavnog Kvi-re.la kako pokušava da ukrade Kamen i, priznajem, učinio sam sve da ga osujetim. s/ Belatriksina usta se izviše kao da je popila neki n e-prijatan lek. - Ali nisi mu se vratio kad je ponovo došao, nisi m u doleteo odmah kad si osetio da Mra čni znak gori... - Ta čno. Vratio sam se dva sata kasnije. Vratio sam se p o Dambldorovom nare ñenju. - Po Dambldorovom nare ñenju...? - po če ona razjare-nim tonom. - Razmisli! - re če Snejp, ponovo postaju ći nestr-pljiv. - Razmisli! Sa čekavši dva sata, samo dva sata, osi-gurao sam da mogu da o stanem na Hogvortsu kao špijun! Dozvolivši Dambldoru da misli da sam prešao na stra-nu Mra čnog gospodara samo zato što mi je to naredio, mo-gao sam da prosl eñujem i obaveštenja o Dambldoru i Re-du feniksa, od tada pa nadalje! Razm isli, Belatriks: Mra čni znak je iz meseca u mesec postajao sve ja či, znao sam da moram da se vratim, svi Smrtožderi su to znali! Imao sam dosta vremena da r azmislim o tome šta želim da uradim, da isplaniram slede ći potez, da pobegnem kao Karkarov, zar ne? - Po četno nezadovoljstvo Mra čnog gospodara zbog mog kašnjenja potpuno je iš čilelo, uveravam te, kad sam mu objasnio da sam mu o stao veran, dok Dambldor misli da sam njegov čovek. Da, Mra čni gospodar je mislio da sam ga zauvek napustio, ali se prevario. - Ali, od kakve si mu koristi bio? - podrugnu se Be -latriks. - Kakva si mu to korisna obaveštenja davao? - Svoja obaveštenja prosle ñivao sam direktno Mra č-nom gospodaru - re če Snejp. - Ako je odlu čio da ne će da ih deli c tobom... : Hari Pošer u Polukrvni Princ 35 - On sve deli sa mnom! - re če Belatriks odjednom pla-nuvši. - Zove me najodanijom, najvernijom...

- Da li? - re če Snejp, neprimetno izmenivši glas da nagovesti.nev ericu. - Da li ti u dalje veruje, posle fija-ska u Ministarstvu? - Nije bila moja greška! - re če Belatriks porumenev-ši. - Mra čni gospodar mi je u prošlosti poveravao svo-je najdragocenije... da L ucijus nije... - Da se nisi... da se nisi usudila da optužuješ mog mu-ža! - re če Narcisa tihim i ubila čkim glasom, pogledav-ši u sestru. - Nema svrhe da bilo koga okrivljujemo - re če Snejp mirno. - Šta je bilo, bilo je. - Ali tebe nije bilo! - re če Belatriks besno. - Ne, bio si još jednom odsutan kada smo se mi ostali izloži-li opasnosti, zar nije tako, Snejpe? - Imao sam nare ñenje da ostanem u pozadini - re če Snejp. - Možda se ne slažete c Mra čnim gospodarem, mo-žda smatrate da Dambldor ne bi p rimetio da sam se pri-družio snagama zajedno sa Smrtožderima da se borimo protiv Reda feniksa? Ali... oprosti... ti govoriš o opa-snosti... vi ste se suo čili sa šest tinejdžera, zar ne? - Ubrzo im se, kao što dobro znaš, pridružila polo- vina Reda! - zareža Belatriks. - A kad ve ć pri čamo o Pe-du, i dalje tvrdiš da ne možeš da otkriješ boravište njihovog štaba, zar ne? - Nisam ja čuvar tajne, ne mogu da izgovorim ime tog mesta. Val jda shvataš kako ta čin deluje? Mra čni gospo-dar je zadovoljan informacijom o Redu koju sam mu po-slao. Ona je dovela, kao što si možda pogodila, do nedav-nog hvatanja i ubistva Emeline Vens i svakako je pomogla da se ota rasimo Sirijusa Bleka, mada ti odajem dužno po-štovanje što si ga sama dokraj čila. 36 Džoan K. Rouling On nakrivi glavu i nazdravi joj. Njen izraz nimalo ne smekša. - Izbegavaš moje poslednje pitanje, Snejpe. Hari Po -ter. Za poslednjih pet godina, mogao si da ga ubiješ bilo kad. Nisi to u činio. Zašto? - Da li si raspravljala o tome c Mra čnim gospoda-rom? - upita Snejp. - On je... u poslednje vreme, mi... šebe pitam, Sne jpe! - Da sam ubio Harija Potera, Mra čni gospodar ne bi mogao da iskoristi njegovu krv da se obnovi i postane ne-pobediv... - Tvrdiš da si predvideo da će on iskoristiti de ča-ka! - podsmehnu se ona. - Ne tvrdim. Nisam imao pojma kakvi su mu planovi. Već sam priznao da sam mislio da je Mra čni gospodar mr-tav. Samo pokušavam da objasnim zašt o Mra čnom gospo-daru nije žao što je Hari preživeo, bar do pre godi nu dana... - Ali, zašto si mu ti poštedeo život? - Zar me nisi razumela? Jedino me je Dambldorova za -štita spasla Askabana! Zar ne misliš da bi ga ubistvo njegovog omiljenog u čenika okrenulo protiv mene? I ne samo to. Da te podsetim da su o Poteru, kada je prv i put stigao na Hogvorts, kolale mnoge pri če, glasine da je i on sam mo ćni mra čni čarobnjak, i da je zbog toga preži-veo napad Mra čnog gospodara. Zaista, mnoge stare pri-stalice Mra čnog gospodara mislile su da bi Poter mogao da bude onaj oko kojeg bismo se još jednom mogli okupiti. Bio sam radoznao, priznajem, i nisam nimalo žudeo da ga ubijem u trenutku kada je kro čio u taj zamak. - Naravno, brzo mi je postalo o čigledno da uopšte nema naro čitog talenta. Kad je nekoliko puta sateran u ćorsokak, uspeo je da se izbori c tim uz pomo ć obi čne kombinacije puke sre će i mnogo talentovanijih prijate- Hari Pošer u Polukrvni Princ 37 lja. On je mediokritet do krajnosti, mada je odvrat an i sa-mozadovoljan, kakav je bio i njegov otac. Dao sam sve od sebe kako bih ga izbacio sa Hogvortsa, gde, verujem, jedva da pripada, ali da ga ubijem, ili da dozvolim da nao či-gled mene bude ubijen? Bio bih budala da toliko riziku-jem, k ad mi je Dambldor takore ći za vratom. - I posle svega treba da pretpostavimo da Dambldor nikad nije posumnjao u tebe? Da nema pojma kome si istin-ski veran, i da ti i da lje bezuslovno veruje? - Dobro sam odigrao svoju ulogu - re če Snejp. - A ti zanemaruješ najve ću Dambldorovu slabost: da veruje u rno najbolje u lju dima. Kad sam mu se pridružio, odmah nakon svojih smrtožderskih dana, s ro čio sam mu pri ču o mom najdubljem pokajanju, i on me je prigrlio raširenih ruku... doduše, kako rekoh, ne dozvoljavaju ći nikad da pri ñem mra čnim veštinama više nego što on to želi. Dambldor je bio veliki čarobnjak... da, bio je - re če on kad Belatriks zaje ča -

i Mra čni gospodar to priznaje. Me ñutim, drago mi je što mogu da kažem da Dambldor stari. Uzdrmao ga je prošlomese čni dvoboj c Mra čnim go-spodarom. U meñuvremenu je jedva preživeo ozbiljnu po-vredu, jer s u mu reakcije sporije nego nekad. Ali svih ovih godina, nikad nije prestao da veruje Severusu Snej-pu, i u tome je moja najve ća vrednost u o čima Mra čnog go-spodara. Belatriks je i dalje delovala nesre ćno, mada se čini-lo da je nesigurna u pogledu toga g^e slede će da napadne Snejpa. Iskoristivši njeno ćutanje, Snejp se okrenu nje-noj sestri. - Dakle... došla si da me zamoliš za pomo ć, Narcisa? Narcisa ga pogleda, a na licu joj ce o čitavalo o čaja- nje. 38 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 39 - Da, Severuse. Ja... mislim da samo ti možeš da mi pomogneš, nemam kome drugom da se obratim. Lucijus je u zatvoru i... Ona sklopi o či i dve ogromne suze linuše joj ispod kapaka. - Mra čni gospodar mi je zabranio da pri čam o tome -nastavi Narcisa i dalje sklopljenih o čiju. - Ne želi da iko sazna za taj plan. To je... n ešto vrlo tajanstveno. Ali... - Ako ti je zabranio, ne treba da govoriš - re če Snejp odjednom. - Re č Mra čnog gospodara je zakon. Narcisa zaustavi dah kao da ju je polio hladnom vo- dom. Po prvi put otkad je ušla u ovu ku ću, Belatriks je izgledala zadovoljno. - Eto! - re če trijumfalno sestri. - Čak i Snejp tako kaže: re čeno ti je da ne govoriš, dakle, zaveži! Ali Snejp je ustao i prišao malom prozoru, provi-ri o kroza zavese na pustu ulicu, a onda ih jednim trzajem ponovo navukao. Okr enuo se i našao licem u lice c Hap-cisom, koja se narogušila. - Me ñutim, igrom slu čaja ja znam za taj plan - re če on dubokim glasom. - Ja sam jedan od nekolicine kojima ga je Mra čni gospodar poverio. Ipak, da nisam upu ćen u tajnu, Narcisa, bila bi pred Mra čnim gospodarom kriva za ve-leizdaju. - Znala sam da moraš znati za to! - re če Narcisa slo-bodnije dišu ći. - Toliko ti veruje, Severuse... - Znaš za taj plan? - re če Belatriks, i prolazni iz-raz zadovo.ljstva odmah zameni besnim izrazom. - Ti znaš? - Svakako - re če Snejp. - Ali kakvu pomo ć o čekuješ, Narcisa? Ako zamišljaš da mogu da ubedim Mra čnog go-spodara da se predomisli, bojim se da nema n ade, nimalo. - Severuse - prošaputa ona, dok su joj ce suze sliv ale niz blede obraze. - Moj sin... moj jedinac... - Drako treba da se ponosi - re če Belatriks nehajno. - Mra čni gospodar mu ukazuje veliku čast. A što se ti če Draka, re ći ću ti ovo: on ne beži od svoje dužnosti, iz-gleda da mu je drago što je dobio šans u da se dokaže, uz-bu ñen je zbog izgleda... Narcisa po če neutešno da pla če, sve vreme prekli-nju će zure ći u Snejpa. - To je zbog toga što ima samo šesnaest godina i ne -ma pojma šta ga sve čeka! Zašto, Severuse? Zašto moj sin? To je isuviše opasn o! To je osveta zbog Lucijusove greške, znam! Snejp ništa ne re če. On okrenu glavu da ne gleda nje-ne suze, kao da su nešto nepristojno, ali nije mogao da se pretvara da je ni je čuo. - Zato je Drako i izabran, zar ne? - navaljivala je . -Da kazni Lucijusa? - Ako Drako uspe - re če Snejp i dalje odvra ćaju ći po-gled od nje - bi će počastvovan više od svih ostalih. - Ali ne će uspeti! - zajeca Narcisa. - Kako bi mogao kad ni sam Mra čni gospodar... Belatriks se prenerazi. Narcisa kao da je izgubila petlju. - Samo sam mislila... da još niko nije uspeo... Sev eru-se... molim te... ti si, i uvek si bio, Drakov omiljeni na-stavnik... ti si Lucijusov stari prijatelj... preklinjem te... ti si omiljeni, najpoverljiviji sa vetnik Mra čnog go-spodara... hoćeš li da porazgovaraš c njim, da ga ube-diš...?

- Mra čni gospodar ne voli da ga ube ñuju i nisam do-voljno glup da tako nešto pokušavam - re če Snejp ravno-dušno. - Ne mogu da se pretvaram da M ra čni gospodar raje ljut na Lucijusa. Lucijus je bio odgovoran za to. Uhva- 40 Džoan K. Rouling ćen je, zajedno sa ostalima, i nije uspeo da otme pr oro čan-stvo. Da, Mra čni gospodar je ljut, Narcisa, vrlo je ljut, zaista. - Onda sam u pravu, izabrao je Draka da se osveti! - gu-šila se Narcisa. - Ne želi da Drako uspe, ve ć da u tom pokušaju bude ubijen! Kad Snejp ništa ne re če, Narcisa kao da izgubi i ono malo samokontrole ko ja joj je preostala. Ustavši, zatetu-ra se prema Snejpu i uhvati se za njegovu odoru. Pribli-živši lice njegovom, dok su joj suze kapale po njegovim grudima, progovori kao bez daha: - Ti bi mogao to da ura-diš . Ti bi mogao to da uradiš umesto Draka, Severuse. Ti bi uspeo, naravno da bi, a tebe bi nagradio više od svih nas... Snejp je obuhvati oko zglobova i oslobodi se stiska njenih ruku. Pogledavši u njeno suzama obliveno lice, lagano re če: - On namerava da ja to uradim na kraju, rekao bih. Ali je rešio da Drako prvi pokuša. Vidiš , u malo verovatnom slu čaju da Drako uspe, mo ći ću da ostanem ma-lo duže na Hogvortsu i nastavim da obavljam korisnu ulogu uhode. - Drugim re čima, njemu nije važno da li će Drako bi-ti ubijen! - Mra čni gospodar je vrlo ljut - tiho ponovi Snejp. -Nije uspeo da čuje proro čanstvo. Znaš vrlo dobro, kao i ja, Narcisa, da on n e oprašta tako lako. Ona se sruši bacivši mu se pod noge, jecaju ći i ste-nju ći na podu. - Moj sin jedinac... moj sin jedinac... - Treba da si ponosna! - nemilosrdno će Belatriks. -Da imam sinove, bilo bi mi drago da poginu u službi Mra čnog gospodara! Narcisa o čajni čki vrisnu i stade da čupa svoju plavu kosu. Snejp se sagnu i uze je u naru čje, podiže je i odvu če Hari Pošer u Polukrvni Princ 41 natrag na dvosed. Onda joj nasu još vina i silom jo j gurnu čašu u ruku. - Narcisa, dosta je bilo. Ispij ovo. Saslušaj me. O na se malo smiri. Prosipaju ći vino po sebi, uze je- dan drhtav gutljaj. - Možda je mogu će... da ja pomognem Draku. Ona ustade, lica bledog kao hartija, razroga čenih o čiju. - Severuse, o, Severuse... ti ćeš mu pomo ći? Ho ćeš li brinuti o njemu, da ne bude povre ñen? - Mogu da pokušam. Ona baci čašu na sto, i ova se otkotrlja preko stola kad ona skliznu sa sofe u kle čeći položaj kraj Snejpo-vih nogu, uhvativši mu ruku o bema svojim rukama i pri-tisnu usne na nju. - Ako budeš tamo da ga zaštitiš... Severuse, ho ćeš li da se zakuneš? Da se obavežeš neraskidivim zave-tom? - Neraskidivim zavetom? - Snejpov izraz beše tup, n euhvatljiv. Belatriks se, meñutim, pobedonosno zakiko-ta. - Zar ga nisi čula, Narcisa? 0, da, on će iokušaši, sigurna sam... Obi čne prazne re či, obi čno izvla čenje od delanja... 0, po nare ñenju Mra čnog gospodara, dabome! Snejp nije gledao u Belatriks. Njegove crne o či bile su netremice upravljene ka Narcisinim suznim plavim o čima, dok ga je ona i dalje stezala za ruku. - Svakako, Narcisa. Obaveza ću se neraskidivim zave-tom - re če on mirno. - Možda će tvoja sestra pristati da nam budeš garant. Belatriks zinu od iznena ñenja. Snejp se spusti tako da je sada kle čao naspram Narcise. Pra ćeni Belatriksinim zapanjenim pogledom, oni jedno dr ugom zgrabiše desnu ruku. 42 Coan K. Rouling - Bi će ti potreban štapi ć, Belatriks - hladno re če Snejp. Ona ga izvu če, i dalje deluju ći zapanjeno. - I mora ćeš se malo približiti - re če on.

Ona iskora či napred tako da je stajala poviše njih* i spusti v rh štapi ća na njihove spojene ruke. Narcisa progovori. - Ho ćeš li ti, Severuse, brinuti o MOM sinu Drku dok pok ušava da ispuni želje Mračnog gospodara? - Ho ću - re če Snejp. Iz štapi ća liznu jezi čak blistavog plamena i obmo-ta im se oko ruku kao u sijana živa. - A ho ćeš li ga, koliko god je u tvojoj mo ći, štititi da ne bude povre ñen? - Ho ću - re če Snejp. Drugi plameni jezi čak suknu iz štapi ća i ispreple-te ce c prvim, prave ći lep, svetlucav lanac. - A, ukoliko bude neophodno... ako se u čini da Drako ne će uspeti... - prošaputa Narcisa (Snejpova šaka se tr-že, ali on je ne izvu če iz stiska njenih ruku) - hoćeš li nastaviti sa zadatkom koji je Mra čni gospodar naložio Draku da ga izvrši? Nastupi tajac. Belatriks je posmatrala, drže ći šta-pi ć preko njihovih sklopljenih ruku, širom otvorenih o čiju. - Ho ću - re če Snejp. Belatriksino zadivljeno lice svetlucalo je crveni-l om, u odsjaju tre ćeg plamenog jezi čka, koji blesnu iz štapi ća, obmota ce c ostalima i čvrsto se sveza oko nji-hovih sklopljenih šaka, kao uže, kao ognjena zmija. 3. Testament i ne ćkanje Hari Poter je glasno hrkao. Najve ći deo vremena u poslednja četiri sata presedeo je u stolici pored prozo-ra u svojoj sobi, zure ći u ulicu koja se smra čuje, i najzad zaspao, priljubivši jednu stranu lica uz hla dno prozor-sko okno, nakrivljenih nao čara, širom otvorenih usta. Magli čast dah koji je ostavio na jednom od prozora trepe-rio je narandžastim sjajem pri svetlosti uli čne lampe, a vešta čka svetlost izvla čila mu je svu boju c lica tako da je, ispod prameno va svoje neuredne crne kose, izgledao baš avetinjski. Po sobi su bile razbacane razne sitnice i tona ñu-breta. Sovino perje, kore od jabuka i omota či bombona bili su pobacani po podu, nekoliko knjiga o činima le-žalo je zbrda-zdola ba čeno izme ñu isprepletenih odora na njegovom krevetu, a gomila novina ležala je usred osvetljene površine n a njegovom stolu. Na jednim je bio naslov koji bode o či: HARIPOTER: IZABRANI? Nastavljaju se glasine o skorašnjoj tajanstvenoj po met-nji u Ministarstvu magije, tokom koje je još jednom vi ñen Onaj-koji-se-ne-sme-imenovati. 44 Džoan K. Rouling - Nije nam dozvoljeno da pri čamo o tome, ne pitajte me nšpta - rekao je jedan uzbu ñeni zaslepljiva č, koji je odbio da otkrije svoje ime, sino ć dok je napuštao Ministarstvo. Iggak, pouzdani izvori iz Ministarstva potvrdili su da se metež dogodio u famoznoj Sali proro čanstva. Mada su port čarobnjaci Ministarstva odbili da po-tvrde čak i postojanje tog mesta, sve je ve ći broj pripadni-ka čarobnja čke zajednidže koji veruju da su Smrtožderi ko-ji sada izdržavaju kaznu u Askabanu p okušavali da ukradu neko proro čanstvo. Priroda tog proro čanstva nije pozna-ta, mada postoje mnoge spekulacije o tome da se ono ti če Harija Potera, jedine osobe koja je ikad preživela ubita č-nu kletvu, za kog se tako ñe zna da je pomenute no ći bio u Ministarstvu. Neki idu dotle da Iotera nazivaju „Iz a-branim", veruju ći da to proro čanstvo pominje njega kao je-dinog koji će biti u stanju da nas oslobodi Onog-koji-se--ne-sme-imenovati. Mesto gde se sada nalazi proro čanstvo, ukoliko ono no-stoji, nepoznato je, mada (nastavak na str. 2, peti stubadž). Pored ovih, ležale su još jedne novine. Najistaknu- tiji naslov glasio je: SKRIMDžER NASLEDIO FADžA Najve ći deo naslovne strane zauzela je džrno-bela sli-ka čoveka sa lavljom grivom guste kose i prili čno propa-log u licu. Slika se pomerala - čovek je mahao prema tava-nici. Hari Pošer u Polukrvni Princ 45

Rufus Skrimdžer, irethodno rukovodilac Sedišta Au-r ora u Odseku za snrovo ñenje magijskih zakona, nasledio je Kornelijusa Fadža na mestu ministra magije. Ovo imenova-nje čarobnja čka zajednica pozdravila je c oduševljenjem, mada su glasine o razilaženju izme ñu novog ministra i Albusa Dambldora, ponovo izabran og za Vrhovnog vešca Vizengamota, izbile na površinu neko liko sati pošto je Skrimdžer preuzeo dužnost. Skrimmerovi zastupniui priznali su da se ovaj susre o sa Dambldorom odmah nakon što je preuzeo ovu vrhovnu dužnost, ali su odbili d a komentarišu o čemu su njih dvojica raspravljali. Albus Dambldor je poznat po ( nast. strana 3, drugi stubac). C leve strane ovih novina bile su još jedne novine, presavijene tako da se vidi članak pod naslovom MINI-STARSTVO GARANTUJE ZA BEZBE DNOST ðAKA. Novoimenovani ministar magije, Rufus Skrimdžer, da- nas je govorio o novim pooštrenim merama koje je Mini-starstvo preduzelo k ako bi osiguralo bezbednost učenika koji se ove jeseni vra ćaju u Hogvortsku školu za veštice i čarobnjake. Iz poznatih razloga, Ministarstvo ne će ulaziti u de-talje svojih novih strogih bezbednosnih planova - rekao je ministar, mada je j edan insajder potvrdio da te mere uklju- čuju defanzivne čini i čari, složen obim kontrakletvi i udarnu grupicu Aurora, posve ćenih isklju čivo zaštiti Hogvortske škole. Izgleda da je ve ćina ohrabrena čvrstim stavom novog ministra u vezi c bezbednoš ću ñaka. Kako kaže gospo ña Augusta Longbotom: „Moj unuk Nevil, koji je, sticajem okolnosti, dobar prijatelj Harija Potera, koji je zajedno c njim potukao Smrtoždere u Ministarstvu juna meseca i... J Džoan K. Rouling Ali, ostatak pri če bio je prekriven ogromnim pti č-jim kavezom koji je stajao na novinama. Unutra je bila ve-li čanstvena snežnobela sova. Njene ćilibarske o či za-povedni čki su premeravale sobu, a glava bi joj ce povre-men o obrnula oko ose da bi se upiljila u gospodara koji je hrkao. Jednom ili dvaput nestrpljivo je škljocnula klju-nom, ali Hari je bio isuviše duboko usnuo da bi je čuo. Nasred sobe, stajao je veliki kov čeg. Poklopac mu je bio otvoren: delovao je iš čekuju će, ali je bio gotovo prazan, osim starog veša, slat kiša, praznih bo čica od mastila i slomljenih pera, koja su prekrivala čitavo dno. U blizi-ni, na podu, ležao je ljubi časti pamflet sa utisnutim re- čima: ••;. Izdato na zahtev Ministarstva magije • KAKO DA ZAMTITITE DOM I PORODICU OD MRAČNIH SILA Čarobnja čka zajednica stalno je poc pretnjom orga-nizacije k oja sebe naziva Smrtožderima. Pridržavake slede ćih jecnostavnih bezbednosnih uputstava pomo- ći će vam da zaštitite sebe, svoju porodicu i dom od na paca. 1. Savetujemo vam da ne napuštate ku ću sami. 2. Posebnu pažnju obratite tokom no ćnog perioda. Kad god je mogu će, udesite da završite putovanje pre nego što padne no ć. 3. Ponovo razmotrite bezbednosne mere oko svoje k u- će da biste bili sigurni da su svi članovi po-rocice svesni mera za hitne slu čajeve, kao što su odbrambene čini i razo čaravaju će činn i, u slu- čaju da imate maloletne članove doma ćinstva, pre-bacivanja sa strane. Hari Pošer u Polukrvni Princ 47 4. Uskladite bezbednosna pntanja sa blisknm prnja te-šma i porodicom kako biste otkrili Smrtoždere maskirane u druge osobe koriš ćenjem višesokovnog napitka (vidi str. 2). 5. Ukolnko primetite da se član porodice, kolega, prnjatel iln sused čudno poiašaju, smesta se obratnte Odredu za sprovo ñenje magijskih zakona. Možda su te osobe pod kontrolišu ćom kletvom (vi-di str. 4). 6. Ukolnko se Mra čni znak pojavi iznad bilo kog na-seljenog mesta ili nekog zdanja, NE ULAZITE, ve ć se smesta obratite Sedištu Aurora. 7. Nepotvr ñena vi ñenja ukazuju na to da Smrtoždern sada možda koriste i Inferijuse (vidi str. 10). Svako vi ñenje Nnferijusa, ili susret sa istim, tre-6a SMESTA prnjaviti Ministarstvu. Hari zahropta u snu, a lice mu skliznu c prozora ne -koliko centimetara niže, još više mu nakrivivši nao- čare, ali se on ne probudi. Budilnik koji je Hari pr e ne-koliko godina popravio, glasno je kuckao po prozors kom pragu, pokazuju ći da je minut do jedanaest. Pored njega, pridržavan Harijev om opuštenom rukom, bio je

komadi ć pergamenta prekriven sitnim, kosim rukopisom. Hari je više puta čitao to pismo otkad mu je, pre tri dana sti-glo, tako da je , iako mu je uru čeno u čvrstom zamotuljku, sada bilo potpuno ravno. 48 Džoan K. Rouling /-&a Mada ga je ve ć znao napamet, Hari je svakih nekoliko minuta krišo m bacao pogled na ovo pismo, još od sedam sati te ve čeri, kada je prvi put zauzeo položaj pokraj prozora u svojoj sobi, sa kog je imao dobar pogled na oba kraja Šimširove ulice. Znao je da je besmisleno da po-novo iš čitava Dambldorove re či. Hari mu je odavno po-slao svoju saglasnost po sovi koja je i d onela pismo, kao što je od njega traženo, i sada je jedino mogao da čeka. Bez obzira ho će li Dambldor do ći, ili ne. Ali Hari se nije spakovao. Sve mu je izgledalo isuv i-še dobro da bi bilo istinito, da će se spasti Darslije-vih posle samo dve sedmice u n jihovom društvu. Nije mo-gao da se otarasi ose ćaja da će se desiti nešto naopako -možda je njegov odgovor Dambldoru zalutao, možda je Dambl dor bio spre čen da ga uzme, možda to pismo uopšte nije bilo od Dambldora, ve ć neki trik, šala ili zamka. Hari nije bio u stanju da se posveti pakovanju, a o nda da se oneraspoloži ponovo se raspakuju ći. Jedino što je u či-nio u vezi c mogu ćnim putovanjem bilo je da zatvori svo-ju snežnobelu sovu Hedvigu da bi bila s igurna u svom ka-vezu. Minutna kazaljka na budilniku došla je do broja dva -naest i u tom trenutku uli čna lampa sa spoljašnje strane prozora se ugasi. Hari se probudi kao da ga je uzbunio iznenadan mrak . Žurno namestivši nao čari i odlepivši obraz od prozo-ra, umesto njega pritisnu nos na staklo, i stade da gviri Hari Pošer u Polukrvni Princ 49 na plo čnik. Baštenskom stazom kora čala je visoka figu-ra u duga čkom lepršavom ogrta ču. Hari posko či kao da je dobio elektri čni šok, obori stolicu i po če da grabi c poda sve što mu je bilo nado-hvat i da trpa u kov čeg. Još dok je šutirao dve odore, dve knjige o činima i kesicu čipsa preko sobe, zvonce na ula-zu se oglasi. Dole, u dnevnoj sobi, te ča Vernon uzviknu: - Ko, do ña-vola, svra ća u ovo doba noći? Hari se uko či u mestu, drže ći mesingani teleskop u jednoj ruci i par patika u drugoj. Potpuno je zaboravio da upozori Darslijeve da će Dambldor možda navratiti. Istovremeno u panici i na ivici smeha, p rebaci se pre-ko kov čega i odškrinu vrata svoje sobe taman na vreme da čuje kako duboki glas kaže: - Dobro veče. Vi mora da ste gospodin Darsli. Nadam se da vam je Hari rekao da ću do- ći po njega? Hari se sjuri niza stepenice preska čući po dve odjed-nom, zaustavivši se nekoliko stepenica iznad njihovog podnožja, jer ga je dugotrajno iskustvo poučilo da, kad god je mogu će, ostane izvan dometa te čine ruke. U dovratku je stajao visok, mršav čovek srebrnaste brade i kose, koje su mu sezale do iojasa. Polumese časte nao čare bile su mu nataknute preko kukastog nosa i nosi o je dug crn putni ogrta č i špicast šešir. Vernon Darsli, čiji su brkovi bili gusti kao Dambldorovi, samo crni, i koji je nosio tamnoljubi čast ku ćni mantil, zurio je u posetioca kao da ne veruje svojim sitnim o čima. - Sude ći po vašem izgledu zblanute neverice, Hari vas nije upozorio da dolazim - re če Dambldor ljubazno. -Ipak, pretpostavimo da ste me srda čno pozvali u svoju kuću. Nije mudro previše se zadržavati u dovratku u ov a tmurna vremena. 50 Džoan K. Rouling On žustro stupi preko praga i zatvori ulazna vrata za sobom. - Prošlo je dosta vremena od moje poslednje posete -re če Dambldor pogledavši c visine u te ču Vernona pre-ko svog kukastog nosa. - Moram da pri znam, tvoji afri č-ki ljiljani cvetaju. Vernon Darsli ne re če ništa. Hari nije sumnjao da će mu se uskoro povratiti mo ć govora, i ubrzo pulsiranje ve-na na te činim slepoo čnicama dostiže opasnu ta čku, ali kao da ga je nešto u Dambldoru privremeno ostav ilo bez daha. Možda je to

bila njegova napadna čarobnja čka poja-va, ili je, može biti, te ča Vernon mogao da oseti da je pred njim osoba koju bi bilo teško z lostavljati. - 0, dobro ve če, Hari - re če Dambldor pogledavši u njega preko svojih polumese častih nao čara c izrazom naj-ve ćeg zadovoljstva. - Izvrsno, izvrsno. Te re či kao da uzbudiše te ču Vernona. O čito da je, što se njega ti če, svako ko bi mogao da pogleda u Harija i kaže „izvrsno", bio osoba c kojom nikad ne bi mogao da se složi. - Ne želim da budem grub... - po če on tonom prete će grubosti u svakom slogu. - ...a ipak, žalosno je i alarmantno što isuviše če-sto dolazi do slu čajnih grubosti - Dambldor turobno za-vrši njegovu re čenicu. - Najbolje da ništa ne govorite, dragi moj čove če. Ah, a ovo mora da je Petunija. Kuhinjska vrata se otvoriše, a na njima je stajala Ha-rijeva tetka, c gumenim rukavicama, u ku ćnoj haljini pre-ko spava ćice, o čito prekinuta usred svog uobi čajenog brisanja i čiš ćenja svih kuhinjskih površina pre spava-nja. Na njenom konjastom licu nije s e razaznavalo ništa osim preneraženosti. “ - Albus Dambldor - re če Dambldor, pošto je te ča Vernon propustio da ga predstavi. - Dopisivali smo se, Hari Pošer u Polukrvni Princ 51 zar ne? - Hari pomisli kako je to malo čudan na čin da podseti tetku Petuniju da joj je jednom poslao pismo koje je eksplodiralo, al i tetka Petunija nije osporavala taj izraz. - A ovo mora da je vaš sin, D adli? Dadli je baš u tom trenutku provirio kroz vrata dne vne sobe. Njegova ogromna plavokosa glava, koja se iz-dizala iznad prugaste k ragne pidžame, izgledala je čudno bestelesno, c ustima koja su mu zjapila od zap anjenosti i straha. Dambldor počeka trenutak-dva, o čigledno da vidi da li će iko od Darslijevih išta da kaže, ali kad se ti-šina nastavi, on se nasmeši. - Smem li da pretpostavim da ste me pozvali da u ñem u vašu dnevnu sobu? Dok je Dambldor prolazio pored njega, Dadli se brže --bolje skloni c puta. Hari, i dalje stežu ći teleskop i pa-tike, presko či poslednjih nekoliko stepenika i poñe za Dambldorom, koji se zavali u fotelju najbližu kaminu i po če da razgleda okruženje c dobro ćudnim zanimanjem. Sasvim je odudarao od čitave sobe. - Zar ne ćemo... zar ne ćemo da krenemo? - zabrinuto upita Hari. - Da, zaista, i ći ćemo, ali treba najpre da raspravi-mo nekoliko stvar i - re če Dambldor. - A više bih voleo da to ne činimo na otvorenom. Još ćemo malo prekora či-ti okvire gostoljubivosti tvojih tetke i te če. - Ho ćete, je li? Vernon Darsli je upravo ušao u sobu, Petunija mu je virila iza le ña, a Dadli se skrivao iza oboje. - Da - re če Dambldor jednostavno - ho ću. On tako brzo izvu če štapi ć da ga je Hari jedva prime-tio. Kad nemarno njime mahnuo, kau č se naglo ispruži i obori c nogu sve troje Darslije vih tako da se oni sru či-še na nju u gomili. Još jedan zamah štapi ćem, i kau č se vrati u prvobitan položaj. - Da nam makar bude udobno - re če Dambldor ljubazno. Dok je smeštao štapi ć u džep, Hari primeti da mu je šaka pocrnela i smežurana. Izgledala je kao da joj je me-so sagorelo. - Gospodine... šta se desilo c vašom...? - Kasnije. Hari - re če Dambldor, - Molim te, sedi. Hari zauze preostalu fotelju, izabravši da ne gleda u Darslijeve, koji su zabezeknuto ćutali. - Pretpostavi ću da ste hteli da mi ponudite osveže-nje - obrati s e Dambldor te či Vernonu - ali sve do sada govori u prilog tome da b i to bilo optimisti čno do gra-nica ludila, Tre ći zamah štapi ćem i u vazduhu se pojavi prašnja-va boca sa pet čaša. Boca se naginjala i sipala nesebi č-ne koli čine te čnosti boje meda u svaku od čaša, koje po-tom odlebdeše do svake osobe u sobi. - Madam Rozmertina najbolja medovina, prevrela u h rastovini - re če Dambldor podižu ći čašu prema Hari-ju, koji uhvati svoju i srknu. Nikad nije okusio ništa

sli čno, ali mu je izuzetno prijalo. Darslijevi, pošto s u se preplašeno pogledali, pokušaše da potpuno zanema-re svoje čaše, što je bio pravi podvig jer su im se one ne-žno nutkale i gurkale ih po glavi. Hari se nije mogao oteti utisku da se Dambldor prili čno zabavlja. - Pa, Hari - re če Dambldor okrenuvši se prema nje-mu - iskrsao je p roblem, ali nadam se da ću uspeti da ga razrešim za sve nas. Pod nama podraz umevam Red fenik-sa. Ali najpre moram da ti kažem da je pre ne delju dana prona ñen Sirijusov testament i da ti je ostavio sve što je imao. Preko puta, na kau ču, glava te če Vernona se okrenu, ali Hari nije gledao u njega, niti je mogao da smisli šta da kaže, osim: - Ah. Pa, dobro. Hari Pošer u Polukrvni Princ 53 - Sve je, uglavnom, prili čno jednostavno - nastavi Dambldor. - Doda ćeš pristojnu sumu zlata svom ra čunu u Gršgošsu i nasledi ćeš sve Sirijusove li čne stvari. Malo problemati čan deo nasle ña... - Njegov kum je mrtav? - dobaci te ča Vernon glasno sa kau ča. I Dambldor i Hari se okrenuše i pogledaše ga. Čaša medovine sada se nametljivo kuckala sa Vernono-vom glavom. On je pokušavao da je otera. - On je mr tav? Njegov kum? - Da - re če Dambldor. Nije pitao Harija zašto seni-je poverio Darslijevima. - Naš problem - nastavi on da se obra ća Hariju, kao da ih nisu prekinuli - jeste taj što ti je Sirijus, taksfe, ostavio ku ću u ulici Grimold broj 12. - Ostavio mu ku ću? - re če te ča Vernon zavidljivo, još više suzivši svoje sitne oči, ali mu niko ne odgovo-ri. - Možete da nastavite da je koristite kao glavni š tab - re če Hari. - Baš me briga. Možete je uzeti, meni zaista ne treba. - Har i je želeo da nikad više ne kro či u ku ću u ulici Grimold broj 12, ukoliko je to ikako mogu - će. Mislio je da će ga zauvek proganjati uspomena na Si-rijusa kako s e usamljen šunja njenim mračnim, memljivim sobama, zato čen na mestu koje je tako o čajni čki želeo da napusti. - To je velikodušno od tebe - re če Dambldor. - Mi smo, ipak, privremeno napustili tu ku ću. - Zašto? - Pa - re če Dambldor ne mare ći za mrmljanje te če Vernona, koga je ona uporna čaša medovine sada žustro kuckala navrh glave - poro di čna tradicija Blekovih na-laže da se ku ća predaje direktnom potomku, slede ćem mu-škarcu koji nosi ime Blek. Sirijus je bio poslednji u ni-zu, jer je njeg ov mla ñi brat, Regulus, ranije umro a niko od 54 Džoan K. Rouling njih nije imao dece. Mada njegov testament savršeno ja-sno kaže da on želi da ti naslediš ku ću, ipak je mogu ć-no da je na nju ba čena neka čin ili da je za čarana da bi se osiguralo da je ne može posedovati niko os im Čistokrv-nih. U Harijevoj svesti blesnu živ prizor kreštavog, plj uju ćeg portreta Sirijusove majke koji je visio u holu ku će u ulici Grimold broj 12. - Kladim se da jeste - re če. - Baš tako - re če Dambldor. - A ako takva čin posto-ji, onda će vlasništvo nad kućom najverovatnije pre ći na najstarijeg živog Sirijusovog ro ñaka, što će re ći - Be-latriks Lestrejndž. Ne shvataju ći šta radi, Hari sko či na noge. Teleskop i patike ispadoše mu iz krila na pod. Da Belatriks Le-strejndž, Sirijusov u bica, nasledi tu ku ću? - Ne - re če. - Pa, o čigledno, svi bismo više voleli da je ona ne dobije - re če Dambldor mirno. - Situacija je puna kom-plikacija. Ne znamo čak ni da li će se za čaranost koju smo sami stavili na nju, na primer, čine ći je nevidlji-vom na zemljišnoj karti, održati sada kada ku ća više nije Sirijusovo vlasništvo. Može se desiti d a Bela-triks svakog trenutka stupi preko njenog praga . Pri-rodno da smo morali da se iselimo dok ne raš čistimo situaciju. - Ali kako ćete otkriti da li mi je dozvoljeno da je posedujem? - Sre ćom - re če Dambldor - postoji jednostavan test. On spusti pr aznu čašu na sto či ć pored stolice, ali pre nego što je išta mogao da u čini, te ča Vernon povi-ka: - Ho ćeše li skloniti ove prokletinje od nas?

Hari se osvrnu: sve troje Darslijevih držali su ruk e preko glava, dok su im čaše poskakivale gore-dole po lo-banjama, prosipaju ći svoj sadržaj svuda naokolo. Hari Pošer u Polukrvni Princ 55 - 0, baš mi je žao - u čtivo re če Dambldor i ponovo podiže štapi ć. Sve tri čaše iš čezoše. - Ali biste po-kazali lepše manire da ste ih ispili, znate. Izgledalo je da te ča Vernon cepti od silnih nepri-jatnih odgovora u se bi, ali on samo utonu u jastu či će, sa tetkom Petunijom, a Dadli ne re če ništa, ne skidaju ći svoj si ćušan, prase ći pogled sa Dambldorovog štapi ća. - Vidiš - re če Dambldor ponovo se okrenuvši Hari-ju i ponovo gov ore ći kao da te ča Vernon nije ništa izu-stio - ako si zaista nasled io ku ću, tako ñe si nasledio... On peti put zamahnu štapi ćem. Za ču se glasno krc i pojavi se ku ćni vilenjak, sa njuškom umesto nosa, džinov-skim ušima šišmiša i og romnim zakrvavljenim o čima, čučeći na čupavom tepihu Darslijevih, prekriven prlja-vim dron jcima. Tetka Petuniji se ote krik od kog se kosa diže na glavi: ništa tako prljavo nije ušlo u ovu ku ću, koliko ona pamti. Dadli je podigao svoja ruži časta bosa stopala c poda i sedeo izbacivši noge gotovo iznad gla-ve, ka o da misli da bi to stvorenje moglo da mu uleti u pi-džamu, a te ča Vernon polušapatom re če: - Šta je to, do ña-vola7 -...Kri čera -dovršiDambldor. - Kri čer ne će, Kri čer ne će, Kri čer ne će - graktao je ku ćni vilenjak glasno kao i te ča Vernon, lupaju ći svo-jim kvrgavim stopalom, i vuku ći se za svoje uši. - Kri čer pripada gospojici Belatriks, o, da, Kri čer pripada Ble-kovima, Kri čer hoće novu gospodaricu, Kri čer ne će kod derišta Potera, Kri čer ne će, ne će, neće... - Kao što vidiš, Hari - re če Dambldor glasno, nad-ja čavši Kri čerovo neprestano kreketavo „ne će, ne će, ne- će" - Kri čer pokazuje izvesnu odbojnost prema ideji da pre ñe u tvoje vlasništvo. 56 Džoan K. Rouling - Baš me briga - ponovi Hari, c odvratnoš ću gledaju- ći u gmizavog, skakutavog kućnog vilenjaka. - Ne želim ga. - Ne će, ne će, ne će... - Više bi voleo da pre ñe u vlasništvo Belatriks Le-strejndž? Imaj na umu d a je živeo u štabu Reda feniksa protekle godine? - Ne će, ne će, ne će... Hari je zurio u Dambldora. Znao je da ne bi smeo da dozvoli da Kri čer ode da živi sa Belatriks Lestrejndž, ali mu je ideja da ov aj bude u njegovom vlasništvu i da on, Hari, odgovara za to stvorenje koje je izd alo Sirijusa, bi-la odvratna. - Daj mu nare ñenje - re če Dambldor. - Ako je prešao u tvoje vlasništvo, mor aće da ti se povinuje. Ako nije, mo-ra ćemo da smislimo neki drugi na čin da ga držimo poda-lje od njegove prave vlasnice. - Ne će, ne će, NE ĆE! Kri čerov glas je prerastao u krik. Hari nije mogao da s misli šta da mu kaže, osim: - Zaveži, Kri čeru! Činilo se, za trenutak, da će se Kri čer zadaviti. Uhvatio se za gušu, i dalje besno otvaraju ći usta, isko-la čivši o či. Posle nekoliko trenutaka freneti čnog grcanja, bacio se licem na tepih, mlate ći rukama i no-gama, prepuštaju ći se silovitom, ali potpuno nemom besu. - Pa, to pojednostavljuje stvari - re če Dambldor raz-dragano. - Izgleda da je Sirijus znao šta radi. Ti si pravi vlasnik ku će u ulici Grimold broj 12, i Kri čera. - Da li... da li moram da ga čuvam kod sebe? - upita Ha-ri, zga ñen, dok mu se Kri čer bacakao pod nogama. - Ne, ukoliko ne želiš - re če Dambldor. - Ako smem nešto da ti predložim, mogao bi da ga pošalješ na Ho- Hari Pošer u Polukrvni Princ 57 gvorts da radi tamo u kuhinjama. Na taj na čin, drugi ku ć-ni vilenjaci mogli bi da ga drže na oku. - Da - re če Hari c olakšanjem. - Da, u čini ću to. -Ovaj... Kri čeru... ho ću da odeš na Hogvorts i da tamo ra-diš u kuhinji sa drug im ku ćnim vilenjacima.

Kri čer, koji je sada ležao le ñima ispružen po podu, a c rukama i nogama u vazduhu, odnaopa čke uputi Hariju pogled pun najdubljeg prezira i c d rugim glasnim krc, iš- čeznu. - Dobro - re če Dambldor. - Treba videti i šta ćeš c hipogrifom, Bakbikom. Hagrid se brinje o njemu otkad je Sirijus umro, ali Bakbik je sada tvoj, tako da, ako bi vi-še voleo da druga čije organizuješ stvari... - Ne - odjednom će Hari - može da ostane c Hagridom. Mislim da bi to Bakbik više voleo. - Hagrid će biti o čaran - re če Dambldor smeše ći se. - Biio je oduševljen kada je ponovo video Bakbika. Za svaki slu čaj, odlu čili smo, radi Bakbikove bezbednosti, da ga prekrstimo u Uvelokrilog, za izvesno vreme, m ada sumnjam da će Ministarstvo ikad pogoditi da je on hipo grif koga su jednom osudili na smrt. Hari, da li si spa-kovao svoj kov čeg? - Ovaj... - Sumnjao si da ću se pojaviti? - pronicljivo upita Dambldor. - Idem... ovaj... da to dovršim - re če Hari brže-bolje, pohitavši da pokupi teleskop i patike sa poda. Trebalo mu je više od deset minuta da popakuje sve što mu je potrebno. Najzad je uspeo da izvu če nevidljivi ogrta č ispod kreveta, ponovo zašrafio poklopac na te-glici c mastilom promenljive boje i silom naterao k ov- čeg da se sklopi preko njegovog kazana. Zatim, uzevši kov čeg u jednu ruku, i drže ći Hedvigin kavez u drugoj ru-ci, spusti se niza stepenice. 58 Džoan K. Rouling Bio je razo čaran kad je otkrio da ga Dambldor ne če-ka u predsoblju, što je zna čilo da se vratio u dnevnu so-bu. Niko nije govorio. Dambldor je tiho pevušio, o či-gledno se ose ćaju ći sasvim lagodno, ali atmosfera je bi-la napetija od luka sa strelom, i Hari se nije usudio da pogleda u Darslijeve ve ć re če: - Profesore... sada sam spreman. - Dobro - re če Dambldor. - Onda je ostala još samo jedna stvar. - I on se okrenu da se ponovo obrati Darsli-jevima. - Kao što ste, b ez sumnje, svesni, Hari postaje pu-noletan kroz godinu dana... - Ne - re če tetka Petunija, progovorivši prvi put od Dambldor ovog dolaska. - Izvinite? - re če Dambldor u čtivo. - Ne, ne postaje. On je mesec dana mla ñi od Dadlija, a Dadonja će napuniti osamnaest tek kroz dve godine. - Ah - re če Dambldor ljubazno - ali mi u čarobnja č-kom svetu postajemo punoletni u sedamnaestoj. Teča Vernon promrmlja „apsurdno", ali Dambldor ni-je o bra ćao pažnju na njega. - Dakle, kao što znate, čarobnjak po imenu Lord Vol-demor vratio se u ovu zemlju. Čarobnja čka zajednica je u stanju otvorene ratne pripravnost i. Hari, kog je Lord Voldemor ve ć pokušao da ubije u brojnim prilikama, još je u ve ćoj opasnosti nego onog dana kada sam ga ostavio pred v ašim vratima pre petnaest godina, c pismom u ko-me objašnjavam kako su mu rod itelji ubijeni i izražavam nadu da ćete brinuti o njemu kao da je vaš ro ñeni. Dambldor za ćuta i, mada mu je glas ostao čist i jasan, i nije odavao nijednog očiglednog znaka ljutnje, Hari je ose ćao da iz njega izbija izvesna hladno ća, i primetio je da su se Darslijevi neznatno zbili. Hari Pošer u Polukrvni Princ 59 - Niste u činili ono što sam tražio. Nikad niste c Harijem pos tupali kao sa sinom. Dok je bio u vašim ru-kama, uporno ste ga za nemarivali i često bili surovi prema njemu. Najbolja stvar u svemu tome jes te to što je bar izbegao užasnu štetu koju ste naneli nesre ćnom de- čaku koji sedi me ñu vama. I tetka Petunija i te ča Vernon instinktivno se osvrnuše naokolo, kao da o čekuju da vide nekog drugog zbijenog izme ñu njih, a ne Dadlija. - Mi... zlostavljali Dadonju? Šta to... - po če te ča Vernon gnevno, ali Dambldor podiže prst u tišini, ti-šini koja se spusti pošto te ča Vernon kao da beše zane-meo. - Magija koju sam prizvao pre petnaest godina zna či da Hari ima mo ćnu zaštitu samo dotle dok može da nazo-ve ovu ku ću svojim domom. Ma koliko se jadno ose ćao ov-de, ma koliko bio nedobrodošao, ma koliko loše p ostu-pali c njim, ipak ste mu, makar preko volje, dozvolili da obitava ovde. T a magija presta će da deluje

onog trenutka kad Hari napuni sedamnaest godina. Dr ugim re čima, u trenutku kad postane čovek. Molim vas samo to: da dozvo-lite Hariju da se još jednom vrati u ovu ku ću pre svog se-damnaestog ro ñendana, što će obezbediti da njegova za-štita potraje do tog vremena. Niko od Darslijevih ne re če ništa. Dadli se blago mrštio, kao da i dalje pokušava da otkrije kada su ga to maltretirali. Te ča Vernon je izgledao kao da mu je nešto zastalo u grlu. Tetka Petunija, me ñutim, čudno porumene. - Pa, Hari... vreme je da idemo - re če Dambldor usta-ju ći i ispravljaju ći svoj dugački crni ogrta č. - Do slede- ćeg vi ñenja - re če Darslijevima, koji su izgledali kao da, što se njih ti če, taj trenutak ne mora nikad do ći, i ski-nuvši šešir, on izjuri iz sobe. 60 Džoan K. Rouling - Ćao - oprosti se Hari žurno c Darslijevima i kre-nu za Dambldorom, koji je čekao pored Harijevog kov čega, poviše kojeg je bio nasa ñen Hedvigin kavez. - Ne želimo da nas sad još i ovo optere ćuje - re če Dambldor ponovo izvadivši štapi ć. - Posla ću ih u Ja-zbinu da nas tamo čekaju. Ipak, voleo bih da poneseš ne-vidljivi ogrta č... za svaki slu čaj. Hari teškom mukom izvadi ogrta č iz kov čega, poku-šavaju ći da prikrije od Dambldora haos koji je vladao unutra. Kada ga je sm estio u unutrašnji džep jakne, Dam-bldor zamahnu štapi ćem i kov čeg, kavez i Hedviga iš če-zoše. Dambldor potom ponovo mahnu štapi ćem i ulazna vrata otvoriše se prema hladnoj, maglov itoj tmini. - A sad, Hari, iskora čimo u no ć i sledimo tu lakomi-slenu zavodnicu, pustolovinu. 4. Horacije Pužorog Uprkos činjenici da je svaki budan trenutak u posled-njih p et dana proveo očajni čki se nadaju ći da će Dam-bldor zaista do ći po njega, Hari se ose ćao nekako čudno dok su zajedno odlazili Šimširovom ulicom. Nik ad pre toga nije vodio pravi razgovor c Dambldorom izvan Ho-gvortsa, obi čno bi se izme ñu njih ispre čio radni sto. Uspomena na njihov poslednji susret l icem u lice tako ñe je povremeno iskrsavala i samo poja čavala Harijev ose ćaj zbunjenosti. Tom prilikom se izvikao, da i ne spominjemo kako je dao sve od s ebe da smrska nekoliko Dambldorovih najmilijih dragocenosti. Dambldor je, me ñutim, izgledao sasvim opušteno. - Drži štapi ć u pripravnosti - re če on vedro. - Ali, mislio sam da ne smem da koristim magiju iz- van škole, gospodine? - Ako se desi napad - re če Dambldor - dajem ti dozvo-lu da koristiš bilo koj i kontraurok ili kontrakletvu koji ti padnu na pamet. Ipak, mislim da ne treba da bri-neš da bi ve čeras mogao biti napadnut. - Zašto ne, gospodine? - Zato što si sa mnom - re če Dambldor jednostavno. -Ovo će biti dovoljno, Hari. 62 Coan K. Rouling On naglo stade na kraju Šimširove ulice. - Nisi, naravno, položio test iz irebacivanja! - up i-taon. - Ne - odgovori Hari. - Mislio sam da za tako nešto treba da napunim sedamnaest? - Treba - re če Dambldor. - Zato ćeš morati čvrsto da se držiš za moju ruku. Levu, ako ti ne smeta... kao što si primetio, moja ruka sa štapi ćem malo je krhka u ovom trenutku. Hari š čepa ponu ñenu ruku. - Vrlo dobro - re če Dambldor. - Pa, kre ćemo. Hari oseti kako mu Dambldorova ruka migolji i dvo- struko poja ča stisak: u slede ćem trenutku, sve se zacrni. Nešto ga je pritiskalo, veoma snažno, sa svih strana. Nije moga o da diše, čeli čne trake stezale su ga oko gru-di. O čne jabu čice bile su mu ugurane natrag u glavu, bub-ne opne potisnute dublje u lobanju, a onda... On se punim plu ćima naguta hladnog no ćnog vazduha, i otvori svoje suzne o či. Osećao je kao da je upravo progu-ran kroz neku vrlo tes nu gumenu cev. Bilo mu je potreb-no nekoliko trenutaka da shvati da je Šimšir ova ulica nestala. On i Dambldor sada su stajali na ne čem što je izgledalo kao napušten seoski trg, u čijem središtu je stajao stari ratni spomenik i neko liko klupa. Povezav-ši razum c čulima, Hari shvati da se upravo irebacio, po prvi p ut u životu.

- Jesi li dobro? - upita Dambldor pogledavši ga za- brinuto. - Treba se navi ći na taj ose ćaj. - Dobro sam - re če Hari trljaju ći uši, koje su se ose- ćale kao da su prili čno nerado napustile Šimširovu ulicu. - Ali, mislim da bih radije išao metlom. Dambldor se nasmeši, još čvrš će pritegnu ogrta č oko vrata i re če: - Ovuda. Hari Pošer u Polukrvni Princ 63 Kretao se živahnim hodom, pored prazne kr čme i ne-koliko ku ća. Prema satu na obližnjoj crkvi, pono ć samo što nije otkucala. - Pa, reci mi, Hari - po če Dambldor. - Tvoj ožiljak... da li te je skoro zaboleo? Hari nesvesno podiže ruku prema čelu i protrlja ožiljak u obliku munje. - Ne - re če - i pitao sam se zašto. Mislio sam da će me sada pe ći sve vreme, sada kada je Voldemor ponovo po-stao mo ćan. On podiže pogled prema Dambldoru i primeti njegov z adovoljan izraz lica. - Ja, c druge strane, mislim druga čije - re če Dam-bldor. - Lord Voldemor je kona čno shvatio da ti posedu-ješ mogu ćnost opasnog pristupa u njegove misli i ose ća-nja. Čini mi se da on sada primenjuje oklumenciju protiv tebe. - Pa, ne žalim se - re če Hari, kome nisu nedostajali ni uznemiruju ći snovi ni zapanjuju ći bleskovi uvida u Voldemorov um. Skrenuše za ćošak, prošavši pored telefonske go-vornice i autobu ske stanice. Hari opet pogleda Dam-bldora iskosa. - Profesore? -Hari? - Ovaj... gce smo, zapravo? - Ovo je, Hari, o čaravaju ći zaselak Palana čko Pu-polj če. - A šta tražimo ovde? - A, da, naravno, nisam ti rekao - po če Dambldor. -Pa, zaboravio sam koliko sam puta ovo ponovio u posled-njih nekoliko godina, ali opet nam nedostaje jedan član nastavni čkog tima. Ovde smo da bismo ubedili mog starog kole gu da prekine penziju i vrati se na Hogvorts. 64 Džoan K. Rouling - Kako ja tu mogu da pomognem, gospodine? - 0, mislim da ćemo na ći posla i za tebe - re če Dam-bldor neodre ñeno. - Skreni levo, Hari. Nastavili su strmom, uskom ulicom oivi čenom ku ća-ma. Svi prozori bili su zatamnjeni. Neobi čna jeza koja se pre dve nedelje spustila na Šimširo vu ulicu bila je prisutna i ovde. Pomislivši na dementore, H ari baci pogaed preko ramena i stisnu štapi ć u džepu ne bi li se ohrabrio. - Profesore, što se ne bismo irebacili direktno u k uću vašeg starog kolege? - Zato što bi to bilo podjednako nepristojno kao da smo mu srušili ulazna vrata - re če Dambldor. - U čtivost nalaže da damo kolegi čarobnjaku mogu ć-nost da nam uskrati ulazak. U svakom slu čaju, najve ći broj čarobnja čkih boravišta ima magijsku zaštšu od neže-ljenih irebaciva ča. Na Hogvortsu, na primer... - ...ne možeš se irebacivaši nivde unutar zgrade n i-ti u dvorištu - brzo će Hari. - Rekla mi je Hermiona Grendžer. - I potpuno je u pravu. Sada ponovo levo. Crkveni sat iza njih odzvoni pono ć. Hari se pitao sauno Dambldor nije smatrao neprijatnim da tako kasno pose ćuje svog kolegu, ali pošto su ve ć zapo čeli razgo-vor, hteo je da mu postavi pitanja koja su ga mnogo više tištala. - Gospodine, video sam u Dnevnom iroroku da je Fad ž najuren... - Ta čno - re če Dambldor, skrenuvši sada u strmu bo č-nu ulicu. - Zamenio ga je, siguran sam da i to znaš, Rufus Skrimdžer, koji je bio šef Sedišta Aurora. - Je li... mislite li da je on dobar za to? - upita Ha-ri. Hari Pošer u Polukrvni Princ - Zanimljivo pitanje - re če Dambldor. - Svakako da je sposoban. Mnogo odlu čnija i čvrš ća li čnost od Korne-lijusa. - Da, ali mislio sam... - Znam šta si mislio. Rufus je čovek akcije i, pošto se najve ći deo života borio protiv mra čnih čarobnjaka, ne potcenjuje Lorda Voldemora.

Hari je čekao, ali Dambldor ne re če ništa o neslaga-nju sa Skrimdžerom o kome je Dnevni irorok izvestio, a on nije imao hrabrosti da nastavlja tu pri ču, pa promeni te-mu. - Ovaj... gospodine... video sam šta se desilo Mada m Bouns. - Da - re če Dambldor tiho. - Užasan gubitak. Bila je velika v eštica. Ovamo, malo gore, mislim... jao. Pokazao mu je put iovre ñenom rukom. - Profesore, šta se desilo c vašom... - Nemam vremena da ti sad objašnjavam - re če Dam-bldor. - To je uzbudljiva pri ča i ho ću da ti je potanko is-pri čam. On se nasmepš Hariju, koji shvati da mu ovaj ne daj e korpu, i da i dalje ima dozvolu da postavlja pitanja. - Gospodine... dobio sam sovinom poštom letak Mini- starstva magije o bezbednosnim merama koje treba da pre-duzmemo proti v Smrtoždera... - Da, i ja sam primio jedan - re če Dambldor i dalje se smeše ći. - Da li ti je bio od koristi? - Ne baš. - I ja sam to pomislio. Nisi me pitao, na primer, k o-ji džem najviše volim da proveriš da li sam zaista pro-fesor Dambldor, ili v aralica. - Nisam... - po če Hari, ne baš siguran da li ga profe-sor prekoreva ili ne. 66 Džoan K. Rouling - Za ubudu će, Hari, to je džem od malina... mada, narav-no, da sam Smrtožder, svakako bih istražio koje džemove volim pre nego št o se pretvorim u moju malenkost. - Ovaj... u redu- re če Hari. - Pa, u tom letku, pominje se nešto o Infer ijusima. Ko su oni, zapravo? U letku to nije baš podrobno ob jašnjeno. - To su leševi - re če Dambldor mirno. - Mrtva tela koja su za čarana da ispunjavaju naredbe mra čnih čarobnja-ka. Inferijusi, me ñutim, dugo nisu vi ñeni, još otkako je Voldemor izgubio mo ć... naravno, ubio je toliko ljudi da može nairaviti čitavu vojsku od njih. Ovo je to mesto, Hari, baš ov de... Približavali su se urednoj kamenoj ku ćici c ba-štom. Hari je bio toliko zaokupljen pokušajima da sva-ri užasnu pomisao na I nferijuse da bi obratio previše pažnje na bilo šta drugo, ali kad su stigli pred ulaznu kapiju, Dambldor zastade i Hari nalete na njega. - 0, bože. 0, bože, o, bože. Hari pogleda u pravcu uredno održavane ulazne staze i oseti kako ga izdaje hrabrost. Ulazna vrata bila su od-valjena iz šarki. Dambldor pogleda levo-desno duž ulice. Izgledala je sasvim pusta. - Izvuci štapi ć i po ñi za mnom, Hari - re če tiho. Otvori kapiju i brzo i tiho pre ñe baštensku stazu, c Harijem za petama, onda gurnu ulazna vrata, vrlo la gano, drže ći štapi ć u pripravnosti. - Lumos. Vrh Dambldorovog štapi ća zasija bacaju ći svetlost na usko predsoblje. Sleva, još jedna vrata od sobe bila su otvorena. Visoko digavš i svoj svetle ći štapi ć, Dam-bldor stupi u dnevnu sobu, a Hari odmah iza njega. Pred o čima im se ukaza prizor opšteg haos Veliki stoje ći sat ležao je razbijen pod njihovim nogama, sa smr- Hari Pošer u Polukrvni Princ 67 skanim broj čanikom, klatno je ležalo malo dalje, kao ba- čen ma č. C iste strane bio je i prevrnuti klavir, čije su dirke bile rasute svuda po podu. U blizini, svetlucali su ostaci palog lustera. Jastu či ći su bili probušeni, a iz poderotina im je ispadalo perje. Par či ći slomljenog stakla i porculana ležali su, kao sloj prašine, preko svega toga. Dambldor još više podiže štapi ć, tako da svetlost pade na zidove, cce je preko tapeta bilo razmaza-no nešto tamnocrveno i lepljivo. Harijev tih uzdah na-tera Dambldora da se osvrne. - Nije lep prizor, zar ne - re če turobno. - Da, ovde se odigralo nešto užasno. Dambldor se pažljivo pomeri do sredine sobe, ispi-t uju ći krš pod nogama. Hari ga je pratio, napola pre-stravljen zbog onog što bi mo gao da ugleda iza razbijenog klavira ili prevrnutog kau ča. Ali, od tela nije bilo ni traga.

- Možda je došlo do tu če i... onda su ga nekud odvukli, profesore? - naga ñao je Hari, pokušavaju ći da zamisli koliko bi teško ranjen neko morao da b ude da bi ostavio sve te mrlje razmazane krvi po zidovima. - Ne - re če Dambldor tiho, zavirivši iza rasparane fotelje ko ja je bila oborena na bok. -Mislite daje on... - Još tu neše? Da. -.- . “ I bez upozorenja, Dambldor kidisa, gurnuvši vrh šta pi ća u sedište rasparane fotelje, koja vrisnu: - Jao! - Dobro ve če, Horacije - re če Dambldor, ponovo se us-praviviši. Hari zinu. Tamo vde je pre deli ća sekunde bila fote-lja, sada je čučao neverovatno debeo, ćelav starac, koji je masirao svoj trbuh i čkiljio u Dambldora iznerviranim i vodnjikavim pogledom. 68 Džoan K. Rouling - Nisi morao da me tako jako bocneš štapi ćem - na-busito re če ustaju ći. - To boli. Svetlost iz štapi ća iskrila se po njegovoj sjajnoj će-li, po istaknutim o čima, po njegovim ogromnim srebrna-stim morževskim brkovi ma, i po savršeno ugla čanim dugmi ćima na žaketu od kestenjastog pliša, koji je nosio poviše svilene ljubi časte pidžame. Vrh glave jedva da mu je dosezao do D ambldorove brade. - Šta me je odalo? - zahropta on dok se teturao, i da-lje trljaju ći trbuh. Delovao je prili čno smireno za čove-ka koga su upravo otkrili da se pretvarao da je fotelja. - Dragi moj Horacije - re če Dambldor o čito se zaba-vljaju ći - da su ti Smrtožderi zaista bili u poseti, iz-nad ku će bi se pojavio Mra čni znak. Čarobnjak se lupi debelom šakom po prostranom če-lu. - Mra čni znak - promrmlja on. - Znao sam da treba ne-što. .. pa, dobro. Ionako ne bih imao vremena. Upravo sam izvodio završne radove na tapacirungu kad ste ušli u sobu. I uzdahnu, tako snažno da mu brkovi zalepršaše. - Da li bi želeo da ti pomognem oko pospremanja? -u čtivo upita Dambldor. - Da, moli ću - re če on. Stadoše jedan drugom le ñima okrenuti, visoki mrša-vi čarobnjak i niski, okruglasti, i razmahaše se štapi- ćima izvode ći identi čan zamah. Nameštaj se vrati na prvobitno mesto. Ukrasi se po- novo oblikovaše u vazduhu. Perje se uvu če u jastu či će. Iskidane knjige obnoviše se dok su sletale na pfLice. Uljane lampe odjedriše do malih sto či ća i pošvo se upališe. Velika gomila razbijenih srebrnih ramova za slike prelete svetlucaju ći preko sobe, i meko se spusti, neošte ćena i u punom sjaju, na pisa ći sto. Komadi ći, kr- Hari Pošer u Polukrvni Princ 69 hotine i poderotine i rupe odjednom se zaceliše, a zido-vi ponovo postadoše čisti. - Kakva je to krv bila, baš me zanima? -. upita Dam -bldor nadglasavaju ći zvonjavu upravo popravljenog staja- ćeg sata. - Po zidovima? Zmajevska - povika čarobnjak po ime-nu Horacije, u trenutku kada se, sa zaglušuju ćim škripa-njem i zveketom, luster ponovo zašrafi na plafon. Ču se još kona čno ilank iz klavira, i nastupi tajac. - Da, zmajevska - ponovi čarobnjak govorljivo. - Po-slednja bo čica koju imam, a cene su trenutno vrlo visoke. Pa ipak, možda se mož e ponovo iskoristiti. On se odgega do kristalne bo čice koja je stajala na vr-hu police za posu ñe i podiže je prema svetlosti, ispitu-ju ći gustu te čnost u njoj. - Hm. Malo je prašnjava. Ponovo vrati bo čicu na mesto i uzdahnu. Tek tada mu se pogled zaust avi na Hariju. - Oho - re če preletevši svojim ogromnim okrugla-stim o čima Harijevo čelo i ožiljak u obliku munje. -Oho! - Ovo je - re če Dambldor primakavši se da bi ih upo-znao - Hari P oter. Hari, ovo je moj stari prijatelj i ko-lega, Horacije Pužorog. Pužorog se okrenu ka Dambldoru c prepredenim izra-z om lica. - Dakle, mislio si da ćeš me tako ubediti, zar ne? Pa, Albuse, moj odgovor je ne.

On se probi pored Harija, odvrativši pogled kao ne- ko ko pokušava da se odupre iskušenju. - Pretpostavljam da možemo bar da popijemo pi ćence - upita Dambldor. - Za dobra stara vremena? Pužorog je oklevao. - U redu, jedno pi ćence - re če neprijatnim tonom. 70 DžoanK. Rouling Dambldor se nasmeši Hariju i pokaza mu da sedne u f otelju sli čnu onoj u koju se Pužorog tu skoro pretvo-rio, a koja j._ stajala baš preko puta iznova raspaljene va-tre i jarke svetlosti uljane lampe. Hari sede, c nejasnim utiskom da Dambldor, iz nekog razloga, želi da on, Hari, ostan e što je mogu će vidljiviji. Pogotovo kad Pužorog, koji je bio zauzet oko servis a flaša i čaša, ponovo se okrenu prema sobi, a pogled mu smesta pade na Harij a. - Uf, uf - re če, brzo odvra ćaju ći pogled kao da se pla-ši da će ozlediti o či. - Evo - dodade pi će Dambldoru, gurnu poslužavnik Hariju, a onda utonu u jastu či će po-pravljenog kau ča i u nezadovoljno ćutanje. Hore su mu bi-le toliko kratke da nisu sezale do poda. - Pa, kako se držiš, Horacije? - upita Dambldor. - Nije baš dobro - odjednom re če Pužorog. - Slabost u grudima. Šištanje. I reuma. Ne mogu da se kre ćem kao nekad. Što je o čekivano. Starost. Zamor. - Ipak si se dovoljno brzo kretao da nam prirediš ovakvu dobrodošlicu za tako kratko vreme - re če Dam-bldor. - Nisi imao više od tri minuta nakon u pozorenja? Pužorog odgovori, polu srdito, polu ponosito: - Dva . Nisam čuo antiuljez kletvu, kupao sam se. Ipak - dodade strogo, kao da ponovo u zmi če - činjenica je da sam ja obi- čan starac, Albuse. Umoran starac koji je zaslužio p ra-vo na miran život i nekoliko udobnosti. To svakako ima, pomisli Hari osvrnuvši se po sobi. Bila je pretrpana i u darmaru, pa ipak ne bi se reklo da je neudobna. Bil o je tu mekih stolica i hoklica, pi ća i knjiga, kutija čokolade i debeljuškastih jastu či ća. Da Hari nije znao ko ovde živi, pre bi pretpostavio da je to nek a bogata, stara dama-cepidlaka. - Još nisi toliko star kao ja, Horacije - re če Dam-bldor. Hari Pošer u Polukrvni Princ 71 - Pa, možda i ti treba da razmisliš o penziji - re če Pužorog tupo. Njegove blede oči, kao bobice ogrozda, ot-kriše Dambldorovu povre ñenu ruku. - Vidim, refleksi ti nisu kao nekad. - Sasvim si u pravu - re če Dambldor ozbiljno, pro-tresavši rukav da bi otkri o vrhove tih sagorelih i po-crnelih prstiju, od čijeg prizora Hariju pro ñoše srsi niz le ña. - Bez sumnje sam sporiji nego što sam bio. Ali, c druge strane... On slegnu ramenima i raširi šake, kao da govori da i starost ima svoje prednosti, a Hari na njegovoj neozle- ñenoj ruci zapazi prsten koji nikad ranije nije video. Bio je ogroman, prili čno nezgrapno napravljen od ne čeg što je izgledalo kao zlato, c velikim crnim kamenom ko-ji se procepio po sredini. Pužorogov pogled zadrža se na trenutak i na prstenu i Hari vide kako mu se prostra-no čelo smesta blago namršti. - Nego, sve te predostrožnosti protiv uljeza, Hora- cije... je li to u čast Smrtoždera, ili zbog mene? - upita Dambldor. - Što bi Smrtožderima trebala sirota slomljena mat ora budala kao što sam ja? - upita Pužorog. - Pretpostavljam da bi želeli da svoje nezanemarlji -ve talente iskoristiš za iznu ñivanje, mu čenje i ubistva - re če Dambldor. - Ho ćeš da kažeš da još nisu došli da te regrutuju u svoje redove? Pužorog na trenutak ljutito osmotri Dambldora, a on da promrmlja: - Nisam im pružio priliku. Čitave go-dine se selim. Nikad ne ostajem na jednom mestu više od nedelju dana. Idem od jedne normalske ku će do druge... vla-snici ove ku će su na odmoru na Kanarskim ostrvima. Vr-lo je udobna. B i će mi žao da je napustim. Sasvim je lako kad znaš kako to da izvedeš, jedna p rosta zamrzavaju ća čin preko ovih smešnih alarma protiv provalnika, ure- 72 Džoan K. Rouling

ñaja koje koriste umesto šunjoskopa, i pazi da te ko mši-je ne vide kako unosiš klavir. - Genijalno - re če Dambldor. - Ali takav na čin ži-vljenja zvu či prili čno zamorno za slomljenu matoru buda-lu koja čezne za mirnim, povu čenim životom. Ali, ukoli-ko se vratiš na Hogvorts... - Ako pokušavaš da mi kažeš kako će mi život bi-ti mirniji u toj ubita čnoj školi, džabe trošiš re či, Al-buse! Možda sam se krio, ali su i do mene dop rle neke glasine posle odlaska Dolores Ambridž! Ako ti danas ta-ko postupaš c nastavnicima... - Profesorka Ambridž se zamerila našem krdu kenta-u ra - re če Dambldor. - Mislim da bi ti, Horacije, postu-pio bolje nego da uletiš u šumu i krdo ljutitih kentaura nazoveš „prljavim polutanima". - To je uradila, je li? - re če Pužorog. - Kreten od že-ne. Nikad mi se nije dopadala. Hari se zakikota, a Dambldor i Pužorog se okrenuše ka njemu. - Izvinite - brzo re če Hari. - Samo... ni meni ce mije dopadala. Dambldor prili čno naglo ustade. - Odlazite? - smesta upita Pužorog pun nade. - Ne, samo sam se pitao da li smem da se poslužim t vo-jim toaletom - re če Dambldor. - 0 - re če Pužorog o čigledno razo čaran. - Druga sle-va u predsoblju. Dambldor pre ñe preko sobe. Kada je zatvorio vrata za sobom, nast ade tajac. Posle nekoliko trenutaka Pužorog ustade, ali kao da nije znao šta će sa sobom. Krišom po-gleda u Harija, a onda ode do vatre i okrenu se le ñima ka njoj, greju ći svoju široku zadnjicu. - Nemoj misliti da ne znam zašto te je doveo - re če on naglo. Hari Pošer u Polukrvni Princ 73 Hari ga samo pogleda. Pužorogove vodnjikave o či skliznuše preko Harijevog ožiljka, ovog puta obuhva-tivši čitavo njegovo lice. - Veoma li čiš na svog oca. Da, tako kažu - odgovori Hari. Osim o čiju. Imaš... , Maj čine o či, aha. - Hari je to toliko često slušao da mu je ve ć dosadilo. - Uh, uh. Pa, dobro. Ne biste smeli da imate miljen i-ke kad ste nastavnik, dakako, ali ona je bila jedna od mo-jih. Tvoja majk a - dodade Pužorog odgovaraju ći na Hari-jev upitni pogled. - Lili Evans. Jedna od najbriljantni-jih kojima sam ikad predavao. Živahna, znaš. Šarmantna devoj čica. Stalno sam joj govorio da je trebalo da bude u mojoj ku ći. I obi čno bih od nje dobio vrlo drske odgovo-re. - Koja je bila vaša ku ća? - Bio sam glavešina Sliterina - re če Pužorog. - Čuj - nastavi brzo videvši izraz na Harijevom licu i zapre-tivši mu svojim dežmekast im prstom - nemoj mi to uzi-mati za zlo! Ti mora da si Grifindorac, kao i ona, pret-postavljam? Da, tako to obi čno biva u porodici. Mada ne uvek. Jesi li ikad čuo za Sirijusa Bleka? Mora da jesi... bilo je u iovinama poslednjih nekoliko g odina... umro je pre nekoliko nedelja... Harija kao da je neka nevidljiva ruka čvrsto stegla za stomak. - Pa, u svakom slu čaju, bio je veliki drugar tvog oca u školi. Cela po rodica Blekovih bila je u mojoj ku ći, ali Sirijus je završio u Grifindoru! Šteta... bi o je talen-tovan de čak. Dobio sam njegovog brata Regulusa kada je stiga o, ali bih voleo da su obojica bili zajedno. Zvučao je kao neki oduševljeni kolekcionar koji je izgu bio na aukciji. O čigledno zadubljen u se ćanja, zurio 74 Džoan K. Rouling je u zid ispred sebe, lenjo se okre ćući u mestu kako bi bio siguran da ga vatra propisno greje otpozadi. - Tr j”a majka je bila Normalskog porekla, dabome. Nisam verovao kad sam to otkrio. Mislio sam da je Či-stokrvna, toliko je bila dobra. - Moja najbolja drugarica je Normalskog porekla - r e- če Hari - i najbolja je u našoj generaciji. - Baš je čudno kako se i to ponekad desi, zar ne? - re- če Pužorog. • - Ne baš - re če Hari hladno. Pužorog ga iznena ñeno pogleda.

- Nemoj da misliš da imam predrasude! - re če. - Ne, ne i ne! Zar ti nisam upravo rekao da je tvoja majka bila jedna od mojih najdraž ih u čenica? A bio je tu i Dirk Kre-svel, koji je bio godinu dana mla ñi od nje - sada je šef Kancelarije za odnose sa goblinima, naravno... još jedan Normalsko g porekla, vrlo nadaren učenik, koji mi pruža korisne informacije iznutra, o tome šta se zbiva u Gringošsu\ On posko či gore-dole, smeše ći se samozadovoljno i pokaza rukom ka svetle ćim ramovima fotografija na ko-modi, u kojima su bili m ajušni pokretni ljudi. - Sve su to moji bivši u čenici, svi su mi se potpisa-li. Zapazi ćeš Barnabasa Kafija, urednika Dnevnog iro-roka, uvek ga je inter esovalo da čuje moj komentar dnev-nih vesti. I Ambrozije Flum, iz Mednog vojvode ... Dobi-jam korpu punu ñakonija za svaki ro ñendan, samo zato što sam ga upoznao sa Ciceronom Ha rkisom, koji mu je ponu-dio prvi posao! A na kraju... vide ćeš i nju ako malo izvi-ješ vrat... to je Gvenog Džouns, koja je kapiten Svetog lav-skih harpija... ljudi mi se uvek dive kad čuju da sam c Har-pijama na „ti", i da dobijam bespl atne karte kad god po-želim! Pomisao na to silno ga razgali. Hari Pošer u Polukrvni Princ 75 - I svi ti ljudi znaju gde da Vas na ñu, še da Vam sve te stvari pošalju? - upita Hari, koji nije mogao da se ne za- čudi što Smrtožderi još nisu ušli u trag Pužorogu kad su korpe slatkiša, karata za kvidi č i posetioci koji žude za njegovim savetom i mišljenjem uspevali da stig- nu do njega. Osmeh c Pužorogovog lica skliznu isto onako brzo kao krv sa njegovih zidova. - Naravno da ne - re če pogledavši u Harija. - Godinu dana nisam u vezi n i sa kim. Hari je imao utisak da su te re či prenerazile i samog Pužoroga. Na trenutak je delovao posve uznemireno. Za-tim slegnu ramenima. - Pa ipak... obazriv čarobnjak se pritaji i pogne gla-vu u takvim vremeni ma. Lako je Dambldoru da pri ča, ali preuzimanje dužnosti na Hogvortsu baš sada b ilo bi ravno javnom priznanju da sam odan Redu feniksa! I mada sam siguran da su to osobe vredne divljenja, hrabre i tako to, li čno mi se ne dopada njihova stopa smrtnosti... - Ne morate se pridružiti Redu feniksa da biste pr edavali na Hogvortsu - re če Hari, koji nije mogao da izbegne prizvuk poruge u s vom glasu. Bilo mu je teško da ima razumevanja za Pužorogovu zašti ćenu životnu pozi-ciju čim bi pomislio na Sirijusa, koji je čučao u pe ćini i jeo pacove da bi preživeo. - Ve ćina nastavnika nije u njemu i niko od njih nije ubijen. .. pa, dobro, ukoliko ne ra-čunate Kvirela, a on je dobio šta je zaslužio budu ći da je radio za Voldemora. Hari je bio siguran da je Pužorog jedan od onih ča-robnjaka koji ne mogu da čuju da se Voldemorovo ime gla-sno izgovara i nije bio r azo čaran: Pužorog zadrhta i ciknu u znak protesta, ali Hari ne obrati pažnju na to. 76 Džoan K. Rouling - Mislim da je nastavni čko osoblje bezbednije od ve- ćine ljudi dok god je Dambldor direktor. On je jedini ko-ga se Voldemor i kad bojao, zar ne? - nastavi Hari. Trenutak-dva Pužorog je zurio u prazno, kao da raz- mišlja o Harijevim re čima. - Da, da, istina je da nikad nije tražio kavgu c Da m-bldorom - promrmlja preko volje. - A valjda bismo mogli složiti da, pošto se nisam pridružio Smrtožderima, Onaj-koji-se-ne-sme-imenovati teško da me ubraja u pri-jatelje... U kom slu čaju bih možda bio malo bezbedniji ako sam bliže Albusu. .. Ne mogu da se pretvaram da me smrt Amelije Bouns nije potresla... Ako ona, por ed svih svojih veza u Ministarstvu i zaštite... Dambldor ponovo u ñe u sobu, a Pužorog posko či kao da je zaboravio da je ovaj u kući. - 0, tu si, Albuse - re če. - Dugo si se zadržao. Pokva-ren stomak? - Ne, samo sam čitao normalske magazine - re če Dam-bldor. - Obožavam mustre za pletenje. Pa, Hari, dovolj-no smo zloupotrebljavali Horacijevo gostoprimstvo. Mislim da je vreme da po ñemo.

Jedva do čekavši da ga posluša, Hari sko či i ustade. Činilo se kao da je Pužorog zate čen. - Odlazite? - Da, zaista. Mislim da umem da prepoznam izgubljen slu čaj. - Izgubljen...? Pužorog je izgledao iznervirano. Kršio je svoje de- bele prste i vrpoljio se posmatraju ći Dambldora kako prikop čava svoj putni ogrta č dok je Hari zatvarao raj-sferšlus na jakni, - Pa, žao mi je što ne želiš taj posao, Horacije -r eče Dambldor podigavši neozle ñenu ruku da mu uputi oproštajni pozdrav. - Hogvorts u bi bilo drago da te po- Hari Pošer u Polukrvni Princ 77 novo vidi. Uprkos našim poja čanim merama obezbe ñenja, bi ćeš uvek dobrodošao, ukoliko poželiš da nas pose-tiš. - Da... pa... baš lepo od vas... kao što rekoh... - Onda, zbogom. - Ćao - re če Hari. Bili su ve ć na ulaznim vratima kad za čuše uzvik iza svojih le ña. - U redu, u redu, prihvatam! Dambldor se okrenu i vide Pužoroga kako sav zadihan stoji u dovratku dnevne sobe. - Odri češ se penzije? - Da, da - re če Pužorog nestrpljivo. - Mora da sam lud, alida. - Divno - re če Dambldor sijaju ći od zadovoljstva. -Pa, Horacije, vidimo se prvog septembra. - Da, sigurno ćeš me videti - zahropta Pužorog. Dok su išli bašten skom stazom, za njima se orio Pu- žorogov glas: - Traži ću ti povišicu, Dambldore! Dambldor se zakikota. Baštenska kapija se zalupi za njima i oni se ponovo zaputiše niz brdo kroz mra čnu i uskovitlanu izmaglicu. - Dobro si to izveo, Hari - re če Dambldor. - Nisam ništa uradio - re če Hari iznena ñeno. - Jesi i te kako. Pokazao si mu koliko će biti na do-bitku ako se vrati na Hogvorts. Da li ti se dopao? - Ovaj... Hari nije bio siguran da li mu se Pužorog svi ña, ili ne. Činilo mu se da je na izvestan na čin prijazna osoba, ali mu je tako ñe delovao tašt i, ma kako tvrdio suprot-no, bio je isuviše iznena ñen što jedna devoj čica Nor-malskog porekla može da bude tako dobra veštica. 78 Džoan K. Rouling - Horacije - re če Dambldor predupredivši Harija da kaže bilo šta od onog što je mislio - voli svoj komfor. Tako ñe voli društvo slavnih, uspešnih i mo ćnih. Uživa u ose ćaju da ima uticaj na te ljude. Nikad nije želeo da se sam domogne trona. Više voli da je na zadnjem sedištu -ima više prosto ra da se baškari, znaš ve ć. Umeo je da probere miljenike na Hogvortsu, ponekad na osnovu nji-hove ambicije, ili pameti, ponekad zbog šarma ili ta-lenta, i imao je nepogrešivu sposobnost da izabere one koji će postati veoma uvaženi u svojim razli čitim de-latnostima. Na taj na čin, Horacije je stvorio klub svojih miljenika, sa s obom u središtu, upoznaju ći ih, stvaraju ći korisne kontakte izme ñu svojih članova i uvek bi ubirao neku korist za uzvrat, bilo da je to besplat na kutija nje-govog omiljenog uše ćerenog ananasa ili prilika da pre-poru či slede ćeg juniorskog člana Kancelarije za odnose sa goblinima. Hari odmah prizva u mislima živu sliku velikog, na- duvenog pauka koji plete mrežu oko sebe, povla čeći tu i tamo niti mreže kako bi sebi približio ogrom ne, sočne muve. - Sve ovo ti govorim - nastavi Dambldor - ne da bih te okrenuo protiv Horacija - ili, kako ga odsad moramo zvati, profesora Pužoroga - ve ć da bi bio na oprezu. On će, bez sumnje, pokušati da te pridobije, Hari. Ti b i bio krunski dragulj njegove zbirke: De čak Koji Je Preživeo... ili kako te ovih dana zovu, Izabrani.

Na te re či, Hari oseti kako ga obuzima izvesna jeza koja nij e imala veze c hladnom izmaglicom koja ih je okru-živala. Setio se re či koje je čuo pre nekoliko nedelja, re či koje su za njega imale užasno i naro čito zna čenje: Dok jedan ne umre, drugi ne će moći da živi... Dambldor se zaustavio, u istoj ravni sa crkvom pore d koje su ranije prošli. Hari Pošer u Polukrvni Princ 79 - Ovo je zgodno mesto, Hari. Molim te, uhvati se z a moju ruku. Ovaj put znaju ći šta ga čeka, Hari se spremi za ire-bacivanje, mada mu je to i dalje bilo neprijatno. Kada je pritisak nestao i po novo došao do daha, stajao je na seo-skom putu pored Dambldora i gledao pred sobo m u povije-nu siluetu druge najomiljenije zgrade na svetu: Jazbine. Uprkos ose ćanju jeze koje ga je upravo proželo, nije mogao a da se ne oraspoloži pred tim prizorom. Ron je unutra... a tako ñe i gospo ña Vesli, koja kuva bolje od ikoga koga zna... - Ako nemaš ništa protiv, Hari - re če Dambldor kad su prošli kroz kapiju - voleo bih da porazgovaram c tobom nakratko pre nego što se rastanemo. Nasamo. Mo-žda ovde? Dambldor pokaza na trošni kameni poljski klozet u k ome su Veslijevi držali metle. Malo za čuñen, Hari po- ñe za Dambldorom kroza škripava vratanca u prostor malo manji od prose čne ostave. Dambldor osvetli vršak svog štapi ća, tako da je svetlucao kao baklja, i nasmeši se Hariju. - Nadam se da ćeš mi oprostiti što to spominjem, Hari, ali zadovol jan sam i pomalo ponosan kako se dobro nosiš sa svim što se d esilo u Ministarstvu magije. Do-pusti mi da ti kažem da mislim kako bi se i Siri jus po-nosio tobom. Hari proguta knedlu. Glas ga izdade. Mislio je da n e- će moći da podnese da razgovara o Sirijusu. Dovoljno mu je bilo bolno dok je slušao kako te ča Vernon kaže „Nje-gov kum je mrtav?", a još gore da sluša k ako Pužorog olako pominje Sirijusovo ime. - Surovo je - re če Dambldor mekim glasom - što ste ti i Sirijus tako malo vremena proveli zajedno. Tako 80 Džoan K. Rouling brutalan kraj ne čega što je trebalo da bude dugo i sre ć-no prijateljstvo. Hari klimnu glavom, odlu čno uperivši pogled na pa-uka koji se sada peo po Dambldorovom šeširu. Video je da ga Dambldor razume , da možda i sumnja da je sve do nje-govog pisma Hari proveo gotovo sve vreme kod Darslije-vih leže ći na krevetu, odbijaju ći obroke i zure ći u zama-gljen prozor, pun hladne praznine koju je obi čno povezi-vao sa dementorima. - Teško mi je da shvatim - re če najzad Hari spušte-nim glasom - da mi on više nikad ne će pisati. Oči iznenada po češe da ga peku i on zatrepta. Ose ćao se glupo što je to priznao, ali sama činjenica da je imao nekog izvan Hogvortsa ko je bri nuo šta ce c njim dešava, gotovo kao roditelj, bila je nešto najbolje što mu se de-silo otkad je otkrio da ima kuma... a sada mu sove-pošta-ri više nikad ne će doneti tu vrstu utehe... - Sirijus ti je predstavljao sve ono što nikad rani je nisi spoznao - re če Dambldor nežno. - Prirodno, takav gubitak je poraža vaju ć... - Ali, dok sam bio kod Darslijevih - prekide ga Har i, dok mu je glas postajao čvrš ći - shvatio sam da ne mogu zauvek da se zatvorim u sebe... niti da skroz puknem. Si-rijus to ne bi želeo, zar ne? Uostalom, život je isuviše kratak... pogledajte samo Madam Bouns, vidite Emelinu Vens... ja mogu biti slede ći, zar ne? Ali ako je tako - re- če on nemilosrdnim tonom, gledaju ći pravo u Dambldoro-ve plave o či, koje su sijale pri svetlosti štapi ća - mo-ram da budem siguran da ću sa sobom povesti što više Smrtoždera, pa i Voldem ora, ukoliko uspem to da izve-dem. - Govoriš kao pravi sin svojih oca i majke, i kao p ra-vo Sirijusovo kum če! - re če Dambldor, c odobravanjem potapšavši Harija po le ñima. - Skidam ti kapu... odno- HariPošer u Polukrvni Princ 81 sno, skinuo bih ti je da se ne bojim da ću te zasuti pauci-ma. - A sada, Hari, c tim u vezi... pretpostavljam da s i či-tao Dnevndž irorok poslednje dve nedelje?

- Da - re če Hari, a srce mu brže zalupa. - Onda si video da su u novine procurile razne vest i, odnosno preplavile ih, u vezi c tvojom pustolovinom u Dvorani proro čanstava? - Da - ponovi Hari. - I sada svi znaju da sam ja on aj... - Ne, ne znaju - prekide ga Dambldor. - Samo dvoje lju-di na celom svetu zna čitav sadržaj proro čanstva napra-vljenog za tebe i Lorda Voldemora, i o bojica stoje u ovoj smrdljivoj šupi za metle, punoj paukov a. Istina je, me ñu-tim, da su mnogi pogodili, ispravno, da je Voldemor po-slao on e Smrtoždere da ukradu to proro čanstvo, i da se to proro čanstvo odnosi na tebe. - Mislim da ne grešim kad tvrdim da nikom nisi re-k ao da znaš o čemu govori ono proro čanstvo? - Ne - re če Hari. - Mudra odluka, sve u svemu - re če Dambldor. - Mada mislim da možeš da daš sebi oduška u korist svojih prijatelja, gospodina Ronald a Veslija i gospo ñice Her-mione Grendžer. Da - nastavi on kad ga Hari zapanje no po-gleda - mislim da treba da znaju. Činiš im medve ñu uslu-gu ne poveravaju ći im nešto tako važno. - Nisamhteo... - ...da brinu, niti da ih zaplašiš? - re če Dambldor odmeravaju ći Harija preko svojih polumese častih nao ča-ri. - Ili, možda nisi hteo da im priznaš kako si i sam zabrinut i uplašen? Potrebni su ti prijatelji, Hari. Kao što si i sam ta čno rekao, Sirijus ne bi želeo da se potpuno zatvoriš u sebe. Hari ne re če ništa, ali Dambldor izgleda nije ni o čekivao odgovor. On nastavi: - Što se ti če druge, done- 82 Džoan K. Rouling kle srodne stavke. moja je želja da ove godine poha ñaš privatne časove kod mene. - Privatne... Kod Vas? - re če Hari, iznena ñeno preki-nuvši svoje ćutanje. - Da. Mislim da je vreme da uzmem ve ćeg udela u tvom obrazovanju. - Čemu ćete me podu čavati, gospodine? - Oh, malo ovo, malo ono - odgovori Dambldor nehaj- no. Hari je čekao, pun nade, da sazna nešto više, ali Dambldor n ije dalje objašnjavao, pa ga on upita nešto drugo što ga je p omalo mu čilo. - Ako ćete mi vi držati časove, ne ću morati da idem na časove oklumencije kod Snejpa, zar ne? - Profesora Snejpa, Hari... ne, ne ćeš morati. - Dobro je - re če Hari c olakšanjem. - Zato što su bi-li... On zastade, paze ći da ne kaže šta stvarno misli o to-me. - Mislim da bi re č „fijasko" bila baš odgovaraju ća - re če Dambldor klimaju ći glavom. Hari se nasmeja. - Pa, to zna či da odsad ne ću mnogo vi ñati profesora Snejpa - re če on - zato što mi ne će dati da nastavim sa napicima ukoliko ne dobijem „ natprose čno" na mom OČN-u... što znam da ne mogu da dobijem. - Ne ra čunaj ocene dok ih sove ne donesu - re če Dam-bldor sumorno. - Što bi, kad bolje razmislim, trebalo da bude malo kasnije danas . A sad, još dve stvari, Hari, pre nego što se rastanemo. - Prvo, odsad pa nadalje, želim da nosiš nevidljivi ogrta č sve vreme uza sebe odsad pa nadalje. Čak i po Ho-gvortsu. Za svaki slu čaj, shvataš li? Hari klimnu glavom. Hari Pošer u Polukrvni Princ 83 - I poslednje, dok si ovde, Jazbina će biti zašti ćena najve ćim mogu ćim merama obezbe ñenja koje Ministarstvo magije može da pruži... Te m ere su prouzrokovale izvesne nelagodnosti Arturu i Moli... sva njihova p ošta pregle-da se u Ministarstvu pre nego što se prosledi. Njima to ni najmanje ne smeta, jer im je jedina briga tvoja bezbed-nost. Ipak, loše bi im se odužio ako bi se izlagao rizi-ku dok boraviš kod njih. - Shvatam - re če Hari brzo. - Vrlo dobro, onda - re če Dambldor, širom otvoriv-ši vrata šupe za metle i iskora čivši u dvorište. - Vi-dim svetlost u kuhinji. Hajde da Moli ve ć jednom pruži-mo šansu da kuka kako si isuviše mršav. 5. Preterana Flegma Hari Pošer u Polukrvni Princ

85 Hari i Dambldor pri ñoše zadnjim vratima Jazbine, koja su bila okružena poznatom gomilom razbacanih starih čizama velingtonki i zar ñalih kotlova. Hari je čuo meko kljuckanje pospanih pili ća koje je dopiralo iz udaljenog kokošarnika. Dambldor triput zakuca na vrata i Hari spazi iznena dno kretanje iza kuhinjskog prozora. - Ko je tamo? - upita nervozan glas koji on prepozn a kao glas gospo ñe Vesli. - Predstavite se! - Ja sam, Dambldor, dovodim Harija. Vrata se smesta otvoriše. Na njima je stajala gospo ña Vesli, niska, okruglasta, odevena u staru zelenu ku ćnu ha-ljinu. - Hari, dušo! Bože, Albuse, preplašio si me, rekao si da te ne o čekujemo pre jutra! - Imali smo sre će - re če Dambldor guraju ći Harija preko praga. - Ispostavilo se da je Pužoroga mnogo lak-še ubediti nego što sam o čekivao. Harijevom zaslugom, naravno. Ah, zdravo, Nimfadora! Hari se osvrnu naokolo i vide da gospo ña Vesli nije sama, uprkos poznim satima. Mlada veštica bledog, srco- likog lica i mišjesme ñe kose sedela je za stolom, drže- ći ogromnu šolju u rukama. - Zdravo, profesore - re če ona. - Š”a ima, Hari? - Zdravo, Tonks. Hari pomisli kako ona izgleda baš izmu čeno, čak bo-lesno, a u njenom osmehu beše nečeg usiljenog. U svakom slu čaju, njen izgled bio je manje šarolik nego ina če, bez uobi čajene nijanse žvaka-ruži časte kose. - Bolje da krenem - re če ona brzo, ustavši i ogrnuv-ši kabanicu preko rame na. - Hvala na čaju i ramenu za plakanje, Moli. - Molim te, nemoj zbog mene da ideš - re če Dambldor ljubazno. - Ne mogu da ostanem. Moram da raspravim va-žne stvari sa Rufuso m Skrimdžerom. - Ne, ne, moram da po ñem - re če Tonks izbegavaju ći Dambldorov pogled. - “Ku noć... - Dušo, što ne do ñeš na ru čak kod nas preko vikenda, Remus i Ludooki drlaze... - Ne, zaista, Moli... hvala u svakom slu čaju... laku no ć svima. Tonks projuri pored Dambldora i Harija u dvorište, i na samo nekoliko koraka iza dovratka, okrenu se u me-stu i iš čeze u vazduhu. Hari primeti da je gospo ña Vesli potištena. - Pa, vidimo se na Hogvortsu, Hari - re če Dambldor. - Vodi ra čuna o sebi, Moli, uvek sam ti na usluzi. On se nakloni gospo ñi Vesli i po ñe za Tonks, iš če-zavši ta čno na istom mestu. Gospoña Vesli zatvori vra-ta koja su gledala na prazno dv orište, a onda uhvati Ha-rija obema rukama za ramena i odgura ga do pune svetlo-sti lampe na stolu ne bi li bolje prou čila njegov izgled. - Isti si kao Ron - uzdahnu ona odmeravaju ći ga od gaave do pete. - Obojica izgledate kao da su na vas bacili rastežu će kletve. Kunem se da je Ron porastao dvanaest 86 Džoan K. Rouling centimetara otkad sam mu poslednji put kupila odore . Je-si-di gl^ak, Hari?, . ,. . , , ^,, - Da, jesam - re če Hari iznenada shvativši koliko je gladan. - Sedi, dušo. Sad ću nešto da ti smu ćkam. Kad je Hari ceo, kosmata ri ćkasta ma čka zgnje čenog lica sko či mu na kolena i ugnezdi se tu, predu ći. - Dakle, i Hermiona je ovde? - upita on, veselo, če-škaju ći Krukšenks iza uva. - 0, da, stigla je prekju če - re če gospo ña Vesli kucka-ju ći po ogromnom gvozdenom loncu svojim štapi ćem: on posko či na šporet, c glasnim zveketom, i odmah po če da vri. - Svi su u krevetu, naravno, o čekivali smo te tek kroz nekoliko sati. Evo, izvoli... Ona ponovo lupnu lonac i on ge diže uvis, polete ka Hariju i nagnu se. Gospo ña Vesli podmetnu činiju ispod njega taman na vreme da njome zahvati p otok.guste supe od luka, koja se pušila. -Hleba,.dušo? ; > - Hvala, gospo ño Vesli.

Ona mahnu štapi ćem preko ramena. Vekna hleba i nož graciozno dojedr iše na sto. Dok se vekna sama sekla, a lonac sa supom ponovo sp ustio na šporet, gospo ña Ve-sli sede preko puta njega. - Dakle, ubedio si Horacija Pužoroga da preuzme po- sao? Hari klimnu glavom, ne mogavši da govori jer su mu usta bila puna vrele supe. - Predavao je Arturu i meni - re če gospo ña Vesli mu-dro klimaju ći glavom. - Naravno, ume da bude šarmantan kad ho će, ali Artur ga nikad nije mnogo voleo. Ministar-stvo je puno Pužorogovih starih miljenika, uvek je jedza čekao da nekog pogura, ali nikad nije imao mnogo vreme-na za Artur a, nije mu se činilo da će dovoljno visoko da Hari Pošer u Polukrvni Princ 87 poleti. Pa, to ti govori da čak i Pužorog pravi greške. Ne znam da li ti je Ron uopšte pisao o tome u svojim pi-smima... to se tek skoro dogodilo... ali Artur je unapre- ñen! Bilo je savršeno jasno da je gospo ña Vesli izgarala od želje da to izgovori. Hari proguta velik gutljaj vrele supe i u čini mu se da mu po grlu iska ču plikovi. - To je sjajno! - promumla punim ustima. - Baš lepo od tebe - nasmeši se gospo ña Vesli, mo-žda shvativši njegove suzne oči kao emocije izazvane tim vestima. - Da, Rufus Skr imdžer je osnovao nekoliko novih kancelarija kao odgovor na sadašnju situaciju , a Artur rukovodi Kancelarijom za otkrivanje i zaplenu lažnih odbramb enih čini i zaštitnih predmeta. To je veliki posao, ima deset ljudi koji mu sada podnose izve-štaje! - Šta zapravo...? - Pa, vidiš, u svoj toj panici zbog Onog-koji-se-n e--sme-imenovati, na sve strane ni ču čudne stvari na proda-ju, koje navodno treba da štit e od Znaš-ve ć-koga i od Smrtoždera. Možeš da zamisliš kakve su to stvari -takozvani zaštitni napici, koji su zapravo tek obi čni sosovi, sa malo gnoja od buboni čkih cevki, ili uputstva za odbrambene kletve, od kojih, zaprav o, uši otpadaju... pa, u većini slu čajeva po činioci krivi čnih dela su ljudi kao Mandangus Fle čer, koji u životu nisu radili neki pošten posao i koji koriste to što su svi zaplašeni, ali tu i tamo nai ñu i na nešto zaista opako. Pre neki dan Artur je za plenio kutiju šunjoskopa na koje su, izve-sno je, Smrtožderi baci li kletve. Dakle, kao što vi-diš, to je vrlo važan posao, i stalno mu govorim da je smešno što mu nedostaje pre ñašnje zamajavanje automo-bilskim sve ćicama i tosterima i ostalim normalskim besmislicama. - Gospo ña Vesli završi govoranciju 88 Džoan K. Rouling ozbiljnim pogledom, kao da je Hari taj koji sugeriš e da je prirodno što nekom nedostaju automobilske sve ćice. - Da li je gospodin Vesli još na poslu? - upita Har i. - Naravno da jeste. U stvari, ve ć malo kasni... rekao je da će se vratiti oko ponoći... Ona se okrenu da pogleda u veliki sat koji je bio čud-no nataknut povrh gomile čaršava u korpi za veš na dru-gom kraju stola. Hari ga odmah prepozna: imao je devet ka-zaljki, a na svakoj je bilo ispisano ime j ednog od članova porodice, i obi čno je visio na zidu dnevne sobe Veslije-vih, mada j e njegov sadašnji položaj ukazivao na to da je gospo ña Vesli po čela da ga nosi sa sobom po ku ći. Svaka od njegovih devet kazaljki pokazivala je sada na smršn u oiasnosš. - Tako je ve ć izvesno vreme - re če gospo ña Vesli neu-bedljivo olakim tonom - još otkad je Znaš-ve ć-ko pono-vo izašao na čistinu. Pretpostavljam da je sada svako u smrtnoj opasnosti... Ne verujem da je to slu čaj samo c na-šom porodicom... ali ne znam nikog drugog ko ima ovakav sat, pa ne mogu da proverim. Oh! Sa iznenadnim usklikom, ona pokaza na sat. Kazaljka gospodina Veslija pomerila se na iušovanje. - Dolazi! I zaista, trenutak kasnije za ču se kucanje na vratima sa zadnje strane. Gospo ña Vesli sko či i pojuri ka njima. Spustivši ruku na kvaku, lica naslonjenog na drvo, ona meko pozva: - Arture, da li si to ti? - Da - za ču se iznureni glas gospodina Veslija. - Ali, rekao bih ti isto i da sam Smrtožder, dušo. Postavi mi pitanje! - 0, zaista...

- Moli! - U redu, u redu... koja je tvoja najve ća želja? - Da otkrijem kako avioni ostaju u vazduhu. Hari Pošer u Polukrvni Princ 89 Gospoña Vesli klimnu glavom i okrenu kvaku, ali go-spodin Vesli ju je snažno držao c druge strane, zbog čega vrata ostadoše čvrsto zatvorena. - Moli! I ja moram tebi najpre da postavim pitanje! - Arture, stvarno, ovo je smešno... - Kako voliš da te zovem kad smo nas dvoje sami? Čak i pri prigušenoj svetlosti lampe Hari je video da je gospo ña Vesli pocrvenela. I njemu odjednom posta-de toplo oko ušiju i vrata, i stade nestrpljivo da guta su-pu, lupaju ći kašikom o činiju što je ja če mogao. - Molica-drndalica - prošaputa prestravljena go-sp oña Vesli u procep izme ñu vrata i dovratka. - Ta čno - re če gospodin Vesli. - Sad možeš da me pu-stiš da u ñem. Gospoña Vesli otvori vrata i na njima se ukaza njen muž, mršav, pro ćelav, ri ñokos čarobnjak sa rožnatim nao čarima, u duga čkom, prašnjavom putnom ogrta ču. - I dalje ne vidim zašto moramo da prolazimo kroz t o svaki put kad se vra ćaš kući - re če gospo ña Vesli, i dalje rumena u licu, dok je pomagala muž u da skine ogr-ta č. - Mislim, Smrtožderi bi mogli da te prisile da im odaš odgovore na ta pitanja pre nego što se pretvore u tebe! - Znam, dušo, ali to je zvani čna procedura Ministar-stva a ja moram da pružim primer. Nešto lepo miriše... supa c lukom? Gospodin Vesli se željno okrenu prema stolu. - Hari! Nismo te o čekivali pre jutra! Rukovaše se, i gospodin Vesli se sru či u stolicu po-red Harija, dok je gospo ña Vesli i njemu servirala čini-ju supe. - Hvala, Moli. Baš sam imao gadnu no ć. Neki idiot je po čeo da prodaje metamorfne medalje. Samo ih oka čiš 90 Džoan K. Rouling oko vrata i možeš po volji da promeniš izgled. Sto hi-ljada maski, sve za deset galeona! - A šta se stvarno dešava kad ih staviš na sebe? - Uglavnom samo dobiješ neprijatnu narandžastu boju , ali su nekolicini ljudi iznikle bradavice u obliku pi-paka po čitavom telu. Kao da Sent Mungo nema dovoljno posla i bez toga! - Zvu či kao nešto što bi Fredu i Džordžu bilo sme-šno - r eče gospo ña Vesli oklevaju ći. - Jesi li sigu-ran...? - Naravno! - re če gospodin Vesli. - Naši de čaci, ipak, ne bi ništa sli čno uradili, sad kad je ljudima o čaj-ni čki potrebna zaštita! - Dakle, zbog toga si zakasnio, zbog metamorfnih me -dalja? - Ne, nego smo čuli za opasne povratne kletve u resto-ranu „Elifant i Kesl", ali ih je Odred za sprovo ñenje magijskih zakona ubrzo obuzdao, pre nego što s mo sti-gli... Hari stavi ruku preko usta da zaustavi zevanje. - U krevet - re če smesta gospo ña Vesli, koju nije bi-lo mogu će zavarati. - Spremila sam ti Fredovu i Džordžo-vu sobu, u njoj ćeš biti dok si ovde. - Zašto, še su oni? - 0, oni su u Dijagon-aleji, spavaju u malom stanu iz-nad svoje prodavnice šala, pošto su veoma zauzeti - re- če gospo ña Vesli. - Moram da prkznam, nisam to u počet-ku odobravala, ali izgleda da imaju dara za posa o! Hajde, dušo, kov čeg ti je ve ć gore u sobi. - “Ku no ć, gospodine Vesli - re če Hari odgurnuvši stolicu unazad. Krukšenks lagano isko či iz njegovog krila i iskrade se iz sobe: - Lak” no ć, Hari - re če gospodin Vesli. • Hari Pošer u Polukrvni Princ 91 Dok su izlazili iz kuhinje, Hari vide kako gospo ña Vesli ponovo 5aca pogled na sat u korpi za veš. Sve ka-zaljke su, ponovo, pokaz ivale na smršnu oiasnosš.

Fredova i Džordžova soba bila je na drugom spratu. Go-spo ña Vesli uperi štapi ć u lampu na natkasni i ona se odmah upali, kupaju ći sobu prijatnim zlatastim sjajem. Mada je na radnom stolu pored prozor četa bila velika vaza cve ća, njegov miris nije mogao da prekrije ustajali vonj ne čeg za šta se Hariju činilo da je barut. Znatan deo prostora na podu zauzimao je pril i čan broj neozna čenih, zape čaćenih kartonskih kutija, me ñu kojima je stajao Ha-rijev školski kov čeg. Izgledalo je da soba služi kao privremeno skladište . Sa svoje pritke navrh velikog ormana, Hedviga vesel o huknu Hariju, a onda izlete kroz prozor. Hari je znao da je čekala da ga vidi pre nego što po ñe u lov. Hari pože-le gospo ñi Vesli laku no ć, navu če pidžamu i uvu če se u je-dan od kreveta. Oseti nešto tvrdo unutar jastu čnice. Po- če da pipa po mraku, izvu če iz nje ljubi často-narandžastu karamelu i odmah prepozna da je to bljuva čka bombona. Nasmešivši se u sebi, okrenu se na drugu stranu i i stog trenutka zaspa. Nekoliko sekundi kasnije, ili se bar tako Hariju či-nilo, probudi ga nešto što je zvu čalo kao topovska palj-ba dok se vrata uz tresak otv oriše. Naglo se uspravljaju- ći u krevetu, za ču hrapav zvuk razgrtanja zavesa. Zasle-pljuju ća sun čeva svetlrst udari mu pravo u o či. Štite ći ih rukom, drugom je beznadežno pipkao traže ći nao čare. - Šasedešva? - Nismo znali da si ve ć stigao! - re če neko glasno i uzbu ñeno i oštro ga pljesnu po ruci. - Rone, nemoj da ga udaraš - prekorno re če devoja čki glas. 92 Džoan K. Rouling Harijeva ruka prona ñe nao čari i on ih navu če, mada je svetlost bila toliko jarka da je ionako jedva mogao da gleda. Za trenutak, pre d njim zatreperi duga čka senka ko-ja se nejasno nazirala. On žmirnu i pred o čima mu iskr-snu Ron Vesli cere ći se. - Sve u redu? - Nikad bolje - re če Hari češkaju ći se po glavi i po-novo se sroza na jastuke. - A ti? - Nije loše - re če Ron privla čeći kartonsku kutiju da sedne na nju. - Kad si stigao? Mama nam je tek sada re-kla! - No ćas oko jedan. - Jesu li Normalci u redu? Da li su dobro postupali c tobom? - Isto kao i obi čno - re če Hari dok se Hermiona spu-štala na ivicu kreveta. - Nisu mnogo razgovarali sa mnom, ali mi tako više od govara. Kako si ti, Hermiona? - 0, baš fino - re če Hermiona, koja je prou čavala Harija kao da on pati od nečega. Mislio je da zna šta se iza toga krije i, pošto nij e imao želju da u ovom trenutku raspravlja o Sirijusovoj smrti ili o nekoj drugoj mu čnoj temi, on re če: - Koliko je sati? Da li sam propustio doru čak? - Ne brini za to, mama ti nosi gore poslužavnik c hranom, smatra da si neuhranjen - re če Ron prevrnuvši o čima. - Pa, šta se zbiva? - Ništa naro čito, bio sam sku čen kod tetke i te če, zar ne? - Ma daj! - re č Ron. - Došao si zajedno c Dambldorom! - Nije bilo tako uzbudljivo. Samo je hteo da mu pom og-nem da ubedi tog matorog nastavnika da se vrati iz penzi-je. Zove se Horacij e Pužorog. Hermiona uputi upozoravaju ć pogled Ronu, i Ron istog trena promeni ton. Hari Pošer u Polukrvni Princ 93 - Oh - re če Ron, deluju ći razo čarano. - Mislili smo da... - ...i mislili smo da je tako nešto u pitanju. - Jeste li? - re če Hari zabavljaju ći se. - Daa... daa, sada kad je Ambridžova otišla, o čigledno nam treba novi nastavnik odbrane od mra čnih veština, zar ne? Pa, ovaj, kakav je? - Li či pomalo na morža i bio je glavešina Sliteri-na - r eče Hari. - Nešto nije u redu, Hermiona? Ona ga je posmatrala kao da o čekuje da se na njemu sva-kog trenutka ispolje neki čudni simptomi. Ona žurno promeni svoj izraz u neube dljiv osmeh. - Ne, sve je u redu! Pa, ovaj, da li ti se čini da će taj Pužorog biti dobar nastavnik? - Šta znam - re če Hari. - Ne može biti gori od Am-bridžove, zar ne?

- Ja znam nekoga ko je gori od Ambridžove - re če glas c vrata. Ronova mla ña sestra tromo u ñe u sobu deluju ći sr-dito. - Zdravo, Hari. - Šta je c tobom? - upita Ron. - Ma, ona - re če Džini bubnuvši na Harijev krevet. -Izlu ñuje me. - Šta ti je sad uradila? - upita Hermiona brižno. - Na čin na koji mi se obra ća... pomislio bi neko da imam tri godine! - Znam - re če Hermiona utišavši ton. - Tako je puna sebe. Hari je bio zaprepaš ćen što čuje da Hermiona tako govori o gospo ñi Vesli i nije mogao da krivi Rona, koji ljutito re če: - Zar vas dve ne možete ni za trenutak da je se okanite? - Da. Tako treba, samo je ti brani - napade ga Džin i. -Svi znamo da ne možeš da je se zasitiš. 94 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 95 Ovo je bio isuviše čudan komentar da bi se odnosio na Ronovu majku. Po čevši da prime ćuje da je nešto pro-pustio, Hari re če: - 0 kome vi to...? Ali odgovor na to pitanje stiže pre nego što je usp eo da ga završi. Vrata sobe se ponovo otvoriše i Hari in-stinktivno navu če prekriva če sve do brade, tako naglo da Hermiona i Džini skliznuše c kreveta na po d. Na vratima je stajala mlada žena, lepote od koje za -staje dah, tako da soba odjednom postade čudno bestežin-ska. Bila je visoka i vitka, c dugom plavom kosom i čini-lo se da zra či bledim srebrnastim sjajem. Savršenstvo vizije dopunjavao je veliki krcati poslužavnik c doru č-kom. - “Ari - re če ona grlenim glasom. - Pretugo se nismo fideli! Kad je prešla prag pošavši ka njemu, ukaza se gospo - ña Vesli, koja je cupkala iza nje, deluju ći prili čno mrzo-voljno. - Nije trebalo da nosiš poslužavnik gore, upravo s am se spremala sama to da učinim. - Nikakaf proplem - re če Fler Delaker spustivši poslužavnik preko Harijevi h kolena i nagnuvši se da ga poljubi u oba obraza: od mah zatim osetio je kako ga mesto koje su njene usne dotakle žestoko pe če. - Česnula sam da ga fidim. Se ćaš se moje ssestre, Gabrrijel? Ne prestaje da pri ča o “Ariju Poteru. Bi će odušefljena da te pono-fo fidi. - 0... i ona je tu... - promuklo upita Hari. - Ne, ne, blesafo mom če - re če Fler uz zvonki smeh. -Mislila sam idu ćeg leta kad se mi... nije faljda da ne snaš? Njene velike plave o či se raširiše i ona prekorno pogleda gospo ñu Vesli, koja re če: - Nismo stigli da mu kažemo. Fler se ponovo okrenu Hariju, zanjihavši svoj po-kr ov srebrne kose tako da ošinu gospo ñu Vesli posred lica. - Bil i ja ćemo se fen čati! - 0 - re če Hari tupo. Nije mogao da ne zapazi kako rocnoga V esli, Hermiona i Džini odlu čno izbegavaju da se pogledaju. - Opa! Ovaj... čestitam! Ona mu pri ñe i ponovo ga poljubi. - Bil je frlo sauzet u ovom trenutku, frlo naporno radi, a ja radim samo pola radnog fremena u Gringošsu zbog mojeg engleskok, pa me je dofeo ofde na nekoliko da-na da propisno upoznam njegofu familiju. Bilo mi je mnogo drago kad sam čula da dolasiš... ofde nema mnogo šta da se radi, sem u koliko ne foliš kufanje i pili će! Pa... prijatno, “Ari! Rekavši to, ljupko se okrenu i takore ći odlebde iz sobe, tiho zatvaraju ći vrata za sobom. Gospsfa Vesli procedi nešto kao: - Tja! - Mama je mrzi - tiho re če Džini. - Ne mrzim je! - re če gospo ña Vesli mrzovoljnim ša-patom. - Samo mislim da su požurili c veridbom, to je sve! - Poznaju se ve ć godinu dana - re če Ron, koji je delo-vao čudnovato ošamu ćen i gledao u zatvorena vrata. - Pa, to i nije dugo! Znam zašto se to desilo, nara v-no. Za sve je kriva neizvesnost zbog povratka Znaš-ve ć--koga, ljudi misle da ve ć sutra mogu da budu mrtvi, pa sto-ga srljaju da donose odluke za koje b i im u normalnim okolnostima bilo potrebno malo više vremena. Isto je bilo i pro šli put kad je bio mo ćan, parovi su se uzima-li na sve strane...

- Uklju čuju ći i tebe i tatu - re če Džini lukavo. - Da, ali tvoj otac i ja bili smo stvoreni jedno za dru-go, i kakve bi svrhe imalo da smo čekali? - re če gospo ña J 96 Džoan K. Rouling Vesli. - Dok Bil i Fler... pa... šta uopšte imaju z ajed-ni čko? On je marljiv, realisti čan tip, dok je ona... - ...Krava - dodade Džini klimnuvši glavom. - Ali Bil nije tako realisti čan. On je kletvolomac, zar ne, vo-li avanturu, malo gla mura... Valjda se zato zatreskao u tu Flegmu. - Prestani tako da je zoveš, Džini - oštro će gospo ña Vesli, dok su se Hari i Hermiona smejali. - Pa, bolje da po ñem... pojedi jaja dok su još topla, Hari. Deluju ći skrhana brigom, ona napusti sobu. Ron kao da je i dalje bio pomalo ošamućen. Ispituju će je odmahivao glavom, kao pas koji pokušava da otr ese vodu iz ušiju. - Kako to da se nisi navikao na nju kad stanujete u is-toj ku ći? - upita ga Hari. - Pa, navikneš se... ali ako ti upadne ovako neo čeki-vano, kao sad... - Baš pateti čno - besno će Hermiona, odmakavši se što je dalje mogla od Rona , dok nije stigla do zida, skr-stila ruke i okrenula se licem prema zidu. - Ne želiš valjdada ona ostane zauvek ovde? - upita Džini Rona c nevericom. Kad on samo sleže ramenima, na-stavi: - Pa, mama će to da zaustavi ako bude mogla, kladim se u šta ho ćeš. - Kako misli da to izvede? - upita Hari. - Stalno pokušava da dovu če Tonks na ve čeru. Mi-slim da o čekuje da će se Bil zacopati u Tonks. Nadam se da ho će, radije bih da nam ona bude u porodici. - Da, kako da ne - sarkasti čno će Ron. - Nema tog mu-škarca koji će pri zdravoj pameti da zavoli Tonks dok se Fler vrzma naokolo. M islim, Tonks izgleda dobro kad se ne glupira c kosom i nosom, ali... - Vraški je lepša od Flegme - re če Džini. - I pametnija, ona je Auror! - re če Hermiona iz ćo-ška. Hari Pošer u Polukrvni Princ 97 - Fler nije glupa, bila je dovoljno dobra da se pla si-ra za Tro čarobnja čki turnir - re če Hari. - Nemoj sad još i ti! - re če Hermiona gorko. - Pretpostavljam da ti se svi ña kako ta Flegma kaže „“Ari", je l” da? - upita Džini prezrivo. - Ne - re če Hari žale ći što je išta rekao. - Samo sam hteo da kažem da je Flegma... ovaj, Fler... - Ipak bih radije htela da vidim Tonks u našoj poro -dici - re če Džini. - Ona je bar duhovita. - Nije baš mnogo duhovita u poslednje vreme - re če Ron. - Kad god je vidim, sve više li či na Jecaju ću Mirtu. - To nije u redu - dobaci Hermiona. - Još nije preb o-lela to što se desilo... znaš... Mislim, bio joj je ro ñak! Harijevo srce pretrnu. Stigli su do Sirijusa. On po -diže viljušku i po če da trpa kajganu u usta, nadaju ći se da će uspeti da izbegne bilo kakvo uklju čivanje u ovaj deo razgovora. - Tonks i Sirijus jedva da su se poznavali! - re če Ron. - Sirijus je pola života proveo u Askabanu, a pre toga njihove familije nika d se nisu srele... - Nije u tome stvar - re če Hermiona. - Ona misli da je njena krivica što je on mrtav! - Otkud joj sad pa to? - upita Hari uprkos svojoj o dlu-ci. - Pa, ona se borila sa Belatriks Lestrejndž, zar n e? Mislim da smatra kako Belatriks nikad ne bi ubila Si-rijusa da ju je ona prethodno dokraj čila. - To je glupo - re če Ron. - To je krivica preživelih - re če Hermiona. - Znam da je Lupin pokušavao da razgovara c njom, ali još uvek je potištena. Čak ima problema sa svojim metamorfoza-ma! - Sa svojim...? 98

Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 99 - Ne može više da menja svoj izgled kao što je mogl a - objasni Hermiona. - Mislim da je šok uticao na smanje-nje njenih sposob nosti, ili tako nešto. - Nisam znao da i to može da se desi - re če Hari. - Ni ja - re če Hermiona - ali pretpostavljam, ukoli-ko si mnogo depresivan... Vrata se ponovo otvoriše i gospo ña Vesli pomoli glavu kroz njih. - Džšš - prošaputa ona - si ñi i pomozi mi oko ru č-ka. - Pri čam c društvom! - re če Džini razdraženo. - Smesta! - re če gospo ña Vesli i povu če se. - Želi da sam tamo samo da ne bi bila nasamo c Fleg -mom! - re če Džini mrzovoljno. Zamahnu svojom dugom ri- ñom kosom oko sebe, vrlo dobro imitiraju ći Fler, i še-pure ći se krenu po sobi, ruku podignutih uvis kao bale-r ina. - I vama bi, društvo, bolje bilo da brzo si ñete - re- če dok je odlazila. Hari iskoristi privremenu tišinu da još malo pre-za logaji. Hermiona je zavirivala u Fredove i Džordžove kutije, mada bi sv aki čas popreko pogledala u Harija. Ron, koji se sada sam poslužio Harijevim to stom, i dalje je sneno piljio u vrata. - Šta je ovo? - upita najzad Hermiona, podižu ći ne-što što je li čilo na mali teleskop. - Otkud znam - re če Ron - ali ako su ga Fred i Džordž ostavili ovde, onda zna či da još nije spremno za prodav-nicu šala i zevzevata , zato budi pažljiva. - Tvoja mama kaže da im posao c radnjom dobro ide - re če Hari. - Re-kla je da Fred i Džordž imaju dara za biznis... - Blago re čeno - re če Ron. - Zgr ću silne galeone. Je-dva čekam da vidim to mesto. Još nismo otišli do Dija-gon-aleje, jer mama kaže da tata mora da bude c nama da bismo bili potpuno bezbedni, a on je zaista zauzet, mada mi iz pri če zvu či sjajno. - A šta je c Persijem? - upita Hari. Tre ći po redu, najstariji brat Veslijevih razišao ce c ostatkom porodi-ce. - Da li ponovo gov ori c tvojim tatom i mamom? - Ma kakvi - re če Ron. - Ali zna da je tvoj tata sve vreme bio u pravu kad je re č o Voldemorovom povratku... - Dambldor kaže da je ljucima lakše da oproste dru- gima što su u zabludi nego što su u pravu - re če Hermi-ona. - Čula sam ga kako to kaže tvojoj mami, Rone. - To mi baš li či na Dambldorov na čin razmišljanja - re če Ron. - Dava će mi privatne časove ove godine - re če Hari tek da bi se uklju čio u razgovor. Ron se zagrcnu tostom, a Hermiona zinu od čuda. - Pa što ne kažeš! - re če Ron. - Tek sam se sad setio - priznade Hari. - Rekao mi je to prošle no ći u vašoj šupi za metle. - Bokca mu... privatni časovi c Dambldorom! - re če Ron deluju ći baš impresionirano. - Pitam se zašto on...? Glas mu utihnu. Hari vide kako on i Hermiona razme- njuju poglede. On spusti nož i viljušku, a srce mu se uzlu-pa prili čno brzo budu ći da je sedeo u krevetu. Dambldor mu je rekao da to uradi... Zašto ne baš sa d? On prikova pogled za viljušku što se presijavala na sun čevim zraci-ma koji su mu padali u krilo i re če: - Ne znam zašto ho- će da mi daje časove, ali mislim da je to zbog proro čan-stva. Ni Ron ni Hermiona ništa ne rekoše. Hari je imao ut isak da su se oboje sledili. On nastavi, i dalje se obra- ćaju ći viljušci: - Onog, znate, koje su hteli da ukradu u Ministarstvu. 1 100 Coan K. Rouling - Ali niko ne zna kako ono glasi - re če Hermiona br-zo. - Razbilo se. - Mada Prorok kaže... - po če Ron, ali Hermiona re če: - Pssst! - Prorok je u pravu - re če Hari, c naporom pogledav-ši u njih dvoje: Hermion a je izgledala preplašeno, a Ron zadivljeno. - Ta stakle na kugla koja se razbila nije jedi-na zabeleška o TOM proro čanstvu. Čuo sam celu stvar u Dambldorovoj

kancelariji, jer je on bio prisutan kad je proro čanstvo izre čeno, na je mogao da mi ga kaže. Na osnovu onog što mi je rekao - Hari d uboko uzdahnu - iz-gleda da sam ja taj koji treba da dokusuri Voldemora... ili bar, kako je re čeno, dok jedan ne umre, drugi ne može da živi. Za trenutak, sve troje su zurili jedni u druge u ti ši-ni. Zatim se za ču glasno „tras" i Hermiona iš čeze u obla či ćz crnog dima. - Hermiona! - povikaše Hari i Ron. Poslužavnik c do ru čkom c treskom skliznu na pod. Hermiona se kašlju ći pomoli iz dima, stežu ći tele-skop i pokazuju ći na blistavo purpurno-crno oko. - Pritisnula sam ga i... on me je udario pesnicom p o licu! - re če ona dah ćući. I zaista, sada i oni videše majušnu pesnicu koja je na dugom federu isko čila c jednog kraja teleskopa. - Ne brini - re če Ron, koji se o čigledno trudio da se ne nasmeje. - Mama će to da sredi, ona ume da zale či manje povrede... - 0, pusti to sad! - re če Hermiona žurno... - Hari, o, Hari... Ona ponovo sede na ivicu njegovog kreveta. - Pitali smo se, posle našeg povratka iz Ministar-s tva... dabome, nismo hteli ništa da ti kažemo, ali na osnovu onoga što je Luci jus Melfoj rekao o proro čan- Hari Pošer u Polukrvni Princ 101 stvu, da se to odnosi na tebe i Voldemora, pa, misl ili smo da će biti tako nešto... o, Hari... - Zurila je u njega, a onda pro šaputa: - Bojiš li se? - Ne više onoliko koliko sam se bojao - re če Hari. -Kad sam ga prvi put čuo, uplašio sam se... ali sada, izgle-da mi kao da sam oduvek znao da ću na kraju morati da se suo čim c njim... - Kada smo čuli da Dambldor li čno dolazi da te poku-pi, mislili smo da bi možda hteo da ti kaže ili pokaže nešto što ima veze c pro ro čanstvom - re če Ron žustro. - I donekle smo bili u pravu, zar ne? Ne bi ti dava o ča-sove da misli da si otpisan, ne bi gubio vreme... sigurno misli da imaš šanse! - To je istina - re če Hermiona. - Pitam se čemu će da te pou čava, Hari? Nekoj stvarno razvijenoj odbrambenoj magiji, verovatno... moćnim kontrakletvama... protivuro-cima... Hari ih više nije slušao. Telom mu se razlivala to- plina koja nije imala veze sa sun čevom svetloš ću. Grlo, koje ga je stezalo, po če da popušta. Znao je da su Ron i Hermiona mnogo više šokirani nego što to pokazuju , ali sama činjenica da su tu, kraj njega, c obe njegove stra-ne, i da mu govo re okrepljuju će re či utehe, ne zaziru ći od njega kao da je kužan ili opasan, vredela je v iše nego što bi im ikad rekao. - ...i zaboravljajaju će čini, onako uopšteno - zaklju či Hermiona. - Pa, sad bar znaš za jedan predmet koji ćeš slušati ove godine, jedan više od Rona i mene. Pitam se kad ćemo dobiti rezultate O ČN-a? - Uskoro, ve ć je prošlo mesec dana - re če Ron. - Čekaj - re če Hari prisetivši se drugog dela razgo-vora c Dambl dorom prethodne noći. - Mislim da je Dam-bldor rekao da će naši O ČN rezultati sti ći danas! 102 Coan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 103 - Danas? - vrisnu Hermiona. -Danas? Ali što nisi... o, bože... trebalo je da kažeš... Ona sko či na noge. - Idem da vidim da li je neka sova ve ć stigla... Ali, kada je Hari sišao u prizemlje deset minuta ka- snije, iotpuno obu čen, nose ći prazan poslužavnik od do-ru čka, zatekao je Hermionu kako sedi za kuhinjskim sto-lom sva usplah irena, dok se gospo ña Vesli trudila da joj smanji oteklinu od koje joj je lice li čilo na pandu. - Ne će da se povu če - zabrinuto je govorila gospo ña Vesli stoje ći iznad Hermione sa štapi ćem u ruci i pri-merkom Vidarevog iriru čnika, otvorenog na „Modrice, posekotine i ogrebotine". - Ovo mi je uve k uspevalo, ne mogu da shvatim zašto sad ne će. - Valjda Fred i Džordž tako zamišljaju smešnu šalu, udešavaju ći da budu sigurni da ne će moći da splasne? -re če Džini.

- Ali mora da splasne! - ciknu Hermiona. - Ne mogu zauvek da idem naokolo ovakva! - Ne ćeš, dušo, na ći ćemo protivotrov, ne brini - re- če gospo ña Vesli umiruju ćim tonom. - Bil mi je rrekao da su Fred i Džordž veoma zabavn i! - re če Fler vedro se smešeći. - Da, evo, ne mogu da do ñem do daha od smejanja! -obrecnu se Hermiona. Ona sko či i po če da hoda ukrug po kuhinji, krše ći pr-ste. - Gospo ño Vesli, jeste li sasvim, ama baš sasvim si-gurni d a nijedna sova nije stigla jutros? - Da, dušo, ve ć bih primetila - re če gospo ña Vesli strpljivo. - Ali nema još ni devet, ima vremena... - Znam da sam zabrljala drevne rune - mrmljala je Hermiona grozni čavo. - Definitivno sam napravila bar jednu ozbiljnu grešku u prevodu. A ni prakti čni deo od- brane od mra čnih veština uopšte nije valjao. Mislim da sam dobro uradila preobražavanje, ali kad se sad prise-tim... - Hermiona, ho ćeš li da zavežeš, nisi samo ti ner-vozna! - zareža Ron. - A kad budeš dobila svojih jedana-est „natprose čnih" O ČN-a... - Ne, nemoj, nemoj! - povika Hermiona histeri čno ma-šu ći rukama. - Znam da sam sve uprskala! - Šta se dešava ako padnemo? - upita Hari prisutne u sobi, ali mu ponovo odgovori Hermiona. - Razmatramo koje su nam mogu ćnosti zajedno sa stare-šinom ku će. Ja sam na kraju prošlog polugo ña razgovara-la sa profesorkom Mek Gonagal. Hari oseti kako mu nešto kuva u stomaku. Bilo mu je krivo što nije manje pojeo za doru čak. - U Bobatonsu - re če Fler samozadovoljno - drrruk- čije smo radili te stfari. Mislim da je tak” boljs. Po-lašemo ispite posle šes ” godina školofanja, a ne pet, a onda... Flerine re či izgubiše se u vrisku. Hermiona je po-kazivala na kuhinjski prozor. Na nebu su se jasno videle tri crne mrlje, koje su se sve vreme pove ćavale. - To su definitivno sove - re če Ron promuklo, posko- čivši da se pridruži Hermioni kod prozora. - I ima ih tri - re če Hari pridruživši im se sa druge hermionine strane . - Po jedna za svakog od nas - re če Hermiona prestra-vljenim šapatom. - 0, ne... o, ne... o, ne... Ona čvrsto steže Harija i Rona oko miške. Sove su letele pravo ka Jazbini, tri divne zlatno-m r-ke ptice, od kojih je svaka, uskoro je to postalo jasnije, kad su se spus tile niže iznad staze što vodi u ku ću, no-sila ogroman kvadratni koverat. - 0, ne! - ciknu Hermiona. _- • J 104 Coan K. Rouling Gospoña Vesli se progura pored njih i otvori kuhinj-ski p rozor. Jedna sova, druga, tre ća, uleteše kroz njega i spustiše se na sto u istoj liniji. Sve tri podigoše desne nožice. Hari se probi napred. Pismo adresirano na njega bi- lo je pri čvrš ćeno za nožicu sove u sredini. Odveza ga drhtavim prstima. C njego ve leve strane, Ron je pokuša-vao da odvoji svoje rezultate, a c desne, He rmioni su se ru-ke toliko tresle da joj se i sova tresla. Niko u kuhinji nije progovarao. Najzad, Hari uspe d a odvoji koverat. Brzo ga pocepa i odmota pergament koji je biounutra..... REZŠTATI OBI ČNIH ČAROBNjAČKIH NIVOA Prolazne ocene: Naširose čno (N) Iznad o čekšanja (I) Prihvašljivo (P) Neirolazne: Bedno (B) O čajno (0) Trol (T) HARI DžEJMS POTER DOBIO JE SLEDE ĆE OCENE: Asšronomija Briga o magijskim sšvorenjima Čini Odbrana od mra čnih veššina Predskazivanja

Herbologija Isšorija magije Naiici Preobražavanje P I i H B I 0 I I Hari Pošer u Polukrvni Princ 105 Hari je nekoliko puta pro čitao pergament, i svaki put je sve lakše disao. Sve je u redu: oduvek je znao da će pasti iz predskazivanja, a nije ni imao šanse da položi istoriju magije budu ći da se obeznanio na pola ispita, ali je sve drugo položio! Prešao je prstom preko oce-na... dobro je prošao iz preobražavanja i herbologije, čak je dobio „iznad o čekivanja" iz napitaka! A najbolje od svega, dobio je „natprose čan" iz odbrane od mra čnih veština! Osvrnuo se. Hermiona je bila okrenuta le ñima, po-gnute glave, ali je zato Ron bio oduševljen. - Pao sam samo iz predskazivanja i istorije magije, a koga je uopšte i briga za to! - re če on veselo Hariju. -Evo... da se trampimo... Hari pogleda u Ronove ocene: nije bilo nijedne „nat -prose čan"... - Znao sam da ćeš biti najbolji u odbrani od mra čnih veština - re če Ron, udarivši Harija po ramenu. - Dobro smo prošli, zar ne? - Hermiona? - upita Džini obazrivo, jer je Hermiona i dalje stajala okrenuta le ñima. - Kako si prošla? - Ja... nije loše - re če Hermiona tiho. - Ma daj - re če Ron, pri ñe i ote joj rezultate iz ruku. - Eto... deset „natprose čnih" i jedna „iznad o čekivanja" iz odbrane od mra čnih veština. - Pogleda je, poluzaba-vljen, poluiznerviran. - Ti si sad pa razo čarana, zar ne? Hermiona odmahnu glavom, ali Hari se nasmeja. - Pa, sad se spremamo za OI ČT! - iskezi se Ron. - Ma-ma, ima li još kobasica? Hari ponovo pogleda u svoje rezultate. Bili su dobr i onoliko koliko je mogao da očekuje. Ose ćao je samo malu grižu savesti... ovo je kraj njegov e ambicije da postane Auror. Nije postigao potreban rezultat iz n apitaka. Sve 106 Džoan K. Rouling vreme znao je da ne će, ali je ipak osetio probadanje u sto-maku kad je ponovo pogledao na to malo crno „I". Bilo mu je čudno, imaju ći u vidu da mu je upravo jedan Smrtožder pod maskom prvi rekao kako bi on, Hari, bio dobar Auror, ali ga je ta ideja toliko obuzela da nije mo-gao da zamisli šta bi drugo voleo da postan e. Štaviše, još od trenutka kada je, pre mesec dana, čuo to proro čan-stvo, izgledalo mu je da je to pravi, sudbinski poziv za njega... dokjedan ne umre, drugi ne ćemoći da živi... zar ne bi ispunjavao proro čanstvo, i time sebi pružio najve će šanse da preživi ukoliko bi se pridružio vrhunski iz-vežbanim čarobnjacima, čiji je posao da na ñu i ubiju Voldemora? 6. Drakovo skretanje Slede ćih šest nedelja Hari nije kro čio dalje od ba-šte Jazbine. Najve ći deo dana provodio je u vo ćnjaku Ve-slijevih igraju ći kvidi č dva na dva (Hari i Hermiona protiv Rona i Džini. Hermiona je bila o čajno loša a Dži-ni dobra, pa su bili prili čno dobro uskla ñeni), a uve če je jeo trostruke porcije svega što bi gospo ña Vesli izne-la pred njega. Bio bi to sre ćan,- miran raspust da nije bilo pri ča o nestancima, čucnim nesre ćama, čak i o pogibijama, koje su se gotovo svakog dana po javljivale u Proroku. Ponekad bi im Bil i gospodin Vesli saopšti li novosti i pre ne-go što bi bile objavljene u Proroku. Na veliko nezado-voljstv o gospo ñe Vesli, proslavu Harijevog šesnaestog ro ñendana pokvarile su jezive vesti koje je na ro ñendan-sku zabavu doneo Remus Lupin, koji je izgledao ispijeno i sumorno, sme ñe kose prošarane sivim vlasima, u ode ći pohabanijoj i zakrpljenijoj nego ikad. 108 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 109

- Bilo je još nekoliko napada dementora - objavi on kada mu gospo ña Vesli pruži ogroman komad ro ñendanske torte. - A našli su i telo Igora Karkarova u nekoj stra- ćari na severu. Iznad nje bio je postavljen Mra čni znak... Iskreno, iznena ñen sam što je uspeo da preživi čitavih godinu dana nakon što je napustio Smrtoždere. Siriju-sovom bratu Regulusu je to pošlo za rukom svega nekoli-ko dana, koliko se se ćam. - Da, pa dobro - re če gospo ña Vesli mršte ći se - mo-žda bismo mogli da pri čamo o nečemu drugom... - Da li ste čuli za Floreana Forteskjua, Remuse? -upita Bil, kom e je Fler stalno dolivala vino. - Čoveka kojijevodio... - ...poslasti čarnicu u Dijagon-aleji? - prekide ga Ha-ri ose ćaju ći neprijatnu mučninu u dnu stomaka. - Davao mi je sladoled besplatn o. Šta se desilo c njim? - Odvukli su ga, sude ći po izgledu njegovog stana. - Zašto? - upita Ron, dok je gospo ña Vesli pogledom streljala Bila. - Ko zna? Mora da ih je nekako uznemirio. Bio je do -bar čovek, taj Florean. - Kad ve ć pri čamo o Dijagon-aleji - re če gospo ña Ve-sli - izgleda da je i Olivander nest.ao. - Onaj što je pravio čarobne štapi će? - re če Džini, zaprepaš ćena. - Baš taj. Radnja je prazna. Nema tragova borbe. Ni ko ne zna da li je svojevoljno otišao ili je otet. - A štapi ći... kako će ljudi nabavljati čarobne šta-pi će? - Mora će da se zadovolje drugim majstorima - re če Lu-pin. - Ali Olivander je bio najbolji, i ukoliko ga se dru-ga strana dokopala, t o ne valja za nas. Dan posle ove prili čno sumorne ro ñendanske čajanke, stigoše im pisma i spiskovi knjiga sa Hogvortsa. Hari- jevo je sadržalo i jedno iznena ñenje: postao je kapiten kvidi čkog tima. - To ti daje status jednak asistentima! - sre ćno us-kliknu Hermiona. - Sada možeš da koristiš naše za-sebno kupatilo i sve drug o! - Opa, se ćam se kada je Čarli nosio ovakvu zna čku -re če Ron c ushi ćenjem prou čavaju ći zna čku. - Hari, ovo je baš kul, ti si moj kapiten... ak o me pustiš da se vratim u tim, tojest, ha, ha... - Pa, pretpostavljam da sad, kad smo dobili ovo, n e možemo više da odlažemo put u Dijagon-aleju - uzdahnu gospo ña Vesli, gledaju ći u Ronov spisak udžbenika. - I ći ćemo u subotu, ukoliko tvoj otac opet ne bude morao da ide na posao. Ne idem tamo bez njega. - Mama, zar zaista misliš da se Znaš-ve ć-ko krije me ñu policama c knjigama kod Brašnjavka u Mrljavka -zakikota se Ron. - A da nisu Forteskju i Olivander otišli na godi-š nji odmor, je li? - re če gospo ña Vesli, odjednom planuv-ši. - Ako misliš da teraš šegu sa bezbednoš ću, možeš da ostaneš, a ja ću ti sama doneti neophodne stvari... - Ne, “o ću da po ñem, ho ću da vidim Fredovu i Džordžovu radnju! - brže-bolje re če Ron. - Onda pazi kako se ponašaš, mladi ću, pre nego što zaklju čim da si isuviše nezreo da po ñeš c nama! - re če gospo ña Vesli ljutito, zgrabivši sat, na kome je svih de-vet kazaljki i dalje pokazivalo na smršnu o iasnosš, i smesti ga na gomilu tek opranih peškira. - A to važi i za povrat ak na Hogvorts! Ron ce c nevericom okrenu prema Hariju, a njegova m ajka uze korpu c vešom i rasklimatani sat u naru čje, i kao vetar odjuri iz sobe. - Bokca mu... ovde čovek više ne može ni da se naša-li... Ali je Ron narednih nekoliko dana pazio da se ne ša -li na Voldemorov ra čun. Subota osvanu bez izliva besa gospo ñe Vesli, mada je za doru čkom izgledala vrlo nape-to. Bil, koji je hteo da ostane kod ku će sa Fler (na Her-mionino i Džinino zadovoljstvo), dodade Hariju preko stola punu vre ćicu novca. - A meni? - omah zatraži Ron, razroga čivši o či. - To je Harijevo, idiote - re če Bil. - Izvadio sam ga iz tvog sefa, Hari, jer je sada potrebno i po pet sati da se dobije zlato, poš to su goblini veoma pooštrili obez-be ñenje. Pre dva dana su Barkiju Punišerpi nabili is-p itiva čku sondu u... veruj mi, ovako je lakše. - Hvala, Bile - re če Hari smeštaju ći novac u džep. - Ufek je ufifavan - zadivljeno je vrskala Fler gla -de ći Bila po nosu. Iza njenih le ña, Džini se pretvarala da povra ća u činiju c pahuljicama. Hari se zagrcnu jer je upravo jeo kornfleks, a Ron ga potap ša po le ñima.

Bio je obla čan, mra čan dan. Kad su izašli iz ku će na-vla čeći ogrta če, ispred, u dvorištu, čekao ih je speci-jalni automobil Ministarstva magij e, u kojem se Hari jednom ve ć vozio. - Dobro je što tata ponovo može da nam obezbedi ova kola - re če Ron zahvalno, razbaškarivši se kad kola glatko krenuše iz Jazbine . Bil i Fler su im mahali sa kuhinjskog prozora. On, Hari, Hermiona i Džini smes ti-še se u prostranim i udobnim zadnjim sedištima. - Nemoj da se navikavaš na njih, sve je to zbog Har ija - re če gospodin Vesli preko ramena. On i gospo ña Vesli bili su napred, sa šoferom Ministarstva. Suvoza čevo sedište bilo je rasklopljeno u dvosed. - Dodelj en mu je najviši prioritet, kad je obezbe ñenje u pitanju. U Pro-bušenom košlu pridruži će nam se i dodatno obezbe ñe-nje. Hari Pošer u Polukrvni Princ 111 Hari ništa ne re če. Nije mu se svi ñala pomisao da će i ći u kupovinu okružen bataljonom Aurora. Stavio je svoj nevidljivi ogrta č u ravdc, smatraju ći da ukoliko je taj ogrta č mogao da zavara Dambldora, može da posluži i za Ministarstvo, mada, kad bolje razmisli, nije bio si gu-ran da Ministarstvo zna za njegov ogrta č. - Evo nas, dakle - re če voza č posle iznena ñuju će krat-kog vremena, po prvi put progovorivši kad su usporili kod Čering krosa i zaustavili se ispred Probušenog ko-šla. - Treba da vas sa čekam, imate li pojma koliko ćete se zadržati? - Nekoliko sati, čini mi se - re če gospodin Vesli. -0, dobro je, i on je tu! Hari se ugleda na gospodina Veslija i proviri kroz prozor. Srce mu posko či. Ispred kr čme nisu čekali Au-rori, ve ć divovsko obli čje Rubeusa Hagrida, hogvortskog čuvara, koji je nosio dug kaput od dabrove kože, isk eziv-ši se kad ugleda Harijevo lice, slep za zapanjene poglede Nor malaca koji su tuda prolazili. - Hari! - grunu on, i uze Harija u kostolomni zagrl jaj u trenutku kada je iskora čio iz auta. - Bakbik... ovaj, Uve-lokrili... da, tr eba da gi vidiš, Hari, tak” je sre ćan šo se vratijo na svež vazduh... - Drago mi je što je zadovoljan - re če Hari cere ći se i masiraju ći svoj grudni koš. - Nismo znali da si ti to „obezbe ñenje"! - Znam, baš k”o u erap”a vremena, je l”? Vi”š, Mini -starstvo je “telo da ti pošalje bulumentu Aurora, al” je Dambldor rek”o da ću i ja da bidnem dovoljan - re če Ha-grid ponosito, isprsivši se i zadenuvši pal čeve u džepo-ve. - “Ajde da poñemo, ondak... posle vas, Moli, Arture... Probušeni košao je, prvi put otkad Hari pamti, bio potpuno prazan. Samo je Tom, gostioni čar, smežuran i bezub, ostao od starog društva. C na dom ih je pogledao 112 Džoan K. Rouling kad su ušli, ali pre nego što je stigao da progovor i, Ha-grid važno re če: - Samo smo u prolazu, Tome, siguran sam da razumeš. Hogvor tska posla, znadeš. Tom turobno klimnu glavom i nastavi da briše čaše. Hari, Hermiona, Hagrid i Veslijevi pro ñoše kroz bar i iza ñoše u hladnjikavo dvorištance iza zgrade, gde su stajali kontejneri. Hagrid podiže svoj ruži časti kišo-bran i čvrknu jednu ciglu u zidu, koji se odmah otvori u obliku lu čnog prolaza koji vodi u vijugavu, kaldrmisanu ulicu. Pro ñoše kroz ulaz i zastadoše da pogledaju naokolo. Dijagon-aleja se promenila. Raznobojni, svetle ći iz-lozi sa knjigama čini, sastojcima napitaka i kotlovima nisu više bili vidl jivi, ve ć skriveni iza ogromnih pla-kata Ministarstva magije, koji su bili zalepljeni preko njih. Na većini ozbiljnih ljubi častih plakata bila su uveli čana bezbednosna uputstva koja su tokom leta ve ć poslata na sve strane, a na nekima su bile pokretn e crno-bele fotografije Smrtoždera za koje se znalo da su slo-b odni. C prednje strane najbliže apoteke podrugljivo se smejala Belatriks L estrejndž. Nekoliko izloga bilo je za-mandaljeno, uklju čuju ći i one na sladoledžinici Florea-na Forteskjua. Meñutim, na ulici je nikao čitav niz oro nulih tezgi. Na najbližoj, podignutoj ispred Brašnjavka u Mrljavka, ispod prugaste, umrlj ane nadstrešnice, bio je pri čvrš ćen natpis na kartonu: Amajlije - efikasne irošiv vukodlaka, demenšora u I nferijusa Mali ofucani čarobnjak zveckao je u pravcu prola-znika pregrštima srebrnih simbola na lancima.

- Uzmite jednu za vašu devoj čicu, madam? - dozivao je gospo ñu Vesli, smeše ći se Džini. - Da zaštitite njen ljupki vrati ć? Hari Pošer u Polukrvni Princ 113 - Da sam na dužnosti... - re če gospodin Vesli ljutito, netremice gledaju ći prodavca amajlija. - Da, ali nemoj sada nikoga da hapsiš, dušo, žurimo - re če gospo ña Vesli nervozno proveravaju ći spisak. -Mislim da bi bilo bolje da po ñemo najpre do Madam Alj-kavuše, Hermioni su potrebne nove odore, Ronu ve ć vire gležnjevi u starim odorama, a tebi, Hari, sigurno treba-ju nove . Baš si porastao... hajdemo, svi... - Moli, nema smisla da svi idemo kod Madam Aljkavu- še - re če gospodin Vesli. - Zašto njih troje ne ode sa Hagridom, a mi ćemo da skoknemo do Brašnjavka u Mr-ljavka, i uzmemo udžbenike za sve? - Ne znam - re če gospo ña Vesli brižno, o čigledno rastrzana izme ñu želje da brzo završi kupovinu i želje da se ne odvajaju. - Hagrid e, misliš li...? - Ne sekiraj se, “ će da im bidne lepo sa mnom, Moli -re če Hagrid umiruju će se osmehnuvši, odmahuju ći svojom šakom velikom velikom kao poklopac kante. Gospoña Ve-sli nije bila potpuno ube ñena, ali je dozvolila da se raz-dvoje, pojurivši prema Brašnjavku u Mrljavku c mužem i Džini, dok se Hari, Ron, Hermiona i Hagrid uputiše ka prodavnici Madam Aljkavuše. Hari je primetio da mnogi prolaznici imaju isti užu rban, brižan izgled kao i gospo ña Vesli, i da se niko više ne zaustavlja da bi razg ovarao. Kupci su se držali zajedno u malim zbijenim grupama, i hitro ob avljali svo-je poslove. Izgleda da niko nije sam kupovao. - Moglo bi da bidne malo gužvanjca tamo, sa svim” n a-ma - re če Hagrid zaustavivši se ispred radnje Madam Aljkavuše i nagn u se da proviri kroz izlog. - “ Će da ostanem napolju da čuvam stražu, važi? I tako Hari, Ron i Hermiona u ñoše zajedno u malu prodavnicu. Izgledala je, na prvi pogled, prazna, ali čim \ 114 Džoan K. Rouling se iza njih zalupiše vrata, za čuše poznat glas, koji je do-pirao iza rafa sa blistavim zeleno-plavim odorama. - ...nisam dete, ukoliko nisi primetila, majko. Sav r-šeno sam sposoban da sam kupujem. Začu se coktanje, i glas koji Hari prepozna kao glas M adam Aljkavuše re če: - Pa sad, dušo, tvoja majka je sa-svim u pravu, niko od nas više ne bi smeo sam da lunja na-okolo, to nema nikakve veze c tim da li si dete... - Pazi malo še stavljaš tu zihernadlu, ho ćeš li? Iza rafa pojavi se tinejdžer bledog, špicastog lica i svetloplave kose, nose ći vrlo lep komplet tamnozelenih odora koje su svetl ucale od silnih pribada ča oko poruba i ivica rukava. Krupnim koracima pri ñe ogledalu i sta-de da se gleda, nekoliko trenutaka pre nego što je prime-tio Harija, Rona i Hermionu iza svojih ramena u odrazu ogledala. On za čkilji svojim sitnim svetlosivim o čima. - Ako se pitaš kakav je to smrad, majko, jedna Blat o-krvna je upravo ušla - re če Drako Melfoj. - Nema potrebe za takvim re čima! - re če Madam Alj-kavuša dojurivši iza rafa c odećom, c kroja čkim metrom i štapi ćem u ruci. - I ne želim da vidim isukane šta-pi će u mojoj radnji! - dodade žurno, jer je, kad je po gleda-la prema vratima, videla kako Hari i Ron stoje tamo, obojica uperivši štapi će u Draka. Hermiona, koja je stajala malko iza njih, prošaputa : -Ne, nemojte, zaista, nije vredno toga... - Da, kao da bi se usudio da koristiš magiju izvan škole - podrugnu se Melfoj. - Ko ti je nagrdio oko, Gren-džerova? Hteo bih da m u pošaljem cve će. - Dosta je bilo - oštro će Madam Aljkavuša osvrnuv-ši se preko ramena traže ći podršku. - Madam... molim vas... Iza rafa c ode ćom pred njih izlete Narcisa Melfoj. Hari Pošer u Polukrvni Princ 115

- Sklanjajte to - re če hladno Hariju i Ronu. - Ako po-novo napadnete mog sina, pobrinu ću se da vam to bude po-slednja stvar koju ćete ikad uraditi. - Stvarno? - re če Hari iskora čivši napred i zure ći u ravnodušno i arogantno lice koje je, uprkos bledilu, i dalje li čilo na lice svoje sestre. Sad je bio iste visine kao ona. - Ho ćeš da dovedeš nekoliko smrtožderskih pajtaša da nas smaknu, je li? Madam Aljkavuša ciknu i uhvati se za srce. - Stvarno, ne biste smeli da optužujete... opasno j e da se tako nešto kaže... sklanjajte štapi će, molim vas! Ali Hari nije hteo da spusti svoj štapi ć. Narcisa Melfoj mu se neprijatno nasmeši. - Vidim da ti to što si Dambldorov ljubimac daje o sećaj lažne sigurnosti, Hari Poteru. Ali Dambldor ne će uvek biti tu da te zaštiti. Hari podsmešljivo pogleda naokolo. - Au... zamisli samo... sad ga nema! Što onda ne pr o-baš da to u činiš? Možda bi mogli da ti na ñu ćeliju za dvoje u Askabanu, da budeš sa svojim mužem gubitnikom! Melfoj ljutito polete na Harija, ali se saplete o s voju preduga čku odoru. Ron se glasno nasmeja. - Da se nisi usudio tako da razgovaraš c mojom majk om, Poteru! - prete će zareža Melfoj. - Sve je u redu, Drako - re če Narcisa zadržavši ga tankim belim prstima za rame. - O čekujem da će se Poter ponovo sastati sa svojim dragim Sirijuso m pre nego ja sa Lucijusom. Hari još više podiže štapi ć. - Hari, ne! - zaje ča Hermiona vuku ći ga za ruku u po-kušaju da je spusti. - Razmisli... ne smeš... bi ćeš u veli-koj nevolji... 116 Džoan K. Rouling Madam Aljkavuša se za tren ukopa u mestu, toliko je bila uzrujana, a onda reši da se ponaša kao da se ništa ne dešava, u nadi da i ne će. Nagnu se prema Melfoju, ro-jijei dalje gledao u Harija. - Mislim da bi ovaj levi rukav mogao još malo da se potkrati, dušo, samo da... - Jao! - vrisnu Melfoj odgurnuvši joj ruku - pazi g de stavljaš pribada če, ženo! Majko... mislim da više ne že-lim ovu... On svu če odoru preko glave i baci je na pod ispred no-gu M adam Aljkavuše. - U pravu si, Drako - re če Narcisa gledaju ći Hermi-onu c prezirom. - Sad kad znam kakav šljam kupuje ovde... bolje da odemo do P osšave u čiike. - Rekavši to, njih dvoje žurno izleteše iz radnje, a Melfoj se po trudi da iz sve snage udari Rona dok je izlazio. - Pa, sšvarno\ - re če Madam Aljkavuša skupljaju ći popadale odore, uperivši u njih vrh svog štapi ća kao da je usisiva č, da lakše pokupi prašinu. Sve vreme, dok su probali Harijeve i Ronove nove od ore, bila je rastresena, pokušala je da proda Hermio-ni čarobnja čku odoru, umesto vešti čje, i najzad ih ispra-tila c ose ćanjem olakšanja što im vidi le ña. - Uzeli sve š”o vam treba? - upita Hagrid živahno kad su se ponovo pojavili pred njim. - Otprilike - re če Hari. - Jesi li video Melfojeve? - Jes” - re če Hagrid nezainteresovano. - Al” ne bi se usudili d a traže kavgu usred Dijagon-aleje, Hari, ne se-kiraj se zbog nji” . Hari, Ron i Hermiona razmeniše poglede, ali pre ne- go što su stigli da Hagrida oslobode zablude, nai ñoše gospodin i gospo ña Vesli i Džini, tegle ći teške pakete knjiga. Hari Pošer u Polukrvni Princ 117 - Svi ste dobro? - upita gospo ña Vesli. - Nabavili ste odore? U redu, možemo onda, na putu do Freda i Džor-dža usput da svratimo do apoteke i Ijlopa... a sad, držite sejedniuz druge... Ni Hari ni Ron nisu ništa kupili u apoteci, pošto s u znali da više ne će imati napitke, ali obojica su ku-pila velike kutije oraha , za Hedvigu i Prasvidžeona, u Ij-lopovoj trgovini sova. A onda, zajedno sa gosp oñom Ve-sli, koja je svaki čas proveravala koliko je sati, zaputi-še se dalje u licom, u potrazi za Veslijevskim čarobnja č-kim ludorijama, radnjom koju su držali Fred i Džor dž.

- Stvarno ne možemo da ostanemo dugo - re če gospo ña Vesli. - Stoga ćemo samo nabrzaka da bacimo OKO, a zatim se vra ćamo u auto. Mora da smo blizu, ovo je broj 92... 94... - Oia - re če Ron od jednom zastavši. U odnosu na bezli čne, plakatima prekrivene radnje oko njih, izlozi Fr edove i Džordžove radnje privla čili su pogled kao vatromet. Slu čajni prolaznici su se preko ra-mena osvrtali gledaju ći u te izloge, a nekoliko prili č-no zaprepaš ćenih ljudi ve ć je zastalo kao da su oma ñija-ni. Izlog c leve strane bio je zaslepljuju će pun robe koja se obrtala, pucketala, sevala, posk akivala i vriskala. Hariju po ñe voda na usta čim ih je video. Preko desnog iz-loga bio je ogroman plakat, ljubi čast kao i oni iz Mini-starstva, ali ukrašen svetle ćim žutim slovima: Ne treba da vas brine Znate-ve ć-ko? TREBALO bi da vas brine ZATVOR-JE-TO Opstipacijska senzacija od koje pati c ela nacija! Hari po če da se smeje. Čuo je slabašno jecanje pored sebe i zatekao gospo ñu Vesli kako zuri u plakat zaneme- 118 Džoan K. Rouling la od čuda. Usne su joj se micale, tiho izgovaraju ći: „3 A-TVOR-JE-TO". - Ubi će ih na spavanju! - prošaputa ona. - Ne, ne će! - re če Ron, koji se, kao i Hari, smejao. -Ovojesjajno! On i Hari prvi u ñoše u radnju. Bila je puna mušteri-ja. Hari nije mo gao da pri ñe policama. Zurio je naokolo, u kutije naslagane do t avanice: tu su bile zabušantske bombonjere, koje su blizanci usavršili tokom svoje po-slednje, nezavršene godine na Hogvortsu. Hari je zapazio kak o se krvavonosni nugat najbolje prodaje, jer je od njega preostala samo jo š jedna kutija na polici. Bilo je pre-grada punih štapi ća za trikove, najjeftiniji od njih bi se uz zamah pretvorili u gumeno pile ili u ženske ga će. Najskuplji bi korisnika koji ništa ne sluti udarali po glavi i vratu. Bilo je tu i kut ija sa perima, me ñu njima i samopunećih, onih koja proveravaju pravopis i onih koja sama odgovaraju na kontrolne zadatke. Gužva se malo raš čisti i Hari se probi do tezge, vde je bulumenta odu-ševljenih desetogodišnjaka posmatrala drvenog čove- čuljka koji se lagano peo stepenicama prema pravim ve-šalima, oslo njenim na kutije c natpisom: „Vešala za vi-šekratnu upotrebu - pogodi slova ili će da visi!" - „Patentirane čini za sanjarenje"... Hermiona se nekako probila do izloženih predmeta bl izu tezge i po čela da čita obaveštenje na pole ñini ku-tije sa dre čavo obojenom slikom zgodnog mladi ća i one-sveš ćene devojke na palubi gusarskog broda. - Uz iomo ć obi čne bajalice zaiaš ćeše u najkvali-šešnije, izuzešno realisši čno iolu časovno sanjare-nje, koje se lako može ukloiiši u ir ose čne školske ča-sove u irakši čno je neirimešno (iroirešne iojave: izaziva šui izr az lica iose ćanje iraznine u manje bala-vljenje). Ne irodaje se mla ñima od šesnaesš godina. - Hari Pošer u Polukrvni Princ Znaš - re če Hermiona pogledavši u Harija - to je zai-sta neve rovatna čarolija! - Zbog toga što si sad rekla, Hermiona - za ču se glas iza njih - dobi ćeš jednu besplatno. Pred njima je stajao nasmejani Fred, odeven u tamno -ljubi častu odoru, koja je veli čanstveno isticala njegovu plamenori ñu kosu. - Kako si, Hari? - Rukovaše se. - Šta ti je c OKOM, Hermiona? - Tvoj pesni čavi teleskop - re če ona žalosno. - 0, boga mu, zaboravio sam na njih - re če Fred. -Evo... On izvadi kutijicu iz džepa i dade joj. Ona je opre zno otvori i vide gustu žutu kremu. - Samo je utapkaj na modricu i nesta će za manje od sa-ta - re če Fred. - Morali smo da prona ñemo neki pristo-jan odstranjiva č modrica, ve ćinu proizvoda testiramo na sebi. Hermiona je delovala nervozno. - Ovo je bezbedno, z ar ne? - Naravno da jeste - re če Fred ohrabruju ćim tonom. -Do ñi, Hari, vodim te u obilazak. Hari ostavi Hermionu da macka pastu po svom pomo-dr elom oku i po ñe za Fredom prema zadnjem delu radnje, gde je bio štand sa kart ama i trikovima c kanapom.

- Normalski ma ñioni čarski trikovi! - re če Fred ve-selo, pokazuju ći na njih. - Za fijuke kao što je tata, znaš, koji vole Normalske s tvari. Nije neka zarada, ali imamo stabilnu potražnju i to su super pokloni... o , evo i Džordža... Fredov brat blizanac energi čno se rukova c Harijem. - Vodiš ga u obilazak? Do ñi ovamo, Hari, tu se obr- će pravi novac... ej, ši, sšriaš li neššo u džei, ilaši- ćeš krvlju, a ne galeonima! - dodade upozoravaju ći nekog 120 Coan K. Rouling mališana koji brže-bolje skloni ruku sa tubice c na tpi-som: „Jestivi mra čni znaci - od njih svima pripada muka!" Džordž razgrnu zavesu iza normalskih trikova i Hari vide mra čniju, manje pretrpanu prostoriju. Na tim proiz-vodi ma ambalaža je bila mnogo prigušenije boje. - Upravo smo proizveli ovu malo ozbiljniju liniju proizvoda - re če Fred. - Smešno je kako se to desilo... - Ne bi verovao koliko ima ljudi, čak i onih što ra-de u Ministarstvu, koji nisu u stanju da izvedu pristojne zaštitne čini - re če Džordž. - Naravno, oni nisu imali tebe da ih podu čavaš, Hari. - Tako je... pa, mislili smo da su zaštitni šeširi do-bra fora. Znaš, izazoveš nekog da te ga ña činima dok to nosiš na glavi, i posmatraš mu lice ka d ta čin samo od-sko či. Ali je Ministarstvo kupilo pet stotina tih čini, za celokupno osoblje obezbe ñenja! A i dalje primamo ve-like narudžbine! - Stoga smo proširili asortiman zaštitnim ogrta- čima, zaštitnim rukavicama... - ...mada im ne bi previše pomogli protiv neoprosti -vih kletvi, ve ć samo protiv onih manjih i umereno jakih čini i kletvi. - A onda smo mislili da bismo mogli da za ñemo u pod-ru čje odbrane od mra čnih veština, jer se tu vrti velika lova - nastavi Džord ž oduševljeno. - Ovo je baš kul. Gle-daj, instant prašak za trenutni mrak, uvoz imo ga iz Pe-rua. Zgodno da brzo pobegneš odnekud. - A police c našim lažnim detonatorima samo se pra zne, vidi - re če Fred pokazuju ći na čudne crne pred-mete nalik automobilskim trubicama, koji su pokušava-li da se sklone c vidika. - Samo krišom is pustiš neki od njih, a on će da odjuri i bu čno iš čezne, vrše ći diver- ~ ziju, ukoliko ti treba.. - Zgodno - re če Hari impresionirano. Hari Pošer u Polukrvni Princ 121 - Evo ti - re če Džordž uhvativši nekoliko trubica i dobaci ih Har iju. Mlada veštica sa kratkom plavom kosom pomoli gla-vu iza zavese. Hari vide da i ona nosi tamnoljubi častu odoru osoblja radnje. - Neka mušterija traži šaljivi kotao, gospodine Ve sli i gospodine Vesli - re če. Hariju je bilo čudno što Freda i Džordža oslovljavaju sa „gospoda V esli", ali oni pohitaše krupnim koracima. - Ostani tu gde si, Veriti, dolazim - spremno re če Džordž. - Hari, uzmi sve što želiš, važi? Besplatno. - Ne mogu to da u činim! - re če Hari, koji je ve ć izva-dio vre ćicu c novcem da plati za lažne detonatore. - Ovde ne možeš da platiš - re če odlu čno Fred, gu-raju ći u stranu Harijevo zlato. - Ali... - Ti si nam dao po četnu pozajmicu, nismo to zaboravi-li - re če strogo Džordž. - Uzmi sve što poželiš i nemoj da zaboraviš da i drug ima kažeš tde si to nabavio, ako pitaju. Džordž izlete kroza zavesu da pomogne oko drugih mu -šterija, a Fred povede Harija natrag u glavni deo radnje da prona ñu Hermionu i Džini, koje su i dalje razgledale patentirane čini za sanjarenje. - Zar vi, devojke, niste otkrile naše specijalne ču-do-vešti čje proizvode? - upita Fred. - Za mnom, dame... Blizu prozora, oko niza dre čavoruži častih proizvo-da na či čkale su se uzbu ñene devoj čice, koje su se oduše-vljeno kikotale. Hermiona i D žini su se, iz opreza, ustru- čavale. - Evo vam - re če Fred ponosno. - Najbolji izbor lju-bavnih napitak a koji ćete igde na ći. Džini skepti čno podiže obrvu. - Da li deluju?

722 Džoan K. Rouling - Svakako, čitavih dvadeset četiri časa odjednom, u zavisnosti od težine de čaka o KOM se radi... - ...i privla čnosti devojke - re če Džordž, iznenada is-krsnuvši pored njih. - Ali ne prodajemo ih našoj sestri - re če neo čekivano se uozbiljivši - ne dok je oko nje pe-torica momaka, na osnovu onog što... - Sve što ste čuli od Rona su obi čne laži - re če Dži-ni smireno, saginju ći se da uzme malo ruži často lon če sa police. - Šta je to? - Iskorenjiva č bubuljica za deset sekundi zagaranto-vano - re če Fred. - Odli čan za sve, od čireva do mitese-ra, ali ne menjaj temu. Zar sada ne izlaziš c MOMKOM no imenu Din Tomas? - Da - re če Džini. - I poslednji put kad sam pogleda-la, on j e bio samo jedan dečak, a ne petorica. Šta je ovo? Ona pokaza na pufnaste loptice u nijansama ruži ča-ste i ljubi časte, koje su se vrtele po dnu kaveza i ispu-štale prodornu pisku. - Pigmejske pufne - re če Džordž. - Minijaturni pufno-košci, ne možemo dovo ljno brzo da ih nakotimo, koliko se prodaju. A šta je c Majklom Kornerom? - Otka čila sam ga, nije umeo da gubi - re če Džini, sta-vi prst na rešetke kaveza i zagleda se u pigmejske pufne koje su se gurkale p o njemu. - Stvarno su cakane! - Ljupke su, nego šta - složi se Fred. - Ali isuviš e brzo menjaš momke, zar ne? Džini se okrenu ka njemu, c rukama na kukovima. Lic e joj je bilo toliko nalik maj činom da se Hari za čudi što Fred nije ustuknuo. - To se tebe ne ti če. A tebi bih bila zahvalna - ljuti-to dobaci Ronu, koji se upravo pojavio iza Džordžovog lak-ta, pretrpan robo m sa polica - da ovoj dvojici ne pri čaš takve pri če o meni! Hari Pošer u Polukrvni Princ 123 - To je tri galeona, devet sikla i knut - re če Fred prebrojavaju ći kutije u Ronovom naru čju. - Pare na sunce. - J a sam ti brat! - A to što nosiš je naša roba. Tri galeona, devet s i-kla. Oprosti ću ti knut. - Ali, ja nemam tri galeona i devet sikla! - Onda bolje to vrati na police, sve na svoje mesto . Ron ostavi nekoliko kutija, i pokaza Fredu rukom je- dan ružan gest, ali to, na nesre ću, primeti gospo ña Ve-sli, koja je izabrala baš taj trenutak da se pojavi. - Ako te ponovo vidim da to radiš, za čara ću ti prste da ne mogu da se razdvoje - re če ona oštro. - Mama, mogu li da dobijem pigmejsku pufnu? - odjed -nom upita Džini. - Pig... šta? - oprezno upita gospo ña Vesli. - Vidi ih, baš su cakane... “ Gospo ña Vesli se pomeri u stranu da vidi te pigmejske puf ne, a Hariju, Ronu i Hermioni smesta se ukaza neza-klonjen pogled kroz i zlog. Drako Melfoj je sasvim sam ju-rio ulicom. Kada je prolazio pored Veslijevs kih čarob-nja čkih ludorija, pogledao je preko ramena. Nekoliko se-kundi kasnije zamakao je van vidokruga izloga, te ga izgu-biše iz vida. - Pitam se tde mu je mamica - re če Hari mrgodno. - Reklo bi se da joj je umakao - re če Ron. - Zašto? - upita Hermiona. Hari ne re če ništa, ali je napregnuto razmišljao. Narcisa Melf oj ne bi dobrovoljno ispustila iz vida svog di čnog sina. Mora da se Melfoj silno potrudio da se oslobodi njenog stiska. Poznaju ći Melfoja, i nimalo ga ne simpatišu ći, Hari je bio siguran da razlog ne može biti bezazlen . Osvrnu se oko sebe. Gospodin Vesli i Džini naginjal i su se ka pigmejskim pufnama. Gospodin Vesli je o čarano 124 Džoan K. Rouling ispitivao špil obeleženih normalskih karata. Fred i Džordž su pomagali mušterijama da se sna ñu. C druge stra-ne stakla, Hagrid je stajao le ñima okrenut njima, gledaju- ći tamo-amo po ulici. - Brzo ispod ovoga - re če Hari izvla čeći nevidljivi ogrta č iz torbe. - 0... ne znam, Hari - re če Hermiona gledaju ći u nedo-umici prema gospo ñi Vesli.

-Dolazi!- podviknu joj Ron. Na trenutak je oklevala, a onda se zavukla ispod og r-ta ča, zajedno sa Harijem i Ronom. Niko nije primetio da su nestali. Svi su bil i isuviše zainteresovani za Fre-dove i Džordžove proizvode. Hari, Ron i Hermion a probi-še se do vrata što su brže mogli, ali kada su stigli na ulicu, Melfoj je već nestao, podjednako uspešno kao i oni. - Išao je u onom pravcu - promrmlja Hari što je mo- guće tiše, tako da ih Hagrid, koji je pevušio, ne čuje. -Hajd”mo. Iskradoše se pored njega, izviruju ći levo i desno, kroz izloge i vrata, dok Hermiona ne pokaza prstom na-pred. - To je on, zar ne? - prošaputa ona. - Skre će nalevo? - Veliko iznena ñenje - došapnu Ron. Jer, Melfoj je pogledao oko sebe, a onda skliznuo u Nokturn-aleju i iš čezao c vidika. - Brzo, ili ćemo ga izgubiti - re če Hari ubrzavši ko-rak. - Vide će nam se stopala! - upozori ih Hermiona po-što joj ce ogrta č malo izdigao iznad članaka. Sada im je bilo mnogo teže da se skrivaju u troje ispod njega. - Nije važno - re če Hari nestrpljivo - samo požuri! Ali Nokturn-aleja , sporedna ulica posve ćena mra č- nim veštinama, bila je potpuno pusta. Virili su kro z iz- Hari Pošer u Polukrvni Princ 125 loge dok su prolazili, ali ni u Jvdnoj radnji kao d a uop-šte nije bilo mušterija. Hari je pretpostavljao da bi kupovina mr ačnih rekvizita u ovo opasno i sumnji čavo doba bila prili čno riskantna - ili bi to pre bila činje-nica da vas vide kako te stvari kupujete. Hermiona ga snažno uš tinu za ruku. ; -Joj! - Pst! Vidi! Tu je, unutra! - prodahta ona Hariju u uvo. Bili su pred jedinom radnjom u Nokturn-aleji koju j e Hari ikada posetio: kod Bordžina u Burksa, gde su se pro-davali raznorazni čudni predmeti. Tamo je usred vitrina punih lobanja i starih boca stajao Drako Me lfoj, okre-nut le ñima prema njima, jedva vidljiv iza istog onog ve-likog crnog ormana u kom se Hari jednom krio da bi izbe-gao Melfoja i njegovog oca. Sude ći po pokretima Melfo-jevih ruku, vrlo je žustro govorio. Vlasnik radnje, gospo -din Bordžin, pogrbljen čovek masne kose, stajao je licem okrenut Melfoju. Na lic u je imao čudan izraz pomešane ozloje ñenosti i straha. - Kad bismo samo mogli da čujemo šta pri čaju! - re če Hermiona. - Možemo! - re če Ron ushi ćeno. - Čekaj... prokleti... On ispusti nekoliko kutija koje je još vukao sa sobom, trapavo uzimaju ći najve ću. - Produžne uši, vidi! - Fantasti čno! - re če Hermiona kad Ron odmota du-ga čke niti boje mesa i po če da ih provla či ispod vrata. -0, nadam se da vrata nisu u činjena neprobojnim... - Nisu! - re če Ron razdragano. - Slušaj! Skupili su glave jednu uz drugu i napregnuto slušal i na kraju tih žica, kroz koje se Melfojev glas čuo jasno i glasno, kao da su uklju čili radio. - ...znaš kako da je popraviš? 726 Doan K. Rouling - Možda - re če Bordžin tonom koji je nagoveštavao da ne želi niš ta da obe ća. - Ipak, moram najpre da je vi-dim. Zašto je nisi done o u radnju? - Ne mogu - re če Melfoj. - Mora da stoji tamo. Treba samo da mi ka žeš kako to da uradim. Hari vide kako se Bordžin nervozno oblizuje. - Pa, ako ne mogu da je vidim, kažem ti da će biti vr-lo teško. Ne mogu ništa da garantujem. - Ne? - re če Melfoj, a Hari je znao, po njegovom tonu, da se M elfoj podrugljivo smeška. - Možda će te ovo na-terati da budeš malo sigurniji. On se pomeri ka Bordžinu i sada nije mogao da se vi di od vitrina. Hari, Ron i Hermiona se odgegaše postrance ne bi li ga držali n a oku, ali su mogli da vide samo Bor-džina, koji je izgledao veoma preplašeno.

- Ako ikome kažeš - re če Melfoj - bi će odmazde. Znaš Fenrira Surog? On je porodi čni prijatelj, navra- ćaće c vremena na vreme da bi bio siguran da posve ćuješ punu pažnju ovom problemu. - Nema potrebe za... - Ja ću o tome da odlu čim - re če Melfoj. - Pa, bolje da idem. I ne zaboravi da ovu čuvaš na sigurnom. Bi će mi potrebna. - Možda bi želeo sad da je uzmeš? - Ne, naravno da ne bih, glupavi kepecu, kako bih j e no-sio niz ulicu? Samo nemoj da je prodaš. - Nipošto... gospodine. Bordžin mu se duboko nakloni kao onda kada ga je Ha ri video da se klanja Lucijusu Melfoju. - Nikome ni re či, Bordžine, što zna či ni mojoj majci, razumeš li? - Naravno, naravno - promrmlja Bordžin ponovo se k lanjaju ći. Hari Pošer u Polukrvni Princ 127 Slede ćeg trenutka zvono na vratima glasno zazvecka i Melf oj oholo iza ñe iz radnje, vrlo zadovoljan sobom. Prošao je tako blizu Harija, Rona i Hermione da su ose-tili kako im ogrta č ponovo leprša oko kolena. Bordžin ostade sle ñen u radnji, a njegov usiljeni osmeh beše iš- čezao. Izgledao je zabrinuto. - Šta to bi? - prošaputa Ron namotavaju ći produžne uši. - Pojma nemam - re če Hari napregnuto razmišljaju ći. - Ho će da mu se nešto popravi... i ho će da rezerviše ne-što odatle... jeste li videli šta je pokazivao kad je re-kao „ovu". - Ne, bio je iza ove vitrine... - Vas dvojica ostanite ovde - prošaputa Hermiona. - Šta to...? Ali Hermiona je ve ć izronila ispod ogrta ča. Prove-rila je frizuru ogledaju ći se u izlogu, a onda umaršira-la u prodavnicu, uz ponov nu zveku zvonca. Ron ponovo br-že-bolje spusti produžne uši ispod vrata i dodad e jednu žicu Hariju. - Zdravo, kakvo užasno jutro, zar ne? - živahno re če Hermiona Bordžinu, koji ne odgovori, ali joj uputi sum-nji čav pogled. Veselo pevuše ći, Hermiona je se šetkala izme ñu gomile izloženih stvar čica. - Je li ova ogrlica na prodaju - upita ona zastavši ispred jedne zastakljene vitrine. - Ako imaš hiljadu i petsto galeona - re če Bordžin hladno. - 0... pa... ne, nemam baš toliko - re če Hermiona šet-kaju ći po radnji. - A šta je sa ovom ljupkom... ovaj... loba-njom? - Šesnaest galeona. - Dakle, na prodaju je? Da je možda... ne čuvate za ne-kog? 128 Džoan K. Rouling Bordžin je pogleda ispod oka. Hari je imao opak ose ćaj da on ta čno zna na šta Hermiona cilja. O čito je i Her-miona osetila da se odala, jer odjedno m potpuno zaboravi na oprez. - Stvar je... pa... de čko koji je upravo bio ovde, Drako Melfoj, on mi je drug, a ho ću da mu kupim ro ñendanski po-klon. Ali, ako je ve ć nešto rezervisao, ja ne želim da mu kupim to isto, pa... ovaj... Pri ča je, po Harijevom mišljenju, bila vrlo klimava, a očigledno da je i Bordžin isto mislio. - Napolje - re če oštro. - Gubi se! Hermiona nije čekala da joj ce dvaput kaže, ve ć je po-jurila ka vratima, dok joj je Bordžin bio za petama. Kad zvonce ponovo zvecnu, Bordžin zalupi vrata za njom i sta-vi znak „Zatvoreno". - Pa - re če Ron ponovo prebacuju ći ogrta č preko Her-mione. - Vredelo je pokušati, mada si bila pomalo pro-vidna... - Pa, slede ći put mi ti pokaži kako se to radi, maj-storu miste rija! - prasnu ona. Ron i Hermiona prepirali su se sve dok nisu stigli u Veslijevske čarobnja čke ludorije, gde su morali da zasta-nu kako bi se neop aženo prošunjali pored vidno zabri-nute gospo ñe Vesli i Hagrida, koji su o čigledno primeti-li njihovo odsustvo. Kad su ve ć bili u radnji, Hari smota nevidljivi ogrta č i sakri ga u torbu, a zatim se pridruži Ronu i Hermioni upravo u trenutku kada su,

odgovaraju ći na optužbe gospo ñe Vesli, po čeli da je ube ñuju da su sve vreme bili u sobi pozadi, ali da nije dovoljno dobro po-gledal a. 7. Klub puži ća Hari je veliki deo poslednje nedelje raspusta pokuš a-vao da pronikne u zna čenje Melfojevog ponašanja u Nok-turn-aleji. Najviše ga j e uznemirio zadovoljan izgled na Melfojevom licu dok je napuštao radnju. Ono čemu se Melfoj raduje ne može biti dobra vest. Sekiralo ga je i to što ni Ron ni Hermiona nisu pokazivali zaintereso-vanost za Melfojeve aktivnosti kao on: i li se bar čini-lo da su im već posle nekoliko dana dosadile rasprave o tome. - Da, ve ć sam se složila da tu nisu čista posla - re če Hermiona pomalo nestrpljivo. Sedela je na prozorskoj dasci u Fredov oj i Džordžovoj sobi, podigavši noge na jed-nu kartonsku kutiju, nevoljno odvojivši pogled od novog primerka Višeg nivoa irevo ñenja runa. - Ali, zar se ni-smo složili da može da bude više objašnjenja? - Možda je slomio svoju Ruku slave? - re če Ron neod-re ñeno, pokušavaju ći da ispravi savijene gran čice na metli. - Se ćaš se one smežurane ruke koju je Melfoj imao? - A šta ćemo c onim kad je rekao: „I ne zaboravi da ovu čuvaš na sigurnom"? - upita Hari po ko zna koji put. 130 Džoan K. Rouling - Zvu čalo mi je kao da Bordžin ima još jedan takav slo-ml jeni predmet, a Melfoj ih želi oba. - Misliš? - re če Ron pokušavaju ći da sastruže pr-ljavštinu sa drške metle. - Da - re če Hari. Kad ni Ron ni Hermiona ne odgovo-riše, on r eče: - Melfojev otac je u Askabanu. Zar ne mi-sliš da bi Melfoj vol eo da se osveti? Ron ga pogleda, trep ćući. - Melfoj da se sveti? Šta on tu može? - Upravo to ti i govorim, ne znam! - re če Hari fru-strirano. - Ali nešto smera i mislim da to treba ozbiljno da shvatimo. Otac mu je Smrtožder i... Hari prekide misao, upiru ći pogled na prozor iza Hermione, i zinu. Upravo mu se javila zapanjuju ća pomi-sao. - Hari? - re če Hermiona brižnim glasom - šta nije U redu? - Nije valjda da te ponovo pe če ožiljak? - nervozno upita Ron. - On je Smrtožder - re če Hari lagano. - On je zame-nio svog oca i sada je i sam Smrtožder! Nastupi tajac, a onda Ron prasnu u smeh. - Melfoj? Tek mu je šesnaest, Hari! Misliš da bi Z naš-ve ć-ko dozvolio da mu se Melfoj pridruži? - Ne deluje nimalo verovatno, Hari - re če Hermiona prigušenim glasom. - Na osnovu čega misliš... - Kod Madam Aljkavuše... Nije ga ni dotakla, a on j e vrisnuo i trgnuo ruku kao oparen kad je krenula da mu za-vr će rukav. I to levi rukav. Obeležen je Mra čnim bele-gom. Ron i Hermiona se pogledaše. - Pa... - re če Ron ne baš ube ñen. - Mislim da je samo hteo da se izvu če odande, Hari -re če Hermiona. Hari Pošer u Polukrvni Princ 131 - Pokazao je Bordžinu nešto što ne smemo da vidimo - Hari ga tvrdoglavo pritisnu. - Nešto što je ozbiljno preplašilo Bordži na. Bio je to Znak, znam to... Pokazi-vao”je Bordžinu c kim ima posla, videl i ste kako je Bor-džin ozbiljno primao sve što čuje. Ron i Hermiona se ponovo pogledaše. - Nisam baš siguran, Hari... - Da, i dalje ne mislim da bi Znaš-ve ć-ko dozvolio da mu se Melfoj pridruži... Ozloje ñen, ali i dalje apsolutno ube ñen da je u pravu, Hari zgrabi hrpu prljavih dresova za kvidi č i iza ñe iz sobe. Gospo ña Vesli je danima molila da ne ostavljaju pranje i pakovanje za poslednji trenutak . U hodniku na spratu nalete na Džini, koja se vra ćala u svoju sobu nose- ći hrpu sveže oprane ode će. - Ne bih sada išla u kuhinju - upozori ga ona. - Pr e-puna je Flegme. - Pazi ću da ne postanem flegmati čan - nasmeja se Ha-ri.

I zaista, kada je ušao u kuhinju, zatekao je Fler k ako sedi za stolom raspredaju ći o ven čanju c Bilom, dok ju je gospo ña Vesli netremice posmatrala preko hrpe samolju-šte ćih prokelja, vidno loše volje. - ...Bil i ja smo gotofo da imamo samo dve deferuše , Džini i Gabrrrijela baš slatko isgledaju zajedno. Mi-slim da ih obu čem u bledozlatno - rose bi se ušasno sla-galo c Džininom kosom... - A, Hari! - oglasi se gospo ña Vesli presekavši Fle-rin monolog. - Baš dobro, htela sam da ti objasnim ne-što o bezbednosnim aran žmanima za sutrašnji put u Ho-gvorts. Ponovo ćemo dobiti kola od Ministarstva, a na stanici će nas sa čekati Aurori... - Ho će li i Tonks biti tamo? - upita Hari daju ći joj svoju opremu za kvidi č. . 132 Džoan K. Rouling - Ne, ne bih rekla, ona je stacionirana negde drugd e, po onome što mi je Artur rekao. - Ta Tonks je paš prestala da fodi ra čuna o sepi -razmišljala je glasno Fler, prou čavaju ći sopstveni za-divljuju ći odraz na pole ñini kašike -felika greška, ako mene pitate... - Da, hvala - re če gospo ña Vesli zajedljivo, ponovo presekavši Fler. - Bolje počni da se spremaš, Hari, ho- ću da mi kov čezi budu spremni ve čeras, ako je moguće, da ne bismo sve radili navrat-nanos u zadnji čas. U stvari, njihov odlazak slede ćeg jutra protekao je mirnije nego ina če. Kola iz Ministarstva dovezla su se do ulaza u Jazbinu i zat ekla ih kako čekaju: zapakovani kov čezi, Hermionina ma čka, Krukšenks, bezbedno zatvo-rena u svoju putnu korpu, i Hedviga, pa Ronova sova Pra-svidžeon , i Džinina nova purpurna pigmejska pufna, Ar-nold, svi u kavezima. -Ai revoire,” Ari - re če Fler grleno, poljubivši ga za rastanak. Ron požur i napred, pun nade, ali mu Džini pod-metnu nogu i on pade, pruživši se u prašinu pod Fleri-nim nogama. Besan, zajapuren i sav prašnj av, on pojuri u kola ne rekavši zbogom. Na stanici Kings kros nije ih čekao razdragani Ha-grid. Umesto njega, dva bradata, smrknuta Aurora u tam-nim normalskim odeli ma pokrenuše se čim se auto zau-stavio, i prišavši društvancetu sa strane, umar šira-še c njima u stanicu bez re či. - Brzo, brzo, kroz pregradu - re če gospo ña Vesli, koja je bila pomalo usplahirena zbog ovako stroge efikasno-sti. - Bolje da Hari ide prvi, sa... Upitno pogleda u Aurora, koji joj kratko klimnu, zg ra-bi Harija za mišicu i pokuša da ga provu če kroz barije-ru izme ñu perona devet i deset. Hari Pošer u Polukrvni Princ 133 - Mogu sam da hodam, hvala - re če Hari srdito, otima-ju ći ruku iz Aurorovog stiska. Pogura svoja kolica pra-vo u čvrstu pregradu, zanemaruju ći svog ćutljivog dru-žbenika, i na ñe se, sekundu kasnije, na peronu devet i tri četvrtine, gde je skerletni HogvorŠs eksires stajao iz-bacuju ći paru poviše gomile. Hermiona i Veslijevi pridružiše mu se kroz neko-lik o sekundi. Ne čekaju ći da se posavetuje sa svojim tu-robnim Aurorom, Hari pokaza Ronu i Hermioni da po ñu za njim peronom da potraže neki prazan kupe. - Ne možemo, Hari - re če Hermiona izvinjavaju će. -Ron i ja moramo najpre u vagon za asistente, a zatim ćemo malo da patroliramo hodnicima. - 0, da zaboravio sam - re če Hari. - Bolje odmah u ñite u voz, svi, imate još samo pet mi-nuta - re če gospo ña Vesli proveravaju ći koliko je sati. -Pa, lepo se provedi u ovom polug odištu, Rone... - Gospodine Vesli, možemo li da porazgovaramo na-kr atko - re če Hari odlu čivši da na licu mesta iskori-sti priliku koja mu se ukazala . - Naravno - re če gospodin Vesli, koji je izgledao po-malo iznena ñen, ali po ñe za Harijem u stranu da ih drugi ne bi čuli. Hari je o svemu pažljivo promislio i zaklju čio da, ako ve ć mora nekom to da ispri ča, onda je gospodin Vesli prava osoba. Najpre zato što radi u Ministarstvu na je u najboljem položaju da preduzme dalju istrag u, i drugo, za-to što mu se činilo da nema rizika da gospodin Vesli eksplodira o d besa.

Dok su se udaljavali, video je kako gospo ña Vesli i tu-robni Auror sumnji čavo gledaju prema njima. - Kada smo bili u Dijagon-aleji... - po če Hari, ali ga gospodin Vesli predupredi smejulje ći se: 134 Džoan K. Roulit Hari Pošer u Polukrvni Princ 135 - Ho ćeš da mi otkriješ kuda ste ti, Ron i Hermiona nesta li, umesto da budete u zadnjem delu Fredove i Džor-džove radnje? - Kako ste...? - Hari, moli ću lepo. Pri čaš c osobom koja je vaspi-tala Freda i Džordža. - Ovaj... da, u redu, nismo bili u zadnjoj prostori ji. - Dobro, da čujemo ono najgore. - Pa, sledili smo Draka Melfoja. Koristili smo moj nevidljivi ogrta č. - Jeste li imali neki naro čit razlog za to, ili je to bio čist ćef? - Mislio sam da Melfoj nešto smera - re če Hari ne obaziru ći se na Veslijevo ose ćanje razdražljivosti iz-mešane sa zabavljenoš ću. - Pobegao je od svoje majke te sam hteo da znam zašto. - Naravno da jesi - re če gospodin Vesli pomalo re-zignirano. - Pa? Jesi li otkrio zašto? - Otišao je kod Bordžina u Burksa - re če Hari - i po- čeo da kinji tog čoveka, Bordžina, da mu ovaj pomogne da nešto popravi. Reka o je kako želi da mu Bordžin sačuva još nešto. Izgledalo je kao da se radi o istoj stvari ko-ju je Bordžin trebalo da mu popravi. Kao da su te dve stva-ri u p aru. I... Hari duboko udahnu. - Ima još nešto. Videli smo kako je Melfoj sko čio kao oparen kad je Madam Aljkavuša pokušala da ga uhva-ti za levu ruku. Misl im da je obeležen Mra čnim znakom. Mislim da je zamenio svog oca u ulozi Smrto ždera. Gospodin Vesli je bio zate čen. Posle jednog trenutka re če: - Hari, sumnjam da bi Znaš-ve ć-ko dozvolio šesna-estogodišnjaku... - Da li iko stvarno zna šta bi Znate-ve ć-ko hteo ili ne bi hteo? - upita Hari ljutito. - Gospodine Vesli, žao mi je, ali zar ne bi bilo dobro da se to istraži? A ko Melfoj želi da mu se nešto popravi, i ako mora da za-preti Bordžinu da mu ovaj to izvede, mora da je to nešto mra čno ili opasno, zar ne? - Da budem iskren, Hari, sumnjam u to - re če gospodin Vesli polako. - Znaš, kad je Lucijus Melfoj uhapšen, iz-vršili smo raciju u n jegovoj ku ći. Odneli smo sve što bi moglo da bude opasno. - Mislim da ste nešto propustili - re če Hari tvrdo-glavo. - Pa, mogu će je - re če gospodin Vesli, ali Hari nije bio siguran da li m u gospodin Vesli samo povla ñuje. Iza njih se za ču zvižduk. Gotovo svi su se ve ć ukrcali u voz i vrata su se zatvarala. - Bolje da požuriš - re če gospodin Vesli, dok gospo- ña Vesli doviknu: - Brzo, Hari! Požurili su napred, a gospodin i gospo ña Vesli po-mogli su mu da ukrca kov čeg u voz. - Dušo, dolaziš kod nas za Boži ć, sve je sre ñeno c Dambldorom, vidimo se uskoro - re če gospo ña Vesli kroz prozor kad Hari zalupi vrata vagona za sobom i voz kre-nu. - Vodi ra čuna o sebi i... Voz je polako ubrzavao. : - ...budi dobar i... Sad je ve ć tr čala da bi ga videla. “ -... čuvaj se! Hari je mahao sve dok voz nije skrenuo iza ugla, a go-spodin i gospo ña Vesli nestali c vidika, a zatim se osvr-nuo da vidi cce s u se ostali smestili. Pretpostavljao je da su se Ron i Hermiona pridružil i onima u asistent-skom vagonu, ali malo niže u hodniku stajala je Džini, i ćaskala c nekim prijateljicama. On se probi do nje tegle- ći kov čeg. 136 Džoan K. Rouling

Ljudi su besramno piljili u njega dok je prolazio. Čak su pritiskali lica uza staklenu pregradu svojih kupea da bi ga pogledali. Očekivao je da će ovog polugodišta bi-ti više zurenja i buljenja, posle sv ih tih glasina o „Iza-branom", uDnevnom iroroku, ali nije mu prijao ose ćaj da je stalno pod reflektorima. Potapšao je Džini po rame-nu. - Ho ćeš da prona ñemo kupe? - Ne mogu, Hari. Dogovorila sam se da se na ñem c Di-nom - re če Džini živahno. - Vidimo se kasnije. - Važi - odgovori Hari. Ose ćao je čudnu ljutnju dok je odlazila, lepršaju ći svojom dugom ri ñom kosom. Toliko se navikao na njeno prisustvo za v reme raspusta da je skroz zaboravio da Džini nikad nije bila c nj im, Ronom i Hermionom kad su u školi. Onda trepnu, a zatim pogleda oko sebe: bio je okružen devojkama koje su ga gledale kao hipnotisane. - Ćao, Hari! - za ču se poznat glas iza njega. - Nevile! - c olakšanjem re če Hari, okrenuvši se prema de čaku okruglastog lica koji se probijao ka njemu. - Zdravo, Hari - re če devojka duge kose i ogromnih, tajanstvenih o čiju, koja je išla odmah iza Nevila. - Luna, ćao, kako si? - Baš fino, hvala - re če Luna. Privijala je neki ma-gazin uz grudi. Na nas lovnoj strani je velikim slovima pisalo da se unutra nalaz i jedan par besplatnih naočari za gledanje aveti. - Ceiidlaka i dalje dobro ide, je l” da? - upita Ha ri, koji je ose ćao izvesne simpatije prema tom magazinu, jer mu je prethodne š kolske godine dao ekskluzivan intervju. - 0, da, tiraž je u usponu - re če Luna veselo. - Da na ñemo slobodna mesta - re če Hari, i njih troje krenuše po vozu kroz gomile ñaka koji su ćutke buljili. Hari Pošer u Polukrvni Princ 137 Najzad na ñoše prazan kupe i Hari zahvalno pojuri unu-tra. - Zure čak i u nas - re če Nevil pokazuju ći na sebe i Lunu - zato što smo c tobom! - Zure u vas zato što”ste i vi bili u Ministarstvu -re če Hari smeštaju ći svoj kov čeg u rešetku za prtljag. -Dnevni irorok je pisao o našoj maloj pustolovini, mora da ste to videli. - Da, mislio sam da će baka biti ljuta zbog tolikog pu-bliciteta - re če Nevil - ali bila je vrlo zadovoljna. Ka-že da najzad po činjem da se ugledam na mog tatu. Kupila mi je nov štapi ć, vidi! On ga izvu če i pokaza Hariju. - Od trešnjevog drveta i jednorogove dlake - re če po-nosno. - Mislimo da je to jedan od poslednjih koje je Oli-vander prodao, jer je ve ć slede ćeg dana nestao... Ej, vra ćaj se, Trevore! I on zaroni pod sedište da prona ñe žapca, koji je po ko zna koji put pokušao da se dokopa slobode. - Ho ćemo li i ove godine nastaviti sa časovima Dam-bldorove armije, Hari? - upita Luna vade ći par psihode-li čnih nao čara iz Ceiidlake. - Nema svrhe sad kad smo se oslobodili Ambridžove, je li tako? - re če Hari sedaju ći. Nevil lupi glavom o sedi-šte dok se izvla čio ispod njega. Bio je izuzetno razo ča-ran. - Baš sam voleo DA! Mnogo sam nau čio c tobom! - I ja sam uživala na tim časovima - re če Luna vedro. - Ose ćala sam se kao da imam prijatelje. Ovo je bila jedna od neprijatnih stvari koje je Lun a često govorila, i koje su u Hariju stvarale ose ćaj neuhva-tljive mešavine sažaljenja i stida. Me ñutim, pre nego što je stigao da odgovori, ispred njihovog kup ea za ču se 138 Džoan K. Roulit Hari Pošer u Polukrvni Princ 139 komešanje. Grupa devoj čica sa četvrte godine šaputala je i kikotala ce c druge strane okna. -Pitaj gati! ..,.,•.... . „ - „, . ,,

- Ne, ti! ,-..••-.-,<> : . •.”•:, .••• ; f • . -Jaću! I jedna od njih, smeon devoj čurak c krupnim tamnim o čima, isturene vilice i duge crne kose, probi se kroz vrata. - Ćao, Hari. Ja sam Romilda, Romilda Vejn - re če gla-sno i samouvereno. - Zašto nam se ne pridružiš u na-šem kupeu? Ne moraš da sed iš c njima - dodade lažnim šapatom, pokazuju ći na Nevilovu zadnjicu koja je ponovo izvirivala is pod sedišta dok je pipkao rukama tamo-amo tragaju ći za Trevorom, i na Lunu, koja je sada nosila svo-je besplatne avetinjske nao čare, koje su joj davale izgled sumanute, šarene sove. - To su moji prijatelji - re če Hari hladno. " - 0 - re če devoj čica vrlo iznena ñena. - 0, u redu. I ona se povu če, zatvorivši vrata za sobom. - Ljudi o čekuju da imaš prijatelje koji su više kul od nas - re če Luna, još jednom ispoljivši svoj talenat za zbunjuju ću iskrenost. - Vi ste sasvim kul - re če Hari kratko. - Niko od njih nije bio u Ministarst vu. Oni se nisu borili sa mnom. - Baš lepo od tebe što to kažeš - zadovoljno se na- smeši Luna, još više nabi avetinjske nao čare na nos i smesti se da čita Ceiidlaku. - Ipak, mi se nismo suo čili c njim, ipak - re če Nevil iskobeljavši se ispod sedišta i uspravi se, pun prašine po kosi i c bezvo ljnim Trevorom u ruci. - Ti si to u či-nio. Treba da čuješ kako moja baka pri ča o tebi. Taj Ha-ri Pošer ima ja ču ki čmu nego čišavo Minisšarsšvo magije! Sve bi dala da si joj ti unuk... Hari se nelagodno nasmeja i promeni temu što je br- že mogao, prešavši na rezultate O ČN-a. Dok je Nevil recitovao svoje ocene i glasno se pitao da li bi mu dozvo-lili da za OI ČT uzme i preobražavanja, gde je dobio oce-nu „prihvatljivo", Hari ga je posmatrao, ali ga zaprav o nije slušao. Voldemor je razorio Nevilovo detinjstvo, baš kao i Harijevo, ali Nevil nije imao pojma koliko je malo fa-lilo da doživi Harijevu sud binu. Proro čanstvo se moglo odnositi na bilo koga od njih dvojice, ali, iz zago netnih, samo njemu znanih razloga, Voldemor je izabrao da veruje da je Hari t aj na koga se ono odnosi. Da je Voldemor izabrao Nevila, Nevil bi sedeo pre-k o puta Harija sa ožiljkom u obliku munje i teretom pro-ro čanstva na svojim ple ćima... ili ne bi? Da li bi Nevi-lova majka umrla da bi ga spasla, kao što je L ili umrla za Harija? Svakako da bi... ali šta ako ona ne bi bila u stanju da se postavi izme ñu svog sina i Voldemora? Da li bi tada uopšte postojao „Izabrani" ? Ili samo prazno mesto na kome Nevil sada sedi, i Hari bez ožiljka, koga bi n a rastanku ljubila njegova ro ñena majka, a ne Ronova? - Jesi li dobro, Hari? Čudno izgledaš - re če Nevil. Hari se prenu. - Izvini... ja... - Spopali su te propastanci? - upita Luna saose ćaj-no, zvire ći u Harija kroz svoje ogromne obojene nao čari. - Mene... ko? - Propastanci... nevidljivi su, prolete ti kroz uši i pomute pamet - re če ona. - Mislim da sam osetila jednog kako je prozujao ovuda . Ona mahnu rukama po vazduhu kao da odbija ogromne n evidljive no ćne leptire. Hari i Nevil se krišom po-gledaše i brže-bolje zapodenuš e razgovor o kvidi ču. I 140 Džoan K. Rouling Kroz prozore voza izgledalo je da je vreme napolju vr-lo promenljivo, kao što je bilo čitavog leta. Prošli su kroz podru čja čiste izmaglice, pa opet izronili na sla-bašnu, prozra čnu sun čevu svetlost. I za vreme jednog od tih vedrih perio da, kada je sunce udaralo direktno odo-zgo, Ron i Hermi ona najzad u ñoše u njihov kupe. - Voleo bih da kolica c ru čkom požure ve ć jednom, umirem od gladi - re če Ron čežnjivo, sru čivši se u sedi-šte pored Harija trljaju ći stomak. - Eao, Nevile, ćao, Luna. Pogodi šta ima novo? - dodade on okre ćući se pre-ma Hariju. - Melfoj ne obavlja dužnost asistenta. Samo sedi u kupeu sa ostalim Sliterincima, videli smo ga dok smo prolazili. Hari se uspravi u sedištu, zainteresovan. Nije li či-lo na Melfoja da propusti priliku da demonstrira svoju mo ć asistenta, koju je tako spremno i veselo zloupotre-bljavao tokom čitave prethodne godine.

- Šta je uradio kad te je video? - Uobi čajeno - re če Ron nemarno, izvode ći ružan gest rukom. - Ne li či na njega, zar ne? Mislim... ovo li či... -on ponovo na čini isti pokret - ali zašto nije tamo na-polju da kinji prvake? - Nemam pojma - re če Hari, ali mozak mu je gr čevito radio. Zar to ne izgleda kao da Melfoj ima na umu mnogo važnije stvari nego da m altretira mla ñe u čenike? - Možda je više voleo inkvizitorski odred - re če Hermiona. - Možda mu je posle toga zvanje asistenta po-malo dosadno. - Ne bih rekao - re če Hari. - Mislim da je on... Ali pre nego što je st igao da izloži svoju teoriju, vrata kupea se naglo otvoriše i jedna tre ćakinja ulete kao bez daha. - Moram da uru čim ovo Nevilu Longbotomu i Hariju P-poteru - promuc a ona zbunjeno kad srete Harijev po- Hari Pošer u Polukrvni Princ 141 gled, i pocrvene. Izvadila je dva svitka pergamenta uve-zana ljubi častom vrpcom. Zbunjeni, Hari i Nevil uzeše svitke, adresirane na njih, a devoj čica se brže-bolje is-tetura iz kupea. - Šta je to? - upita Ron dok je Hari odmotavao svit ak. - Pozivnica - re če Hari. Hvri, Bio BKH o čoron š BI mi se lridružio m ru čku u kupeu C. SJIO ČNO, lrofesor X. L F. Lužorog - Ko je profesor Pužorog? - upita Nevil zbunjeno g ledaju ći u svoju pozivnicu. - Novi nastavnik - re če Hari. - Pa, pretpostavljam da treba da po ñemo, zar ne? - Ali, šta ho će od nas? - upita Nevil nervozno, kao da o čekuje kaznenu nastavu. - Nemam pojma - re če Hari, što nije bilo sasvim ta č-no, mada još nije imao dokaza da je njegovo naga ñanje is-pravno. - Slušaj - dodade, kada mu sinu ide ja - hajde da odemo do tamo ispod nevidljivog ogrta ča, da usput bolje osmotrimo Melfoja, i vidimo šta smera. Meñutim, od te ideje nije bilo ništa: hodnici su bi-li pretrpani ljudima koji su iš čekivali kolica c ru č-kom, te je bilo nemogu će da se izme ñu njih probiju nose ći preko sebe nevidljivi ogrta č. Hari ga sa žaljenjem vrati u torbu, razmišljaju ći kako bi bilo lepo da može da ga stavi, makar da i zbegne to silno piljenje u sebe, koje je iz-gleda bilo još u čestalije nego kad je prošli put prola-zio kroz voz. Svaki čas, u čenici bi nahrupili iz svojih kupea da ga bolje osmotre. Izuzetak je bila Čo Čang, koja je uletela u svoj kupe čim je videla da Hari dolazi. Dok je Hari prolazio pored stakla njen og kupea, video ju je udu- 142 Džoan K. Rouling bljenu u razgovor sa svojom prijateljicom Marijetom , ko-ja je imala debeo sloj šminke, ali joj ni to nije pomoglo da prikrije čudne grupice bubuljica, koje su joj ce i dalje prostirale po licu. Zlobno se smeška ju ći, Hari produži. Kad su stigli u kupe C, videli su da nisu jedini ko je je Pužorog pozvao, mada je, sude ći po oduševljenoj Pužoro-govoj dobrodošlici, Hari n ajtoššje do čekan. - Hari, mom če! - re če Pužorog posko čivši kad ga je video, tako da njegov veliki plišani stomak zauze sav preostali prostor u kupeu. Njegova blistava ćelava masa i veliki srebrni brkovi jarko su se presijavali na suncu, baš kao i zlatna dugmad na njegovom prsluku. -Drago mi je što te vid im, baš mi je drago! A ti mora da si gospodin Longbotom! Nevil klimnu glavom, deluju ći preplašeno. Pužorog im pokaza rukom i oni se smestiše na jedina dva preosta-la slobodna sedišta, koja su bila najbliža vratima. Ha-ri osmotri ostale pozvane u čenike. Prepoznao je Slite-rinca c njihove godine, bila su tu i dva de čaka iz sedmog razreda koje Hari nije poznavao i, prignje čena u ćošku pored Pužoroga i deluju ći kao da ni sama ne zna kako je tu dospela, Džini. - Da li poznajete sve prisutne? - upita Pužorog Ha- rija i Nevila. - Blejz Zabini je na vašoj godini, narav-no... Zabini ne pokaza nikakav znak da ih prepoznaje, nit i ih pozdravi, kao što ni Hari i Nevil ne pozdraviše nje-ga. Grifindorski i s literinski ñaci, u principu, nisu se podnosili iz principa. - Ovo je Kormak Mek Lagen. Možda ste se ve ć sreli... Ne?

Mek Lagen, visoki, čupavi mladi ć mahnu u znak po-zdrava, a Hari i Nevil mu zauzvrat klimnuše glavom. Hari Pošer u Polukrvni Princ 143 - ...a ovo Markus Belbi, ne znam da li...? Belbi, koji je bio mršav i vidno nervozan, usiljeno se nasmeši. - ...a ova šarmantna mlada dama kaže mi da vas pozn a-je! - dovrši Pužorog. Džini se iskezi Hariju i Nevilu iza Pužorogovih le- ña. - Pa, dakle, ovo je nešto najlepše - re če Pužorog prijatnim glasom. - Prilika da vas upoznam malo bolje. Evo, uzmite salvetu. Spa kovao sam sebi ru čak, kolica su, koliko se se ćam, puna štapi ća od likorike, a stomak jed-nog starca nije baš za takve stvari... malo fazanovine, Belbi? Belbi se trže i uze, kako se činilo, pola hladne fazanovine. - Baš sam objašnjavao mladom Markusu da sam imao za dovoljstvo da predajem njegovom ujaku Damoklu - re če Pužorog Hariju i Nevilu, sada dodaju ći korpicu sa ze-mi čkama. - Istaknuti čarobnjak, izvanredan, zaista je za-služio Orden Merlina. Da li vifaš ujaka, Markuse? Na nesre ću, Belbi je upravo napunio usta fazanovi-nom, i u ž urbi da odgovori Pužorogu, naglo ga je progu-tao, pomodreo u licu i počeo da se guši. - Anaineo - re če Pužorog mirno uperivši štapi ć u Belbija, čiji disajni putevi odjednom postadoše prohod-ni. - Ne... ne baš - re če Belbi suznih o čiju. - Pa, naravno, sigurno je zauzet - re če Pužorog ispi-tiva čki pogledavši u Belbija. - Sumnjam da bi pronašao vukotrovni napita k, da nije naporno radio! - Pretpostavljam... - re če Belbi, koji se izgleda pla-šio da uzme drugi zalo gaj fazanovine dok ne bude siguran da je Pužorog završi o c njim. - Ovaj... on i moj tata nisu u dobrim odnosima, znate, pa ne znam mnog o o... 144 Džoan K. Rouling Glas mu utihnu kad mu se Pužorog hladno osmehnu i o krenu se od njega Mek Lagenu. - A ši, Kormak - re če Pužorog - slu čajno znam da če-sto vi ñaš svog ujaka Tiberijusa, jer on ima sjajnu sliku na kojoj vas dv ojica lovite nogorepe u Norfoku, ako se ne varam? - 0, da, to je bilo zabavno - re če Mek Lagen. - Išli smo sa Berti Higs i Rufusom Skrimdžerom... to je bilo pre nego što je postao mi nistar, naravno... - 0, poznaješ i Berti i Rufusa? - zadovoljno se sme -škao Pužorog ponudivši im poslužavnik sa pitama. Ali je, nekako, presko čio Belbija. - Nego, kaži mi... Bilo je kao što je Hari pretpostavljao da će se desi-ti. Svi su pozvani zato što su povezani c nekim poznatim i uticajnim... svi osi m Džini. Zabini, koji je ispitivan posle Mek Lagena, ima majku, čuvenu lepoticu-vešticu (na osnovu onoga što je Hari uspeo da razazna, udavala se nekoliko p uta, a svi muževi su joj umirali zagonetnom smr ću i ostavljali joj hrpe zlata). Došao je red na Nev i-la: tih deset minuta bilo je vrlo neprijatno, jer su Ne vi-love roditelje, poznate Aurore, Belatriks Lestrejndž i par njenih smrtožder skih pajtaša mu čili sve dok ovi ni-su izgubili razum. Na kraju Pužorogovog razg ovora c He-vilom, Hari je imao utisak da Pužorog još nije doneo sud o Nevilu, čekaju ći da vidi u kojoj meri je Nevil na-sledio talente svojih roditelja. - A sada - re če Pužorog preme ćući se po sedšptu kao voditelj koji treba da najavi zvezdu svog programa. - Ha-ri Poter! Odakle da po čnem? Ose ćam da sam jedva zagre-bao po površini kad smo se letos sreli! Na trenutak je prou čavao Harija kao da je on neki na-ro čito so čan komad fazanovine, a onda re če: - „Izabra-ni", tako te sada zovu! Hari Pošer u Polukrvni Princ 145 Hari ne re če ništa. Belbi, Mek Lagen i Zabini zuri-li su u nje ga. - Svakako - re če Pužorog - godinama se ve ć čuju gla-sine... Se ćam se kada... pa... posle one užasne no ći... Li-li... Džejms... a ti si preživeo... i govor ilo se da sigurno poseduješ natprose čnu mo ć... Zabini se malo nakašlja ne bi li nagovestio neveri- cu. Iza Pužoroga, za ču se neki ljutit glas: - Da, Zabini, zato što si ši tako talentovan... u p o-ziranju... - 0, bože! - zabavljeno se zakikota Pužorog osvrnuv -ši se ka Džini, koja je pogledom streljala Zabinija iza Pužorogovog velikog trbuha. - Budi oprezan,

Bleze! Vi-deo sam tu mladu damu kako izvodi naj čudesniju šišmi-šoslinavu kletvu dok sam prolazio pored njenog vagona! Ne bih joj ce zamerao! Zabini je samo prezrivo pogleda. - U svakom slu čaju - re če Pužorog okrenuvši se po-novo prema Hariju. - Kakv e sve glasine kolaju ovog leta. Naravno, čovek ne zna kome da veruje, Prorokje poznat po štampanju neistina, pogreškama... ali izgleda da nema mesta sumnji, c obzirom na broj svedoka, da je u Ministar-stvu zaisša došlo do neke gužve i da si ti bio upetljan u sve to! Hari, koji nije znao kako da se izvu če, sem da slaže a da i ne trepne, klimnu glavom, ali i dalje nije ništa od-govarao. Pužorog mu se zadovoljno nasmeši. - Tako si skroman, tako skroman, nije čudo što te Dambldor toliko voli... bio si tamo, tada? Ali ostatak pri če je baš senzacionalan, naravno, niko ne zna u šta da poveruje... to famozno proro čanstvo, na primer... - Nikad nismo čuli proro čanstvo - re če Nevil poru-menevši kao bulka čim je to izgovorio. 146 Džoan K. Rouling - Tako je - re če Džini nepokolebljivo. - I Nevil i ja bili smo tam o, i sve te gluposti o „Izabranom" samo su obi čno naduvavanje, svojstveno Proroku. - I vas dvoje ste bili tamo, zaista? - re če Pužorog c velikim zanimanjem, gledaju ći čas Džini, čas Nevila, ali njih dvoje su sedeli ćutke, uprkos njegovom ohrabruju ćem osmehu. - Da... pa... istina je da Prorok često preteruje... naravno... - nastavi Pužorog pomalo razo čarano. - Se- ćam se da mi je Gvenog pri čala... Gvenog Džouns, kapiten Svetoglavskih harpija ... On skrenu pri ču i, naširoko i naduga čko, upusti se u prise ćanja, ali Hari je imao utisak da Pužorog još nije završio c njim, i d a ga Nevil i Džini nisu ubedili. Popodne se završilo pri čanjem anešota o čuvenim čarobnjacima koje je Pužorog podučavao, a koji su svi re-dom bili o čarani da se pridruže „Klubu puži ća" na Ho-gvortsu. Hari je jedva čekao da ode, ali nije znao kako da to izvede na u čtiv način. Najzad voz izroni iz još jednog maglovitog pred ela u jarkocrven zalazak sunca i Pužo rog se osvrnu, žmirkaju ći na sumra čnoj svetlosti. - Bože milostivi, ve ć se smrkava! Nisam primetio da su upalili lampe! Bo lje da poñete i presvu čete se u odo-re, svi. Mek Lagene, moraš da navratiš da ti pozajmim tu knjigu o nogorepima. Hari, Blejze... i vi svratite kad god ste u prolazu. Isto važi i za vas, gospo ñice - re če on Dži-ni sav blistaju ći. - Pa, idite, idite! Dok je prolazio pored Harija u mra čnom hodniku, Za-bini mu uputi prljav pogled, koji mu Hari uzvrati sa ka-matom. On, Džini i Nevil pratili su Zabinija duž čita-vog voza. - Drago mi je što je gotovo - re če Hari prate ći po-gledom Zabinija. - Kako si ti završila tamo, Džini? - Video me je kako sam za čarala Zaharija Smita - re- če Džini. - Se ćaš se onog haflpafskog idiota koji je Hari Pošer u Polukrvni Princ 147 bio u DA? Stalno se raspitivao šta se desilo u Mini -starstvu, i na kraju me je toliko iznervirao da sam ga proklela, baš kad je Pu žorog naišao i, mada sam mi-slila da ću dobiti kaznenu nastavu, on je samo pomislio da je to stvarno dobra kletva i pozvao me na ru čak! Baš je lud, a? - I to je bolji razlog nego da nekog zoveš zato što mu je majka čuvena - re če Hari mrko gledaju ći Zabinijev po-tiljak - ili zato što mu je ujak... Ali, ne završi re čenicu. Upravo mu je sinula ideja, nesmotrena, ali v rlo privla čna... za manje od minut Zabi-ni će ponovo u ći u kupe Sliterinaca-šestaka, bi će tamo i Melfoj, i misli će da ga ne čuje niko osim drugara Sli-terinaca... kad bi mogao da u ñe u kupe, nevidljiv, da stane iza njega, šta bi sve video i čuo? Istina, nemaju još mno-go da putuju... do stani ce Hogsmid preostalo je manje od pola sata, sude ći po divljem krajoliku koji je promicao kraj prozor a... pošto niko nije spreman da ozbiljno shva-ti Harijev e sumnje, mora će sam da ih dokaže. - Vidimo se kasnije - re če Hari kao bez daha, izvu če nevidljivi ogrta č i ogrnu se njime. - Ali šta to...? - upita Nevil.

- Ćao! - prošaputa Hari, ustremivši se za Zabini-jem š to je tiše mogu će, mada je kloparanje voza činilo takav oprez gotovo besmislenim. Hodnici su sada bili gotovo prazni. Svi su se vrati -li u kupee da se presvuku u školske uniforme i spakuju stvari. Mada je išao za Zabinijem na što je mogu će bli-žem odstojanju, paze ći da ga ne dotakne, Hari nije bio do-voljno brz da sklizne u kupe kad Zabini otvori vrata. Za-bini ih je ve ć skoro zalupio kad Hari žurno zaglavi no-gu da se ne bi zatvorila. - Šta nije u redu c ovim? - naljuti se Zabini nepre -stano udaraju ći klizaju ćim vratima po Harijevoj nozi. 148 Džoan K. Rouling Hari uhvati vrata i snažno ih otvori. Zabini, i dal je drže ći ru čicu, pade Gregoriju Gojlu u krilo i, u nastaloj gužvi, Hari u pade u kupe, usko či u Zabinijevo privreme-no prazno sedište i smesti se i znad njega, u rešetku za prtljag. Sre ća da su Gojl i Zabini režali jedan na drugog, privu kavši pažnju svih ostalih, jer bi sigurno primeti-li Harijeve gl ežnjeve i stopala, koji su se ukazali kada je ogrta č zalepršao oko njih. Zaista, u jednom užasnom trenu tku mislio je da je video kako Melfojev pogled pra-ti n jegove patike dok su nestajale c vidika. Ali onda Gojl zalupi vrata i zb aci Zabinija sa sebe. Zabini se sru či u svoje sedište, sav izgužvan. Vinsent Kreb vrati se svom stripu, a Melfoj, kiko ćući se, leže preko dva sedišta, spustivši glavu u kri lo Pensi Perkinson. Hari je ležao neudobno povijen ispod ogr ta ča kako bi bio siguran da je svaki deo njegovog tela pokriven, i posmatrao Pe nsi ka-ko gladi platinastoplavu kosu na Melfojevom čelu, sme-škaju ći se pri tom, kao da bi svako voleo da bude na nje-nom mestu. Fenjeri koji su se klatili na plafonu kupea bacali su jarku svetlost na čitavu scenu. Hari je, nalaze- ći se direktno iznad Kreba, mogao da pro čita svaku re č u njegovom stripu. - Pa, Zabini - re če Melfoj - šta je Pužorog hteo? - Samo je pokušavao da se dodvori osobama c jakim v e-zama - re če Zabini, koji je i dalje mrko gledao Gojla. - Ni-je da je uspeo da i h na ñe mnogo. Ta informacija, čini se, nije prijala Melfoju. - Kora je još pozvao? - upita. - Mek Lagena iz Grifindora - re če Zabini. - 0, da, njegov ujak je veliki budža u Ministarstvu - re- če Melfoj. - ...i nekog po imenu Belbi, iz Revenkla... - Nije valjda njega, taj je pravi kreten! - re če Pensi. Hari Pošer u Polukrvni Princ 149 - ..m Longbotoma, Potera i onu malu Veslijevu - do- vrši Zabini. Melfoj se naglo uspravi odgurnuvši Pensinu ruku. - Pozvao je Longbošoma! - Pa, pretpostavljam, jer je Longbotom bio tamo - r e- če Zabini nehajno. - Što bi Longbotom zanimao Pužoroga? Zabini sleže r amenima. - Poter, dragi Poter, naravno da je hteo da vidi to g Izabranog - podrugljivo se nasmeši Melfoj. - Ali ta mala Veslijeva! Šta je to tako naro čito u vezi nje! - Mnogim momcima se dopada - re če Pensi, posmatra-ju ći Melfoja iz prikrajka da vidi kako će reagovati. - Čak i ti misliš da je zgodna, zar ne, Blejze, a svi znamo da je tebi teško ugoditi! - Ne bih ni takao tu malu prljavu prokletu izdajicu , ma kako izgledala - hladno re če Zabini, a Pensi je izgle-dala zadovoljna. Melfoj ponovo utonu u njeno krilo i do-zvoli joj da nastavi da ga mazi po kosi. - Pa, Pužorogov ukus je za žaljenje. Možda postaje pomalo senilan. Šteta, moj otac je uvek govorio da je on bio dobar čarobnjak u svoje vreme. Moj otac mu je bio je-dan od miljenika. Pužorog sigurno nije čuo da sam ja u vo-zuili... - Ne bih baš ra čunao na poziv - re če Zabini. - Pitao me je za Notovog oca čim sam stigao. Nekad su bili dobri prijatelji, ali o čito, kad je čuo da je ovaj uhva ćen u Mi-nistarstvu, nije bio baš presre ćan i Not nije dobio po-ziv, zar ne? Mislim da Pužoroga ne zanimaju Smrtožde-ri. Melfoj je izgledao ljutIto, ali se na silu nasmeja, kao da je to dobar vic. - Pa, koga je briga ko je Pužorogu zanimljiv? Ko j e uopšte on, kad ve ć pri čamo o tome? Samo obi čan glupavi 150 Džoan K. Rouling

nastavnik. - Melfoj razmetljivo zevnu. - Mislim, ja mo-žda čak i ne budem na Hogvortsu dogodine, i šta me bri-ga da li me neki d ebeli matori propalitet voli ili ne? - Kako to misliš, možda ne ćeš biti na Hogvortsu dogodine? - ljubopitljivo re če Pensi odjednom prestav-ši da timari Melfoja. - Pa, nikad se ne zna - re če Melfoj sa užasno zlob-nim smeškom. - Možda ... ovaj... pre ñem na ve će i bolje stvari. Sklup čan u rešetki za prtljag ispod ogrta ča, Hari oseti kako mu srce ubrzano bije. Šta bi Ron i Hermiona rekli na ovo? Kreb i Go jl blenuli su u Melfoja. Očigled-no nisu imali pojma o njegovim planovima da p re ñe na ve- će i bolje stvari. Čak je i Zabini dozvolio da njegove ohole crte naruš i izraz radoznal^sti. Pensi je nastavi-la da lagano gladi M elfojevu kosu, izgledaju ći zate čeno. - Misliš na... Njega! Melfoj slegnu ramenima. - Majka želi da završim školovanje, ali li čno, ne mislim da je to danas važno, mislim, razmislite i sami o tome... kada Mra čni gospodar preuzme vlast, ho ćeli ga biti briga koliko je O ČN-a i OI ČT-a neko dobio? Na-ravno, da ne će... sve će se svesti na to kakvu vrstu usluga je dobio, i na n ivo odanosti koja mu je ukazivana. - I misliš da ćeš ši biti u stanju da u činiš nešto za njega? - upita Zabini podrugljivo. - Tek ti je šesnaest godina a nisi, ta kore ći, ni u potpunosti kvalifikovan? - Upravo sam ti rekao, zar ne? Možda mu nije stalo da li sam kvalifikovan. Možda za posao koji želi da mu obavljam nije potrebno da budem kvalifikovan - re če Melfoj tiho. Kreb i Gojl su sedeli razjapljenih usta kao gargojl i. Pensi je zurila u Melfoja kao da nikad nije čula nešto što uliva toliko strahopoštovanja. Hari Pošer u Polukrvni Princ 151 - Ve ć vidim Hogvorts - re če Melfoj, o čigledno uži-vaju ći u utisku koji je izazvao, pokazuju ći kroz zacrnjen prozor. - Bolje da uzmemo odore. Hari se toliko zagledao u Melfoja da nije primetio kako je Gojl posegao za svojim kov čegom. Kad ga je povukao, on udari Harija po glavi. Hari nehoti čno vrisnu od bola, a Melfoj pogleda u rešetku za prtlj ag mršte ći se. Hari se nije bojao Melfoja, ali mu se ipak nije dop a-dala ideja da grupa neprijateljski nastrojenih Sliteri-naca otkrije da se on tu krije ispod nevidljivog ogrta ča. Dok su mu o či suzile, a glava i dalje pucala od bola, on iz-vu če štapi ć, paze ći da ne pomeri ogrta č, i sa čeka zadr-žavaju ći dah. Na njegovo olakšanje, Melfoj je, izgleda, zaklju čio kako je umislio da je čuo buku. Navukao je odo-ru kao i ostali, zaklju čao kov čeg i, kad je voz usporio, po- čevši da mili uz povremene trzaje, prikop čao je nov debeo putni ogrta č oko vrata. Hari je video kako se hodnici ponovo pune i nadao s e da će Hermiona i Ron izneti njegove stvari napolje, na peron, umesto njega. Bi će ovde zaglavljen sve dok se kupe ne isprazni. Najzad, uz poslednji trzaj, voz s e zaustavi. Gojl otvori vrata i probi se na miši će kroz gužvu dru-gaka, guraju ći ih u stranu. Kreb i Zabini poñoše za njim. - Idi ti - re če Melfoj Pensi, koja ga je čekala ispru-žene ruke, kao da o čekuje da će je on prihvatiti. - Moram još nešto da proverim. Pensi iza ñe. Hari i Melfoj bili su sami u kupeu. Lju-di su pr olazili i silazili na mra čan peron. Melfoj se pomeri do vrata kupea i spusti zastore preko stakla da ljudi koji prolaze kroz hodnik ne bi piljili unu tra. On-da se nagnu nad kov čeg i ponovo ga otvori. Hari je virio preko ivice rešetke za prtljag, a src e mu je ja če lupalo. Šta to Melfoj krije od Pensi? Ho će li 152 Džoan K. Rouling videti tajanstveni slomljeni predmet koji je toliko va-žan da mora se popravi? - Pešrifikus šošalus\ Bez upozorenja, Melfoj uperi štapi ć u Harija, koji se smesta oduze. Kao u usporenom snimku, on se sruši sa rešetke za prtljag i pade, zatresavši pod snažnim udar-cem, pravo pod Melfojeve noge, nevidlj ivi ogrta č beše zarobljen pod njim, celo telo bilo mu je sada otkriveno, a noge i dalje apsurdno uvijene u

pogurenom kle čećem po-ložaju. Nije mogao da pomeri nijedan miši ć. Samo je zu-rio u Melfoja, koji se nasmeja od uva do uva. - Tako sam i mislio - re če ushi ćeno. - Čuo sam kad te je Gojlov kov čeg udario. I pomislio da sam video kako je nešto belo sevnulo kr oz vazduh nakon što se Zabini vra-tio... - Pogled mu za trenutak pade ia Harijeve patike. -Ti si blokirao vrata kad se Zabini vratio, pretposta-vljam? Na trenutak je prou čavao Harija. - Nisi čuo ništa do čega mi je stalo, Poteru. Ali po-što sam te uhvatio ovde... I on snažno nagazi Harija posred lica. Hari oseti k ako mu se nos lomi. Krv šiknu na sve strane. - Ovo ti je od mog oca. A sad, da vidimo... Melfoj izvu če ogrta č ispod Harijevog nepomi čnog tela i baci ga preko Harija. - Ne bih rekao da će te na ći, sve dok se voz ne vrati u London - re če tiho. - Vidimo se, Poteru... ili ne. I vode ći ra čuna da nagazi Harijeve prste, Melfoj na-pusti kupe. 8. Snejpov trijumf Hari nije mogao ni prstom da mrdne. Ležao je ispod nevidljivog ogrta ča ose ćaju ći kako mu krv lipti iz nosa, topla i vlažna, preko li ca. Osluškivao je glasove i ko-rake u hodniku pored sebe. Prva pomisao bila mu je da će neko sigurno proveriti kupee pre nego što voz ponovo krene? Ali se odjednom sneveseli kad shvati da, čak ako neko i pogleda u kupe, ne će ništa videti ni čuti. Jedina nada bila mu je da neko drugi pro ñe tuda i spotakne ce o njega. Hari nikad nije više mrzeo Melfoja nego sada leže- ći tu, kao neka apsurdna kornja ča izvrnut na le ñi, dok.mu se krv odvratno slivala u otvorena usta. Baš se uvalio u glupu situaciju... a sada su i poslednji k oraci zamirali. Svi su se ve ć vukli po mra čnom peronu, tamo napolju. Morao je da čuje struganje kov čega i glasno blebetanje. Ron i Hermiona mogli bi da pomisle da je napustio v oz bez njih. Kad budu stigli na Hogvorts i smestili se u Veliku salu, pogleda će nekoliko puta gore-dole duž gri- 154 Džoan K. Rouling findorskog stola, i kad najzad budu shvatili da nij e tamo, on će, bez sumnje, već biti na pola puta prema Londonu. Pokušao je da ispusti bilo kakav zvuk, ili čak hrop-taj, ali to je bilo nemoguće. Onda se setio da neki čarob-njaci, kao Dambldor, mogu da izvode čini ne izgovaraju ći ih, pa je pokušao da prizove svoj štapi ć, koji mu je bio ispao iz ruke, govore ći A ćio ššaii ć stalno iznova u glavi, ali se ništa ne desi. Pomislio je da je čuo šum drve ća koje okružuje jezer-ce, i udaljenu huku sova, ali niko ga nije tražio, niti je bilo (naruga se se bi što se uopšte tome ponadao) uspa-ni čenih glasova koji bi se pitali hde je nestao Hari P o-ter. Prože ga ose ćaj potpune bespomo ćnosti dok je zami-šljao konvoj ko čija koje vuku testrali kako se kotrlja prema školi, i prigušene k rike smeha iz ko čije u kojoj se Melfoj vozi, gde verovatno svojim prijateljima S lite-rincima prepri čava kako je napao Harija. Voz se zatetura, i Hari se otkotrlja u stranu. Sada je gledao u prašnjavi deo ispod sedišta, umesto u tavanicu. Eksires je upravo pošao, a niko ne zna da je on još u nje-mu... Tada oseti kako se nevidljivi ogrta č skida sa njega i neki glas iznad njegove glave re če: - Š”a ima, Hari? Blesnu crvena svetlost i Harijevo telo se odmrznu. Odrazio se i smestio u mnogo pristojniji sede ći položaj, žurno obrisao krv sa podlivenog lica gor njim delom ru-ke i podigao glavu, da bi ugledao Tonks, kako dr ži nevi-dljivi ogrta č koji je upravo strgla c njega. - Bolje da brzo iza ñemo odavde - re če ona, jer su pro-zori voza po čeli da se zamagljuju od pare, dok je voz izla-zio iz stanice. - Hajde, isko či ćemo. Hari požuri za njom u hodnik. Tonks povu če vrata i sko či na peron, koji kao da im je klizio pod nogama što se voz više zahuktavao. Hari ju je sledio, malo se zalju- Hari Pošer u Polukrvni Princ 155

ljao prilikom prizemljenja, a onda se uspravio, tam an na vreme da vidi svetlucavu skerletnu parnu lokomotivu ka-ko ubrzava , skre će iza ugla i nestaje c vidika. Hladan no ćni vazduh umiruju će je delovao na njegov izubijan nos. Tonks ga je gledala: bio je ljut i zbunjen zato što je zate čen u tako smešnom položaju. Ona mu ćutke vrati nevidljivi ogrta č. - Ko je to u činio? - Drako Melfoj - re če Hari ogor čeno. - Hvala za... ovaj... - Nema problema - re če Tonks bez osmeha. Na osnovu onog što je Hari moga o da vidi u mraku, imala je mišje-sivu kosu i izgledala jadno kao i kad ju je sreo u Jazbini. - Mogu da ti sredim nos ako staneš mirno. Hariju se nije mnogo svidela ta ideja. Nameravao je da ioseti Madam Pomfri, u koju je imao malo više povere-nja kada su u pitanju isceljuju će čini, ali mu se činilo ne-pristojnim da joj to kaže, pa se ukipio i sklopio o či. - Eiiski - re če Tonks. Hari oseti vrelinu u nosu, a onda hladno ću. Podiže ruku i oprezno ga ispipa. Izgleda da ga je sredila. - Mnogo ti hvala! - Bolje navuci taj ogrta č da možemo da u ñemo u školu - re če Tonks i dalje se ne smeše ći. Kad je Hari ponovo navukao ogrta č, ona zamahnu štapi ćem. Ogromno srebrno četvoronožno stvorenje isko či iz njega i jurnu u tminu. - Je li to bio patronus? - upita Hari, koji je ve ć vi-deo Dambldora kako šalje takve poruke. - Da, šaljem poruku u zamak da sam te našla, da ne bi brinuli. Hajde, bolje da ne tra ćimo vreme. Krenuše putem koji vodi prema školi. - Kako si me našla? - Primetila sam da nisi napustio voz, a znala sam d a imaš nevidljivi ogrta č. Pomislila sam da se iz nekog 156 Džoan K. Rouling razloga kriješ. Kad sam videla navu čene zastore u tom kupeu, pomislila sam da treba da proverim. - Ali, šta ti uopšte radiš ovde? - upita Hari. - Sada sam stacionirana u Hogsmidu, kao dodatno ob ezbe ñenje škole - re če Tonks. - Jesi li samo ti tu smeštena, ili... - Ne, tu su i Praudfut, Sevidž i Douliš. - Douliš, Auror koga je Dambldor napao prošle go-di ne? - Tako je. C mukom su gacali po mra čnom, pustom putu, slede ći sveže tragove ko čija. Ispod svog nevidljivog ogrta ča Ha-ri pogleda iskosa u Tonks. Prošle godine bila je ljubopi-tljiva (do te mere da je ponekad bila i dos adna), lako se smejala, šalila se. Sad je izgledala starija i mnogo ozbiljn ija i usredsre ñenija. Da li je to posledica svega što se desilo u Ministarstvu? C nelagodom je pomislio kako bi mu Hermiona predložila da joj kaže nešto ute-šno u vezi sa Sirijusom, da uopšte nije bila njena krivi-ca, ali nije mogao da natera sebe da to u čini. Daleko od toga da je krivi za Sirijusovu smrt. Ona je za to bila kri-va koliko i svi ostali (i daleko manje od njega), ali nije vole o da pri ča o Sirijusu, ukoliko je to ikako mogao da izbegne. I tako su ćutke i c naporom kora čali kroz hlad-nu no ć, dok se Tonksin dugi ogrta č vukao po zemlji i šu-škao za njima. Pošto je do tamo uvek putovao ko čijom, Hari nikad nije mogao da oceni koliko je Hogvorts udaljen od stani-ce Hogsmid i osetio je ve liko olakšanje kad je najzad ugledao visoke stubove c obe strane kapije, na koji ma su bili krilati veprovi. Bilo mu je hladno, bio je gladan i jedva čekao da ostavi ovu novu, sumornu Tonks. Ali kada je ispružio ruku da otvori kapiju, otkrio je da je svezana lancem. Hari Pošer u Polukrvni Princ 157 - Alohomora - re če on samouvereno, uperivši šta-pi ć u katanac, ali ništa se ne desi. - Ne deluje na ovo - re če mu Tonks. - Dambldor ga je li čno za čarao.

Hari pogleda naokolo. - Mogu da se popnem preko zida - predloži. - Ne, ne možeš - re če Tonks odse čno. - Svuda su ba če-ne antiuljez kletve. Ovog leta obezbe ñenje je stostruko ja če. - Pa dobro, onda - re če Hari pomalo se nerviraju ći zbog nedostatka saradnje c njene strane - pretpostavljam da ću morati da prespavam ovde i da sa čekam jutro. - Neko dolazi po tebe - re če Tonks. - Gledaj. U udaljenom podnožju zamka, brzo se klatio neki fe- njer. Hari je bio toliko sre ćan što ga vidi da mu se či-nilo kako bi istrpeo čak i Fil čovo šuškavo zakeranje na ra čun svog kašnjenja i njegovo gun ñanje o tome kako bi se dolaženje na vreme pospešilo redovnom primenom sprava za uvij anje pal čeva. Tek kad im se žuto treperavo svetlo približilo na nekoliko metara , i kad je Hari skinuo nevidljivi ogrta č da bi bio vidljiv, prepoznao je, uz nalet gnušanja , osvetljen kukasti nos i dugu crnu kosu Severusa Snejpa. - Vidi, vidi, vidi - podrugljivo se osmehnu Snejp v a-de ći štapi ć, i jednom dotaknu katanac, tako da se lanci izviše unazad i k apije se otvoriše sa škripom. - Lepo je što si svratio, Poteru, mada, o čigledno, smatraš da nošenje školske odore kvari tvoj imidž. - Nisam mogao da se presvu čem, nisam imao... - po če, ali ga Snejp prese če. - Nema potrebe da čekaš, Nimfadora, Poter je sa-svim... ha... bezbedan u mojim rukama. - Poslala sam poruku Hagridu - re če Tonks mršte ći se. 158 Džoan K. Rouling - Hagrid je zakasnio na gozbu u čast po četka polugo-dišta, kao i Poter, pa sam je ja primio. A uzgred - re če Snejp uzmakavši unazad da bi Hari prošao - zaintereso-vao me je izgled tvog novog patronusa. I zalupi joj kapiju u lice uz glasan zveket i ponov o dodirnu lance štapi ćem, tako da oni zve čeći skliznuše na mesto. - Mislim da ti je stari bio bolji - re če Snejp c nepo-grešivom zlobom u glasu. - Ovaj novi izgleda slabašan. Kad Snejp podiže fenjer, Hari usput vide zaprepa-š ćenje i ljutnju na Tonksinom licu. Zatim je ponovo pre-kri tama. - Laku no ć - dobaci joj Hari preko ramena, krenuvši prema ško li sa Snejpom. - Hvala ti... za sve. - Vidimo se, Hari. Čitav minut Snejp nije progovarao. Hari je u sebi os ećao nalete tako silne mržnje da mu je izgledalo neve-rovatno da Snejp ne ose ća njegov vatren pogled. Već od pr-vog susreta je zamrzeo Snejpa, koji je, svoj im stavom pre-ma Sirijusu, potom i zauvek izgubio šansu da mu Hari oprosti. Št a god Dambldor govorio, Hari je tokom leta imao vremena da razmisli o svemu i za klju čio je da su Snejpove sarkasti čne primedbe upu ćene Sirijusu, o tome kako se ovaj bezbedno krije do k se ostali članovi Reda feniksa bore protiv Voldemora, bile mo ćan činilac ko-ji je naterao Sirijusa da se stušti u Ministarstvo one no ći kada je poginuo. Hari nije hteo da zanemari to zapa-žanje, jer mu je ono omogu ćilo da okrivljuje Snejpa, što mu je davalo izgovor da ga krivi za to a i znao je da, ako ima nekog kome nije žao što je Sirijus mrtav, onda je to čovek koji sada kora ča kraj njega u tami. - Pedeset poena manje za Grifindor zbog tvog zaka- šnjenja, rekao bih - dodade Snejp. - I, da vidimo, još dva-deset zbog normalske ode će. Ne verujem da je ijedna ku ća Hari Pošer u Polukrvni Princ 159 imala toliko negativnih poena na samom po četku polugo-dišta... Nismo još ni počeli da jedemo puding. Bi će da si postavio rekord, Poteru. Bes i mržnja kipteli su u Hariju do ta čke usijanja, i više bi voleo da se nepokretan vratio vozom u London nego da Snejpu kaž e zašto je zakasnio. - Pretpostavljam da si hteo da tvoj dolazak bude za pa-žen, zar ne? - nastavi Snejp. - A pošto nisi imao na ras-polaganju lete ći automobil, rešio si da upadneš u Veli-ku salu usred gozbe da bi izazvao dr amati čan efekat. Hari je i dalje ćutao, mada se ose ćao kao da će mu gru-di eksplodirati, znao je da je Snejp došao upravo zbog to-ga, jedva do čekavši svojih pet minuta da bocka i kinji Harija dok niko drugi ne sluša.

Stigoše do stepeništa zamka, i kad se velika vrata od hrastovine otvoriše, propuštaju ći ih u prostranu Ulaznu dvoranu, kroz otvorena vrat a Velike sale dočeka ih graja, smeh i zveckanje tanjira i čaša. Hari se pitao da li da ponovo navu če nevidljivi ogrta č i tako skriven zauzme mesto za velikim grifindorsk im stolom (koji je, na nesre ću, bio najudaljeniji od Ulazne dvorane) a da to nik o ne primeti. Meñutim, kao da je pro čitao Harijeve misli, Snejp re če: - Bez ogrta ča. Moraš da uñeš tako da te svi vide, što si i želeo, zar ne? Hari se smesta okrenu i umaršira pravo kroz otvore- na vrata: bio je spreman na sve, samo da se otarasi Snejpa. Velika sala sa svoj a četiri duga čka stola za svaku ku ću ponaosob, bila je po obi čaju ukrašena lete ćim sve ćama, od kojih su tanjiri ispod svetlucali i šljašteli. Od tog silnog sjaja Hariju se zamagli pred očima, jer je tako br-zo kora čao da je prošao pored haflpafskog stola pre ne-go što su ljudi zaista po čeli da zure u njega, a kada su po- čeli da ustaju kako bi ga bolje osmotrili, ve ć je prime- 160 Džoan K. Rouling tio Rona i Hermionu, pojurio duž klupa prema njima i ceo izme ñu njih. Gde si ti... bokca mu, šta ti je c licem? - re če Ron zu-re ći u njega zajedno sa svima ostalima u blizini. Što, šta mu fali - re če Hari zgrabivši kašiku da bi se ogledao u njenom iskrivljenom odrazu. - Sav si krvav! - re če Hermiona. - Do ñi... Ona podiže štapi ć: - Tergeo! - i obrisa mu svu preo-stalu krv. - Hvala - re če Hari opipavaju ći svoje sada ve ć čisto lice. - Kako mi izgleda nos? - Normalno - re če Hermiona brižno. - Što i ne bi? Hari, šta se desi lo, preplašili smo se! - Re ći ću ti kasnije - ree če Hari odse čno. Postao je veoma svestan činjenice da Džini, Nevil, Din i Šejmus osluškuju. Čak je i Skoro-obezglavljeni-Nik, grifin-, dorski duh, dolebdeo duž klupica da bi prisluškivao . - Ali... re če Hermiona. - Ne sada, Hermiona - re če Hari mra čno zna čajnim to-nom. Nadao se da će svi pretpostaviti da je bio upetljan u neki juna čki sukob, sa parom Smrtoždera ili demento-rom. Naravno, Melfoj će širiti pri ču naokolo koliko god može, ali to ne mora do dopre do ušiju svih Grifin-doraca. Posegao je preko Rona za parom bataka i malo čipsa, ali pre nego što ih je dohvatio, oni nestadoše da bi ih zamenio puding. - Propustio si razvrstavanje - re če Hermiona, dok se Ron istezao da dohvati ove ći komad čokoladne torte. - Da li je šešir rekao nešto zanimljivo? - upita H ari uzimaju ći komad pite od melase. - Manje-više isto kao i uvek... savetovao nam je da se ujedinimo pred neprijateljem, znaš ve ć. - Da li je Dambldor uopšte pominjao Voldemora? Hari Pošer u Polukrvni Princ - Ne još, ali on uvek pravi govor čuva za kraj gozbe, zar ne? A to će biti uskoro. - Snejp mi re če da je Hagrid zakasnio na gozbu... - Video si Snejpa? Otkud to? - re če Ron izme ñu hala-pljivih zalogaja torte. - Naleteo sam na njega - re če Hari dvosmisleno. - Hagrid je samo nekoliko minuta zakasnio - re če Hermiona. - Vidi, Hari, upravo ti maše. Hari pogleda prema stolu osoblja i nasmeši se Ha-gr idu, koji mu je zaista mahao. Hagrid nikad nije umeo da se uskladi sa dostojanstv om profesorke Mek Gonagal, glavešine grifindorske ku će, čiji je vrh šešira dopi-rao Hagridu do lakta i ramena, pošto su sedeli jedno po-kraj drugog, i koj a je c neodobravanjem posmatrala njegovo oduševl>eno mahanje. Hari je bio iznena ñen što vidi na-stavnicu predskazivanja, profesorku Trilejni, kako sedi c Hagridove druge strane. Retko je napuštala svoju sobu u kuli i nika d je ranije nije video na gozbi u čast po četka ggolugodišta. Izgledala je čudno kao i uvek, svetlucaju ći od perli i dugih šalova. Pošto ju je uvek smatrao f oli-rantkinjom, Hari je bio preneražen kad je krajem pro-šlog polugodišta otkri o da je ona izrekla proro čan-

stvo koje je navelo Lorda Voldemora da ubije Harije ve roditelje i napadne Harija. Od toga saznanja još manje je žudeo za njen im društvom, ali na sre ću, ove godine ne će imati predskazivanja. Njene o či, velike kao farovi, okretale su se prema njemu. On žurno skrenu pogled ka sliterins kom stolu. Drako Melfoj je imitirao razbinje nosa, pra ćen bu čnim smehom i aplauzom. Hari spusti po-gled na svoj kola č od melase, i ponovo oseti kako iznutra gori. Šta s ve ne bi dao da može da se bori c Melfojem je-dannajedan... - Pa šta je profesor Pužorog hteo? - upita Hermi-on a. 162 Džoan K. Rouling - Da sazna šta se stvarno desilo u Ministarstvu - r e- če Hari. - Kao i svi ostali ovde - frknu Hermiona. - U vozu su nas svi ispitivali o tome, zar ne, Rone? - Da - re če Ron. - Svi su hteli da znaju da li si stvar-no Iz abrani... - 0 tome se mnogo pri čalo čak i me ñu duhovima - pre-kide ih Skoro-obezglavljeni-Nik, naginju ći svoju jedva spojenu glavu prema Hariju, te se ona opasno zaklati na okovratniku. - Smatraju me nekakvim poznavaocem Pote-ra. Poznato je da se družimo. Uveravao sam zajednicu du-hova da ti ne ću dosa ñivati traže ći informacije. „Hari Poter zna da može da se osloni n a mene c punim povere-njem", rekao sam im. „Pre bih umro nego što bih izneve-rio njegovo poverenje." - To ne zna či mnogo, pošto si ve ć mrtav - primeti Ron. - Opet si pokazao da si ose ćajan kao tupa sekira - re- če Skoro-obezglavljeni-Nik uvre ñeno, vinu se u vazduh i odlebde ka udaljenom delu g rifindorskog stola upravo u trenutku kad Dambldor ustade za stolom oso blja. Razgo-vor i smeh koji su odjekivali salom odmah utihnuše. - Dobro vam ve če želim, svima - re če on široko se smeše ći, raširenih ruku kao da hoće da obgrli čitavu prostoriju. - Šta mu se desilo c rukom? - prošaputa Hermiona. N ije bila jedina koja je to primetila. Dambldorova desna ruka bila je pocrnela i izgledala je obamrlo, kao što je bila i one no ći kada je došao da uzme Harija od Darslijevih. Prosto riju preplavi šapat. Dambldor, shvativši o čemu je re č, samo se nasmeši i navu če svoj purpurno-zlatni rukav preko povrede. - Nema razloga za brigu - re če bezbrižno. - Dakle... našim novim ñacima, dobro došlicu od srca želim. Na- Hari Pošer u Polukrvni Princ 163 šim starim ñacima, dobro došli nazad. O čekuje vas još jedna godina puna magijskog obrazovanja... - Ruka mu je takva bila i letos kad sam ga video - do-šapnu Hari Hermioni. - Mislio sam da ju je dosad izle- čio... ili da je Madam Pomfri mogla to da u čini. - Izgleda kao da je mrtva - re če Hermiona c izrazom mu čnine. - Ali, postoje rane koje ne možeš da izle čiš... stare kletve... a ima i otrova bez protivotro va... - ...a gospodin Fil č, naš domar, zamolio me je da vam prenesem da posto ji zabrana koriš ćenja bilo kojih ša-ljivih predmeta iz radnje po ime nu Veslijevske čarob-nja čke ludorije. - Oni koji žele da igraju kvidi č za svoju ku ću treba, po obi čaju, da se prijave starešinama svojih ku ća. Tako- ñe nam je potreban nov komentator kvidi ča, te se možete prijaviti i za taj položaj. - Drago nam je što ove godine možemo da poželimo do brodošlicu novom članu nastavni čkog osoblja. Pro-fesor Pužorog je... - Pužorog usta de. Njegova ćelava gla-va sijala je pod svetloš ću sve ća, a ogroman trbuh pod pr-slukom bacao je senku po stolu ispod njega - ...moj bivši kolega, k oji se složio da preuzme svoje staro mesto maj-stora napitaka. - Napitaka? - Naiišaka? Ta re č odzvanjala je salom, jer su se ljudi pitali da li su dobro čuli. - Napitaka? - rekoše Ron i Hermiona u isti glas, za -piljivši se u Harija. - Ali rekao si... - U me ñuvremenu, profesor Snejp - re če Dambldor povisivši ton da bi nadja čao žagor - preuze će mesto na-stavnika odbrane od mra čnih veština. - Ne! - re če Hari tako glasno da se mnoge glave okre-toše u nj egovom pravcu. Nije ga bilo briga. Zurio je u na-

164 Džoan K. Rouling stavni čki sto, razjaren. Kako je mogu će da, posle svega, Snejp dobije predmet odbrane od mra čnih veština? Zar nije naširoko poznato, ve ć godinama, da Dambldor nije imao poverenja da on to obavlja? - Ali, Hari, rekao si da će Pužorog predavati odbra-nu od mra čnih veština! - re če Hermiona. - Mislio sam da ho će - re če Hari naprežu ći mozak da se seti kada mu je Dambldor to rekao, ali sad, kad je raz-mislio o tome, nije m ogao da se seti da mu je Dambldor ikad rekao šta će Pužorog predavati. Snejp, koji je sedeo desno od Dambldora, nije ustao na spominjjanje svog imena, samo je lenjo podigao ruku u odgo-vor na aplauz sa sliterinskog stola. Ipak, Hari je bio siguran da je u njegovim crtama, koje s u mu bile toliko an-tipati čne, otkrio tragove trijumfa. - Pa, ima tu jedna dobra stvar - re če on oštro. - Snej-pa ne će biti do kraja ove školske godine. - Kako to misliš? - upita Ron. - Taj nocao je uklet. Niko nije izdržao duže od god i-nu dana... Kvirel je čak i umro na toj dužnosti, Li čno ću držati pal čeve da se desi još jedan smrtni slu čaj... - Hari! - re če Hermiona, preneražena i puna preko-ra. - Možda će se samo vratiti da predaje napitke idu će godine - re če Ron razložno. - Taj Pužorog možda ne će želeti da ostane na duge staze. Ni Ćudljivko nije. Dambldor pro čisti grlo. Hari, Ron i Hermiona nisu bili jedini ko ji su razgovarali. Celom dvoranom brujao je žagor, povodo m vesti da je Snejp kona čno ostvario ži-votnu želju. O čigledno slep za senzacionalnu prirodu vesti koja je upravo saopštena, Dambldor ne re če ništa više o nastavni čkim imenovanjima, ve ć sačeka nekoliko trenutaka da ponovo zavlada tišina pre nego što nasta-vi. Hari Pošer u Polukrvni Princ 165 - Dakle, kao što ve ć svi u ovoj sali znaju, Lord Vol-demor i njegovi sl edbenici ponovo su na slobodi i ja čaju. Dok je Dambldor govorio, tišina postade krajnje na- pregnuta. Hari je gledao Melfoja. Melfoj nije gledao u Dambldora, ve ć je dizao viljušku u vazduh pomo ću šta-pi ća, kao da misli da re či direktora nisu vredne pa-žnje. - Ne mogu dovoljno da vam iagalsim koliko je sada- šnja situacija opasna i koliko svako od nas na Hogvortsu treba da posveti p ažnje da bismo bili bezbedni. Magi č-na utvr ñenja zamka još više su poja čana preko leta, sada smo zašti ćeni novim i daleko mo ćnijim sredstvima, ali i dalje moramo da pazimo da n e budemo nemarni, kako u če-nici, tako i nastavnici i osoblje. Stoga vas moli m da se povinujete svakoj bezbednosnoj restrikciji koju vam na-stavnici uvedu, ma koliko vam delovala besmisleno. Po-gotovo, pravilima da ne smete izlaziti iz kreveta posle odre ñenih sati. Preklinjem vas, ukoliko primetite bilo š ta čudno ili sumnjivo, u zamku ili izvan njega, da o to-me odmah izvestite nekog od osoblja. Verujem da ćete se uvek rukovoditi najve ćom brigom o vlastitoj bezbedno-sti i bezbednosti svih ostalih. Dambldorove plave o či pre ñoše preko u čenika pre nego što se ponovo nasmešio. - Kreveti čekaju na vas, topli i udobni kako se samo poželeti može, a znam da vam je sada najpre če da se dobro odmorite pre sutrašnjih časova. I stoga, laku noć svima. Dovi ñenjce! Uz uobi čajeno škrinanje i graju, klupe se pomeriše i stotin e ñaka krenuše iz Velike sale u spavaonice. Hari, kome se uopšte nije žurilo da ode zajedno c TOM pilje ćom gomilom, niti da se približi Melfoju dovoljno bl izu da bi ovaj mogao ponovo da prepri čava pri ču o razbijenom nosu, zaostade pretvaraju ći se da vezuje pertle na patika- 166 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 167 ma, pustivši ve ćinu Grifindoraca da ga preteknu. Her-miona je pojur ila napred da ispuni svoju asistentsku du-žnost predvo ñenja irvaka, ali Ron ostade c njim. - Šta se, u stvari, desilo c tvojim nosom? - upita kad su se našli na samom kraju gužve na izlazu iz sale, izvan dometa ostalih .

Hari mu ispri ča. To što se Ron nije nasmejao bio je odraz njihovo g prijateljstva. - Video sam Melfoja kako imitira da radi nešto c nosom - re če on smrknuto. - Da, pa to sad nije važno - re če Hari c gor činom. -Slušaj šta je govorio pre nego što je otkrio da sam ta-mo... Hari je o čekivao da će Ron biti zapanjen zbog Melfo-jevog razmetanja. Al i Ron nije bio impresioniran, što Hari pripisa Ronovoj čistoj bandoglavosti. - Ma daj, Hari, samo se pravio važan pred onom Per- kinsonovom... kakvu bi mu misiju Znaš-ve ć-ko poverio? - Otkud znaš da Voldemoru ne treba neko na Hogvort- su? Ne bi bio prvi... - Vol”o bi” da prestaneš da mu izgovaraš ime, Hari -re če glas koji im je prilazio iza le ña. Hari pogleda pre-ko ramena i spazi Hagrida, koji je odmahivao glavom. - Dambldor koristi to ime - re če Hari tvrdoglavo. - Pa, njem” se može, je l” da? - re če Hagrid tajanstve-no. - Pa, š”o si tol”ko zakasnijo, Hari? Zabrin”o sam se. - Zadržao sam se u vozu - re če Hari. - A što si ši za-kasnio? - Bijo sam sa Gropom - re če Hagrid veselo. - Izgubi-jo sam pojam o vremenu. S ad ima novi dom u brdu, Dam-bldor mu je to sredijo... lepu vel”ku pe ćinu. Mnogo je ve-seliji nego u šumi. Baš smo se lepo ispri čali. - Stvarno? - re če Hari paze ći da ne pogleda u Rona. Poslednji put kada su sreli Hagridovog polubrata, opa-kog džina c talentom da čupa drve će iz korena, njegov re č- nik sastojao se od pet re či, od kojih dve nije umeo pravil-no da izgovori. - 0, da, stvarno je uznapredov”o - re če Hagrid pono-sno. - Će se zaprepastite. “Oću da gi obu čim da mi bidne pomo ćnik. Ron glasno zahropta, ali se napravi kao da je glasn o kinuo. Upravo su došli do ulaznih vrata od hrastovine. - Bilo kako bilo, će se vidimo sutra, prvi čas posle ru čka. Ak” do ñete ranije, moš”te da se pozdravite sa Bak... ovaj, Uvelokrilim ! Veselo podigavši ruku u znak pozdrava, on se zaputi kroz ulazna vrata u tamu. Hari i Ron se pogledaše. Hari je bio uveren da se i Ron ose ća tegobno kao i on. - Nisi izabrao da poha ñaš časove brige o magijskim stvorenjima, je l” da? Ron odmahnu glavom. - Ni ti, je li tako? Hari tako ñe odmahnu glavom. - A Hermiona - re če Ron - ne će ni ona, zar ne? Hari ponovo odmahnu glavom. Nije smeo ni da pomisli šta će Hagrid re ći kad shvati da su njegova tri omiljena u čenika digla ruke od njegovog predmeta. 9. Polukrvni Princ Idu ćeg jutra, pre doru čka, Hari i Ron se sretoše sa Hermionom u dnevnom bo ravku. Nadaju ći se da će dobiti podršku za svoju teoriju, Hari nije gubio vreme, ve ć je ispri čao Hermioni sve što je saznao prisluškuju ći Melfoja u Hogvoršs eksiresu. - Ali, on se o čigledno pravio važan pred Perkinso-novom, zar ne? - brzo ih prekide Ron, pre nego što je Hermiona stigla išta d a kaže. - Pa - re če ona oklevaju ći - ne znam... li čilo bi na Melfoja da se pravi važan više nego što jeste... ali, bi-la bi baš velika laž re ći da... - Ta čno tako - re če Hari, ali nije stigao da joj obja-sni poentu jer je isuviše osoba oko njih pokušavalo da prisluškuje njihov raz govor, a da i ne pominjemo zurenje u njega i rukom prikrivene šapate. - Ružno je pokazivati prstom na nekoga - obrecnu se Ron na majušnog prvaka kad se pridružiše redu u kome su ostali čekali da se uspentraju kroz rupu u portretu. De- čak koji je svom drugu mrmljao nešto o Hariju, drže ći ru- Hari Pošer u Polukrvni Princ 169 ku preko usta, brzo pocrvene i stušti se kroz rupu, sav uspani čen. Ron se podrugljivo nasmeja. - Volim što sam šestak. Ove godine ima ćemo slobod-nog vremena. Mnogo vremena za sedenje i opuštanje. - To vreme nam treba za u čenje, Rone! - re če Hermio-na kad se zaputiše hodnikom, - Da, ali ne danas - re če Ron - danas će biti pravo ku-liranje, rekao bih.

- Stani malo! - re če Hermiona ispruživši ruku, i uhvati četvrtaka u prolazu, koji je pokušavao da se pro-gura pored nje c limun- zelenim diskom čvrsto zaka čenim za njegovu ruku. - Zubati frizbiji su zabranje ni, daj to ovamo - re če mu ona oštro. Namrgo ñeni de čak dade joj pe-že ći frizbi, provu če se ispod Hermionine ruke i pojuri za svojim prijateljima. Ro n sa čeka da ovaj iš čezne. A on-da istrgnu frizbi iz Hermionine ruke. - Sjajno, oduvek sam želeo da imam jedan ovakav. He rmionini irekori utopiše se u glasnom kikotanju Lavander Braun, koja je o čigledno smatrala da je ova pri-medba vrlo zabavna. Nastavila je da se smeje dok je prola-zila pored nj ih, gledaju ći u Rona preko ramena. Ron je iz-gledao veoma zadovoljan sobom. Tavanica Velike sale bila je mirnoplava i prošara-n a nežnim paperjastim obla či ćima, nalik na ise čke ne-ba koji su se videli kroz visoke prozore. Dok su jeli ov-sene pahuljice, jaja i šunku, Hari i Ron is pri čaše Her-mioni svoj uznemiruju ći razgovor sa Hagridom prethodne ve čeri. - Ali, ne misli valjda stvarno da ćemo nastaviti da poha ñamo brigu o magijskim stvorenjima - re če ona poma-lo rasejano. - Mislim, kad je iko od nas ispoljio... znaš... bilo kakvo interesovanje za taj predmet? - To je to, zar ne? - re če Ron progutavši celo prže-no jaje. - Mi smo ti koj i smo se najviše trudili na preda- 170 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 171 vanjima, zato što volimo Hagrida. Ali on misli da s mo mi voleli taj glupi predmet. Misliš da će iko nastavi-ti to da sluša do OI ČT-a? Ni Hari ni Hermiona ne odgovoriše. Nije ni bilo pot rebe. Znali su savršeno dobro da niko na njihovoj go-dini ne želi da i dalje poha ña brigu o magijskim stvore-njima. Izbegavali su Hagridov pogled i, teška srca, uz-vratili mu njegovo razdragano mahanje kad je deset minu-ta kasnije nap ustio nastavni čki sto. Pošto su jeli, ostadoše na mestima o čekuju ći da pro-fesorka Mek Gonagal si ñe od stola za nastavnike. Ove godine, podela rasporeda časova bila je malo kompliko-vanija nego ina če, jer je profesorka Mek Gonagal najpre morala da p otvrdi da su svi postigli potrebne ocene na ispitima O ČN-a da bi mogli da nastave sa odabranim predmetima za OI ČT. Hermioni je odobreno da nastavi sa činima, odbranom od mra čnih veština, preobražavanjima, herbologijom, aritmantijom, drevn im runama i napicima, i ona odmah odjuri na svoj prvi čas drevnih runa. Trebalo je malo vi-še da se Nevilu odobre časovi. Njegovo okruglo lice po-primi prili čno zabrinut izraz kad profesorka Mek Go-nagal pogleda njegovu molbu, a on da proveri njegove O ČN rezultate. - Herbologija, u redu - re če. - Profesorka Spraut će biti o čarana da te ponovo vidi sa „natprose čnom" oce-nom koju si dobio na O ČN-u. A kvalifikuješ se za odbra-nu od mra čnih veština sa „iznad o čekivanja". Ali, pro-blem su preobražavanja, žao mi je, Longbotome, ali „prihvat ljivo" nije dovoljno da nastaviš da ih slušaš za OI ČT, ne mislim da ćeš biti u stanju da se nosiš sa materijom. Nevil se pokunji. Profesorka Mek Gonagal ga pogle-d a preko svojih četvrtastih naočara. - Zašto uopšte želiš da nastaviš sa preobražava-nji ma? Nikad nisam imala utisak da si naro čito uživao u njima. Nevil je žalosno pogleda i promrmlja nešto kao „mo- ja baka želi". - Hm - frknu profesorka Mek Gonagal. - Krajnje je v reme da tvoja baka nau či da se ponosi svojim unukom ona-kvim kakav jeste, a ne onakvim kakvog ona zamišlja da treba da bude... pogotovo posle onoga što se des ilo u Mi-nistarstvu. Nevil skroz pocrvene i po če zbunjeno da trep će. Pro-fesorka Mek Gonagal mu nikad dosad nije uputila kom-pliment. - Žao mi je, Longbotome, ali ne mogu da ti dozvolim da poha ñaš moj kurs OI ČT-a. Vidim da imaš „iznad o če-kivanja" u činima, dakle... što ne probaš OI ČT u čini-ma? - Moja baka kaže da su čini meka opcija - promrmlja Nevil. - Uzmi čini - re če profesorka Mek Gonagal - a ja ću poslati pisamce Augusti podse ćaju ći je da to što je ona pala iz čini na svom O ČN-u ne zna či da su čini

nevažan predmet. - Ovlaš se nasmešivši kad primeti izraz o ča-rane neverice na Nevilovom licu, profesorka Mek Go-nagal dota če vrhom štapi ća neispisan raspored časova i predade ga Nevilu, sada c podacima o novim časovima. Profesorka Mek Gonagal se potom okrenu ka Parva-ti Petil, čije je prvo pitanje bilo da li Firenzi, onaj zgodni kentaur, i dalje pr edaje predskazivanja. - On i profesorka Trilejni me ñusobno su podelili časove ove godine - re če profesorka Mek Gonagal c pri-zvukom neodobravanja u glasu. Bilo je opštepoznato da ona prezire predmet predskazivanja. - Šestom raz redu predava će profesorka Trilejni. 772 Džoan K. Rouling Pet minuta kasnije Parvati se zaputi na čas predska-zivanja, izgledaju ći pomalo potišteno. Dakle, Poter, Poter... - re če profesorka Mek Gona-gal, konsultuju ći svoje beleške pre nego što se okrenula prema Hariju. - Čini, odbrana od mra čnih veština, her-bologija, preobražavanja... sve je u r edu, Moram da kažem da sam bila veoma zadovoljna tvojom ocenom iz preobra-žava nja, Poteru, vrlo zadovoljna. Pa zašto se onda nisi prijavio da nastaviš sa napic ima? Mislila sam da imaš ambicije da postaneš Auror? - Imao sam, ali rekli ste mi da moram da imam „nat- prose čan" na O ČN-u, profesorka. - Trebalo je dok je profesor Snejp predavao taj pre d-met. Profesor Pužorog, meñutim, sa zadovoljstvom će prihvatiti u čenike za OI ČT i sa osvojenim „iznad oče-kivanja" na O ČN-u. Želiš li da nastaviš sa napicima? - Da - re če Hari - ali nisam kupio ni udžbenike, ni bilo kakv e sastojke, ni... - Sigurna sam da će profesor Pužorog mo ći da ti po-zajmi nešto od toga - re če profesorka Mek Gonagal. -Vrlo dobro, Poteru. Evo ti raspored. 0, uzgred, dvadese-tak u čenika punih nade nrijavilo se za grifindorski kvidi čki tim. Preda ću ti listu blagovremeno da možeš po svom izboru da odrediš vreme za prijemne treninge. Nekoliko minuta kasnije, Ronu je odobrila iste pred -mete kao Hariju, i njih dvojica zajedno napustiše sto. - Vidi - re če Ron oduševljen, gledaju ći raspored -imamo slobodan čas sada... i slobodan čas posle odmora... i posle ru čka... sjajno\ Vratiše se u dnevni boravak, u kome nije bilo nikog izuzev nekoliko sedmaka, meñu njima i Keti Bel, jedinog preostalog člana prvobitnog kvidi čkog tima kome se Ha-ri pridružio na prvoj godini. Hari Pošer u Polukrvni Princ 173 - I mislila sam da ćeš je dobiti - re če ona pokazuju- ći kapitensku zna čku na Harijevim grudima. - Reci mi kad zakazuješ prijemne treninge? - Ne budi glupa - re če Hari - ti ne moraš da ideš na prijemni, pet godin a sam te gledao kako igraš... - Ne smeš tako da po činješ - re če ona upozoravaju- ćim tonom. - Otkud znaš da nema boljih od mene. Mnogi dobri timovi upropaš ćeni su zato što su kapiteni u igru puštali samo stara lica, ili prijatelje... Ronu je bilo malo neprijatno i on po če da se igra zu-batim frizbijem koji je Hermiona zaplenila od mališa-na iz četvrtog razreda. Frizbi je leteo svuda no dnevnom boravku, reže ći i pokušavaju ći da izgrize tapiserije. Krukšenksove žute oči pomno su ga pratile i ma čak za-šišta kad mu se ovaj isuviše približi. Sat kasnije oni nsrado napustiše sun čani dnevni bo-ravak i po ñoše na čas odbrane od mra čnih veština četi-ri sprata niže. Hermiona je ve ć stajala u redu ispred učionice, nose ći puno naru čje teških knjiga i deluju ći preoptere ćeno. - Imamo baš mnogo za doma ći iz runa - re če ona za-brinuto kad joj ce Hari i Ron pridružiše. - Sastav od pola metra, dva prevoda, a treba da pro čitam sve ovo do srede! - Sramota - zevnu Ron. - Čekaj samo - re če ona ozloje ñeno. - Kladim se da će nam i Snejp zadati još tonu. - Dok je to govorila, vrata u čionice otvoriše se i Snejp iza ñe u hodnik, njegovo žu ćkasto lice bilo je, kao uvek, uokvireno dvema zaves a-ma masne crne kose. Red se odmah u ćuta. - Upazite - re če on.

Hari pogleda oko sebe dok su ulazili. Snejp je ve ć ostavio svoj pe čat u toj učionici. Bila je sumornija nego ina če, jer su preko prozora bile navu čene zavese, i bila 174 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 175 je osvetljena sve ćama. Zidove su krasile nove slike, na mnogim su se videli ljudi koji pate, pokazuju ći jezive ra-ne ili čudno izobli čene delove tela. Niko nije progovo-rio dok su se smeštali, gledaju ći naokolo u grozne, osen- čene slike. - Nisam vas zamolio da izvadite knjige - re če Snejp zatvaraju ći vrata i prilaze ći stolu, da bi se tu okrenuo licem prema razredu. H ermiona žurno spusti svoju kopi-ju Suirošsšavljanja bezli čnom u torbu i gurnu je pod stolicu. - Želim da vam se obratim i o čekujem vašu naj-potpuniju pažnju. Njegove crne o či tumarale su preko iskrenutih lica, zadržavši se d eli ć sekunde duže na Harijevom licu, ne-go na ostalim. - Dosad ste imali pet nastavnika ovog predmeta, pr etpostavljam. - Prešiosšavljaš... kao da ih nisi gledao kako dola -ze u odlaze, Snejig, nadaju ći se da ćeš biši slede ći - po-misli Hari jetko. - Naravno, mora da su svi ti nastavnici imali vla- stite metode i prioritete. Zbog te zbrke iznena ñen sam što su mnogi od vas uspeli da se provuku na OČN-u iz ovog predmeta. Bi ću još više iznena ñen ako uspete da isto tako pro ñete i na OIČT-u, koji će biti daleko teži. Snejp po ñe ka ćošku u čionice govore ći tišim gla-som. Svi istegnuše vratove da bi ga bolje videli. - Mra čne veštine - re če Snejp - jesu mnogostruke, ra-znorodne, stalno promenljive i ve čne. Boriti se protiv njih isto je kao boriti se pro tiv višeglavog čudovišta kome, svaki put kad mu pose čete jednu glavu, izniknu dve još opakije i pametnije nego što su bile prethodne. Bo-rite se sa ne čim što je neodre ñeno, promenljivo, neuni-štivo. Hari je zurio u Snejpa. Jedno je bilo poštovati mra č-ne veštine kao opasnog neprijatelja, a drugo govoriti o njima, kao što Sne jp sada čini, c miloštom u glasu? - Vaša odbrana - re če Snejp malo glasnije - mora, stoga, da bude elasti čna i maštovita kao i veštine koje nameravate da osujetit e. Ove slike - on pokaza na neke dok je prolazio pored njih - daju veran prikaz svega što se dešava onima koji pate, na primer, od bolne kletve (on zamahnu- rukom prema veštici koja je očito vrištala u agoniji)... ili koji osete dementoro v poljubac ( čarobnjak je ležao š ćućuren, staklastog pogleda, uza zid)... ili provocira ju napad Inferijusa (krvava masa na tlu). - Da li to zna či da je neki Inferijus nedavno prime- ćen - upita Parvati Petil piskavim glasom. - Je li to sigurno, da li ih on ko risti? - Mra čni gospodar je u prošlosti koristio Inferi-juse - r eče Snejp - što zna či da bi vam bilo dobro da pretpostavite kako bi ponov o mogao da ih koristi. A sad... On ponovo krenu duž u čionice prema svom stolu, i ponovo je ceo razred gle dao u njega, dok mu se crna odora talasala za njim. - ...vi ste, pretpostavljam, potpune novajlije u k ori-š ćenju neverbalnih čini. Kakva je prednost neverbalnih čini? Hermionina ruka se ustremi uvis. Snejp je jedno kra t-ko vreme gledao naokolo u sve druge, da bi bio siguran da nema izbora, pre ne go što osorno re če: - Dobro onda... gospo ñice Grendžer? - Vaš protivnik nije upozoren na to koju ćete vrstu magije izvesti - re če Hermiona - što vam daje deli ć se-kunde prednosti. - Odgovor je, maltene, od re či do re či preuzet iz SŠandardne knjige čini za šesširazred - re če Snejp od- I 176 Džoan K. Rouling bojno (dole u ćošku, Melfoj se podrugljivo zakikota) -ali je u suš tini ispravan. Da, oni koji napreduju u kori-š ćenju magije bez uzvikivanja inkantacija dobijaju izve-stan elemenat iznena ñenja u svom prizivanju čini. To, na-ravno, ne mogu svi

čarobnjaci. Radi ce o koncentraciji i mo ći uma koja nekima - njegov pogled se, još jednom, zlu-rado zaustavi na Hariju - nedostaje . Hari je znao da Snejp misli na njihove katastrofaln e časove oklumencije prethodne godine. Odbio je da spusti pogled, ve ć je drsko zurio u gledao Snejpa sve dok ovaj mije odvratio pogled. - Sada ćete se podeliti - nastavi Snejp - u parove. Je-dan u paru će pokušati da začara drugog bez re či. Onaj drugi pokuša će da isto tako u šišini odbije čin. Nasta-vite. Mada to Snejp nije znao, Hari je u prethodnoj škol- skoj godini ve ć nau čio polovinu odeljenja (svakog ko je bio član DA) kako da izvedu zaštitnu čin. Meñutim, ni-ko od njih nikad nije tu čin bacio bez re či. Stoga je bilo mnogo varanja: mnogi su samo šaputali inkantacije ume-sto da ih glasno izgovore. Po obi čaju, posle deset minu-ta vežbe, Hermiona je uspela da odbije Nevilov promr-mljan urok gumenih nogu ne izgovorivši ni re č, što je bio podvig za koji bi sigurno dobila dvadeset poena za Grifindor od bilo kog razumnog nastavnika, ali Snejp je to ignorisao. Proleteo bi izme ñu njih dok su vežbali, izgledaju ći kao i obi čno nalik na preraslog šišmiša, zadržavši se da posm atra Harija i Rona kako se mu če c ovim zadatkom. Ron, koji je trebalo da za čara Harija, bio je zajapuren, čvrsto stisnutih usana da ne bi došao u iskušenje da promrmlja inkantaciju . Hari je podigao štapi ć, čekaju- ći sav napet da bi odbio kletvu koja je izgledala ka o da nikada ne će doći. Hari Pošer u Polukrvni Princ 177 - Pateti čno, Vesli - re če Snejp posle nekog vremena. - Evo... da ti pokažem... ^ On uperi štapi ć u Harija tako brzo da je Hari reago-vao instinktiv no. Zaboravivši svaku pomisao na never-balnu kletvu, on vrisnu: - Prošego! Njegova zaštitna kletva bila je tako jaka da Snejp iz-gubi ravnotežu i udari o sto. Ceo razred se okrenu i vi-de Snejpa kako se us pravlja, sav namršten. - Se ćaš li se da sam rekao da vežbamo neverbalne či-ni, Poteru? - Da - re če Hari kruto. - Da, gosiodine. - Nema potrebe da me zovete „gospodine", profesore. Re či mu se oteše pre nego što je shvatio šta govori. Nekoliko ljudi zinu od čuda, uklju čuju ći Hermionu. Iza Snejpovih le ña, me ñutim, Ron, Din i Šejmus oduševljeno su se cerili. - Kaznena nastava, subota uve če, u mojoj kancelariji! - re če Snejp. - Ne ću da trpim drskost ni od koga, Pote-ru... čak ni od Izabranog. - To je bilo sjajno, Hari! - likovao je Ron kad su bili na sigurnom, izlaze ći nešto kasnije na odmor. - Stvarno nisi smeo to da kažeš - re če Hermiona mr-šte ći se na Rona. - Šta ti bi? - Pokušao je da me urekne, u slu čaju da nisi primeti-la! - naljuti se Hari. - Dosta mi je bilo toga za vreme ča-sova oklumencije! Što ne na ñe neko drugo zamor če za promenu? Šta Dambldor smera kad mu dozvoljava da pre-daje odbranu? - Jesi li ga čuo kako govori o mra čnim veštinama? On ih obožava! Svu tu neodre ñenu, neunišššu materi- JU- - Pa - re če Hermiona - u činilo mi se da pomalo zvu- či kao ti. 178 Džoan K. Rouling -Kao jal - Da, kada si nam govorio kako je izgledalo suo čiti se c Voldemorom. Rekao si da se ne radi o tome da se upamti gomila čini, rekao si da se radi samo o pojedincu, njego-voj pameti, i tome da li ima petlj u... pa, zar nije i Snejp govorio isto to? Da se sve svodi na to da budeš hra bar i brzomisle ći? Hari je bio zate čen time što i ona smatra da je njego-ve re či vredelo upamtiti isto kao i Sšandardnu knjigu čini, te se nije dalje raspravljao c njom. -Hari?Hej,Hari? Hari se osvrnu: Džek Sloper, jedan od Jurišnika u p rošlogodišnjem grifindorskom kvidi čkom timu, tr- čao je ka njemu drže ći svitak pergamenta.

- Za tebe - dahtao je Sloper. - Čuj, saznao sam da si ti novi kapiten. Kad držiš prijemni trening? - Nisam još odlu čio - re če Hari razmišljaju ći kako bi Sloper imao sre će ako uopšte ponovo u ñe u tim. - Ja-vi ću ti. - U redu. Nadao sam se da će to biti ovog vikenda... Ali Hari ga nije slušao. Prepoznao je tanak, isko- šen rukopis na pergamentu. Ostavljaju ći Slopera usred re čenice, on odjuri c Ronom i Hermionom, usput odmotav-ši pergament. Hari Pošer u Polukrvni Princ 179 - Obožava šume će bombone? - re če Ron, koji je preko Harijevog ramena pro čitao poruku i izgledao zbunjeno. - To je lozinka da mogu da pro ñem pored gargojla is-pred njegove radne sobe - re če Hari sniženim tonom. -Ha! Snejp će biti besan... Ne ću moći da poha ñam njegovu kaznenu nastavu! On, Ron i Hermiona su tokom celog odmora razmatra-l i šta bi Dambldor mogao da poučava Harija. Ron je mi-slio da bi to najverovatnije mogle da budu spektakularne čini i čaranja za koje Smrtožderi ne znaju. Hermiona je rek la da su takve stvari nezakonite i pomislila da je mnogo verovatnije da Dambldor želi da obu či Harija od-brambenim činima višeg nivoa. Posle odmora ona pro-duži na aritmantiju, dok su se Hari i Ron vratili u dnev-ni boravak, gde su preko volje počeli da rade doma ći za-datak koji im je Snejp zadao. Ispostavilo se d a je on to-liko složen da ga još nisu bili završili kad im se Her-miona pridružila tokom popodnevnog slobodnog časa (mada je ona znatno ubrzala pisanje tih zadatak a). Tek su bili završili kad se oglasi zvono za popodne vni dupli čas napitaka i oni udariše poznatom stazom do u čionice me ñu podrumskim tamnicama, koja je pre toga dugo pripa-dala Snejpu. Kada su stigli u hodnik, videli su da je samo nekol iko ljudi uspelo da se upiše na OI ČT nivo. Kreb i Gojl o či-to nisu postigli o čekivani O ČN, ali je četvoro Slite-rinaca prošlo, uklju čuju ći Melfoja. Bila su tu i četiri Revenklovca, i jedan iz Haflpafa, Erni Mekmilan, koga je Hari vole o uprkos Ernijevim prili čno pompeznim ma-nirima. - Hari - re če Erni zloslutno, pružaju ći mu ruku dok je Hari prilazio - nisam stigao da popri čam c tobom ju-tros na odbrani od mra čnih veština. Dobra lekcija, po- 180 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ m mislio sam, ali zaštitne čini su proste kao pasulj, za nas veterane iz DA... a kako si ti, Rone... i ti, Hermiona? Pre nego što su stigli da mu odgovore išta više od obi čnog „dobro", vrata tamnice se otvoriše i Pužoro-gov trbuh iza ñe kroz vrata pre njega. Dok su ulazili u u čionicu, njegovi ogromni morževski brkovi izviše se oko njegovih zadovoljno nasmešenih usana i on c naro či-tim zadovoljstvom pozdravi Harija i Zabinija. Tamnica je, što je bilo najneobi čnije, ve ć bila puna isparenja i čudnih mirisa. Dok su prolazili pored ogromnih, klju čalih kotlova, Hari, Ron i Hermiona su njuškali sa zanimanjem. Četiri Sliterinca sedoše za je- dan sto zajedno, kao i četvoro Revenklovaca. Tako su Ha- ri, Ron i Hermiona podelili sto c Ernijem. Izabrali su najbliži zlatno obojenom kotlu, koji je širio jedan od najzavodljivijih mirisa koji je Hari ikad udahnuo: nekako ga je istovremeno podse ćao na pitu od melase, na miris drške od metle i na nešto cvetno što je možda nekad omirisao uJazbini. Otkrio je da diše veoma lagano i du- boko, i da ga mirisi napitka ispunjavaju kao neko p i će. Obuze ga veliko zadovoljstvo i on se naceri Ronu, k oji je bio preko puta, a ovaj mu lenjo uzvrati kez. - E sad, e sad, e sad - re če Pužorog, čiji je masivni obris treperio kroz mnoga svetlucava isparenja. - Izva-dite svi vagice, i pri bor za napitke, i ne zaboravite primerke Višeg nivoa siravljanja naiišak a...

- Gospodine - re če Hari podigavši ruku. - Hari, de čače moj? - Nemam ni knjigu, ni vage, niti bilo šta... ni Ron ... nismo mislili da ćemo biti u stanju da poha ñamo OI ČT, znate... - 0, da, profesorka Mek Gonagal mi je spomenula... ne brini, dragi de čače, nemoj uopšte da brineš. Danas mo-žeš da koristiš sastojke iz ormana sa zalihama, a sigu- ran sam da možemo da ti pozajmimo neku vagicu. Imam o i gomilicu starih knjiga, posluži će dok ne naru čiš od Brašnjavka u Mrljavka... Pužorog se stušti do ormana u ćošku i posle krat-kog preturanja izroni sa dva vrlo pohabana primerka Vi-šeg nivoa siravljanja nai išaka od Ispi čuture Gnjaveža, koje dade Hariju i Ronu zajedno sa dva para zar ñalih vaga. - E sad - re če Pužorog vrativši se u prednji deo u či-onice i naduvavaju ći svoje već ispup čene grudi, tako da je malo falilo da mu dugmad na p rsluku popuca - pripremio sam vam nekoliko napitaka da možete da ih pogledate, iz čiste radoznalosti, znate ve ć. To su stvari koje bi treba-lo da znate da napravi te kad budete kompletirali svoje OI ČT-e. Mora da ste čuli za njih, čak i ako ih još niste spravljali. Može li iko da mi kaže šta je ovo ? On pokaza na kotao najbliži sliterinskom stolu. Ha- ri se lako podiže na stolici i vide da u njemu vri nešto nalik obi čnoj vodi. Hermionina dobro uvežbana ruka zapara vazduh, pre b ilo koga drugog. Pužorog je prozva. - To je veritaserum, bezbojan, bezmirisan napitak k o-ji prisiljava onog ko ga popije da govori istinu - re če Hermiona. - Vrlo dobro, vrlo dobro! - sre ćno uskliknu Pužo-rog, - A sad - nastavi, pokazuju ći na kotao najbliži re-venklovskom stolu - ovaj je vrlo poznat... pominjan nedav-no u novim lecima Ministarstva... ko može... Hermionina ruka još jednom je bila najbrža. - To je višesokovni napitak, gospodine - re če ona. I Hari je preggoznao sporokipte ću blatnjavu te čnost U drugom kotlu, ali nije hteo da kvari Hermioni užitak U osvajanju poena za ta čan odgovor na ovo pitanje. Ona je, uostalom, bila ta koja je uspela da napravi taj napitak još u drugom razredu. 182 Džoan K. Rouling - Izvrsno, izvrsno! A ovo ovde... da, dušice? - re če Pužorog pomalo se snuždivši kad vide kako se Hermio-nina ruka ponovo probija kr oz vazduh. -Tojeamortencija! - Zaista. Možda je malo smešno što to pitam - re če Pužorog, koji je izgledao prili čno impresioniran - ali pretpostavljam da znaš kako deluje? - To je najja či ljubavni napitak na svetu! - re če Her-miona. - Ta čno! Prepoznala si ga, pretpostavljam, po osobe-nom sedefnom sjaju? - I po pari koja se diže u karakteristi čnim spirala-ma - re če Hermiona oduševljeno - i pretpostavlja se da miriše sasvim d ruk čije svakom od nas, ve ć u skladu c tim šta koga privla či, tako da ja, recimo, mogu da namiri-šem sveže pokošeno seno i nov pergament i... Ali ona odjednom pocrvene i ne dovrši re čenicu. - Mogu li da čujem tvoje ime, dušo? - re če Pužorog ne obra ćaju ći pažnju na Hermioninu zbunjenost. - Hermiona Grendžer, gospodine. - Grendžer? Grendžer? Da nisi možda u rodu sa Hekto -rom Dagvortom-Grendžerom, koji je osnovao „Najizvanred-nije društvo spravlja ča napitaka"? - Ne, mislim da nisam, gospodine. Ja sam normalskog porekla, znate. Hari vide kako se Melfoj približi Notu i šapnu mu n ešto. Obojica se zatim podrugljivo nasmejaše, ali Pu-žorog nije bio zaprep ašćen. Naprotiv, zadovoljno se na-smešio i skrenuo pogled sa Hermione na Harija , koji je sedeo odmah pored nje. - Oho! Moja najbolja drugaricaje normalskog iorekla u najbolja je u našoj generaciji. Pretpostavljam da je ovo ta vrla drugar ica o kojoj si mi govorio, Hari? - Da, gospodine - re če Hari. Hari Pošer u Polukrvni Princ

183 - Pa, dajem ti dvadeset pošteno zara ñenih poena za Grifindor, gospo ñice Grendžer - re če Pužorog srda čno. Melfoj je izgledao kao onda kada ga je Hermiona uda -rila posred lica. Hermiona se okrenu Hariju blistavog izraza lica i prošaputa: - Da li si mu stvarno rekao da sam najbolja u generaciji? 0, Hari! - Pa, šta je tu toliko neobi čno? - dobaci joj šapatom Ron, koji je iz nekog razloga izgledao kao da se sekira. -Zaisša si najbo lja na našoj godini... i ja bih mu isto re-kao da je mene pitao! Hermiona se nasmeši, ali ga odmah u ćutka pokretom ruke da bi čuli šta Pužorog govori. Ron je delovao po-malo nezadovoljan. - Amortencija ne može da izazove iravu ljubav, nara v-no. Nemogu će je napraviti ili imitirati ljubav. Ne, mo-že samo da izazove mo ćnu zaljubljenost ili opsesiju. To je verovatno najopasniji i najmo ćniji napitak u ovoj pro-storiji... o, da - re če on ozbiljno klimnuvši glavom Mel-foju i Notu, koj i su se smeškali sa zluradom nevericom. - Kad budete proživeli onoli ko koliko i ja, ne ćete pot-cenjivati mo ć opsesivne ljubavi... - A sad - re če Pužorog - vreme je da po čnemo da radi-mo. - Gospodine, niste nam još rekli šta je u onom - re če Erni Mekmilan pokazuju ći mali crni kotao na Pužoro-govom stolu. Napitak u nj emu veselo se kr čkao. Bio je bo-je livenog zlata, a velike kapi iz njega iskakal e su kao zlatne ribice iznad površine, mada se ni kap nije prosu-la izvan kotla. - 0! - re če Pužorog ponovo. Hari je bio siguran da Pužorog uo pšte nije zaboravio taj napitak, ve ć je čekao da ga upitaju za njega, radi dramskog efekta. - Da. Taj. Pa, šaj napitak, dame i gospodo, jeste čudnovati mali napi-tak po imenu feliks felicis. Pretpostavljam - okren u 184 Džoan K. Rouling se on, smeše ći se, ka Hermioni, koja ispusti glasan uzdah - da z nate šta feliks felicis izaziva, gospo ñice Gren-džer? - To je te čna sre ća - re če Hermiona ushi ćeno. - Čini vas sre ćnim! Svi u razredu se malo ispraviše na stolicama. Sad j e Hari mogao da vidi jedino Melfojevu zagla ñenu, svetlo-plavu glavu, jer je ovaj najzad pokloni o Pužorogu svoju punu i neometanu pažnju. - Ta čno tako, još deset poena za Grifindor. - Da, to je zaista neobi čan mali napitak - re če Pužorog. - O čaj-no je teško da se napravi, a pri tom može da bud e poguban ako nešto pogrešite. Ipak, ako se skuva kak o treba, kao ovaj, otkri ćete da su se svi vaši napori isplatili... bar dok njego vo dejstvo ne pro ñe. - Što ga onda ljudi ne piju sve vreme? - upita Ter i But željno. - Zato što, ako se preterano uzima, izaziva lakomi- slenost, nesmotrenost i opasnu samouverenost - re če Pu-žorog. - Ako uzimate previše ne čega što je dobro, znate ve ć... u velikim koli činama je veoma otrovan. Ali, ako ga uzimate štedljivo, i vrlo retko... - Da li ste ga vi ikada okusili, gospodine? - upita Majkl Korner radoznalo. - Dvaput u životu - re če Pužorog. - Jednom kad sam imao dvadeset četiri godine, i jednom kada mi je bilo pe-deset sedam. Po dve pun e velike kašike uz doru čak. Dva savršena dana. Profesor se sanjivo zagleda u daljinu. Bez obzira n a to da li se pretvara ili ne, pomisli Hari, efekat je do-bar. - I to je ono što ću vam ponuditi - re če Pužorog, o čigledno se ponovo vrativši na zemlju - kao nagradu na ovom času. Hari Pošer u Polukrvni Princ 185 Nastade tišina u kojoj se svako kr čkanje i grgoljenje napitaka oko njih čulo višestruko ja če. - Jedna bo čica feliks felicisa - re če Pužorog izva-divši iz džepa minijaturnu bočicu sa pampurom i pokazu-ju ći je svima. - Dovoljno za dvanaest sati sre će. Od zore do sumraka ima ćete sre će u svemu što pokušate. - Ipak, moram vas upozoriti da je feliks felicis za -branjena supstanca u organizovanim takmi čenjima... sportskim doga ñajima, na primer, ispitima ili izbori-ma. Zbog toga pobednik može da je iskoristi samo tokom svog obi čnog dana... i da posmatra kako taj obi čan dan po-staje neobi čan!

- Dakle - re če Pužorog iznenada živnuvši - kako ćete da osvojite ovu bajnu nagradu? Pa, okrenite stranu deset u Višem nivou si ravljanja naiišaka. Ostalo nam je malo više od sat vremena, što bi vam bilo do voljno da se oprobate u pravljenju pristojnog napitka rasšvor žive smrši. Z nam da je složenije od svega što ste dosad poku-šali da napravite i ne o čekujem da iko od vas napravi sa-vršen napitak. Ipak, onaj ko to uradi najbolje od v as, do-bi će ovog malog feliksa. Po čnite! Odmah se za ču komešanje, jer je svako privukao svoj ko-tao k se bi, i zvonko zvecknje, kad svi prisutni po češe da stavljaju tegove na vage, ali niko nije progovarao. Kon-centracija u sobi bila je gotovo op ipljiva. Hari je video kako Melfoj grozni čavo prelistava svoj primerak Vi-šeg nivoa siravljan ja naiišaka. Nije moglo biti o čiti-je da Melfoj zaista čezne da osvoji taj sre ćan dan. Hari se brzo nagnu nad raskupusanu knjigu koju mu je Puž orog pozajmio. Zasmetalo mu je što vidi da je prethodni vlasnik žv rljao po svim stranicama, tako da su se margine crne-le kao i štampani delovi . Sagnuvši se nad nju da bi de-šifrovao sastojke ( čak i tu je prethodni vlasnik pisao 186 Džoan K. Rouling neke primedbe i neke stvari precrtao), Hari potom p o-žuri do plakara sa sastojcima da na ñe šta mu treba. Dok je hitao natrag do svog kotla, vide kako Melfoj secka ko-renje valerijane što brže može. Svi su gledali naokolo da vide šta ostatak razreda radi. To što niste mogli svoj rad da radite nasamo, bila je jedna od prednosti i ujedno mana časova napitaka. Kroz deset minuta, cela u čionica bila je puna plavi časte ca-re. Po svemu sude ći, Hermiona je, naravno, najbrže na-predovala. Njen na pitak je ve ć li čio na onu mirnu, kao ribizla crnu te čnost spomenutu kao idealna boja za po-lugotov napitak. Kad je završio sa seckanjem korenja, Hari se ponovo nagnuo iznad knjige. Silno ga je nerviralo što mora stalno iznova da dešifruje uputstva ispod tih glupih žvrljotina prethodnog vlasnika knjige, koji se iz n ekog razloga nije složio c nalogom da isecka sopoforni pa-sulj i zapisao je al ternativno uputstvo: Izgnje čiši ga šuiom sŠranom srebrnog bodeža, bo-lje osloba ña sok nego seckanje. - Gospodine, mislim da ste poznavali mog dedu, Ab raksasa Melfoja? Hari pogleda: Pužorog je upravo prolazio pored sli- terinskog stola. - Da - re če Pužorog ne gledaju ći u Melfoja. - Bilo mi je žao kad sam čuo da je umro, mada, naravno, nije bilo neo čekivano, kad je zaradio zmajeve boginje pod stare da-ne... I odšeta dalje. Hari se sagnu iznad svog kotla, zlo b-no se smeškaju ći. Video je da je Melfoj o čekivao da će se prema njemu nastavnik odnositi kao prema Harij u ili Zabiniju. Možda se čak nadao i da će imati povlaš ćen položaj na koji se navikao kod Snejpa. Ali, činilo se da Hari Pošer u Polukrvni Princ 187 Melfoj, u želji da se dokopa bo čice feliks felicisa, ne može da se osloni ni na šta drugo osim na talenat. Ispostavilo se da je sopoforni pasulj veoma teško i seckati. Hari se obrati Hermioni: - Mogu li da pozajmim tvoj srebrni nož? Ona nestrpljivo klimnu glavom ne odvajaju ći o či od svog napitka, koji je i dalje bio tamnoljubi čast, mada je prema knjizi dosad trebalo da poprimi nijansu boje jor-govana. Hari izmrvi svoj pasulj tupom stranom bodeža. Na nj egovo čuñenje, pasulj smesta ispusti toliko soka da je Hari bio zapanjen otkud t oliko soka u tako smežuranom zrnevlju. Žurno ga sasuvši u kotao, vide, na svoje iznena- ñenje, da je napitak istog trenutka dobio upravo onu ni-jansu koju je tr ebalo da ima prema tekstu u knjizi. Istog trenutka iš čeze i njegova ljutnja na prethodnog vlasnika. Hari je sada čkiljio u slede će uputstvo. Prema knjizi, trebalo je da meša suprot no od kazaljke na satu dok se napitak ne izbistri kao vod a. Prema onom što je prethodni vlasnik dopisao, naprotiv, trebalo je da, po-sle svakog sedmog mešanja suprotno od kazaljke na satu, jednom promeša u prav cu kazaljke na satu. Da li je stari vlasnik i drugi put u pravu?

Hari je mešao suprotno od kazaljke na satu, zadržav -ši dah, pa onda jednom u pravcu kazaljke na satu. Efekat se video istog tren a. Napitak postade najble ñe roze bo- je. - Kako ti to uspeva? - upita ga Hermiona, koja je b ila sva crvena u licu a kosa joj ce sve više kovrdžala od pare iz njenog kotla. A ipak, njen napitak je i dalje bio nepro-menljivo ljubi čast. - Dodaj jedno mešanje u pravcu kazaljke na satu... - Ne, ne, u knjizi piše suprotno od kazaljke na sat u! -obrecnu se ona. 188 Džoan K. Rouling Hari slegnu ramenima i nastavi onako kako je po čeo. Sedam okretaja suprotno od kazaljke na satu, jedan u prav-cu kazaljke na satu, pauza... sedam okretaja suprotno od ka-zaljke na satu, jedan u pravcu kazal jke na satu... C druge strane stola, Ron je poluglasno psovao. Nje gov napitak li čio je na te čni karamel. Hari se osvrnu. Koli-ko je video, niko nij e uspeo da mu napitak bude tako bled kao njegov. Bio je ushi ćen, što mu se nikad ranije nije de-silo u ovoj tamnici-u čionici. - I vreme je... isteklo! - oglasi se Pužorog. - Pre sta-nite da mešate, molim vas! Pužorog je polako šetao izme ñu stolova zaviruju ći u kotli će. Nije komentarisao, ali bi povremeno promešao neki napitak, ili ga omir isao. Najzad stiže do stola gde su Hari, Ron, Hermiona i Erni sedeli. Žalosno s e osmeh-nu kad vide katranastu smesu u Ronovom kotlu. Pro ñe po-red Ernijevog marinskoplavog čorbuljaka. Pri pogledu na Hermionin napitak odobrav aju će klimnu glavom. On-da ugleda Harijev i po licu mu se razli o čaranje c neveri-com. - Dobitnik je jasan! - uskliknu on da ga cela tamni ca čuje. - Izvrsno, izvrsno, Hari! Bože dragi, o čito si na-sledio maj čin talenat, Lili je bila majstor za napitke, zaista! Evo, dakle, izvoli... bo čica feliks felicisa, kao što sam obećao, i mudro je iskoristi! Hari ubaci majušnu flašicu zlatne te čnosti u unu-trašnji džep, ose ćaju ći čudnu mešavinu zadovoljstva pred besnim pogledima na lici ma Sliterinaca, i krivice zbog razo čaranja na Hermioninom licu. Ron je izgledao prosto zblanut. - Kako si to izveo? - prošaputa on Hariju dok su na -puštali tamnicu. - Imao sam sre će, pretpostavljam - re če Hari jer je Melfoj mogao da ih čuje. Hari Pošer u Polukrvni Princ 189 Meñutim, kad su seli za grifindorski sto da ve čera-ju, bilo je dovoljno bezbedno da mu sve ispri ča. Hermio-nino lice bilo je sve skamenjenije pri sv akoj njegovoj re- či. - Pretpostavljam da misliš kako sam varao? - zavr-š i on iznerviran njenim izrazom. - Pa, nije baš bilo tvojih ruku delo, zar ne? - re če ona strogo. - Samo je pratio uputstva koja su bila razli čita od naših - re če Ron. - Morao je da ispadne i prava katastro-fa, zar ne? Ali, riz ikovao je i isplatilo mu se. - On uz-dahnu. - Pužorog je mogao meni da da tu knj igu, ali ne, ja sam dobio neku u kojoj niko nikada nije pisao. Samo je bljuva o io njoj, sude ći po strani pedeset dva, ali... - Čekaj malo - za ču se glas pored Harijevog levog uva, i on oseti izn enadan dašak onog cvetnog mirisa koji je osetio u Pužorogo voj tamnici. Osvrnu se i vide da im se Džini pridružila. - Jesam li ja to dobro čula? Postupao si prema nalozima koje je neko napisao u nekoj knjizi, Ha-ri ? Bila je uzrujana i ljuta. Hari je odmah znao šta jo j ce mota po glavi. - Nije to ništa - re če on razuveravaju ći je, snizivši ton. - To nije ništa nalik Ridlovom dnevniku. Samo sta-ri udžbenik po kome je neko piskarao. - Ali ti radiš onako kako tamo piše? - Samo sam pratio nekoliko re či ispisanih perom po marginama. Časna re č. Džini, nema tu ni čeg sumnjivog... - Džini je u pravu - re če Hermiona, naglo živnuvši. -Treba da proverimo ima li nečeg sumnjivog. Mislim, sva ta neobi čna uputstva, ko će ga znati? - Hej! - re če Hari prkosno kad mu ona naglo izvadi njegov prime rak Višeg nivoa siravljanja naiišaka iz torbe i podiže štapi ć. 190

Džoan K. Rouling - Siecšlisrevelio!-re če ona žustro ga lupivši po prednjoj korici. Ništa se ne desi. Knjiga je i dalje stajala tu gde je, stara, prljava i c uškicama. - Jesi li završila? - re če Hari rasr ñeno. - Ili če-kaš da vidiš ho će li da ti izvede salto? - Izgleda da je u redu - re če Hermiona, još uvek sum-nji čavo zure ći u knjigu. - Mislim, čini se da je zaista... samo obi čan udžbenik. - Dobro, onda ću da je uzmem - re če Hari zgrabivši je sa stola, ali mu ona ispade iz ruku na pod i otvori se. Niko drugi nije gledao. Hari se sagnu da je podigne , i dok je to radio, vide nešto ispisano pri dnu zadnje kori-ce, istim sitnim , sku čenim rukopisom kao i uputstva na osnovu kojih je dobio bo čicu feliks felicisa, koju je sa-krio na bezbedno mesto, u paru čarapa na dnu svog kov če-ga u spavaonici na spratu. 10. Ku ća Ispijenih Tokom svih časova napitaka te nedelje, Hari je nasta-vio da pra ti uputstva Polukrvnog Princa kad god su se razlikovala od uput stava Ispi čuture Gnjaveža, a posle-dica toga bila je da je ve ć posle četvrtog časa Pužorog ushi ćeno buncao o Harijevim sposobnostima, govore ći kako je retko kad predavao nekome tako talentovanom. Ni Ron ni Hermiona nisu bili oduševlj eni time. Mada im je Hari ponudio da koriste njegovu knjigu, Ronu je bilo te- že da dešifruje taj rukopis nego Hariju, a nije mogao stalno da zapitkuje Harij a da mu ga glasno pro čita, jer bi delovalo sumnjivo. Hermiona je, u me ñuvremenu, odlu čno prionula na ono što je zvala „zvani čnim" uputstvima, ali je bila sve lošije volje jer s u donosili slabije re-zultate od Prin čevih. Hari se poluzainteresovano pitao ko je Polukrvni Pr inc. Mada ga je brdo doma ćih zadataka koje su im zada-vali spre čavalo da pro čita ceo primerak Višeg nivoa siravljanja naiišaka, prelistao ga je letimi čno, dovolj-no da vidi da gotovo i nema stranice na kojoj Princ nije 192 Džoan K. Rouling dopisao svoje beleške, koje nisu uvek bile u vezi s a spra-vljanjem napitaka. Tu i tamo nalazila su se uputstva za nešto nalik na čini koje je Princ sam smislio. - Ili smislila - re če Hermiona razdržljivo kad je čula kako Hari neke od tih uputstava izlaže Ronu u dnev-nom boravku u subotu u veče. - Možda je devoj čica. Mi-slim da rukopis više li či na ženski nego na muški. - Polukrvni Princ, tako se zvao - re če Hari. - Znaš li neku devoj čicu princa? Hermiona izgleda nije znala da odgovori na to. Samo je popreko gledala i gr čevito trgla svoj sastav o „Prin-cipima rematerijali zacije" dalje od Rona, koji je poku-šavao da ga pro čita odnaopa čke. Hari pogleda na sat i žurno vrati stari primerak Vi šeg nivoa siravljanja naššaka u torbu. - Ve ć je pet do osam, bolje da krenem, zakasni ću kod Dambldora. - Auuu! - zaprepasti se Hermiona naglo podigavši p ogled. - Sre ćno! Sa čeka ćemo te da čujemo čemu te on pod-u čava! - Nadam se da će sve pro ći u redu - re če Ron i njih dvo-je ostadoše gledaju ći kako Hari odlazi kroz rupu u por-tretu. Hari je produžio kroz opustele hodnike, mada je mo- rao žurno da se sakrije iza jedne statue kada se profesor-ka Trilejni pojavila iza ćoška, mrmljaju ći u sebi dok je mešala špil prljavih karata čitaju ći ih usput u hodu. - Dvojka pik: sukob - mrmljala je prolaze ći pored me-sta gde je Hari čučao, skriven iza stuba. - Sedmica pik: loš znak. Desetka pik, nasilje. Žandar pik: mlad tamno-kos momak, možda u nevolji, neko ko ne v oli onog koga is-pituje... Ona se ukopa u mestu, baš c druge strane statue iza ko-je se Hari krio. Hari Pošer u Polukrvni Princ 193 - Pa to ne može biti ta čno - re če, zbunjena, a Hari za- ču kako ona ponovo energi čno, meša špil, i odlazi, osta-vljaju ći za sobom zadah šerija. Hari sa čeka dok nije bio sasvim siguran da je otišla, a onda po novo potr či, sve dok ne stiže do mesta u hodniku na sedmom spratu cce je ispred z ida stajao jedan usamljen gargojl. - Šume će bombone - re če Hari. Gargojl posko či u stranu, zid iza njega razdvoji se, pojaviše se pokretne spiralne stepenice, na koj e Hari zakora či, i one ga u

mirnim krugovima ponesoše uvis do vrata sa mesingan im zvekirom koja su vodila u Dambldorovu kancelariju. Hari zakuca. - Napred - za ču se Dambldorov glas. : - Dobro ve če, gospodine - re če Hari ulaze ći u direk-torovu kancelariju. - 0, dobro ve če, Hari, sedi - re če Dambldor smeju ći se. - Nadam se da si uživao prve nedelje u školi? - Jesam, hvala, gospodine - re če Hari. - Mora da si bio zauzet, kad ve ć imaš kaznenu nasta-vu! - Ovaj... - po če Hari nespretno, ali Dambldor nije iz-gledao previ še strogo. - Sredio sam c profesorom Snejpom da odradiš ka-zn enu nastavu idu će subote umesto danas. - U redu - re če Hari, kome su se po glavi vrzmale mno-go važnije stvari od Snejpove kaznene nastave, i sada krišom pogleda nao kolo ne bi li naslutio šta Dam-bldor ve čeras planira c njim. Kružna kancelarija izgle-dala je kao uvek: delikatni srebrni instrumenti stajali su na stalcim a c vretenastim nogama, ispuštaju ći obla- či će dima i zujanje, portreti prethodnih direktora i d i-rektorki dremali su u svojim ramovima, a Dambldorov veli čanstveni feniks, Fokes, stajao je na svom stalku iza vrata posmatraju ći Harija c vidnim zanimanjem. Nije iz- 194 Džoan K. Rouling gledalo da je Dambldor makar raš čistio prostor za even-tualne vežbe dvoboja. - Pa, Hari - re če Dambldor poslovnim glasom - pitao si se, siguran sam, šta sam planirao da radimo za vreme ovih... u nedostatku bo lje re či... časova? - Da, gospodine. - Pa, odlu čio sam da je vreme da, sad kad znaš šta je nagnalo Lorda Voldemora da pokuša da te ubije pre pet-naest godina, dobiješ iz vesne informacije. Nastupi pauza. - Rekli ste, na kraju prošlog polugodišta, da ćete mi re ći sve - re če Hari. Bilo mu je teško da iz glasa iz-baci prizvuk optužb e. - Gospodine - dodade. - To sam i uradio - re če Dambldor tiho. - Rekao sam ti sve što znam. Odsad pa nadalje ostavi ćemo čvrste te-melje činjenica i zajedno se otisnuti kroz tamne močvare se ćanja u najdublja naga ñanja. Odsad pa nadalje, Hari, mo-žda se ispostavi da sam u zabludi kao Hamfri Podrigi-va č, koji je verovao da je došlo doba za kotlove od sira. - Ali, mislite da ste u pravu? - upita Hari. - Naravno, ali ve ć sam ti dokazao da i ja grešim kao i svako drugi. U stvari, pošto sam... izvini za ovo... pri-li čno pametniji od ve ćine ljudi, i moje greške su, shodno tome, mnogo ve će. - Gospodine - re če Hari oprezno - da li to što ćete mi re ći ima veze c proro čanstvom? Ho će li mi pomo ći... da preživim? - Ima itekako veze c proro čanstvom - re če Dambldor nonšalantno, kao da ga je Hari upitao kakvo će vreme bi-ti sutradan - a svakako se nadam da će ti pomo ći da pre-živiš. Dambldor ustade i obi ñe oko stola, pored Harija, ko-ji se željno okrenu n a stolici da bi posmatrao Dambldo-ra, koji se naginja o preko plakara pored vrata. Kada se Hari Pošer u Polukrvni Princ 195 Dambldor uspravio, držao je poznatu plitku kamenu p o-sudu c ugraviranim čudnim znacima duž ivice. On smesti sito-za-misli na sto i spred Harija. - Izgledap/zabrinuto. Hari je zaista odmeravao sito-za-misli c izvesnom z ebnjom. Njegova prethodna iskustva sa ovom čudnom spra-vom koja je čuvala i ponovo otkrivala misli i sećanja, mada izuzetno pou čna, tako ñe su bila neprijatna. Posled-nji put kada je došao u dodir sa njegovim sadržajem, video je i viš e nego što je hteo. Ali Dambldor mu se smešio. - Ovog puta, u ći ćeš u sito-za-misli sa mnom... i što je još neobi čnije, uz dozvolu. - Kuda idemo, gospodine? - Na putovanje kroz uspomene Boba Ogdena - re če Dambldor, izvukavši iz džepa kristalnu bo čicu sa usko-vitlanom srebrnobelom materijom.

- Ko je Bob Ogden? - Bio je zaposlen u Odseku za sprovo ñenje magijskih zakona - re če Dambldor. - Umro je pre izvesnog vremena, ali ne pre nego što s am uspeo da mu u ñem u trag i ubedim ga da mi poveri ova svoja se ćanja. Prati ćemo ga dok ide u posetu koju je obavio u okviru svojih službenih dužno-sti. Samo st ani ovde, Hari... Ali Dambldoru je bilo teško da izvu če zatvara č na kristalnoj boci: njegova povre ñena ruka bila je uko čena i bolna. -Smemli... smem lija, gospodine? %• - Nema veze, Hari... ^ ; Dambldor uperi svoj štapi ć ka boci i pampur izlete. - Gospodine... kako ste povredili ruku? - ponovo up i-ta Hari gledaju ći u pocrnele prste sa mešavinom odvrat-nosti i sažaljen ja. - Nije trenutak za tu pri ču, Hari. Ne još. Imamo sa-stanak c Bobom Ogdenom. 196 Džoan K. Rouling Dambldor nasu srebrnasti sadržaj boce u sito-za-mi- sli, gde se ovaj kovitlao i svetlucao, ni te čan ni gasovit. - Posle tebe - re če Dambldor pokazuju ći prema čini- ji- Hari se nagnu napred, duboko udahnu i uroni lice u srebrnu materiju. Oseti kako mu se stopala odvajaju od poda kancelarije: padao j e, padao, kroz uskomešanu tmi-nu, a onda, sasvim iznenada, žmirkao je na zasl epljuju ćoj sun čevoj svetlosti. Pre nego što su mu se o či prilagodi-le, Dambldor se prizemlji pored njega. Stajali su na seoskoj stazi oivi čenoj visokom, gustom živicom, ispod letnjeg sunca jarkog i plavog poput neza-boravka. Tri metra ispred njih stajao je nizak, punačak čovek koji je nosio neobi čno debele nao čari koje su mu smanjivale o či na ta čkice nalik krti čjim o čima. Čitao je drveni natpis koji je štr čao iz bambusa na levoj stra-ni puta. Hari je znao da to mora da j e Ogden. Bio je jedina osoba na vidiku, a tako ñe je nosio čudnu ode ću koju su če-sto nosili neiskusni čarobnjaci u pokušaju da izgledaju kao Normalci. U o vom slu čaju, frak i kamapše preko prugastog jednodelnog muškog kupa ćeg kostima. Me ñu-tim, pre nego što je Hari imao vremena da išta u čini sem da registruje njegovu bizarnu pojavu, Ogden se živah-nim hodom zaputi stazom naniže. Dambldor i Hari po ñoše za njim. Dok su prolazili pored drvenog znaka, Hari pogleda u njegova dva kraka. Na onom koji je pokazi vao u pravcu iz kog su upravo stigli pisalo je: Veliki HenglŠon, 8 kilomešara. Na kraku ko-ji je pokazivao prema Occenu pisalo je: Mali Henglšon, 2 kilomešra. Neko vreme su hodali ne vide ći ništa osim živice, širokog plavog neba iznad njih i brzaju će figure čoveka u fraku ispred njih, a onda staza skrenu ulev o i nadole, strmo se spuštaju ći niz padinu, tako da im se odjednom, Hari Pošer u Polukrvni Princ 197 neočekivano, ukaza prizor čitave doline Koja ce pružala pred njima. Hari je video neko selo, nesumnjivo Mali Henglton, koji se ugnezdio izme ñu dva strma brežuljka, sa jasno vidljivom crkvom i grobljem. Pr eko udoline, na bregu sa suprotne strane, nalazila se ljupka veleposed-ni čka ku ća okružena širokim prostranstvom plišano-zelenog travnjaka. Ogden se nevoljno dao u kas niza strminu. Dambldor stade da grabi dužim koracima, a Hari je požurio da bi održao korak c nj im. Smatrao je da je Mali Henglton ve-rovatno njihovo krajnje odredište i pit ao se, kao i u no- ći kada su našli Pužoroga, zašto moraju da mu prilaze sa takvo g odstojanja. Uskoro je otkrio da je pogrešio mi-sle ći da idu u selo, Staza je skretala desno, a kad su skre-nuli iza ćoška, videli su kako kraj Ogdenovog fraka ne-staje kroz procep u živoj ogradi. Dambldor i Hari pratili su ga po uskom, prljavom pu -teljku oivi čenom visokom i divljom živicom, mnogo vi-še iž ñikljalom nego ona koju su ostavili za sobom. Sta-za je bila vijugava, stenovita i puna rupa, i s trmo se spu-štala naniže niz breg kao i prethodna, i izgledalo je da vodi do iot eza mra čnog drve ća malo ispod njih. I zaista, uskoro se puteljak završi u čestaru, a Dambldor i Hari stadoše iza Ošena, koji se zaustavio i izvukao štapi ć. Uprkos nebu bez oblaka, stara stabla bacala su ispr ed njih mra čne, hladne senke i Hariju je trebalo nekoliko sekundi da razazna ku ću, napola skrivenu me ñu

zamrše-nim deblima, Izgledalo mu je kao veoma čudna lokacija za ku ću, ili, bar, čudnovata odluka da se ostavi okolno drve- će koje potpuno zaklanja svetlost i vidik na dolinu pod sobom. Pitao se da li je naselj ena. Zidovi su joj bili obrasli mahovinom, a mnogi crepovi spali su c krova , pa su se tu i tamo videle krovne grede. Svuda naokolo rasle su koprive, čiji su vrhovi dopirali do prozora, koji su 198 Džoan K. Rouling bili mali i prekriveni debelim slojem prljavštine. U trenutku kad je ve ć pomislio da nije mogu će da iko tu sta-nuje, jedan prozor se naglo otvori c treskom, i iz njega po- če da izlazi tanak mlaz pare ili dima, kao da neko n ešto kuva. Ogden mirno pro ñe napred, a ipak, kako se Hariju u či-nilo, prili čno oprezno. Kad se tamne senke krošnji sklopiše nad njim, ponovo za stade zure ći u ulazna vrata, na koja je neko prikucao mrtvu zmiju. Zatim se za ču šuškanje i pucketanje i čovek u ritama pade c najbližeg drveta, dočekavši se na noge, pravo is-pred Ogdena, koji posko či unazad tako brzo da stade na kraj svog fraka i spota če se. - Nisi dobrodošao. Čovek ispred njega imao je gustu kosu tako skorelu o d prljavštine da je mogla biti ma koje boje. O či su mu bile sitne, tamne i razroke. Morao je da iz gleda komi čno, ali nije. Njegova pojava delovala je zastrašuju će, a Hari mije mogao da krivi Ohdena što je uzmakao još nekoliko ko-raka pr e nego što je progovorio. - Ovaj... dobro jutro. Ja sam iz Ministarstva magij e... - Nisi dobrodošao. - Ovaj... žao mi je... ne razumem vas - re če Ošen ner-vozno. Hari pomisli da Ošen mora da je sasvim tupav. Po Ha rijevom mišljenju, taj stranac je bio sasvim jasan, po-gotovo kad je po čeo da maše štapi ćem u jednoj ruci, a kratkim i prili čno krvavim nožem u drugoj. - Siguran sam da ga razumeš, Hari? - mirno re če Dam-bldor. - Da, naravno - re če Hari pomalo zbunjeno. - Zar Og-den ne može... Ali kad mu pogled ponovo pade na mrtvu zmiju na vra -tima, on odjednom shvati. Hari Pošer u Polukrvni Princ 199 - On govori nemuštim jezikom? - Dobro opažanje - re če Dambldor klimaju ći glavom i smeše ći se. Čovek u ritama sada se približavao Ogdenu, drže ći nož u jednoj a štapi ć u drugoj ruci. - Čuj, vidi - po če Ogden, ali prekasno: za ču se tresak i Ogden se na ñe na zemlji, drže ći se za nos, dok mu je žu ć-kasta lepljiva te čnost štrcala izme ñu prstiju. - Morfine! - za ču se prodoran glas. Stariji čovek žurno iza ñe iz ku ćice, tresnuvši vra-tima iza sebe tako da se mrtva zmija pateti čno zanjiha. Ovaj čovek bio je niži od prvog, čudnih proporcija: ra-mena su mu bila veoma široka a ruke preduga čke, što mu je, zajedno sa prodornim sme ñim o čima, kratkom žbuna-stom kosom i naboranim licem davalo izgled mo ćnog, vre-mešnog majmuna. Stao je kod čoveka c nožem, koji se sada kikotao pred prizorom Ogdena na zemlji. - Ministarstvo, je li? - re če stariji čovek pogledav-ši naniže u Ogdena. - Ta čno! - re če Ogden ljutito, dodiruju ći svoje lice. -A vi ste, pretpostavljam, gospodin Ispijeni? - Jes” vala - re če Ispijeni. - Tresn”o te posred lica, je l” da? - Da, i te kako! - obrecnu se Ogden. - Trebalo da najaviš svoje prisustvo, znaš? - re če Ispijeni agresivno. - Ovo je privatan posed. Ne mo”š tek tako da ušetaš ovamo o čekuju ći da moj sin ne će da se bra-ni. - Da se brani od čega, čove če? - re če Ogden, ponovo se uspravljaju ći na noge. - Nametljivaca. Uljeza. Normalaca i hulja. Ogden upre štapi ćem u svoj nos, koji je i dalje izbaci-vao ogromne k oli čine nekakvog žutog gnoja, i curenje od- 200 Džoan K. Rouling mah prestade. Gospodin Ispijeni se iz ugla svojih u sana obrati Morfinu.

- Ulazi u ku ću. Ne rasiravljaj se. Ovog puta, pošto je ve ć bio spreman za to, Hari pre-pozna nemušti jezik. N e samo da je raspoznavao ono što se govori ve ć je razlikovao i čudno siktanje, koje je Ošen čuo. Morfin kao da je hteo da mu se suprotstavi, ali kad mu je otac uputio prete ći pogled, promenio je mišljenje, teškim, talasastim hodom odgegao se do kućice i zalupio ulazna vrata za sobom, tako da se zmi ja ponovo tužno za-ljuljala. - Došao sam da vidim Vašeg sina, gospodine Ispije-n i - re če O^cen čiste ći poslednje tragove gnoja sa svog ogrta ča. - To je bio Morfin, zar ne? - Jes”, to je bio Morfin - re čs starac nehajno. - Jesi li ti Čistokrvni? - upita, iznenada postavši agresivan. - To je posve nevažno - re če Occen hladno, a Hari ose-ti kako njegovo poštovan je prema Ogdenu raste. Ispijeni je, o čigledno, druga čije mislio. Čkiljio je u Ogdenovo lice i mrmljao, jasno uvredljivim tonom: - Kad bolje razmislim, vi ñao sam njuške kao što je tvoja dole u selu. - Ne sumnjam, pogotovo ako ste puštali svog sina na njih - re če Ošen. - Možda treba da nastavimo ovu ras-pravu unutra? - Unutra? - Da, gospodine Ispijeni. Ve ć sam Vam rekao. Ovde sam zbog Morfina. Poslali smo sovu... - Sove mi uopšte ne koriste - re če Ispijeni. - Ne otvaram pisma. - Onda ne možete da se žalite da niste upozoreni na posetioce - re če Ogden zajedljivo. - Ovde sam zbog ozbiljnog narušavanja čarobnja čkog zakona koje se dogo-dilo upravo ovde, u ranim jutrošnjim časovima... Hari Pošer u Polukrvni Princ 201 - U redu, u redu, u redu! - prodera se Ispijeni. - Uñi u tu prokletu ku ću ve ć jednom, neka ti bude! Kuća je, činilo se, imala tri sobi čka. Dvoja vrata vo-dila su iz glavne prostorije, koja je služila i kao kuhi-nja i kao dn evna soba. Morfin je sedeo u prljavoj fotelji iza ognjišta, koje se pušilo, okre ćući živu guju me ñu svojim debelim prstima i meko joj pevušio na nemuštom jezi ku: Sik ći, sik ći, zmij če malo, v Sklizni na iod, bez in aša Slušaj svoga Morfina Da še ne zakuca na vraša. ., U uglu pored otvorenog prozora za ču se komešanje, i Hari shvati da je još neko u sobi, devojka čija je siva ha-ljina u ritama bila iste boje kao pr ljav kameni zid iza nje. Stajala je pored lonca koji se pušio n a crnom gara-vom šporetu, i petljala oko police na kojoj su se nalazi-li neugle dni grn čarski lonci i tiganji. Koca joj je bila tanka i bez sjaja, a imal a je bledo, prili čno ravno lice. O či su joj, kao i o či njenog brata, zurile u opre čnim pravcima. Delovala je malo čistije od dvojice muškara-ca, ali Hari pomisli da n ikad nije video osobu koja iz-gleda tako poražavaju će. - M”ja ćera, Meropa - re če Ispijeni mrzovoljno kad Ogden upitno pogleda u nj u. - Dobro jutro - javi se Ošen. Ona ne odgovori, ve ć prestrašeno pogleda u oca i okrenu im le ña, nastavljaju ći da petlja c loncima na po-lici pored sebe. - Pa, gospodine Ispijeni - po če Oglen - da pre ñem pravo na stvar, imamo razloga da verujemo da je kasno si-no ć Vaš sin Morfin izveo magiju pred Normalcima. 202 Coan K. Rouling Začu se zaglušuju će klang. Meropa je upravo ispusti-la lonac iz ruku. - Podigni ga! - zaurla Ispijeni na nju. - Tako je, hra-na po podu kao da si neka prljava Normalka, čemu služi štapi ć, ti beskorisna vre ćo ñubreta? - Gospodine Ispijeni, molim vas - re če Ošen zapre-paš ćeno kad Meropa, koja je već pokupila zemljani lonac c poda, ponovo ispusti pos udu iz ruke, tresu ći se izvadi štapi ć iz džepa, uperi ga prema loncu i promrmlja užur-ba nu, ne čujnu čin, koja natera lonac da odleti c poda u pravcu suprotn om od nje, pogodi suprotni zid i pu če na dva dela. Morfin se luda čki zakikota. Ispijeni vrisnu: - Po-pravi ga, ti bes korisna mešino, popravi ga! Meropa se zatetura preko sobe, ali pre nego što je stigla da podigne štapi ć, Ogden podiže svoj i odlu čno re če: - Reiaro! - Lonac se istog časa popravi.

Za trenutak je izgledalo kao da će se Ispijeni izdera-ti na Occena, ali on izgleda smisli nešto bolje. Umesto toga, naruga se svojoj k ćerki: - Sre ća što je tu ovaj fini čovek iz Ministarstva, zar ne? Možda će mi te skinuti c vrata, možda njemu ne smeta takva prljava Poruga kao što s i ti... Ne gledaju ći ni u koga, i ne zahvalivši Ogdenu, Mero-pa pokupi lonac i drhtavim rukama ga vrati na policu. Zatim ostade nepomi čna, oslonjena le ñima na zid izme ñu prljavog prozora i šporeta, kao da ne želi ništa drugo nego da potone u kamen i nestane. - Gospodine Ispijeni - ponovo po če Ogden - kao što rekoh, razlog zašto sam vas posetio... - Čuo sam te i malopre! - obrecnu se Ispijeni. - Pa št a? Morfin je dao tom Normalcu ono što mu je sledo-valo... pa šta c tim? Hari Pošer u Polukrvni Princ 203 - Morfin je prekršio čarobnja čki zakon - re če Og-den strogo. - Morfin je irekršio čarobnja čki zakon - Ispijeni je imitirao Ošenov glas trude ći se da zvu či pompezno i zapevaju će. Morfin se ponovo zakikota. - O čitao je lek-ciju tom prljavom Normalcu, je l” to sad nez akonito, šta li? - Da - re če Ogden. - Bojim se da jeste. On izvu če iz džepa mali svitak pergamenta i odmota ga. - Šta je to, presuda? - re če Ispijeni ljutito povisiv-ši ton. - Poziv da do ñe na saslušanje u Ministarstvo... - Poziv? Poziv! Ko si, bre, ti da pozivaš mog sina bilo kuda? - Ja sam šef Odreda za sprovo ñenje magijskih zakona - re če Ogden. - I misliš da smo mi ološ, je l” da? - zaurla Ispij e-ni pošavši prema Ogdenu, i uperi mu prljavi žuti nokat u grudi. - Ološ koji će da odjuri čim ga Ministarstvo pozove? Znaš, bre, c kim razgovaraš, t i mali prljavi Blatokrvni, znaš li? - Imao sam utisak da govorim c gospodinom Ispije-n im - re če Ogden, izgledaju ći oprezno, ali i dalje ne od-stupaju ći. - Tako je! - zagrme Ispijeni. Za trenutak, Hari pom i-sli da Ispijeni pokazuje prosta čki gest, ali onda shvati da on samo pokazuje Ogdenu ružan prsten c crnim kame-nom koji je nosio na srednjem prstu, mašu ći njime pred Ogdenovim o čima: - Je l” vidiš ovo? Znaš li šta je to? Znaš li otkud p oti če? Vekovima je ve ć u našoj porodi-ci, eto koliko dugo postojimo, i sve v reme smo Čistokrv-ni! Znaš li koliko mi nude za ovaj prsten, sa ugravira-nim Peve relovim grbom na kamenu? 204 Džoan K. Rouling - Stvarno nemam pojma - re če Ogden žmirkaju ći kad mu ovaj poturi prsten pod nos - ali to je potpuno neva-žno, gospodine Ispijeni. V aš sin je po činio... Sa urlikom besa, Ispijeni pojuri prema svojoj k ćer-ki. I u deli ću sekunde Hari pomisli da će je ovaj zadavi-ti kad pruži ruku prema njenom grl u. Ali ve ć slede ćeg trenutka, vukao ju je prema Ogdenu, ne ispuštaju ći zlatan lanac oko njenog vrata. - Vidiš ovo? - povika Ispijeni tresu ći težak zla-tan medaljon ka njemu, dok je Msropa nešto nevezano go-vorila i borila se da do ñe do daha. - Vidim, vidim! - brže-bolje re če Ošen. - Slišerinovo\ - vrisnu Ispijeni. - Pripadalo je S alazaru Sliterinu! Mi smo njegovi poslednji živi po-tomci, šta kažeš na to, a ? - Gospodine Ispijeni, vaša k ći - re če Ogden uspani- čeno, ali je Ispijeni ve ć oslobodio Meropu. Ona se zate-tura što je mogla dal je od njega, vrati se u ćošak, trlja-ju ći vrat i pokušavaju ći da povrati vazduh. - Tako! - trijumfalno će Ispijeni, kao da je upravo dokazao neku komplikov anu stavku koja je izvan svake di-skusije. - Nemoj da n am se obra ćaš kao da smo blato na tvojim cipelama! Generacije Čistokrvnih, sve čarobnja-ci... čisto sumnjam da ši možeš nešto sli čno da kažeš za sebe! I on pljunu na pod ispred Ošenovih nogu. Morfin se ponovo zakikota. Meropa se skupi pored prozora, pognu glavu i sakri lice iza s voje retke kose, ne rekavši ni-šta. - Gospodine Ispijeni - nastavi OCJSN uporno - bojim se da ni moji ni vaši preci nemaju ništa sa ovim slu ča-jem. Ovde sam zbog Morfina, zbog Morfina i Normal ca kojeg je on sino ć napao. Prema našim informacijama -on pogleda u svo j svitak pergamenta - Morfin je izveo ne-

Hari Pošer u Polukrvni Princ 205 ku kletvu ili čin na re čenom Normalcu, tako da su ovo-me izbili užasno boln i plikovi. Morfin se zakikota. - Tiše, de čače - zareža Ispijeni na nemuštom jezi-ku, te Morfin ponovo za ćuta. - Pa šta onda i da je to uradio? - prkosno re če Ispi-jeni. - Pretpostavljam da ste obrisali to prljavo nor-malsko lice i o čistili ga, kao i njegovo se ćanje... - Uopšte nije stvar u tome, gospodine Ispijeni - re - če Ogden. - U pitanju je bio ni čim izazvan napad na jednog bespomo ćnog... - Dabome, znao sam da si ti ljubitelj Normalaca čim sam te video - podsmehnu se Ispijeni i ponovo pljunu na pod. - Ova rasprava nikuda ne vodi - re če Ogden čvrsto. -Jasno je na osnovu ponašanja vašeg sina da se on ne kaje zbog po činjenog dela. - Ponovo se zagleda u svitak perga-menta. - Morfin treba da do ñe na saslušanje 14. septem-bra da bi odgovorio na optužbe za koriš ćenje magije pred Normalcem, prouzrokuju ći štetu i povre ñuju ći istog Norm... Ošen za ćuta. Kroz otvoren prozor, do njih dopre zveckanje, topot konja i glasan smeh. O čigledno da je viju-gava staza za selo prolazila vrl o blizu čestara u kom se nalazila ova ku ća. Ispijeni se ukipi, osluškuju ći ši-rom otvorenih o čiju. Morfin zasikta i okrenu lice u pravcu tih zvukova, c pohlepnim izrazom. Meropa podiže glavu. Lice joj je, primeti Hari, bilo belo kao kre č. - Bože, kakvo ruglo! - dopre spolja glas neke devoj ke, jasno odjekuju ći kroz otvoren prozor, kao da ona stoji u sobi pored njih. - Zar tvoj otac nije mogao da raš čisti taj ćumez, Tome? - Nije naš - za ču se glas nekog momka. - Nama pripa-da sve što je c druge strane doline, ali ova ku ćica pri- 206 Džoan K. Rouling pada staroj skitnici po imenu Ispijeni i njegovoj d eci. Sin mu je sasvim lud, samo da čuješ šta sve govore o nje-mu u selu... Devojka se nasmeja. Zveckanje i kloparanje postajal o je sve glasnije. Morfin krenu da ustane iz fotelje. - Sedi na svoje mesšo - upozori ga otac na nemuštom jeziku. - Tome - ponovo se za ču devoj čin glas, sada tako blizu kao da su bili baš pored same ku će - možda grešim... ali, da li je to neko zakucao z miju na vrata? - Bože, draga, u pravu si! - re če muškarac. - To mora da je sin. Rekao sam ti da mu nisu sve na broju u glavi. Ne gledaj u to, Cecil ija, draga. Zveckanje i kloparanje opet se utiša. - „Draga" - prošaputa Morfin na nemuštom, gleda-ju ći u sestru. - „Draga ", šako ju je nazvao. Zna či da mu ni-je sšalo do Šebe. Meropa tako preblede da je Hari bio ube ñen da će se onesvestiti. - Šša? - re če Ispijeni oštro, tako ñe na nemuštom jeziku, skrenuvši pogled sa sina na k ćer. - ŠŠa si šore-kao, Morfine! - Voli da gleda šog Normalca - re če Morfin sa zlobnim izrazom na licu gledaju ći u sestru, koja je sada delovala prestrašeno. - Uvek je u bašši kad on irolazi, viri kroz živicu da bi ga videla, zar ne? A sino ć... Meropa naglo i preklinju će odmahnu glavom, ali Mor-fin nemilosrdno nastavi: - Visi na irozoru da bi ga gle-dala kako jaše ku ći, zar ne? - Visi na irozoru da bi gledala Normalca? - tiho po -novi Ispijeni. Sve troje Ispijenih izgleda da su zaboravili na Ogd e-na, koji je bio i zbunjen i rasr ñen ovim ponovnim izlivom neshvatljivog siktanja i š uškanja. Hari Pošer u Polukrvni Princ - Je li šo isšina? - upita Ispijeni ubojitim glasom , pomerivši se korak-dva prema prestravljenoj devojci. -Moja k ćerka... Čisšokrvni iošomak Salazara Slišeri-na... žudi za irljavim Normalcem ne čisše krvi! Meropa je mahnito odmahivala glavom pribijaju ći se uza zid, o čito nesposobna da išta kaže. - Ali sam ga ukebao, o če! - zakikota se Morfin. -UhvaŠio sam ga kad je irolazio, u nije baš leio izgledao sav osuŠ ilikovi ma, jel” da, Meroia? - Ti odvrašna mala Porugo, irljava izdajice svoje k r-vi! - grmeo je Ispijeni izgubivši kontrolu, i po čeo da steže ruke oko devoj činog vrata. Hari i Ogden u isti mah vrisnuše „Ne!" Ogden podi-ž e štapi ć i vrisnu: - Relašio! - Ispijeni polete una-zad, dalje od k ćeri. Spota če ce o stolicu i pade na le ña

pruživši se po zemlji. Uz besnu riku, Morfin sko či sa stolice i jurnu na Otdena, mašući nasumice krvavim no-žem i ispaljuju ći čini iz svog štapi ća. Ogden pobeže da spase glavu. Dambldor mu pokaza da i oni treba da ga slede, i Hari ga posluša, dok su mu u uši-ma odzvanjali Mero pini krici. Ogden je, c rukama preko glave, jurio puteljkom dok ne stiže na glavnu stazu, še se sudari sa sjajnim kestenja-stim konjem, kojeg je jahao vrlo privla čan tamnokos mla-di ć. I on i lepotica koja je jahala pored njega na siv om konju iskidaše se od smeha videvši Ošena, koji odsko či od konjskih slabina i nastavi dalje, dok mu je frak lepr-šao, od glave do pete pr ekriven prašinom, jure ći kao bez glave stazom uzbrdo. - Mislim da je bilo dosta, Hari - re če Dambldor. On uhvati Harija za lakat i povu če ga. Slede ćeg trenutka obojica su bestežinski lebdela kroz tmi nu, sve dok se ne do čekaše na noge, ponovo se našavši u Dambldorovoj, sa da sumra čnoj kancelariji. 208 Džoan K. Rouling - Šta se desilo c devojkom u ku ćici - upita Hari od-jednom, kad je Dambldor upalio dodatne lampe lakim udarcem štapi ća. - Meropom, ili kako se ve ć zvala? - 0, preživela je - re če Dambldor ponovo sedaju ći za svoj sto i pokazuju ći Hariju da i on sedne. - Ogden se ire-bacio nazad u Ministarstvo i vratio se sa poja čanjem u roku od petnaest minuta. Morfin i njegov ot ac pokuša-li su da se bore, ali su nadja čani, odvedeni iz ku ćice, a potom ih je Vizengamot osudio. Morfin, koji je ve ć imao dosije c napadima na Normalce, osu ñen je na tri godine u Askabanu. Marvolo, koji je ranio nekoliko namešte nika Ministarstva, pored Ošena, dobio je šest meseci. - Marvolo? - ponovi Hari za čuñeno. - Tako je - re če Dambldor odobravaju će se smeškaju- ći. - Drago mi je što vidim da obra ćaš pažnju. -Taj staracje... - Voldemorov deda, tako je - re če Dambldor. - Marvo-lo, njegov sin Morfin i kćerka Meropa bili su posled-nji Ispijeni, vrlo drevn a čarobnja čka porodica zaslu-žna za nestabilnost i nasilje koji su cvetali generacija-ma, zahvaljuju ći svojoj navici da se ven čavaju sa vlasti-tim ro ñacima. Nedostatak razuma, zajedno sa žudnjom za veli činom, doveli su dotle da je porodi čno zlato pro ćer-dano nekoliko generacija pre nego što se Marvolo ro-dio. Njemu su ostali jad i beda, a imao je i vrlo opaku na-rav, uz fantasti čnu koli činu osionosti i gordosti, na-sledio je i nekoliko porodi čnih sitnica, koje je cenio koliko i svog sina, ali mnogo više od svoje k ćeri. - Zna či da je Meropa - re če Hari naslonivši se na stolicu i zure ći u Dambldora - dakle, Meropa je... da li to zna či da je ona bila... Voldemorova majka? - Zna či - re če Dambldor. - A slu čajno smo na tren spazili i Voldemorovog oca. Pitam se da li si prime-tio? Hari Pošer u Polukrvni Princ 209 - Onaj Normalac što ga je Morfin napao? Čovek na konju? - Vrlo dobro, zaista - re če Dambldor zadovoljno se smeškaju ći. - Da, to je bio Tom Ridl Stariji, zgodan Nor-malac koji je obi čno jahao pored ku ćice Ispijenih i pre-ma kome je Meropa Išijena potajno gajila vatren u strast. - A na kraju su se ven čali? - re če Hari c nevericom, nesposoban da zamisli dvoje ljudi koji bi imali manje iz-gleda da se zaljube je dno u drugo. - Mislim da zaboravljaš - re če Dambldor - da je Me-ropa bila veštica. Ne verujem da su njene magi čne mo ći dolazile do punog izražaja dok ju je otac maltere tirao. Ali, kada su Marvolo i Morfin bili na bezbednom od- stojanju u Askabanu, kad je ostala sama i slobodna, po pr-vi put u životu, sigu ran sam da je mogla u najve ćoj meri da iskoristi svoje sposobnosti i smisli kak o da se spase očajni čkog života koji je vodila osamnaest godina. - Možeš li da zamisliš na koji na čin je Meropa mo-gla da navede Toma Ridla da zaboravi svoju normalsku devojku i zaljubi se u nju , Meropu? - Kontrolišu ća kletva? - naga ñao je Hari. - Ili lju-bavni napitak? - Vrlo dobro. Li čno, pre smatram da je koristila lju-bavni napitak. Siguran sam da joj je to izgledalo roman-ti čnije i ne mislim da joj je bilo teško da ga jednog vre-log dana, kada je Ridl jahao sam, ubedi da popije malo vo-de. U svakom slu čaju, nekoliko meseci nakon prizora či-ji si svedok upravo bio, u selu

Mali Henglton desio se ogroman skandal. Možeš da za misliš kakvih je sve gla-sina bilo kada je plemi ćki sin pobegao sa skitnicinom k ćerkom Meropom. - Ali zaprepaš ćenje seljaka nije bilo ništa u pore- ñenju sa Marvolovim. Vratio se iz Askabana o čekuju ći da će zate ći svoju k ćerku kako savesno iš čekuje njegov po- 210 Džoan K. Rouling vratak sa vrelim ru čkom na stolu. Umesto toga, našao je nekoliko centim etara debelu prašinu i njenu oproštaj-nu poruku, u kojoj objašnjava šta je u činila. - Na osnovu svega što sam uspeo da otkrijem, od tad a pa nadalje nikad više nije spomenuo njeno ime, niti pri-znao njeno postojanje. Šok koji je izazvala njena izdaja možda je doprineo njegovoj preranoj smrti... ili, možda, nikad nije uspeo da nau či kako da sam sebe prehrani. Askaban je u velikoj m eri oslabio Marvola i on nije do-živeo da vidi Morfinov povratak ku ći. - A Meropa? Ona... ona je umrla, zar ne? Zar Volde- mor nije odrastao u sirotištu? - Da, zaista - re če Dambldor. - Moramo ovde ubaciti izvesnu dozu naga ñanja, mada ne mislim da je teško izve-sti zaklju čak šta se desilo. Vidiš, samo nekoliko mese-ci od njihovog bekstva i ven čanja, Tom Ridl se ponovo po-javio na imanju u Malom Hengltonu bez svoje žene. Po su-sedstvu su ko lale glasine da je pri čao nešto o tome kako je „prevaren" i „zaveden". Pod ti m je, siguran sam, podra-zumevao da je bio za čaran i da se sada oslobodio čini, ma-da smem da primetim da se nije usu ñivao da koristi prave izraze iz straha da ne pomisl e kako je lud. Kada su čuli šta govori, seljani su naga ñali da je Meropa lagala Ri-dla, pretvaraju ći se da nosi njegovo dete, i da se on zbog toga ože nio njome. - Ali ošjesše rodila njegovo dete. - Da, ali tek godinu dana pošto su se ven čali. Tom Ridl ju je ostavio dok je još bila trudna. - Šta je pošlo naopako? - upita Hari. - Zašto je lj u-bavni napitak prestao da deluje? - I to su naga ñanja - re če Dambldor - ali verujem da Meropa, koja je bila ve oma zaljubljena u svog muža, nije mogla da podnese da g a i dalje drži zarobljenog sredstvi-ma magije. Verujem da je izabrala da prest ane da mu daje Hari Pošer u Polukrvni Princ 211 napitak. Možda je, izgubivši glavu za njim, ubedila sebe da se do tada on sam zaljubio u nju. Možda je mislila da će ostati zbog bebe. Ako je tako, u oba slu čaja je pogrešila. Ostavio ju je, nikad je više nije video, niti je ikad poku-šao da otkrije šta se desilo c njegovim sinom. Nebo je napolju bilo mastiljavoplavo a lampe u Dam- bldorovoj kancelariji blistale su još sjajnije. - Mislim da je dosta za ve čeras, Hari - re če Damblor kroz nekoliko trenutaka. - Da, gospodine - re če Hari. Ustao je, ali nije odmah otišao. - Gospodine... da li je važno da saznam sve to o Vo lde-morovoj prošlosti? - Mislim da je vrlo važno - re če Dambldor. ; - A to... to ima neke veze c proro čanstvom? - I te kako ima veze c proro čanstvom. - U redu - re če Hari pomalo zbunjen, ali ipak razuve-ren. Okrenu se da po ñe, a onda mu iskrsnu još jedno pita-nje, i on se po novo okrenu, - Gospodine, smem li Ronu i Hermioni da ispri čam sve što ste mi rekli? Dambldor razmisli za trenutak, a onda re če: - Da, mi-slim da su se gospodin Vesli i gospo ñica Grendžer poka-zali dostojnim poverenja. Ali, Ha ri, zamoli ću te da im kažeš da nikom ništa ne pri čaju o tome. Nije dobro da se naokolo pri ča koliko znam ili sumnjam o tajnama Lor-da Voldemora. - Ne, gospodine. Siguran sam da će ta pri ča ostati sa-mo kod Rona i Hermione. Laku no ć. On se ponovo okrenu, i ve ć je maltene bio na vratima kad ga spazi. Na jednom od sto či ća c vretenastim nogama na kome je bilo mnoštvo krhk ih srebrnih instrumenata 212 Džoan K. Rouling stajao je ružan stari prsten c velikim, crnim, napu klim kamenom. - Gospodine - re če Hari zure ći u prsten. - Taj pr-sten...

- Da? - re če Dambldor. - Nosili ste ga one no ći kada smo posetili profeso-ra Pužoroga. - Jesam - složi se Dambldor. - Ali, zar to nije... gospodine, zar to nije isti p rsten koji je Marvolo Ispijeni pokazivao Ogdenu? Dambldor pognu glavu. - Baš taj. - Ali, otkud onda... Da li ste ga oduvek imali? - Ne, nabavio sam ga sasvim nedavno - re če Dambldor. - Zapravo, nekoliko dana pre nego što sam došao da te odvedem od tetke i te če. - Je li to bilo u vreme kada ste povredili ruku, go -spodine? - Da, Hari, tako nekako. Hari je oklevao. Dambldor se smešio. - Gospodine, kako zapravo... - Ve ć je isuviše kasno, Hari! Mora ćeš tu pri ču da odslušaš drugi put. Laku no ć. - Laku no ć, gospodine. 11. Hermionina ispomo ć Kao što je Hermiona predvidela, slobodno vreme iz-m eñu predavanja za šestake nije im služilo za blaženo opuštanje kao što je Ron pretpostavljao, ve ć kao vreme da se uhvati korak sa brdom doma ćih zadataka koje su im zadavali. Ne samo da su u čili kao da svaki dan polažu is-pite nego su i lekci je bile zahtevnije nego ikad. Hari je-dva da je razumeo polovinu od on oga što im je profesor-ka Mek Gonagal govorila tih dana. Čak je i Hermiona jed-nom ili dvaput morala da je zamoli da ponovi uputstva. Sasvim neverovatno, i na Hermioninu sve ve ću ozloje ñe-nost, Hariju su napici iznenada postali najomilje niji predmet, zahvaljuju ći Polukrvnom Princu. Sada su svi o čekivali od njih da izvode neverbalne čini, ne samo na časovima odbrane od mra čnih veština ve ć i na činima i preobražavanjima. Hari je često gle-Dao svoje drugove iz razreda u dnevnom boravku, ili u vre-me obroka, kako crvene u licu i naprežu se kao da su uze-li preveli ke doze Zatvor-je-toga, ali znao je da svi oni zapravo uvežbavaju kako da izved u čini ne izgovaraju ći 214 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 215 bajanja. Osetio bi olakšanje kad bi izašao do stakl ene bašte. Tamo su sada izu čavali mnogo opasnije biljke ne-go što su to ranije radili na herbologiji, ali im je ipak bilo dozvoljeno da glasno opsuju uko liko bi ih Otrovna pipkulja iznenada š čepala otpozadi. Posledica njihove preoptere ćenosti zadacima i be-somu čnih sati uvežbavanja neizgovorenih čini bila je da Hari, Ron i Hermiona nisu dotle uspe li da odvoje vreme da posete Hagrida. On je prestao da obeduje z a nastavni č-kim stolom, što je bio zloslutan znak, a u retkim prili-kama kada b i ga videli u prolazu, u hodniku ili napolju, nekim čudom, uopšte nije prime ćivao ni njih ni njihove pozdrave. - Moramo da odemo da mu objasnimo - re če Hermiona slede će subote za doru čkom, pogledavši u Hagridovu ogromnu praznu stolicu za na stavni čkim stolom. - Danas pre podne imamo probne treninge za kvidi č -re če Ron. - Uz šo, treba da uvežbamo agvamenŠi čin za Flitvika! I šta, uopšte, da mu objasnimo? Kak o da mu kažemo da smo mrzeli njegov glupi predmet? - Nismo ga mrzeli! - re če Hermiona. - Govori u svoje ime, ja nisam zaboravio skrute - r eče Ron smrknuto. - A mogu da ti kažem da smo se izvukli. Zar ga nisi čula kako i dalje pri ča o svom tupavom bra-tu... da smo ostali kod njega, sada bismo u čili Gropa da ve-zuje pertle. - Bilo bi mi krivo da ne razgovaramo c Hagridom -re če Hermiona potišteno. - I ći ćemo posle kvidi ča - razuveri je Hari. I njemu je nedostajao Hagrid, mada je, kao i Ron, mislio da bi im bilo bolje da u živo tu nemaju blage veze c Gropom. - Ali prijem igra ča može da potraje čitavo jutro, c obzirom na to koliko ih se prijavilo. - Bio je pomalo nervozan pred suo čavanje sa svojim prvim iskušenjem u ulozi kapitena. - Ne znam zašto je tim odjednom postao tako popularan.

- Ma daj, Hari - re če Hermiona postavši odjednom nestrpljiva. - Nije kv idi č popularan, nego ti! Iskreno govore ći, nikad nisi bio zanimljiviji, i nikad nisi bio zgodniji. Ron se umalo ne zadavi usoljenom haringom. Hermiona ga omalovažavaju će pogleda, pre nego što se ponovo okrenu Hariju. - Sad svi znaju da si govorio istinu, zar ne? Cela ča-robnja čka zajednica morala je da prizna da si bio u pravu u vezi c Voldemorovi m povratkom, da si se zaista dvaput borio c njim u poslednje dve godine, i oba p uta uspeo da mu izmakneš. A sada te zovu „Izabrani"... daj, zar ne vidiš zbog čega su svi op činjeni tobom? Hariju se u čini da u Velikoj sali iznenada postaje vru će, iako je plafon i dalje izgledao hladan i kišovit. - A još si iride istrpeo proganjanje Ministarstva kad su pokušavali da pokažu kako si neura čunljiv i la-žov. I dalje su ti vidljivi ožiljci, ta mo še te je ona zlica terala da pišeš vlastitom krvlju, ali si i da lje ostao pri svojim tvrdnjama... - I meni se još poznaje mesto še su me oni mozgovi š čepali u Ministarstvu - re če Ron zavr ćući rukave. - A ne škodi ti ni to što si ovog leta porastao či-tavih dvadesetak centimetara - završi Hermiona ne obra ćaju ći pažnju na Rona. - I j a sam visok - re če Ron kao uzgred. Pristigoše i sove-pismonoše, kidi šući kroz prozo- re poprskane kišom, seju ći naokolo si ćušne kapljice vode. Ve ćina je primila više pošte nego obi čno. Bri-žni roditelji hteli su da čuju od dece šta je novo i da ih uvere da je kod ku će sve u redu. Hari nije primio nikakvu poštu još od početka polugodišta. Jedina osoba c kojom 276 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 217 se redovno dopisivao nije više me ñu živima, i mada se nadao da bi Lupin povremeno mogao da mu nešto napiše, dosad se razo čarao u tim o čekivanjima. Stoga se veoma iz-nenadio kad je video da snežnobela Hedv iga kruži izme- ñu sivih i smeñih sova. Sletela je ispred njega donose ći veliki četvrtasti paket. Trenutak kasnije, identi čan paket spustio se ispred Rona, prignje čivši pod sobom njegovu malecku i iscrpljenu sovu, Prasvidžeona. - Ha! - re če Hari odmotavaju ći paket, u kome je bio nov novcat primerak Višeg nivoa siravljanja naiišaka, iz Brašnjavka u Mrljavk a. - Fino - re če Hermiona oduševljeno. - Sad možeš da vratiš onaj išarani primerak. - Jesi li poludela? - re če Hari. - Zadrža ću je! Vidi, sve sam smislio... On izvadi iz torbe stari primerak Višeg nivoa sira- vljanja naiišaka i lupi štapi ćem po njegovim koricama mrmljaju ći: - Difindo\ - Korica spade. Zatim isto uradi i sa potpuno novom knjigom (Hermiona je bila prenera-žena). Onda im zameni korice, svaku potapša štapi ćem i re če: - Peuapol - Sad je Prin čev primerak bio preru-šen u novi udžbenik, a novi primerak iz Brašn javka u Mrljavka izgledao je kao polovan. - Vrati ću Pužorogu novu knjigu. Ne će moći da se po-žali, košta devet galeona. Hermiona skupi usne c ljutitim neodobravanjem, ali je prekide tre ća sova, koja slete ispred nje donose ći joj najnovije izdanje Dnevnog iroroka. Ona ga žur no otvori i prelete preko sadržaja naslovne strane. - Je l” neko koga poznajemo mrtav? - upita Ron posv e nemarno. To isto pitanje postavljao je kad god bi Hermi-ona otvorila novine. - Ne, ali bilo je još nekoliko napada dementora - r e- če Hermiona. - I jedno hapšenje. I - Odli čno, čije? - upita Hari nadaju ći se da je u pita-nju Belatriks Lestrejndž. - Stena Stranputice - re če Hermiona. - Šta? - zapanjeno upita Hari. - Sšenli Sšraniušica, kondukšer ioiularnog ča-robnja čkog vozila No ćni viteški autobus, uhaišen je iod sumnjom da se bavi smršožde rskim akŠivnosšima. Gosiodin SšraniuŠica, sŠar 21 godinu, uhaišen je ka-sno sino ć iosleracije na njegov dom u Kleiamu... - Sten Stranputica, Smrtožder? - re če Hari setiv-ši se bubulji čavog mladi ća koga je prvi put sreo pre tri godine. - Nema šanse!

- Možda je pod dejstvom kontrolišu će kletve - re če Ron razložno. - Nikad se ne zna. - Ne li či mi na to - re če Hermiona čitaju ći dalje. -Ovde piše da je uhapšen nakon što su ga u nekoj kr čmi čuli kako pri ča o tajnim planovima Smrtoždera. - Ona podiže pogled c uznemirenim izrazom lica. - Da je pod dejstvom kontrolišu će kletve, ne verujem da bi išao naokolo i širio glasi ne o njihovim planovima, zar ne? - Zvu či mi kao da se pravio da o tome zna više nego što j e u stvari znao - re če Ron. - Zar to nije onaj isti ko-ji je tvrdio da će postati ministar magije, onomad kad je pokušavao da se udvara onoj Vili? - Da, to je taj - re če Hari. - Ne znam koji im je ñavo kad Stena uzimaju ozbiljno. - Možda žele da ostave utisak kako nešto rade - re- če Hermiona mrgodno. - Ljudi su prestrašeni... znate da roditelji bliznakinja Pe til žele da ih odvedu ku ći? A Eloiza Midžen je ve ć kod ku će. Otac ju je pokupio sino ć. - Šta! - re če Ron izbe čivši se na Hermionu. - Ali, Hogvorts je sigurno bezbedniji nego njihovi domovi! Imamo Aurore i sve te dodatne štite će čini, a tu je i Dambldor! 218 Džoan K. Rouling - Ne mislim da je tu baš sve vreme - re če Hermiona sasvim tiho, pogledavši preko novina ka nastavni čkom stolu. - Zar niste primetili? Njegovo mesto je prošle nedelje često bilo prazno, baš kao i Hagridovo. Hari i Ron pogledaše u nastavni čki sto. Direktoro-va stolica je zaista bila prazna. Sad i Hari zaklju či da, kad bolje razmisli, nije video Dambldora od njegovog privatnog časa nedelju dana ranije. - Mogu će da je otišao iz škole da bi uradio nešto za Red - re če Hermiona tiho. - Mislim... stvari postaju sve ozbiljnije, zar ne? Hari i Ron ništa ne odgovoriše, ali Hari je znao da sve troje misle na isto. Prethodnog dana desio se užasan incident, kada su H anu Abot izveli sa časa herbologije i saopštili joj da joj je majka prona ñena mrtva. Od tada ni-su videli Hanu. Kada su pet minuta kasnije napustili grifindorski s to i uputili se prema terenu za kvidi č, prošli su pored Lavander Braun i Parvati Petil. S etivši se šta je Hermiona rekla o tome kako roditelji bliznakinja Pe -til žele da one napuste Hogvorts, Hari nije bio iznena- ñen kad je video kako ove dve najbolje drugarice nešto šapu ću, deluju ći ožaloš ćeno. Iznenadilo ra je, me ñu-tim, što je, kad je Ron naišao pored njih, Parvati izne-nada gurnula La vander, koja se osvrnula naokolo i širo-ko se osmehnula Ronu. Ron je zatrept ao, a onda joj je nesi-gurno uzvratio smešak. Nastavio je da hoda pomalo se šepu re ći. Hari je odoleo iskušenju da se nasmeje, setiv-ši se da se i Ron uz držao od smeška nakon što je Melfoj Hariju razbio nos. Hermiona je, me ñutim, bila hladna i rezervisana celim putem do stadiona, kroz ledeno, ma-gli často rominjanje, i odvojila se od njih da nañe mesto na tribinama a da nije ni poželela sre ću Ronu. Hari Pošer u Polukrvni Princ 219 Kao što je Hari o čekivao, probe su im oduzele najve- ći deo jutra. Činilo se da se tu okupila polovina gri-findorske ku će, od prvaka, koji su nervozno vukli pra-stare školske metle, do sedmaka koji su nadvisi vali ostale, deluju ći zastrašuju će hladno. Me ñu njima je bio i ogroman de čak oštre kose, koga je Hari smesta prepo-znao iz Hogvoršs eksiresa. - Sreli smo se u vozu, u kupeu starog Pužonje - re če ovaj samouvereno, iskora čivši iz gomile da bi se ruko-vao sa Harijem. - Korm ak Mek Lagen, Čuvar. - Nisi se prijavio prošle godine, zar ne? - upita H a-ri primetivši da je Mek Lagen izrazito široko gra ñen, misle ći kako bi ovaj mogao da blokira sva tri gol-obru- ča a da se i ne pomeri. - Bio sam u bolni čkom krilu dok su se održavali pri-jemni treninzi - re če Mek Lagen c izvesnim razmetanjem. - Za opkladu sam noj” o kilo kalašturi činih jaja. - Dobro - re če Hari. - Pa... možeš li da pri čekaš ovde... Pokaza mu rukom prema ivici terena, blizu mesta še je Hermiona sedela. U činilo mu se kao da je preko Mek Lagenovog lica preleteo t itraj ljutnje, i on se zapita ni-je li Mek Lagen možda o čekivao da će imati povlaš ćen položaj zato što su obojica miljenici „starog Pužonje".

Hari je odlu čio da po čne c osnovnim testom, i zatim zamolio sve prijavlje ne da se podele u grupe od po deset i da jednom oblete ok o terena. To je bila dobra odluka. Pr-vih deset kandidata bili su prvaci i bil o je jasno da ra-nije jedva da su uopšte leteli. Samo je jedan de čak uspeo da ostane u vazduhu više od nekoliko sekundi, i bio je i sam toliko iznena ñen da se smesta srušio ucarivši u jed-nu od stativa. Drugu grupu sa činjavalo je deset najsmešnijih devoj- čica koje je Hari ikad upoznao, koje su, kad je dunuo u pi- 220 Džoan K. Rouling štaljku, samo po čele da se kiko ću i hvataju jedna drugu. Me ñu njima je bila i Romilda Vejn. Kada im je rekao da napuste teren, ur adile su to razdragano i posedale po tribinama da bi dobacivale ostalima. Tre ća grupa sudarila se na pola puta oko terena i sru-š ila na gomilu. Ve ći deo četvrte grupe pojavio se bez metli. U petoj grupi bi li su Haflpafovci. - Ako ima još nekog ko nije iz Grifindora - zagrme Hari, koji je po čeo ozbiljno da se nervira - neka smesta napusti teren, molim va s! Nastade pauza, a onda nekoliko malih Revenklovaca i str čaše c terena guše ći se od smeha. Posle dva sata, mnogo žalbi i nekoliko izliva besa, prilikom čega je jedna Komeša 260 smrskana a nekoliko zuba polomljeno, Har i je otkrio da ima tri Goni ča: Keti Bel, koja se vratila u tim odli čno se pokazavši na prob-nom treningu, novo otkri će po imenu Demelza Robins, koja je bila naro čito dobra u izbegavanju Bladžerki, i Dži-ni Vesli, koja je nadl etela sve takmace i pride postigla sedamnaest golova šutom. Zadovoljan izboro m, Hari je tako ñe izgubio glas od nadvikivanja sa svima koji su se žalili, a sada se nosio i sa odbijenim Jurišnicima. - To je moja kona čna odluka, i ako ne oslobodite pro-stor Čuvarima, baci ću uroke na vas - izdera se on. Niko od odabranih Jurišnika nije posedovao bri-ljan tnost Freda i Džordža, ali je Hari ipak bio prijatno iznena ñen: Džimi Piks, nizak ali ple ćat tre ćak koji je svirepim udarcem Bladžerkom uspeo da napravi čvorugu veli čine jajeta na Harijevom potiljku, i Ri či Kut, koji je izgledao nezgrapno, ali je dobro cil jao. Sada su se i oni pridružili Keti, Demelzi i Džini n a tribinama da bi posmatrali izbor poslednjeg člana tima. Hari je namerno ostavio izbor Čuvara za kraj nadaju- ći se da će stadion biti prazniji, a pritisak na kandida- Hari Pošer u Polukrvni Princ 221 te manji. Na nesre ću, svi odbijeni kandidati i izvestan broj posmatra ča koji su se ovamo spustili posle doru čka dosad su se pridružili gomili, tako da ih je bilo više nego na po četku. Svaki put kad bi neki Čuvar odleteo do gol-obru ča, gomila bi mu podjednako klicala i rugala se. Hari b aci pogled na Rona, koji je oduvek imao slabe živ-ce. Hari se nadao da je njiho va pobeda u finalnom me ču, u prethodnom polugodištu, možda izle čila tu tremu, ali o čigledno nije: Ron je načisto pozeleneo. Niko od prvih pet kandidata nije uspeo da odbrani v i-še od dva gola. Na Harijevo veliko razo čaranje, Kormak Mek Lagen je odbranio četiri penala, od pet. Ali, prili-kom poslednjeg, zaleteo se u potpuno suprotno m pravcu. Gomila se smejala i izviždala ga, i Mek Lagen se vratio na tle škrgu ćući zubima. Ron je izgledao kao da će da se onesvesti dok je uzjahi-vao svoju Čisša čicu jedanaesš. - Sre ćno! - dobaci glas c tribina. Hari se osvrnu o če-kuju ći da vidi Hermionu, ali to je bila Lavander Braun. Rado bi pokrio lice rukama, kao što je ona učinila ne-koliko trenutaka kasnije, ali je pomislio da kao kapiten mora da pokaže malo čvrš ći karakter, i stoga se okrenu da posmatra Ronovu od branu golova. Meñutim, nije morao da brine: Ron je odbranio jedan, d va, tri, četiri, pet penala zaredom. Oduševljen, i jedva se oduprevši že lji da se pridruži klicanju gomile, Ha-ri se okrenu prema Mek Lagenu da mu kaže kako ga je, na nesre ću, Ron potukao, i utom spazi Mek Lagenovo skroz zajapureno lice na nekoliko desetina centimetara od svog lica. Brzo ustuknu.

- Njegova sestra nije ni pokušala da izvede penal -re če Mek Lagen prete će. Na slepoo čnici mu je pulsirala vena ista kao ona kojoj se Har i često divio kod te če Ver-nona. - Omogu ćila mu je da ga lako odbrani. 222 Džoan K. Rouling - Gluposti - re če Hari hladno. - Malo je falilo da propusti tu lopt u. Mek Lagen pri ñe korak bliže Hariju, koji ovog puta ostade na mest u. - Daj da još jednom pokušam. - Ne - re če Hari. - Iskoristio si sve svoje pokušaje. Odbrani o si četiri. Ron je odbranio pet. Ron je Čuvar, osvojio je to mesto pošteno i časno. Skloni mi ce c puta. Na trenutak mu se u čini da će ga Mek Lagen možda tresnuti pesnicom, ali ovaj se zadovolji samo ružnom grimasom i stušti se dalje mu mlaju ći nešto što je li či-lo na pretnje u prazno. Hari se osvrnu i vide svoj novi tim kako mu se zado -voljno smeška. - Odli čno ste se pokazali - doviknu im Hari. - Baš ste dob ro leteli... - Ti si bio briljantan, Rone! Ovog puta je Hermiona bila ta koja je jurnula ka nj emu c tribina: Hari primeti kako Lavander odlazi c terena, ruku podruku sa Parv ati, prili čno razdražljivog izraza lica. Ron je bio krajnje zadovoljan sobom, i čak je izgle-dao viši nego obi čno dok se kezio članovima tima i Hermioni. Nakon što su se dogovorili da održe prvi trening u slede ći četvrtak, Hari, Ron i Hermiona pozdraviše ce c ostatkom tima i uputiše se prema Hagridu. Sada se vod-njikavo sunce postepeno probijalo kroz oblake, a na jzad je prestalo i da rominja. Hari je bio strapšo gladan. Na-dao se da će kod Hagrida biti ne čeg za jelo. - Mislio sam da ću propustiti četvrti penal - vese-lo je objašnjavao Ron. - Bio je to Demelzin trik udarac, jeste li videli, malo g a je lobovala... - Da, da, bio si veli čanstven - re če Hermiona veselo. Hari Pošer u Polukrvni Princ 223 - Bio sam bolji od Mek Lagena, u svakom slu čaju - re- če Ron vrlo zadovoljno. - Jesi li videla kako je poleteo u pogrešnom pravcu b rane ći peti penal? Kao da je pod zbunjuju ćom kletvom... Na Harijevo iznena ñenje, Hermiona na te re či silno pocrvene. Ron nije ništa primetio. Bio je isuviše zau-zet opisivanjem svakog svog penala do najsitnijih detalja. Ispred Hagridove kolibe bio je privezan veliki sivi hipogrif, Bakbik. Škljocnuo je svojim oštrim kljunom kad su naišli i okrenuo og romnu glavu ka njima. - 0, bože - re če Hermiona nervozno. - Još je pomalo zastrašuju ć, zar ne? - Ma daj, i ti si ga jahala, se ćaš se? Hari zakora či napred i duboko se pokloni hipogrifu, gledaju ći ga netremice i ne trep ćući. Posle nekoliko se-kundi i Bakbik se njemu poklon i. - Kako si? - upita ga Hari tihim glasom, približiv- ši mu se da bi ga pomilovao po pernatoj glavi. - Nedosta-je ti on? Ali, ovde ko d Hagrida ti je sasvim dobro, je li? - Ej! - re če neko glasno. Hagrid je krupnim koracima izronio iza ugla kolibe, opasan keceljom na cveti će i nose ći vre ću krompira. Nje-gov ogromni lova čki hrt Feng bio mu je za petama. Feng gromko zalaja i stušti se napred. - Bež” od njeg”! Odgriš će vi prste... A, to ste vi. Feng je poskakivao oko Hermione i Rona pokušavaju- ći da ih lizne za uši. Hagrid je deli ć sekunde stajao i gledao ih, a onda se okrenu i krupnim koracima odšeta u kabinu zalupivši vrata za sobom. - 0, bože! - re če Hermiona, vrlo pogsfena. - Ne brini ništa - re če Hari snuždeno. On pri ñe vratima i snažno pokuca. - Hagride! Otvori, hteli bismo da razgovaramo c to- bom! 224 Coan K. Rouling Iznutra nije dopirao nikakav zvuk. - Ako ne otvoriš vrata, razvali ćemo! - re če Hari iz-vadivši štapi ć. - Hari! - vrisnu Hermiona zaprepaš ćeno. - Ne ćeš valjda...

- Da, naravno da ho ću - re če Hari. - Odmaknite se... Ali pre nego što je stiga o da bilo šta kaže, vrata se ponovo otvoriše, kao što je i pretpostavljao da će se de-siti, a na njima je stajao Hagrid, mrko ga gledaju ći i, upr-kos cvetnoj kecelji, izgledao je krajnje prete ći smrknuto. - Ja sam nastavnik! - zagrme on na Harija. - Nastav -nik, Poteru! Kak” se usu ñuješ da gi pretiš kak” će” mi razvališ vrata! - Žao mi je, gosiodine - re če Hari naglašavaju ći po-slednju re č dok je uvla čio štapi ć pod odoru. Hagrid je izgledao zaprepaš ćeno. - Otkad me ši bre zivkaš „gospodin"? - A otkad ti mene zoveš „Poteru"? - 0-ho-ho, baš pametno - progun ña Hagrid. - Zabavno, jašta? Nadmudrijo si me, je l” da? Ajde, de, ondak, ulaz”te unutar, vi nezahval na mala... Smrknuto mrmljaju ći, on se skloni unazad da ih pro-pusti. Hermiona ju rnu iza Harija, deluju ći prili čno preplašeno. - Pa? - re če Hagrid razdražljivo kad Hari, Ron i Hermiona sedo še oko njegovog ogromnog drvenog stola a Feng odmah položi glavu na Harijeva kolena i stade da balavi po njegovoj odori. - Š”a je? Je l” vam žao m ene? Mislili ste da usamljen il” tak” neš”? - Ne - re če Hari. - Hteli smo da te vidimo. - Nedostajao si nam! - re če Hermiona drhtavim gla-som. - Nedostaj”o vam, a? - frknu Hagrid. - Nije nego. Hari Pošer u Polukrvni Princ 225 I krenu da trupka naokolo, spremaju ći čaj u ogromnom bakarnom čajniku, sve vreme mrmljaju ći. Najzad tresnu na sto ispred njih tri kao kofe ve like šolje, pune mahago-nicrvenog čaja i tanjir pun mramornih kola ča. Hari je bio dovoljno gladan da bi pojeo čak i ono što Hagrid sprema, i odmah uze jedan kola č. - Hagride - re če Hermiona snebivaju ći se, kad im se on pridruži za stolom i po če da ljušti krompire sa ta-kvom žestinom kao da mu je svaka krtola li čno u činila nešto nažao - stvarno smo želeli da nastavimo brigu o magi čnim stvorenjima, znaš. Hagrid još jednom bu čno frknu. Hariju se u čini da je. me ñu krompire sletelo nekoliko slinaca i u sebi je bio zahvalan što ne će morati da ostanu na ru čku. - Jesmo, zaista! - re če Hermiona. - Ali niko od nas nije mogao da ga uskl adi sa svojim rasporedom časova! - Jes”. Vala baš - uzvrati Hagrid. Začu se čudno mljackanje i svi se osvrnuše naokolo. Hermiona ispusti kratak krik, a Ron sko či sa stolice i pojuri oko stola što dalje od ogromn og bureta koje je sta-jalo u ćošku a koje su tek sada primetili. Bilo je puno ne čeg što je li čilo na ogromne larve veli čine stopala, komešaju će, bele i ljigave. - Šta je to, Hagride? - upita Hari pokušavaju ći da zvu či više zainteresovano nego revoltirano, ali svejed-no odloživši mramorni kola č. - Ma samo džinovske li činke - re če Hagrid. - A one rastu u...? - upita Ron pomalo uplašeno. - Ne rastu ni u š”a? - re če Hagrid. - Nabavijo sam i” da na”ranim Aragoga. I neo čekivano po če da pla če. - Hagride! - vrisnu Hermiona, sko či, žurno obi ñe sto u širokom luku da bi izbegla bure c larvama, i stavi mu drhtavu ruku na rame. - 0 čemu se radi? 226 Džoan K. Rouling - Tla... ovaj... - grcao je Hagrid, liju ći suze iz o čiju cr-nih kao bubice, dok je keceljom brisao lice. - Aragog... on... mislim d a će da odapne... celo leto je boles”an i ni-je mu ni malko boljeu/. Ne znam št a će da radim ako gi... tol”ko smo dugo skupa... Hermiona pomilova Hagrida po ramenu, ne znaju ći šta da kaže. Hari je znao kako se ona ose ća. Hari je znao i onog Hagrida koji je umeo da opak oj bebi-zmaj čeku po-kloni plišanog mecu, vi ñao ga kako pevuši džinovskim škorpionima sa ogromni m žaokama i sisaljkama, poku-šavao da iza ñe na kraj c njegovim surovim džinovskim po-lubratom, ali ovo je bio najneshvatljiviji od sv ih njego-vih čudovišnih hirova: džinovski pauk koji govori, Ara-gog, obitav ao je duboko u Zabranjenoj šumi odakle su mu on i Ron jedva umakli pre četiri godine.

- Da li... Da li možemo išta da u činimo? - upita Hermiona, ignorišu ći Ronove očajni čke grimase i odma-hivanje glavom. - Mis”im da ne mo”š, Hermiona - krkljao je Hagrid pokušavaju ći da zaustavi bujicu suza. - Vi”š, ostatak plemena... Aragogova p orodica... mal čice su se unezveri-li sa” kad je on boles”an... postaju mal čice neposlušni... - Da, mislim da smo donekle upoznali tu njihovu oso -binu - re če Ron jedva čujno. - ...Ne bi” rek”o da će da bidne sigurno za nikoga sem za men” da se smuc a blizu nji”ove kolonije ovi” dana - do-vrši Hagrid izduvav ši nos u kecelju i podiže oči. - Ali ti se zahvaljujem š”o si se ponudila, Herm iona... tol”ko mi zna či... Posle toga, atmosfera se malo razvedrila, i mada ni Hari ni Ron nisu pokazivali ni najmanju želju da odu i nahrane smrtonosnog, gar gantuovskog pauka džinovskim larvama, Hagrid je i ovog puta pretpostavio da bi o ni to u činili i ponovo je postao onaj stari. Hari Pošer u Polukrvni Princ 227 - Ma, uvek sam znao da će vam” bit” malkice teže da me ugurate izme ñ svoji” časovi - re če nabusito nalivaju- ći im još čaja. - Čak i kad bi primen”li svoje vremenske okreta če... - Ne bismo mogli, nikako - re če Hermiona. - Smrska-li smo sve zalihe Ministarstva kad smo bili tamo pro-šlog leta. Pisal o je u Dnevnom iroroku. - A, pa š”a ćeš, ondak... - re če Hagrid. - Niste nika-ko mogli da vi to uskladite... žao mi je š”o sam bijo... zna-te... sa mo sam se zabrin”o za Aragoga... a i pit”o sam se, da l” biste možda, da vas podu čava profesorka Truli-da-ska... Na to sve troje po češe kategori čno i neistinito da ga ube ñuju da je profesorka Truli-daska, koja je nekoliko meseci menjala Hagrid a, užasan nastavnik, što nije bi-lo ta čno, ali pred sumrak, kad je došlo vreme da im mah-n e na rastanku, ve ć su uspeli da odobrovolje Hagrida. - Umirem od gladi - re če Hari kad su se vrata za nji-ma zatvorila i oni po žurili preko mra čnog i pustog ze-mljišta. Odustao je od mramornog ko la ča kad mu je nešto jako krcnulo ispod kutnjaka. - A imam i kazne nu nastavu sa Snejpom večeras. Nemam mnogo vremena da ve čeram... Kad su ušli u zamak, primetili su Kormaka Mek La-ge na kako ulazi u Veliku salu. Prošao je kroz vrata iz dva pokušaja. Odbio ce o ra m prilikom prvog. Ron se sa-mo zlurado nasmejao naglas i pojurio unutra iza nje ga, ali Hari uhvati Hermionu za ruku i zadrža je. - Šta je? - upita Hermiona brane ći se. - Ako mene pitaš - re če Hari mirno - Mek Lagen iz-gleda kao da je bio za čaran zbunjuju ćom kletvom. A stajao je ta čno ispred mesta gde si ti sedela. Hermiona pocrvene. - 0... U redu, jesam, u činila sam to - prošaputa ona. -Ali, nisi čuo kakvim je tonom pri čao o Ronu i Džini! U 228 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 229 svakom slu čaju, ima gadnu narav, videla sam kako je reago-vao kad nije ušao... Ne bi želeo takvog u timu. - Ne - re če Hari. - Valjda ne bih. Ali, zar to nije ne- časno, Hermiona? Mislim, ti si asistent, zar ne? - Ma, ćuti - prasnu ona dok joj ce on zlobno smeškao. - Šta vas dvoje radite? - upita Ron sumnji čavo poja-vivši se ponovo na vratima Velike sale. - Ništa - rekoše Hari i Hermiona uglas i požuri-še za Ronom. Hariju stomak zakr ča od mirisa pe čenja, ali jedva da su na činili tri koraka prema grifindorskom stolu kad se profesor Pužorog pojavi pred njima pre-pre čivši im put. - Hari, Hari, upravo onaj koga sam želeo da vidim! -zadovoljno se smešio dok je uvrtao vrh svog morževskog brka, isturivši svoj ogr oman stomak. - Nadao sam se da ću te uhvatiti pre ve čere! Šta kažeš na to da ve čeras je-deš u mojim odajama? Imamo malu zabavu, samo za nekoli-ko zvezda u uspon u. Dolaze Mek Lagen i Zabini, šarmant-na Melinda Bobin... ne znam da li je znaš? Njena famili-ja poseduje

veliki apotekarski lanac... i, naravno, voleo bih d a mi i gospo ñica Grendžer učini zadovoljstvo i uve-li ča skup svojim prisustvom. Pužorog se malo nakloni Hermioni dok je završavao g ovor. Rona pak nije takore ći ni pogledao, kao da ne po-stoji. - Ne mogu da do ñem, profesore - re če Hari smesta. -Imam kaznenu nastavu sa profesorom Snejpom. - 0, bože! - re če Pužorog, a lice mu se komi čno one-raspoloži. - Dušo, dušo, ra čunao sam na tebe, Hari! E, pa, mora ću da porazgovaram sa Severusom i objasnim mu situaciju. Siguran sam da ću ga ubediti da odloži kazne-nu nastavu c tobom. Nadam se da ću vas oboje videti kasni-je! On užurbano odjuri iz sale. - Nema šanse da ubedi Snejpa - re če Hari čim je Pu-žorog dovoljno odmakao da ne može da ih čuje. - Ta kazne-na nastava je ve ć jednom bila odložena. Snejp je je to u či-nio zbog Dambldora, ali ne će ni zbog koga drugog. - 0, volela bih da do ñeš, ne bih da idem sama! - re če Hermiona zabrinuto. Hari je znao da misli na Mek Lage-na. - Sumnjam da ćeš biti sama. Mislim da će verovatno pozvati i Džini - upade Ron, kome nije prijalo što ga Pu-žorog ignoriše. Posle ve čere su se vratili do grifindorske kule. Dnevni bora vak bio je prepun, jer dotle je ve čera ve ć bi-la skoro gotova, ali su ispeli da na ñu slobodan sto i sed-nu. Ron, koji je bio neraspoložen još od susret a sa Pužo-rogom, skrsti ruke i namršti se gledaju ći u tavanicu. Hermiona izvu če primerak Ve černjeg iroroka koji je ne-ko ostavio na stolici. - Ima li šta novo? - upita Hari. - Ne baš... - Hermiona je ve ć bila otvorila novine i brzo preletala unutrašnje strane. - 0, vidi, piše o tvom tati, Rone... u redu je! - b rzo do-dade jer se Ron uspani čeno okrenuo. - Samo piše da je bio u poseti Melfoje voj ku ći. Ova druga irešraga SmrŠo-žderovog boravišša nije donela nakak ve rezulŠaše. Aršur Vesli iz Kancelarije za oškrivanje u zailenu la-žta odbrambe nih čini u zaššišnš iredmeša rekao je da je njegov šim delao na osnovu ioverljiv e dojave. - Da, moje! - re če Hari. - Rekao sam mu na Kings kro-su za Melfoja i za onu stvar koju je Bordžin trebalo da mu popravi! Pa, ak o nije u ku ći, mora da ju je poneo na Ho-gvorts sa sobom... - Ali, kako bi to uspeo da izvede, Hari? - upita He r-miona spuštaju ći novine c izrazom iznena ñenja. - Sve su nas pretresli kad smo stigli, zar ne ? 230 Coan K. Rouling - Jesu li? - re če Hari, zate čen. - Mene nisu! - 0, ne, naravno da nisu, zaboravila sam da si zak a-snio... pa, Fil č nas je sve ispitao detektorima tajanstve-nosti čim smo stigli u Ulaznu dvoranu. On bi našao sva-ki mra čni predmet. Zapravo, znam da je Krebu zaplenio sasu šenu ljudsku glavu. Kao što vidiš, Melfoj nije mo-gao da unese n išta opasno! Sateran u škripac, Hari je neko vreme posmatrao Dži -ni Vesli kako se igra sa pigmejskom pufnom Arnoldom, pre nego što je našao n ačina da odgovori i na ovu pri-medbu. - Dakle, neko mu ga je poslao sovom - re če - majka ili neko drugi. - Sve sove se, tako ñe, proveravaju - re če Hermiona. -Fil č nam je to rekao dok nas je bockao gde je stigao onim detektorima tajans tvenosti. Ovog puta Hari zaista nije imao kud, te ništa ne re - če. Izgleda da nije bilo načina da Melfoj unese u školu nešto opasno, niti bilo koji mra čni predmet. Pun nade, pogleda u Rona, koji je sedeo skrštenih ruku, zure ći u La-vander Braun. - Možeš li da zamisliš bilo koji na čin da Melfoj... - Ma, daj, Hari, mani se toga - re če Ron. - Čuj, nije moja krivica što je Pužorog pozvao Her-mio nu i mene na tu glupu zabavu, niti bilo ko od nas že-li da ide, znaš! - p lanu Hari. - Pa, pošto nisam pozvan ni na kakvu zabavu - re če Ron ponovo ustavši - mislim da ću na spavanje. On žustrim korakom krenu prema vratima muške spa-va onice, dok su Hari i Hermiona piljili u njega. - Hari? - re če novi Goni č, Demelza Robins, pojaviv-pš se iznenada iza njegov ih ramena. - Imam poruku za te-be. Hari Pošer u Polukrvni Princ

- Od profesora Pužoroga? - upita Hari ustaju ći pun nade. - Ne... od profesora Snejpa - re če Demelza. Hari se oneraspoloži. - Kaže da moraš da do ñeš u njegovu kan-celariju u pola devet ve čeras na kaznenu nastavu... ovaj... bez obzira na kakve te sve žurke pozivali. Poru čuje da ćeš morati da razdvajaš trule magijske crve od onih do-brih, koji se koriste u napicima... i kaže da nema potre-be da poneseš zaštitne rukavice. - Dobro - re če Hari tmurno. - Baš ti hvala, Demel-za. H 12. Srebro i opal Gde je Dambldor bio sve vreme i šta je radio? Hari je slede će dve nedelje samo dvaput video direktora. Retko se pojavljivao u trpe zariji, i Hari je bio siguran da je Her-miona u pravu kad misli da on povremeno d anima odsu-stvuje iz škole. Da li je Dambldor zaboravio na časove koje treba da daje Hariju? Dambldor je rekao da ti časovi treba da posluže ne čemu što ima veze c proro čanstvom. Hari je tada ose ćao da ima neku potporu, utehu, a sada se osetio pom alo napuštenim. Polovinom oktobra bio je prvi termin za izlet u Hog smid. Hari se pitao da li će im i dalje dozvoljavati da idu na te izlete, c obzi rom na sve oštrije bezbednosne mere oko škole, i obradovao se kad je čuo da smeju da idu tamo. Uvek je prijatno napustiti okruženje zamka na ne-koliko sati. Na dan izleta Hari se probudio u rano jutro, koje j e delovalo olujno, i prijatno proveo vreme do doru čka, či- Hari Pošer u Polukrvni Princ 233 taju ći svoj primerak Višeg nivoa siravljanja naiišaka. O bi čno nije čitao udžbenike u krevetu, jer je ta vrsta po-našanja ned oli čna, kako je Ron ispravno primetio, za svakoga sem za Hermionu, koja je i ina če bila uvrnuta kad je re č o učenju. Hari je, me ñutim, ose ćao da se Viši nivo siravljanja naiišaka koji je pripadao Polukrvnom Prin-cu jedva može smatrati udž benikom. Što je Hari pažlji-vije čitao knjigu, sve je više shvatao čega sve ima u njoj, ne samo korisnih naznaka i pre čica za spravljanje napi-taka, koje su mu stvorile t ako blistavu reputaciju kod Pužoroga, ve ć i maštovitih malih uroka i kletvi ispi-sanih po marginama, za koje je Hari bio siguran, suce ći po precrtavanjima i prepravkama, da ih je Princ sam iz-mislio. Hari je ve ć pokušavao da izvede nekoliko Prin čevih samoniklih čini. Bio je tu i urok koji izaziva nagli pre-komerni rast noktiju na nozi (isprobao ga je na Krebu, u hodniku, sa vrlo zabavnim rezultatima). Kl etva koja bi prilepila nekom jezik za nepce (koju je dvaput izveo, uz opšte odob ravanje, na Argusu Fil ču, koji nije ništa slu-tio) i, možda najkorisnija od s vih, irigušuju ća čin, KOJOM bi se uši svih koji se zateknu u blizini ispunile n e-identifikovanim žamorenjem i zujanjem, tako da se na ča-su moglo razgovarati do mile volje a da vas niko ne čuje. Jedino Hermioni te čini nisu izgledale previše zabav-ne, i sve vreme je izražavala otvoreno neslaganje, čak je zapretila da uopšte ne će hteti da razgovara ukoliko Ha-ri primeni irigušuju ću čin na bilo koga u blizini. Sedeći u krevetu, Hari je okrenuo knjigu popreko da bliž e prou či ispisana uputstva za čin koja je izgleda za-davala muke Princu. Bilo je m nogo precrtavanja i izme-na, ali je kona čno, u uglu strane, nažvrljao: Levikorpus (bz-r) 234 Džoan K. Rouling Dok su vetar i susnežica neumorno udarali u prozo-r e, a Nevil glasno hrkao, Hari je zurio u slova u zagrada-ma. Bz-r... to bi moralo da zna či bezre či. Hari je donekle sumnjao da bi bio kadar da izvede tu naro čitu čin. I da-lje je imao teško će sa neizgovorenim činima, što bi Snejp jedva do čekao da mu prigovori na svakom času OOMV. C druge strane, Princ se pokazao kao mnog o efi-kasniji nastavnik od Snejpa. Uperivši štapi ć u neodre ñenom pravcu, on ga lako trgnu naviše i re če u sebi: Levikorius! - Aaaaaah! Odjednom blesnu svetlost i soba se ispuni glasovima . Svi se probudiše kad Ron vrisnu. Uspani čivši se, Hari baci Viši nivo siravljanja naiišaka u stranu. Ron je vi-sio u vazduhu, okrenut naopa čke, kao da je za zglob oka čen o neku nevidljivu kuku.

- Izvini! - zaurla Hari, a Din i Šejmus stadoše da se valjaju od smeha, dok je Nevil ustajao c poda, pošto je bio ispao iz kreveta . - Sa čekaj... Spusti ću te... On pipaju ći prona ñe knjigu napitaka i protr ča kroz nju u panici, pokušavaju ći da prona ñe stranicu koja mu treba. Najzad je na ñe i dešifrova jednu re č dopisanu is-pod te čini; mole ći se da je to pravi kontraurok, Hari iz sve snage p omisli: Liberakorius! Svetlost ponovo blesnu i Ron pade kao vre ća na svoj dušek. - Izvini - ponovi Hari slabašnim glasom, dok su se Din i Šejmus i dalje valjali od smeha. - Bolje bi bilo - re če Ron prigušenim glasom - da su-tra umesto ovoga pr osto podesiš budilnik. Dok su se obukli, tapaciravši ce c nekoliko ru čno pletenih džempera gospo ñe Vesli, dok su obukli odore, šalove i rukavice, Rono v šok je splasnuo i on zaklju či da je Harijeva nova čin izuzetno zabavna: toliko da je od- Hari Pošer u Polukrvni Princ 235 mah hteo i Hermionu da razveseli tom pri čom dok su si-lazili na doru čak. - ...a onda se pojavio još jedan blesak svetlosti i po-novo sam se spustio na krevet! - re če Ron posluživši se kobasicama. Dok je prepri čavao tu zgodu, Hermiona se nijednom nije nasmešila, a zatim se okrenula prema Hariju c izra-zom ledenog nezadovolj stva. - Da nije ta čin, kojim slu čajem, još jedna iz one tvo-je knjige napitaka? Hari se namršti na nju. - Uvek pomisliš na najgore, zar ne? ; - Je l” jeste? - Pa... da, jeste, pa šta? - I ti si tek tako odlu čio da isprobaš nepoznatu, ru-kom napisanu bajalicu da bi video šta će se desiti? - Kakve ima veze što je rukom pisana? - re če Hari, radije izbegavši odgovor na drugi deo pitanja. - Zato što Ministarstvo magije verovatno nije odo-b rilo ta uputstva - re če Hermiona. - A i zato - dodade, a Hari i Ron prevrnu še o čima - što mi se sve više čini da taj Princ ima sumnjiv karakter. Hari i Ron je odmah u ćutkaše. - Baš je dobra šala! - re če Ron istresaju ći bo čicu ke čapa preko kobasica. - Obi čna šala, Hermiona, i to je sve! - Terati ljude da vise naopa čke obešeni za zglob - re- če Hermiona. - Ko još troši vreme i energiju da stvori takve čini? - Fred i Džordž - re če Ron sležu ći ramenima - to baš li či na njih. I ovaj... - Moj tata - re če Hari. Tek sad se setio. - Šta? - rekoše Ron i Hermiona uglas. 236 Džoan K. Rouling - Moj tata je koristio tu čin - re če Hari. - Ja... ovaj... Lupin mi je rekao. Ovo poslednje nije bilo istina. Zapravo, Hari je, p rilikom svog prvog otiskivanja u sito-za-misli, video kako njegov otac koristi tu čin na Snejpu, ali nikada ni-je Ronu i Hermioni spomenuo taj incid ent. Sada mu^je pak sinula jedna divna mogu ćnost. Da nije možda Polukrvni Princ... - Mogu će je da ju je i tvoj otac koristio, Hari - re če Hermiona - ali nije jedini. Videli smo gomilu ljudi ka-ko je koriste, z a slu čaj da si zaboravio. Okače ljude u va-zduh. Nateraju ih da plutaju, uspavani , bespomo ćni. Hari se zapilji u nju. Sa izvesnom mu čninom, i sam se seti ponašanja Smrtoždera na Svetskom prvenstvu u kvidi ču. Ron mu prisko či u pomo ć. - To je bilo nešto drugo - re če on oštro. - Oni su je zloupotrebljavali. Hari i njegov otac samo su se šalili. Tebi se taj Princ ne svi ña, Hermiona - dodade strogo, upiru ći kobasicom ka njoj - zato što je bolji od tebe u n a-picima... - To nema nikakve veze! - re če Hermiona, a obrazi joj pocrveneše. - Samo mislim da je vrlo neodgovorno da iz-vodiš čini ako ne znaš čemu služe i prestani da govo-riš o Princu kao da mu je to titula. Kladim se da je to samo neki glupi nadimak i uopšte mi ne li či na neku simpati čnu osobu! - Ne znam odakle ti to? - re če Hari raspalivši se. -Da je u pitanju bio neki budući Smrtožder, ne bi se hva-lisao da je „Polukrvni", zar ne?

Čim je to rekao, Hari se setio da je njegov otac bio Čistokrvni, ali je tu pomisao odmah izgnao iz svesti, ka-snije će brinuti o tome... - Ne mogu baš svi Smrtožderi biti Čistokrvni, mije preostalo mnogo Čistokrvnih čarobnjaka - re če Her- Hari Pošer u Polukrvni Princ 237 miona tvrdoglavo. - O čekujem da su ve ćina Polukrvni, samo što se pretvaraju da su Čistokrvni. Pošto oni mr-ze samo one normalskog pore kla, bili bi vrlo sre ćni da im se ti i Ron pridružite. - Meni ne bi ni dozvolili da budem Smrtožder! - re- če Ron prkosno, a komadi ć kobasice polete mu c viljuške kojom je mahao ka Her mioni i pogodi Ernija Mekmilana u glavu. - Svi u mojoj porodici su izdajn ici krvi i roda svoga! Smrtožderi ih smatraju podjednako lošim kao i čarobnjake normalskog porekla! - A mene bi baš voleli da pridobiju! - re če Hari sarkasti čno. - Bili bismo najbolji drugovi, samo da nisu pokušavali da me ubi ju. Na to se Ron nasmeja. Čak se i Hermiona preko volje nasmeši, a zatim stiže Džini da ih razgali. - Hej, Hari, treba da ti dam ovo. Bio je to svitak pergamenta na kome je poznatim usk im, kosim rukopisom bilo isiisano Harijevo ime. - Hvala, Džini... poziv za slede ći čas kod Dambldora -re če Hari Ronu i Hermioni, izvu če pergament i brzo pro čita šta piše. - Ponedeljak uve če! - Iznenada se ose-ti sre ćnim i rastere ćenim. - Ho ćeš li da po ñeš c nama u Hogsmid, Džini? - upita je on. - Idem c Dinom... možda se vidimo tamo - odgovori ona mahnuvši im dok je odlazila. Fil č je po obi čaju stajao ispred ulaznih vrata od hra-stovine, pro veravaju ći imena osoba koje su imale dozvo-lu da idu u Hogsmid . Taj postupak trajao je duže nego obi čno, jer je Fil č svakog triput proveravao detektori-ma tajnovitosti . - Šta mari ako krijum čarimo mra čne predmete NA-POLjE? - upita Ron sa zebnjom uprevši o či u duga čak, ta-nak detektor tajnovitosti. - Valjda treba da proveravaš šta unosimo UNUTRA! 238 Coan K. Rouling Njegova drskost donela mu je još nekoliko uboda de- tektorima, tako da se još trzao kad su iskora čili na ve-tar i susnežicu. Šetnja do Hogsmida nije bila prijatna. Hari je obmo -tao šal oko donjeg dela lica. Otkriveni deo uskoro mu se smrznu i utrnu. Pu t za selo bio je pun u čenika koji su se saginjali pred žestokim vetrom. Hari se više puta upi-tao ne bi li se možda bolje proveli da su ostali u zagre-” janom dn evnom boravku, a kada su najzad stigli u Hogsmid i videli da je Zonkova irod avnica šala zamandaljena, Hariju postade jasno da ovaj izlet nije predodre ñen da bu-de zabavan. Ron rukom u debeloj rukavici pokaza ka Med-nom vojvodi, koji je sre ćom bio otvoren, a Hari i Hermi-ona se, idu ći njegovim tragom, doteturaše u pretrpanu prodavnic u. - Hvala bogu - re če Ron stresavši se kad ih okruži topao vazduh sa za mamnim mirisom karamela. - Hajde da ostanemo ovde celo pop odne. - Hari, de čko moj! - za ču se gromki glas iza njih. - 0, ne - promrmlja Hari. Sve troje se okrenuše i ugledaše profesora Pužoroga, koji je nosio ogroman kr-zneni šešir i kaput c isto m takvom kragnom, tegle ći ogromnu kesu uše ćerenih ananasa i ve ć zauzeo četvrtinu radnje. - Hari, dosad si propustio tri moje ve čerinke! - re če Pužorog ljubazno ga gurkaju ći u grudi. - Ne će moći, de č-ko moj, odlu čio sam da te dobijem po svaku cenu! Gospo ñi-ci Grendžer se svi ñaju te ve čere, zar ne? - Da - re če Hermiona bespomo ćno - stvarno su... - Pa zašto nam se ne pridružiš, Hari? - upita Pu- žorog. - Ovaj, imao sam trening kvidi ča, profesore - re če Hari, koji je zaista zakazivao trening svaki put kad bi mu Pužorog posla o malu pozivnicu ukrašenu ljubi ča- Hari Pošer u Polukrvni Princ 239

stom vrpcom. Ta strategija podrazumevala je da ni R on ne-ma slobodno ve če, i obi čno bi se smejali, zajedno c Džini, zamišljaju ći Hermionu sku čenu u istom prostoru c Mek Lagenom i Zabinijem. - Pa, sad svakako o čekujem da posle toliko truca po-bedite u prvoj sled ećoj utakmici! - re če Pužorog. - Ali malo opuštanja nikom nikad nije na škodilo. Pa, šta ka-žeš za ponedeljak uve če, ne ćeš valjda da treniraš po ovakvom vremenu... - Ne mogu, profesore, imam... ovaj... sastanak sa p ro-fesorom Dambldorom te večeri. - Ponovo nemam sre će! - dramati čno uzviknu Pužo-rog. - Pa, dobro... ne možeš me zauvek izbegavati, Hari! I kraljevski se šepure ći, on iza ñe iz radnje ne pri-me ćuju ći Rona, kao da je on tek jedna od polica sa buba-švabonicama. - Ne mogu da verujem da si se još jednom izmigoljio -re če Hermiona vrte ći glavom. - Nisu tako loše, znaš... ponekad su i sasv im zabavne... - ali onda spazi Ronov iz-raz. - 0, vidi... imaju deluks uše ćerena pera... ona što mogu da traju satima! Radostan što je Hermiona promenila temu, Hari se vi še nego ina če zainteresovao za ta ogromna uše ćerena pera, ali Ron je i dalje delovao neraspoložen o i samo je slegnuo ramenima kad su ga pitali kuda da krenu. - Hajdemo u Tri mešle - re če Hari. - Tamo je toplo. Ponovo obmotaše šalove oko lica i napustiše pro- davnicu slatkiša. Posle slatke topline Mednog vojvo de, oštar vetar šibao ih je po licu kao nož. Ulica nije bi-la previše prometna, niko se nije zaustavljao-da razgova-ra, samo je išao svojim poslom. Izuzetak su bila dvojica ljudi ispred njih, koja su stajala baš ispred Tri mešle. Jedan j e bio vrlo visok i mršav: čkilje ći kroz kišom orošene nao čari, Hari prepozna barmena koji je radio u 240 Džoan K. Rouling drugoj hogsmidskoj gostionici, Veirova glava. Kad s u im se Hari, Ron i Hermiona primakli, barmen čvrš će navu- če ogrta č oko vrata i ode, ostavljaju ći niskog čoveka da petlja sa ne čim u rukama. Bili su na metar od njega kada Hari sh vati ko je to. -Mandanguse! Zdepast, krivonog čovek razbarušene ri ñe kose ispu-sti stari kofer, koji se naglo otvori, otkrivaju ći sadr-žaj kao iz izloga neke prodavnice starudija. - 0, jes”, “Ari - re če Mandangus Fle čer najneubedlji-vije glume ći bezbrižnost. - Pa da vas ne zadržavam, vi-dimo se. I po če da čeprka po tlu da bi sakupio sadržaj kofe-ra, a izgle dalo je kao da želi što pre da odmagli. - Je l” ti to prodaješ ove stvari? - upita Hari pos ma-traju ći kako Mandangus grabi raznorazne prljave predme-te sa zemlje. - Pa, od ne čeg mora da se živi - re če Mandangus. - Daj to “vamo! Ron se sagnu i podigže nešto srebrno. - Čekaj - re če Ron lagano. - Ovo mi izgleda poznato... - Hvala! - re če Mandangus uzimaju ći pehar iz Ronove ruke i strpa ga ponovo u kofer. - Pa, će se vidimo... JAO! Hari pribi Mandangusa uza zid kr čme, stegavši ga za grlo. Čvrsto ga je držao jednom rukom, dok je drugom iz-vadio štapi ć. - Hari! - ciknu Hermiona. - Uzeo si to iz Sirijusove ku će - re če Hari unose ći se Mandangusu u lice, odakle ga zapahnu neprijatan zadah starog duvana i alkohol a. - Na njemu je porodi čni grb Blekovih. - Ja... ne... šta? - promumla Mandangus, sve crveni ji u licu. Hari Pošer u Polukrvni Princ 241 - Šta si to uradio, vratio se u njegovu ku ću iste no ći kad je umro i opelješio je? - zareža Hari. -Ja... ne... - Daj mi ta! . - Hari, ne smeš! - vrisnu Hermiona kad Mandanguso-v o lice po če da dobija modru nijansu.

Začu se tresak i Hari oseti kako mu se ruke odvajaju o d Mandangusovog grla. Dahćući i krkljaju ći, Mandangus uhvati kofer koji mu je bio ispao a on da... KRC... on se irebaci i nestade. Hari opsova na sav glas, okre ćući se u mestu da vidi kuda je Mandangus otišao. - VRA ĆAJ SE, LOPUŽO JEDNA... - Nema svrhe, Hari. Tonks se stvori pred njima niotkuda, a mišja kosa b i-la joj je vlažna od susnežice. - Mandangus je sad ve ć u Londonu. Nema svrhe da ur-laš. - Maznuo je Sirijusove stvari! Maznuo! - Da, ali ipak - re če Tonks, koju ovaj podatak nije ni najmanje uznemir io - treba da se skloniš od hladno će. Posmatrala ih je kad u ñoše u Tri mešle. Čim je ušao, Hari prasnu: - Maznuo je Sirijusove sšvari! - Znam, Hari, ali nemoj da vi češ, molim te, ljudi nas gledaju - prošaputa Hermiona. - Idi sedi, ja ću doneti pi će. Kad se Hermiona nekoliko minuta kasnije vratila za njihov sto drže ći tri boce krem-piva, Hari se i dalje lju-tio. - Zar Red ne može da kontroliše Mandangusa? - besno došapnu Hari njima dvoma. - Zar ne mogu makar da ga spre če da krade sve što mu je nadohvat kad je u štabu? - Pssst! - re če Hermiona o čajni čki, osvr ćući se da proveri da li ih neko sluša. U blizini su sedela dva ve- 242 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 243 šca i c velikim zanimanjem zurila u Harija, a Zabin i je stajao naslonjen na obližnji stub. - Hari, i ja bih se se-kirala, znam da je ukrao tvoje stvari... Hari se zagrcnu krem-pivom. Na trenutak je zabora-v io da poseduje ku ću u ulici Grimold broj 12. - Dabome, to su moje stvari! - re če. - Nije čudo što mu nije prijalo kad me je video! Pa, re ći ću Dambldoru šta se dešava, on je jedini koga se Man dangus plaši. - Dobra ideja - prošaputa Hermiona, o čigledno odah-nuvši što se Hari smiruje. - Rone, u šta to piljiš? - Ni u šta - re če Ron žurno odvra ćaju ći pogled od šanka, ali je Hari znao da Ron pokušava da ulovi pogled privla čne konobarice raskošnih oblina, Madam Ro-zmerte, koja mu je odavno bila slaba ta čka. - Mislim da je „ništa" otišla u zadnju sobu po još vatroviskija - re če Hermiona jetko. Ron pre ñe preko tog peckanja sr čući pi će u dostojan-stvenoj tišini. Hari je razmišljao o Sirijusu, kako je ovaj ionako mrzeo te srebrne pehare. Hermiona je bubnja-la prstima po stolu, sevaju ći pogledom izme ñu Rona i šanka. U trenutku kada je Hari ispio i poslednju kap iz bo -ce, ona re če: - Ho ćemo li da se vratimo u školu? Njih dvojica klimnuše glavom. Izlet nije bio previ- še zabavan, a što duže ostanu, vreme će biti sve gore. Ponovo prikop čaše ogrta če, obmotaše šalove, navuko-še rukavice, a onda po ñoše iza Keti Bel i njene druga-rice napolje i vratiše se u Visoku ulicu. Dok su gacali prema stan ici, Hari pomisli na Džini. Nisu se sreli c njom, pomisli, zato što su ona i Di n bili udobno š ćuću-reni u čajdžinici Madam Padifut, stecištu sre ćnih pa-rova. Mršte ći se, Hari pognu glavu pred vejavicom i od-gaca dalje. Prošlo je malo vremena pre nego što je Hari postao svestan da su glasovi Keti Bel i njene prijateljice, koje mu je vetar donosio, sve prodorniji i glasniji. Hari za- čkilji prema njihovim nejasnim obrisima. Dve devoj čice su se sva ñale oko nečega što je Keti držala u ruci. - To nema nikakve veze c tobom, Leana! - govorila j e Keti. Njih dve skrenuše iza ugla na stazu, dok je susneži ca postajala sve ja ča, zamagljuju ći Harijeve nao čare. Baš kad je podigao ruku u rukavici da ih obriš e, Leani neka-ko po ñe za rukom da se domogne paketa koji je Keti drža-l a. Keti ga povu če natrag i paket pade na tlo. Istog časa Keti polete uvis, ali ne kao Ron tog jutra, sme šno vise ći oka čen za članak, ve ć ljupko, ispruženih ruku, kao da će da poleti. A ipak je to delovalo

nekako naopako, jezivo... kosa je šibala oko nje po d naletima oštrog vetra, ali oči su joj bile sklopljene a lice posve bezizrazno. H ari, Ron, Hermiona i Leana zaustaviše se da vide šta je. A onda, na dva metra iznad tla, Keti ispusti užasan krik. O či joj ce otvoriše, ali što god je videla ili ose- ćala, izazivalo je u njoj užasnu bol. Neprestano je vri-štala. A onda i Leana po če da vrišti, i uhvati Keti za gležnjeve, pokušavaju ći da je privu če nazad na tlo. Hari, Ron i Hermiona stuštiše se ka njima da pomognu, ali ka-da povukoše Keti za noge, ona pade preko njih. Hari i Ron je nekako uhvatiše, ali se ona toliko gr čila da su je je-dva držali. Umesto toga, pribiše je uz tlo vde se bacaka-la i vrištala , o čito nesposobna da bilo koga prepozna. Hari se osvrnu. Okolina je izgledala pusto. - Ostanite tu! - povika ostalima kroz urlike vetra. -Idem da dovedem pomo ć! Počeo je da tr či prema školi. Nikad nije video niko-ga da se ponaš a kao Keti i nije mogao da zamisli šta je 244 Džoan K. Roultg Hari Pošer u Polukrvni Princ 245 uzrok tome... protutnjao je iza prevoja staze i sud ario se c ne čim što je li čilo na ogromnog medveda koji stoji na zadnjim nogama. - Hagride! - povika kao bez daha ispetljavši se iz živice u koju je bio pao. - Hari! - uzvrati mu Hagrid, kome se sneg zavukao u obrve i bradu, odeven u ogroman, pohaban kaput od dabro-vine. - Samo sam iš ”o da obi ñem Gropa, tol”ko je uznapre-dov”o da ne po... - Hagride, tamo iza je neko ko je ranjen, uklet ili ne-što... - Š”a? - upita Hagrid naginju ći se da bi kroz pobe-sneli vetar čuo šta Hari govori. - Neko je uklet!... viknu Hari. - Uklet! Ko je uklet... nije valjda Ron? Hermiona? - Ne, nisu oni, nego Keti Bel... ovuda... I oni zajedno odjuriše natrag stazom. Nije im dugo trebalo da stignu do grupice okupljene oko Keti, koja se i dalje gr čila i vrištala na tlu. Ron, Hermiona i Leana pokušavali su da je smire. - Sklon”te se! - povika Hagrid. - Da gi vidim! - Nešto joj se desilo! - jecala je Leana. - Ne zna m šta... Hagrid je za trenutak zurio u Keti, a onda se bez r eči sagnu, podiže je u naru čje i odjuri c njom prema zamku. Kroz nekoliko sekun di Ketini prodorni krici zamreše tako da se sad čuo jedino huk vetra. Hermiona požuri do Ketine uplakane prijateljice i z agrli je. - Ti si Leana, zar ne? Devoj čica klimnu glavom. - Da li se to samo tako dogodilo, iznenada, ili... - Sve je po čelo kad se paket pocepao... - jecala je Leana pokaz uju ći sad ve ć raskvašen paket u sme ñem pak- papiru na snegu, koji se bio otvorio i iz njega je izbijalo neko zelenkasto svetlucanje. Ron se sagnu, ispruženih ru-ku, ali ga Hari uhvati za ruku i povu če unazad. - Ne diraj šo! On čučnu. Iz pakpapira virila je ogrlica ukrašena opalima . - Ve ć sam je neše video - re če Hari zure ći u ogrlicu. - Nekad davno bila je izložena kod Bordžina u Burksa. Etiketa na njoj je pokazivala da je ukleta. Mora da ju je Keti dotakla. - On pogleda u Leanu, koja p oče nekontro-lisano da se trese. - Kako se Keti domogla ovoga? - Pa, oko toga smo se sva ñale. Vratila se iz kupatila u Tri meŠle drže ći ga, rekla je da je to iznena ñenje za ne-koga na Hogvortsu i da mora da mu ga uru či. Izgledala je tako čudno kad je to rekla... o, ne, kladim se da je bila pod dejstvom kontrolišu će kletve, a ja nisam shvatila! Leana ponovo zajeca i po če da se trese od pla ča. Her-miona je nežno pomilova po ramenu. - Nije ti rekla ko joj je to dao, Leana? - Ne... nije htela da mi kaže... a ja sam joj rekla da je glupa i da to ne nosi u školu, ali nije htela da me slu-ša... i zatim sam pokušala da joj to otmem... i... i - Leana o čajni čki zacvile.

- Bolje da po ñemo u školu - re če Hermiona i dalje gr-le ći Leanu - da vidimo kako joj je. Hajde... Hari je na trenutak oklevao, a onda skinu šal i, ig -norišu ći Ronovu preneraženost, pažljivo prekri ogr-licu njime i pod iže ga. - Moramo da pokažemo ovo Madam Pomfri - re če. Kad su krenuli putem za Hermionom i Leanom, Hari je grozni čavo razmišljao. Upravo su stupili na zemljište oko zamka kad on progovori, ne mogavši više da zadrži svoje misli u sebi. I 246 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 247 - Melfoj zna za tu ogrlicu. Bila je u vitrini kod B or-džina u Burksa, pre nekoliko godina, video sam ga kako je pomno posmatr a dok sam se krio od njega i njegovog tate. To je on kupovao onog dana kada smo ga pratili! Setio se nje i vratio se da je uzme! - Ne znam baš, Hari - re če Ron oklevaju ći. - Mnogo ljudi dolazi kod Bordžina u Burksa... a zar nije ova devoj- čica rekla da ju je Keti dobila u ženskom toaletu? - Rekla je da se vratila iz toaleta nose ći to, nije mo-rala da ga dobije baš u toaletu... - Mek Gonagalova! - re če Ron upozoravaju ćim tonom. Hari pogleda. Doista, profesorka Mek Gonagal juri- la im je u susret niz kamene stepenice, kroz kovitl ac sne-ga. - Hagrid kaže da ste vas četvoro videli šta se desi-lo Keti Bel... molim vas, smesta po ñite gore, u moju kan-celariju! Šta to nosiš, Poteru ? - To je stvar koju je ona dodirnula - re če Hari. - 0, bože - re če profesorka Mek Gonagal, deluju ći uzrujana kad uze ogrlicu od Harija. - Ne, Fil če, oni su sa mnom! - re če ona naglo, vide ći Fil ča koji se vukao Ula-znom dvoranom pripremivši svoje detektore tajnovito-sti. - Smesta odnesi ovu ogrlicu profesoru Snejpu, ali pazi da je ne dotakneš, drži je umotanu u šal! Hari i ostali po ñoše za profesorkom Mek Gonagal uza stepenice u njen u kancelariju. Prozori mokri od sne-ga kloparali su u svojim ramovima, a u sobi je bilo hlad-no iako je vatra pucketala u rešetki kami na. Profesor-ka Mek Gonagal zatvori vrata i obi ñe oko stola da bi se smestila preko puta Harija, Ro na, Hermione i Leane, ko-ja je i dalje jecala. - Pa - re če ona oštro. - Šta se desilo? Kolebaju ći se, uz mnoga zastajkivanja prilikom kojih je pokušavala da obuzda pla č, Leana ispri ča profesorki Mek Gonagal kako je Keti otišla do toaleta u Tri me šle i vratila se drže ći neobeležen paket, kako joj je Keti delovala pomalo čudno i kako su se sva ñale oko toga da li je preporu čljivo da uru čuje nepoznate predmete. Ta sva ña je dostigla vrhunac u otimanju oko paketa, koji se poc epao i otvorio. U tom trenutku Leanom su toliko ovladala ose ćanja da iz nje više nije mogla da se izvu če ni re č. - U redu - re če profesorka Mek Gonagal ne onako ne-ljubazno kao i nače - idi gore u bolni čko krilo i neka ti Madam Pomfri prepiše nešto proti v šoka. Kada je Leana napustila sobu, profesorka Mek Gona-g al ponovo se okrenu Hariju, Ronu i Hermioni. - Šta se desilo kad je Keti dodirnula ogrlicu? - Poletela je uvis - re če Hari pre nego što su Ron ili Hermiona stigli da progovore. - A onda je po čela da vrišti i srušila se. Profesorka, mogu li, mo lim vas, da vidim profesora Dambldora? - Direktor je odsutan do ponedeljka, Poteru - re če profesorka Mek Gonagal deluju ći iznena ñeno. - Odsutan? - ljutito ponovi Hari. - Da, Poteru, odsutan! - odse čno re če profesorka Mek Gonagal. - Ali, sigurna sam da sve što imaš da ka-žeš o ovoj užasnoj stvari , možeš i meni da poveriš! Deli ć sekunde, Hari je oklevao. Profesorka Mek Go-nagal nije delovala kao neko kome može da se poveri. Ia-ko je Dambldor po mnogo čemu delovao baš zastrašuju će, bilo je mnogo manje šanse da c prezirom odbaci n eku te-oriju, ma

koliko suludo zvu čala. Me ñutim, pošto je ovo bilo pitanje života i smrti, nij e bio trenutak da brine ho će li biti ismejan ili ne. - Mislim da je Drako Melfoj dao Keti tu ogrlicu, p rofesorka. 248 DžoanK. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 249 Odmah pokraj njega, Ron posramljeno protrlja nos, a c druge strane, Hermiona je lupkala nogom kao da bi drage volje htela da se mal o distancira od Harija. - To je vrlo ozbiljna optužba, Poteru - re če profe-sorka Mek Gonagal posle trenutnog zaprepaš ćenja. -Imaš li neki dokaz? - Ne - re če Hari - ali... - i on joj ispri ča kako je pra-tio Melfoja do Bordžina u Burksa i razgovor izme ñu nje-ga i Bordžina, koji su prisluškivali. Kad je završio pri ču, profesorka Mek Gonagal izgle-dala je pomalo zbun jeno. - Melfoj je odneo nešto Bordžinu u Burksu na poprav -ku? - Ne, profesorka, samo je želeo da mu Bordžin kaže kako da to nešto popravi. Nije Hjviao ca sobom taj pred-met. Ali, nije u tome poenta, ve ć je on tada kupio još ne-što, a mislim da je to ova ogrlica... - Video si Melfoja kako izlazi iz radnje sa sli čnim paketom? - Ne, profesorka, rekao je Bordžinu da to sa čuva u rad-nji za njega... - Ali, Hari - prekide ga Hermiona - Bordžin ga je p i-tao da li želi to da ponese, a Melfoj je rekao „ne!"... - Pošto nije želeo da ga dodirne, o čigledno! - doda-de Hari ljutito. - U stvari, rekao je: „Kako bih je nosio niz ulicu? " -re če Hermiona. - Pa, izgledao bi kao kreten ako bi nosio ogrlicu - upade Ron. - 0, Rone - re če Hermiona o čajavaju ći - bila bi iona-ko umotana, pa je niko ne bi video! Mislim da je to što je on rezervisao kod Bordžina u Burksa bilo bu čno ili glo-mazno. Nešto što bi svakako privuklo pažnju na njega ako bi ga nosio ulicom... u svakom slu čaju - nastavi ona glasno pre nego što je Hari stigao da je prekine - pita-la sam Bordžina za ogrlicu, zar se ne se ćaš? Kad sam ušla da ispitam šta je Melfoj hteo da m u Bordžin sa ču-va, videla sam je tamo. I Bordžin mi je rekao cen u, nije re-kao da je ve ć prodata niti išta sli čno... - Pa, bila si toliko providna, shvatio je za nekoli ko sekundi na šta ciljaš, naravno da nije hteo da ti kaže... uostalom, Melfoj je u me ñuvremenu mogao da pošalje po nju... - Dosta! - re če profesorka Mek Gonagal taman kad je Hermiona, bes na, zaustila da mu uzvrati. - Poteru, cenim što mi ovo pri čaš, ali ne možemo da optužimo gospodi-na Melfoja samo zato što je posetio prodavn icu gde se ta ogrlica možda prodavala. To je sigurno uradilo još sto-tinak ljud i... - ...to sam mu i ja rekao - promrmlja Ron. - ...u svakom slu čaju, ove godine preduzeli smo stroge mere bezbednos ti, ne verujem da bi ogrlica mogla da u ñe u školu bez našeg znanja... - ...ali... - ...štaviše - re če profesorka Mek Gonagal c prizvu-kom bespogovornog završetka razgovora - gospodin Mel-foj danas nije bio u Hogsm idu. Hari zinu i splasnu. - Otkud znate, profesorka? - Zato što je imao kaznenu nastavu sa mnom. Dvaput zaredom nije završio doma ći zadatak iz preobražavanja. Dakle, hvala ti što si m i poverio svoje sumnje, Poteru -re če ona prolaze ći pored njega - ali moram da po ñem go-re u bolni čko krilo da proverim kako je Keti Bel. Želim vam prija tan dan. Ona otvori vrata kancelarije. Nisu imali kud nego d a jedno po jedno pro ñu pored nje, bez re či. J Džoan K. Rouling Hari je bio ljut na Rona i Hermionu zato što su dr- žali stranu profesorki Mek Gonagal. Ipak, nije mogao da se ne umeša kad su po čeli da raspravljaju o onom što se dogodilo. - Pa, šta misliš kome je Keti trebalo da preda ogr- licu? - upiti Ron dok su se peli uza stepenice u dnevni boravak. - Bog će ga znati - re če Hermiona. - Ali ko god bio, jedva se izvukao. Nik o ne bi mogao da otvori paket a da ne dodirne ogrlicu.

- Mogla je da bude namenjena velikom broju ljudi - re- če Hari. - Dambldoru... Smrtožderi bi voleli da ga se reše, mora da im je o n glavna meta. Ili Pužorog... Dam-bldor misli da ga je Voldemor želeo za sebe, i zato nisu oduševljeni što se svrstao uz Dambldora. Ili... - Ili ti - re če Hermiona zabrinuto. - Nemogu će - re če Hari. - Ina če bi se Keti prosto vratila nazad putem i dala mi je, zar ne? Otkad smo iza-šli iz Tri mešle, bio sam sve vreme iza nje. Bilo bi lo-gi čnije da mi uru či paket izvan Hogvortsa, pošto Fil č pretresa svakog ko ulazi i izlazi. Pitam se zašto joj je Melfoj rekao da ga ponese u zamak? - Hari, Melfoj nije bio u Hogsmidu! - re če Hermio-na iznervirano tresnuvši nogom. - Onda mora da je imao sau česnika - re če Hari. - Kre-ba ili Gojla... ili, kad bolje razmislim, nekog drugog Smrtoždera, mora da i ma mnogo bolje pajtaše nego što su Kreb i Gojl, sad kad se pridružio... Ron i Hermiona razmeniše poglede koji su jasno govo -rili: „Nema svrhe da se ubeñujemo c njim." - Miro ñija - re če odlu čno Hermiona kad su stigli do Debele dame. Portret se otvori da ih propusti u dnevni boravak. Bio je prepun i mirisao je na vlažnu ode ću. Izgleda da su Hari Pošer u Polukrvni Princ 251 se mnogi vratili ranije iz Hogsmida zbog lošeg vrem ena. Me ñutim, nije bilo žagora ni prepri čavanja. O čito, vest o Keti Bel još se nije pro čula. - To nije bio veoma prepreden napad, stvarno, kad b o-lje razmisliš - re če Ron, privremeno izbacivši prvaka iz jedne od boljih fote lja pokraj kamina da može da sed-ne. - Ta ukleta ogrlica nije ni stigla do zamka . Nije ge-nijalan plan. - U pravu si - re če Hermiona, izgura Rona iz fotelje i ponovo je ponu di prvaku. - Nije sve bilo baš detaljno razra ñeno. - Ali, otkad je to Melfoj čuven po razmišljanju? -upita Hari. Ni Ron ni Hermiona mu ne odgovoriše. 13. Zagonetka Ridl Idu ćeg dana, Keti je praba čena u Sent Mungovu bol-nicu za magijske bolesti i povrede, a dotle su se vesti da je bila pod kletvom proširile po školi, mada su deta-lji bili zbrkani i niko sem Harija, Rona, Herm ione i Leane nije znao da sama Keti nije bila prava meta. - 0, i Melfoj zna, naravno - re če Hari Ronu i Her-mioni, koji su i dalje istrajavali u novoj praksi da se prave gluvi kad go d Hari pomene svoju „Melfoj je Smr-tožder" teoriju. Hari se pitao da li se Dambldor, gde god bio, vrati o na vreme za njihov no ćni čas u ponedeljak, ali pošto ni-je dobio druk čiju poruku, pojavio se ispred Dambldoro-ve kancelarije u osam sati, pokucao i dob io odgovor da u ñe. Tamo je sedeo Dambdor, deluju ći neobi čno umorno. Ruka mu je po obi čaju bila crna i izgorela, ali se sme-šio kada je ponudio Hariju da sedne. Sito-za-misli je ponovo bilo nasa ñeno na sto, bacaju ći srebrnaste iskre svetlosti po tavanici. - Imao si pune ruke posla dok sam bio odsutan - re- če Dambldor. - Čujem da si prisustvovao Ketinoj nezgo-di. Hari Pošer u Polukrvni Princ 253 - Da, gospodine. Kako je ona? - Još nije dobro, mada je donekle imala sre će. Iz-gleda da je okrznula ogrlicom tek najmanji deli ć povr-šine kože, kroz rupicu u rukavici. Da ju je s tavila, ili da ju je držala u ruci bez rukavice, možda bi umrla istog trenutka. Na sre ću, profesor Snejp je preuzeo sve da spre či brzo širenje kletve... - Zašto on? - brzo upita Hari. - Što ne Madam Pomf ri? - Drskost - za ču se mek glas iz jednog od portreta na zidu, i Fine as Nigelus Blek, Sirijusov čukundeda, po-diže glavu c ruku, na kojima je izgled a bio zaspao. - U moje vreme ne bih dozvolio u čeniku da dovodi u pitanje kako se rade stvari na Hogvortsu. - Da, hvala, Finease - re če Dambldor u ćutkuju ći ga. - Profesor Snejp zna mnogo više o mra čnim veštinama od Madam Pomfri, Hari. U svakom slu čaju, osoblje Sent Munga mi na svakih sat šalje izveštaje i ima nade d a će se Keti c vremenom potpuno oporaviti.

- Gde ste bili ovog vikenda, gospodine? - upita Har i uprkos snažnom ose ćanju da možda prelazi granicu, a isto ose ćanje je o čigledno imao i Fineas Nigelus, koji samo tiho prosikta nešto. - Ne bih sada o tome - re če Dambdlor. - Ipak, re ći ću ti blagovremeno. - Ho ćete? - re če Hari iznena ñeno. - Da, mislim da ho ću - re če Dambldor izvla čeći sme- ñu bo čicu srebrnastih se ćanja iz svoje odore i otpuši je vrhom svog štapi ća. - Gospodine - re če Hari oprezno - sreo sam Mandan-gusa u Hogsmidu. - A, da, ve ć sam svestan da Mandangus ugrožava tvoje nasle ñe svojim lopovskim ponašanjem - re če Dambldor malo se namrštivši. - On se krije još ot kad si ga na- 254 “Džoan K. Rouling pao ispred Tri mešle, rekao bih da se boji da se su oči sa mnom. Ipak, budi uveren da ne će više krasti stare Si-rijusove stvari. - Taj matori šugavi polutan krade zaostavštinu Ble kovih? - re če Fineas Nigelus razjareno, i oholo is-kora či iz rama, bez sumnje otišavši da poseti svoj por-tret u ulici Grimold broj 12. - Profesore - re če Hari posle kra će pauze - da li vam je profesorka Mek Gonagal rekla šta sam joj ispri- čao nakon što se Keti povredila? 0 Draku Melfoju? - Rekla mi je za tvoje sumnje, da - re če Dambldor. - Ada livi... - Preduze ću sve potrebne mere da proverim svakog ko može da i ma veze sa Ketinom nezgodom - re če Dambldor. - Ali sada me, Hari, zanima naša lekcij a. Hari je bio malo ozloje ñen: ako su njihovi časovi to-liko važni, zbog čega je bila tolika pauza izme ñu prvog i drugog časa? Ipak, ne re če ništa više o Draku Mel-foju, ve ć je posmatrao kako Dambldor sipa sveže uspo-mene u sito-za-misli, i još jednom uskovitla kameno ko-rito preme ćući po njemu dugoprstim šakama. - Seti ćeš se, siguran sam, da smo napustili pri ču o po čecima Lorda Voldemora na mestu gde je privla čni Normalac, Tom Ridl, napustio svoju ženu vešticu, Me-ropu, i vratio se svom porodi čnom domu u Malom Hen-gltonu. Meropa je ostala sama u Londonu, o čekuju ći dete koje će jednog dana postati Lord Voldemor. - Kako znate da je bila u Londonu, gospodine? - Na osnovu svedo čenja osobe po imenu Karaktakus Burk - re če Dambldor - koji je, igrom slu čaja, jedan od osniva ča iste one radnje iz koje poti če ogrlica o kojoj smo upravo razgovarali. On promeša sadržaj sita-za-misli onako kako ga je H ari i ranije video da čini, onako kako kopa č zlata pro- Hari Pošer u Polukrvni Princ 255 sejava sito ispituju ći da li u njemu ima zlata. U toku tog mu ćkanja iz srebrnaste mase pomoli se jedan mali starac, sporo se obr ćući po situ-za-misli, srebrnast kao duh, ali mnogo opipljiviji, sa slamna tom kosom koja mu je sasvim pokrivala o či. - Da, dobili smo medaljon pod čudnim okolnostima. Donela ga je mlada veštica, uoči Boži ća, pre mnogo, mnogo godina. Rekla je da joj je o čajni čki potreban no-vac, što je bilo, ovaj, o čigledno. Bila je sva u ritama i u prili čno poodmakloj... ovaj, videlo se da treba da ro-di det e, znate. Rekla je da je medaljon pripadao Sliteri-nu. Efa, stalno slušamo t e pri če: „0, ovo je pripadalo Merlinu, to je bio njegov omiljeni čajnik", ali kad sam ga pogledao, video sam da ima njegov žig, i nakon neko-liko prostih čini shvatio sam da govori istinu. Narav-no, to zna či da je bila neprocenjiva. Ona izgleda nije imala p ojma koliko vredi. Bila je sre ćna da dobije deset galeona za to. Najbolji posao ko ji smo ikad napravili! Dambldor još življe protrese sito-za-misli i Ka-rak takus Burk ponovo si ñe u uskovitlanu masu se ćanja iz koje je došao. - Dao joj je samo deset galeona? - re če Hari ogor če-no. - Karaktakus Burk nije bio čuven po velikodušno-sti - re če Dambldor. - I tako znamo da je, pred kraj trudno će, Meropa ostala sama u Londonu i da joj je o čaj-ni čki bio potreban novac, toliko o čajni čki da je pro-dala jedinu dragocenost koju je imala, medaljon koji je bio deo Marvolovog nasledstva. - Ali mogla je da izvodi magiju! - re če Hari nestr-pljivo. - Mogla je da stvori hranu i sve ostalo pomo ću magije, zar ne?

- Ah - re če Dambldor - možda je i mogla. Ali, pre bih rekao, ponovo naga ñam, ali siguran sam da sam u pra- 256 Džoan K. Rouling vu da je, kada ju je muž napustio, Meropa prestala da ko-risti magiju. Mislim da više nije želela da bude ve-štica. Naravno, mogu će je i da su neuzvra ćena ljubav i oskudica koja ju je pratila oslabili njene mo ći. I to se doga ña. U svakom slu čaju, kao što ćeš videti, Meropa nije htela da se posluži štapi ćem, čak ni da bi spasla sopstveni život. - Nije htela da živi ni radi svog sina? /> Dam bldor podiže obrve. • - Da li ti to ose ćaš sažaljenje prema Lordu Volde-moru? - Ne - re če Hari brzo - ali imala je izbora, zar ne, ane kao moja majka... - I tvoja majka je imala izbora - re če Dambldor ne-žno. - Da, Meropa Ridl je izabrala smrt uprkos tome što je bila potrebna sinu , ali ne sudi irestrogo o njoj, Hari. Bila je veoma oslabljena dugotrajnim dž spašta-njem i nikad nije posedovala hrabrost tvoje majke. A sad, molim te, u stani... - Kuda idemo? - upita Hari kad mu se Dambldor pri-d ruži ispred stola. - Ovog puta - re če Dambldor - idemo u moje se ćanje. Mislim da će ti biti dovoljno bogato u detaljima i za-dovoljavaju će precizno. Posle tebe, Hari... Hari se nagnu iznad sita-za-misli. Licem probi hlad nu površinu uspomene, a onda ponovo po če da pada kroz tminu... Nekoliko sekundi kasnije no ge mu dodirnu-še čvrsto tlo, on otvori o či i otkri da on i Dambldor stoje u prometnoj starovremenoj londonskoj ulici. - Eno me tamo - re če Dambldor veselo, pokazuju ći ispred njih na visoku figuru koja je prelazila ulicu is-pred konjske zaprege za raznošenje mleka. Koca i brada ovog mla ñeg Albusa Dambldora bile su kestenjaste. Kad je pre šao na njihovu stranu ulice, stu- Hari Pošer u Polukrvni Princ 257 štio se trotoarom, privla čeći mnoge radoznale pogle-de, zahvaljuju ći kitnjastom odelu od tamnoljubi častog somota. - Lepo odelo, gospodine - re če Hari pre nego što je stigao da se obuzda, ali se Dambdlor samo prigušeno na-smeja dok su pratili nje govo mla ñe „ja" na malom odsto-janju, prolaze ći kroz gvozdene kapije u prazno dvorište koje se na lazilo ispred prili čno sumorne, kockaste zgrade okružene visokom ogrado m. Popeo se nekoliko stepenika do ulaznih vrata i jednom pokuca o. Nakon ne-koliko trenutaka vrata mu otvori neugledna devojka opasana keceljom. - Dobar dan. Imam zakazan sastanak sa gospo ñom Kol, koja je, verujem, vaša nadzornica... - 0 - re če zbunjena devojka odmeravaju ći Dambldoro-vu ekscentri čnu spoljašnjost. - Ovaj... samo čas... GO-SPO ðO KOL! - povika preko ramena. Hari za ču udaljen glas kako nešto odgovora. Devojka se pono vo okrenu Dambldoru. - U ñ”te, stiže. Dambldor zakora či u hodnik c crno-belim plo čica-ma. Mesto je bilo zapušteno, ali besprekorno čisto. Hari i stariji Dambldor po ñoše za njim. Pre nego što su se ulazna vrata zatvorila za njima, u susret im dotr ča mršava, uzmenirena žena. Lice oštrih crta bilo je vi-še brižno nego neljubaz no, a žena je preko ramena raz-govarala sa drugom služavkom idu ći prema Dambldoru. - ...i ponesi jod gore Marti, Bili Stabz je čačkao kraste a Erik Veli se cedi po čaršavima... ima vari če-le - re če ona ne obra ćaju ći se nikom posebno, a onda primeti Dambldora i ukipi se, deluju ći iznena ñeno kao da joj je žirafa zakora čila preko praga. - Dobar dan - re če Dambldor pružaju ći joj ruku. Gospo ña Kol samo zinu. 258 Džoan K. Rouling - Zovem se Albus Dambldor. Poslao sam vam pismo tra žeći sastanak i vi ste me ljubazno pozvali da do ñem danas. Gospoña Kol zatrepta. O čigledno_shvativnš da Dam-bldor nije nikakva halucinacija, ona nemo ćno re če: - 0, da. Pa... pa onda... bolje u ñite u moju sobu. Dabome. Ona uvede Dambldora u sobicu koja je bila i dnevna soba i kancelarija. Bila je oronula kao i hodnik, a na-meštaj je bio star i ras paren. Ponudila je Dambldora

da sedne u klimavu stolicu, a sama se smestila iza pre-trpanog stola, nervozno ga merkaju ći. - Jeste li vi ro ñak? - upita gospo ña Kol. - Ne, ja sam nastavnik - re če Dambldor. - Došao sam da pozovem Toma da poha ña moju školu. -Kojajetoškola? - Zove se Hogvorts - re če Dambldor. - A kako ste se zainteresovali za Toma? - Mislimo da ima sposobnosti koje su nama potreb-ne . - Ho ćete da kažete da je dobio stipendiju? Otkud? Nikad nije tražio nijednu stipendiju. - Njegovo ime zapisano je u školi još od njegovog r o- ñenja... - Ko ra je registrovao? Njegovi roditelji? Nema sumnje, gospo ña Kol je bila nezgodno pronic-ljiva žena. O čigledno je i Dambldor to pomislio, jer Hari vide kako on vadi št api ć iz džepa svog plišanog odela i u isto vreme uzima sasvim prazan list harti je sa stola gospo ñe Kol. - Evo - re če Dambldor još jednom zamahnuvši šta-pi ćem dok joj je dodavao komad hartije. - Mislim da će ovo sve razjasniti. Pogled gospo ñe Kol za trenutak se zamagli, dok je na-peto gledal a u prazan papir. Hari Pošer u Polukrvni Princ 259 - Izgleda da je sve u savršenom redu - re če ona smi-reno vra ćaju ći ga. Zatim joj oči padoše na flašu džina i dve čaše, koje svakako nisu bile tu nekoliko sekundi ranije. •• - Ovaj... mogu li vas ponuditi čašom džina? - re če ona krajnje ugla ñenim glasom. - Hvala vam najlepše - re če Dambldor smeškaju ći se. Uskoro postade jasno da gospo ña Kol nije po četnik u ispijanju džina. Obilato im nalivši čaše, ona iskapi svoju do kraja. Cok ćući usnama, po prvi put se nasmeši Dambldoru, koji nije oklevao da iskoristi svoje pre i-mu ćstvo. - Pitao sam se da li biste mi ispri čali nešto o prošlosti Toma Ridla? Mislim da se rodio ovde, u si-rotištu? - Tako je - re če gospo ña Kol, posluživši se ponovo džinom. - Svega se se ćam do detalja, jer sam tek po čela ovde da radim. Bilo je novogodišnje ve če, oštra zima, padao je sneg, znate. Gadna no ć. A ta devojka, ne mnogo starija od mene tada, popela se posr ćući uz ulazne ste-penice. Pa, nije bila ni prva ni poslednja. Uveli smo je, i za nepunih sat vremena s e porodila. A sat kasnije je umrla. Gospoña Kol je zna čajno klimnula glavom i uzela još jedan povelik gutl jaj džina. - Da li je nešto rekla pre nego što je umrla? - upi -ta Dambldor. - Bilo šta o dečakovom ocu, na primer? - Se ćam se da mi je rekla: „Nadam se da li či na svog ćaću", i ne ću da lažem, i trebalo je da se nada, jer nije bila neka lepotica. .. i još mi je rekla da ga nazovemo Tom, po ocu, i Marvolo, po njenom ocu... d a, znam, smešno ime, zar ne? Pitali smo se da li je došla iz cirkusa... a 260 Džoan K. Rouling ona je rekla da de čakovo prezime bude Ridl. I ubrzo po-sle toga je umr la, ne rekavši ni re č više. - Nazvali smo ga ta čno onako kako je rekla, jer je to sirotoj devojci b ilo veoma važno, ali nikakav Tom, ni Marvolo, niti Ridl, nika d nije došao da ga potraži, niti bilo kakva rodbina, na je ostao u sirotištu i sve vreme je proveo ovde. Gospoña Kol se ponovo posluži, skoro odsutno, još jednom poprili čnom dozom džina. Na jagodicama joj ce po-javiše dve ruži časte tufne. Zatim re če: - On je čudan de čak. - Da - re če Dambldor. - I mislio sam da bi mogao bi-ti. - Bio je čudna beba. Gotovo da nije plakao, znate. A onda, ka d je malo porastao, postao je... pravi čudak. - Kako to mislite? - upita Dambldor ljubazno. - Pa, on... Ali gospo ña Kol zastade, a u inkvizitorskom pogle-du koji je Dambldoru uputila preko čaše džina nije bilo ni čeg maglovitog ni neodre ñenog:

- On je definitivno dobio mesto u vašoj školi, ka-ž ete? - Definitivno - re če Dambldor. - I šta god da vam kažem ne će uticati na to? - Ne će - re če Dambldor. - U svakom slu čaju ćete ga odvesti odavde? - U svakom slu čaju - ozbiljno re če Dambldor. Čkiljila je mal čice u njega kao da se premišlja da li može da mu veruje. O čigledno je odlu čila da može, jer iznenada žurno re če: - Druga deca ga se plaše. - Mislite, on ih kinji? - upita Dambldor. - Mora biti da ih kinji - re če gospo ña Kol blago se namrštivši - ali je teško uhvatiti ga na delu. Bilo je nekih slu čajeva... ispada... Hari Pošer u Polukrvni Princ 261 Dambldor je nije pritiskao, mada se Hariju u činilo da ga je to veoma zanimalo. Ona uze još jedan gutljaj dži-na i njeni ruži časti obrazi još više pocrveneše. - Zec Bilija Stabza... Mislim, Tom je poricao da je on to u činio i ne vidim kako je mogao, ali ipak, nije se zec sam obesio o gredu, zar ne? - Ni ja ne bih to pomislio, nipošto - re če Dam-bldor tiho. - Ali, da me ubijete, ne znam kako se popeo da to i z-vede. Samo znam da su se on i Bili posva ñali dan ranije. A onda - gospo ña Kol ponovo potegnu džin, ovog puta pro-suvši malo pi ća po bradi - za vreme letnje ekskurzije... znate, v odimo ih, jednom godišnje, u prirodu ili na mo-re... Emi Bens on i Denis Bišop otad više nisu normal-ni i sve što smo ikad uspeli da izvu čemo od njih jeste da su otišli u neku pe ćinu c TOMOM Ridlom. On se kleo da su samo malo istr aživali, ali nešto se desilo unutra, sigurna sam. A bilo je još mnogo stvari, čudnih stvari... Ponovo je pogledala u Dambldora, i mada su joj obra -zi plamteli, pogled joj je bio bistar. - Ne mislim da će mnogo njih žaliti što mu vide le- ña. - Shvatate, siguran sam, da ga mi ne ćemo stalno dr-žati? - re če Dambldor. - Moraće da se vra ća ovamo, bar svakog leta. - Bolje išta nego ništa - re če gospo ña Kol blago štucnuvši. Ustade. a Harija je zadivilo to što se ona i dalje čvrsto drži na nogama, mada je ve ć iskapila dve tre ćine džina. - Pretpostavljam da biste voleli da ga v idite? - Veoma bih voleo - re če Dambldor, tako ñe ustaju ći. Ona ga povede iz kancelarije uz kameno stepenište, usput dele ći uputstva i prekore pomo ćnom osoblju i de-Ci. Siro či ći su, primeti Hari, bili odeveni u istovet- 262 Džoan K. Rouling ne sivkaste tunike. Izgledalo je da imaju dobru neg u, ali nije se moglo pore ći da je samo mesto bilo sumorno za odrastanje. - Stigli smo - re če gospo ña Kol kad su skrenuli na drugi sprat i stali ispred prvih vrata u dugom hodniku. Ona dvaput pokuca i u ñe. - Tome? Imaš posetu. Ovo je gospodin Damberton -izv inite, Dandarsmor. Došao je da ti kaže... pa, nek ti sam kaže. Hari i dva Dambldora u ñoše u sobu, a gospo ña Kol zatvori vrata za njima. Bila je to mala soba, golih zido-va i ni čega u njoj nije bilo osim starog ormana i gvozde-nog krevetskog rama. De čak je sedeo povrh sive ćebadi, ispruženih nogu, drže ći neku knjigu. Lice Toma Ridla nije imalo SJŠ ČNOSTI sa Ispijeni-ma. Meropi se ispunila samrtna želja. Bio je minija-turno izdanje svog privla čnog oca, visok za jedanaesto-godišnjaka, tamnokos i bled. O či mu se malo suziše dok je odmeravao Dambldorovu ekscentri čnu spoljašnost. Zavlada kratak tajac. - Kako si, Tome? - re če Dambldor krenuvši ka njemu i pružaju ći mu ruku. Dečak je oklevao, a onda je prihvati i oni se rukova-š e. Dambldor privu če tvrdu drvenu stolicu i sede po-red Ridla kao da su pacije nt i posetilac u nekoj bolni-ci. - J a sam profesor Dambldor. - Profesor? - ponovi Ridl. Delovao je oprezno. - Je l” to kao „doktor"? Šta tražiš ovde? Je l” te ona dove-la da me pregledaš? On pokaza na vrata kroz koja je gospo ña Kol upravo izašla. - Ne, ne - re če Dambldor smeše ći se.

Hari Pošer u Polukrvni Princ 263 - Ne verujem ti - re če Ridl. - Ho će da me pregledaš, zar ne? Reci mi istinu! Poslednje tri re či izgovorio je tako zvonkim glasom da je to bilo go tovo šokantno. Bila je to zapovest, a zvu čala je kao da ju je mnogo puta dotad izgovorio. Raz-roga či o či i upilji ih u Dambldora, koji ništa ne odgo-vori već samo nastavi da se ljubazno smeška. Posle ne-koliko trenutaka Ridl prestade da zuri u njega, mada je, ako ništa drugo, delovao još opreznije. - Ko si ti? - Rekao sam ti. Ja sam profesor Dambldor i radim u školi po imenu Hogvorts. Došao sam da te pozovem da do ñeš u moju školu... tvoju novu školu, bolje re ći. Ridlova rekacija bila je krajnje iznena ñuju ća. On sko či c kreveta i uzmaknu od Dambldora deluju ći besno. - Ne možeš da me prevariš! Ti dolaziš iz ludnice, e to odakle, zar ne? „Profesor", dabome, kako da ne... e, na ja ne ću da idem tamo, znaš? Ta stara kvo čka treba da ide u ludnicu, nikad ništa nisam u činio maloj Emi Benson, ni Denisu Bišopu, slobodno ih pitaj, re ći će ti! - Ja ne dolazim iz ludnice - re če Dambldor strplji-vo. - Ja sam nastavnik, i ako ponovo sedneš na mesto, is-pri čaću ti sve o Hogvortsu. Naravno, ako ne želiš da ideš u školu, niko te ne će prisiljavati... - Samo neka probaju - podrugljivo se nasmeja Ridl. - Hogvorts - nastavi Dambldor kao da je pre čuo po-slednje Ridlove re či - jeste škola za ljude sa specijal-nim sposobnostima... - Nisam lud! - Znam da nisi lud. Hogvorts nije škola za ludake. To je škola magije. 264 Džoan K. Rouling Nastade tajac. Ridl se sledi, lice mu postade beziz -razno, ali su mu o či sevale tamo-amo od jednog do drugog Dambldorovog oka, kao da pokušava da ga uhvati u laži. - Magije? - ponovi šapatom. - Tako je - re če Dambldor. - To... to što mogu da uradim, to je magija? - A šta ti to možeš da uradiš? - Svašta - dah ćući re če Ridl. Zarumeneo se od uzbu- ñenja, a rumenilo mu se penjalo preko vrata do upalih obraza. Delovao je gr ozni čavo. - Mogu da pomeram stva-ri ne doti čući ih. Mogu da nateram životinje da rade ono što ho ću, a da ih ne dresiram. Mogu da u činim na-žao onima koji mi smetaju. Mogu da ih povre dim ako že-lim. Noge su mu drhtale. On se zatetura napred, a onda p o-novo sede na krevet pognuvši glavu kao da se moli. - Znao sam da sam druga čiji - prošaputa on kroz svo-je drhtave prste. - Zna o sam da sam poseban. Uvek sam znao da tu ima ne čega. - Pa, bio si sasvim u pravu - re če Dambldor, koji se više nije smešio, ve ć je pomno posmatrao Ridla. - Ti si čarobnjak. Ridl podiže glavu. Lice mu se ireobrazi, preko nje- ga prelete divlja radost, ali, iz nekog razloga, nije zbog toga nimalo lepše izgledao, Naprotiv, njegove fino iz-vajane crte delovale su grublje, a izraz mu beše gotovo zverski. - Jesi li i ti čarobnjak? - Da, jesam. - Dokaži - re če Ridl odjednom, istim zapovedni č-kim tonom kojim je izgovorio „Reci mi istinu". Dambldor za čuñeno podiže ve ñe. - Ukoliko, kao što pretpostavljam, prihvataš svoje mesto na Hogvortsu... Hari Pošer u Polukrvni Princ 265 - Naravno da prihvatam! - Onda ćeš morati da me oslovljavaš sa „profeso-re", ili „g ospodine". U deli ću sekunde, Ridlov izraz otvrdnu, pre nego što re če, neprepoznatljivo učtivim glasom: - Žao mi je, gospodine. Ovaj... molim vas, profesore, možete li da mi pokažete... Hari je bio siguran da će ga Dambldor odbiti, da će re ći Ridlu da imaju dovoljno vremena na Hogvortsu za prakti čnu nastavu. da se nalaze u zgradi punoj Normala-

ca i da stoga moraju biti oprezni. Me ñutim, na njegovo veliko iznena ñenje, Dambldor izvu če štapi ć iz džepa sa-koa, uperi ga u ofucani orman u uglu i lagano zamahnu štapi ćem. Orman se zapali. Ridl sko či. Hari nije mogao da mu zameri što je za-urlao od zaprepaš ćenja i besa. Mora da su unutra bile sve njegove dragocenos ti, ali dok je Ridl krenuo ka Dam-bldoru, plamenovi nestadoše ostavljaju ći orman potpu-no netaknutim. Ridl je zurio čas u orman, čas u Dambldora, a onda c pohlepnim izrazom pokaza n a štapi ć. - Gde mogu da nabavim jedan ovakav? - Sve u svoje vreme - re če Dambldor. - Mislim da nemio pokušava da iza ñe iz ormana. I zaista, iz ormana se čulo slabo kloparanje. Po pr-vi put, Ridl je delovao prestrašeno. - Otvori vrata - re če Dambldor. Ridl je oklevao, a onda ode u drugi kraj sobe i otv o-ri vrata ormana. Na gornjoj polici, iznad pregrade sa pohabanom ode ćom, mala kartonska kutija tresla se i zveckala kao da su u njoj zarobljeni besni miševi. - Izvadi je! - re če Dambldor. 266 Džoan K. Rouling Ridl uze kutijicu koja je podrhtavala. Delovao je k rajnje uznemireno. - Da li je u toj kutiji nešto što ne bi trebalo da imaš? - upita Dambldor. Ridl uputi Dambldoru dug, bistar i prora čunat po-gled. - Da, pretpostavljam, gospodine - re če najzad beziz-ražajnim glasom. - Otvori je - re če Dambldor. Ridl skide pokopac i izru či sadržaj na krevet ne gledaju ći ga. Hari, koji je očekivao nešto uzbudljivije, vide gomilu sitnica: jo- jo. srebrni naprstak i potamne-lu usnu harmoniku, pored ostalih. Čim su se oslobodili kutije, prestali su da podrhtavaju i mirno su ležali na tankoj ćebadi. - Vrati ćeš ih njihovim vlasnicima, uz izvinjenje -re če Dambldor mirno, vrativši štapi ć u sako. - Zna ću da li si to uradio. I upozoravam te: na Hogvortsu kra ñe neće biti tolerisane. Ridl nije delovao nimalo posti ñeno. I dalje je hlad-no i procenjiva čki zurio u Dambldora. Najzad.hladno re če: - Da, gospodine. - Na Hogvortsu - nastavi Dambldor - u či ćemo te ne samo da koristiš magiju ve ć i da je kontrolišeš. Ti si, sigurno, nehotice koristi o svoje mo ći na na čin koji se ne u či, niti se toleriše u našoj školi. Nisi ni prvi ni poslednji koji je dozvolio da mu se magija otme iz ru-ku. Ali, treba da znaš da Hogvorts može i da isklju či u čenike, a Ministarstvo magije... da, postoji i Mini- starstvo... kazni će prekršioce zakona još surovije. Svi novi čarobnjaci moraju da prihvate da, kad ulaze u; naš svet, moraju da se povinuju na šim zakonima. - Da, gospodine - ponovi Ridl. Hari Pošer u Polukrvni Princ 267 Bilo je nemogu će re ći o čemu je razmišljao: lice mu je i dalje bilo sasvim bezizrazno dok je vra ćao malu za-lihu ukradenih stvar čica u kartonsku kutiju. Kada je za-vršio, okrenuo se ka Dambldoru i jednost avno rekao: -Nemam novac. - To se lako može srediti - re če Dambldor izvadiv-ši kožni nov čanik iz džepa. - U Hogvortsu postoji fond za one kojima je potrebna nov čana pomo ć da bi kupili udžbenike i uniforme. Možda ćeš morati da kupiš ne-ke polovne knjige čini, ali... - Gde se kupuju knjige čini? - prekide ga Ridl, koji je uzeo tešku vre ćicu c novcem i ne zahvalivši Dambldo-ru i sada je prou čavao masivan, zlatan galeon. - U Dijagon-aleji - re če Dambldor. - Imam spisak knjiga i školske opreme. Mogu ti pomo ći da prona ñeš sve... - Idete sa mnom? - upita Ridl podigavši pogled, - Svakako, ako... - Niste mi potrebni - re če Ridl. - Navikao sam da sve sam obavljam, uvek sam idem Londonom. Kako se dola-zi u tu Dijagon-aleju.. . gospodine? - dodade pokušavaju- ći da ulovi Dambldorov pogled. Hari pomisli da će Dambldor insistirati da prati Ridla, ali se ponov o iznenadi. Dambldor dade Ridlu ko-verat sa spiskom opreme, i o bjasnivši mu kako ta čno da

stigne od sirotišta do Probušenog košla, re če: - La-ko ćeš je uo čiti, mada Normalci oko tebe... odnosno, ne- čarobnja čki ljudi - ne će moći. Potraži barmena Toma... lako ćeš se setiti, pošto imate isto ime... Ridl se iznervirano trgnu, kao da pokušava da se re -ši dosadne mušice. - Ne svi ña ti se ime „Tom"? - Ima raznih Toma - promrmlja Ridl. A onda, kao da ne može da spre či to pitanje, kao da je ono samo izbilo 268 Džoan K. Rouling na površinu, njemu uprkos, upita: - Da li je i moj otac bio čarobnjak? I on se zvao Tom Ridl, tako su mi rekli. - Bojim se da ne znam - re če Dambldor nežno. - Moja majka sigurno nije bila čarobnica, ina če ne bi umrla - re če Ridl više sebi nego Dambldoru. - Mo-ra da je on to bio. Pa... pošto nabavim sve što mi tre-ba... kad treba da do ñem na taj Hogvorts? - Svi detalji su upisani na drugom komadi ću perga-menta u tvojoj koverti - re če Dambldor. - Po ći ćeš sa stanice Kings kros prvog septembra. Tu ti je i vozna karta. Ridl klimnu glavom. Dambldor ustade i ponovo mu pru ži ruku. Prihvataju ći je, Ridl re če: - Mogu da razgo-varam sa zmijama. To sam otkrio kad smo bili na ekskur-ziji u prirodi... one mi prilaze, šapu ću mi. Je li to normalno za čarobnjaka? Hari je imao utisak da je pominjanje ove naj čudnije mo ći Ridl namerno sa čuvao za taj trenutak da bi izazvao ve ći utisak. - To je neobi čno - re če Dambldor posle trenutnog oklevanja - ali se dešav a. Zvučao je nezainteresovano, ali je radoznalo prele-teo očima preko Ridlovog lica. Jedan trenutak su tako stajali, čovek i de čak, zure ći jedan u drugog. Zatim se rukovanje prekide. Dambldor je bio na vrat ima. - Do vi ñenja, Tome. Vidimo se na Hogvortsu. - Mislim da je ovo sasvim dovoljno - re če sedokosi Dambldor pored Harija i nekoliko sekundi kasnije po-novo su bestežinski leb deli kroz tamu, pre nego što su sleteli, pravo u njegovu sadašnju kancelariju. - Sedi - re če Dambldor sletevši pored Harija. Hari ga posluša, a glava mu je i dalje bila puna uti- saka o onom što je upravo video. Hari Pošer u Polukrvni Princ 269 - Mnogo brže je poverovao u to od mene... Mislim, k ad ste mu saopštili da je čarobnjak - re če Hari. - Ja isprva nisam mogao da poverujem Hagrid u kad mi je to rekao. - Da. Ridl je bio savršeno spreman da poveruje da j e on... da upotrebim njegovu re č... „naro čit" - re če Dam-bldor. - Da li ste još tada... znali? - upita Hari. - Da li sam znao da sam sreo najopasnijeg Mra čnog čarobnjaka svih vremena? - re če Dambldor. - Ne, nisam imao pojma da će izrasti u ono što jeste. Ipak, zaintri-girao me je. Vratio sam se na Hogvorts name ravaju ći da pripazim na njega, što bih i ina če uradio budu ći da je bio usamljen i bez prijatelja, ali sam ve ć tada znao da to treba da u činim i radi drugih, a ne samo zbog njega. - Njegove mo ći, kao što si čuo, bile su iznena ñuju će dobro razvijene za tako mladog čarobnjaka i, što je bi-lo najinteresantnije i najzl okobnije od svega, već je ot-krio da do izvesne mere može da ih kontroliš e i po čeo je svesno da ih primenjuje. A kao što si video, to nisu bili nasumi čni eksperimenti tipi čni za mlade čarob-njake, nego je on ve ć tada koristio magiju protiv drugih ljudi, da ih zaplaši, kazni, da ih kontroliše. Pri čice o zadavljenom zecu i ds čaku i devoj čici koje je namamio u pe ćinu bile su najupe čatljivije... Mogu da ih iovredim akoželim... - A bio je i nemušt - upade mu Hari u re č. - Da, zaista. Retka sposobnost, koja je, kako se pr et-postavlja, povezana sa mračnim veštinama, mada, kao što znamo, ima i dobrih i velikih čarobnjaka koji govo-re nemuštim jezikom. Zapravo, njegova siosobno st da razgovara sa zmijama nije me onespokojila ni pribli-žno kao njegov o čigledan nagon za surovoš ću, tajnovi-toš ću i gospodarenjem. 270

Džoan K. Rouling - Vreme nas je ponovo zavaralo - re če Dambldor po-kazuju ći na mra čno nebo kroz prozore. - Ali, pre nego što se rastanemo, hteo bih da ti skrenem pažnju na neke detalje prizora kome si upravo prisustvovao, jer su te-sno povezani sa stvarima koje ćemo razmatrati na slede- ćim sastancima. - Najpre, nadam se da si primetio Ridlovu reakciju kada sam mu pomenuo da još neko nosi ime „Tom"? Hari klimnu glavom. - Tu je ispoljio prezir prema svemu što ga povezuje c drugim ljudima, c bilo čim što bi ga u činilo obi čnim. Čak i tad je želeo da bude druga čiji, razli čit, zlogla-san. Odbacio je to ime, kao što znaš, nekoli ko godina posle ovog razgovora i stvorio masku „Lorda Voldemo-ra" iza ko je se dugo skrivao. - Verujem da si, tako ñe, primetio i da je Tom Ridl u velikoj meri ve ć bio samostalan, tajanstven i, o čito, bez prijatelja? Nije želeo ni pomo ć ni društvo prili-kom odlaska u Dijagon-aleju. Više je voleo da dela sam. Odrasli Voldemor je isti takav. Čućeš mnoge njegove Smrtoždere kako tvrde da uživaju n jegovo poverenje, da su li čno bliski c njim, čak i da ga razumeju. U zabludi su. Lord Voldemor nikad nije imao prijatelje, a ne veru-jem da ih je ikada i želeo. - I najzad... nadam se da nisi toliko pospan da ne obratiš pažnju na ovo, Hari... mladi Tom Ridl voleo je da skuplja trofeje. Video si kutiju ukradenih sitnica koje je sakrio u svojoj sobi. One su oduzet e žrtvama nje-govog zlostavljanja, to su suveniri, ako ho ćeš, naro čito neprijatnih magija. Imaj na umu tu njegovu svrakoliku težnju, jer će to kasnije postati veoma važno. - A sad je stvarno vreme da po ñeš na spavanje. Hari Pošer u Polukrvni Princ Hari ustade. Dok je išao preko sobe, pogled mu pri- vuče mala tabla na kojoj je prošli put ležao prsten Marvola Ispijenog, ali sada ga na njoj više nije bilo. - Da, Hari? - re če Dambldor jep je Hari zastao. - Nema prstena - re če Hari osvr ćući se. - Ali, po-mislio sam da možda imate i onu usnu harmoniku ili ta-ko nešto. Dambldor mu se smeškao, gvire ći preko svojih polu-mese častih nao čari. - Vrlo pronicljivo, Hari, ali ona usna harmonika je oduvek bila usna harmonika. I izgovorivši tu zagonetnu primedbu, mahnu Hari-ju, koji shvati da treba da ode. 14. Feliks felicis Hari je idu ćeg jutra najpre imao herbologiju. Za vre-me doru čka nije mogao da ispri ča Ronu i Hermioni kakav je čas imao c Dambldorom iz straha da ga neko ne prislu-škuje, ali im je sve ispri čao dok su išli ireko leje c po-vr ćem prema staklenim baštama. Žestok vetar koji je du-vao toko m vikenda kona čo se smirio. Ponovo se spustila čudna izmaglica i trebalo im je malo više vremena da prona ñu pravu staklenu baštu. - Baš jeziva pomisao, de čak Znaš-ve ć-ko - re če Ron tiho dok su se smeštali oko jedne od kvrgavih panjeva snargalufa koje je trebal o da rade tokom ovog polugodi-šta, i navla čili zaštitne rukavice. - Ali ipak ne shva-tam zašto ti Dambldor sve to pokazuje. Mislim, to je za-ista zan imljivo, ali čemu sve to služi? - Pojma nemam - re če Hari ubacuju ći štitnik za de-sni. - Ali, on kaže da je sve to važno da bi mi pomoglo da preživim. - Ja mislim da je to zadivljuju će - re če Hermiona iskreno. - Ima smisla da saznaš što je mogu će više o Voldemoru. Kako ćeš ina če da otkriješ njegove slabosti? - Pa, kako je bilo na poslednjoj Pužorogovoj žurci -upita je Hari muklo kroz štitnik za desni. Hari Pošer u Polukrvni Princ 273 - 0, baš je bilo zabavno - re če Hermiona stavljaju ći zaštitne nao čari. - Mislim, on stalno blebe će o našim čuvenim bišim u čenicima, i otvoreno se ulaguje Mek La-genu zato što ovaj ima dobre veze, ali nam služi ba š ukusna jela i upoznao nas je c Gvenog Džouns. - Džouns? - re če Ron razroga čivši o či ispod svojih zaštitinih nao čara. - Onom Gvenog Džouns? Kapitenom Svetoglavskih harpija? - Baš tom - re če Hermiona. - Li čno, mislim da se previše pravi važna, ali...

- Dosša je bilo ćaskanja tamo - re če profesorka Spraut živahno, dolaze ći do njih, strogog pogleda. - Za-ostajete, svi su ve ć po čeli, a Nevil je ve ć izvadio prvu mahunu! Osvrnuše se oko sebe. Zaista, tamo je sedeo Nevil, raskrvavljenih usana i c nekoliko opakih ogrebotina po licu, ali je čvrsto stezao neprijatno pulsiraju ći zeleni predmet veli čine grejpfruta. - U redu, profesorka, po činjemo! - re če Ron, dodaju ći mirno kad se ona ponovo okrenula: - Trebalo je da prime-nimo prigušuju ću čin, Hari? - Ne, nije trebalo! - smesta re če Hermiona, po obi ča-ju iznevirano gledaju ći na bilo kakav pomen Polukrvnog Princa i njegovih čini. - Hajde... bolje da počnemo... Ona ih zabrinuto pogleda. Zatim sve troje duboko ud ahnuše, a onda zaroniše izme ñu divovskih kvrgavih patrljaka biljke koja se nalaz ila pred njima. Ona istog časa ožive: na njenom vrhu odjednom izbi-še duga čke, bockave lozice i vinuše se kroz vazduh. Jed-na se zaplete u Hermioni nu kosu, a Ron je odbi pomo ću ba-štenskih makaza. Hari je uspeo da uhvati u zamku dve lo-zice i da ih uveže u čvor. U sredini, izme ñu grana nalik pipcima, otvori se ogromna rupa, i He rmiona hrabro za-vu če ruku u nju, ali se rupa sklopi poput zamke oko nj enog 274 Džoan. K. Rouling lakta. Hari i Ron iz sve snage stadoše da vuku gran je lo-ze, nateravši rupu da se ponovo otvori, a Hermiona iš- čupa ruku, čvrsto drže ći izme ñu prstiju mahunu istu kao što je Nevilova. Odjednom, bockave lozice se ponovo sklopiše i čvornovati patrljak ostade da stoji kao neki bezazle n panj. - Znaš, ne verujem da ću išta sli čno gajiti u svojoj bašti kad budem imao svoju kuću - re če Ron podigavši zaštitne nao čare na čelo i brišu ći znoj c lica. - Dodaj mi činiju - re če Hermiona drže ći pulsiraju- ću mahunu na vrhovima prstiju ispružene ruke što dalje od sebe. Hari joj pruži činiju i ona spusti mahunu u nju c izrazom ga ñenja. - Ne budi gadljiva, iscedi je, najbolje su kad su s veže - re če profesorka Spraut. - U svakom slu čaju - re če Hermiona, nastavljaju ći prekinuti razgovor kao da ih drveni patrljak nije malo- čas napao - Pužorog će praviti boži ćnu zabavu, Hari, i nema na čina da se ovaj put izmigoljiš, jer me je ve ć pitao da proverim kad si slobodan uve če da bi je zakazao za ve- če kada ćeš ti mo ći da do ñeš. Hari zastenja. U me ñuvremenu, Ron, koji je pokušavao da razbije mahunu u činiji tako što je stavio obe ruke na nju, a zatim ustao i gnje čio je što je ja če mogao, ljutito re- če: - A TO je još jedna zabava samo za Pužorogove lj ubim-ce, zar ne? - Samo za Klub puži ća, da - re če Hermiona. Mahuna izlete ispod Ronovih prstiju i pogodi sta- kleni zid bašte, odsko čivši do potiljka profesorke Spraut i zbacivšpi joj c glave stari zakrpljeni šešir. Hari po ñe da ponovo uhvati mahunu. Kada se vratio, Her-miona je govorila: - Čuj, nisam ja izmislila ime „Klub puži ća"... Hari Pošer u Polukrvni Princ 275 - „Klub iuži ća" - ponovi Ron c podsmehom dostojnim Melfoja. - To je baš pateti čno. Pa, nadam se da ćeš uži-vati na zabavi. Što se ne span ñaš c Mek Lagenom, pa Pu-žorog može da vas proglasi za kralja i kraljicu puži ća... - Možemo da povedemo nekog sa sobom - re če Hermio-na, koja je iz nekog razloga tako pocrvenela da joj je lice postalo svetloskerle tno - a ja sam htela da zamolim še-be da po ñeš sa mnom. Ali ako misliš da je to toliko glu-po, neću da te gnjavim c tim! Hari iznenada požele da je mahuna pala malo dalje d a ne mora da sedi tu c njih dvoje. Neopažen, on uhvati čini-ju sa mahunom i po če da je otvara što je bu čnije i silovi-tije mogao. Na nesre ću, i dalje je čuo svaku re č njihovog razgovora. - Htela si mene da pozoveš? - re če Ron sasvim druk- čijim glasom. - Da - re če Hermiona ljutito. - Ali ti bi, o čigledno, više voleo da se sian ñam c Mek Lagenom... Nastade pauza u kojoj Hari nastavi da lupa mistrijo m po elasti čnoj mahuni. - Ne, ne bih - re če Ron sasvim ti-ho. Hari promaši mahunu, pogodi činiju i ona se slomi.

- Reiaro! - brzo re če ubadaju ći krhotine štapi ćem, i činija se ponovo sastavi. Meñutim, zahvaljuju ći zvuku lo-mljenja, Hermiona i Ron shvatiše da je H ari pored njih. Hermiona je delovala usplahireno i odmah je p očela da se zamajava svojim primerkom Mesožderskog drve ća sveša, ne bi li pronašla ta čno uputstvo da iscedi mahune snar-galuf. Ron je pak delovao snebivljivo, a opet prili čno zadovoljan sobom. - Daj to ovamo - žurno re če Hermiona - ovde piše da treba da ih izbušimo ne čim oštrim... 276 Džoan K. Rouling Hari joj dodade mahunu u činiji, a on i Ron ponovo na-vukoše zaštitne nao čare preko o čiju i još jednom se ba-ciše na patrljak. Dok se rvao sa trnovitom lozom koja se namera čila da ga uguši Hari pomisli da nije bio baš mnogo iznena ñen. Ve ć je odavno nanjušio da će se ovako nešto dogoditi pre ili kasnije. Ali nije bio siguran kako se on sam odnosi prema tome... On i Čo su sada bili isuviše posti ñeni da bi se uopšte pogledali, a kamoli razgovarali. Šta ako Ron i Hermiona po čnu da se zabavljaju, a onda raskinu? Ho će li njihovo prijateljstvo preživeti? Hari se se ćao kako u tre ćem razredu nekoliko nedelja njih dvoje nisu razgovaral i jedno c drugim, a on sam nije tada uživao u pokušaju da premosti tu udaljeno st me ñu njima. A šta ako ne raskinu? Šta ako postanu kao Bil i Fler, dok svi-ma ne postane krajnje neprijatno u njihovom prisustvu, pa on ostane po st rani zauvek? - Dolijala si! - vrisnu Ron izvukavši drugu mahunu iz panja baš kad je Hermiona uspela da razbije prvu, tako da je činija bila puna krtola koje su se koprcale nalik bledozelenim crvima. Ostatak časa prošao je bez daljeg pominjanja Pužoro-gove zab ave. Mada je Hari pomnije pratio svojih dvoje prijatelja idu ćih nekoliko dana, Ron i Hermiona nisu iz-gledali druk čije nego ina če, osim što su bili u čtiviji jedno prema drugom. Hari je pretpostavljao da treba da sa čeka i vidi šta će se desiti u Pužorogovoj mutno osve-tljenoj kancelariji u no ći u kojoj će se održati zabava. U meñuvremenu je imao mnogo pre če brige. Keti Bel je i dalje bila u Sent Mungovoj bolnici, b ez šanse da skoro iza ñe, što je zna čilo da obe ćavaju ćem grifindorskom timu, koji je Hari tako brižljivo treni-rao od septembra, sada nedostaje Goni č. Stalno je odlagao da zameni Keti, u nadi da će se ona vratiti, ali ve ć se Hari Pošer u Polukrvni Princ 277 primicala njihova utakmica protiv Sliterina i on je najzad morao da se pomiri c tim da se ona ne će vratiti na vreme da zaigra u timu. Hari nije mogao da zamisli da ponovo obavlja probe sa svim kandidatima iz ku će. Jednom posle časa preobra-žavanja, uz poražavaju ći ose ćaj koji nije imao mnogo Bese sa kvidi čem, on satera Dina Tomasa u ćošak. Najve ći deo razreda ve ć je bio otišao, mada je nekoliko cvrkuta-vih žutih pti čica i dalje kružilo u čionicom, sve same Hermionine tvorevine; niko drugi nije uspe o da niotku-da prizove ni jedno jedino pero. - Da li si još zainteresovan da igraš Goni ča? - Šta? Da, naravno... - re če Din ushi ćeno. Preko Di-novog ramena Hari primeti kako Šejmus Finigen zalupi knjige i baci ih u torbu , izgledaju ći kiselo. Jedan od raz-loga zbog kojih Hari nije hteo da pita Dina da igra bio je taj što je znao da se Šejmusu to ne će svideti. A opet, mo-rao je da uradi ono što je najbolje za tim, a Din je nadi-grao Šejmusa kad su imali prijemni trening. - Pa dobro, zna či, ulaziš u tim - re če Hari. - Ve če-ras je trening, u sedam. - Važi se! - re če Din. - Fala, Hari! Bogami, jedva če-kam da kažem Džini! On izjuri iz u čionice, ostavljaju ći Harija i Šejmusa same, a neprijatan trenutak dodatno oteža pti čji izmet koji pade Šejmusu na glavu baš u trenutku kad jedan od Hermioninih kanarinaca prozuja iznad njih. Šejmus nije bio jedini nezadovoljan zamenom za Keti . U dnevnom boravku bilo je mnogo gun ñanja zbog činjenice da je Hari sad izabrao dvojicu svojih drug ara iz razreda u tim. Pošto je Hari tokom školovanja trpeo i gora ogo-varanja, nije se naro čito brinuo, ali, svejedno, pritisak je bio isuviše velik i pretio je da ugrozi pobedu u pred-stoje ćoj utakmici protiv Sliterina. Ako Girfindor po- 278

Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 279 bedi, Hari je znao da će cela ku ća zaboraviti da su ga ikad kritikovali i kleti se da su oduvek znali kako je to sjajan tim. A ako izgube... pa, pomisli Hari zajedljivo, is-trepeo je i mnogo gora ogovaranja... Hari nije imao razloga da žali zbog svog izbora kad je te ve čeri video Dina kako leti. Lepo se uskladio sa Džini i Demelzom. Dva Jur išnika, Pik i Kut, svaki put bili su sve bolji. Jedini problem bio je Ron. Hari je sve vreme znao da je Ron nedosledan igra č ko-ji gubi živce i nema samopouzdanja, a na nesre ću, što se više približavao prvi me č ove sezone, to su više na vi-delo izlazile njegove stare nesigurnosti . Pošto je pri-mio šest golova, od kojih je ve ćinu postigla Džini, njego-va tehnika postajala je s ve žeš ća, dok najzad nije tresnuo Demelzu Robins posred us ta. - To je bilo slu čajno, žao mi je, Demelza, zaista mi je žao! - povik a Ron kad ona po če da krivuda uzmi čući ka tlu dok joj je krv kapala na sve strane. - Sam o sam se... - Uspani čio - re če Džini ljutito, sletevši pored De-melze i zagledaj ući joj oteklu usnu. - Rone, budalo jedna, vidi šta si joj uradio! - Ja ću to da sredim - re če Hari sle ćući pored dve de-vojke, a zatim uperi štapi ć u Demelzina usta i uskliknu: - Eiiski! - A ti, Dži ni, nemoj da nazivaš Rona budalom, nisi ti kapiten... - Pa, ti si bio prezauzet da ga sam nazoveš budalom , a mislila sam da bi neko morao to da u čini... , , Hari se jedva uzdrža da se ne nasmeje. - U vazduh, svi, hajdemo... Sve u svemu, bio je to jedan od najgorih treninga u či-tavom polugodištu, ali, Hari je ipak smatrao da iskre-nost nije najbolja st rategija, sad kad se utakmica već pri-makla. - Dobri ste bili, svi, mislim da ćemo da slistimo Sliterin - re če bodre ći ih, a Goni či i Jurišnici napu-stiše svla čionicu deluju ći zadovoljni sobom. - Igrao sam kao vre ća zmajeve balege - re če Ron šu-pljim glasom kad su se vrata zalupila za Džini. - Ne, nisi - re če Hari strogo. - Ti si najbolji Čuvar c kojim sam igrao, Rone. Jedini problem su tvoji živci. Nastavio je neumorno da ga ohrabruje celim putem do zamka, i dok su stigli do drugog sprata, Ron je izgledao neznatno veseliji. A li, kada je Hari gurnuo tapiseriju da bi krenuli svojom uobi čajenom pre čicom do grifindor-skog tornja, nañoše se iznenada o či u o či c Dinom i Dži-ni, koji su bili čvrsto zagrljeni i ljubili se tako snažno kao da su prilepljeni super- lepkom. Hari oseti kako se nešto ogromno i prekriveno kr-lj uštima budi u njegovom stomaku, zarivaju ći mu kandže iznutra. Krv mu udari u mozak tako da i z njega iš čeze sva-ka druga misao, osim užasne potrebe da neko m kletvom pretvori Dina u žele. Bore ći ce c tim iznenadnim sulu-dim porivom, za ču Ronov glas kao iz neke daljine. -Ej! Din i Džini se razdvojiše i okrenuše ka njima. .; . <• - Šta je? - upita Džini. - Ne želim da zateknem ro ñenu sestru kako se javno ljubaka c drugima! - Hodnik je bio prazan dok vi niste upali unutra! - re če Džini. Din je delovao posti ñeno. Brzo se nacerio Hariju, ko-ji mu nije uzvratio , a novoro ñeno čudovište u njemu urli-kalo je da treba smesta da is klju či Dina iz tima. - Ovaj... “ajde, Džini - re če Din - idemo nazad u dnevni boravak... - Idi ti! - re če Džini. - Ho ću da porazgovaram sa mo-jim dragim bratom! 280 Džoan K. Rouling Din ode, ne deluju ći kao da mu je žao što napušuta taj prizor. - Tako dakle - re če Džini zabacivši dugu ri ñu kosu c lica i besno gledaju ći u Rona - hajde da ovo raš čistimo jednom zauvek. Tebe se ne ti če c kim izlazim ili šta ra-dimsnjima, Rone... - Nego šta, nego me se ti če! - re če Ron, podjednako razlju ćen. - Misliš da volim da slušam kako mi drugi govore da je moja ses tra...

- Šta? - povika Džini izvukavši štapi ć. - Šša šo! - Nije mislio ništa loše, Džini - re če Hari auto-matski, mada je ono čudovište odobravaju će rikalo čuv-ši šta Ron kaže. - Naravno da je mislio! - re če ona planuvši na Hari-ja. - Samo zato što se on u životu nikad ni c kim nije lju-bakao, samo zato što je najlepši poljubac koji je on ikad dobio bio od naše tetke Mjuriel... - Zaveži! - zaurla Ron, a crveno lice postade mu go -tovo kestenjasto. - Ne, ne ću! - vrisnu Džini, sada ve ć van sebe. - Videla sam te c Flegmom, kako očekuješ da te poljubi u obraz sva-ki put kad je vidi š, što je baš pateti čno! Kad bi i sam malo izlazio i ljubakao se, ne bi ti t oliko smetalo što svi drugi to rade! Sada je i Ron izvukao štapi ć. Hari brzo stade izme- ñu njih. - Bulazniš! - zagrme Ron pokušavaju ći da nacilja Džini preko Harija, koji je sada stajao ispred nje rašire-nih ruku. - To što ja to ne radim javno, ne zna či.J Džini po če podrugljivo da vrišti pokušavaju ći da od-gurne Harija. - Ljubio si se sa Prasvidžeonom, je li? Ili možda d r-žiš sliku tetke Mjuriel skrivenu pod jastukom? -Ti... Hari Pošer u Polukrvni Princ 281 Ispod Harijeve leve ruke prolete zrak narandžaste s vetlosti i za nekoliko centimetara promaši Džini. Ha-ri gurnu Rona uza zid . - Ne budi glup... - Hari se ljubakao sa Čo Čang - povika Džini, koja je sada bila na ivici suza . - A Hermiona sa Viktorom Kru-mom, samo se ti ponašaš kao da je to nešto odvratno, Ro-ne, i to zato što si neiskusan kao neki dvanaest ogodi-šnjak! I rekavši to, odjuri kao vihor. Hari brzo pusti Ro- na, koji je na licu imao ubila čki izraz. Obojica su staja-li tu, teško dišu ći, sve dok se Gospo ña Noris, Fil čova ma čka ne pojavi iza ćoška, i prekinu napetost. - Ajmo - re če Hari kad za ču prigušene Fil čove kora-ke. Odjuriše uza stepenice, pa kroz hodnik na sedmom sp ratu. - Hej, sklanjaj se! - zareža Ron na devoj čicu koja prestrašeno posko či i ispusti teglicu punu punoglava-ca. Hari jedva da je primetio zvuk razbijenog stakla. O sećao se dezorijentisanim, ošamućenim, kao da ga je po-godila munja. To je zbog šoga ššo je ona Ronova sesšra -re če u sebi. - Ne doiada ši se ššo se ljubi c Dinom za -Šo ššo je ona Ronova sesŠra... Ali mu duboko u svesti iskrsnu prizor istog tog pu- stog hodnika u kome se on ljubi sa Džini umesto... čudovi-šte u njegovom stomaku po če da prede... a zatim spazi Ro-na kako iska če iza zavese tapiserije i izvla či štapi ć prema Hariju, uzvikuju ći nešto poput „izdaja povere-n>a"... „mislio sam da si mi drug"... - Misliš da se Hermiona stvarno ljubakala sa Kru-mo m? - iznenada ga upita Ron dok su se približavali De-beloj dami. Hari se trže, ne čiste savesti, i prestade da 282 Džoan K. Rouling mašta o hodniku u koji Ron ne bi upadao, u kome bi on i Džini bili potpuno sami... - Šta? - re če on zbunjeno. - Oh... ovaj... Pošten odgovor bio bi „da", ali on nije želeo da ga izgovori. Ipak, izgleda da je Ron na osnovu Harijevog po-gleda shvatio sve naj gore. - Miro ñija - re če on smrknuto Debeloj dami, i oni se kroz rupu u po rtretu uspentraše u dnevni boravak. Nijedan od njih dvojice više nije spominjao ni Džin i ni Hermionu. U stvari, jedva da su progovorili jedan c drugim te ve čeri i ćutke su otišli na spavanje, svako ob-uzet svojim mislima. Hari je dugo ležao budan, gledaju ći u baldahin na stu-bovima kreveta i pokušavao da uveri sebe kako su njego-va ose ćanja prema Džini krajnje bratska. Živeli su, zar ne, čitavo leto kao brat i sestra, igrali kvidi č, zadir-kivali Rona i ismejavali Bila i Flegmu? Poznaje Džini godinama... prirodno je da se ose ća zaštitni čki... pri-rodno je što želi da pazi na nju... što h oće da polomi Di-nu

sva rebra zato što je ljubi... ipak... mora će da kontro-liše to svoje naro čito bratsko ose ćanje... Ron glasno zahrka. Ona je Ronova sesšra, prebaci Hari sebi oštro. Ro-n ova sesšra. Sšoga je nedosšuina. Nije hteo da rizikuje svoje drugarstvo c Ronom, ni zbog čega. Udari jastuk da ga namesti u što udobniji položaj i pokuš a da zaspi, ne do-zvoljavaju ći sebi da misli na bilo šta u vezi sa Džini. Idu ćeg jutra Hari se probudio pomalo ošamu ćen i zbunjen nizom snova u kojima ga je Ron ganjao jurišni čkom palicom, ali je tokom dana drage volje poželeo da Rona iz njegovog sna zameni pravim Ronom, koji ne samo d a bi ignorisao Dina i Džini već bi se i prema zbunjenoj i ose-tljivoj Hermioni oph odio ledeno i uz podrugljiv nehaj. Pogotovo što je izgledalo da je, preko no ći, Ron postao Hari Pošer u Polukrvni Princ 283 preosetljiv i spreman da se okomi na svakog, kao ka kav zadnjerasprskavaju ći skrut. Hari je proveo čitav dan po-kušavaju ći da spre či sukob izme ñu Rona i Hermione, ali bez uspeha. Najzad se Hermiona odvoji od njih i ode na spa-vanje vrlo ljuta, a Ron oholo po ñe u mušku spavaonicu lju-tito psuju ći nekoliko preplašenih prvaka samo zato što su gledali u njega . Na Harijevo zaprepaš ćenje, Ronova novoste čena osi-onost nije splasnula ni slede ćih dana. A što je još gore, podudarila se sa sve ka tastrofalnijim promašajima na mestu Čuvara, tako da za vreme poslednjeg treninga pred su botnju utakmicu nije uspeo da odbrani ni jedan jedini gol koji su mu Goni či dobacivali, ali se zato toliko iz-dirao na svakoga da je Demelz u Robins doveo do suza. - Zaveži i ostavi je na miru - povika Piks, koji je bio za tre ćinu niži od Rona, ali je, doduše, nosio tešku pa- licu. - DOSTA! - zaurla Hari, koji vide kako Džini mrko gleda u Ronovom pravcu i, setivši se da ona ume savrše-no da izvodi šišmišosl inavu kletvu, odlete do nje da bi intervenisao pre nego što se stvari otmu kont roli. -Piks, idi i spakuj Bladžerke, Demelza, saberi se, stvarno si dobro igr ala danas. Rone... - sa čekao je dok se ostatak tima nije udaljio pre nego što je to izgovorio - ti si mi najbolji drug, ali ako nastaviš da postupaš c drugi ma ovako, izbaci ću te iz tima. Na trenutak je pomislio da će ga Ron udariti, ali se desi nešto gore: Ron klonu na svojoj metli. Iz njega iš- čeze svaka borbenost i on re če: - Odustajem, baš sam pa- teti čan. - Nisi pateti čan i ne ćeš da odustaneš! - ražesti se Hari vuku ći Rona za odoru. - Možeš da obraniš sve što ho ćeš kad si u formi, ali imaš nekih mentalnih smet-nji! 284 Džoan K. Rouling - Je l” me to nazivaš mentolom? - Da, može biti! Za trenutak su se besno gledali, a onda Ron umorno pognu glavu. - Znam da nemaš vremena da na ñeš drugog Čuvara, pa ću igrati sutra, ali ako izgubimo, a ho ćemo, odlazim iz tima. Ništa što je Hari govorio nije pomagalo. Poku-šao j e da pove ća Ronovo samopouzdanje za vreme ve čere, ali Ron je bio isuviše zaokupljen nam ćorastim i nabu-sitim čarkama sa Hermionom da bi išta primetio. Ha-ri je n astavio da pokušava i uve če, u dnevnom boravku, a njegovo ube ñenje da će čitav tim biti žestoko osla-bljen ako Ron ode podrivala je i činjenica da je ostatak tima sedeo šćućuren u udaljenom uglu, jasno gun ñaju ći zbog Rona, pri tom mu upu ćuju ći opake poglede. Najzad pokuša da ga ponovo razljuti, u nad i da će to izazvati u Ronu prkos i naterati ga da bolje brani golove, ali ta-k va strategija, izgleda, nije uspevala nimalo bolje od bodrenja. Ron je i ovog pu ta otišao u krevet utu čen i bez nade. Hari je dugo ležao budan u tami. Nije želeo da iz-g ubi predstoje ću utakmicu. Ne samo da je to bila njego-va prva utakmica u ulozi k apitena ve ć je bio čvrsto re-šio da potu če Draka Melfoja u kvidi ču, kad ve ć ne mo-že da dokaže svoje sumnje u pogledu njega. Pa ipak, ako Ron bude igrao kao na p oslednjih nekoliko treninga, njihove šanse da pobede prili čno su slabe...

Kad bi mogao išta da u čini da se Ron malo sabere... da ga netera da igra u najboljoj formi... da u čini nešto što će obezbediti da Ron ima izuzetno dobar dan... I odjednom, u naglom i veli čanstvenom naletu in-spiracije, ukaza mu se odgovor. Hari Pošer u Polukrvni Princ 285 Slede ćeg jutra, doru čak je kao i obi čno bio uzbu-dljiv: Sliterinci su siktali i glasno zviždali kad god bi neki član grifindorskog tima ušao u Veliku salu. Hari pogleda u tavanicu i vide čisto, bledoplavo nebo. Dobar znak. Grifindorski sto, koji se sastojao od čvrste, zbije-ne mase crvene i zlatne boje, razveseli se kad Hari i Ron pri ñoše stolu. Hari se nasmeja i mahnu im. Ron na-pravi nejasnu grimasu i odmahnu glavom. - Razvedri se, Rone! - re če Lavander. - Znamo da ćeš biti briljantan! Ron ju je ignorisao. - Čaj? - upita ga Hari. - Kafa? Sok od bundeve? - Bilo šta - re če Ron snuždeno, uzevši skroman za-logaj tosta. Nekoliko minuta kasnije, Hermiona, kojoj je toliko dosadilo Ronovo neprijatno ponašanje da nije ni si-šla na doru čak c njima, zastade na putu do stola. - Kako se vas dvojica ose ćate? - upita oprezno, upe-rivši pogled u Ronov potiljak. - Fino - re če Hari, sav zaokupljen donošenjem soka od bundeve R onu. - Evo ti, Rone. Popij to. Taman je prineo čašu usnama kad mu Hermiona oštrodobaci: - Nemoj da piješ to, Rone! I Hari i Ron je pogledaše. * - Zašto ne? - upita Ron. Hermiona je sada zurila u Harija kao da ne veruje s vojim o čima. - Upravo si mu sipao nešto u sok. - Molim? - upita Hari. - Čuo si me. Videla sam te. Upravo si sipao nešto u Ro novu čašu. I imaš bo čicu u ruci, baš sad! 256 Džoan K. Rouling - Ne znam o čemu govoriš - re če Hari, brže-bolje smestivši bo čicu u džep. - Rone, upozoravam te, nemoj to da piješ! - ponovo re če Hermiona, sva uzbu ñena, ali Ron podiže čašu, is-kapi je i re če: - Prestani da mi nare ñuješ, Hermiona. Ona je izgledala zaprepaš ćeno. Nagnuvši se toliko nisko da je samo Hari mogao da je čuje, ona prosikta: -Zbog toga bi trebalo da te izba ce iz škole. Nikad ne bih poverovala da se služiš tim stvarima, Hari! - Ko mi kaže - uzvrati joj on. - Jesi li još nekog zbunila u poslednje vreme? Ona odjuri pored stola, što dalje od njih. Hari ju je bez žaljenja posmatrao kako odlazi. Hermiona nikad nije shvatala koliko je kvidi č ozbiljna stvar. Zatim pogleda Rona koji je oblizivao usne. - Ve ć je vreme - re če Hari bezbrižno. Dok su kora čali prema stadionu, ledena trava krc-kala im je pod nogama. - Dobro je što je ovako lepo vreme, zar ne? - prime -ti Hari. - Da - re če Ron koji je bio bled i izgledao kao da je bolesta n. Džini i Demelza ve ć su obukle kvidi čke dresove i čekale su ih u svla čionici. - Uslovi su idealni - re če Džini ignorišu ći Rona. - Znaš šta je novo? Onaj sliterinski Goni č, Vejsi... ju- če ga je Bladžerka udarila u glavu za vreme treninga, i previšeta boli da bi igrao! I još bolje ... Melfoj se tako ñe razboleo! - Šša! - re če Hari, okrenu se i zagleda u nju. - Bo-lestan je? Šta mu fali? - Nemam pojma, ali je to sjajno za nas - re če Džini žustro. - Umesto njega igra Harper. On je c moje godine i pravi je kreten. •M r dPnO OOLbGTdgJ CBO- - Nisu tp,.- n> -IG1"~" Š ču L&-L -

acy •dse ol y I OT- zideo (a, za- fime-:tomak rešio. 288 Džoan K. Rouling Začu se zvižduk, a Hari i ostali snažno se odrazi-še o d smrznute zemlje i vinuše se uvis. Hari je leteo po obodu terena traže ći Skrivalicu i drže ći na oku Harpera, koji je leteo cik-cak, daleko ispod njega. Zatim neki gl as koji je bio drasti čno druk- čiji od uobi čajenog komentatorskog tona po če da preno-si. - Pa evo ih, i mislim da smo svi iznena ñeni što vi-dimo tim koji je Poter sastavio ove godine. Mnogi su mislili, imaju ći u vidu neujedna čenu igru Ronalda Ve-slija na mestu Čuvara u prošloj sezoni, da će možda bi-ti izba čen iz tima, ali, naravno, blisko prijateljstvo sa kapitenom pom aže... Te re či sliterinski navija či pozdraviše ruganjem i aplauzom, Hari izvi vrat iznad metle i pogleda prema podijumu komentatora. T amo je stajao visok, mršav plav de čak pr ćastog nosa i govorio pravo u magi čni mega-fon, koji je nekad pripadao Liju Džordanu. Hari prepo-zna Zaharija Smi ta, haflpafskog igra ča koji mu ce raje mnogo dopadao. - A evo i prvog pokušaja Sliterinaca da postignu go l, Urkhart se ustremio ka golovima i... Hariju se prevrnu stomak. - ...Vesli ga je odbranio, dobro, valjda mora nekad i da mu se posre ći... - Tako je, Smite, zaista mu se posre ćilo - promrmlja Hari, nacerivši se za sebe dok je uranjao me ñu Goni če, pretražuju ći pogledom svuda naokolo ne bi li zapazio neki mig neuhvatljive Skrivalice. Nakon pola sata igre, Grifindor je ve ć vodio sa še-zdeset prema nula, pošto je Ron izveo nekoliko spekta-kularnih odbrana, neke je odbranio samim vrhovima pr-stiju, dok je Džini postigla četiri od šest grifindor-skih golova. To je uticalo da Zaharije prestane glasno Hari Pošer u Polukrvni Princ 289 da se pita da li su dvoje Veslijevih u timu samo za to što su Hariju simpati čni i umesto toga se ustremio na Piksa i Kuta. - Caravno, Piks nije ni približno gra ñen za Juri-šnika - re če Zaharije c neodobravanjem - obi čno su ma-lo miši ćaviji... - Ga ñaj ga Bladžerkom! - dobaci Hari Kutu kad ovaj prole te pored njega, ali Kut, široko se keze ći, izabra da slede ću Bladžerku nacilja u Harpera, koji je upravo prolazio pored Harija iz suprotnog pravca. H ariju je bilo milo da čuje prigušeno šras, koje je zna čilo da je Bladžerka pogodila metu. Izgledalo je da Grifindor ne može da pogreši. Staln o su postizali golove, a na drugom kraju, Ron je c o čiglednom lako ćom stalno iznova uspevao da obrani svoj gol. Sada se ve ć i smeškao, a kada mu je masa za-kliktala posle jed ne naro čito dobro odbranjene lopte, zapevavši u horu omiljenu s taru pesmicu Vesli je naš car, pretvarao se da im c visine diriguje, - Misli da je danas nešto naro čito, zar ne? - za ču se neki sarkasti čan glas, a Hari samo što ne pade c me-tle kad se Harper iz sve snage namerno sudari c njim. -Tvoj izrod od druga... Madam Bućkuriš bila je okrenuta le ñima i, mada su Grifindorci dole ljutito vrištali, u trenutku kad se okrenuo, Harper je ve ć bio odmaglio. Ose ćaju ći bol u ramenu, Hari pojuri za njim, odlu čivši da ga udari ot-pozadi... - I mislim da je sliterinski igra č Harper video Skrivalicu! - re če Zaharije Smit u megafon. - Da, za-ista je video nešto što Po ter nije! Smit je zaista idiot, pomisli Hari, zar nije prime- tio da su se sudarili? Ali, slede ćeg trenutka, stomak mu se prevrnu... Smit je bio u pravu, a Hari je pogrešio. 290 Džoan K. Rouling Harper nije slu čajno poleteo gore: primetio je nešto što Hari nije. Skrivalica je brzala visoko iznad njih, jarko svetlucaju ći na bistrom plavom nebu. Hari ubrza. Vetar mu je toliko jakb zviždao u uši-m a da je zaglušio svaki zvuk Smitovog komentara i bu-ku gomile, ali Harper je i dalje bio ispred njega, a

Gri-findor je vodio sa samo sto poena razlike. Ako Harper uhvati tu lopticu, Grifindor je izgubio... a sad je Har-per bio samo n ekoliko desetina centimatara daleko od nje, ispružene ruke... - Ej, Harperu! - zaurla Hari o čajni čki. - Koliko ti je Melfoj platio da do ñeš umesto njega? Nije znao zašto je to rekao, ali Harper je od izne- nañenja usporio. Ispustio je Skrivalicu, pustio da mu isklizne izme ñu prstiju i bacio se, ali mimo nje. Hari se iz sve snage okomi na si ćušnu, lepršavu lopticu i uhvati je. - DA! - vrisnu Hari, okrenuvši se i pohita nazad na tlo drže ći Skrivalicu visoko u ruci. Kad je gomila na-vija ča shvatila šta se desilo, za ču se takva galama da skoro zaguši zvuk pištaljke koja je ozna čila kraj igre. - Džini, gde si krenula? - povika Hari, koji se odj ed-nom na ñe zarobljen u vazduhu, u grupnom zagrljaju c ostatkom tima, ali D žini projuri pored njih i moćnim udarcem sudari se sa komentatorovim podijumom. Dok je gomila vrištala i smejala se, grifindorski tim se spusti pored poloml jenih dasaka ispod kojih se Zahari-je jedva micao. Hari je čuo Džini kako se bezbrižno obra ća srditoj profesorki Mek Gonagal: - Zaboravila sam da priko čim, profesorka, žao mi je... Smejući se, Hari se oslobodi ostatka tima i zagrli Džini, ali je odmah pusti. Izbegavaju ći njen pogled, on umesto toga potapša razdraganog R ona po le ñima, a grifindorski tim, zaboravivši na bilo kakvo neprija - Hari Pošer u Polukrvni Princ 291 teljstvo, napusti teren ruku podruku, pobedonosno p e-nicama udaraju ći po vazduhu i mašu ći navija čima. U svla čionici je vladala razdragana atmosfera. - Žurka u dnevnom boravku, kaže Šejmus! - viknu ve selo Din. - Ajdemo, Džini, Demelza! Ron i Hari ostadoše poslednji u svla čionici. Baš su hteli da krenu kad u ñe Hermiona. U rukama je obrta-la grifindorski šal i i zgledala potišteno ali od-lu čno. - Ho ću da porazgovaram c tobom, Hari. - Ona duboko udahn u. - Nisi smeo to da uradiš. Čuo si Pužoroga, to je nedozvoljeno. - Šta ćeš da radiš, da nas prijaviš? - upita Ron. - 0 čemu vas dvoje pri čate? - re če Hari okrenuvši se da oka či odoru da ga ne bi videli kako se ceri. - Savršeno dobro znaš o čemu govorimo! - re če Hermiona piskavo. - Sipao si napitak sre će u Ronov sok jutros za doru čkom! Feliks felicis! - Ne, nisam - re če Hari okrenuvši se ka njima. - Jesi, Hari, i zato je sve bilo kako treba, Slite- rinci su promašivali, a Ron je branio bez greške! - Nisam mu ništa sipao! - re če Hari sada se ve ć ve-selo cerekaju ći. On izvu če ruku iz džepa i izvadi bo či-cu koju je Hermiona videla u njegovog ruci tog jutra. Bila je puna zlatnog napitka, a čep je i dalje bio čvrsto zape čaćen voskom. - Hteo sam da Ron misli da sam to uradio, p a sam se pretvarao da sipam kad si ti naišla. - On pogleda u Rona. - Sve si odb ranio jer si se ose ćao sre ćnim. Sam si to uspeo! On ponovo vrati napitak u džep. - Stvarno nije bilo ni čeg u soku od bundeve? - upi-ta Ron, zapanjen. - Ali , vreme je bilo baš dobro... a Bej-si nije mogao da i gra... časna re č, nisi mi sipao napitak sre će? : 292 Džoan K. Rouling Hari odmahnu glavom. Ron je zinuo u njega, a onda s e okrenuo Hermioni imitiraju ći njen glas. - Siiao si feliks felicis u Ronov sokjušros, zašo j e sve odbranio! Vidiš! Mogu da odbranim golove bez i čije pomo ći, Hermiona! - Nikad nisam rekla da ne možeš... Rone, u ši si m islio da ti ga je sipao! Ali Ron je ve ć prošao pored nje i izašao c metlom preko ramena. - Pa - re če Hari prekidaju ći iznenadnu tišinu. Nije o čekivao da će se njegov plan ovako loše završi-ti. - Ho ćemo li... ho ćemo li da po ñemo gore na zabavu? - Idi ti! - re če Hermiona trep ćući da sakrije suze. - Trenutno mi je muka od Rona, ne znam više šta je tre-balo da uradim... I ona tako ñe izjuri iz svla čionice.

Hari je lagano kora čao po travnjaku prema zamku kroz gomilu koja mu je izvikivala čestitke, ali se ose- ćao pomalo izneverenim. Bio je siguran da će Ron, ako dobiju ovu utakmicu, odmah da se pomiri sa Hermionom. Nije znao kako da objasni Hermioni da je ona povredi-la Rona time što se ljubila sa Viktorom Krumom, pogo-tovo ne sad kad je toliko vremena proš lo od tog doga ña- ja- Hari nije primetio Hermionu na grifindorskoj slavlj eni čkoj zabavi, koja je bila u punom jeku kad je stigao. Njegov dolazak pozdravi še poklicima i aplau-zom i uskoro ga je okružila gomila ljudi koji su mu če-stitali. Što pokušavaju ći da se otrese bra će Krivej, koji su hteli da analiziraju utakmicu uda rac po udarac, što zbog velike grupe devoj čica koje su ga okružile, smeše ći se čak i na njegove najbezveznije komentare i trep ćući okicama, prošlo je neko vreme pre nego što je stigao da potraži Rona. Najzad se ispetljao od Ro- Hari Pošer u Polukrvni Princ 293 milde Vejn, koja mu je nezgrapno nagoveštavala da b i volela da po ñe na Pužorogovu boži ćnu zabavu c njim. Dok se probijao prema stolu c pi ćem, naleteo je pravo na Džini, kojoj je pigmejska pufna Arnold sedeo na rame-nu i na Krukšenksa koji joj je pun nade mjaukao za peta-ma. - Tražiš Rona? - upita ona zlobno se smeškaju ći. - Eno ga tamo, prljavi licemer. Hari pogleda u ugao gde mu je pokazala. Tamo je, pr ed celom sobom, stajao Ron, tako tesno pripijen uz Lavan-der Braun da je bilo t eško re ći koje su čije ruke. - Izgleda da će joj pojesti lice, zar ne? - re če Džini razo čarano. - Ali, pretpostavljam da tek treba da usa-vrši tehniku. Do bro si igrao, Hari. Ona ga potapša po ruci. Hari ponovo oseti da mu se nešto uzdiže u stomaku, ali ona odmah zatim krenu da uzme još malo krem-piva. K rukšenks je tapkao za njom, merkaju ći Arnolda žutim o čima. Hari se okrenu od Rona, koji nije imao nameru da sk oro izroni na videlo, taman na vreme da vidi kako se rupa u portretu zatvara. C nelagodnim ose ćanjem, pomi-sli da je video grivu kovrdžave sme ñe kose kako nestaje c vidika. On polete napred, skrenu u stranu da bi izbegao Ro- mildu Vejn i otvori portret Debele dame. Spoljašnji hodnik izgledao je pust. -Hermiona? Pronašao ju je u prvoj nezaklju čanoj u čionici u ko-ju je zavirio. Sedela je za katedrom, sama, ako se ne ra- čuna mali prsten cvrkutavih žutih ptica koje su joj kružile oko glave, koje je upravo prizvala ni iz čega. Hari nije mogao da se ne divi njenoj veštini izvo ñenja čini, čak i u ovakvom trenutku. 294 Džoan K. Rouling - 0, zdravo, Hari - re če ona drhtavim glasom. - Sa-mo sam vežbala. - Da... one su... ovaj... stvarno su dobre... - re če Hari. Nije imao pojma šta da joj kaže. Samo se pitao da li ima i najmanje šanse da nije primetila Rona, da je samo napustila sobu zato što je na zabavi bilo previše gu-žve, kad ona re če, neprirodno piskavim glasom: - Iz-gleda da Ron uživa u proslavi. - Ovaj... stvarno? - re če Hari. - Ne pretvaraj se da ga nisi video - re če Hermiona. - Nije se baš krio, zar ne... Vrata iza njih se naglo otvoriše. Na Harijev užas, pojavi se Ron, smeju ći se, vuku ći Lavander za ruku. - 0 - re če, zastavši kad primeti Harija i Hermio-nu. - Opa! - re če Lavander i uma če iz sobe kiko ćući se. Vrata za njom ce c treskom zatvoriše. Nastade užasna, prodorna tišina. Hermiona je zu-ril a u Rona, koji je odbijao da gleda u nju, ve ć re če, sa čudnom mešavinom razmetljivosti i nelagodnosti: - Ćao, Hari! Pitao sam se kuda si izašao! Hermiona skliznu sa stola. Majušno jato zlatnih pti čica nastavi da kruže ći cvrku će oko njene glave, ta-ko da je ona sama izgledala k ao neka čudna, perjana ma-keta sun čevog sistema. - Ne bi trebalo da ostaviš Lavander da te čeka na-polju - re če ona tiho. - Pita će se kuda si nestao. Ona polako odšeta uzdignute glave prema vratima. Ha ri pogleda u Rona, kome laknu što se ništa gore ni-je desilo.

- Oiunjo\ - razleže se krik sa dovratka. Hari se obrnu i vide Hermionu kako upire štapi ć u Rona, c luda čkim izrazom: malo jato pti čica stušti se kao kiša Debelih zlatastih metaka pra vo na Rona, koji Hari Pošer u Polukrvni Princ 295 ciknu i pokri lice rukama, ali ga ptice napadoše, k ljuckaju ći ga i grabe ći kandžama svaki komadi ć mesa koji su mogle da dosegnu. - Skidaj-ih-sa-mene! - urlao je, ali, uz poslednji po-gled osvetni čkog besa, Hermiona grubo otvori vrata i nestade kroz njih. Ha riju se u čini da je čuo jecaj pre ne-go što su se zalupila. 15. Neraskidivi zavet Sneg se ponovo kovitlao oko zale ñenih prozora. Pri-bližavao se Boži ć. Hagrid je već bez i čije pomo ći doneo uobi čajenih dvanaest boži ćnih jelki za Veliku salu. Venči ći zelenike i šljokica visili su oko ograde stepe-ni ca, ve čnoplamte će sve će svetlucale su iz oklopa i vi-zira, a velike grane i mele bile su raspore ñene na pra-vilnom odstojanju duž hodnika. Velike grupe dev oj čica pokušavale su da se skupe ispod gran čica imele kad god bi Hari prošao pored njih, što je dovodilo do povreme-ne blokade hodnika. Sre ćom, Harijeva česta no ćna luta-nja omogu ćila su mu da izuzetno dobro upozna tajne pro-laze u zamku te je izme ñu časova bez po muke mogao da se kre će putanjama vde nema imele. Ron, koji bi možda ranije smatrao neophodnost tih z a-obilaznica razlogom da bude ljubomoran, samo se gromko smejao na sve to. Mada s e Hariju mnogo više dopadao ovaj nov, nasmejan i šaljiv Ron od ćudljivog, agresivnog tipa koga je trpeo poslednjih nekoliko nedelja, ovaj bolji Ron imao je svoju cenu. Najpre, Hari je morao da se nosi sa u čestalim prisustvom Lavander Braun, koja je izgleda Hari Pošer u Polukrvni Princ 297 smatrala izgubljenim svaki trenutak u kom se ne lju bi c Ronom. I drugo, Hari je ponovo bio u ulozi najboljeg pri-jatelja dve osobe koje izgleda nisu imale nameru da ikad više progovore jedno c drugim. Ron, čije su šake i podlaktice i dalje nosile ogrebo-tine i posekotine od napada Hermioninih ptica, govorio je ozloje ñeno, kao da se brani. - Nema razloga da se buni - re če on Hariju. - I ona se ljubakala c Krumom. Sad je otkrila da neko ho će sa mnom da se ljubaka. Pa, ovo je slobodna zemlja . Nisam učinio ništa loše. Hari mu ne odgovori, samo se pretvarao da je zaoku- pljen knjigom koju je trebalo da pro čitaju do časa čini idu ćeg jutra (U iošrazi za biši). Rešen, kao i obi čno, da ostane prijatelj i sa Ronom i sa Hermionom, prov odio je mnogo vremena drže ći jezik za zubima. - Nikad ništa nisam obe ćao Hermioni - mrmljao je Ron. - Mislim, u redu, iša o bih na Pužorogovu boži ćnu zabavu c njom, ali nikad nije rekla... samo kao prijatelji... ja sam slobodan igra č... Hari okrenu stranicu Biši, svestan da ga Ron posma- tra. Ronov glas se utiša i pretvori se u mrmljanje, jedva čujno od glasnog pucketanja vatre, mada je Hari mislio da je ponovo razaznao re či „Krum!" i „nema razloga da se bu-š". Hermionin raspored je bio tako gust da je Hari moga o c njom da razgovara tek uve če, kad je Ron ionako bio čvr-sto priljubljen uz Lavander da nije ni prime ćivao šta Hari radi. Hermiona je odbijala da sedi u dnevnom borav-ku kad je Ron tamo, pa bi joj ce Hari obi čno pridružio u biblioteci, što je zna čilo da su se njihovi razgovori od-vijali šapatom. 298 DžoanK. Rouling - Ima pravo da se ljubi c kim god ho će - re če Hermio-na, dok se bibliotekarka, Madam Pins, šunjala duž po-lica iza njih. - Nije me ni najmanje briga. Podiže pero i tako besomu čno dodade ta čku na slovo „i" da probi rupu u pergamentu. Hari ništa ne re če. Či-nilo mu se da će izgubiti glas od silnog ćutanja. Još vi-še se zadubi u Viši nivo siravljanja naiišaka i nasta-vi da prati beleške o ve čnotrajnim eliksirima, povre-meno zastaju ći da dešifruje Prin čeve korisne dopune teksta Ispi čuture Gnjaveža. - Uzgred - re če Hermiona posle nekoliko trenutaka -moraš da budeš oprezan. - Poslednji put ti kažem - progovori Hari pomalo pr omuklim šapatom posle četrdeset pet minuta ćutanja

- ne ću da vratim tu knjigu, više sam nau čio od Polukrv-nog Princa nego od Snejpa i Pužoroga tokom... - Ne govorim o tom tvom glupom, takozvanom Princu - re če Hermiona opako pogledavši njegov udžbenik, kao da joj je u činio nešto nažao. - Govorim o onome ranije. Bi-la sam u žensko m toaletu malo pre nego što sam došla ovamo i zatekla grupu devojaka, uklju čuju ći Romildu Vejn, koje su smišljale kako da ti podmetnu ljubavni napitak. Sve o čekuju da će te ubediti da ih povedeš na Pužorogo-vu zabavu i izgleda da su po kupovale Fredov i Džordžov lju-bavni napitak, koji, bojim se, najverovatnije d eluje... - Što im ga onda nisi zaplenila? - upita je Hari. D e-lovalo mu je čudno što je u tom klju čnom trenutku Hermi-onu napustila njena manija za od ržavanjem reda. - Nisu imale napitak kod sebe u toaletu - re če Her-miona prezrivo. - Samo su diskutovale o taktici. A po-što verujem da čak ni Polukrvni Princ - ona ponovo opako pogleda knjigu - nije mogao da smisli protivo trov za tuce razli čitih ljubavnih napitaka uzetih odjednom, mora ćeš prosto da ve ć sada pozoveš nekog da ide c to- Hari Pošer u Polukrvni Princ 299 bom... to će zaustaviti sve druge koje misle da još imaju šans e. Zabava je sutra uve če. I one postaju o čajne. - Ne želim nijednu na pozovem - promrmlja Hari, ko- ji je i dalje pokušavao da ne misli na Džini više nego što mora, uprkos činjenici da mu je upadala u snove na način zbog kog je bio duboko zahvalan što Ron ne ume d a primenjuje legilimenciju. - Pa, pazi šta piješ, pošto se Romilda Vejn izgleda svojski namera čila na tebe - re če Hermiona strogo. Ona razvi duga čak svitak pergamenta na kome je pisa-la sastav iz a ritmantije i nastavi da grebe perom. Hari ju je posmatrao, ali m isli su mu lutale. - Čekaj malo - re če lagano. - Mislio sam da je Fil č zabranio da se unosi bilo šta iz Veslijevskih čarobnja č-kih ludorija ? - A KO je ikad obra ćao pažnju na to što Fil č zabra-njuje? - upita ga Hermiona, i dalje usredsre ñena na svoj sastav. - Ali, mislio sam da sve sove pretresaju? Pa kako s u onda te devojke unele ljubavni napitak u školu? - Fred i Džordž im ih šalju zamaskirane u parfeme i napitke protiv kašlja - re če Hermiona. - To je deo nji-hove redovne sovinske isp oruke. - Znaš mnogo o tome. Hermiona ga pogleda onako opako kao što je upravo p ogledala njegov primerak Višeg nivoa siravljanja naii-šaka. - Sve je pisalo na pole ñini bo čica koje su pokaza-li Džini i meni letos - re če ona hladno. - Ja ne idem na-okolo stavljaju ći napitke ljudima u pi će... niti se pre-tvaram da to činim, što je podjednako loše... - Ma dobro, mani sad to - re če Hari brzo. - Suština je da su uspeli da prevare Fil ča, zar ne? Te devojke unose neke supstance u školu, upakovane u nešto drugo! Pa što onda i Melfoj ne bi uneo ogrlicu u školu... 300 Džoan K. Rouling ~ 0, Hari... nemoj ponovo o tome... - Što da ne? - bio je uporan Hari. - Slušaj - uzdahnu Hermiona. - Detektori tajnovito- sti otkrivaju čini, kletve i prikrivanja čini. Oni slu-že da otkrivaju mra čne čarolije i mra čne predmete. Mo-gli bi da otkriju mo ćnu kletvu, kao onu na toj ogrlici, za tili čas. Ali nešto što je samo stavljeno u pogrešnu flašicu ne bi regi strovali... i, uostalom, ljubavni na-pici nisu ni mra čni ni opasni... - Lako je tebi da kažeš - promrmlja Hari misle ći na Romildu Vejn. - ...tako da bi od Fil ča zavisilo da prokljuvi da li je nešto napitak prot iv kašlja, ili ne, a on i nije neki ča-robnjak, sumnjam da može da razlikuje jedan napitak od... Hermiona stade kao ukopana. I Hari je to isto čuo. Neko se kretao izme ñu mra čnih polica za knjige iza njih. Sa čekaše, i trenutak kasnije lešinarski lik Madam Pins pojavi se iza ugla, upalih obraza, kože kao pe rga-ment i dugog povijenog nosa neumoljivo osvetljenog sve-tiljkom koju je nos ila.

- Biblioteka se zatvara - re če ona. - Molim vas da sve što ste pozajmili vratite u ispravnom... šša si ura-dio šoj knjizi, t i izopa čeni de čače? - To nije knjiga iz bibilioteke, ve ć moja - re če Hari naglo, zgrabivši svoj primerak Višeg nivoa siravljanja naiišaka sa stola u trenutku kad se ona baci da mu je ot-me svojom grabljivom šakom. - Upropaš ćena! - siktala je. - Obesve ćena! Ukaljana! - To je samo knjiga po kojoj je neko pisao! - re če Hari izvla čeći je iz njenog stiska. Ona ga pogleda kao da će ga š čepati. Hermiona, koja je naglo spakovala svoje stvari, zgrabi Harija za ruku i iz-gura ga napolje ispred sebe. Hari Pošer u Polukrvni Princ 301 - Zabrani će ti da koristiš biblioteku ako ne budeš pazio. Što si morao da nosiš tu glupu knjigu? - Nisam ja kriv što se ona tako luckasto ponaša, H ermiona. Ili bi više volela da je čula kako ti omalo-važavaš Fil ča? Uvek sam mislio da možda ima ne čeg me- ñu njima... - 0, ha, ha... Uživaju ći u tome što ponovo mogu da pri čaju nor-malno, pro ñoše kroz puste, lampama osvetljene hodnike natrag u dnevni boravak, sva ñaju ći se oko toga da li su Fil č i Madam Pins tajno u ljubavnoj vezi ili ne. - Tri čarije - re če Hari Debeloj dami, jer je to bila nova, prazni čna lozinka. - I ja tebi - re če Debela dama cere ći se nevaljalo, i pomeri se da ih pusti. - Ćao, Hari! - re če Romilda Vejn u trenutku kada se popeo kroz rupu u portretu. - Voliš li vodicu od karan-fili ća? Hemiona ga pogleda preko ramena, u stilu „šta-sam-- ti-rekla?" - Ne, hvala - re če Hari brzo. - Ne volim je naro čito. - Pa, uzmi onda ovo - re če Romilda guraju ći mu kuti-ju u ruke. - Čokoladni kazan či ći, imaju vatroviski unu-tra. Baka mi ih je poslala, ali mi se ne dopadaju. - 0... u redu... hvala - re če Hari, koji nije mogao da smisli šta drugo da kaže. - Ovaj... upravo sam pošao... On požuri za Hermionom, a glas mu je postajao sve s labiji. - Rekla sam ti - re če Hermiona kratko. - Što pre ne-kog pozoveš, pre će te ostaviti na miru i mo ći ćeš... Lice joj iznenada postade bezizrazno. Upravo je pri -metila Rona i Lavander kako sede u istoj fotelji, ispre-pletani u zagrljaju. 302 Džoan K. Rouling - Pa, laku no ć, Hari - re če Hermiona, mada je bilo tek sedam sati uve če, i ode u devoja čku spavaonicu bez re- či. Hari po ñe na spavanje teše ći se da treba da se izbo-ri još samo c jednim danom časova, plus Pužorogovom za-bavom, posle čega on i Ron mogu zajedno da otputuju u Ja-zbinu. Sada je izgledalo nemogu će da će se Ron i Hermio-na pomiriti pre nego što po čne raspust, ali bi im, mo-žda, odvajanje moglo dati vremena da se smire, da bolje razmisle o svom ponašanju... Ali nije se mnogo nadao tome, a još manje posle časa preobražavanja slede ćeg dana. Upravo su se upustili u iz-uzetno tešku oblas t ljudskog preobražavanja. Radeći is-pred ogledala, morali su da menjaju boju svoji h obrva. Hermiona se neljubazno narugala Ronovom katastrofal-nom prvom p okušaju, tokom kojeg je nekako uspeo da sebi napravi spektakularne duge pov ijene brkove. Ron joj ce osvetio, verno ali surovo imitiraju ći Hermionu kako ska če gore-dole na stolici svaki put kad profesorka Mek Gonagal postavi pitanj e, što je Lavander i Parvati bilo beskrajno zabavno, a od čega Hermiona ponovo samo što nije zaplakala. Istr čala je iz u čidrice čim je zazvo-nilo, zaboravivši pola svojih stvari. H ari, koji je shva-tio da je njoj sada teže nego Ronu, po juri, zgrabi Hermio-nine preostale stvari i po ñe za njom. Najzad joj je ušao u trag kad se pojavila na izlazu iz ženskog toaleta na spratu niže. Pratila ju je Luna Lav-gud, koja ju je odsutn o tapšala po le ñima. - 0, zdravo, Hari - re če Luna. - Znaš li da ti je jed-na obrva svetložuta? - Zdravo, Luna. Hermiona, zaboravila si stvari... O n izvadi njene knjige. - 0, da - re če Hermiona kao da se guši, uze stvari i brzo se okr enu da prikrije činjenicu da je upravo brisa-

Hari Pošer u Polukrvni Princ 303 la o či svojom pernicom. - Hvala, Hari... Pa, bolje da kr e-nem... I ona odjuri ne daju ći vremena Hariju da joj kaže ne-što utešno, mada, p riznade on sebi, nije ni mogao da smi-sli šta. - Malo je uznemirena - re če Luna. - Isprva sam pomi-slila da je u pitanju Jecaju ća Mirta, ali se ispostavilo da je Hermiona. Pri čala je nešto o Ronu Vesliju... - Da, posva ñali su se - re če Hari. - On ponekad pri ča smešne stvari, zar ne? - re če Lu-na dok su zajedno išli hodnikom. - Ali ume da bude i po-malo neljubazan. P rimetila sam to prošle godine. - Valjda - re če Hari. Luna je ispoljavala svoj uobi ča-jeni talenat da izgovara neprijatne istine. Nikad nije sreo nikog kao što je ona. - Dakle, lepo ti je prošlo ovo polugodište? - Da, bilo je dobro - re če Luna. - Malo sam bila usa-mljena bez DA. Džini je , doduše, baš fina. Pre neki dan, na času preobražavanja, u ćutkala je dvojicu dečaka koji su me zvali „Lujka"... - Šta kažeš na to da po ñeš na Pužorogovu zabavu sa mnom ve čeras? Hariju te re či izleteše pre nego što je uspeo da ih zaustavi. Čuo je sebe kako ih govori, kao da ih izgovara neki neznanac. Luna ga iznena ñeno pogleda prodornim o čima. - Na Pužorogovu zabavu? C tobom? - Da - re če Hari. - Treba da povedemo još po jednog gosta, pa sam mislio da bi ti možda... ovaj... - hteo je da joj jasno stavi do znanja da su njegove namere savršeno nevi-ne. - Mislim, samo kao drugovi, znaš. Ali ako ne že-liš... Već se upola ponadao da ne će želeti. 304 Džoan K. Rouling - 0, ne. Baš bih volela da po ñemo kao drugari - re če Luna sijaju ći od sre će, kakvu je nikad ranije nije video. -Niko me nikad ni je pozvao na zabavu kao drugaricu! Jesi li zato obojio obrvu, radi te zabav e? Treba li i ja da obo-jim moju? - Ne - re če Hari odlu čno. - To je bila greška. Hermi-ona će to morati da mi sredi. Dakle, vidimo se u Ulaznoj dvorani u osam. - AHA! - dreknu neki glas iznad njih i oboje sko čiše. Upravo su, ne opazivši ga, prošli ispod Pivsa, koji je naglavce visio sa jedno g sve ćnjaka i zlo ćudno se cerio. - Prošer zvao Lujku da idu na žurku! Prošer vole Lu jku! Prošer voooooooooole Luuuuuuuuujku! I on brzo prozuja dalje, ga čući i vrište ći: - Proter voli Lujku! - Drago mi je što će sve ovo da ostane me ñu nama - re- če Hari. I zaista, za tili čas cela škola je saznala da Hari Poter vodi Lunu La vgud na Pužorogovu zabavu. - Morao si da povedeš bilo koju\ - re če Ron c neveri-com dok su ve čerali. - Bilo koju! A izabrao si Lujku Lav- gud? - Ne zovi je tako, Rone - obrecnu se Džini zastavš i pored Harija dok je išla prema drugaricama. - Stvarno mi je milo što je vodi š, Hari, baš je uzbu ñena. I ona produži duž stola da sedne sa Dinom. Hari je pokušavao da bude zadovoljan jer je Džini milo što on vo-di Lunu na zabavu, ali mu to baš nije polazilo za rukom. Na drugom kraju stola, Hermiona je sedela sa ma, igraju ći se paprikašem. Hari vide kako je Ron potajno posmatra. - Morao bi da joj ce izviniš - otvoreno mu predloži Hari. - Šta, pa da me napadne još jedno jato kanarinaca - promrmlja Ron. - Što si morao da je imitiraš? Hari Pošer u Polukrvni Princ 305 - Podsmevala se mojim brkovima! - I ja sam, to je bilo nešto najgluplje što sam vid eo. Ali Ron ga izgleda nije slušao. Lavander je upravo stigla c Parvati. Uguravši se izme ñu Harija i Rona, La-vander se obesi Ronu oko vrata.

- Ćao, Hari - re če Parvati, koja se, kao i on. dosa ñi-vala i bila pomalo posti ñena ponašanjem ovo dvoje. - Ćao - re če Hari. - Kako si? Ostaješ na Hogvortsu, dakle? Čuo sam da su roditelji želeli da odeš. - Uspela sam da ih odgovorim od toga, bar nakratko -re če Parvati. - Ta stvar c Keti ih je stvarno prestravi-la, ali pošto se ništa nije desilo od... o, ćao, Hermiona! Parvati se nedvosmisleno nasmeši. Hariju se činilo da je grize savest zbog toga što se smejala Hermioni na preobražavanjima. Okrenu o se i video da se i Hermiona zadovoljno smeška, što je mogu će srda čnije. Devoj čice ponekad umeju da budu čudne. - Ćao, Parvati! - re če Hermiona potpuno ignorišu- ći Rona i Lavander. - Ideš li na Pužorogovu zabavu ve- čeras? - Nisam pozvana - re če Parvati neveselo. - A baš bih volela, izgleda da će biti stvarno dobro... ti ideš, zar ne? - Da, nalazim ce c Kormakom u osam, pa... Začu se zvuk kao da je neko skinuo zapuša č na lavabou i Ronovo lice izroni na površinu. Hermiona se ponaša-la kao da nije ništa v idela ni čula. - ...pa ćemo zajedno da idemo na zabavu. - Kormak? - re če Parvati. - Misliš, Kormak Mek Lagen? - Tako je - re če Hermiona slatkim glasom. - Onaj koji je umalo - o na naglasi tu re č - postao grifindorski Ču-var. 306 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 307 - Zna či, vi se zabavljate? - upita Parvati razroga- čivši o či. - 0... da... zar nisi znala? - re če Hermiona c najneher-mionskijim kikotom. - Nije valjda! - re če Parvati deluju ći uzbu ñeno što čuje ovaj tra č. - Opa! Tebi se baš svi ñaju igra či kvidi ča, zar ne? Najpre Krum, sada Mek Lagen... - Volim samo sšvarno dobre igra če kvidi ča - ispra-vi je Hermiona i dalje se smešeći. - Pa, vidimo se... mo-ram da idem da se spremim za zabavu... Ona ode. Lavander i Parvati istog časa pribiše gla-ve i po češe da raspravljaju o ovom novom obrtu, pretre-saju ći sve što su ikad čule o Mek Lagenu, i sve što su ikad pretpostavljale o Hermioni. Ron je delovao čudno bezizrazno i ništa ne re če. Hari nastavi da u tišini razmišlja o dubinama do kojih devojke mogu da potonu u želji da se osvete. Kad je te ve čeri u osam stigao u Ulaznu dvoranu, zate-kao je tam o neuobi čajeno velik broj devojaka koje su vre-bale i gledale ga o zloje ñeno dok je prilazio Luni. Obu-kla je komplet srebrnih odora sa šljokica ma, što je iza-zvalo podsmešljiv kikot posmatra ča, ali je ina če izgle-dala sasvim lepo. Hariju je, u svakom slu čaju, bilo drago što je skinula svoje min ñuše od rotkvica, ogrlicu od pampura za krem-pivo i avetinjske nao čare. - Ćao - re če on. - Ho ćemo li da krenemo? - 0, da - re če ona veselo - gde je ta zabava? - U Pužorogovoj kancelariji - re če Hari vode ći je mermernim stepenicama što dalje od silnog domun ñava-nja i zurenja. - Jesi li čula, treba da do ñe i neki vampir? - Rufus Skrimdžer? - upita Luna. - Ovaj... šta? - re če Hari zbunjeno. - Misliš mini-star magije? - Da, on je vampir - veselo re če Luna misle ći naj-ozbiljnije. - Tata je napisao dugačak članak o tome kada je Skrimdžer preuzeo dužnost od K ornelijusa Fadža, ali ga je neko iz Ministarstva naterao da to ne obj avljuje. O či-to, nisu želeli da se sazna istina! Hari, koji baš nije smatrao verovatnim da je Rufus Skrimdžer vampir, ali je navikao da Luna ponavlja bizar-ne vesti svog oca ka o da su činjenice, nije joj odgovorio. Ve ć su bili nadomak Pužorogove kancelarije i smeh, mu- zika i glasan razgovor postajali su sa svakim korakom sve bu čniji. Da li zato što je tako sazidana, ili zato što je Pu -žorog upotrebio neki magi čni trik da je u čini takvom, njegova kancelarija bila je mnogo prost ranija nego obi-čan nastavni čki kabinet. Plafon i zidovi bili su ukra-šeni smara šnim, krvavocrvenim i zlatnim zavesama, te je izgledalo k ao da se nalaze u prostranom šatoru. Soba je bila krcata i sparna i kupala se u crvenoj svetlosti koju je

bacala zlatom ukrašena lampa koja je visila sa sred ine plafona, u kojoj su lepršale prave vilice, svaka u vidu blistave mrljic e svetlosti. Iz udaljenog ugla do-piralo je glasno pevanje u pratnji ne čeg nalik na mando-line. Iznad nekoliko starijih veštaca c lulama, zadu-bljenih u razgovor, dizala se izmaglica od duvanskog di-ma, a ku ćni vilenjaci su se ski čeći probijali kroz šumu kolena, sakriveni ispod teških srebrnih poslužavnika sa hra nom koje su nosili, tako da su li čili na pokretne sto či će. - Hari, de čko moj! - istopi se Pužorog čim su se Ha-ri i Luna provukli kroz vrata i ušli. - Do ñi, do ñi, ima toliko sveta c kojim bih želeo da te upoznam ! Pužorog je nosio plišani šešir c ki ćankom, koji je bio u tonu c njegovim smokingom. Uhvativši Harija tako čvrsto za ruku da je mogao i da se irebaci c njim, Pužorog ,”“, 308 Džoan K. Rouling Hari Pošer u PolukrvniJJršc 309 ga smišljeno povede na zabavu. Hari stisnu Luninu r uku i povu če je za sobom. - Hari, voleo bih da upoznaš Eldreda Vorpla, mog ne -kadašnjeg u čenika, autora Krvne bra će: mojživoš c vam-iirima... i, naravno, njegovog pr ijatelja Sangvinija. Vorpl, si ćušan čovek c nao čarima, zgrabi Harijevu šaku i oduševljeno se rukova c njim. Vampir Sangvini, koji je bio visok i izgledao još mršaviji zbog velikih podočnjaka ispod o čiju, samo klimnu glavom. Izgledao je kao da se pril i čno dosa ñuje. Bu čna grupica devoj čica sta-jala je blizu njega, deluju ći radoznalo i ushi ćeno. - Hari Poter, prosto sam oduševljen! - re če Vorpl kratkovido gvire ći u Harijevo lice. - Baš pre neki dan rekoh Pužorogu: Gdeje ša b iografija Harija Pošera na koju svi šoliko čekamo? - Ovaj - re če Hari - stvarno? - Skroman si, baš kao što te je Horacije opisao! - re če Vorpl. - Nego, ozbiljno... - ponašanje mu se naglo promeni i posta de poslovno - bio bih oduševljen da je li čno napišem... ljudi žude da saznaju više o tebi, na -prosto žude! Ako si voljan da mi daš nekoliko intervjua, o d po, recimo, četiri ili pet sati, pa, mogli bismo za ne-koliko meseci da završi mo knjigu. A tebi to ne bi pred-stavljalo skoro nikakav napor. Uveravam te... pitaj San-gvinija ako ne veruješ... Sangvini, sšani ovde! - dodade Vorpl izn enada se uozbiljivši kad vide da se vampir približava obližnjoj grupi devoj čica, c prili čno po-hlepnim pogledom. - Evo, uzmi malo paštete - re če Vorpl, zgrabi pašteticu od vilenjaka koji je prolazio tuda i strpa je Sangviniju u ruku pre nego što se ponovo posveti Hariju. - Dragi moj de čače, nemaš pojma koliko bi zlata mo-gao da zgrneš... - Definitivno nisam zainteresovan - re če Hari strogo - a baš sam primetio drugaricu, izvinite. On povu če Lunu za sobom u gomilu. Zaista je upravo video du gu grivu sme ñe kose kako nestaje izme ñu dveju da-ma, koje su li čile na članice Čudnih sesšara. - Hermiona! Hermiona! - Hari! Tu si, hvala bogu! Ćao, Luna! - Šta ti je? - upita Hari, jer je Hermiona bila vid no razbarušena, kao da se upravo iskobeljala iz čestara ña-volje zamke. - 0, upravo sam pobegla... ovaj, upravo sam ostavi la Kormaka - re če ona. - Ispod imele - objasni ona, pošto je Hari i dalje is pitiva čki gledao u nju. - Tako ti i treba kad si došla c njim - re če joj on oštro. - Mislila sam da bi on najviše iznervirao Rona - re - če tiho. - Jedno vreme sam se premišljala i da iovedem Zaharija Smita, ali mi se u činilo da bi, u globalu... - Razmišljala cu o Smišu! - re če Hari, revoltiran. - Da, i po činjem da žalim što nisam njega izabrala, u odnosu n a Mek Lagena, i Grop li či na džentlmena. Hajde-mo ovuda, mo ći ćemo da vidimo kad nai ñe, toliko je vi-sok... Njih troje se probiše do druge strane prostorije, z grabivši usput pehar medovine, prekasno shvativši da profesorka Trijelni tamo stoji sama. - Zdravo - re če Luna u čtivo profesorki Trilejni.

- Dobro ve če, draga - re če profesorka Trilejni c te-ško ćom se usredsredivši na Lunu. Hari oseti kako pro-fesorka ponovo bazdi na v išnjeva ču. - Nisam te odavno videla na mojim časovima... - Ne, ove godine idem kod Firenzija - re če Luna. - 0, naravno - re če profesorka Trilejni c ljutitim, pijanim cerekanje m. - Kod Kljuseta, kako volim da ga zo- 310 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 311 vem. Čovek bi pomislio da bi, sad kad sam se vratila u šk olu, Dambldor mogao da se otarasi tog konja? Ali ne... delimo časove... to je uvreda, iskreno govore ći, uvreda. Da li znaš... Profesorka Trilejni izgledala je isuviše pripita da prepozna Harija. Iskoristivši njeno besomu čno otr-cavanje Firenzija, Hari pri ñe bliže Hermioni i re če: -Da raš čistimo nešto. Planiraš li da kažeš Ronu da si bila umešala prste u trening za izbor Čuvara? Hermiona podiže obrve u čuñenju. - Stvarno misliš da bih se spustila toliko nisko? i Hari je pogleda prekorno. - Hermiona, ako možeš da pozovoš Mek Lagena da iza ñe c tobom... - Postoji razlika - re če Hermiona gordo. - Nemam nikakve planove da kažem Ronu bilo šta što je moglo, ili nije, da se desi na prob ama za Čuvare. - Dobro - re če Hari vatreno. - Zato što bi se pono-vo raspao, pa ćemo izgubiti slede ću utakmicu... - Kvidi č! - re če Hermiona ljutito. - Je li to jedino za šta de čaci mare? Kormak me nijednom nije pitao o me-ni, ne, samo je blebeta o o Sto veli čanstvenih odbrana Kormaka Mek Lagena, non-stop, otkad... o, n e, evo dolazi! Izgubila se tako brzo kao da se irebacila. U jednom trenutku bila je tu, u slede ćem je skliznula izme ñu dve veštice koje su se grohotom smejale, i iš čezla. - Vide li Hermionu? - upita Mek Lagen probijaju ći se kroz gomilu nešto kasnije. - Ne, žao mi je - re če Hari i brzo se okrenu da se pri-druži Luninom raz govoru, zaboravivši na tren c kim ona razgovara. - Hari Poter! - re če profesorka Trilejni dubokim, vibrantnim tonom, pr imetivši ga sad prvi put. - 0, zdravo - re če Hari nimalo oduševljeno. - Dragi moj de čače! - re če ona izrazito zanose ćim ša-patom. - Glasine! Pri če! Izabrani! Naravno, ja to odav-no znam... znamenja n ikad nisu bila dobra, Hari... ali, što nisi nastavio predskazivanja? Jer je tebi, više no ikome, predmet tih proro čanstava od najve ćeg zna čaja. - Ah, Sibil, svi mi mislimo da je naš predmet najva -žniji - za ču se prodoran glas i Pužorog se pojavi c dru-ge strane profesorke Trilejni, vrlo crven u licu, sa plišanim šeširom malo nakrivljenim, i čašom medo-vine u jednoj, i ogromnim kola čem od jabuka u drugoj ruci. - Ali mislim da nikad n isam sreo nekog ko je do te mere ro ñeni talenat za napitke! - re če Pužorog posmatraju ći Harija nežnim ali zakrvavljenim pogledom. - Instink-tivan, znaš... ka o njegova majka. Samo sam još nekoliko osoba sreo c takvim sposobnostima, kad ti kažem, Si-bil... pa, čak ni Severus... I na Harijev užas, Pužorog ispruži ruku i, kao ni-o tkuda, privu če Snejpa ka njima. - Prestani da se kriješ, do ñi i pridruži nam se, Se-veruse! - štucao je Pužorog veselo. - Baš sam pri čao ka-ko Hari izuzetno pravi napitke! Nešto od toga je i tvo-ja zasluga, naravno, pet godina si ga u čio! Uhvaćen u zamku, dok ga je Pužorog rukom držao za ra-men a, Snejp pogleda naniže niza svoj povijen nos u Hari-ja, a crne o či mu se suziše. - Čudno, nikad nisam imao utisak da sam uspeo da nau- čim Potera bilo čemu. - Pa, dakle, re č je o uro ñenoj sposobnosti! - povika Pužorog. - Trebalo je da vidiš šta je napravio, na pr-vom času, rasšvor žive smrši - nikad ga još nijedan uče-nik nije bolje napravio u prvom pokušaju, mislim da čak niti, Severuse... - Stvarno? - re če Snejp tiho, i dalje upiru ći pogled u Harija, koji se oseti pomalo uznemireno. Najmanje od sve- 372 Džoan K. Rouling

ga želeo je da Snejp po čne da istražuje uzrok njegovog no-vootkrivenog briljiranja u napicima. - Podseti me, koje još predmete slušaš, Hari? - upi -ta Pužorog. - Odbranu od mra čnih veština, čini, preobražavanja, herbologiju... - Ukratko, sve predmeti koji se traže za Aurora - r e- če Snejp sa jedva primetnim podsmehom. - Da, pa, to bih želeo da budem - re če Hari prkosno. - I bi ćeš, i to veliki! - grunu Pužorog. - Mislim da ne bi trebalo da postaneš Auror, Hari - re če Luna neo čekivano. Svi pogledaše u nju. - Aurori su deo Truli-o čnjak zavere, mislila sam da svi to znaju. Oni rovare iznutra da sruše Ministarstvo mag ije kori-ste ći kombinaciju mračnih čarol?ja i bolesti desni. Hari izbaci pola medovine kroz nos naglo se zaceniv -ši od smeha. Stvarno, vredelo je dovesti Lunu, samo zbog ovoga. Izvukavši glavu iz pehara, kašlju ći, skroz mokar ali i dalje se cerekaju ći, on vide nešto što je je moglo još više da ga oraspoloži: Argus Fil č vukao je za uvo Draka Melfoja idu ći prema njima. - Profesore Pužorog - brektao je Fil č, drhtavih vi-lica, a buljave o či su mu manija čki sijale pred još jednim otkri ćem nestašluka: - Pronašao sam ovog de čaka kako se skriva u hodniku na spratu. Tvrdi da je poz van na zaba-vu, ali da je malo okasnio. Da li ste ga pozvali? Melfoj se iš čupa iz Fil čovog stiska, izgledaju ći besno. - U redu, nisam pozvan! - re če ljutito. - Pokušavao sam da se ušunjam, jesi li sad zadovoljan? - Ne, nisam! - re če Fil č, ali je ova tvrdnja potpuno odudarala od radosti n a njegovom licu. - Ne piše ti se dobro, zaista! Zar d irektor nije jasno rekao da zabranju-je no ćno smucanje, sem ukoliko nemaš dozvolu, a? Hari Pošer u Polukrvni Princ 313 I - U redu je, Arguse, u redu je - re če Pužorog mahnuv-ši mu. - Boži ć je, i nije zlo čin što želi da do ñe na za-bavu. Ovog puta napravi ćemo izuzetak i zaboraviti na kaznu. Drako, možeš da ostaneš. Fil čov izraz jarosnog razo čaranja bio je sasvim pred-vidljiv. Ali, zašto, pita o se Hari posmatraju ći ga, Mel-foj izgleda podjednako nesre ćno? I zašto Snejp gleda u Melfoja kao da je i ljut i... da li je mogu će... pomalo za-plašen? Ali pre nego što je Hari do kraja registrovao šta j e sve video, Fil č se okrenuo i odvukao se dalje, mrmljaju ći sebi u bradu. Melfoj nabaci osmeh na lice i stade da za-hvaljuje Pužorogu na njegovoj ljubaznosti, a Snejpov iz-raz ponovo postade zagonetno ravnodušan. - Nije to ništa, neka - re če Pužorog odmahuju ći na Melfojevo zahvaljivanje. - Uostalom, poznavao sam tvoga dedu... - Uvek je govorio o vama c velikim poštovanjem, go- spodine - re če Melfoj brzo. - Rekao je da ste najbolji majstor napitaka koga je i kad poznavao... Hari je zurio u Melfoja. Nije ga toliko interesova- lo njegovo ulizivanje. Imao je prilike da ga gleda kako to radi Snejpu. Činjenica je da je Melfoj, ipak, izgledao po-malo bolestan. Posle dugo vremena prvi put je video Melfoja izbliza. I primetio je da Melfoj ima tamne podo čnjake, a koža mu je vidno poprimila sivkastu nijan-su. - Hteo bih da porazgovaram c tobom, Drako - iznena- da re če Snejp. - Ma daj, Severuse - re če Pužorog ponovo štucnuvši - Boži ć je, ne budi prestrog... - Ja sam glavešina njegove ku će i ja odlu čujem ho ću li i koliko biti strog - re če Snejp osorno. - Za mnom, Dra-ko. 314 Džoan K. Rouling Oni odoše, Snejp napred, a Melfoj za njim, ozloje ñen. Hari je za trenutak neodlu čno stajao, a onda re če: - Vra- ćam se brzo, Luna... ovaj... toalet. - U redu - re če ona razdragano, a njemu se, dok je brzao kroz guž vu, u čini da je čuo kako nastavlja raspravu o Tru-li-o čnjak zaveri sa profesorkom Trilejni, koja je delo-vala istinski zainteresovano. Kad se izvukao sa zabave, bilo mu je lako da izvadi ne-vidljivi ogrta č iz džepa i prebaci ga preko sebe, jer je hodnik bio potpuno pust. Malo teže mu je bilo da prona- ñe Snejpa i Melfoja. Hari se stoga sjuri niz hodnik, a bat njegovih koraka

prikrivali su muzika i glasan razgovor, koji se i d alje razlegao iz Pužorogove kancelarije iza njega. Možda je Snejp odveo Melfoja u svoju kancelariju u tamnicama... ili ga sprovodi natrag u sliterinski d nev-ni boravak... Za svaki slu čaj, Hari je prislanjao uvo uza svaka vrata u hodnik u sve dok nije, trgnuvši se od uzbu ñe-nja, povirio kroz klju čaonicu poslednje u čionice u hod-niku i za čuo glasove. - ...ne smeš sebi da dozvoliš greške, Drako, jer a ko te isklju če... - Nemam nikakve veze c tim, jasno? - Nadam se da govoriš istinu, jer ono je bilo podje d-nako nespretno izvedeno i glupo. A ve ć sumnjaju da si ti umešan. - Ko me sumnji či? - ljutito re če Melfoj. - Poslednji put kažem, nisam to uradio, u redu? Ta devojka, Bel, mora da ima nekog neprijat elja, ko zna zbog čega... Ne gledajte me tako! Znam šta radite, nisam glup, ali neće upaliti... mogu da vas spre čim! Posle kra ćeg zastoja Snejp tiho re če: - A... tetka Be-latriks te je u čila oklumenciji, vidim. Kakve to misli pokušavaš da pri kriješ od svog gospodara, Drako? Hari Pošer u Polukrvni Princ 315 - Ništa ja ne pokušavam da prikrijem od njega, samo ne želim da se vi petljate u to! Hari još više pritisnu uvo uz klju čaonicu... Zbog če-ga Melfoj ovako razgovara sa Snejpom, Snejpom prema ko-me je uvek gajio pošto vanje, čak i simpatije? - Dakle, zbog toga me izbegavaš ovog polugodišta? B ojiš se da se ne umešam? Shvataš li, da je bilo ko dru-gi odbio da do ñe u moju kancelariju posle mojih ponovlje-nih poziva, Drako... - Pa bacite me onda na kaznenu nastavu! Prijavite m e Dambldoru! - rugao se Melfoj. Nastupi još jedna pauza. A onda Snejp re če: - Savrše-no dobro znaš da ne želim da uradim nijednu od te dve stvari. - Onda bi bilo bolje da prestanete da me zivkate u svoju kancelariju! - Slušaj me - re če Snejp spustiviš ton tako nisko da je Hari morao d a gurne uvo skroz uz klju čaonicu da bi čuo. - Pokušavam da ti pomognem. Zakleo sam se tvojo j majci da ću te štititi. Obavezao sam se neraskidivim zavetom, Drako... - Onda ćete izgleda morati da ga prekršite, pošto mi ne tre ba vaša zaštita! To je moj zadatak, on mi ga je dao i ja ga izvršavam. Imam plan i on će uspeti, samo mi treba malo više vremena nego što sam mislio ! - Koji je tvoj plan? -Neti čevasse! - Ako mi kažeš šta pokušavaš da u činiš, mogu da ti pomognem... - Imam svu pomo ć koja mi je potrebna, hvala, nisam sam! - Ve čeras si sasvim izvesno bio sam, što je krajnje glup o, da lutaš hodnicima bez straže ili ne čije potpo-re. To su elementarne greške... 316 Džoan K. Rouling - Poveo bih Kreba i Gojla da ih niste stavili na Ka sne nu nastavu! - Spusti ton! - procedi Snejp, jer je Melfoj povisi o glas od uzbu ñenja. - Ako tvoji prijatelji Kreb i Gojl name-ravaju da polože odbranu od mra čnih veština ovog puta, mora će da rade malo marljivije nego što... - Zar je to uopšte važno? - re če Melfoj. - Odbrana od mra čnih veština... sve je to kao šala, zapravo, gluma? Kao da je bilo kome od nas potrebno da se štiti od mrač-nih veština... - Ta gluma je od presudnog zna čaja za uspeh, Drako! - re- če Snejp. - Šta misliš, še bih bio svih ovih godina da nisam znao kako da g lumim? A sad me dobro slušaj! Po-staješ neoprezan, tumaraš naokolo no ću, dozvoljavaš da te uhvate, pa još ako se oslanjaš na pomo ćnike kao što su Kreb i Gojl... - Nisu jedini, imam i druge ljude na svojoj strani, i to bolje! - Pa zašto onda nemaš poverenja u mene, ja ho ću... - Znam ja šta vi ho ćete! Ho ćete da prisvojite moju slavu! Nastupi još jedna pauza, a zatim Snejp hladno re če: -Govoriš kao dete. Sasvim razumem da te je o čevo hapše-nje i njegovo zatvaranje potreslo, ali... Hari nije hteo da čeka ni sekunde više. Čuo je Mel-fojeve korake c druge strane vrata i hitro se sklonio c puta, baš kad su se ona naglo otvorila. Melfoj žurno

ode niz hodnik, pro ñe pored otvorenih vrata Pužorogove kancelarije, skr enu iza udaljenog ćoška i izgubi se iz vida. Jedva se usu ñuju ći da diše, Hari ostade čučeći kad se Snejp lagano pomoli iz učionice. C nedoku čivim izra-zom, Snejp se vrati na zabavu. Hari ostad e na podu, skri-ven ispod ogrta ča, a mozak mu je grozni čavo radio. 16. Veoma leden Boži ć - Zna či, Snejp se nudio da mu pomogne? Siguran si da se n udio da mu iomogne? - Akomejošjednomtoupitaš- re če Hari - nabi ću ti ovu mladicu u... - Samo proveravam! - re če Ron. Stajali su sami za ku-hinjskom sudoperom u Jazbini, ljušte ći brdo mladica za gospo ñu Vesli. Napolju, kroz prozor ispred njih polako je promicao sneg. - Da, Sneji se nudio da mu iomogne! - re če Hari. - Re-kao je da je obe ćao Melfojevoj majci da će ga zaštititi, da je na činio neraskidivu zakletvu ili tako nešto... - Neraskidivi zavet? - re če Ron deluju ći ošamu će-no. - Ma jok, ne bi on to... jesi li siguran? či DžoanK. Rouling - Da, siguran sam - re če Hari. - Zašto, šta to zna- - Pa, neraskidivi zavet ne možeš raskinuti... - Toliko sam i sam prokljuvio, za divno čudo. Pa, šta se dešava ako ga raskineš? - Umreš - kratko i jasno će Ron. - Fred i Džordž su pokušali da me nagovore d a napravim jedan takav zavet kad sam imao oko pet god ina. I samo što nisam, da znaš, držao sam se za Fredovu ruku, i sve to, kad n as je tata za-tekao. Poludeo je - re če Ron, a o či mu zasvetlucaše od tog podse ćanja. - To je bio jedini put da sam video tatu be-snog kao što mama ume da bude. Fred kaže da mu levi guz odonda više nije isti. - Dobro, da se manemo sada Fredovog levog guza... - Molim? - za ču se Fredov glas, i blizanci u ñoše u kuhinju. - Ah, Džordže, pogledaj ovo. Koriste noževe i sve što uz to ide. Zar nisu slatki. - Za dva i po meseca napuni ću sedamnaest godina - re- če Ron mrzovoljno - pa ću onda mo ći sve to da radim ma- gijom! - Ali, u me ñuvremenu - re če Džordž sedaju ći za kuhinj-ski sto i podigavši noge na njega - mi možemo da uživa-mo dok vi demonstrira te pravilnu upotrebu... - opa-la! - Ti si me naterao da to uradim! - re če Ron ljutito sisaju ći pose čen palac. - Čekaj samo, kad napunim sedam- naest... - Siguran sam da ćeš nas sve zadiviti dotad neslu će- nim magijskim sposobnostima - zevnu Fred. - A kad smo ve ć kod neslu ćenih sposobnosti, Ronalde - re če Džordž - šta smo to čuli od Džini, o tebi i... ukoli-ko obaveštenja koja imamo nisu pogrešna... mladoj dami po imenu Lavander Braun? Hari Pošer u Polukrvni Princ 319 Ron mal čice porumene, ali nije delovao ljutito dok se okret ao nazad ka mladicama. - Gledaj svoja posla. - Kakav dovitljiv odgovor - re če Fred. - Stvarno ne znam kako ih smišljaš. Ne, hteli smo da znamo... kako se to dogodilo? - Kako to misliš? , - Da li je imala neku nezgodu, ili nešto sli čno? - Šta? - Pa, kako je pretrpela tako veliko ošte ćenje mozga? Hej,pažljivo! Gospoña Vesli u ñe u kuhinju taman na vreme da spazi Rona kako nožem za mladice gaña Freda, koji ga jednim lenjim trzajem štapi ća pretvori u papirnati avion či ć. - Rone! - re če ona besno. - Nemoj da te ikada više vidim da se g añaš noževima!

- Ne ću - re če Ron - da dopustim da me vidiš - doda-de on sebi u bradu, i okrenu se nazad ka brdu mladica. - Frede, Džordže, žao mi je, dušice, ali Remus dol azi ve čeras, pa će Bil morati da se zgura kod vas dvojice! - Nema problema - re če Džordž. - A pošto Čarli ne dolazi ku ći, zna či da će Hari i Ron biti na tavanu, a ako Fler bude delila sobu sa Džini... - ...Džini će to baš ulepšati Boži ć... - promrmlja Fred. - ...svi bi trebalo da budu udobno smešteni. Ili b ar da svako ima svoj krevet - re če gospo ña Vesli pomalo razdraženo. - Zna či, Persi ne će pokazivati svoju ružnu njušku? - upita Fred. Gospoña Vesli im okrenu le ña pre nego što je odgovo- rila. - Ne, pretpostavljam da je zauzet, tamo u Minista r- stvu. 320 Džoan K. Rouling - Ili je najve ći som na svetu - re če Fred dok je go-spo ña Vesli napuštala kuhinju. - Bi će da je jedno od ta dva. Pa, hajde da krenemo, Džor dže. - Šta ste vas dvojica sada naumili? - upita Ron. -Zar ne možete da nam pomognete sa ovim mladicama? Mo-gli biste samo da m ahnete štapi ćem, pa bismo i mi bili slobodni! - Ne, ne verujem da bismo mogli - re če Fred ozbiljno. - To silno ja ča karakter, učiti kako se ljušte mladice bez magije, natera te da ceniš koliko je teško Normal-cima i Porugama... - ...a ako želiš da ti neko pomogne, Rone - dodade Džordž bacivši papirnati avion či ć ka njemu - ja ti ne bih prepo-ru čio da ga ga ñaš noževima. To ti je moj mali savet. Mi sa-da odosmo do sela, u njemu je jed na veoma lepa devojka koja radi u papirnici, a ona misli da su moji trikovi c kartama prosto fantasti čni... gotovo kao prava magija... - Bilmezi - re če Ron smrknuto, posmatraju ći Freda i Džordža kako idu preko snežnog dvorišta. - Trebalo bi im samo deset sekund i, a onda bismo i mi mogli da krene-mo sa njima. - Ja ne bih - re če Hari. - Obe ćao sam Dambldoru da ne ću lutati naokolo dok sam ovde. - A, da - re če Ron. On oljušti još nekoliko mladica a zatim re če: - Ho ćeš li ispri čati Dambldoru to što si čuo kad su Snejp i Melfoj razgovarali? - Aha - re če Hari. - Re ći ću to svakome ko može to da zaustavi, a Dambldor je na samom vrhu spiska, možda ću ponovo porazgovarati i c tvojim ocem. - Ipak, šteta što nisi čuo šta Melfoj zapravo ra- di. - Nisam mogao, zar ne? U tome je poenta, odbijao je da kaže Snejpu. Hari Pošer u Polukrvni Princ 321 Na trenutak nastade muk, a zatim Ron re če: - Narav-no, znaš šta će svi re ći? Tata i Dambldor i svi ostali? Re ći će da Snejp ne pokušava stvarno da pomogne Melfo-ju, ve ć da je samo pokušao da otkrije šta to Melfoj sme-ra . - Oni ga nisu čuli - re če Hari ozbiljno. - Niko nije tako dobar glumac, čak ni Snejp. - Aha... pa dobro, samo ti kažem - re če Ron. Hari se okrenu ka njemu, mršte ći se. - Ti misliš da sam u pravu, zar ne? - Naravno! - brže-bolje će Ron. - Verujem ti, stvarno! Ali svi oni su ube ñeni da je Snejp član Reda, je l” da? Hari ništa ne re če. Ve ć mu je palo na pamet da će to biti najverovatniji prigovor njegovim novim dokazima; mogao je prosto d a čuje Hermionu: - Hari, o čigledno je da se irešvarao da nudi iomo ć kako bi mogao da irevari Melfoja ne bi li mu on rekao ššaradi... To je, me ñutim, bila čista mašta, pošto nije ni imao prilike da kaže Herm ioni šta je čuo. Ve ć je nestala sa Pužorogove žurke pre nego što se on vratio na nju, što mu je saopštio iznervirani Mek Lagen, a dok je Hari sti-gao u dnevni

boravak, ona je ve ć otišla na spavanje. Po-što su on i Ron rano slede ćeg jutra otišli za Jazbšu, je-dva da je imao vremena da joj poželi sre ćan Boži ć i da joj kaže da treba da joj ispri ča neke veoma važne vesti kada se vrate c raspusta. Ipak, niji bio sasvim siguran da ga je čula; Ron i Lavander su se u tom času pozdravljali odmah iza njega, i to potpuno bez pomo ći re či. Ipak, čak ni Hermiona ne bi bila u stanju da porekne jednu stvar: Melfoj je definitivno nešto naumio, a Snejp to zna, pa je Har i c punim pravom nameravao da joj kaže „Jesam li ti rekao?", kao što je ve ć nekoliko puta rekao Ronu. 322 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 323 Sve do Badnje ve čeri Hari nije ugrabio priliku da porazgovara sa gos podinom Veslijem, koji je do kasno ra-dio u Ministarstvu. V eslijevi i njihovi gosti sedeli su u dnevnoj sobi, koju je Džini tako raskoš no ukrasila da vam se činilo da sedite usred eksplozije lanaca od razno-bojnog p apira. Fred, Džordž, Hari i Ron bili su jedini ko-ji su znali da je an ñelak na vrhu jelke zapravo baštenski patuljak koji je ujeo Freda za članak dok je ovaj skupljao šargarepe za boži ćnu večeru. Skamenjen, obojen u zlat-no, zbijen u minijatu rnu baletsku suknju i sa malenim krilima zalepljenim na le ña, on ih je streljao pogledom odozgo, najružniji an ñelak kojeg je Hari ikada video, c velikom ćelavom glavom nalik na krompir, i poprili čno maljavim stopalima. Svi su pokušavali da slušaju boži ćni koncert omiljene peva čice gospo ñe Vesli, Celestine Vorbek, čiji je glas treperio iz velikog drvenog radija. Fle r, koja je izgleda Celestinu smatrala veoma dosadnom, to-liko je glasno govorila u svom kutku sobe da je namr-štena gospo ña Vesli neprekidno upirala štapi ćem u dugme za regulisanje zvuka, te je Celestina postajala sve gl asnija i glasnija. Uz pratnju džez numere po imenu „Kotli ć pun jake, vrele ljubavi", Fred i Džordž zapo češe partiju eksplodiraju ćih puckavaca sa Džini. Ron je ne-prekidno krišom ba cao pogled u pravcu Bila i Fler, kao da se nada da će uspeti da pokupi pokoju caku. U me- ñuvremenu, Remus Lupin, mršaviji i ofucaniji no ikad , sedeo je kraj vatre, zure ći u nju kao da ne čuje Celesti-nin glas. 0, do ñi u iromešaj mi košli ć, U činiš li šo jako dobro Skuva ću Ši malo -jake, vrele ljubavi Da ši no ćas bude šoilo. - Igrali smo uz ovu pesmu kad smo imali osamnaest godina! - re če gospo ña Vesli, brišu ći o či pletivom. -Se ćaš li se, Arture? - Aha? - uzvrati gospodin Vesli, kome je glava ve ć bi-la klonula nad mandarinom koju je ljuštio. - 0, da... sjaj-na pesma... Uz veliki napor, on se malo ispravi i pogleda u Har i-ja, koji je sedeo kraj njega. - Izvini zbog ovoga - re če on klimnuvši glavom ka radiju, kad Celestina po če da peva refren. - Uskoro će biti gotovo. - Nema problema - re če Hari cerekaju ći se. - Da li je naporno u Ministarstvu? - Veoma - re če gospodin Vesli. - Ne bi mi smetalo ka-da bismo po kazivali neki napredak, ali od troje uhapše-nih, koliko smo imali za poslednjih nekoliko meseci, sumnjam da je ijedan bio pravi Smrtožder - ali nemoj to da širiš, Hari - dodade on brzo, iznenada deluju ći mno-go budnije. - Nije valjda da još drže Stena Stranputicu? - upit a Hari. - Bojim se da je tako - re če gospodin Vesli. - Znam da je Dambldor pokušao da direktno apeluje na Skrimdžera u vezi sa Stenom... mislim, svako ko ga je do sada ispitao, slaže se da je on Smrtožder koliko i ova mandarina... ali oni odozgo žele da izgleda kao da su napravili neki nap redak, a „tri hapšenja" zvu či mnogo bolje nego „tri pogrešna hapšenja i puštanja na slobodu"... naravno, ovo je sve strogo poverljivo... - Ne ću nikome re ći - re če Hari. Oklevao je na trenu-tak, pitaju ći se kako najbolje da na čne ono što je želeo da kaže; dok je sabirao misli, Celestina Vorbek zapo če baladu pod nazivom „O čarao si srce moje". 324 Džoan K. Rouling - Gospodine Vesli, se ćate li se šta sam vam rekao na stanici kada smo kre tali u školu?

- Proverio sam, Hari - odmah će gospodin Vesli. -Otišao sam i pretresao Melfojevu ku ću. Nije bilo ni- čeg, ni slomljenog ni celog, što ne bi trebalo da je tamo. - Aha, znam, pro čitao sam u Proroku da ste tražili... ali ovo je neš to drugo... pa, nešto malo više... I on ispri ča gospodinu Vesliju sve detalje Snejpovog i Melfoje vog razgovora koji je čuo. Dok je Hari govorio, video je kako Lupin mal čice okre će glavu ka njemu, upija-ju ći svaku re č. Kada je završio, zavlada tajac, izuzev Ce-lestini nog zapevanja. ; 0, sirošo srce moje, gde lije nesšalo? Čini mi se, čini, da me je naiusšilo... - Hari, da li ti je možda palo na pamet - re če gospo-din Vesli - da se Snejp prosto pretvarao... - Pretvarao da nudi pomo ć kako bi mogao da sazna šta to Melfoj smera? - brzo će Hari. - Da, pomislio sam da ćete to re ći. Ali, otkud mi to možemo znati? - Nije na nama da znamo - neo čekivano će Lupin. Sa-da je okrenuo le ña vatri i gledao u Harija preko gospodi-na Veslija. - To su D ambldorova posla. Dambldor veruje Severusu, i to bi trebalo da je dovoljno za sve nas. - Ali - re če Hari - recimo... recimo da Dambldor greši u vezi sa Snejpom... - Ljudi su to ve ć mnogo puta potezali. Sve se svodi na to da li veru ješ Dambldorovom sudu ili ne. Ja verujem; stoga, veruje m i Severusu. - Ali i Dambldor može da pogreši - istrajavao je H ari. - I sam to kaže. A vi... On pogleda Lupina pravo u o či. - ...da li zaista volite Snejpa? Hari Pošer u Polukrvni Princ 325 - Niti volim Severusa, niti ga mrzim - re če Lupin. -Ne, Hari, govorim ti istinu - dodade on kada vide da je Hari nabacio skepti čan izraz lica. - Verovatno nikada ne ćemo biti prisni prijatelji; posle svega što se zbil o izme ñu Džejmsa, Sirijusa i Severusa, me ñu nama ima pre-više ogor čenosti. Ali nisam zaboravio da je godinu da-na, dok sam predavao na Hogvortsu, Sev erus pravio vuko-trovni napitak svakog meseca, i tako ga je savršeno spra-v ljao kako ne bih morao da patim kao što to obi čno biva kada je pun mesec. - Ali se „slu čajno" izlanuo da ste vukodlak, tako da ste morali d a odete! - re če Hari ljutito. Lupin slegnu ramenima. - Ta vest bi ionako procurila. Obojica znamo da je hteo moj posao, ali je mogao da mi nanese mnogo ve ću šte-tu samim petljanjem oko napitka. Pomagao mi j e da osta-nem zdrav. Moram da mu budem zahvalan zbog tog a. - Možda se nije usu ñivao da petlja po napitku dok je pod Dambldorovim n adzorom! - re če Hari. - Ti si rešen da ga mrziš, Hari - re če Lupin sa bla-gim osmehom. - I razumem te; Džejms ti je otac, Sirijus kum, te si nasledio star u predrasudu. Slobodno reci Dam-bldoru ono što si rekao Arturu i meni, ali ne o čekuj da i on deli tvoje vi ñenje doga ñaja; nemoj čak ni da o čekuješ da ćeš ga iznenaditi time što ćeš mu re ći. Možda je Severus ispitivao Draka po Dambldorovom nare ñenju. A sad kada si ga rasšrgao, Da li bi mi srce moje nazad dao? Celestina završi pesmu sa veoma duga čkom i visokom notom, a ca radija se prolomi glasan aplauz, kome se rado-sno pridruži i gospo ña Vesli. 326 Coan K. Rouling - Je li gotofo? - re če Fler glasno. - Hfala nebesssi-ma, kakfaušasna... - Da popijemo po jednu čašicu pred spavanje - upita gospodin Vesli glasno, sko čivši. - Ko je za pun č c jajima? - Čime se vi bavite u poslednje vreme? - upita Hari Lu pina kada je gospodin Vesli odjurio po pun č c jajima, a svi ostali se razbaškarili i po čeli da ćaskaju. - Ma, zavukao sam se u mišju rupu - re če Lupin. - Ta-kore ći bukvalno. Zato nisam mogao da ti pišem, Hari. Da sam ti slao pisma, to b i me odalo. - Kako to mislite?

- Živim me ñu mojom sabra ćom, me ñu sebi ravnima -re če Lupin. - Vukodlacima - dodade on primetivši da ga Hari ne shvata. - Gotovo svi su na Voldemorovoj strani. Dambldor je hteo špijuna, i eto mene... ve ć zgotovljenog. Zvučao je pomalo ogor čeno, a možda je i sam to shva-tao, jer se u nastavk u toplo osmehnuo: - Ne žalim se, to je neophodan zadatak, a ko to može da obavi bolje od mene? Meñutim, teško mi je da pridobijem njihovo poverenje. Vidiš, ja nosim nepogrešiva obeležja pokušaja da ži-vim me ñu čarobnjacima, dok su oni odbacili normalno društvo i žive na njegovim marginama, krad u, a ponekad i ubijaju, da bi se prehranili. - Kako to da vole Voldemora? - Misle da će pod njegovom vladavinom imati bolji život - re če Lupin. - A teško je raspravljati sa Surim... - Ko je Suri? - Nisi čuo za njega? - Lupinove šake se gr čevito sklopiše u njegovom krilu. - Fenrir Suri je možda naj-opakiji živi vukodlak dana s. On smatra da je njegova ži-votna misija da ugrize i zarazi što više ljudi. Želi da stvori dovoljno vukodlaka da mogu da nadvladaju čarob-njake. Voldemor mu je obe ćao plen u zamenu za njegove usluge. Suri se specijalizovao za decu.. . Ugrizi ih dok su Hari Pošer u PolukrvniJ^rinc 327 mladi, kaže on, i odgajaj ih daleko od njihovih rod itelja, odgajaj ih da mrze normalne čarobnjake. Voldemor je pre-tio ljudima koji mu se s uprotstavljaju da će ga nahuškati na njihove sinove i k ćerke. To je pretnja koja obi čno daje dobre rezultate. Lupin zastade, a zatim re če: - Suri je onaj koji je Mene ujeo. - Šta? - re če Hari, zapanjen. - Mislite, kad... kad ste bili de te? - Da. Moj otac ga je uvredio. Dugo nisam znao ident i-tet vukodlaka koji me je napao; čak sam ga i sažaljevao misle ći da nije imao kontrolu, jer sam ve ć tada znao ka-ko izgleda kad se preobražavaš. Ali Suri ni je takav. Uo či punog meseca, on se namesti u blizini žrtava, obez-bedivši da bud e dovoljno blizu da bi ih napao. Sve pla-nira unapred. A to je čovek koga Voldemor koristi da pridobije vukodlake. Ne mogu da se pretvaram da razumna argum entacija kakvu ja zastupam ima bolju pro ñu od insi-stiranja Surog da mi vukodlaci zaslužujem o krv, i da mo-ramo da se osvetimo normalnim ljudima. - Ali vi jeste normalni! - žustro će Hari. - Vi samo imate... problem... Lupin prasnu u smeh. - Ponekad me toliko podse ćaš na Džejmsa. Kad bismo se zatekli u nekom širem društvancetu, on je to nazivao mojim „malim krzneni m problemom". Mnogi ljudi su ima-li utisak da posedujem vrlo nevaspitanog zeca. On prihvati čašu pun ča c jajima od gospodina Vesli-ja i zahvali mu, delu ju ći malo veselije. Hari pak oseti nalet uzbu ñenja: ovo poslednje spominjanje njegovog oca podseti ga na ono što je jedva čekao da upita Lupina.. - Da li ste ikada čuli za nekoga po imenu Polukrvni Princ? -Polukrvni šta? 328 Džoan K. Rouling - Princ - re če Hari pomno ga posmatraju ći ne bi li spazio tragove prepoznavanja. - Ne postoje čarobnja čki prin čevi - re če Lupin na-smešivši se. - Da li je to titula koju nameravaš da pri-svojiš? Mislio sam da će ti „Izabrani" biti sasvim do-voljna. - To nema nikakve veze sa mnom! - re če Hari ogor če-no. - Polukrvni Princ je neko ko je išao na Hogvorts, imam njegov stari udžbenik iz napitaka. Skroz ga je ispi-sao činima, činima koje je sam izmislio. Jedna od njih je leviko rius... - 0, ta je baš bila u modi tokom mog boravka na Ho- gvortsu - re če Lupin prise ćaju ći se. - Čitavih nekoliko meseci u mom petom razredu nisi mog ao da prošetaš, a da te neko ne podigne u vazduh za člagak. - Moj tata ju je koristio - re če Hari. - Video sam ga u situ-za-misli, upotrebio ju je na Snejpu. Pokušao je da zvu či bezbrižno, kao da je to tek uspu-tan komentar bez ikakvog zna čaja, ali nije bio siguran da je postigao željeni ef ekat. Lupinov osmeh bio je isuvi-še pun razumevanja. - Da - re če on - ali nije bio jedini. Kao što rekoh, bila je veoma popularna... znaš i sam kako te čini do ñu i pro ñu...

- Ali zvu či kao da je izmišljena dok ste vi išli u školu! - u poran je bio Hari. - Ne mora da zna či - re če Lupin. - Uroci u ñu u modu i iza ñu iz nje kao i sve ostalo. - On pogleda u Harijevo li-ce, a zatim tiho re če: - Džejms je bio Čistokrvni, Hari, i kunem ti se, nikada nije tražio od nas da ga zovemo „Princ". Odustavši od okolišanja i pretvaranja, Hari re če: -A nije ni Sirujus? Ni vi? - Nipošto. Hari Pošer u Polukrvni Princ 329 - Oh. - Hari se zagleda u vatru. - Samo sam pomisli o... Pa, mnogo mi je pomogao na časovima napitaka, taj Princ. - Koliko je stara ta knjiga, Hari? - Pojma nemam, nisam proveravao. - Pa, možda će ti to dati neki nagoveštaj o tome ka-da je Princ bio na Hogvortsu - re če Lupin. Nedugo zatim, Fler je odlu čila da imitira Celesti-ninu izvedbu „Kotli ća punog jake, vrele ljubavi", što svi prisutni, kada spaziš e izraz lica gospo ñe Vesli, shvati-še kao znak da je vreme da se po ñe na spavanje. Hari i Ron se popeše do Ronove sobe na tavanu, u koju su ubacili i je-dan p oljski krevet za Harija. Ron je zaspao gotovo istog trena, ali je Hari iskop ao iz kov čega svoj primerak Višeg nivoa siravljanja naii-šaka pre nego što je l egao. Zatim je okretao stranice, tragaju ći, sve dok najzad na samom po četku knjige nije na-šao datum izdavanja. Knjiga je bila stara gotovo pedeset godi na. Ni njegov otac, ni o čevi prijatelji nisu bili na Hogvortsu pre pedeset godin a. Razo čaran, Hari baci knjigu natrag u svoj kov čeg, ugasi lampu i okrenu se u stranu razmišljaju ći o vukodlacima i Snejpu, Stenu Stranputici i Polukrvno m Princu, naposletku padaju ći u nelagodan san pun šunjaju ćih senki i urlika ujedene de-ce... -Moradasešali... Hari se trže iza sna, i spazi krcatu čarapu na ivici svog kreveta. On stavi naočare i osvrnu se oko sebe. Si- ćušni prozor je bio gotovo potpuno zavejan snegom, a is-pred njega Ron je sedeo u svom krevetu i razgledao nešto što je li čilo na debeo zlatan lanac. - Šta je to? - upita Hari. - Od Lavander - re če Ron, zgrožen. - Ne misli valjda ozbiljno da bih j a nosio... 330 DžoanK. Rouling Hari ga pogleda izbliza i glasno se nasmeja. Na lan cu su se klatile re či „Moje srculence" ispisane velikim zlatnim slovima. - Fino - re če on. - Baš otmeno. Definitivno bi tre-balo da je n osiš pred Fredom i Džordžom. - Ako im kažeš - re če Ron, gurnuvši ogrlicu pod ja-stuk, sklanjaju ći je c vidika - j-ja... j-ja ću da... - Mucaš na mene? - dovrši Hari, cere ći se. - Daj, zar bih ti ja to uradio? - Ipak, otkud joj ideja da bi mi se tako nešto dopa lo? - hteo je Ron da zna, deluju ći preneraženo. - Pa, priseti se - re če Hari. - Da li ti se ikada pred njom omaklo da bi želeo da iza ñeš pred druge nose ći oko vrata lanac c re čima „Moje srculence"? - Pa... mi ne pri čamo baš mnogo - re če Ron. - Uglav-nom se... - Ljubakate - re če Hari. - Pa, da - re če Ron. Oklevao je na trenutak, a zatim re če: - Da li Hermiona stvarno izlazi sa Mek Lagenom? - Pojma nemam - re če Hari. - Bili su zajedno na Pu-žorogovoj zabavi, a li ne verujem da je to baš dobro pro-šlo. Ron je bio mal čice veseliji kad je dublje zagrabio u svoju čarapu c poklonima. Meñu Harijevim poklonima bili su džemper sa veli-kom Z latnom Skrivalicom izvezenom na grudima, koji je ru čno ištrikala gospo ña Vesli, velika kutija proizvo-da iz Veslijevskih čarobnja čkih ludorija od blizanaca i pomalo vlažan paket bu ñavog mirisa, na čijoj je etiketi pisalo „Gospodaru od Kri čera". Hari se zagleda u njega. - Misliš da je bezbedno da ga otvorim? - upita on. Hari Pošer u Polukrvni Princ 331 - Ne može da bude ništa opasno, svu poštu nam i da lje proveravaju u Ministarstvu - odgovori Ron, iako je i on sumnji čavo odmeravao paket.

- Nisam se setio da bilo šta poklonim Kri čeru! Da li ljudi ina če daju svojim kućnim vilenjacima poklone za Boži ć? - upita Hari oprezno bocnuvši paket. - Hermiona bi davala - re če Ron. - Ali sa čekajmo da vidimo šta je unutra, pre nego što po čneš da ose ćaš krivicu. Trenutak kasnije, Hari glasno kriknu i sko či sa svog poljskog kreveta. U paketu se nalazilo mnoštvo crva i larvi. - Sjajno - re če Ron valjaju ći se od smeha. - Baš lepo od njega. - Bolje i ovo nego ta ogrlica - re če Hari, što odmah smiri Rona. Kada su seli za boži ćni ru čak, svi su nosili nove džempere, svi izuzev Fler (n a koju, čini se, gospo ña Vesli nije htela da tra ći džemper) i same gospo ñe Vesli, koja je nosila nov novcijat pono ćnoplavi vešti čji šešir koji se presijavao sa si ćušnim zvezdastim dijamantima, i spektakularnu zlatn u ogrlicu. - Fred i Džordž su mi ih poklonili! Zar nisu prediv -ni? - Pa, mama, shvatili smo da te sve više i više ceni -mo otkako moramo sami da peremo svoje čarape - re če Džordž odmahnuvši rukom. - Paškanat, Remuse? - Hari, imaš larvu u kosi - re če Džini veselo, nagnuv-ši se preko stola da je izvadi. Hari oseti žmarce u vra-tu, koji nisu imali nikakve veze sa larvom. - Baš ušasno - re če Fler, usiljeno se stresavši. - Da, zar nije? - re če Ron. - Malo sosa, Fler? 332 Džoan K. Rouling U želji da joj pomogne, on obori činiju sa sosom. Bil mahnu svojim štapi ćem, a coc polete u vazduh i poslušno se vrati u činiju. - Gorrri si od one Tonks - re če Fler Ronu kada je za-vršila sa ljubljenjem Bila u znak zahvalnosti. - I ona stalno obarrra... - Pozvala sam dragu nam Tonks da do ñe danas - re če go-spo ña Vesli spuštaju ći na sto šargarepe c nepotrebnom silinom, pogledom strel jaju ći Fler. - Ali nije htela da do ñe. Da li si skoro razgovarao c njom, Remuse? - Ne, ni sa kim nisam bio u kontaktu - re če Lupin. -Ali Tonks ima porodicu c kojom će da proslavlja, zar ne? - Hmmm - re če gospo ña Vesli. - Možda. Ja sam zapra-vo bila pod utiskom da namerava da provede Boži ć sama. Ona uputi Lupinu prekoran pogled, kao da je on kriv što ona za snahu dobija Fler umesto Tonks, ali Hari, po gledavši preko stola Fle r, koja je sada hranila Bila ko-madi ćima ćuretine sa svoje viljuške, pomisli da gospo ña Vesli bije davno izgubljenu bitku. To ga, me ñutim, podse-ti na pitanje u vezi sa Tonks. A koga d a pita ako ne Lupi-na, čoveka koji je znao sve o patronusima? - Tonksin patronus je promenio oblik - re če mu on. -Ili je barem Snejp to rekao. Nisam znao da to može da se dogodi. Zašto bi se ne čiji patronus promenio? Lupin je dugo žvakao ćuretinu i progutao je pre no što je polako odgovori o: - Ponekad... veliki šok... emo-tivni preokret... - Bio je ogroman, i imao je četiri noge - re če Hari, i iznenada mu nešto pade na pamet, i on spusti glas. - Hej... da nije možda...? - Arture! - iznenada re če gospo ña Vesli. Ustala je sa stolice, prislonila šaku na srce i zurila kroz kuhinj-ski prozor. - Arture.. . to je Persi! - Šša? Hari Pošer u Polukrvni Princ 333 Gospodin Vesli se okrenu. Svi hitro pogledaše pre-m a prozoru. Džini ustade ne bi li bolje videla. Tamo je, doista, bio Persi Vesli. Kora čao je preko snegom pre-krivenog dvorišta, dok su mu se rožnate nao čare presi-javale na suncu. Me ñutim, nije bio sam. - Arture, on je... on je sa ministrom! I stvarno, čovek kojeg je Hari video u Dnevnom iro-roku išao je za Persijem, polako hramaju ći, a griva pose-dele kose i crni ogrta č bili su mu prošarani snegom. Pre no što je iko od njih stigao da išta ka že, pre no što su gospodin i gospo ña Vesli stigli da u čine bilo šta sem da razmene zapanjene poglede, zadn ja vrata se otvoriše i na njima se pojavi Persi. Nastupi trenutak bolne tišine. A zatim Persi pri-li čno usiljeno re če: - Sre ćan Boži ć, majko. - 0, Persi! - re če gospo ña Vesli i baci mu se u naru č-je- Rufus Skrimdžer je zastao na vratima, oslonivši se na svoj štap, sa osmehom promatraju ći ovu dirljivu sce-nu.

- Morate nam oprostiti na ovakvom upadu - re če on kada se gospo ña Vesli okrenula ka njemu, sijaju ći od zado-voljstva i brišu ći suze. - Persi i ja smo bili u blizi-ni... radili, znate... i on nije mogao da odoli da ne svrati da vas sve obi ñe. Ali Persi nije pokazivao nikakve znake da želi da p ozdravi ostatak porodice. Stajao je, krut kao žara č, kao da mu je neprijatno, i zurio svima ostalima i znad glava. Gospodin Vesli, Fred i Džordž odmeravali su ga kamenih izraza lica. - Molim vas, u ñite, sedite, ministre! - promrmlja rocnoga Vesli is pravljaju ći šešir. - Uzmite malo pudeti-ne, ili ćuringa... ho ću re ći... 334 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 335 - Ne, ne, draga moja Moli - re če Skrimdžer. Hari je pretpostavljao da se ovaj raspitao za njeno ime kod Per-sija pre nego što su ušli u ku ću. - Ne želim da se name-ćem, ne bih ni bio ovde da Persi nije toliko o čajni čki želeo da vas sve vidi... - 0, Pers! - re če gospo ña Vesli kroza suze, izdižu ći se da bi ga poljubila. - ...svratili smo samo na net minuta, te ću ja malko prošetati po dvorištu dok se vi ne ispri čate sa Persi-jem. Ne, ne, uveravam vas da ne ću da vam se name ćem! Sad, ako bi neko želeo da mi pokaže vašu šarmantnu baštu... ah, onaj mladi ć je završio c jelom, zašto on ne bi proše-tao sa mnom? Atmosfera za stolom se primetno promeni. Svi su gle dali čas u Skrimdžera, čas u Harija. Čini se da niko nije smatrao ubedljivim Skrimdžsrovo pretvaranje da ne zna Harijevo ime, niti mu se činilo normalnim što je baš on izabran da provede ministra po bašti kad su i Džini, Fler i Džordž ve ć ispraznili tanjire. - U redu, važi - re če Hari prekidaju ći tišinu. Nije se dao prevariti. Bez obzira na sve Skrimdžero- ve pri če da su samo bili u okolini, da je Persi želeo da p oseti porodicu, mora da je pravi razlog što su došli taj da Skrimdžer na samo porazgovara sa Harijem. - U redu je - re če on tiho dok je prolazio kraj Lupina, koji je ve ć napola ustao sa stolice. - Sve je u redu - doda-de kad je gospod in Vesli zaustio da neiGgo kaže. - Divno! - re če Skrimdžer odmakavši se da propusti Harija kroz vr ata ispred sebe. - Mi ćemo samo obi ći krug kroz baštu, a zatim Persi i ja idemo. Slobod no nastavi-te! Hari po ñe kroz dvorište ka obrasloj, snegom prekri-venoj ba šti Veslijevih, dok je Skrimdžer neznatno hra-mao pored njega. Hari je znao da je on bivši šef Sedišta Aurora. Bio je snažan i prepun ožiljaka iz borbi, p ot-puno razli čit od zdepastog Fadža i njegovog polucilin-dra. - Šarmantno - re če Skrimdžer, zastavši kraj bašten-ske ograde, gleda ju ći preko snežnog travnjaka i neraza-znatljivih biljaka. - Ša rmantno. Hari ništa ne re če. Morao je da oseti kako ga Skrim-džer posmatra. - Ve ć dugo želim da te upoznam - re če Skrimdžer nocne nekoliko trenutaka. - Da li si to znao? - Ne - re če Hari iskreno. - 0, da, ve ć veoma dugo. Ali Dambldor je veoma za-štitni čki nastrojen prema tebi - re če Skrimdžer. - Što je i prirodno, razume se, prirod no, posle svega što si pregurao... pogotovo posle onoga što se dogodilo u Mi-nistarstvu... Čekao je da Hari nešto kaže, ali mu Hari ne udovo-lj i, te on nastavi. - Nadao sam se da ću ugrabiti priliku da popri čam sa tobom još otkako sam dobio ovaj položaj, ali Dambldor je - krajnje razumljivo, kao što rekoh - to spre čavao. Hari i dalje ništa ne progovori, ve ć je čekao. - Kakve su samo glasine letele naokolo! - re če Skrimdžer. - I, naravno, obojica znamo kako se ove pri če mogu iskriviti... sva ta šaputanja o nekom proro čan-stvu... da si ti „Izabrani"... Sve su bliže, pomisli Hari, razlogu zašto je Skrim- džer ovde. - ...pretpostavljam da je Dambldor raspravljao o ov im stvarima c tobom? Hari se premišljao, pitaju ći se da li da laže ili ne. Pogledao je u malene otiske stopa patuljaka svuda pored leja sa cve ćem, i u razrovani deo koji je ozna čavao mesto Še je Fred uhvatio patuljka koji sada no si suknjicu na vr- 336

Džoan K. Rouling hu Boži ćne jelke. Najzad, odlu či se za istinu... ili makar jedan njen deo. - Da, raspravljali smo o tome. - Jeste li, je li... - re če Skrimdžer. Hari je kraji čkom oka mogao videti kako Skrimdžer čkilji ka njemu, te se stoga pretvarao da je veoma z ainteresovan za baštenskog patuljka koji je upravo promolio glavu i spod zale ñenog rododendrona. - A šta ti je Dambldor rekao, Hari? - Izvinite, ali to je izme ñu nas dvojice - re če Hari. Trudio se da mu glas bude što je mogu će prijatniji, a i Skrimdžerov ton je bio lagan i prijateljski kad j e pro-govorio: - 0, naravno, ako je to poverljiva stvar, ne bih želeo da mi kaže š... ne, ne... a uostalom, zar je zaista va-žno da li si ti Izabrani ili ne? Hari se malo premišljao oko toga pre nego što je od -govorio. - Zaista ne znam na šta mislite, ministre. - Pa, naravno, šebi će to biti od velike važnosti -re če Skrimdžer uz smeh. - Ali ostatku čarobnja čke zajed-nice... sve je to stvar opažanja, zar ne? Važno je ono u šta ljudi veruju. Hari ništa ne re če. U činilo mu se da nejasno nazire kuda sve ovo vodi, al i nije nameravao da pomogne Skrim-džeru da do ñu do toga. Patuljak ispod rododendrona sada js kopao po njegovom korenju traže ći crve, te je Hari držao pogled prikovan za njega. - Vidiš, ljudi veruju da ti jesi Izabrani - re če Skrimdžer. - Misle da si pravi heroj... što, naravno, i je-si, Hari, bio Izabrani ili ne! Koliko puta do sada si se suo čio sa Onim-koji-se-ne-sme-imenovati? U svakom slu- čaju - nastavi on ne čekaju ći odgovor - poenta je u tome da si ti mnogima posta o simbol nade, Hari. Pomisao da tamo necce postoji neko ko je u stanju, možda čak i iredo-dre ñen da uništi Onoga-koji-se-ne-sme-imenovati... pa, Hari Pošer u Polukrvni Princ 337 prirodno je da to ljudima pruža ohrabrenje. A ja ne mogu da se otrgnem pomisli da ćeš, kada to shvatiš, smatrati svojom, pa, maltene d užnoš ću da budeš uz Ministarstvo i da svima podigneš moral. Patuljak je upravo uspeo da š čepa crva. Sada ga je vu-kao iz sve snage, pokušavaju ći da ga izvu če iz zale ñenog tla. Hari je tako dugo ćutao da Skrimdžer, skrenuvši po-gled sa Harija na patuljka, re če: - Smešni čove čuljci, zar ne? Nego, šta kažeš, Hari? - Ne razumem šta ta čno želite - re če Hari polako. -„Da budem uz Ministarstvo"... šta to zna či? - 0, pa ništa previše mukotrpno, uveravam te - re če Skrimdžer. - Kad bi te c vremena na vreme videli kako ulaziš i izlaziš iz Mi nistarstva, na primer, to bi ostavilo pravi utisak. A, naravno, dok si tamo, ima o bi dovoljno prilike da popri čaš sa Gevinom Robardsom, mo-jim naslednikom na mest u šefa Sedišta Aurora. Dolo-res Ambridž mi je rekla da gajiš ambicije da p ostaneš Auror. Pa, to bi se vrlo lako dalo srediti... Hari oseti kako mu u dnu stomaka klju ča gnev: - Zna či, Dolores Ambridž je još u Ministarstvu, je li? - Dakle, u osnovi - re če on kao da želi da razjasni ne-koliko stvari - žel eli biste da stvorite utisak kako ja radim za Ministars tvo? - Svima bi pružilo podstrek kada bi mislili da se malo više zauzimaš, Hari - re če Skrimdžer, a u glasu mu se ose ćalo olakšanje što je Hari tako brzo skop čao. -„Izabrani", znaš... moramo da pružimo nadu ljudima , ose ćanje da se odvijaju uzbudljive stvari... - Ali, ako budem stalno obilazio Ministarstvo - re- če Hari, još uspevaju ći da održi glas u prijateljskim to-novima - zar se onda neće činiti da ja odobravam ono što Ministarstvo čini? 338 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 339 - Pa - re če Skrimdžer mal čice se namrštivši - pa, da, to je deo razloga zašto bismo želeli da...

- Ne, ne bih rekao da će to mo ći - re če Hari ljubazno. - Vidite, meni se ne svi ñaju neke stvari koje Ministar-stvo radi. Zatvaranje Stena Ogranputice, na primer. Skrimdžer je ćutao na trenutak, ali mu se izraz lica istog trena skameni. - Nisam ni o čekivao od tebe da razumeš - re če on ne uševaju ći da sakrije bes u glasu, za razliku od Harija. -Ovo su opasna vremena , te su stoga neophodne odre ñene mere. Ti imaš tek šesnaest godina... - Dambldor ima mnogo više od šesnaest godina, pa ni on ne misli da bi Sten trebalo da bude u Askabanu - re- če Hari. - Pravite od Stena žrtveno jagnje, kao što od mene želite da napravite maskotu. Odmeravali su se, dugo i napregnuto. Najzad, Skrim- džer re če, bez ikakvog pretvaranja ili topline: - Vidim. Radije bi, kao tv oj heroj, Dambldor, da se ogradiš od Mi-nistarstva? - Ne želim da me iskoriš ćavaju - re če Hari. - Neki bi rekli da je tvoja dužnost da budeš od kor i-sti Ministarstvu! - Aha, a drugi bi možda rekli da je vaša dužnost da proverite da li su ljudi zaista Smrtožderi pre nego što ih strpate u zatvor - re če Hari, sada ve ć gube ći strplje-nje. - Radite ono što je radio i Barti Čučanj. Vi, ljudi, nikako da nešto uradite kako valja, zar ne? Ili imamo Fadža, koji se pretvara kako je sve bajno dok mu pod nosom ubijaju ljude, ili imamo vas , koji trpate pogrešne ljude u zatvor i pokušavate da se pretvarate kako Izabran i ra-di za vas! - Zna či ti nisi Izabrani? - re če Skrimdžer. - Mislio sam da ste rekli kako to nije ni važno? - re- če Hari, uz gorak osmeh. - Makar ne vama. - Nije to trebalo da kažem - brzo će Skrimdžer. - To je biloneumesno... - Ne, bilo je iskreno - re če Hari. - Jedna od retkih iskrenih stvari koje ste mi rekli. Vas nije briga ho ću li ostati živ ili umreti, ali vam je stalo da vam pomognem da ubedite sve ostale kako dobijate rat pr otiv Voldemo-ra. Ministre, ja nisam zaboravio... On podiže svoju desnu pesnicu. Tu, sijaju ći beli ča-stim sjajem na nadlanici njegove hladne šake, behu ožilj-ci koje ga je Dolor es Ambridž naterala da ureže u sop-stveno meso: Ne ću više da lažem. - Ne se ćam se da ste pohrlili da me branite kada sam pokuša vao svima da kažem da se Voldemor vratio. Pro-šle godine Ministarstvo nij e bilo toliko voljno da bu-demo drugari. Stajali su u tišini ledenoj kao i tlo pod njihovim nogama. Patuljak je najzad uspeo da iš čupa crva i sada ga je veselo sisao, naslonivši se n a donje grane rododendro-novog grma. - Šta to Dambldor smera? - re če Skrimdžer osorno. -Kuda ide kad odsustvuje sa Hogvortsa? - Pojma nemam - re če Hari. - A ne bi mi rekao ni da znaš - re če Skrimdžer - zar ne? - Ne, ne bih - re če Hari. - Pa, onda ću morati da vidim da li mogu to da otkri-jem drugim sredstvima. - Možete da pokušate - re če Hari ravnodušno. - Ali delujete mi pametniji od Fadža, pa sam mislio da ste ne-što nau čili iz njegovih grešaka. On je pokušao da ce nema u hogvortska posla. Možda ste primetili da on više nije ministar, ali da je Dambldor još direktor. Da sam na vašem mestu, os tavio bih Dambldora na miru. Zavlada dug tajac. 340 Džoan K. Rouling - Pa, jasno mi je da je te vrlo dobro obu čio - re če Skrimdžer, ledenih, stegnutih o čiju iza svojih ži čanih nao čara. - Ti si Dambldorov čovek skroz-naskroz, je li, Poteru? - Da, jesam - re če Hari. - Drago mi je da smo to raš- čistili. I okrenuvši le ña ministru magije, on se krupnim ko-racima zaputi n azad prema kući. 17. Se ćanje kao kod puža Nekoliko dana posle Nove godine, kasno po podne, Ha -ri, Ron i Džini pore ñaše se ispred kuhinjskog ognjišta, spremni za povratak na Hogvorts. Ministarstvo se po-staralo za ovaj jednokratni priklju čak na flu-mrežu ka-ko bi se u čenici brzo i bezbedno vratili u školu. Samo je gospo ña Vesli bila tu da se oprosti od njih, jer su go-spodin Vesli, Fred, Džordž, Bil i Fler bi li na poslu. Kad do ñe

trenutak rastanka, gospo ña Vesli se rasplaka. Ma-da, istini za volju, u poslednje vreme joj je malo trebalo da se raspla če; plakala je u naletima još otkako je Per-si izjurio iz ku će na Badnji dan, nao čara umazanih pire-om od paškanata (što su Fred, Džordž i Džini pokušavali d a pripišu svako sebi u zaslugu). - Ne pla či, mama - re če Džini tapšu ći je po le ñima dok je gospo ña Vesli jecala na njenom ramenu. - Sve je u redu... - Da, nemoj da se brineš za nas - re če Ron, dopustiv-ši majci da mu spusti veoma vlažan poljubac na obraz -ni za Persija. On je taka v som da i nismo baš na velikom gubitku, zar ne? 342 Coan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 343 Gospoña Vesli zajeca ja če no ikada dok je Harija oba-vijala rukama. - Obe ćaj mi da ćeš se čuvati... kloni se nevolje... - Kao što uvek i činim, gospo ño Vesli - re če Hari. -Znate mene, volim tih i miran život. Ona se zakikota kroz suze i odma če se. - Budite dobri, svi vi... Hari zakora či u smarašnu vatru i povika: - Ho-gvorts! - Bacio j e poslednji pogled na kuhinju Veslijevih i na uplakano lice gos poñe Vesli, pre nego što ga plame-novi obaviše. Obr ćući se veoma brzo, on uhvati zamu će-ne obrise drugih čarobnja čkih soba, koje bi mu nestale sa vidika pre nego što bi stigao da ih propisno osmotri. A zatim je usporavao, sve dok se najzad nije zaustavio pravo u kaminu kancelarije profesorke Mek Gonagal. Dok je o n preskakao rešetku kamina, ona jedva podiže pogled sa svojih papira. - “Bro ve če, Poteru. Potrudi se da ne raznosiš pepeo po tepih u. - Dobro, profesorka. Hari ispravi nao čare i izravna kosu kada se u kovi-tlacu pred njim p ojavi Ron. Kada je i Džini stigla, sve troje izdefilovaše iz k ancelarije profesorke Mek Go-nagal i zaputiše se pravo ka grifindorskom tornju. Dok su prolazili, Hari pogleda kroz prozore hodnika. Sunce je ve ć tonulo iza zemljišta prekrivenog snegom dubljim od onog što je prekrivao baštu Jazbi ne. U daljini je spa-zio Hagrida kako hrani Bakbika ispred svoje kolibe. - Tri čarije - re če Ron samouvereno kada su došli do Debele dame, koj a je delovala ble ñe no ina če, i trgla se na njegov glasan uzvik. -Ne-re čeona. - Kako”to misliš, „Ne"? - Imamo novu lozinku - re če ona. - I molim te da ne vi češ. - Ali nismo bili tu, kako da znamo...? - Hari! Džini! Hermiona je hitala ka njima, veoma rumena u licu, n o-se ći ogrta č, šešir i rukavice. - Došla sam pre nekoliko sati, baš sam bila dole da posetim Hagrida i Bak... hoću re ći Uvelokrilog - re če ona kao bez daha. - Da li ste se lepo proveli za Boži ć? - Aha - odmah će Ron - svašta se izdešavalo, Rufus Skrim... - Imam nešto za tebe, Hari - re če Hermiona ne gle-daju ći u Rona, niti daju ći ikakvog znaka da ga je čula. - 0, sa čekaj... lozinka. Aisššencija. - Ta čno tako - re če Debela dama slabašnim glasom, i otvori se ka njim a, otkrivši rupu iza portreta. - Šta je c njom? - upita Hari. - Presisala je za Boži ć, o čigledno - re če Hermiona prevr ćući o čima, predvode ći ih u krcat dnevni boravak. - Ona i njena prijatelji ca Violeta popile su sve vino na onoj slici sa pijanim monasima dole u hodniku ko d u čio-nice za čini. No... Malo je petljala po svom džepu, a zatim izvu če svitak pergamenta sa Dambldorovim rukopisom. - Sjajno - re če Hari, odmah ga odvijaju ći da bi otkrio kako je njegov slede ći čas kod Dambldora zakazan za na-redno ve če. - Imam svašta da mu kažem... a i tebi. Hajde da sednemo...

Ali u tom trenu za ču se glasan cijuk: - Von-Vone! La-vander Braun doju ri niotkuda i baci se Ronu u naru čje. Nekoliko posmatra ča se zakikota; Hermiona se zajedlji-vo nasmeja i re če: - Tamo je slobodan sto... dolaziš, Dži-ni? :| 344 Džoan K. Rouling - Ne, hvala, rekla sam da ću se na ći c Dinom - re če Džini, iako Hari nije mogao a da ne primeti da nije baš oduševljena. Ostavivši Rona i Lavander uhva ćene u ko-štac u nekoj vrsti vertikalnog rva čkog zahvata, Hari po-vede Hermionu do slobodnog stola. - A kako si ti provela Boži ć? - 0, fino - slegnu ona ramenima. - Ništa posebno. Kako je bilo kod Von-Vona? - Re ći ću ti za koji tren - re če Hari. - Čuj, Hermio-na, zar ne možeš...? - Ne, ne mogu - re če ona odse čno. - Zato nemoj ni da pitaš. - Mislio sam da si možda, znaš, tokom Boži ća... - Debela dama je ta koja je popila bure petsto godi na starog vina, Hari, a ne ja. I kakve su to važne vesti koje si želeo da mi k ažeš? Izgledala je odviše žustro da bi ce c njom raspra-v ljao, te Hari odustade od razgovora o Ronu i prepri ča joj sve što je saznao prisluškuju ći razgovor Melfoja i Snejpa. Kada je završio, Hermiona je na trenutak zamišljeno sedela, a zatim re če: - Zar ne misliš...? - ...da se pretvarao da nudi pomo ć kako bi prevario Melfoja da mu kaže šta radi? - Pa, da - re če Hermiona. - Ronov tata i Lupin misle to isto - progun ña Hari. - Ali to definitivno dokazuje da Melfoj nešto plani-ra, to ne možeš da p orekneš. - Ne, ne mogu - odgovori ona polako. - I da dela po Voldemorovim nare ñenjima, baš kao što sam i govorio! - Hmm... da li je iko od njih dvojice zapravo pomen uo Voldemorovo ime? Hari se namršti pokušavaju ći da se seti. Hari Pošer u Polukrvni Princ 345 - Nisam siguran... Snejp je definitivno rekao „Tvoj gospodar", a ko bi drugi to mogao da bude? - Ne znam - re če Hermiona grizu ći se za usnu. - Mo-žda njegov otac? Ona se zagleda preko sobe, o čevidno izgubljena u mi-slima, čak i ne primetivši Lavander, koja je golicala Rona. - Kako je Lupin? - Nije baš najbolje - re če Hari, i ispri ča joj sve o Lupinovoj misiji me ñu vukodlacima i teško ćama c koji-ma se suo čava. - Da li si čula za tog Fenrira Surog? - Da, jesam! - re če Hermiona, preneražena. - A i ti si, Hari! - Kada, na istoriji magije? I sama dobro znaš da ni -kada nisam slušao... - Ne, ne, ne na istoriji magije... Melfoj je njime pri-pretio Bordžinu! - re če Hermiona. - Tamo u Nokturn-ale-ji, zar se ne se ćaš? Rekao je Bordžinu da je Suri stari po-rodi čni prijatelj i da će on proveravati Bordžinov na-predak! Hari zinu. - Zaboravio sam! Ali to dokazuje da je M elfoj Smrtožder, kako bi ina če mogao da bude u kon-taktu sa Surim i da mu nare ñuje šta da radi? - To jeste prili čno sumnjivo - uzdahnu Hermiona. -Sem ako... - Ma daj - re če Hari u o čajanju - ovo ne možeš da za-obi ñeš! - Pa... postoji mogu ćnost da je u pitanju prazna pret-nja. - Neverovatna si, stvarno jesi - re če Hari odmahuju- ći glavom. - Vide ćemo ko je u pravu... poješ ćeš ćeš svo-je re či, Hermiona, baš kao i Ministarstvo. A, da, još sam se i posva ñao sa Rufusom Skrimdžerom... I ostatak ve čeri im je protekao u ku ñenju ministra magije, jer je Hermiona, kao i Ron, mislila da je, posle 346 Džoan K. Rouling svega što je Ministarstvo priredilo Hariju prošle g o-dine, stvarno drsko od njih da sada traže pomo ć od Hari- ja- Novo polugodište je narednog jutra po čelo c prijat-nim iznena ñenjem za šestake: tokom no ći, na oglasnu ta-blu dnevnog boravka bio je prikuca n veliki natpis:

ČASOVI PREBACIVANjA Ako imate sedamnaest godina, ili ćete navršiti sedamnaest 31. avgusta, ili pre toga datuma, kvalifikovani ste za dvanaestonedeljni kurs časova prebacivanja kod instruktora prebacivanja iz Ministarstva magije. Molimo vas da se prijavite ispod • ukoliko želite da učestvujete. - ••• Cena: 12 galeona. Hari i Ron se pridružiše gomili ljudi koji su se gu -rali oko obaveštenja i na smenu upisivali imena ispod njega. Ron je upravo iz vadio pero da se prijavi ispod Her-mione, kada se iza njega stvori Lavander, rukama mu pre-kri o či i uzbu ñeno re če: - Pogodi ko je, Von-Vone? - Ha-ri se okrenu i vi de Hermionu kako se oholo udaljava; on je sustiže, nemaju ći nikavu želju da ostane sa Ronom i Lavander, ali na njegovo iznena ñenje, Ron ih sustiže od-mah iza rupe u portretu, jarkocrvenih ušiju, nezadovolj-nog izraza lica. Bez re či, Hermiona ubrza korak ne bi li sustigla Nevila. - Dakle... irebactanje - re če Ron stavivši Hariju do znanja svojim tonom da ova j ne treba da spominje ovo što se upravo odigralo. - Trebalo bi da bude zabavno, je li? Hari Pošer u Polukrvni Princ 347 - Pojma nemam - re če Hari. - Možda je bolje kada sam to radiš, ja nisa m baš mnogo uživao kada me je Dam-bldor poveo sa sobom. - Zaboravio sam da si ti to ve ć radio... bilo bi mi bo-lje da položim test iz prve - re če Ron deluju ći nervozno. - Fredu i Džordžu je to uspelo. - Ipak, Čarli je prvi put pao, zar ne? - Da, ali Čarli je ve ći od mene - Ron izvi ruke ispred tela, kao da je go rila - tako da Fred i Džordž nisu mnogo pri čali o tome... makar ne njemu u lice... - A kada možemo da polažemo sam ispit? - Čim napunimo sedamnaest. Za mene je to ve ć sada, u martu! - Da, ali ne ćeš mo ći da se prebacuješ ovde, u zamku... - Nije u tome stvar, zar ne? Svi će znati da bih mogao da se prebacujem kada bih hteo. Ron nije bio jedini koji je bio uzbu ñen pri pomisli na irebacivanje. Celog tog dana mnogo se pri čalo o predsto-je ćim časovima. Svi su mnogo polagali na to može li ne-ko da nestaje i pojavljuje se po volji. - Baš će biti kul kada budemo mogli da samo... - Šej-mus p ucnu prstima ne bi li dočarao nestajanje. - Moj po- ñak Fergus to stalno radi da bi me iznervirao, ček” samo kad i ja to budem mogao... ne će više imati nijedan miran trenutak u životu... Izgubljen u vizijama ove radosne mogu ćnosti, on mah-nu svojim štapi ćem sa prevelikim oduševljenjem, te ume-sto da proizvede v odoskok čiste vode, što je toga dana bio predmet časova čini, on ispusti debeo mlaz, kao iz creva, koji se odbi o plafon i pogodi profesora Flitvi-ka pravo po nosu. - Hari se ve ć irebacivao - re če Ron pomalo posti ñe-nom Šejmusu, pošto se profesor Flitvik osušio jednim zamahom svog štapi ća i zadao Šejmusu da ispisuje re če- 348 Džoan K. Rouling nice (Ja sam čarobnjak, a ne babun koji višla ššaiom). -Dam... ov aj... neko ga je poveo sa sobom. Pridruženo ireba-civanje, znaš. - Opa! - prošaputa Šejmus, i on, Din i Nevil nagnu- še glave malo bliže, ne bi li čuli kakav je ose ćaj ireba-civaši se. Ostatak dana, Hari je bio pretr pan zahtevima ostalih šestaka da opiše ose ćaj irebacivanja. Ne samo da ih nije odvratio ve ć su svi delovali o čarano dok im je objašnjavao koliko je to neprijatno, i još je odgovarao na detaljna pitanja u deset do osam te ve čeri, kada je bio primoran da slaže i kaže da mora da vra ti knjigu u bi-blioteku, ne bi li im pobegao da na vreme stigne na čas kod Dambldora. Lampe u Dambldorovoj kancelariji behu upaljene, a p ortreti prethodnih direktora tiho su hrkali u svojim ramovima, dok je sito-za-mi sli ponovo spremno ležalo na stolu. Dambldorove šake ležale su pokraj njega, des na ugljenisana i ispe čena kao i obi čno. Činilo se da uop-šte nije zarasla, i Hari se zapita, možda ve ć po stoti put, šta li je izazvalo tako neobi čnu povredu, ali ne re- če to glasno. Dambldor je rekao da će kad-tad saznati, a, u svakom slu čaju, imao je drugu temu

o kojoj je želeo da po-pri ča. Ali pre nego što je Hari stigao da kaže bilo šta o Snejpu i Melfoju, Dambldor progovori. - Čujem da si se tokom boži ćnih praznika sreo sa mi-nistrom magije? - Da - re če Hari. - Nije baš zadovoljan mnome. - Ne - uzdahnu Dambldor. - A nije zadovoljan ni mn ome. Moramo da se trudimo da ne pokleknemo pod na-šim mukama, Hari, ve ć da nastavimo da se borimo dalje. Hari se kiselo naceri. - Hteo je da kažem čarobnja čkom društvu da Mini-starstvo sjajno radi svoj posao. Dambldor se nasmeši. Hari Pošer u Polukrvni Princ 349 - To je prvobitno bila Fadžova ideja, znaš. Tokom p o-slednjih dana njegovog ministrovanja, dok se o čajni čki trudio da zadrži fotelju, zahtevao je sastanak c tobom, nadaju ći se da ćeš mu pružiti podršku... • - Posle svega što je Fadž u činio prošle godine? - re- če Hari ljutito. - Posle Ambridžove? - Rekao sam Kornelijusu da nema nikakve šanse, ali sama ideja nije nestala kada je on napustio kabinet. Ne-koliko sati posle Skrimd žerovog imenovanja mi smo se su-sreli i on je zahtevao da organizujem sastanak c tobom... - Zna či, zato ste se sva ñali! - izlete Hariju. - Pisa-lo je u Dnevnom irorok u. - Ponekad se i Proroku desi da objavi istinu - re če Dambldor - pa makar i slu čajno. Da, zato smo se sva ñali. Pa, čini se da je Rufus najzad našao na čin da te satera u ćošak. - Optužio me je da sam „Dambldorov čovek, skroz-na-skroz". - Baš neu čtivo od njega. - Rekao sam mu da jesam. Dambldor zausti da nešto kaže, ali zatim ponovo za- tvori usta. Iza Harija, feniks Fokes ispusti dubok, ne-žno melodi čan usklik. Hari se silno zbuni i postidi ka-da iznenada shvati da Dambldorove jarkop lave o či deluju prili čno vlažno, te se žurno zagleda u svoja kolena. Me- ñutim, kada je Dambldor progovorio, glas mu je bio posve smiren. - Veoma sam dirnut, Hari. - Skrimdžer je želeo da zna kuda idete kada niste n a Hogvortsu - re če Hari i dalje netremice zure ći u svoja kolena. - Da, veoma je radoznao po tom pitanju - re če Dam-bldor, zvu čeći veselo sada, i Hari pomisli da je bezbed-no da ponovo podigne pogl ed. - Čak je pokušao da me uho- 350 Džoan K. Rouling di. Krajnje zabavno, stvarno. Postavio je Douliša d a me prati. To nije prošlo baš najsre ćnije. Ve ć sam jednom bio primoran da ureknem Douliša; u činio sam to ponovo uz veliko žaljenje. - Zna či, i dalje ne znaju kuda idete? - upita Hari na-daj ući se da će dobiti još neku informaciju o ovoj in-trigantnoj temi, ali se Dambldor prosto nasmeši preko svojih polumese častih nao čara. - Ne, ne znaju, a još uvek nije pravo vreme ni da t i sa-znaš. A sada, predlažem da se bacimo na posao, sem uko-liko nema još nešto. ..? - Zapravo, ima, gospodine - re če Hari. - Radi ce o Melfoju i Snejpu. - Profesoru Snejpu, Hari. - Da, gospodine. Čuo sam ih kako pri čaju tokom žurke profesora Pužoroga... pa, zapravo sam ih pratio... Dambldor je saslušao Harijevu pri ču sa bezizražaj-nim licem. Kada je Hari završio, on je nekoliko trenu-taka ćutao, a zatim re če: - Hvala ti što si mi to rekao, Hari, ali predlažem ti da ne misliš o tome. Ne verujem da je to od velikog zna čaja. - Nije od velikog zna čaja? - ponovi Hari c nevericom. - Profesore, da li ste razumeli...? - Da, Hari, budu ći da sam blagosloven izuzetnom mu-droš ću, razumeo sam sve što si mi rekao - re če Dam-bldor pomalo oštro. - Mislim da bi možda moga o da raz-motriš i mogu ćnost da sam razumeo više no ti. Pona-vljam, drago m i je što si mi se poverio, ali dozvoli da te razuverim: nisi mi re kao ništa što bi me uznemirilo.

Hari je sedeo u besnoj tišini, streljaju ći Dambldora pogledom. Šta se zbiva? Da li to zna či da je Dambldor zbilja naredio Snejpu da sazna šta to Melfoj radi, što bi zna čilo da je od Snejpa ve ć čuo sve što mu je Hari Hari Pošer u Polukrvni Princ 351 upravo rekao? Ili ga je zapravo brinulo ono što je čuo, ali se pretvarao da nije tako? - Dakle, gospodine - re če Hari glasom za koji se nadao da zvu či smireno i uljudno - vi definitivno i dalje veru-jete...? - Do sada sam ve ć jednom bio dovoljno tolerantan da ti odgovorim na to pitanje - re če Dambldor, ali više raje zvu čao nimalo tolerantno. - Moj odgovor se nije pro-menio. - Nego šta nego nije - za ču se sarkasti čan glas. Fine-as Nigelus o čigledno se samo pretvarao da spava. Dam-bldor nije obra ćao pažnju na njega. - A sada, Hari, moram da insistiram da nastavimo. Ima mnogo važnijih stvari o kojima moram c tobom da raspravljam ve čeras. Hari je sedeo tu, ose ćaju ći se buntovno. Šta bi bilo da on odbije da se prome ni tema, kada bi insistirao da za-stupa slu čaj protiv Melfoja? Kao da mu je pro čitao mi-sli, Dambldor zavrte glavom. - Eh, Hari, kako se često ovo dešava, čak i me ñu naj-boljim prijateljima! Svaki od nas veruje da je ono što on ima da kaže mnogo va žnije od bilo čega što drugi ima da iznese! - Ne mislim da je to što vi imate da kažete nevažno , gospodine - re če Hari kruto. - Pa, potpuno si u pravu, pošto zbilja nije - re če Dambldor živahno. Ve čeras ću da ti pokažem dva se ća-nja, oba dobijena uz ogromne poteško će, a drugo je, mi-slim, možda i najvažnije koje sam ikada dobio. Hari na to ništa ne re če. I dalje se ose ćao besnim zbog na čina na koji je primljeno ono što mu je poverio, ali nije znao šta bi dobio daljom raspravom. - Dakle - re če Dambldor zvonkim glasom - sastali smo se ve čeras da nastavimo c pri čom o Tomu Ridlu, koga 352 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 353 smo poslednjeg časa ostavili na pragu godina koje su mu predstojale na Hogvortsu. Seti ćeš se koliko je bio uzbu- ñen kad je otkrio da je čarobnjak, kako je odbio moje dru-štvo na putu do Dijagon-aleje, a da sam ga ja, za uzvrat, upozorio da ne nastavlja sa kra ñama kada stigne u školu. - Pa, došao je i po četak školske godine, a zajedno c njim i Tom Ridl, t ihi de čak u polovnoj odori, koji se po-strojio sa ostalim prv acima ne bi li bio razvrstan. Sme-šten je u ku ću Sliterin gotovo istog trena kada mu je šešir za r azvrstavanje dodirnuo glavu - nastavi Dam-bldor mašu ći pocrnelom rukom ka polici na kojoj je le-žao šešir za razvrstavanje, drevan i nepomi čan. - Koli-ko je Ridlu trebalo da sazna da je čuveni osniva č ove ku- će mogao da razgovara sa zmijama, ne znam... možda je čuo te iste ve čeri. To saznanje moglo je samo da ga uzbudi i po-ve ća njegovu sujetu. - Me ñutim, ukoliko je i zastrašivao ili impresioni-rao s voje kolege Sliterince praktikovanjem nemuštog jezika u njihovom dnevnom b oravku, ni re č o tome nije stigla do osoblja. Nije pokazivao nikakve vidljive znake osionosti ili nasilništva. Kao neuobi čajeno talento-vano i zgodno siro če, prirodno je što je zadobio pažnju i naklonost osoblja gotovo od trenut ka svog dolaska. Či-nilo se da je u čtiv, tih i željan znanja. Gotovo svi behu prijatno iznena ñeni njime. - Gospodine, zar im niste rekli kakav je bio kada s te ga sreli u sirotištu? - upita Hari. - Ne, nisam. Iako nije pokazivao ni trunke kajanja , mogu će je da mu je bilo žao zbog toga kako se ranije pona-šao, i da je odlu čio da okrene novi list. Odlu čio sam da mu pružim tu priliku. Dambldor zastade i ispitiva čki pogleda u Harija, ko-ji je zaustio da nešto kaže . Opet ta Dambldorova sklo- nost da veruje ljudima uprkos neoborivim dokazima d a to ne zaslužuju! Ali onda se Hari setio ne čega...

- Ali niste mu sŠvarno poverovali, gospodine, zar ne? Rekao mi je... Rddl koji je izašao iz onog dnevnika re-kao je: „Dambldor me nikada nije voleo, za razliku od ostalih nastavnika." - Recimo samo da nisam uzeo zdravo za gotovo da je on vredan poverenja - re če Dambldor. - Kao što sam ve ć re-kao, odlu čio sam da ga pomno posmatram, što sam i činio. Ne mogu da se pretvaram da sam u po četku mnogo toga sa-znao drže ći ga na oku. Bio je veoma rezervisan u mom prisustvu. Ose ćao je, siguran sam u to, da mi je, u trenut-ku ushi ćenja zbog saznanja koji je njegov pravi identitet, rekao previše o sebi. Pazio je da nikada više ne otkri-je toliko, ali nije mogao da povu če ono što mu se omaklo u uzbu ñenju, niti ono što mi je poverila gospo ña Kol. Me ñutim, bio je dovoljno razborit da i ne pokušava da me šarmira kao što je šarmirao mnoge moje kolege. - Dok je završavao razrede u školi, okupio je oko s e-be grupicu predanih prijatelja. Zovem ih tako, u nedo-statku boljeg izr aza, iako sam ti ve ć rekao da Ridl, bez sumnje, nije ose ćao nikakvu prisnost ni sa jednim od njih. Ova grupi ca je stekla neku vrstu mra čne slave unutar zamka. Bila je to šarolika grupica. Mešavina slabih, koji traže zaštitu, ambicioznih, k oji traže da podele ne čiju slavu, i siledžija, koji su težili ka vo ñi koji bi mogao da im pokaže prefinjenije oblike okrutnosti. Drugim re čima, bile su to prete če Smrtoždera, a neki od njih su zbilja i postali prvi Smrtožderi, n akon što su napustili Hogvorts. - Pod strogom Ridlovom kontrolom, nikada nisu uhva- ćeni u nedelu, iako je njihovih sedam godina na Hogvortsu obeleženo nizom neprijatnih incidenata c kojima nika-da nisu uspeli da ih na pravi na čin povežu, od kojih je, 354 Džoan K. Rouling naravno, najozbiljniji bio otvaranje Dvorane tajni, što je prouzrokovalo smrt jedne devoj čice. Kao što znaš, Ha-grid je pogrešno optužen za t aj zlo čin. - Nisam uspeo da prona ñem mnogo se ćanja na Ridla iz hogvortskih dana - re če Dambldor položivši svoju uve-lu ruku na sito-za-mis li. - Od svih koji su ga tada pozna-vali, retko ko je spreman da pri ča o njemu. Isuviše su prestrašeni. Ono što znam, otkrio sam nakon što je on napustio Hogvo rts, posle mnogo mukotrpnog truda, tek kada sam ušao u trag nekolicini kojima s am na prevaru izmamio pokoju re č, i nakon što sam pretraživao stare spise i ispitiv ao normalske i čarobnja čke svedoke. - Oni koje sam uspeo da ubedim da pri čaju o njemu re-kli su mi da je Ridl bio opsednut svojim roditeljima. To je, naravno, razuml jivo. Odrastao je u sirotištu i pri-rodno je što je želeo da sazna kako je dospeo tamo. Čini se da je uzalud tragao za bilo kakvim pomenom Toma Ridla Starijeg n a štitovima u sobi sa trofejima, na spiskovi-ma asistenata u starim škols kim arhivama, čak i u knji-gama iz čarobnja čke istorije. Najzad je morao da prihva-ti da njegov otac nikada nije kro čio na Hogvorts. Pret-postavljam da je tada zauvek o dbacio svoje ime, preuzeo identitet Lorda Voldemora, i po čeo da istražuje poro-dicu svoje dotada prezrene majke... žene za koju je, seti- ćeš se, verovao da ne može biti veštica ako je poklekla toj sramotnoj ljudskoj slabosti zva noj smrt. - Jedino polazište beše mu „Marvolo", što je, kako je saznao od uprave sirotišta, bilo ime oca njegove maj-ke. Najzad, pos le mukotrpnog istraživanja po starim knjigama čarobnja čkih porodica, otkrio je postojanje Sliterinovih preživelih naslednika. A u leto kad je na-punio šes naest godina, napustio je sirotište u koje se svake godine vra ćao, i krenuo da potraži svoje rsfake Ispijene. A sada, Hari, molio bih te da ustaneš... Hari Pošer u Polukrvni Princ 355 Dambldor se podiže, i Hari vide da on ponovo drži m alenu kristalnu bo čicu ispunjenu uskovitlanim, biser-nim se ćanjem. - Bio sam veoma sre ćne ruke kada sam ovo uspeo da prikupim - re če on sipaju ći svetlucavu masu u sito-za--misli. - Kao što ćeš i sam shvatiti kada ga budeš isk^-sio. Ho ćemo li? Hari zakora či prema kamenom sudu i pokorno se sagnu sve dok mu lice ne utonu kroz površinu se ćanja; iskusio je poznat ose ćaj padanja kroz ništavilo, a zatim se sru- čio na prljav kameni pod u gotovo potpunoj tmini. Bilo mu je potrebno nekoliko sekundi da prepozna me -sto, a za to vreme Dambldor mu se pridružio. Ku ća Ispi-jenih sada je bila neopisivo prljavija od i čega što

je Ha-ri ikada video. Tavanica je bila prekrivena g ustom pau či-nom, pod naslagama štroke; bu ñava i trula hrana ležala je na stolu izme ñu mnoštva skorelih sudova. Jedina svetlost dopirala je iz pra vca treperave sve će smeštene kraj nogu čoveka toliko zaraslog u kosu i bradu da Hari nije m ogao da mu vidi ni oči ni usta. Ležao je srozan u fotelji kraj kamina, i Hari se na tren zapita da nije mrtav. Ali tada se za ču glasna lupa na vratima i čovek se uz trzaj probudi, podigavši štapi ć u desnoj ruci, a kratak nož u levoj. Vrata se uz škripu otvoriše. Tu na pragu, drže ći sta-romodnu lampu, stajao je dečak koga je Hari odmah prepo-znao: visok, bled, tamn okos i zgodan - tinejdžer Voldemor. Voldemorov pogled polako pre ñe preko ćumeza, a za-tim spazi čoveka u fotelji. Nekoliko sekundi su se gle-dali, a zatim se čovek teturaju ći uspravi, začangrljavši mnogobrojnim praznim bocama koje su mu s e nalazile pod nogama. - TI! - zagrme on. - TI! I pijano nagrnu na Ridla visoko podigavpš štapi ć i nož. 356 Džoan K. Rouling - Sšani. Ridl progovori nemuštim jezikom. Čovek zako či, su-darivši se sa stolom, a bu ñavo posu ñe uz tresak popada po podu. Zurio je u Ridla. Zavla dao je dug tajac dok su od-meravali jedan drugog. Čovek ga najzad prekide. - Ti govoriš njime? - Da, ja govorim njime - re če Ridl. On krenu napred kroz sobu, pustivši da se vrata zalupe za njim. Hari nije mogao a da ne oseti samoprekorno divljenje prema Volde-morovom potpunom odsustvu straha. Njegovo lic e je izra-žavalo samo ga ñenje i možda razo čaranje. - Gde je Marvolo? - upita on. - Mršav je - re če ovaj drugi. - Umro upe mnogo godi-na, zar ne? Ridl se namršti. -Akosi onda ši? - J a sam Morfin, je l” da? - Marvolov sin? -Naravno dajesam, nego... Morfin skloni kosu sa svog prljavog lica ne bi li b olje osmotrio Ridla, i Hari primeti da na desnoj ruci nosi Marvolov prsten sa c rnim kamenom. - Mislio sam da si onaj Normalac - prošaputa Mor-fi n. - Sšrašno li čiš na onog Normalca. - Kog Normalca? - oštro će Ridl. - Onog Normalca za kogse moja sesšra zagrejala, ono g ššo živi u velikoj ku ći ireko iuša - re če Morfin i neo čekivano pljunu na pod izme ñu njih. - Baš li čiš na njega. Ridla. Ali on je sada mašoriji, je l” da? Sš ariji je od šebe, kad boljerazmislim... Morfin je delovao pomalo ošamu ćeno i neznatno se klatio, i dalje stežu ći ivicu stola radi potpore. - On doš”o nazad, vidiš - re če on glupavo. Hari Pošer u Polukrvni Princ 357 Voldemor je zurio u Morfina, kao da procenjuje svoj e mogu ćnosti. Sada mu pri ñe malo bliže i re če: - Ridl se vrašio? - Jes”, osšavio ju je, a šako joj u šreba kad se ud ala za ñubre! - re če Morfin ponovo pljunuvši na pod. - Oilja č-kala nas je, znaš, upe nego ššo je iobegla! Gde je meda-ljon, je li, gdeje Slišerinov medaljon? Voldemor mu ne odgovori. Morfin je ponovo po čeo da besni. Vitlao je nožem i vikao: - Obeš časšila nasje, jecme, Ša mala drolja! A ko si ši, šš o dolaziš “vamo u iiŠaš za sve Šo? Sveje šo gošovo, zar ne... gošov oje... On skrenu pogled, malkice se zateturavši, a Volde-m or krenu ka njemu. Istog časa se spusti neprirodna ta-ma, ugasivši Voldemorovu la mpu i Morfinovu sve ću, ugasivši sve... Dambldorovi prsti se čvrsto skupiše oko Harijeve ruke i odmah zatim ve ć su jezdšš nazad ka sadašnjosti. Nežna zlatna svetlost u Dambldorovoj kancelariji kao da je zaslepela Harija posle one neprobojne tmi ne. - Zar je to sve? - odmah će Hari. - Zašto se zamra či-lo, šta se dogodilo? - Jer se Morfin nije se ćao ni čega od tog trenutka pa nadalje - re če Dambldor pokazavši Hariju da sedne na svoje mesto. - Kada se slede ćeg jutra probudio, ležao je na podu, sasvim sam. Marvolov prsten je ne stao.

- U me ñuvremenu, u seocetu po imenu Mali Henglton, služavk a je jurcala duž glavne ulice vrište ći kako se u dnevnoj sobi velike ku će nalaze tri leša: Tom Ridl Sta-riji i njegovi otac i majka. - Normalske vlasti su bile zbunjene. Koliko sam oba -vešten, ni do dana današnjeg ne znaju kako su Ridlovi umrli, jer kletva Avada ke davra obi čno ne ostavlja trag... čast izuzetku koji stoji preda mnom - dodade Dam-bld or klimnuvši glavom ka Harijevom ožiljku. - Mini- 358 Džoan K. Rouling starstvo je, c druge strane, odmah znalo da je ovo ubistvo čarobnja čko maslo. Takoñe su znali da osu ñivani mrzitelj Normalaca živi c druge strane doline , preko puta ku će Ridlovih, mrzitelj Normalaca koji je ve ć jednom utamni- čen zbog napada na jednog od ubijenih ljudi. - Stoga je Ministarstvo pozvalo Morfina. Nisu mo-ra li da ga ispituju, niti da koriste veritaserum ili le-gilimenciju. Na licu mes ta je priznao ubistvo, odaju ći detalje koje je samo ubica mogao da zna. Ponosan je, rekao je, što je pobio Normalce, i dodao da je svih tih godina čekao da mu se ukaže prilika. Predao je svoj štapi ć, za koji je dokazano da je iskoriš ćen za ubistvo Ridlovih. I bez ikakvog opiranja dopustio je da ga odvedu u A skaban. Jedino što ga je uzrujalo bila je činjenica da je nestao prsten njegovog oca. „Ubi će me što sam ga izgubio", stal-no iznova je ponavljao svojim hap siocima. „Ubi će me što sam izgubio njegov prsten." I to je, o čigledno, sve što je od tog trenutka progovarao. Ostatak života proveo je u Askabanu, ža le ći za gubitkom poslednjeg preostalog predmeta Marvolovog nasledstva, i sahran jen je pored za-tvora zajedno sa drugim sirotim dušama koje su preminu-le unutar njegovih zidina. - Zna či Voldemor je ukrao Morfinov štapi ć i upo-trebio ga? - re če Hari uspravivši se na stolici. - Tako je - re če Dambldor. - Nemamo nikakva se ćanja koja bi nam to pokazala, ali mislim da je sasvim izvesno šta se odigralo. Voldem or je okamenio svog strica, uzeo njegov štapi ć, i produžio preko doline do „velike ku će preko puta". Tu je ubio Normalca koji je napustio njegovu vešti čju majku i, pride, svoje normalske babu i dedu, za-tiru ći seme ostatku bezvredne loze Ridlovih, osvetivši s e ocu koji ga nikada nije želeo. Zatim se vratio u udžeri -cu Ispijenih, izveo složenu magijsku čin koja će usaditi lažna se ćanja u um njegovog strica, položio Morfinov Hari Pošer u Polukrvni Princ 359 štap kraj njegovog onesveš ćenog vlasnika, ukrao drevni prsten koji je ovaj nosio, i otišao. - A Morfin nikada nije shvatio da on to nije u činio? - Nikada - re če Dambldor. - Dao je, kao što rekoh, pu-no i hvalis avo priznanje. - Ali sve vreme je imao ovo pravo se ćanje na njega! - Da, ali bila mi je potrebna sva moja veština legi -limensa da ga izmamim iz njega - re če Dambldor. - A i što bi iko hteo da dublje za ñe u Morfinov um kada je ovaj ve ć priznao zlo čin? Me ñutim, uspeo sam da posetim Mor-fina tokom poslednjih nedelja njegovog života, onda ka-da sam već pokušavao da otkrijem o Voldemorovoj pro-šlosti što više mogu. Izvukao sam ovo se ćanje uz veli-ke poteško će. Kada sam video šta sadrži, pokušao sam da ga isk oristim ne bih li sredio da Morfina puste iz Askabana. Me ñutim, pre nego što je Ministarstvo done-lo odluku, Morfin je umro. - Ali kako Ministarstvo nije shvatilo da je Volde-m or sve to podmetnuo Morfinu? - upita Hari ljutito. -Tada je bio maloletan, zar n e? Mislio sam da mogu da ot-kriju maloletni čku magiju! - Sasvim si u pravu... mogu da otkriju magiju, ali ne i po činioca: seti ćeš se da te je Ministarstvo okrivilo za lebde ću čin koju je, zapravo, izveo... - Dobi - zareža Hari. Ta nepravda još ga je izjedal a. - Zna či, ako ste maloletni, a izvodite magiju u ku ći od-rasle veštice ili čarobnjaka, Ministarstvo ne će zna-ti? - Svakako ne će biti u stanju da razlu če ko je izveo ma-giju - re če Dambldor nasmešivši se kad vide izraz veli-ke ogor čenosti na Harijevom licu. - Pouzdaju se u rodi-telje veštica i čarobnjaka da nateraju svoje potomke na poslušnost u svojoj ku ći.

360 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 361 - Pa to su gluposti - obrecnu se Hari. - Vidite šta se ovde dogodilo, vidite šta je bilo sa Morfinom! - Slažem se - re če Dambldor. - Šta god Morfin bio, nije zaslužio da umre na taj način, okrivljen za ubistva koja nije po činio. Ali ve ć je kasno, a želim da vidiš još jedno prise ćanje pre no što se rastanemo... Dambldor iz unutrašnjeg džepa izvadi još jednu kri- stalnu bo čicu i Hari opet zaneme, setivši se da je Dam-bldor rekao da je ovo najvažnija koju je dosad prikupio. Hari primeti da sadržaj c teško ćom ulazi u sito-za-mi-sli, kao da se neznatno zgrušao. Da li su se ćanja ispari-la? - Ovo ne će dugo potrajati - re če Dambldor kada je na-pokon ispraznio bo čicu. - Vrati ćemo se za tili čas. A sad ponovo u sito-za-misli, onda... I Hari ponovo propade kroz srebrnu iovršinu, ovaj p ut sletevši ta čno ispred čoveka koga je odmah prepo-znao. Beše to mnogo mla ñi Horacije Pužorog. Hari se to-liko navikao da ga g leda ćelavog da mu je prizor Pužoro-ga sa gustom, sjajnom kosom boje slame bio prili čno uzne-miruju ć. Izgledao je kao da je pokrio glavu slamom, iako j e na temenu ve ć imao ćelavo par če kože veli čine galeo-na. Njegovi brkovi, manje masivni no što su to bili ovih dana, behu ri ćkastoplavi. Još nije bio zdepast kao Pu-žorog kojeg je Hari poznavao, iako su mu zla tni dugmi ći na bogato izvezenom prsluku bili pod prili čnim napo nom. Njegova mala stopala odmarala su se na somotskom jastu či ću, a on se zavalio u udobnu fotelju sa naslonima za ruke, drže ći u jednoj ruci čašicu vina, a drugom pre-turaju ći po kutiji uše ćerenog ananasa. Kad se Dambldor pojavi kraj njega, Hari se osvrnu i vide da stoje u Pužorogovoj kancelariji. Šest mladi ća sedelo je oko Pužoroga, svi na tvr ñim ili nižim sedi- štima od njegovog, svi u dubokom pubertetu. Hari sm esta prepozna Ridla. Njegovo lice bilo je najlepše, i bio je najopušteniji od sv ih de čaka. Desna ruka mu je nehajno ležala na naslonu stolice. Uz trzaj, Hari p rimeti da on nosi Marvolov zlatno-crni prsten. Ve ć je bio ubio svog oca. - Gospodine, da li je istina da profesorka Veselomi -sla ide u penziju? - upita Ridl. - Tome, Tome, i kad bih znao, ne bih mogao da ti ka žem - re če Pužorog, mašu ći prekorno prstom prekrivenim še ćerom ka Ridlu, mada je neznatno pokvario utisak ti-me što mu je namignuo. - Moram priznati da bih v oleo da znam odakle dobijaš obaveštenja, mom če. Mnogo više znaš od polovine osoblja, odista. Ridl se nasmeši, a ostali de čaci prasnuše u smeh i zadivljeno ga pogledaše. - Uz tvoju neverovatnu sposobnost da znaš stvari ko -je ne bi smeo, i uz tvoje pažljivo laskanje ljudima od va-žnosti... uzgred, h vala ti na ananasu, potpuno si u pravu, tomije omiljeni... Dok su se de čaci kikotali, desi se nešto veoma čudno. Cela soba se ispuni gustom belom maglom, tako da Hari nije video ništa izuzev Dambldorovog lica, koji stajaše tik kraj njega. Zatim se kroz maglu prolomi Pužorogov glas, neprirodno glasan: -... loše ćeš završiši, mom če, uiamši moje re či. Magla se naglo raš čisti, kao što se i pojavila, a ipak, niko se nije o bazirao na nju, niti je iko pokazivao da se nešto neobi čno dogodilo. Unezveren, Hari se osvr-nu oko sebe kada mali zlatni sat koji je staja o na Pužo-rogovom stolu otkuca jedanaest sati. - Bože blagi, zar je ve ć toliko? - re če Pužorog. -Bolje da po ñete, momci, ina če ćemo svi biti u nevolji. 362 Džoan K. Rouling Lestrejndž, ho ću da završiš sastav do sutra, ina če ti sle-di kaznena nastava. Isto važi i za tebe, Ejvori. Pužorog se iskobelja iz fotelje i ponese praznu ča-šu do stola, dok su de čaci izlazili jedan po jedan. Ridl je, me ñutim, ostao poslednji. Hari je primetio da namer-no odugovla či, žele ći da bude sam u sobi sa Pužorogom. - Požuri, Tome - re če Pužorog okrenuvši se i shva-tivši da je ovaj još tu. - Ne želiš da te uhvate izvan kreveta u ovo doba, a još si i asistent... - Gospodine, želeo sam nešto da vas upitam.

- Onda pitaj, mom če, samo pitaj... - Gospodine, pitao sam se šta znate o....o Horkruks i-ma? A onda se to ponovi: gusta magla ispuni prostoriju. tako da Hari uopšte nije mogao da vidi ni Pužoroga ni Ridla; samo Dambldora, koji se smireno smeškao kraj nje-ga. A zatim Pužorogov glas ponovo odjeknu, kao i pre. - Ne znam nišša o Horkruksima, aida znam, m bih ši rekao! A sada da si se smesša izgubio odavde u nemoj da še ionovo čujem da ih iominješ! - To je to - re če Dambldor smireno stoje ći pokraj Ha-rija. - Vreme je da po ñemo. I Harijeva stopala napustiše pod, da bi nekoliko tr enutaka kasnije dotakla tepih ispred Dambldorovog stola. - To je sve što ima? - re če Hari tupo. Dambldor je rekao da je ovo najzna čajnije se ćanje od svih, ali Hari nije shvatao šta je to toliko zna čajno u njemu. Dobro, tu je bila ta magla, a i činjenica da je niko nije primetio beše čudna, ali, izuzev toga, izgledalo je da se ništa nije dogodilo, sem što je Ridl postavio pi-tanje, i nije dobio odgovor. - Kao što si možda primetio - re če Dambldor pono-vo sedaju ći za sto - to se ćanje je izmenjeno. Hari Pošer u Polukrvni Princ 363 - Izmenjeno? - ponovi Hari, i on sedaju ći. •p - Svakako - re če Dambldor. - Profesor Pužorog je datljao po sopstv enim sećanjima. - Ali zašto bi to u činio? “*•”* - Zato, rekao bih, što se stidi onoga čega ce ceha - re- če Dambldor. - Pokušao je da prepravi se ćanje ne bi li sebe prikazao u što boljem svetlu, izbrisavši delove koje nije želeo da vidim. To je, kao što si sigurno prime-tio, vrlo grubo izvedeno, što je dobro, jer pokazuje da je pravo se ćanje još tu, ispod izmena. - I tako ću ti, po prvi put, zadati doma ći zadatak, Ha-ri. Tvoj posao bi će da ubediš profesora Pužoroga da ti da pravo se ćanje, koje će, bez sumnje, biti najvažniji po-datak od svih. Hari se zagledao u njega. - Ali, gospodine - re če trude ći sa da mu glas odaje po-štovanje - ja vam sigurno nisam potreban... mogli biste da upotrebite legilim enciju... ili veritaserum... - Profesor Pužorog je izuzetno sposoban čarobnjak koji će o čekivati i jedno i drugo - re če Dambldor. - Mno-go je bolji u oklumenciji od siro tog Morfina Ispijenog, a za čudio bih se kada bih otkrio da sa sobom ne nosi pro -tivotrov za veritaserum još otkako sam ga prisilio da mi da ovu travestiju od se ćanja. - Ne, mislim da bi bilo glupo pokušavati da silom izvu čemo istinu od profesora Pužoroga, i to bi nanelo više štete nego koristi. N e želim da on napusti Ho-gvorts. Me ñutim, i on ima slabosti, kao i svi mi, a ja ve-ruje m da si ti jedina osoba koja bi mogla da probije njego-ve odbrane. Od velike je važnosti da nabavimo pravo se- ćanje, Hari... koliko je to važno, zna ćemo tek kada bude-mo videli pravu stvar. Stoga, sre ćno... i laku no ć. Pomalo zate čen ovim naglim otpuštanjem, Hari brzo sko či. 364 Džoan K. Roultg - Laku no ć, gospodine. Dok je zatvarao vrata za sobom, razgovetno je čuo Fi-neasa Nigelusa kako kaže: - Ne razumem zašto bi de čak to mogao da izvede bolje od tebe, Dambldore. - Ne bih ni o čekivao da razumeš, Finease - odgovori Dambldor, a F okes ispusti još jedan dubok, melodi čan krik. 18. Ro ñendanska iznena ñenja Slede ćeg dana Hari je Ronu i Hermioni ispri čao ka-kav mu je zadatak Dambldor poverio, iako odvojeno, jep je Hermiona i dalje odb ijala da ostane u Ronovom prisustvu duže nego što je potrebno da mu uputi pre zriv pogled. Ron je mislio da Hari ne će imati nikakvih problema sa Pužorogom. - On te obožava - re če on za vreme doru čka, nonša-lantno mašu ći viljuškom punom prženih jaja. - Ne će ti ništa odbiti, je l” dd? Pogotovo ne svom malom Princu napitaka. Samo ga sa čekaj posle časa danas po podne i pi-taj ga. Hermiona je, me ñutim, sumornije gledala na to. - Mora da je rešen da sakrije šta se zaista dogodil o kad ni Dambldor nije uspeo da to izvu če iz njega - re če ona tihim glasom, dok su stajali u napuštenom,

snežnom dvorištu za vreme odmora. - Horkruksi... Ho rkruksi... nisam ni čula za njih... - Nisi? Hari je bio razo čaran; nadao se da će Hermiona mo ći da mu da neki nagoveštaj šta su to Horkruksi. - Mora da je to neka izuzetno napredna mra čna magija, jer zašto bi ina če Voldemor želeo da zna o njima? Mi- 366 Džoan K. Rouling slim da će ti biti teško da dobiješ tu informaciju, Ha-ri, m ora ćeš da budeš veoma pažljiv kada budeš prišao Pužorogu, smisli ne ku strategiju... - Ron misli da bi trebalo da ga sa čekam posle časa na-pitaka danas po podne... - A, pa ako Von-Von tako misli, bolje da tako i u či-niš - re če ona odmah se razbesnevši. - Uostalom, kada je Von-Von pogrešio u proceni? - Hermiona, zar ne možeš... - Ne! - re če ona ljutito, i odjuri ostavivši Harija samog u sn egu do članaka. Časovi napitaka su ovih dana bili ionako dovoljno ne prijatni, pošto su Hari, Ron i Hermiona morali da dele klupu. Danas je Hermiona okrenula svoj kotao na drugu stranu stola kako bi bila bliže Erniju, i ignori-sa la je i Harija i Rona. - Šta si joj ši u činio? - promrmlja Ron Hariju, po-smatraju ći Hermionin nadmeni profil. Ali pre nego što je Hari mogao da mu odgovori, Pu-ž orog je iz prednjeg dela prostorije pozvao na tišinu. - Smirite se, smirite se, moli ću! Brzo, hajde, imamo dosta toga da pre ñemo danas po podne! Golpalotov Tre ći zakon... ko može da mi kaže...? Gospo ñica Grendžer može, naravno! Hermiona punom brzinom odrecitova: - Golpalotov-Tre ći-zakon-isti če-da- će-protivotrov-za-mešavinu-otrova-biti-jednak-ili-ve ći-zbiru-protivotrova-za-sva-ki-od-zasebnih-sastojaka. - Ta čno tako! - ozari se Pužorog. - Deset poena za Grifi ndor! A sada, ako uzmemo Golpalotov Tre ći zakon kao istinit... Hari je rešio da se pouzda u Pužorogovu re č da je Golpalotov Tre ći zakon istinit, jer nije razumeo ništa Hari Pošer u Polukrvni Puini 36; od izre čenog. Čini se da niko osim Hermione nije uspeo da prati on o što je Pužorog slede će rekao... - ...što zna či da, naravno, pod pretpostavkom da smo postigli pr avilnu identifikaciju sastojaka napitka po-mo ću Skarpinove otkrivaju će čini, naš prvenstveni cilj nije relativno jednostavno odabira nje protivotrova za te sastojke same po sebi, ve ć da prona ñemo dodatu kom-ponentu koja će, gotovo alhemijskim procesom, pretvori-ti ove razli čite elemente... Ron je sedeo kraj Harija poluotvorenih usta, odsutn o žvrljaju ći po svom novom primerku Višeg nivoa sira-vljanja naiišaka. Ron je neprekidno zaboravljao da više ne može da se osloni na Hermioninu pomo ć da se izvu če onda kada nije u stanju da shvati šta se zbiva. - ...i stoga - završi Pužorog - ho ću da svako od vas uzme po jednu od ovih bočica sa mog stola. Treba pre kra-ja časa da stvorite protivotrov za otrov koji se nalazi u njima. Sre ćno, i ne zaboravite na svoje zaštitne rukavi-ce! Hermiona napusti svoje mesto i ve ć je bila na pola puta do Pužorogovog stola pre nego što je ostatak raz-reda shvatio da je vreme da se pokrenu, a kada su se Hari, Ron i Erni vratili za sto, ve ć je sipala sadržaj bo čice u kotli ć i potpaljivala vatru pod njim. - Baš šteta što Princ ne će moći da ti pomogne oko ovoga, Hari - re če ona veselo dok se uspravljala. - Ovaj put moraš da razumeš pri menu principa. Nema pre čica ivaranja! Ozloje ñen, Hari ot čepi otrov koji je uzeo sa Pužoro-govog stola, koji beše dre čavoruži čast, prosu ga u svoj kotli ć i zapali vatru ispod njega. Nije imao pojma šta slede će treba da radi. On se osvrnu ka Ronu, koji je sada stajao tu i izgledao prili čno tupavo, pošto je kopirao sve što je Hari dosad u radio. 368 Džoan K. Rouling - Siguran si da Princ nema nikakve savete? - promr- mlja Ron Hariju.

Hari izvu če svoj verni primerak Višeg nivoa sira-vljanja naii šaka i otvori poglavlje o protivotrovima. Tu je bio Golpalotov Tr eći zakon, naveden od re či do re- či kao što ga je Hermiona izrecitovala, ali nije bil o nijedne prosvetljuju će beleške Prin čevim rukopisom koja bi objasnila šta to zna či. O čigledno da Princ, baš kao Hermiona, nije imao nikakve probleme da ga razume. - Ništa - re če Hari smrknuto. Hermiona je sada radosno mahala štapi ćem iznad svog kazana. Nažalost, nisu mogli da imitiraju čin koju je izvodila jer se sada toliko izveštila u neizgovorenim činima da nije morala da izgovara re či naglas. Erni Mekmilan je, me ñutim, iznad svog kotli ća, mrmljao re či - Siecialisrevelio/-ko]e su zvu čale impresivno, te Ha-ri i Ron brže-bolje krenuše da ga imitiraju. Hariju je trebalo samo pet minuta da shvati kako mu se njegova reputacija najboljeg spravlja ča napitaka u raz-redu obrušava na glavu. Pužorog je pun nade provirio u njegov kotli ć tokom prvog obilaska tamnice, spreman da usklikne od ushi ćenja kao što je to ina če činio, a umesto toga se žurno povukao, kašlju ći, kada ga je zapahnuo mi-ris pokvarenih jaja. Hermion in izraz lica nije mogao da bude samozadovoljniji; mrzela je što je bila u senc i na svakom času napitaka. Sada je presipala misteriozno razdvojene sastojke u deset razli čitih kristalnih boči-ca. Više zato da ne bi morao da posmatra ovaj iri tiraju- ći prizor, Hari se nagnu nad knjigu Polukrvnog Princa i okrenu nekolik o stranica nepotrebnom silinom. I beše tu, naškrabano tik preko dugog spiska pro-ti votrova: Hari Pošer u Polukrvni Princ 369 Hari se zagledao u ove re či na trenutak. Zar nije jed-nom, nekada davno, čuo za bezoare? Zar ih nije Snejp po-menuo tokom njegovog prvog časa napitaka? Kamen koji se vadi iz sšomaka koze u on vas ššiši od ve ćine ošrova. To nije bio odgovor na Golpalotov problem, i da je Snejp još njihov nastavnik, Hari se ne bi usudio da to uradi, ali ovo je bio tr enutak koji je zahtevao očajni čke mere. On požuri ka plakaru sa sastojcima i stade da ko-pa po njemu, odgurnuvši u stranu jednorogove rogove i za-mršeno suvo bilje sve dok nije pronašao, na samom dnu, malenu kartonsku kutiju na kojoj beše naškrabana re č „Bezoari". On otvori kutiju baš kada je Pužorog viknuo: - Još samo dva minuta! - Unutra se nalazilo šest skvr čenih sme ñih predmeta, koji su više li čili na sasušene bubre-ge nego na pravo kamenje. Hari zgrabi jedan, vrati kutiju u plakar i požuri nazad do svog kazana. - Vreme je... ISTEKLO! - viknu Pužorog srda čno. -Pa, da vidimo šta ste uradili! Blejze... šta imaš za Mene? Pužorog se polako kretao duž prostorije ispituju ći razli čite protivotrove. Niko nije završio zadatak, ia-ko je Hermiona pokušavala da nabije još nekoliko sasto-jaka u svoju bo čicu pre no što Pužorog stigne do nje. Ron je potpun o odustao, i samo se trudio da ne udiše pokvare-na isparenja koj a su dopirala iz njegovog kotli ća. Hari je samo stajao i čekao, stežu ći bezoar u pomalo znojavoj ša-ci. Pužorog je došao do njihovog stola na samom kraju. Omirisao je Ernijev napitak, i prešao na Ronov sa gri-masom na licu. Nije se zad ržao kod Ronovog kotli ća, ve ć se hitro udaljio suzbijaju ći nagon za povra ćanjem. - A ti, Hari - re če on. - Šta imaš da mi pokažeš? Hari ispruži ruku, sa bezoarom na dlanu. 370 Džoan K. Rouling Pužorog ga je posmatrao c visine čitavih deset se-kundi. Hari se na trenutak zapitao da li će da vi če na njega. A zatim on zabaci glavu i grohotom se nasmeja. - Imaš petlju, mom če! - zagrme on uzimaju ći bezoar i podižu ći ga da ceo razred može da ga vidi. - 0, baš si kao tvoja majka... pa, ne mogu da te krivim... bezoar bi sva-kako delovao kao protivotrov za sve o ve napitke! Hermiona, znojava u licu i garavog nosa, delovala j e mahnito. Njen poludovršen protivotrov, koji se sastojao od pedeset i dva sast ojka, uklju čuju ći i komad njene sop-stvene kose, mirno se kr čkao iza Pužoroga, koji je sada imao pred očima samo Harija. - A ti si se sam samcijat setio bezoara, je li, Har i? -upita ona kroz stisnute zube.

- To je individualni duh kakav pravi spravlja č napi-taka mora da poseduje! - re če Pužorog veselo, pre nego što je Hari stigao da od govori. - Baš kao njegova majka, i ona je isto tako intuitivno shvatala napit ke, bez sum-nje je to nasledio od Lili... da, Hari, da, ako imaš bezoar p ri ruci, naravno da će to poslužiti... Mada ni oni ne deluju protiv svega, i prili čno su retki, ipak vredi zna-ti kako mešati protivotrove... Jedina osoba u prostoriji koja je delovala gnevnije od Hermione beše Melfoj, koji je, Hariju je bilo drago da primeti, po sebi p rosuo nešto što je li čilo na mačju po-vra ćku. Me ñutim, pre nego što su njih dvoje stigli da iz-raze bes što je Hari proglašen za najboljeg u razredu a da ništa nije uradio, oglasi se zvono. - Vreme je da se spakujete! - re če Pužorog. - I dodat-nih deset poena za Grifindor zbog čiste smelosti! I dalje se kiko ćući, on se odgega nazad do svog stola u prednjem delu tamnice. Hari je odugovla čio, neverovatno dugo spremaju ći stvari u svoju torbu. Ni Ron ni Hermiona nisu mu pože- Hari Pošer u Polukrvni Princ 371 leli sre ću dok su odlazili; oboje su delovali razdraže-no. N ajzad su Hari i Pužorog ostali jedini u prostoriji. - Hajde, de, Hari, zakasni ćeš na slede će predavanje -re če Pužorog prijazno, zatvaraju ći zlatne bravice na svom koferu od zmajeve kože. - Gospodine - re če Hari neodoljivo li čeći sam sebi na Voldemora - želeo sam nešto da vas upitam. - Onda pitaj, dragi moj de čače, samo pitaj... - Gospodine, pitao sam se šta znate o... o Horkruks i-ma? Pužorog se sledi. Njegovo okruglo lice kao da je ut o-nulo u sebe. On obliza usne i promuklo progovori: - Šta si to rekao? - Pitao sam da li znate nešto o Horkruksima, gospo- dine. Vidite... - Dambldor te je nagovorio na ovo - prošaputa Pužo- rog. Glas mu se potpuno izmenio. Više nije bio srda čan, ve ć šokiran, prestrašen. On stade da petlja po džepu svog prsluka i izvu če maramicu, kojom obrisa znojavo čelo. - Dambldor ti je pokazao ono... ono se ćanje - re če Pu-žorog. - Pa? Da li je? - Da - re če Hari odlu čivši smesta da je bolje da ne laže. - Da, naravno - re če Pužorog tiho, još brišu ći svo je prebledelo lice. - Naravno... pa, ako si video to se ća-nje, Hari, shvatio si da ja ne znam ništa... nišša - on si-lovito ponovi - o Horkruksima. On zgrabi svoj kofer od zmajeve kože, ugura maramic u nazad u džep i odmaršira ka vratima tamnice. - Gospodine - re če Hari o čajavaju ći - samo sam mi-slio da možda ima ne čeg više od tog se ćanja... - Jesi li? - re če Pužorog. - Onda si pogrešio, zar ne? POGREŠIO! 372 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 373 On zaurla tu poslednju re č i, pre no što je Hari sti-gao da bilo šta kaže, zalupi vrata tamnice za sobom. Ni Ron ni Hermiona nisu pokazali saose ćanje kada im je Hari ispri čao za ovu katastrofu od razgovora. Her-miona je još kiptela o d besa zbog na čina na koji je Hari opet trijumfovao iako nije uradio zadatak prem a propi-sima. Ron je bio ozloje ñen što Hari nije i njemu tutnuo jedan bezoar. - Izgledalo bi glupo da smo obojica to uradili! - r e- če Hari razdražljivo. - Čuj, morao sam da pokušam da ga omekšam kako bih mog ao da ga pitam za Voldemora, zar ne? Ma daj, obuzdaj se ve ć jednom! - dodade on iznervi-rano, kada se Ron trgao na pomen tog imena. Besan zbog svog neuspeha i Ronovog i Hermioninog po našanja, Hari je narednih nekoliko dana, dure ći se, razmišljao šta da radi sa Pužorogom. Odlu čio je da će, barem zasad, pustiti Pužoroga neka misli da je on, Hari, potpuno zaboravio na Horkrukse. Svakako je najbolje da ga uljuljka u laž ni ose ćaj sigurnosti, pre nego što pono vo krene u napad.

Pošto Hari nije nastavio da zapitkuje Pužoroga, maj stor napitaka se vratio svom uobi čajenom prisnom postupanju c Harijem. Hari je iš čekivao poziv na jednu od njegovih malih ve černjih sedeljki, rešen da ovoga pu-ta prihvati, pa makar morao da promeni raspored kvidi č-kih treninga. Nažalost, nikakav poziv nije stigao do njega. Hari je proverio kod Hermione i Džini: ni on e ni-su primile nikakav poziv, niti bilo ko drugi, koliko im je bilo poznat o. Hari nije mogao a da se ne zapita da li to zna či da Pužorog nije toliko zaboravan kao što se pra-v i, nego je prosto odlu čio da Hariju ne pruži dodatnu priliku da ga ispituj e. U meñuvremenu, Hogvortska biblioteka je po prvi put u ži votu izneverila Hermionu. Bila je toliko šoki- rana da je čak zaboravila da treba da bude ljuta na Hari-ja zbo g njegove prevare sa bezoarom. - Nisam našla nijedno objašnjenje o tome šta to Hor kruksi rade! - re če mu ona. - Ni jedno jedino! Gledala sam u zabranjenom odeljku i me ñu najužasnijim knjigama, gde ti kažu kako da spravljaš najgrozomornije napit ke... i ništa! Jedino što sam mogla da prona ñem jeste ovo, u uvodu u Magije najzlo česšije... slušaj... „o Horkruksu, najopakijem od svih čarobnja čkih izuma, ne ćemo pri čati niti davati uputstva"... Mislim, zašto ga onda uopšte i pominju ? - re če ona nestrpljivo, snažno zalupivši staru knjigu, koja ispusti avetinj ski jecaj. - Ma, umukni -obrecnu se Hermiona na nju, uguravši je nazad u tor bu. Čim je stigao februar, sneg oko škole se otopio, i z a-menila ga je hladna, turobna vlaga. Ljubi často-sivi obla-ci lebdeli su nisko iznad zamka, a t ravnjak je bio klizav i blatnjav od ledene kiše koja je nep rekidno padala. To je dovelo do toga da se prvi čas irebacivanja za šestake, ko-ji je bio zakazan za subotu ujutru, kako ne bi propustili redovna predavanja, o drži u Velikoj sali, umesto na trav-njacima škole. Kada su Hari i Hermiona stigli u salu (Ron je sišao sa Lavander), otkrili su da su stolovi nestali. Kiša je šibala po visokim prozo rima, a za čarana tavanica se mračno kovitlala iznad njih dok su se okupljali ispred profesora: Mek Gonagalove, Snejpa, Flitvika i Spra-utove, glavešin a ku ća i malenog čarobnjaka za kog je Ha-ri pretpostavl>ao da je instruktor ire bacivanja iz Mi-nistarstva. Bio je čudnovato bezbojan, sa providnim tre-pavicama, svetl oplavim svilenkastim pramenovima kose i nestvarnim držanjem, kao da bi g a i najmanji nalet ve-tra mogao oduvati. Hari se pitao da li su stalna nestaj a-nja i stvaranja nekako umanjila njegovu opipljivost, ili 374 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 375 je njegova krhka gra ña bila idealna za nekoga ko želi da nestaje. - Dobro jutro - re če čarobnjak iz Ministarstva kada su svi u čenici stigli, a glavešine ku ća naredile tiši-nu. - Moje ime je Vilki Dvoskok i j a ću biti vaš od Mi-nistarstva odobren instruktor irebacivanja tokom na-rednih dvanaest nedelja. Nadam se da ću za to vreme uspe-ti da vas pripremim za ispit iz irebacivanja... - Melfoju, umukni i obrati pažnju! - zakevta profe- sorka Mek Gonagal. Svi se osvrnuše. Melfoj je postao prljavoruži čast u licu; delovao je besno dok se udaljavao od Kreba, sa kojim se izgleda šapatom sva ñao. Hari brzo pogleda u Snejpa, koji je tako ñe delovao iznervirano, iako je Hari podozre-vao da je to manje zbog Melfojevog nepristojnog ponaša-nja, a vi še zbog činjenice da je Mek Gonagalova ukorila u čenika iz njegove ku će. - ...a do tada će mnogi od vas ve ć biti spremni da po-lože ispit - nastavi Dvoskok kao da nije bilo nikakvog prekida. - Kao što možda znate, obi čno je nemogu će irebaci-vaši se na Hogvorts ili sa njega. Direktor je skinuo ovu čin, na jedan sat, isklju čivo unutar Velike sale, kako bi-ste mogli da vežbate. Moram da naglasim da nećete biti u stanju sa se irebaciše van zidova ove sale, i da vam ne bi bilo mudro da to pokušavate. - Želeo bih da se sada razmaknete tako da svako od vas ima metar i po čistog prostora ispred sebe. Zavlada veliko komešanje i guranje dok su se u čenici odvajali, me ñusobno sudarali, i nare ñivali jedni drugi-ma da se sklone iz njihovog prost ora. Glavešine ku ća su se kretale me ñu u čenicima, dovode ći ih u prave pozicije i smiruju ći sva ñe. - Hari, kuda si krenuo? - htela je da zna Hermiona.

Ali Hari joj ne odgovori. Brzo se kretao kroz gomil u, pored mesta gde je profesor Flitvik cijukom pokušavao da rasporedi nek oliko Revenklovaca, koji su svi želeli da budu napred, pored profesorke Spraut, koja je terala Haflpafovce da se postroje u vrstu, sve dok, obišavši oko Ernij a Mekmilana, nije uspeo da se smesti na samom za čelju gomile, direktno iza Melfoja, koji je iskorist io priliku tokom opšte gungule da nastavi sva ñu sa Kre-bom, koji je stajao na metar i po od njega, deluju ći prko-sno. - Ne znam koliko će još trajati, u redu? - obrecnu se Melfoj na njega , ne primetivši Harija tik iza sebe. -Treba će mi više vremena nego što sam mislio. Kreb zinu da zausti nešto, ali Melfoj kao da je pog o-dio šta će ovaj re ći. - Slušaj, ne ti če te se šta ja tamo radim, Krebe, ti i Gojl samo ra dite šta vam se kaže i čuvajte stražu! - Ja svojim prijateljima kažem šta smeram kada že-l im da mi drže stražu - re če Hari dovoljno glasno da bi ga Melfoj čuo. Melfoj se okrenu u mestu, rukom se mašivši za svoj štapi ć, ali baš u taj čas četiri glavešine ku ća viknu-še: - Tišina! - i ponovo zavlada muk. Melfo j se polako okrenu napred. - Hvala vam - re če Dvoskok. - A sada... On mahnu štapi ćem. Istog trena, ispred svakog u če-nika stvori se po jedan staromodni drveni obru č. - Najvažnija stvar koju morate da upamtite kada se irebacuješe jesu tri 0! - re če Dvoskok. - Odredište, Od-lu čnost, Osmišljenost! - Prvi korak: usredsredite misli u potpunosti na že -ljeno odredišše - re če Dvoskok. - U ovom slu čaju, na unutrašnjost vašeg obru ča. Molio bih vas da se sada kon-Centrišete na to odredište. t n 376 Coan K. Rouling Svi krišom stadoše da se osvr ću kako bi proverili da li i ostali zure u svoje obru če, a zatim brže-bolje u činiše kao što im je re čeno. Hari je piljio u okrugli deo prašnjavog poda oivi čenog njegovim obru čem i svoj-ski se trudio da ne misli ni na šta drugo. To se pokazalo nemogu ćim, pošto nije mogao da obuzda pokušaje da odgo-netne šta to Melfoj radi kad mu je potrebna straža. - Drugi korak - re če Dvoskok - usredsredite svoju od-lu čnosš da zauzmete prostor koji ste sebi predstavili! Dopustite da vam čežnja da u ñete u njega dopre iz uma u svaku česticu vašeg tela! Hari se krišom osvrnu oko sebe. C njegove leve stra -ne, Erni Mekmilan je toliko napregnuto promatrao svoj obru č da mu je lice pocrvenelo. I čgledao je kao da se na-pinje da izleže jaje veliko kao Kvafl. Hari prig uši smeh i žurno nastavi da pilji u svoj obru č. - Tre ći korak - povika Dvoskok - izveš ćete tek kada budem dao komandu... okrenite se u mestu zamišljaju ći ka-ko se rasipate u ništavilo, osmišljeno se kre ćući! Na moj znak, jedan... Hari se ponovo osvrnu oko sebe. Mnogi su bili skroz uznemireni što se od njih tako brzo traži da se irebace. - ...dva... Hari je ponovo pokušao da usmeri misli na svoj obru č; ve ć je zaboravio šta ozna čavaju tri 0. - ...TRI! Hari se okrenu u mestu, izgubi ravnotežu, i zamalo pade. Nije bio jedini. Cela sala je u jednom trenutku bi-la puna ljudi koji su se teturali. Nevil je ljosnuo pravo na le ña. Erni Mekmilan je pak izveo neku vrstu skoka-pi-r uete u svoj obru č, i na trenutak je delovao zadovoljno, dok nije vid eo Dina Tomasa kako mu se gromoglasno smeje. Hari Pošer u Polukrvni Princ 377 - Nema veze, nema veze - suvoparno re če Dvoskok, koji kao da nije ni o čekivao ništa bolje. - Podesite svoje ob-ru če, moli ću, i vratite se na prvobitne položaje... Drugi pokušaj nije bio ništa bolji od prvog. Tre ći je bio podjednako loš. Tek posle četvrtog desilo se ne-što uzbudljivo. Za čuo se užasan bolan krik i svi se zapa-njeno okrenuše i spaziše Suzan Bouns iz Haflpa fa ka-ko se klati u svom

obru ču, dok joj ce leva noga i dalje na-lazila na metar i po od nje, na mestu odakle je krenula. Glavešine ku ća okupiše se oko nje; za ču se glasan pra-sak pra ćen obla či ćem ljubi častog dima, koji je, kada se razišao, otkrio uplaka nu Suzan, koja je bila ponovo sje-dinjena sa svojom nogom, ali je delovala krajnje užasnuto. - Prikleštenje, iliti odvajanje pojedinih delova te -la - re če Vilki Dvoskok bezizražajno - dešava se kada je um nedovoljno odlu čan. Morate neprekidno biti usred-sre ñeni na svoje odredišše, i kretati se, bez žurbe, al i osmišljeno... ovako. Dvoskok iskora či, graciozno se okrenu u mestu ispru-ženih ruku, i nestade u kovitlacu odore, stvorivši se u zadnjem delu sale. - Upamtite tri 0 - re če on - i pokušajte ponovo... je-dan... dva... tri.. . Ali sat vremena kasnije, Suzanino prikleštenje je i dalje bila najzanimljivija stvar koja se dogodila. Dvo-skok nije delovao obesh rabreno. Prikop čavši svoj ogr-ta č oko vrata, on samo re če: - Do vi ñenja do slede će subo-te, i ne zaboravite: Odredšiše. Odlu čnosš. Osmišlje-nosš. On zamahnu štapi ćem, u činivši da obru či nestanu i iza ñe iz sale u pratnji profesorke Mek Gonagal. Ponovo se prolomi graja dok su svi kretali ka Ulaznoj dvorani. 378 Džoan K. Rouling - Kako si ti prošao? - upita Ron sjurivši se do Ha- rija. - Ja mislim da sam osetio nešto poslednji put kada smo pokušali... nek o peckanje u nogama. - Verovatno su ti previše tesne patike, Von-Vone -z aču se glas iza njih, i Hermiona ih mimoi ñe sarkasti čno se cerekaju ći. - Ja ništa nisam osetio - re če Hari ignorišu ći ovaj prekid. - Ali sada me i nije briga za to... - Kako to misliš, nije te briga... zar ne želiš da na-u čiš da se irebacuješ? -upita Ron c nevericom. - Nije mi baš naro čito stalo, zaista. Više volim da letim - re če Hari osvrnuvši se preko ramena da vidi še je Melfoj, ubrzavši čim su ušli u Ulaznu dvoranu. - Čuj, hajde požuri malo, hteo bih nešto da obavim... Zbunjen, Ron trkom po ñe za Harijem nazad do grifin-dorskog tornja. Privre meno ih je zadržao Pivs, koji je zaglavio vrata na četvrtom spratu i odbijao da propusti bilo koga, sem ukoliko doti čni ne zapali sopstvene pan-talone, ali Hari i Ron s e samo okrenuše i po ñoše jed-nom od svojih oprobanih pre čica. U roku od pet minuta uspinjali su se kroz rupu u portretu. - Ho ćeš li mi ve ć jednom re ći šta to radimo? - upi-ta Ron pomalo zadihan. - Tamo gore - re če Hari, i zaždi preko dnevnog borav-ka, zaputivši s e kroz vrata koja su vodila do stepenica za muške spavaonice. Njihova spavaonica je, kao što se Hari i nadao, bil a prazna. On širom otvori svoj kov čeg i po če da kopa po njemu, dok ga je Ron nestrpljivo posma trao. - Hari... - Melfoj koristi Kreba i Gojla kao stražare. Upra-v o se sva ñao sa Krebom. Želim da znam... aha! Hari Pošer u Polukrvni Princ 379 Najzad ga prona ñe, ispresavijan list naizgled praznog pergamenta, k oji odmah zatim ispravi i dota če vrhom svog štapi ća. - Sve čano se zaklinjem da smeram neki nesšašluk... ili ba rem Melfoj smera. Istog trena na površini pergamenta pojavi se Bandi- tova mapa. Tu se nalazio detaljan plan svih spratova zam-ka, a no njemu su s e kretale si ćušne ozna čene crne ta čki-ce koje su obeležavale stanovnike zamka, sve do jednog. - Pomozi mi da na ñem Melfoja - re če Hari užurbano. On položi mapu na svoj krevet i on i Ron se nagoše nad nju, tragaju ći. - Evo ga! - re če Ron, posle minuta traženja. - Nalazi se u sliteri nskom dnevnom boravku, vidi... sa Perkinso-novom, i Zabinijem i K rebom i Gojlom... Hari pogleda niz mapu, razo čaran, ali se odmah pri-bra. - E, pa od sada ću da ga držim na oku - re če on odlu č-no. - A čim ga budem video kako se nekud šunja, dok mu Kreb i Gojl drže stražu , odmah će da proradi stari nevi-dljivi ogrta č, pa ću da saznam šta to...

On za ćuta jer je Nevil upravo ušao u spavaonicu, do-nose ći sa sobom jak miris spaljene tkanine, i odmah kre-nuo da pretura po svo m kov čegu traže ći nove pantalone. Uprkos odlu čnosti da uhvati Melfoja na delu, Hari tokom naredni h nedelja nije imao sre će. Iako je konsul-tovao mapu što je češće mogao, ponekad čak nepotrebno odlaze ći do toaleta izme ñu predavanja, ne bi li je pregle-dao, nijednom nije video Melfoja na nekom sumnjivom me-stu. Istini za volju, spazio je Kreba i Gojla kako se sami motaju po zamku češće no ina če, ponekad samo stoje ći u napuštenim hodnicima, ali tada Melfoj ne samo da ni je bio c njima ve ć ga je bilo potpuno nemogu će prona ći na mapi. To je bilo krajnje misteriozno. Hari se poigravao 380 Džoan K. Rouling c mogu ćnoš ću da Melfoj zapravo napušta školsko ze-mljiše, ali nije mogao da vidi kako bi ovaj to mogao da izvede, uzevši u obzir veo ma visok nivo obezbe ñenja unu-tar zamka. Morao je samo da pretpostavi da je p revideo Melfoja me ñu stotinama si ćušnih crnih ta čaka na mapi. A što se ti če činjenice da su Melfoj, Kreb i Gojl naiz-gled išli razli čitim putevima, iako su obi čno neraz-dvojni, te stvari se dešavaju kad ljudi postanu stariji... Ron i Hermiona su živi dokaz toga, priseti se Hari. Februar je ustupio mesto martu bez ikakve promene u vremenu, osim što je pored kiše dunuo i vetar. Na opšte nezadovoljstvo, na svi m oglasnim tablama dnevnih bora-vaka osvanuo je natpis da je slede ći izlet u Hogsmid ot-kazan. Ron je pobesneo. - Trebalo je da bude na moj ro ñendan! - re če on. - Baš sam ga željno iš čekivao! - Mada, nije veliko iznena ñenje, zar ne? - re če Hari. - Ne posle onoga što se desilo Keti. Ona se još nije vratila iz Sent Munga. Štaviše, u D nevnom iroroku je zabeleženo još nekoliko nestanaka, uklju čuju ći i nestanak nekoliko ro ñaka hogvortskih u če-nika. - A sad jedino mogu da se radujem nekom glupom času irebacivanja! - progun ña Ron. - Jakog li ro ñendanskog slavlja... Posle tri časa, irebacivanje im se činilo težim no ikad, iako je još nekoliko ljudi uspelo da se priklešti. Vladala je velika ner voza, a postojala je i odre ñena ko-li čina zlovolje prema Vilkiju Dvoskoku i njegovim tri- ma 0, koja su inspirisala niz nadimaka za njega, od kojih su najp ristojniji bili Ogavnodahi i Očajnoglavi. - Sre ćan ro ñendan, Rone - re če Hari kada su ih prvog marta probudili Šejmus i Din bu čno odlaze ći na doru- čak. - Evo ti poklon. Hari Pošer u Polukrvni Princ 381 On baci paket na Ronov krevet preko puta, še se ova j pridruži maloj gomili poklona koje, pretpostavljao je Hari, mora da su do stavili ku ćni vilenjaci tokom noći. - Hvala - dremljivo će Ron, i dok je cepao ukrasni pa-pir, Hari ustade i z kreveta, otvori svoj kov čeg i stade da petlja po njemu traže ći Banditovu mapu, koju bi tu sa-krio posle svake upotrebe. Izbacio je polovinu sadrža-ja kov čega pre no što ju je pronašao, sakrivenu iza savi-jenih čarapa u kojima je još čuvao bočicu napitka sre će, feliks felicisa. - Dobro - promrmlja on, nose ći je u krevet sa sobom, tiho je potapšavši i promrmljavši: - Sve čano se zakli-njem da smeram neki nestašluk - kako g a Nevil, koji je upravo prolazio kraj njegovog kreveta, ne b i čuo. - Sjajne su, Hari! - re če Ron oduševljeno, mašu ći no-vim parom kvidi čkih čuvarskih rukavica koje mu je Hari poklonio. - Nije to ništa - re če Hari rasejano, dok je pomno pretraživao sliterins ku spavaonicu u potrazi za Mel-fojem. - Hej... ne bih rekao da je u svom krevetu... Ron mu ne odgovori; bio je isuviše zauzet otpakiva- njem poklona, tu i tamo ispuštaju ći usklike zadovolj-stva. - Zaista dobar ulov ove godine! - objavi on podigav ši teški zlatni sat sa čudnovatim simbolima duž ivice i si ćušnim pokretnim zvezdicama umesto kazaljki. - Vidi šta su mi mama i tata kupili? Bokca mu, misl im da ću i idu će godine ponovo da postanem punoletan...

- Kul - promrmlja Hari i ovlaš pogleda u sat, pre n e-go što je nastavio da pomno prou čava mapu. Gde li je Mel-foj? Čini se da nije ni za sliterinskim stolom u Veli-koj sali na doru čku... nije ni blizu Snejpa, koji je sedeo u svojoj kancelariji... nije bio ni u kupatilima, niti u bol -ni čkom krilu... 352 . Rouling - Ho ćeš jedan? - promumla Ron pruživši mu kutiju čokoladnih kazan či ća. - Ne, hvala - re če Hari podigavši pogled. - Melfoj je opetnestao! - Nije mogao - re če Ron trpaju ći drugi kazan či ć u usta dok se izvla čio iz kreveta da se obu če. - Hajde, ako ne požuriš, mora ćeš da se irebacuješ na prazan sto-mak... mada, možda će ti tako biti lakše... Ron zamišljeno pogleda u kutiju čokoladnih kazan či- ća, a zatim slegnu ramenima i posluži se i tre ćim slat-kišem. Hari taknu mapu svojim štapi ćem i promrmlja: - Ne-stašluk izveden - iako nije bio, i obu če se, napregavši vijuge. Mora da postoji neko objaš njenje za Melfojevo periodi čno nestajanje, ali on nikako nije mogao da ga se se ti. Najbolji na čin da to otkrije bio bi da ga prati, ali čak i c nevidljivim ogrta čem, beše to neprakti čna ide-ja. Imao je predavanja, trening kvidi ča, domaće zadatke i irebacivanje; nije mogao po ceo dan da prati Melfoja po školi, a da se njegovo odsustvo ne primeti. - Spreman? - re če on Ronu. Već je bio na pola puta do vrata spavaonice kada je sh vatio da se Ron nije ni pomerio, ve ć da se naslonio na nogu svog kreveta, zagledavši se u kišom isprane prozo-re sa čudnovato rastrojenim izrazom lica. - Rone? Doru čak. - Nisam gladan. Hari se zagleda u njega. - Mislio sam da si upravo rekao...? - Pa dobro, po ći ću c tobom - uzdahnu Ron - ali ne ću da jedem. Hari ga sumnji čavo osmotri. - Upravo si pojeo pola kutije čokoladnih kazan či ća, zarne? Hari Pošer u Polukrvni Princ 383 - Nije zbog toga - ponovo uzdahnu Ron. - Ti... ti t o ne bi razumeo. - Pošteno - re če Hari, pomalo zbunjeno, okrenuvši se da otvori vra ta. - Hari! - iznenada će Ron. -Štaje? - Hari, ne mogu više da izdržim! - Šta to ne možeš da izdržiš? - upita Hari, sada se ve ć ozbiljno uznemirivši. Ron je ubledeo i izgledao je kao da će mu pozliti. - Ne mogu da prestanem da mislim na nju! - re če Ron promuklo. Hari zinu na njega. Ovo nije o čekivao, niti je bio si-guran da želi to da čuje. Koliki god da su prijatelji, ako Ron po čne da Lavander zove „Lav-Lav", Hari će morati da povu če crtu. - Zašto te to spre čava da doru čkuješ? - upita Hari pokušavši da unese notu zdravog razuma u razgovor. - Mislim da ona čak i ne zna da postojim - re če Ron uz o čajni čki gest. - Svakako zna da postojiš - re če Hari sablažnjeno. -Neprekidno se ljubaka c tobom, zar ne? Ron zbunjeno trepnu. - 0 kome ti to pri čaš? - 0 kome Ši to pri čaš? - re če Hari, sa sve ja čom slutnjom da ovaj razgovor postaje sasvim besmislen. - 0 Romildi Vejn - re če Ron nežno, i celo lice mu za-sja dok je to izgova rao, kao da ga je pogodio blistav sun- čev zrak. Zurili su jedan u drugoga gotovo čitav minut, pre ne-go što Hari re če: - Ovo je neka šala, je li? Šališ se. - Mislim... Hari, mislim da je volim - re če Ron pri-gušenim glasom. 384 Džoan K. Rouling - Dobro - re če Hari prišavši Ronu da bolje osmotri njegove stakl aste o či i prebledeo ten. - Dobro... hajde po-novi to još jedn om a da se ne nasmeješ. - Volim je - ponovi Ron bez daha. - Jesi li joj vid eo kosu, sva je crna i svilenkasta... a njene o či? Njene krup-ne tamne o či? I njene....

- Ovo je baš smešno i zabavno - re če Hari nestrplji-vo - ali šala je gotova, u redu? Batali to. On se okrenu da iza ñe. Prešao je dva koraka ka vrati-ma, kada ga jak ud arac pogodi u desno uvo. Zateturavši se, on se osvrnu. R onova pesnica je bila uzdignuta, a njegovo lice izobli čeno od besa. Spremao se da ga ponovo udari. Hari je instinktivno reagovao. Istrgao je svoj šta- pi ć iz džepa, a čarobne re či mu padoše na pamet bez raz-mišljanja: Levikorius! Ron vrisnu kada ga ponovo nešto trgnu za petu. Besp o-moćno je landarao naglava čke, dok mu je odora visila pre-ko glave. - Ovo je sumanuto! - re če Hari. - Šta ti bi...? A zatim vide kutiju koja je stajala otvorena na Ron o-vom krevetu i istina ga pogodi silinom jurišaju ćeg tro-la. - Odakle ti ovi čokoladni kazan či ći? - To mi je ro ñendanski poklon! - povika Ron polako se okre ćući u vazduhu dok se koprcao da se oslobodi. - Ponu-dio sam ti jedan, za r ne? - Sada si ih podigao c poda, jesi li? - Pali su mi c kreveta, u redu? Pusti me! - Nisu ti pali c kreveta, bilmezu jedan, zar ne ra zu-meš? Moji su, istresao sam ih iz svog kov čega dok sam tražio mapu. To su čokoladni kazan či ći koje mi je Ro-milda poklonila pre Boži ća, i skroz su natopljeni lju-bavnim napitkom! Hari Pošer u Polukrvni Princ 385 Ali čini se da je Ron od svega toga registrovao samo jed nu re č. - Romilda? - ponovi on. - Da li si to rekao Romilda ? Hari... da li js poznaješ? Možeš li da me upoznaš c njom? Hari se zagleda u landaraju ćeg Rona, čije je lice sada bilo puno nade, i suzbi jaku želju da se nasmeje. Deo njega - deo najbliži njegovom pulsiraju ćem uvetu - bio je pri-li čno voljan da spusti Rona i da ga posmatra kako jurc a naokolo sve dok dejstvo ljubavnog napitka ne pro ñe... ali, c druge strane, oni su neki vajni prijatelji, Ron nije bio pri sebi kada ga je napao, a Hari pomisli da bi zaslužio još jedan udarac ako dopusti Ronu da izjav i svoju ve čnu ljubav Romildi Vejn. - Da, upozna ću vas - re če Hari brzo razmislivši. -Sada ću te spustiti, važi? On pusti Rona da svom silinom padne na pod (uvo ga je prili čno bolelo), ali Ron odmah sko či keze ći se. - Bi će da je sada u Pužorogovoj kancelariji - re če Hari samouvereno, vode ći ga ka vratima. - Zašto je tamo? - znatiželjno upita Ron žure ći da uhvati korak c njim. - Ma, ima dodatne časove napitaka kod njega - re če Ha-ri izmišljaju ći na licu mesta. - Možda bih mogao da pitam da i ja idem na te časove c njom? - čežnjivo će Ron. - Sjajna ideja - re če Hari. Lavander je čekala kraj rupe u portretu, komplikaci-ja koju Hari nije predvideo. - Kasniš, Von-Vone! - durila se ona. - Donela sam t i ro ñendanski... - Pusti me na miru - re če Ron nestrpljivo - Hari će me upoznati c Romildom Vejn. I ne rekavši joj ništa drugo, on se progura kroz ru -pu iza portreta. Hari je pokušao da nabaci izvinjavaju- ći izraz lica, ali možda je ispalo kao da ga sve to zaba-vlja, jer je ona delovala uvre ñenija nego ikad kad se Debe-la dama zatvorila za njima dvojicom. Hari je bio pomalo zabrinut da je Pužorog možda na doru čku, ali je ovaj otvorio vrata čim je Hari prvi put pokucao, odeven u zeleni somots ki bademantil u komple-tu c no ćnom kapicom, krmeljivih o čiju. - Hari - promrmlja on. - Stvarno je rano za posete. .. subotom imam obi čaj da duže spavam... - Profesore, stvarno mi je žao što vas uznemiravam - re če Hari što je tiše moguće, dok je Ron cupkao na vr-hovima prstiju, pokušava ju ći da preko Pužoroga vidi unutrašnjost njegove sobe - ali moj prijatelj Ron je gre-škom progutao ljubavni napitak. Da li biste mogli da mu napravite protivotrov, molim vas? Odveo bih ga do Ma-dam Pomfri, ali ne bismo smeli d a imamo ništa iz Ve-slijevskih čarobnja čkih ludorija, znate... nezgodna pita-nja... - Zar nisi sam mogao da mu smu ćkaš lek, Hari, tako vešt spravlja č napitaka kao što si ti? - upita Pužorog.

- Ovaj - re če Hari donekle rastrojen činjenicom da ga je Ron sada laktom udarao u rebra u pokušaju da silom u ñe u sobu - pa, nikada nisam spravljao protivotrov za ljubavni napitak, gospodine, a dok ga ja spremim , Ron bi mogao da uradi nešto ozbiljno... Na sre ću, Ron je izabrao baš taj trenutak da zavapi: -Ne v idim je, Hari... da li je krije? - Da li je ovaj napitak uzet u roku trajanja? - upi ta Pužorog, sada ve ć odmeravaju ći Rona sa profesionalnim interesovanjem. - Mogu da postanu ja či, znaš, što duže stoje. - To bi mnogo štošta objasnilo - prodahta Hari sa-d a se ve ć rvu ći sa Ronom ne bi li ga spre čio da obori Pu-žoroga. -g Danas mu je ro ñendan, profesore - dodade on mole ćivo. - 0, pa dobro, u ñite onda, u ñite - re če Pužorog popu-stljivo. - Imam sve što mi je neophodno ovde u mojoj tor-bici, to nije težak p rotivotrov... Ron nahrupi kroz vrata u Pužorogovu pregrejanu, pre natrpanu kancelariju, saplete ce o tabure za noge sa ki ćankama, povrati ravnotežu zgrabivši Harija za vrat i promrmlja: - Ona ovo nije videla, zar ne? - Još nije stigla - re če Hari posmatraju ći Pužoroga kako otvara svoj komplet za spravljanje napitaka, ubacu-ju ći po prstohvat koje čega u malenu kristalnu bočicu. - Dobro je - žustro će Ron. - Kako izgledam? - Veoma zgodno - re če Pužorog lukavo, dodaju ći Ronu čašu bistre te čnosti. - A sada popij ovo, to je tonik za živce, da te malo sm iri kad ona bude naišla, znaš. - Sjajno - re če Ron željno, i bu čno sru či protivotrov sebi niz grlo. Hari i Pužorog su ga posmatrali. Na trenutak, Ron i m se iskezio. A onda, veoma polako, njegov osmeh se is-krivi i nestade, da bi g a zamenio izraz potpunog užasa. - Vratio si se u normalu, je li? - re če Hari cere ći se. Pužorog se zakikota. - Mnogo vam hvala, profesore. - Ma nema na čemu, nema na čemu - re če Pužorog kada se Ron sru čio u obližnju fotelju, deluju ći skrhano. - Ne-što za dizanje, to njemu treba - na stavi Pužorog odjuriv-ši sada do stola krcatog pi ćem. - Imam krem-pivo, imam vino, imam jednu jedinu flašu ove medovine sazrele u hrastovim buri ćima... hmmm. Nameravao samda to poklo-nim Dambldoru za Boži ć... pa dobro... - on slegnu rameni-ma - ...ne može da mu nedostaje nešto što nikada nije ni imao! Zašto je ne bismo sada otvorili i proslavili ro- 388 Džoan K. Rouling ñendan gospodina Veslija? Nema ni čeg boljeg od dobrog pi ćenceta da se odagna bol neostvarene ljubavi... On se ponovo zakikota, a Hari mu se pridruži. Ovo m u je bio prvi put da se našao gotovo sam sa Pužorogom još od njegovog katastrofal nog prvog pokušaja da izvu če pravo se ćanje iz njega. Možda, ako bi uspeo da održi Pu-žoro ga u dobrom raspoloženju... možda kada bi popili dovoljno medov ine dozrele u hrastovim buri ćima... - Eto vam sad - re če Pužorog dodavši Hariju i Ronu po čašu medovine, pre no što je podigao svoju. - Pa, že-lim ti veoma sre ćan ro ñendan, Ralfe... - ...Rone... Ali Ron, koji izgleda nije ni slušao zdravicu, ve ć je bio nalio medovinu sebi u usta i progutao je. U jednom trenu, ne dužem od otkucaja srca, Hari shv a-ti da nešto strašno nije u redu, a Pužorog, čini se, to nije primetio. - ...i dabogda doživeo još mnogo... - Rone! Ron ispusti čašu. Napola ustade sa stolice, a zatim se sru čio, dok su mu se udovi nekontrolisano trzali. Iz usta mu je izbijala pena, a o či su mu se izbe čile iz duplja. - Profesore! - zagrme Hari. - U činite nešto! Ali Pužorog je izgleda bio paralizovan šokom. Ron s e trzao i gušio: koža mu je poplavela. - Šta... ali... - mucao je Pužorog.

Hari presko či niski sto či ć i otr ča ka Pužorogovom otvorenom kompletu za napitke, vade ći teglice i vre će, dok je užasan zvuk Ronovog klokotavog disanja is punjavao sobu. A onda ga na ñe - skvr čeni kamen nalik bubregu koji mu je Pužorog uzeo na času napitaka. On odjuri nazad do Rona, širom mu razjapi vilicu i gurnu mu bezoar u usta. Ron se naglo cimnu, ispusti hrop- ćući uzdah, a zatim mu se telo smiri i omlitavi. 19. Vilenja čke uhode - Dakle, sve u svemu, nije baš bio jedan od Ronovi h najboljih ro ñendana? - re če Fred. Bilo je ve če. Bolni čko krilo beše tiho, zavese navu- čene na prozore, a lampe upaljene. Ronov krevet je jedini bio zauzet. Hari, Hermiona i Džini sedeli su oko njega. Proveli su ceo dan čekaju ći pred duplim vratima, poku-šavaju ći da provire unutra svaki put kada bi neko ušao ili izaš ao. Tek u osam sati Madam Pomfri ih je pustila da u ñu. Fred i Džordž stigli su deset minuta nakon toga. - Nismo zamišljali da ćemo mu baš ovako predati po-klon - re če Džordž sumorno, spustivši veliki upakovan paket na komodu kraj Rono vog kreveta, i sede pored Džini. - Da, kada smo zamišljali ovu scenu, mislili smo da će Ron biti pri svesti - re če Fred. - Bili smo u Hogsmidu, čekali smo da ga iznenadimo... - re če Džordž. - Bili ste u Hogmsidu - upita Džini podigavši po-g led. - Mislili smo da kupimo Zonkovu radnju - re če Fred smrknuto. - Hogsmidski ogranak, znaš, ali ne će nam baš biti od velike koristi ako vam više nije dozvoljeno da vikendom dolazite da kupujete naše st vari... ali ne ćemo sad o tome. 390 Džoan K. Rouling On privu če stolicu do Harija i pogleda u Ronovo ble-do lice. - Kako se to dogodilo, Hari? Hari im prepri ča pri ču koju je do sada, činilo mu se, ve ć stotinu puta ispri čao Dambldoru, Mek Gonagalovoj, Madam Pomfri, Hermioni i Džini. - ...a onda sam mu nabio bezoar u grlo i disanje m u se malo olakšalo, Pužorog je otr čao da dovede pomo ć, po-javile su se Mek Gonagalova i Madam Pomfri, pa su dove-le Rona ovamo. Kažu da će biti u redu. Madam Pomfri je rekla da će morati da ostane ovde nekih nedelju dana... mora će stalno da uzima esenciju rutvice... - Majku mu, sre ća da si se setio bezoara - re če Džordž tihim glasom. - Sva sre ća te je bio jedan u ssbi - re če Hari, koji bi se svaki put sledio na pomisao šta bi se dogodilo da mije bio u stanju da se dokopa tog kamen či ća. Hermiona gotovo ne čujno zašmrkta. Ceo dan je bila izuzetno tiha. Otkak o je dojurila do Harija ispred bol-ni čkog krila, bela u licu, zahtevaju ći da zna šta se dogo-dilo, gotovo da nije u čestvovala u Harijevom i Džininom opsesivnom razgovoru o tome kako je to Ron otrovan, ve ć je samo stajala kraj njih, stisnutih zuba i prestrašenog izraza, sve dok im na jzad nisu dopustili da ga vide. - Da li mama i tata znaju? - upita Fred Džini. - Ve ć su ga videli, stigli su ovde pre sat vremena... sa -da su u Dambldorovoj kancelariji, ali će se uskoro vrati-ti... Svi u ćutaše, posmatraju ći neko vreme Rona kako ne-što mumla u snu. - Zna či otrov je bio u pi ću? - re če Fred tiho. - Da - odmah re če Hari. Nije mogao da misli ni na šta drugo, te mu je bilo drago što ima priliku da ponovo po čne da pri ča o tome. - Pužorog ga je sipao... ^- I Hari Pošer u Polukrvni Princ 391 - Da li je mogao da sipa nešto Ronu u čašu a da ti ne vidiš? - Verovatno - re če Hari - ali zašto bi Pužorog že-leo da otruje Rona ? - Pojma nemam - re če Fred mršte ći se. - Ne misliš da je mogao greškom da pomeša čaše? Da je nameravao te-be da otruje? - Zašto bi Pužorog hteo da otruje Harija? - upita D žini. - Pojma nemam - re če Fred - ali sigurno postoji mno-go ljudi koji bi ž eleli da otruju Harija, zar ne? „Izabra-nog", i tome sli čno? - Zna či, misliš da je Pužorog u stvari Smrtožder? - re če Džini.

- Sve je mogu će - re če Fred mra čno. - Možda je pod kontrolišu ćom kletvom - re če Džordž. - Ili je možda nevin - re če Džini. - Otrov je mogao da bude u flaši, u kom slu čaju je verovatno bio namenjen Pužorogu li čno. - Ko bi želeo da ubije Pužoroga? - Dambldor misli da je Voldemor želeo da Pužorog bu de na njegovoj strani - re če Hari. - Pužorog se godinu dana krio pre no što je d ošao na Hogvorts. A... - on ce cera se ćanja koje Dambldor još nije uspeo da izvu če iz Pu-žoroga - ...a možda Voldemor želi da ga smakne, možda misli da bi Pužor og mogao da bude od koristi Dambldo- RU- - Ali rekao si da je Pužorog nameravao da tu flašu pokloni Dambldoru za Boži ć - podseti ga Džini. - Tako da je trova č vrlo verovatno nameravao da otruje Dam-bldora. - Onda trova č nije dobro poznavao Pužoroga - re če Hermiona progovorivši prvi put posle nekoliko sati, zvu čeći kao da je gadno nazebla. - Svako ko poznaje Pužo- 392 Džoan K. Rouling pora znao bi da postoji velika šansa da on nešto ta ko ukusno zadrži za sebe. - Er-me-ona - neo čekivano zagrakta Ron izme ñu njih. Svi za ćutaše pažljivo ga posmatraju ći, ali pošto je nekoliko trenutaka nerazgovetno mrmljao, on samo za hr-ka. Vrata spavaonice se širom otvoriše, na šta svi po-s kočiše: Hagrid je krupnim koracima hitao ka njima, ko-se mokre od kiše, dok j e za njim lepršao njegov kaput od medve ñe kože, sa samostrelom u ruci, ostavljaju ći svuda po podu niz blatnjavih otisaka veli čine delfina. - Celi dan sam bijo u šumi! - prodahta on. - Aragog u je sve gore, iš”o sam da mu čitam... nisam stig”o da ve če-ram sve do sada, a ondak mi je profesorka Spraut kaz”la za Rona! Kako mu je? - Nije loše - re če Hari. - Kažu da će biti dobro. - Ne može više od šest posetilaca odjednom! - re če Madam Pomfri izjurivši iz svoje kancelarije. - Sa Hagridom nas je ta čno šest - naglasi joj Džordž. - 0... da... - re če Madam Pomfri, koja je izgleda ra ču-nala Hagrida kao više osoba, zbog njegovog ogromnog ra-sta. Da bi prikril a zbunjenost, ona jurnu da svojim šta-pi ćem po čisti blatnjave tragove njegovih stopala. - Ne mogu da gi poverujem - re če Hagrid promuklo, od-mahuju ći velikom čupavom glavom dok je zurio dole u Ro-na. - Prosto ne mogu da gi poverujem... vidi ga kak” tu le-ži... ko bi hteo da gi povredi, a? - Upravo smo raspravljali o tome - re če Hari. - Ne znamo. - Možda nek” ko ima neš”o protiv grifindorskog kvi di čkog tima, je li? - re če Hagrid zabrinuto. - Prvo Keti, a sada i Ron... - Ne mogu da zamislim da bi iko pokušao da likvidi- ra ceo kvidi čki tim - re če Džordž. Hari Pošer u Polukrvni Princ 393 - Drvce bi možda smakao Sliterince kada bi znao da može da se izvu če nekažnjeno - re če Fred iskreno. - Pa, ja ne mislim da je u pitanju kvidi č, ali mislim da postoji veza izme ñu napada - re če Hermiona tiho. - Odakle ti sad pa to? - upita Fred. - Pa, kao prvo, trebalo je da oba budu fatalna, a n isu bila, iako je tako ispalo zahvaljuju ći čistoj sre ći. A kao drugo, čini se da ni otrov ni ogrlica nisu došli do oso-be koju je trebalo da ubiju. Naravno - dodade ona smrknu-to - to čini osobu koja stoji iza ovoga na neki na čin još opasnijom, jer izgleda da joj nije stalo koliko ljudi će da strada pre nego što zaista do ñe do svoje žrtve. Pre no što je iko mogao da odgovori na ovu zloslutn u izjavu, vrata spavaonice se opet otvoriše i gospodin i gospo ña Vesli požuriše kroz bolni čko odeljenje. Tokom svoje poslednje posete bolni čkom krilu, samo su se zado-voljili vestima da će se Ron potpuno oporaviti: sada rocnoga Vesli zgrabi Ha rija i privi ga u čvrst zagrljaj. - Dambldor nam je rekao kako si ga spasao bezoarom -zajeca ona. - 0, Hari, šta da ti kažemo? Spasao si Dži-ni... spasao si Artura. .. sada si spasao Rona...

- Nemojte... nisam... - promrmlja Hari c nelagodom. - Pa, kad malo bolje razmislim, zbilja mi se čini da polovina naše porodice tebi duguje svoje živote - re če gospodin Vesli stegnutim glasom. - Jedino što mog u da kažem jeste da je dan kada je Ron odlu čio da sedne u tvoj kupe u Hogvoršs eksiresu, zbilja bio sre ćan dan za Ve-slijeve, Hari. Hari nije mogao da smisli bilo kakav odgovor na ovo i gotovo da mu je bilo drago kada ih je Madam Pomfri po-novo podsetila da je doz voljeno samo šest posetilaca oko Ronovog kreveta; on i Hermiona odmah se digoše da iza ñu, a Hagrid odlu či da poñe c njima, ostavivši Rona c njegovom porodicom. 394 Džoan K. Rouling - Užas živi - režao je Hagrid sebi u bradu dok su njih troje išli nazad hodnikom prema mermernom stepe-ništu. - Sve to novo osiguranije, a mališani i dalje bi-vaju povre ñeni... Dambldor se živ noj”o od brige... ne ka-zuje mnogo, al” ja vidim... - Da li ima neku ideju, Hagride? - o čajni čki upita Hermiona. - Pretpostavljam da imade na stotine ideja, sas mo -zgom k”o š”o je njegov - re če Hagrid odano. - Al” ne znade ko je poslao onu ogr licu ni ko je sip”o otrov u ono vino, il” bi gi ve ć uhvatijo, je l” da? Mene brine - re če Hagrid utišavši glas i osvrnuvši se preko ramena (Hari pak proveri tavanicu za slu čaj da je Pivs u blizini) - kol”ko dugo Hogvorts može da ostane ot voren ak” ovdi napadaju decu. Opet ista pri ča k”o sas Dvoranom tajni, je l” da? Bi će panike, roditelji će da odvode decu iz škole, i dok trepneš, Upravni odbor. .. Hagrid za ćuta dok je duh dugokose žene spokojno pro-lebdeo kr aj njih, a zatim nastavi promuklim šapatom -...Upravni odbor škole će da vi pri ča o trajnom ukidanju. - Ne će valjda? - re če Hermiona, deluju ći zabrinuto. - Moraš to da glediš iz nji”ove perspektive - re če Hagrid utu čeno. - Mislim oduvek je postoj”o rizik kad se dete slalo na Hogvo rts, je l” da? O čekujete nezgode, zar ne, kad imate stotine maloletnih čarobnjaka sku čenih na jednom mestu, al” pokušaj ubistva, to je ve ć drugo. Nije ni čudo š”o je Dambldor ljut na Sn... Hagrid u sekundi za ćuta, a na ono malo lica što je provirivalo iz njego ve umršene crne brade pojavi se po-znati izraz krivice . - Šta? - brzo će Hari. - Dambldor je ljut na Snejpa? - Nisam to rek”o - re če Hagrid, iako ga je u potpuno-sti odao uspani čen pogaed. - Vid” kol”ko je sati, maltene pono ć, moram da... Hari Pošer u Polukrvni Princ 395 - Hagride, zašto je Dambldor ljut na Snejpa? - glas no upita Hari. - Psssssst! - re če Hagrid deluju ći istovremeno i ner-vozno i ljutito. - Nemo” da vi češ tak”e stvari, Hari, je l” ho ćeš da izgubim noc”o? Mada, nije da te je briga, je l” da, ne sad kad si dig”o ruke od brige o magij... - Ne pokušavaj da mi nabijaš ose ćaj krivice, ne će ti uspeti! - re če Hari žustro. - Šta je Snejp uradio? - Pojma nemam, Hari, uopšte nije to ni trebalo da ču-jem! Ja... pa, vra ć”o sam se iz igume jedne ve čeri i čuo ih kak” se razgovaraju... pa dobro, sva ñaju. Nisam hteo da privla čim pažnju na sebe, te sam se sakrijo i trudijo da n e slušam, al” beše to... pa, žestoka rasprava, te je nije bilo lako ignorisat”. - Dakle? - podsticao ga je Hari, dok je Hagrid nerv o-zno cupkao na svojim ogromnim stopalima. - Daklem... samo sam čuo Snejpa kak” kaže da Dam-bldor previše toga uzima zdravo za gotovo i da možda on... Snejp... ne će više to da radi... - Šta to? - Pojma nemam, Hari, zvu čalo je k”o da se Snejp ose ćao premoren od rada, niš” drugo... svejedno, Dambldor mu je odma” rek”o da se ve ć složijo da će to da uradi, i da je to to. Bijo je veoma strog prema nje mu. A ondak je bilo i neš”o o tome kako Snejp treba da sprovede istragu u svo-joj ku ći, u Sliterinu. Pa, tu nema ni čeg čudnog! - dodade Hagrid žurno kada se Hari i Hermion a zna čajno pogleda-še. - Sve glavešine ku ća zamoljene su da istraže celu rabotu oko one ogrlice... - Da, ali se Dambldor nije sva ñao sa ostalim glaveši-nama, zar ne? - re če Hari.

- Čuj - Hagrid stade da nervozno uvija samostrel svo-j im ru čerdama; za ču se glasan zvuk krckanja drveta, i on 396 Džoan K. Rouling puče na dva dela - znam š”a ti misliš o Snejpu, Hari, i ne želim da u ovome tražiš neš”o čeg” tu nema. - Pazite - re če Hermiona hitro. Oni se okrenuše taman na vreme da spaze senku Argu- sa Fil ča kako se pomalja na zidu iza njih, pre no što i on sam ne do ñe iza ćoška, pogrbljen, drhtavih vilica. - Oho! - prodahta on. - Tako kasno van kreveta, ima da vam sledi kazna! - Ne, ne će, Fil če - re če Hagrid kratko i jasno. - Oni su sa mnom, je l” da ? - A kakve to veze ima? - upita Fil č mrsko. - Ja sam ti bre nastavnik, k”vragu, zar ne, ti šunj ava Porugo! - re če Hagrid odmah se ražestivši. Začu se gadno siktanje dok se Fil č nadimao od besa. Stigla je i Gospo ña Noris, neprimetno, i sada se vijuga-vo uvijala oko Fil čovih koš čatih članaka. - Brišite - re če Hagrid kraji čkom usana. Hari nije čekao da mu se dvaput kaže. I on i Hermio-na odjuriš e kad Hagrid i Fil č povisiše glasove, koji su odjekivali za njima dok su tr čali. Blizu skretanja za gri-findorski toranj prošli su kraj Pi vsa, ali je on veselo hitao ka izvoru vike, kiko ćući se i pevuše ći: Gde god da je muka u nevolja PozoviŠe Pivsija, bi će duilo bolja! : Debela dama je dremala i nije joj bilo po volji što je bude, ali se mrzovoljno otvorila i dopustila im da se uz-veru u, na svu sre ću, miran i prazan dnevni boravak. Či-nilo se da ljudi još nisu saznali za Rona. Hariju je lak-nulo, jer su ga tog dana ve ć dovoljno ispitivali. Hermio-na mu požele laku no ć i zaputi se ka ženskim spavaoni-cama. Hari je, me ñutim, ostao posle nje, sede ći kraj kami-na i posmatraju ći umiru ći žar. Hari Pošer u Polukrvni Princ 397 Znači, Dambldor se sva ñao sa Snejpom. Uprkos svemu što je rekao Hariju, up rkos svom insistiranju da u potpu-nosti veruje Snejpu, i zgubio je živce c njim... nije mu se činilo da se Snejp dovoljno trudi da ispituje Sliter in-ce... ili, možda, jednog jedinog Sliterinca: Melfoja? Da li se Dambldor pretvarao da nema ni čeg u Harije-vim sumnjama zato što nije želeo da Hari uradi nešto nepromišljeno, da uzme st vari u svoje ruke? To mu se či-nilo verovatnim. Možda čak Dambldor nije želeo da bi-lo šta odvra ća Hariju misli sa njihovih časova, ili od izvla čenja onog se ćanja iz Pužoroga. Možda Dambldor misli da ne treba da poverava sumnje o svo m osoblju še-snaestogodišnjacima... - Tu li si, Poteru! Hari od šoka sko či i izvadi štapi ć na gotovs. Bio je potpuno ube ñen da je dnevni boravak prazan; nije bio spreman za ogromnu priliku koja se, iznenada, pridigla sa udaljene stolice. Pogleda izbliza i vide da je t o Kor-mak Mek Lagen. - Čekao sam da se vratiš - re če Mek Lagen ne obazi-ru ći se na Harijev isukani štapi ć. - Mora da sam zaspao. Čuj, video sam danas kako odvode Veslija u bolni čko kri-lo. Nije izgledao kao da će biti sposoban za utakmicu idu će nedelje. Hariju je trebalo nekoliko trenutaka da shvati o če-mu Mek Lagen govori. - A... da... kvidi č - re če on vra ćaju ći štapi ć pod Kamu farmerki i umorno provu če ruku kroz kosu. - Aha... možda ne će moći da igra. - Pa, onda ću ja igrati Čuvara, zar ne? - re če Mek La-gen. - Aha - re če Hari. - Da, pretpostavljam... 398 Džoan K. Rouling Nije mogao da smisli nikakav argument protiv toga; uostalom, Mek Lagen je zaista bio drugi najbolji igra č na probnom treningu. - Izvrsno - re če Mek Lagen zadovoljnim glasom. - Pa kada je onda t rening? - Šta? 0... bi će jedan sutra uve če. - Dobro je. Slušaj, Poteru, trebalo bi da pre toga po-razgovaramo. Imam neke ideje o strategiji koje bi ti mo-žda bile korisne.

- Dobro - re če Hari ne preterano oduševljeno. - Pa, re ći ćeš mi sutra, onda. Sada sam prili čno umoran... vi-dimo se... Vesti da je Ron otrovan brzo su se proširile slede- ćeg dana, ali nisu izazvale takvu senzaciju kao što je to bio slu čaj sa napadom na Keti. Ljudi su mislili da je mo-žda u pitanju nesre ćan slu čaj, budu ći da je u tom trenut-ku bio u odajama majstora napitaka, a pošto mu je odmah dat protivot rov, nije bilo neke ve će štete. Zapravo, Grifindorce je ina če mnogo više interesovala predsto-je ća utakmica protiv Haflpafa, jer su mnogi od njih že-l eli da vide kako Zaharije Smit, koji je igrao Goni ča za haflpafski tim, dobija zasluženu kaznu za svoj e komen-tarisanje tokom prvog me ča protiv Sliterina. Hari, me ñutim, nikada nije bio manje zainteresovan za kvidi č. Sve je više postajao opsednut Drakom Melfo-jem. I dalje provera vaju ći Banditovu mapu kad god bi mu se za to ukazala prilika, ponekad bi skretao sa svog puta do mesta na kojima bi Melfoj u tom trenutku bio, ali ga nije uh vatio kako radi bilo šta neuobi čajeno. A ipak je još bilo tih neobjašnjivih trenuta ka kada bi Melfoj prosto nestao c mape... Ali Hari nije imao mnogo vremena da razmotri pro-bl em, uz kvidi čke treninge, domaće zadatke, i činjenicu Hari Pošer u Polukrvni Princ 399 da su ga sada Kormak Mek Lagen i Lavander Braun pro ga-njali kuda god bi pošao. Nije mogao da odlu či ko je od njih dvoje dosadniji. Mek Lagen je staln o nagoveštavao kako bi bio bolji stalni Čuvar u timu od Rona, i da će Hari sada, kada ga bude vi-deo kako igra, to sigurno shvatiti. Tako ñe je bio vrlo vo-ljan da kritikuje ostale igra če i da Hariju daje detaljne sheme treninga, tako da je Hari u više navrata morao da ga podseti ko je kapit en. U meñuvremenu, Lavander se neprekidno vrzmala oko Harija ne bi li pri čala o Ronu, što je Hariju bilo goto-vo napornije od Mek L agenovih pridika o kvidi ču. La-vander je prvo bila veoma ozloje ñena što joj niko nije re-kao da je Ron u bolni čkom krilu: - Mislim, ja sam mu de-vojka! - ali na k raju je odlu čila da oprosti Hariju taj za-boravni previd i bila je rada da detaljno ćaska c njim o Ronovim ose ćanjima, što je bilo krajnje neprijatno isku-stvo, k oje bi Hari najradije zaboravio. - Čuj, zašto ne popri čaš sa Ronom o svemu tome? -upita Hari nakon izuzetn o iscrpnog Lavanderinog ispi-tivanja koje je obuhvati lo sve, od detaljnog ponavljanja šta je Ron rekao o njenoj novoj odori, pa do toga da li Ha-ri misli da Ron smatra svoju vezu sa Lavander „ozbilj-nom". - Pa, ja bih, ali on uvek spava kad odem da ga pose tim! - re če Lavander zabrinuto. - A je li? - re če Hari iznena ñen, jer bi on zatekao Ro-na posve budnog svaki put kada bi otišao do bolni čkog krila, krajnje zainteresovanog za vesti o Dambldorovoj i Snejpovoj sva ñi i veoma spremnog da što više ogovara Mek Lagena. - Da li ga Hermiona Grendžer još pose ćuje? - Lavan-der je iznenada htela da zna. 400 Džoan K. Rouling - Da, rekao bih. Pa, prijatelji su, zar ne? - re če Hari c nelagodom. - Prijatelji, nemoj da me zasmejavaš - re če Lavander prekorno. - Nedeljama nije pri čala c njim kada je po čeo da se zabavlja sa mnom! Ali pretpostavljam da že li da se pomiri c njim, sad kad je postao šŠeresanšan. .. - Zar smatraš trovanje interesantnim? - upita Hari. - Svejedno... izvini, moram da idem... eno ga Mek Lagen, dolazi da popri čamo o kvidi ču - žurno će Hari, i po-strance izjuri kroz vrata, priljubivši se uza zi d, a zatim otr ča pre čicom do učionice za napitke, cce ni Lavander ni Mek Lagen ne će moći da ga prate. Na dan kvidi čkog me ča protiv Haflpafa, Hari uju-tro skoknu do bolni čkog krila pre no što će se zaputiti na teren. Ron je bio veoma uzrujan. M adam Pomfri mu ni-je dala da ide da gleda utakmicu misle ći da će se previše uzbuditi. - I, kako vam ide c Mek Lagenom? - upita on Harija nervozno, o čigledno zaboravljaju ći da ga je ve ć dvaput pi-tao to isto. - Rekao sam ti - strpljivo mu uzvrati Hari. - Morao bi da bude igra č svetske klase, ali ja ne bih želeo da ga zadržim. Neprekidn o svima pokušava da kaže šta da ra-de, misli da bi mogao da igra sve pozicije bo lje od nas ostalih. Jedva čekam da ga se ratosiljam. A kad smo ve ć kod ratosiljanja ljudi - dodade Hari pridižu ći se i uzi-maju ći svoju Vašrenu sšrelu - ho ćeš li prestati da se

pretvaraš da spavaš kada ti Lavander do ñe u posetu? Po čela je mene da dovodi do ludila. - 0 - re če Ron snebivljivo. - Dobro. Važi. - Ako ne želiš više da izlaziš c njom, prosto joj t o kaži - re če Hari. Hari Pošer u Polukrvni Princ 401 - Da... pa... nije baš tako lako, zar ne? - re če Ron. On za ćuta. - Ho će li Hermiona svratiti pre utakmice? -upita on nehajno. - Ne, ve ć je sišla do terena sa Džini. - 0 - re če Ron deluju ći poprili čno smrknuto. - Do-bro. Pa, sre ćno. Nadam se da ćeš razbucati Mek Lag... ho- ću re ći Smita. - Pokuša ću - re če Hari prebacivši metlu preko ra-mena. - Vidimo se posle utakmice. On požuri niz puste hodnike. Cela škola je bila na- polju, ili na či čkana po tribinama, ili na putu do stadi-ona. Dok je prolazi o, gledao je kroz prozore, pokušavaju- ći da proceni koliki će im biti otpor vetra, kada ga ne-ki zvuk ispred njega natera da podigne pogled i on spazi Me lfoja kako ide ka njemu, u pratnji dve devoj čice, koje su izgledale nadureno i uvre ñeno. Melfoj zastade kada je spazio Harija, a zatim se kr at-ko nasmeja bez trunke humora, i nastavi da hoda. - Kuda ideš? - hteo je Hari da zna. - Da, pazi da ti ne kažem, kad te se toliko ti če, Po-teru - kezio se Melfoj. - Bolje ti je da požuriš, bi će da ve ć čekaju Izabranog kapitena... De čaka Koji Je Poenti-rao... kako god da te zovu ovih dana. Jedna od devoj čica se i nevoljno zakikota. Hari se za-gleda u nju i ona porumene. Melfoj se progura pored Ha-rija, a devoj čica i njena prijateljica otkaskaše za njim, skrenuše za ugao i nestadoše c v idika. Hari je stajao u mestu kao ukopan i posmatrao ih ka ko nestaju. Ovo ga je razbesnelo; ve ć samo što nije zakasnio na utakmicu, a eto Melfoja, šunja se nekud dok je ostatak škole odsutan: Harijeva dosad najbolja šansa da otkrije šta Melfoj smera. Neme sekunde su proticale, a Hari je uko čen stajao tu gde je, zure ći u mesto odakle je Melfoj nestao... 402 Džoan K. Rouling - Gde si bio? - bila je ljubopitljiva Džini kada je Ha-ri utr čao u svla čionicu. Ceo tim je ve ć bio presvu čen i spreman. Kut i Piks, Jurišnici, nervozno su lupkali svojim palicama o noge. - - Sreo sam Melfoja - re če joj Hari tiho dok je obla- čio skerletnu odoru preko glave. -Pa? - Pa sam želeo da znam zašto je on tamo u zamku sa ne-koliko klinki, dok su svi ostali ovde... - Zar je to sada važno? - Pa, čini se da ne ću otkriti, zar ne? - re če Hari zgrabivši Vašrenu sšrelu i namestivši nao čare. - Haj-demo, onda! I ne rekavši ništa više, on odmaršira na teren, u s usret zaglušuju ćim poklicima i zvižducima. Nije bilo mnogo vetra. Oblaci su bili mestimi čni, a tu i tamo bi se probio pokoji zaslepljuju ć blesak jarkog sunca. - Zeznuti uslovi! - re če Mek Lagen ostatku tima pri-premaju ći ih. - Kut, Piks, moraćete da letite iz pravca sunca da vas ne vide kako i m prilazite... - Ja sam kapiten, Mek Lagene, prestani da im daješ uputstva - re če Hari ljutito. - Samo idi do gol-korpi! Kada je Mek Lagen otišao, Hari se okrenu Kutu i Pik su. - I zaisša se potrudite da letite iz pravca sunca - re če im on i protiv svoje volje. Rukovao se sa haflpafskim kapitenom, a onda, na zvi -žduk Madam Bu ćkuriš, odrazi se od tla i vinu se u va-zduh, iznad ostatka tima, šaraju ći po terenu u potrazi za Skrivalicom. Kad bi uspeo ranije da je uhvati, m ožda bi imao prilike da se vrati u zamak, zgrabi Banditovu mapu, i otkrije šta to Melfoj radi... - I to je Smit iz Haflpafa sa Kvaflom - odjekivao j e sanjiv glas preko zemljišta. - Naravno, on je prošli Hari Pošer u Polukrvni Princ 403

put komentarisao, na je Džini Vesli naletela na nje ga, mi-slim da je to najverovatnije bilo namerno... tako je izgle-dalo. Smit je bio prili čno grub prema Grifindoru, što je, verujem, zažalio sada kad a igra protiv njih... o, vidi, izgubio je Kvafl, Džini mu je otela, ona mi s e svi ña, veo-majeprijatna... Hari se zagleda u komentatorsku kabinu. Valjda niko pri zdravoj pameti ne bi pustio Lunu Lavgud da komenta-riše? Ali čak i gledaju ći odozgo, nije mogao a da ne pre-pozna tu dugu, prljavoplavu kosu, i ogrlicu od čepova krem-piva... Stoje ći pokraj Lune, profesorka Mek Gona-gal kao da se os ećala pomalo nelagodno, kao da se predo-mišlja u pogledu odluke da Luna kom entariše. - ...ali sada joj je onaj veliki Haflpafovac uzeo Kvafl, ne mogu da mu se setim imena, nešto kao Bibl... ne, Bagins... - Zove se Kadvoleder! - re če profesorka Mek Gonagal glasno sa sedišta pored Lune. Maca prasnu u smeh. Hari se osvrtao oko sebe u potrazi za Skrivalicom. Nije joj bilo ni traga. Nekoliko trenutaka kasnije, Ka-dvoleder je postigao pogodak. Mek Lagen je urlao na Dži-ni što je dopustila da izgubi Kvafl, pa nije ni primetio veliku crvenu loptu koja mu je prozujala pored desnog uva. - Mek Lagen, ho ćeš li da obratiš pažnju na ono što bi trebalo da ra diš, i da sve ostale pustiš na miru! - za-grme Hari, okrenuvši se da se suo či sa svojim Čuvarom. - Ni ti ne daješ baš dobar primer! - doviknu mu Mek Lagen, crven u licu od besa. - I Hari Poter se sada sva ña sa svojim Čuvarom - re- če Luna smireno, dok su i Haflpafovci i Sliterinci u masi vrištali i dobaciva li. - Ne verujem da će mu to po-moći da prona ñe Skrivalicu, ali možda je u pitanju neka lukava va rka... 404 Džoan K. Rouling Ljutito psuju ći, Hari se okrenu i po če da pretražuje teren, osmatraju ći nebo ne bi li spazio neki trag krila-te zlatne loptice. Džini i Demelza su dale po gol svaka, pruživši crve -no-zlatnim pristalicama ispod njih razlog za radost. Za-tim je Kadvoleder o pet postigao pogodak, izjedna čivši rezultat, ali Luna to izgleda nije primetila. Delovala je sasvim nezainteresovana za tako prizemne stvari kao što je rezultat, i neprekidno je pokušavala da gomili privu če pažnju na stvari kao što su oblaci zanimljivog oblika, i na mogu ćnost da Zaharije Smit, koji do sada ni-jednom nije uspeo da doñe u posed Kvafla na duže od mi-nut, pati od ne čega što se zove „gubitni čki grip". - Sedamdeset- četrdeset za Haflpaf! - zagrme profe-sorka Mek Gonag al u Lunin megafon. - Zar ve ć? - re če Luna izgubljeno. - 0, vidite! Gri-findorski Čuvar se dokopao palice jednog od Jurišnika. Hari se okrenu u vazduhu. Zaista, Mek Lagen je, iz raz-loga samo sebi znanih, oteo Piksu palicu i o čigledno mu demonstrirao kako da udari Bladžerku ka nadolaze ćem Kadvolederu. - Ho ćeš li mu vrašiši ialicu u oši ći nazad do gol--korii! - zagrme Hari jurnuvši ka Mek Lagenu baš kad je ovaj divlja čki zamahnuo na Bladžerku i samo je potka čio. Zaslepljuju ć, mu čan bol... blesak svetlosti... krici u daljini... i ose ćaj padanja niz duga čak tunel... I slede će čega je Hari bio svestan jeste da leži u iz-uzetno t oplom i udobnom krevetu, gledaju ći nagore u lam-pu koja je bacala krug zlatne svetlo sti na senovitu tava-nicu. On nelagodno podiže glavu. C nj egove leve strane nalazila se poznata, pegava ri ñokosa osoba. - Baš lepo od tebe što si svratio - re če Ron keze ći se. Hari Pošer u Polukrvni Princ 405 Hari zatrepta i osvrnu se oko sebe. Naravno, nalazi o se u bolni čkom krilu. Napolju, nebo je bilo modro, pro-šarano krvavocrven im trakama. Utakmica mora da je ve ć gotova pre više sati... baš kao i svaka nada da će uspeti da otkrije Melfoja. Harijeva glava je bila čudnovato te-ška. On podiže ruku i napipa krut turban od zavoja. - Šta se desilo?

- Naprsla lobanja - re če Madam Pomfri dojurivši i gurnuvši ga nazad me ñu jastuke. - Nemaj brige, odmah sam je zale čila, ali ću te zadržati preko no ći. Narednih ne-koliko sati ne bi smeo previše da se na prežeš. - Ne želim da preno ćim ovde - re če Hari ljutito, pridižu ći se i zbacivši čaršave - ho ću da prona ñem Mek Lagena i da ga ubijem. - Bojim se da to potpada u kategoriju „prenaprezanj a" - re če Madam Pomfri snažno ga gurnuvši nazad u krevet i prete će podiže štapi ć. - Osta ćeš ovde dok te ja ne ot-pustim, Poteru, ina če ću da zovem direktora. Ona odjuri nazad u svoju kancelariju, a Hari utonu u jastuke klju čaju ći od besa. - Da li znaš sa koliko smo izgubili? - upita on Ron a kroz stisnute zube. - Ovaj, da, znam - re če Ron izvinjavaju ćim tonom. - Ko-na čan rezultat je bio trista dvadeset prema šezdeset. - Sjajno - re če Hari divlja čki. - Baš sjajno! Kad se samo do čepam Mek Lagena... - Ne želiš da ga se do čepaš, velik je kao trol - re- če Ron razložno. - Ja li čno mislim da bi se mnogo više postiglo kada bi ga urek ao onom Prin čevom čini za nok-te na nogama. U svakom slu čaju, možda će se ostatak tima postarati za njega pre nego što iza ñeš odavde, nisu baš sre ćni... U Ronovom glasu ose ćao se ton loše prikrivene rado-sti. Hari vide da je ovaj prosto ushi ćen što je Mek Lagen 406 Džoan K. Rouling tako gadno zabrljao. Ležao je, zagledan u trag svet losti na plafonu, ne ose ćaju ći bol u svojoj tek zale čenoj loba-nji, ali mu je ipak malo bridelo ispod zavoja. - Odavde sam mogao da čujem komentar sa utakmice -re če Ron, a glas mu je podrhtavao od smeha. - Nadam se da će od sada pa nadalje Luna stalno komentarisati... Gubiš-ni čki grii... Ali Hari je još bio previše ljut da bi situaciju sa -gledavao sa smešne strane, te posle odre ñenog vremena Ronovo kikotanje utihnu. - Džini je došla u posetu dok si bio u nesvesti - r eče on, posle duge pauze, i Harijeva mašta dade gas do daske, hitro konstruišu ći scenu u kojoj Džini, pla čući nad nje-govim beživotnim telom, priznaje svoja os ećanja duboke simpatije prema njemu, dok im POIJ daje svoj blagoslov... -Ka že da samo što nisi zakasnio na utakmicu. Otkud to? Krenuo si odavde na vreme. - 0... - re če Hari, i scena u njegovim mislima se uru-ši. - Da. .. pa, video sam Melfoja kako se šunja nekud c ne-kim devoj čicama koje kao da nisu želele da budu c njim, a ovo je drugi put da se postarao da ne bud e na terenu za kvidi č sa ostatkom škole. Propustio je i prošlu utak-micu, se ćaš se? - uzdahnu Hari. - Sada mi je žao što ga nisam pratio, utakmica je bil a takav fijasko... - Ne budi glup - re če mu Ron oštro. - Nisi mogao da propustiš utakmicu kvidi ča samo da bi pratio Melfoja, ti si kapiten! - Želim da znam šta je naumio - re če Hari. - I nemoj mi re ći da sve to umišljam, ne posle onoga što sam čuo da pri ča sa Snejpom... - Nikada nisam ni rekao da umišljaš - re če Ron na-slonivši se na lakat i mršte ći se na Harija - ali nema nikakvog pravila koje kaže da samo jedna osoba odjednom može da smera nešto opako na ovom mestu! Postaješ p o- Hari Pošer u Polukrvni Princ 407 malo opsednut Melfojem, Hari. Mislim, spreman si da propustiš utakmicu samo da bi ga pratio... - Želim da ga uhvatim na delu! - re če Hari iznervi-rano. - Mislim, kuda odlazi kada nestane c mape? - Pojma nemam... u Hogsmid? - naga ñao je Ron zevaju ći. - Nikada ga nisam video da ide kroz one tajne prola -ze na mapi. Uostalom, mislio sam da su svi prolazi sada pod nadzorom? - Pa, onda pojma nemam - re če Ron. Meñu njima zavlada tajac. Hari je zurio u krug svetlo- sti iz lampe iznad njega, razmišljaju ći... Kad bi samo posedovao mo ć Rufusa Skrimdžera, mogao bi da naredi da uhode Melfoja, ali, nažalost, Hari nije imao na raspolaga nju kancelariju punu Aurora... nakrat-ko se poigravao mišlju da pokuša d a nešto organizuje sa DA, ali je, opet, problem bio u tome što će ljudi izosta-jati sa časova. Ve ćina je, ipak, i dalje imala pune raspo-rede...

Iz pravca Ronovog kreveta za ču se duboko, potmulo hrkanje. Posle nekog vremena Madam Pomfri iza ñe iz kancelarije, ovaj put ogrnuta debelom ku ćnom haljinom. Bilo je najlakše da se pravi da spava. Hari se okre nu na bok i za ču kako se sve zavese navla če čim je ona zamahnu-la štapi ćem. Lampe se prigušiše, i ona se vrati u svoju kancelariju. Čuo je vrata kako škljocaju za njom, i znao je da je otišla na spavanje. Ovo je, prise ćao se Hari u tmini, tre ći put da su ga doveli u bolni čko krilo zbog kvidi čke povrede. Prošli put je pao c metle zbog dementor a koji su motali po tere-nu, a pre toga mu je neizle čivo nesposobni profesor Lokhart izvadio sve kosti iz ruke... To je bila njegova da-leko najboln ija povreda... se ćao se agonije ponovnog izra-stanja kostiju cele ruke toko m jedne no ći, neprijatnosti 408 Džoan K. Rouling koju nimalo nije olakšao dolazak neo čekivanog posetio-ca usred... Hari se naglo pridiže, dok mu je srce lupalo, a tur -ban od zavoja se nakrivio. Najzad je došao do rešenja: io-sšoji na čin da uhodi Melfoja... kako je mogao da zabora-vi, zašto se toga ranije nije setio? Ali, pitanje je bilo kako ga pozvati? Šta treba ura -diti? Tiho, tek da proba, Hari progovori u tami. - Kri čeru? Začu se veoma glasno krak i zvuci komešanja i cijuka i spuniše tihu sobu. Ron se uz jauk probudi. - Šta se to...? Hari hitro uperi svoj štapi ć ka vratima kancelari-je Madam Pomfri i promrmlja: - Priguši! - kako ona ne bi dotr čala. Zatim se odvu če do podnožja svog kreveta, ne bi li bolje video šta se zbiva. Dva ku ćna vilenjaka kotrljala su se po podu nasred spavaon ice, jedan obu čen u skupljeni kestenjasti džemper i nekoliko vunenih še šira, a drugi u prljavu staru krpu koja mu je bila preba čena preko bedara umesto ga ća. Za-tim se za ču još jedan glasan prasak, i Pivs, ku ćni duh, po-javi se u vazduhu iznad rvu ćih vilenjaka. - Posmatrao sam to, Poteru! - re če on ogor čeno Hari-ju pokazuju ći na tu ču ispod sebe, pre no što ispusti macan kikot. - Vidi maja s tvojenja kako se prepiru, gric gric, bum tras... - Kri čer ne će vre ñati Harija Potera pred Dobijem, ne, ne će, ina če će Dobi da začepi Kri čeru usta! - vri-štao je Dobi piskavim glasom. - ...šut, greb! - veselo je vikao Pivs, sada ga ñaju ći vi-lenjake komadi ćima krede ne bi li ih još više razbe-sneo. - Štip, boc! Hari Pošer u Polukrvni Princ 409 - Kri čer može da pri ča šta ho će o svom gospodaru, o, da, a kakav li je to samo gospodar, prljavi prijatelj Bla-tokrvnih, oh, šta b i samo rekla sirota Kri čerova gospo-darica...? Nisu otkrili šta bi ta čno rekla Kri čerova gospoda-rica, jer u tom trenutku Dobi nabi svoju kvrgavu malu pe-snicu u Kri čerova usta i izbi mu pola zuba. Hari i Ron isko čiše iz svojih kreveta i razdvojiše vilenjake, iako su ovi i dalje pokušavali da se šutiraju i udaraju, dok ih je Pivs podstrekivao, oble ćući oko lampe i ci čeći: -Gurni mu prste u nosi ć, nek mu pukne film, povuci ga za ušice... Hari štapi ćem nacilja Pivsa i re če - Jeziklju č! -Pivs se uhvati za grlo, proguta knedlu, a zatim izlete iz sobe prave ći opscene gestove, ali nije mogao da progovo-ri ni re č, pošto mu se jezik zalepio za gornje nepce. - Dobar pogodak - re če Ron zahvalno, podigavši Do-bija u vazduh kako nje govi landaravi udovi više ne bi do-lazili u kontakt sa K ri čerom. - To je bila još jedna Prin čeva čin, zar ne? - Aha - re če Hari uvr ćući Kri čerovu smežuranu ru-ku iza le ña njenog vlasnika. - U redu... zabranjujem vam da se bijete! Pa, Kri čeru, tebi je zabranjeno da se tu češ sa Dobijem. Dobi, znam da ne mogu da ti dajem na re ñenja... - Dobi je slobodan ku ćni vilenjak i može da sluša ko-ga god želi, i Dobi će uraditi sve što mu Hari Poter ka-že da u čini! - re če Dobi, dok su mu suze kapale niz na-mreškano malo lice na džemper. - U redu, onda - re če Hari i on i Ron pustiše vilenja-ke, koji padoše n a pod, ali ne nastaviše sa tu čom.

- Gospodar me je zvao? - zagrakta Kri čer utonuvši u naklon, iako je Harija streljao pogledom kojim mu je o či-gledno želeo bolnu smrt. 410 Džoan K. Rouling - Da, jesam - re če Hari bacivši pogled na vrata kan-celarije Madam P omfri da proveri da li prigušuju ća čin još deluje; nije bilo nikakvog znaka da je ona čula išta od komešanja i buke. - Imam posao za tebe. - Kri čer će u činiti sve što Gospodar želi - re če Kri čer nagnuvši se tako nisko da su mu usne gotovo dodi-rivale njegove izobli čene nožne prste - jer Kri čer ne-ma izbora, ali Kri čer se stidi što ima takvog gospoda-ra,da... - Dobi će to u činiti, Hari Poteru! - cijuknu Dobi dok su mu se o či veli čine teniskih loptica punile suza-ma. - Dobiju će biti čast da pomogne Hariju Poteru! - Kad malo bolje razmislim, bilo bi dobro da vas up o-slim obojicu - re če Hari. - U redu, onda... ho ću da uhodi-te Draka Melfoja. Ne mare ći za izraz iznena ñenja i razdraženosti u isti mah na Ronovom licu, Ha ri nastavi: - Ho ću da znam kuda ide, c kim se sastaje i šta radi. Ho ću da ga nepresta-no pratite. - Da, Hari Poteru! - odmah re če Dobi, a ogromne o či sijale su mu od uzbu ñenja. - A ako Dobi pogreši, Dobi će se baciti sa najvišeg tornja zamka, Hari Poteru! - Ne će biti potrebe za tim - brzo dodade Hari. - Gospodar želi da uhodim najmla ñeg od Melfojevih? - zagrakta Kri čer. - Gospodar želi da špijuniram čisto-krvnog prane ćaka moje stare gospodarice? - Baš tog - re če Hari predose ćaju ći veliku opasnost, odlu čan da je odmah spre či. - I zabranjeno ti je da ga upo-zoriš, Kri čeru, ili da mu pokažeš šta smeraš, ili da uopšte pri čaš c njim, ili da mu pišeš poruke, ili... ili da na bilo koji način kontaktiraš c njim. Razumeš? Morao je da vidi Kri čera kako se napinje da prona ñe izlaz iz uputstava koje je upravo dobio, i sa čeka. Posle nekoliko trenutaka, na Harijevo veliko zadovoljstvo. Hari Pošer u Polukrvni Princ 411 Kri čer se ponovo duboko nakloni i re če, c gorkom ozlo-je ñenoš ću: - Gospodar je mislio na sve, i Kri čer mora da mu se povinuje, iako bi Kri čer mnogo radije bio sluga tog Melfojevog de čka, o, da... - Zna či, to je rešeno - re če Hari. - Ho ću redovne iz-veštaje, ali se postarajte da se pojavljujete onda kad ni-sam okružen drugima. Ron i Hermiona su u redu. I nemoj-te nikome da kažete šta radite. Samo se zalep ite za Melfoja kao dva flastera za čireve. 20. Zahtev Lorda Voldemora Hari i Ron su napustili bolni čko krilo u ponedeljak, rano izjutra, potpuno zdravi, zahvaljuju ći brizi Madam Pomfri i sada su mogli da uživaju u povlasticama toga što su bili onesveš ćeni i otrovani, od kojih je najbolja bila ta što se Hermiona pomirila sa Ronom. Hermiona ih j e čak i otpratila na doru čak, donose ći vest da se Dži-ni posva ñala sa Dinom. Uspavano stvorenje u Harijevim grudima iznenada pomoli glavu, njuše ći vazduh puno nade. - Oko čega su se sva ñali? - upita on trude ći se da zvu- či opušteno, dok su skretali u hodnik na sedmom spratu, koji je bio pot puno napušten, izuzev jedne veoma male de-voj čice koja je prou čavala tapiseriju sa trolovima u suk-njicama. Uplašila se kada je spazila šestake kako joj ce pri bližavaju i ispustila teške mesingane terazije koje je nosila. - U redu je! - re če Hermiona nežno, požurivši na-pred da joj pomogne. - Evo... - Ona potapša polomljene te-razije svojim štapi ćem i re če: - Reiaro. Devoj čica joj ne zahvali, ali ostade ukopana na mestu dok su prolazili, i pogledom ih isprati. Ron se osvrnu ka njoj. Hari Pošer u Polukrvni Princ 413 - Kunem se da svake godine postaju sve manji - re če on. - Ma pusti sad nju - re če Hari pomalo nestrpljivo. -Oko čega su se Džini i Din posva ñali, Hermiona? - 0, Din se smejao kako te je Mek Lagen zveknuo ono m Bladžerkom - re če Hermiona. - Mora da je izgledalo smešno - re če Ron razumno. - Uopšte nije bilo smešno! - ražesti se Hermiona. - Izgledalo je užasno, i da Kut i Piks nisu uhvatili Hari-ja, mogao je gadno da se povredi!

- Da, pa, nije bilo potrebe da Džini i Din raskinu zbog toga - re če Hari i dalje pokušavaju ći da zvu či neza-interesovano. - Ili su i dalje zajedno? - Da, jesu... ali zašto si ti toliko zainteresovan za to? - upita Hermiona uputivši Hariju prodoran pogled. - Samo ne želim da se moj kvidi čki tim opet raspad-ne! - re če on brže-bolje, ali je Hermiona nastavila da ga sumnji čavo posmatra, te mu je veoma laknulo kada neko iza njega viknu: - Hari! - daju ći mu izgovor da joj okrene le ña. - 0, zdravo, Luna. - Otišla sam u bolni čko krilo da te potražim - re- če Luna petljaju ći po svojoj torbi. - Ali su mi rekli da si otišao... Ona tutnu u Ronove ruke nešto što je li čilo na zele-ni luk, ogromnu tufnastu muharu i veliku koli činu ma č-jeg peska, i najzad izvu če prili čno ofucan svitak perga-menta koji predade Hariju. - ...re čeno mi je da ti dam ovo. Beše to malen svitak pergamenta, koji Hari odmah pr epozna kao još jednu pozivnicu za čas kod Dambldora. - Ve čeras - re če on Ronu i Hermioni kada ga je odvio. - Sjajno si komentarisala prošli me č! - re če Ron Lu-ni, dok je ona uzimala nazad zeleni luk, muharu i ma čji pesak. Luna se neodre ñeno osmehnu. 414 Džoan”K. Roulin? - Ismevaš me, zar ne? - re če ona. - Svi kažu da sam bila užasna. - Ne, ozbiljan sam! - iskreno će Ron. - Ne mogu da se setim da sam ikada više uživao u komentarisanju! Uz-gred, šta je ovo? - dod ade on podigavši predmet nalik luku u visinu o čiju. - 0, to je gurdikoren - re če ona nabijaju ći ma čji pesak i muharu nazad u svoju torbu. - Možeš da ga zadržiš ako želiš, ja ih imam nekoliko. Stvarno su odli čni za odbi-janje gutaju ćih plimpija. I ona ih napusti, ostavljaju ći Rona da se kiko će i da-lje stežu ći gurdikoren. - Da znaš, baš mi je prirasla za srce ta Luna - re če on kad su se ponovo zaputili u Veliku salu. - Znam da je luda, ali na d obar... On veoma naglo prestade da pri ča. Lavander Braun je stajala u podnožju mermernog stepeništa, deluju ći lju-tito. - Zdravo - re če Ron nervozno. - Hajdemo - promrmlja Hari Hermioni, i oni požuri-š e dalje, ali ne pre no što su čuli kako Lavander kaže: - Zašto mi nisi rekao da da nas izlaziš? I zašto je ona c tobom? Ron je izgledao i nadureno i smoreno kada se pola s a-ta kasnije pojavio na doru čku, i mada je sedeo uz Lavan-der, Hari nije video d a su razmenili ijednu re č za sve vreme dok su bili zajedno. Hermiona se pona šala kao da ništa ne prime ćuje, ali jednom ili dvaput Hari primeti neobjašnjiv zloban smešak na njenom licu. Činilo se da je celog tog dana bila u izuzetno dobro m raspoloženju, a te ve čeri u dnevnom boravku je čak i pristala da pregle-da (drugim re čima, da dovrši pisanje) Harijev sastav iz herbologije, što je, ina če, sve do tog dana odlu čno odbi- Hari Pošer u Polukrvni Princ jala da uradi, jer je znala da će ga Hari odmah dati Ronu da prepiše. - Baš ti hvala, Hermiona - re če Hari žurno je po-tapšavši po le ñima gledaju ći na sat i vide da je gotovo osam sati. - Čuj, moram da požurim, ina če ću zakasniti kod Dambldora... Ona mu ne odgovori, ve ć samo umorno prekriži neko-liko njegovih bezvezniji h re čenica. Smeše ći se, Hari požuri kroz rupu iza portreta do direkto rove kancela-rije. Gargojl sko či u stranu na pomen karamel-eklera i Hari se pope u za spiralno stepenište preska čući po dva stepenika odjednom, pokucavši na vrata baš kada je ča-sovnik unutra otkucao osam sati. - U ñi - pozva Dambldor, ali kada je Hari ispružio ruku da gurne vrata, ona se uz nagli trzaj otvoriše iznu-tra. Na njima je stajala profesorka Trilejni. - Aha! - povika ona dramati čno upiru ći prstom u Ha-rija i trep ćući na njega kroza svoje uveli čavaju će nao ča-ri. - Zna či ovo je razlog zašto sam tako neformalno iz-ba čena iz tvoje kancelarije, Dambldore! - Draga moja Sibil - re če Dambldor pomalo ogor čeno - nemam nikakvu nameru da te bilo odakle neformalno izbacujem, ali Hari ima zaka zan sastanak, a ja mislim da nema šta više da se kaže o...

- Dobro onda - re če profesorka Trilejni duboko po-vre ñenim glasom. - Ukoliko ne nameravaš da oteraš ono uzurpatorsko kljuse, neka t i bude... možda ću prona ći školu še će se moji talenti više ceniti... Ona se progura pokraj Harija i nestade niza spiraln o stepenište. Čuli su je kako se negde na pola puta zatetu-rala, i Hari pretposta vi da se saplela na jedan od svojih landaraju ćih šalova. - Molim te, zatvori vrata i sedi, Hari - re če Dam-bldor zvu čeći prili čno iznureno. J 416 Džoan K. Rouling Hari ga posluša, primetivši, dok je sedao na svoje stalno mesto ispred Dambldorovog stola, da sito-za-mi-sli opet leži izm eñu njih dvojice, kao i dve nove kri-stalne bo čice pune komešaju ćih se ćanja. - Profesorka Trilejni i dalje nije zadovoljna što Firenzi drži predavanja? - upita Hari. - Ne - re če Dambldor. - Predskazivanje je postalo da-leko ve ći problem nego što sam mogao da naslutim, po-što nikada nisam u čio taj predmet. Ne mogu da tražim od Firenzija da se vrati u šumu, gde ga sada smatra ju otpad-nikom, niti mogu da tražim od Sibil Trilejni da ode. Me ñu nama, ona ne zna u kakvoj bi se opasnosti našla van zamka. Vidiš, ona ne zna, a mislim da ne bi bilo mudro da je prosvetlim da je ona ta koja je predskazala proro čan-stvo o tebi i Voldemoru. Dambldor duboko uzdahnu, a zatim re če: - Ali dosta sada o mojim problemima sa osobljem. Imamo mnogo va-žnije stvari da raspravimo , Prvo... da li si uspeo da iz-vršiš zadatak koji sam ti poverio na kraju našeg pro-šlog časa? - A - re če Hari, zate čen. Uz časove irebacivanja i kvidi č, i Ronovo trovanje i njegovu naprslu lobanju, i nje-govu odlu čnost da otkrije šta to Drako Melfoj smera, Hari je gotovo zaboravio na se ćanje koje ga je Dambldor zamolio da izvu če iz profesora Pužoroga... - Pa, pitao sam profesora Pužoroga o tome na kraju napitaka, go-spodine, ali, ovaj, nije hteo da mi ga da. Zavlada kratak tajac. - Tako dakle - najzad re če Dambldor gvire ći u Harija preko svojih polumese častih naočara, stvaraju ći kod Ha-rija ve ć uobi čajen ose ćaj da ga rendgenski snima. - A ti smatraš da si se potrudio najviše što možeš oko ove stvari, zar ne? Da si primenio svu svoju pozamašnu vi- Hari Pošer u Polukrvni Princ 417 sprenost? Da nisi izostavio nijedan neistražen deli ć svoje lukavosti u traganju za tim se ćanjem? - Pa - odugovla čio je Hari ne znaju ći šta još da ka-že. Njegov jedini pokušaj da se do čepa se ćanja sada mu se iznenada činio sramotno slabašnim. - Pa... onog dana ka-da je Ron greškom progutao ljubavni napitak odveo sam ga kod profesora Pužoroga. Mislio sam da, ako dovoljno odobrovoljim profesora Pužoroga, da... - A da li je to uspelo? - upita Dambldor. - Pa, ne, gospodine, jer se Ron otrovao... - ...zbog čega si, prirodno, potpuno zaboravio na poku-šaj da dobaviš se ćanje. Ne bih ništa drugo ni o čekivao kada ti se najbolji prijatelj na ñe u opasnosti. Meñutim, kada je postalo jasno da će se gospodin Vesli u potpuno-sti oporaviti, nadao sam se da ćeš se vratiti zadatku ko-ji sam ti zadao. Mislio sa m da sam bio jasan kad sam ti re-kao od kolike je važnosti to se ćanje. Doista, dao sam sve od sebe da ti naglasim da je to najpresudnije se ćanje od svih i da ćemo bez njega samo tra ćiti vreme. Vrelo peckanje stida proširi se od vrha Harijeve gl ave skroz niz njegovo telo. Dambldor nije povisio ton, nije čak ni zvu čao ljutito, ali bi Hariju bilo draže da je vikao. Ovo hladno razo čaranje bilo je gore od i čega. - Gospodine - re če on pomalo o čajno - nije da me je mr-zelo, ili nešto sli čno, samo sam imao druge... druge stva-ri... - Druge stvari na umu - dovrši Dambldor re čenicu umesto njega. - Tako dakle. Meñu njima ponovo zavlada muk, najneprijatnija ti-šina koju je Hari ikada iskusio sa Dambldorom. Činilo se da joj nema kraja, uz povremene prekide, t u i tamo, ma-lim hroptavim hrkanjem portreta Armanda Di peta iznad Dambldorove glave. Hari se ose ćao čudnovato smanjenim, kao da se mal čice skupio otkako je ušao u sobu.

418 Džoan K. Rouling Kada više nije mogao da izdrži, on re če: - Profeso-re Dambldore, stvarno mi je žao. Trebalo je više da se potrudim... trebalo je d a shvatim da mi ne biste tražili da to uradim da nije zaista važno. - Hvala ti na tome, Hari - re če Dambldor tiho. - Mo-gu li, onda, da se nadam da ćeš od sada ovu stvar smatrati ve ćim prioritetom? Posle ve čerašnjeg časa ne će biti mnogo smisla da se dalje sastajemo ukoliko ne budemo imali to se ćanje. - U čini ću to, gospodine, uze ću mu ga - re če Hari iskreno. - Onda ne ćemo više govoriti o tome sada - re če Dam-bldor ljubaznije - ve ć ćemo nastaviti c našom pri čom ta-mo cce smo stali. Se ćaš li ce gde je to bilo? - Da, gospodine - brzo će Hari. - Voldemor je ubio svoga oca i svoje babu i dedu, udesivši da sve izgleda kao da je to u činio njegov stric Morfin. Zatim se vratio na Hogvorts i pitao... pitao profesora Pužor oga za Hor-krukse - promumla on posti ñeno. - Vrlo dobro - re če Dambldor. - A sad, nadam se da ćeš se setiti da sam ti na samom početku ovih naših sa-stanaka rekao da ćemo u ći u domen naga ñanja i spekulaci-ja? - Da, gospodine. - Nadam se da se slažeš da sam ti, do sada, prikaza o prili čno pouzdane izvore činjenica iz kojih sam izvodio zaklju čke o tome šta je Voldemor radio do svoje sedamna-este godine? Hari klimnu glavom. - Ali sada, Hari - re če Dambldor - sada stvari posta-ju nejasnije i čudnovatije. Ako je bilo teško prona ći do-kaze o de čaku Ridlu, onda je bilo gotovo nemogu će prona- ći ikoga spremnog da se prise ća odraslog Voldemora. Za-pravo, sumnjam da postoji ijedna živa duša, izuzev njega, Hari Pošer u Polukrvni Princ 419 KOJZ nam može dati potpun pregled njegovog života o tka-ko je napustio Hogvorts. Meñutim, imam još dva posled-nja se ćanja koja bih želeo da podelim c tobom. - Dambldor pokaza na dve kristalne bo čice koje su se sijale pokraj sita-za-misli. - A zatim će mi biti drago da čujem tvoje mišljenje o tome da li smatraš da su zaklju čci koje sam izveo iz njih verovatni. Pomisao da Dambldor toliko visoko ceni njegovo mi-š ljenje natera Harija da se još više postidi što nije uspeo da dobavi se ćanje o Horkruksima, i on se stade kao krivac vrpoljiti na stolici dok je Dambldor pod igao pr-vu od dve bo čice ka svetlu i ispitivao je. - Nadam se da se nisi umorio od uranjanja u tu ñe uspo-mene, jer ovo su dva čudnovata prise ćanja - re če on. - Pr-vo nam dolazi od veoma starog ku ćnog vilenjaka po imenu Houki. Pre no što vidimo čemu je Houki prisustvovala, moram na brzinu da ti prepri čam kako je Lord Voldemor napustio Hogvorts. - Stigao je do sedme godine svog školovanja sa, ka o što si možda i o čekivao, najboljim ocenama na svim is-pitima koje je polagao . Ostali ñaci oko njega, listom su odlu čivali kojim će se poslovima baviti kad napuste Ho-gvorts. Gotovo svi su o čekivali spektakularne stvari od Toma Ridla, asisten ta, glavešine dečaka, dobitnika „Specijalne nagrade za usluge školi" . Znam da mu je ne-koliko nastavnika, me ñu kojima i profesor Pužorog, predlagalo da se pridr uži Ministarstvu magije, nude ći se da organizuju sastanke, da mu obezbede korisne kontak-te. Odbio je sve ponude. Slede će što je osoblje saznalo o njemu, bilo je da Voldemor radi kod Bordžina u Burksa. - Kod Bordžina u Burksa! - ponovi Hari, zaprepa-š ćen. - Kod Bordžina u Burksa - ponovi Dambldor smireno. - Mislim da ćeš shvatiti kakvu je privla čnost to mesto 420 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 421 imalo za njega kada budemo ušli u Houkino se ćanje. Ali to nije bio posao koji je Volemor najpre poželeo. Goto-vo niko to tada nije z nao... ja sam bio jedan od retkih ko-jima se tadašnji direktor poverio... ali Voldemor je pr-vo došao kod profesora Dipeta i pitao da li može da ostane na Ho gvortsu kao profesor. - Želeo je da ostane ovde? Zašto? - upita Hari, još više zaprepaš ćen.

- Verujem da je imao nekoliko razloga, iako nijedan od njih nije poverio profesoru Dipetu - re če Dambldor. -Prvo, što je veoma važno, Voldemor je, verujem, bio vi-še vezan za ovu školu nego što je i kada bio za ijednu osobu. Hogvorts je mesto gde je bio najsre ćniji, prvo i je-dino mesto še se ose ćao kao u svom domu. Hari se oseti pomalo nelagodno na ove re či, jer je i on isto tako ose ćao prema Hogvortsu. - Drugo, zamak je uporište drevne magije. Voldemor je nesumnjivo prodro u mnogo više njenih tajni nego ve ći-na u čenika koji pro ñu kroz ovo mesto, ali je možda sma-trao da postoji još neotkrivenih misterija, skl adišta magije koja se mogu poharati. - I tre će, kao nastavnik, imao bi veliku mo ć i uticaj nad mladim vešticama i čarobnjacima. Možda je ideju dobio od profesora Pužo roga, nastavnika sa kojim je bio u najboljim odnosima, koji mu je pokazao koliko uticajnu ulogu jedan u čitelj može da igra. Ni na trenutak nisam pomislio da bi V oldemor želeo da provede ostatak ži-vota na Hogvortsu, ali mislim da je on t o video kao plo-dan teren za regrutaciju, i kao mesto gde bi mogao da po č-ne da prikuplja svoju vojsku. - Ali nije dobio posao, gospodine? - Ne, nije. Profesor Dipet mu je rekao da je sa osa m-naest godina isuviše mlad, ali ga je pozvao da se ponovo prijavi kroz nekoliko godina, ukoliko i dalje bude želeo da predaje. - Kako ste se vi ose ćali povodom toga, gospodine? -oklevaju ći upita Hari. - Duboko uznemiren - re če Dambldor. - Savetovao sam Armanda da ne prihvati ponudu... Nisam mu dao razloge koje sam tebi naveo, jer je profesoru Dipetu Voldemor bi veoma drag, te je bio uveren u njegovo poštenje... Ali ni-sam želeo da se Lord Voldemor vrati u ovu školu, a po-gotovo ne na neki mo ćan položaj. - A koji je posao on želeo, gospodine? Koji predmet je želeo da predaje? Nekako, Hari je znao odgovor i pre no što mu ga je Dambldor pružio. - Odbranu od mra čnih veština. U to vreme je predmet predavala profes orka po imenu Galatea Veselomisla, koja je bila na Hogvorts u gotovo pedeset godina. - Stoga je Voldemor otišao kod Bordžina u Burksa, a oni nastavnici koji su mu se divili govorili su da je to šteta, tako briljantan mladi čarobnjak da radi u jednoj radnji. Me ñutim, Voldemor nije bio tek obi čan pomo ć-nik. Uljudan, zgodan i pametan, uskoro je po čeo da dobija odre ñene poslove kakvi postoje samo na mestima kao što je Bordžin u Burks, radnji specijal izovanoj, kao što ti je vrlo dobro poznato, Hari, za predmete neuobi čajenih i mo ćnih svojstava. Voldemora su slali da ube ñuje ljude da se rastanu od svojih dragocenosti kako bi ih partneri pu-stili u prodaju, i bio je, po svemu sude ći, neobi čno daro-vit u tom poslu. - Kladim se da jeste - re če Hari ne mogavši da se su-zdrži. - Baš tako - re če Dambldor c jedva primetnim osme-hom. - A sada je vreme da čujemo ku ćnog vilenjaka Houki, 422 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 423 koja je radila za veoma staru i veoma bogatu veštic u po imenu Hepsiba Smit. Dambldor potapša bo čicu svojim štapi ćem, čep iz-lete, i on sasu kovitlavo sećanje u sito-za-misli, rekav-ši pri tom: - Posle teb e, Hari. Hari ustade i ponovo se nagnu iznad talasastog sreb r-nog sadržaja kamene posude sve dok ga ne dodirnu licem. Survao se kroz mra čno ništavilo i sleteo u dnevnu sobu, pravo pred neverovatno debelu staricu koja je nosila kitnjastu ri ñu periku i veli čanstvenu ruži častu odoru, koja je bila nabrana svuda oko nje, daj ući joj izgled isto-pljene torte. Gledala se u malenom ogle dalu opto čenom draguljima, stavljaju ći rumenilo na svoje ve ć krvav.ocrve-ne obraze velikom pufnom iz pudrijere, dok je najsitniji i najstariji ku ćni vilenjak kojeg je Hari ikada video gu-rao njena mesnata stopala u tesne satenske papu če. - Požuri, Houki! - zapovedi Hepsiba. - Rekao je da će do ći u četiri, a dotle ima samo nekoliko minuta, znaš da on nikada dosad nije zakasnio! Ona skloni svoju pudrijeru dok se ku ćni vilenjak di-zao. Vrh vilenjakove glave jedva da je dopirao do sedišta Hepsibine stolice, a papirnata koža joj je visila sa ko-stura nalik čistom lanenom čaršavu kojim je bila oba-vijena kao togom. - Kako izgledam? - upita Hepsiba okre ćući glavu da bi se iz razli čitih uglova divila svom licu u ogledalu.

- Predivno, madam - cijuknu Houki. Hari je mogao samo da pretpostavi da u Houkinom ugo -voru piše da mora otvoreno da laže kada joj postave ovo pitanje, jer je, po nj egovom mišljenju, Hepsiba Smit bila daleko od predivnog. Začu se zve čeće zvonce te i gospodarica i vilenjak po-sko čiše. - Brzo, brzo, ovde je, Houki! - povika Hepsiba i vi le-njak izjuri iz sobe, koja je bila toliko natrpana predme-tima da je bilo tešk o shvatiti kako bi bilo ko mogao da pro ñe kroz sobu a da ne obori barem desetak stvari: bil e su tu vitrine pune lakiranih kutijica, police pune zla-tom opto čenih knjiga, plakari sa kuglama i zvezdanim globusima, kao i mnogobrojne bu jne biljke u mesinganim saksijama. Zapravo, soba je li čila na mešavinu čarobne antikvarnice i staklene bašte. Nakon nekoliko minuta ku ćni vilenjak se vrati u pratnji visokog mladi ća, u kome Hari bez teško ća preio-zna Voldemora. Bio je odeven u obi čno crno odelo. Koca mu je bila malo duža nego što je bila u školi, a obraz i mal čice upali, ali sve mu je to išlo u prilog: bio je zgodniji nego ikad. On se probi kroz prenatrpanu sobu na na čin koji je pokazivao da ju je pose ćivao ve ć mnogo puta dosad, a onda se duboko pokloni iznad Hepsibine debele ru čice, okrznuvši je usnama. - Doneo sam vam cve će - re če on tiho, niotkuda izvu-kavši mnoštvo ruža. - Ti nevaljalo mom če, nije trebalo! - ciknu stara Hepsiba, iako je Har i primetio da je ve ć imala spremnu praznu vazu na najbližem sto či ću. - Razmazi ćeš ovu sta-ru damu, Tome... sedi, sedi... gde je Houki ... ah... Kućni vilenjak dotr ča nazad u sobu nose ći poslužav-nik sa kola či ćima, koji postavi pokraj lakta svoje gospo-darice. - Posluži se, Tome - re če Hepsiba - znam koliko vo-liš moje kola če. A sad, kako si? Izgledaš bledo. Previ-še te teraju da radiš u t oj radnji, rekla sam to ve ć sto puta... Voldemor se mehani čki nasmeši, a Hepsiba se buda- lastoiskezi. • - I. 424 Džoan K. Rouling - Pa, koji izgovor za posetu imaš ovaj put? - upit a ona lepršaju ći trepavicama. - Gospodin Burk bi želeo da da bolju ponudu za oklo p koji su na činili goblini - re če Voldemor. - Pet stotina galeona, on smatra da je to više nego poštena... - De, de, ne tako brzo, ina če ću pomisliti da si ovde samo zbog mojih tri čarija! - durila se Hepsiba. - Nare ñeno mi je da budem ovde zbog njih - re če Vol-demor tiho. - Ja sam samo siromašan pomo ćnik, madam, koji mora da radi šta mu se kaže. Gospo din Burk želi da se raspitam... - 0, gospodin Burk, fuj! - re če Hepsiba mašu ći ru či-com. - Imam da ti pokažem nešto što nikada nisam po-kazala gospodinu Burku! U meš li da čuvaš tajnu, Tome? Hoćeš li obe ćati da ne ćeš re ćk gospodinu Burku da to imam? Ne bi mi dao mira kada bi znao da sam ti ga poka-zala, a ne nameravam da ga prodam, ni Burku, niti bilo ko-me drugom! Ali ti, Tome, ti ćeš ga ceniti zbog njegove istorije, a ne zato što za njega možeš da dobiješ brdo galeona... - Bi će mi drago da vidim sve što mi gospo ñica Hep-siba pokaže - re če Voldemor tiho, a Hepsiba ispusti još jedan devoja čki kikot. - Rekla sam Houki da mi ga iznese... Houki, gde si? Ho- ću da pokažem gospodinu Ridlu naše najve će blago... za-pravo, donesi oba, kad si ve ć tu... - Evo, madam - proskvi ča ku ćni vilenjak, i Hari vide dve kožne kutije, jednu povrh druge, kako se kre ću duž so-be, kao same od sebe, iako je znao da ih si ćušni vilenjak drži iznad svoje glave probijaju ći se izme ñu stolova, ja-stu či ća i stoli čica. - A sada - re če Hepsiba veselo, uzimaju ći kutije od vilenjaka, stavljaju ći ih sebi u krilo i spremivši se da otvori gornju - misl im da će ti se ovo svideti, Tome... o, Hari Pošer u Polukrvni Princ 425 kad bi moja porodica znala da ti ovo pokazujem... j edva če-kaju da se dokopaju ovoga! Ona otvori poklopac. Hari se malo približi ne bi li bolje osmotrio nešto što je li čilo na malenu zlatnu šolju sa dve fino izvijene ru čke.

- Pitam se da li znaš šta je ovo, Tome? Uzmi je, do -bro osmotri! - prošaputa Hepsiba, a Voldemor ispruži dugoprstu šaku i podiže šolju iz njenog udobnog svile-nog ležišta, drže ći je za jednu ru čku. Hariju se u čini da je spazio crven odsjaj u njegovim tamnim o čima. Isti po-hlepan izraz bio je prisutan i na Hepsibinom licu, samo što su njene sitne o či bile usredre ñene na Voldemorove privla čne crte lica. - Jazavac - promrmlja Voldemor, ispituju ći gravire na šolji. - Zna či da je ovo pripadalo...? - Helgi Haflpaf, kao što si dobro primetio, pamet-n o momče! - re če Hepsiba nagnuvši se napred uz glasnu škripu korseta i čak ga uštinuvši za upali obraz. - Zar ti nisam rekla da sam njen daleki potomak? Ovo se godi-nama prenosilo kroz moju porodicu c kolena na koleno. Predivno, zar ne? A trebalo bi da poseduje svakojake mo- ći, pride, ali ih ja nisam podrobnije testirala, sam o je držim ovde na bezbednom... Ona skinu šolju sa Voldemorovog duga čkog kažiprsta i nežno je vrati u kutiju, isuviše usredsre ñena na to da je pažljivo vrati u pravi položaj da b i primetila senku koja je prešla preko Voldemorovog lica kada m u je šolja oduzeta. - A sada - re če Hepsiba veselo - še je Houki? A, tu li si... odne si sada ovo, Houki... Vilenjak poslušno uze šolju u kutiji, a Hepsiba usm eri pažnju na mnogo pljosnatiju kutiju u svom krilu. - Mislim da će ti se ova još više dopasti, Tome -prošaputa ona. - Nagni se malko, dragi mom če, kako bi 426 Džoan K. Rouling video... naravno, Burk zna da imam ovu, od njega sa m je i ku-pila, mada ako smem da primetim, rado bi hteo da je dobi-je nazad kada mene više ne bude bilo... Ona otvori finu, filigransku kop ču i širom otvo-ri kutiju. Tu, na glatkom grimiznom somotu, ležao je te-žak zlatni medaljon. Voldemor ovaj put podiže ruku ne čekaju ći na poziv, i okrenu ga prema svetlosti, zagledavši se u njega. - Sliterinov znak - re če on tiho, dok se svetlost po-igravala sa kitnjasti m, zmijolikim slovom S. - Tako je! - re če Hepsiba, o čigledno oduševljena pri-zorom Voldemora koji opčinjeno pilji u njen medaljon. -Platila sam ga ñavo i po, ali nisam mogla da propustim priliku, ne kad je u pitanju pravo bogats tvo kao što je ovo, morala sam da ga imam u svojoj kolekciji. Burk ga je navod no otkupio od neke žene u ritama koja ga je izgleda ukrala, ali nije imala po jma kolika je njegova prava vred-nost... Ovoga puta nije bilo mesta zabuni: na njene re či, Vol-demorove o či blesnuše crvenim sjajem i Hari primeti kako mu zglobovi šake pobeleše na lancu od medaljona. - ... čujem da ju je Burk bedno platio, ali tako to biva.. . lep je, zar ne? I naravno, pripisuju mu se svakojake mo ći, iako ga ja samo držim na bezbednom... Ona posegnu da uzme medaljon nazad. Na trenutak Ha- ri pomisli da Voldemor ne će hteti da ga pusti, ali onda mu ovaj skliznu sa prst iju i vrati se na svoj crveni somot-ski jastu či ć. - Eto, Tome, dragi, nadam se da si uživao u ovome! Ona ga pogleda pravo u lice, i po prvi put Hari pri- meti da joj se budalasti osmeh izgubio c lica. - Da li ti je dobro, dušo? - 0, da - re če Voldemor tiho. - Da, sasvim sam dobro... Hari Pošer u Polukrvni Princ 427 - Pomislila sam... bi će da je igra svetlosti... - re če Hepsiba deluju ći nervozno, i Hari pogodi da je i ona vi-dela trenutn i crveni blesak u Voldemorovim o čima. -Evo, Houki, odnesi ovo i ponovo ih zaklju čaj... stavi uobi-čajene čini... - Vreme je da krenemo, Hari - re če Dambldor tiho, i dok se si ćušni vilenjak udaljavao nose ći kutije, Dam-bldor ponovo zgrabi Harija za nadlakt icu, i oni se zajed-no podigoše kroz zaborav, nazad do Dambldorov e kance-larije. - Hepsiba Smit je umrla dva dana nakon ove male sce -ne - re če Dambldor ponovo sedaju ći i pokazavši Hariju da i on u čini isto. - Ku ćnog vilenjaka Houki

Ministar-stvo je osudilo zato što je slu čajno otrovala ve černji ka-kao svoje gospodarice. - Nema šanse! - re če Hari ljutito. - Vidim da se slažemo - re če Dambldor. - Svakako, postoje mnoge sli čnosti izme ñu ove i smrti Ridlovih. U oba slu čaja je neko drugi preuzeo krivicu, neko ko je imao jasno se ćanje da je izazvao smrt... - Houki je priznala? - Se ćala se da je stavila nešto u kakao svoje gospoda-ri ce, za šta se ispostavilo da nije še ćer, ve ć smrtono-san i malo poznat otrov - re če Dambldor. - Zaklju čeno je da nije nameravala da to u čini, ali pošto je bila stara i zbunjena... - Voldemor joj je izmenio se ćanje, baš kao što je u či-nio i sa Morfinom! - Da, to je i moj zaklju čak - re če Dambldor. - A kao i u slu čaju Morfina, Ministarstvo je unapred bilo sprem-no da osumnji či Houki... - ...zato što je ona ku ćni vilenjak - re če Hari. Retko kada je više saose ćao sa UBLjUV-om, društvom koje je Hermiona osnovala, nego sad. 428 Džoan K. Rouling - Ta čno tako - re če Dambldor. - Bila je stara, prizna-la je da je pet ljala po pi ću i niko u Ministarstvu nije se potrudio da dalje i stražuje. Kao i u Morfinovom slu ča-ju, dok sam ja stigao do nje i uspeo da izvu čem ovo se ćanje, njen život je maltene bio gotov... ali njeno se ćanje, na-ravno, ništa ne dokazuje, izuzev da je Voldemor znao za postojanje šolje i medaljona. - Dok su osudili Houki, Hepsibina porodica je ve ć shvatila da su njena dva najve ća blaga nestala. Trebalo im je neko vreme da se uve re u to, jer je ona imala mnogo skrovišta, pošto je oduvek krajnje ljub omorno čuvala svoju zbirku. Ali pre nego što su se van svake sumnje uve-rili da su šolja i medaljon nestali, pomoćnik koji je ra-dio kod Bordžina u Burksa, mladi ć koji je tako redovno po-sećivao Hepsibu, i tako je fino šarmirao, ve ć je dao ot-kaz i nestao. Njegovi poslodavci nisu imali pojma kuda je otišao. Njegov nestanak ih je iznenadio kao i sve ostale. I to je, za duži period vremena, bilo poslednje što je iko čuo o Tomu Ridlu. - A sada - re če Dambldor - ako nemaš ništa protiv, Hari, želeo bi h da ponovo zastanemo da bih ti skrenuo pažnju na odre ñene delove naše pri če. Voldemor je poči-nio još jedno ubistvo. Da li je to bilo njegovo p rvo ubistvo otkako je pobio Ridlove, ne znam, ali mislim da jeste. Ovaj p ut, kao što si video, nije ubio iz osvete, ve ć iz koristoljublja. Želeo je dva veli čanstvena trofeja koje mu je ta sirota, blesava žena pokazala. Baš kao što je nekada plja čkao drugu decu u svom sirotištu, baš kao što je ukrao prsten svoga ujaka Morfina, tako je i sad po-begao sa Hepsibinom šoljom i medaljonom. - Ali - re če Hari mršte ći se - čini se sumanutim... rizikuje sve, odbacuje svoj posao, samo zbog tih... - Tebi se možda čini sumanutim, ali ne i Voldemoru - re če Dambldor. - Nadam se da ćeš c vremenom shvatiti Hari Pošer u Polukrvni Princ 429 šta su mu ti predmeti zna čili, Hari, ali prizna ćeš da nije teško zamisliti da je smatrao kako mu makar meda-ljon zasluženo pripada. - Možda medaljon - re če Hari - ali zašto je onda uzeo i šolju? - Pripadala je drugom osniva ču Hogvortsa - re če Dambldor. - Mislim da je još ose ćao veliku simpatiju prema školi i da nije mogao da odoli predmetu koji toli-ko odiše hogvortskom istorijom. Mislim da je bilo i drugih razloga... nadam se da ću c vremenom mo ći da ti ih predo čim. - A sada poslednje prise ćanje koje ho ću da ti pokažem, bar dok ne uspeš da nam pribaviš se ćanje profesora Pu-žoroga. Deset godina razdvaja Hou kino se ćanje i ovo, de-set godina o kojima možemo samo da naga ñamo šta je Lord Voldemor radio za to vreme... Hari se ponovo podiže dok je Dambldor praznio po-sl ednje se ćanje u sito-za-misli. - Čije je to se ćanje? - upita on. - Moje - re če Dambldor. I Hari zaroni za Dambldorom kroz kovitlavu srebr-nu masu, sletevši u istu kancelariju koju je upravo napu-stio. Tu beše Fokes , veselo dremaju ći na svojoj

ljulja-šci, a iza stola beše Dambldor, koji je izgl edao veoma sli čno Dambldoru koji je stajao pokraj Harija, iako su mu obe ruke b ile zdrave i čitave, a lice možda malo manje izbrazdano. Jedina razlika izme ñu današnje kancelarije i ove bila je ta što je u onoj prošloj padao sneg; plavi- časte pahulje promicale su kraj prozora u mraku i gomi-lale se na spoljašnjoj ivici. Mla ñi Dambldor je izgleda nešto čekao, i stvarno, nekoliko trenutaka posle njihovog dolaska, za ču se kuca-nje na vratima i on re če: - U ñite. 430 Džoan K. Rouling Hari ispusti i žurno priguši krik. U sobu je stupio Voldemor. Njegove crte nisu bile one koje je Hari video kako izlaze iz velikog kamenog kotla pre gotovo dve go-dine. Nisu bile toliko zmijolike, a ipak nije to više bio onaj zgodni Tom Ridl. Kao da su mu crte lica bile spaljene i zamu ćene. Behu voštane i čudnovato izobli če-ne, a beonja če su mu sada imale trajno zakrvavljen izgled, iako mu zenice još nisu bile onako tanki procepi kao što je Hari znao da će postati. Nosio je duga čak crni ogrta č, a lice mu je bilo bledo kao sneg koji mu se presi -javao na ramenima. Dambldor, koji je sedeo iza stola, nije pokazao nik a-kav znak iznena ñenja. Očigledno je ova poseta bila una-pred zakazana. - Dobro ve če, Tome - re če Dambldor neusšBeno. - Zar ne ćeš sesti? - Hvala - re če Voldemor, i sede na mesto koje mu je Dambldor pok azao... ista ona stolica, kako se činilo, sa koje je Hari malo čas ustao u sadašnjosti. - Čuo sam da si postao direktor - re če on, a glas mu je zazvu čao malo pi-skavije i hladnije nego pre. - Dostojan izbor. - Drago mi je što se slažeš c tim - re če Dambldor smepžaju ći se. - Mogu li te ponuditi pi ćem? - To bi mi dobro došlo - re če Voldemor. - Prešao sam dug put. Dambldor ustade i odjuri do plakara gde je u današn je vreme držao sito-za-misli, a koje je tada bilo puno fla-ša. Pošto je dodao Vol demoru pehar pun vina i nasuo se-bi jedan, on se ponovo spusti u sedište iza svog stola. - Dakle, Tome... čemu dugujem ovo zadovoljstvo? Voldemor nije odmah o dgovorio, već je samo pijuckao vino. - Više me ne zovu „Tom" - re če on. - Ovih dana sam po-znatijikao... Hari Pošer u Polukrvni Princ 431 - Znam kako te zovu - re če Dambldor prijatno se sme-škaju ći. - Ali za mene ćeš, bojim se, zauvek biti Tom Ridl. Bojim se da je to j edna od iritantnih stvari kod sta-rih nastavnika, što nikada ne zaborave mladala čke po- četke svojih u čenika. On podiže čašu kao da nazdravlja Voldemoru, čije lice ostade bezizražajno. Ipak, Hari je osetio kako se atmosfera u sobi neznatno pr omenila: Dambldorovo od-bijanje da koristi Voldemorovo izabrano ime bilo je i na čin da Voldemoru stavi do znanja da ne će moći da dik-tira uslove sastanka, a Hari primeti da je i Voldemor to tako shvatio. - Iznena ñen sam što si ostao ovde tako dugo - re če Voldemor posle kratke lauze. - Oduvek sam se pitao za-što čarobnjak kao što si ti nikada nije poželeo da na-pusti školu. - Pa - re če Dambldor i dalje se smeškaju ći - čarob-njaku kao što sam ja ništa ne može da bude važnije od prenošenja drevnih veština, pomaganja da se izbruse mladi umovi. Ako se dobro se ćam, i tebe je nekad privla- čilo da predaješ. - I dalje me privla či - re če Voldemor. - Samo sam se pitao zašto ti, koga iz Ministarstva tako često pitaju za savet, i kome su dvaput, rekao bih, ponudili mesto mi-nistra... - Zapravo, po poslednjoj ra čunici, triput - re če Dam-bldor. - Ali Ministarstvo mi nikada nije bilo privla č-no za karijeru. Uostalom, to je još nešto što nam je za-jedni čko, rekao bih. Voldemor klimnu glavom ne nasmešivši se, i otpi još gutljaj vina. Dambldor sada nije prekidao tišinu ko-ja je vladala me ñu njima, ve ć je čekao, sa izrazom prijat-nog iš čekivanja, da Voldemor prvi progovori. 432 Džoan K. Rouling - Vratio sam se - re če on posle nekog vremena - kasni-je, možda, nego št o je to profesor Dipet o čekivao... ali sam se svejedno vratio, da ponovo zah tevam ono za

šta su mi ranije rekli da sam previše mlad da bih d obio. Do-šao sam da tražim od tebe da se vratim u ovaj zamak, da predajem. Mislim da sigurno znaš koliko sam toga video i u činio otkako sam napustio ovo mesto. Morao bih tvo-j im u čenicima da pokažem i ispri čam stvari koje ne bi mogli da saznaju ni od jednog drugog čarobnjaka. Dambldor je neko vreme odmeravao Voldemora preko iv ice svog pehara, pre nego što je progovorio. - Da, svakako znam da si mnogo toga video i u činio ot-kako si nas napustio - re če on tiho. - Glasine o tvojim de-lima stigle su i d o tvoje stare škole, Tome. Bilo bi mi žao kada bil poverovao i u polovinu od n jih. Voldemorov izraz je ostao bezose ćajan dok je govorio: - Veli čina izaziva zavist, zavist proizvodi zlobu, zloba ra ña laži. To sigurno znaš, Dambldore. - Ti to zoveš „veli činom", to što si radio, je li? -oprezno upita Dambl dor. - Svakako - re če Voldemor, a o či kao da mu buknuše crvenilom. - Eksperimentisao sam, pomerio sam granice magije dalje nego što ih j e ikad iko pomerio... - Nekih vrsta magije - tiho ga ispravi Dambldor. - Nekih. Drugih si pak... oprosti ćeš mi... žalosno nesve-stan. Po prvi put, Voldemor se nasmeši. Bilo je to nateg- nuto cerenje, opako, više prete ća nego gnevna grimasa. - Stara rasprava - re če on nežno. - Ali ništa što sam na svetu video ne i de u prilog tvojoj čuvenoj izjavi da je ljubav mo ćnija od moje vrste magije, Dambldore. - Možda si tražio na pogrešnim mestima - odgovori m u Dambldor. Hari Pošer u Polukrvni Princ 433 - Pa, ima li, onda, boljeg mesta da iznova zapo čnem da tražim, od Hogvortsa? - re če Voldemor. - Ho ćeš li mi dopustiti da se vratim? Ho ćeš li mi dati da podelim svoje znanje sa tvojim ñacima? Stavljam sebe i svoje ta-lente tebi na raspolaganje. Tvoj sam da mi zapovedaš. Dambldor podiže obrve. - A šta će biti sa onima kojima ši zapovedaš? Šta će biti sa onima koji sebe zovu, bar tako glasine kažu, Smrtožderima? Hari je primetio kako Voldemor nije o čekivao da Dambldor zna njihovo ime. Video je kako Voldemorove o či opet blešte crvenim sjajem, dok mu se nozdrve nal ik prorezima raširiše. - Moji prijatelji - re če on posle kratke pauze - nasta-vi će bez mene, siguran sam u to. - Drago mi je što čujem da ih smatraš prijateljima -re če Dambldor. - Bio sam pod utiskom da su više u kate-goriji slugu. - Grešiš - re če Voldemor. - Dakle, ako bih ve čeras otišao u Veirovu glavu, ne bih zatekao grupicu njih... Nota, Rosijera, Malsibera, Dolohova... kako iš čekuju tvoj povratak? Zbilja požr-tvovani prijatelji kada su ovoliko daleko doputoval i sa tobom ove snežne ve čeri, samo da ti požele sre ću u po-kušaju da dobiješ nastavni čki posao. Nije bilo sumnje da je Dambldorovo detaljno saznanj e o tome c kim je Voldemor putovao još više uzrujalo Vol-demora. Me ñutim, on se gotovo odmah pribra. - Sveznaju ć si kao i obi čno, Dambldore. - 0, ne, samo sam u dobrim odnosima sa lokalnim bar -menom - re če Dambldor neusiljeno. - Nego, Tome... Dambldor spusti svoju praznu čašu i podiže se sa sto-lice, spojivši vrhove prstiju u karakteristi čan gest. 434 Džoan K. Rouling - ...govorimo otvoreno. Zašto si došao ve čeras ova-mo, okružen svojim podre ñenima, da zahtevaš posao za koji obojica znamo da g a ne želiš? Voldemor ga pogleda sa izrazom hladnog iznena ñenja. - Posao koji ne želim? Nipošto, Dambldore, veoma mi je stalo do njega. - 0, ti želiš da se vratiš na Hogvorts, ali ne že-l iš da predaješ ništa više nego što si to želeo kada ti je bilo osamnaest godi na. Šta je to što želiš, Tome? Zašto jednom ne probaš da to iskreno zatražiš ? Voldemor se iskezi. - Ako ne želiš da mi daš posao...

- Naravno da ne želim - re če Dambldor. - I ni na trenutak nisam poverovao da s i to o čekivao od mene. Uprkos tome, došao si ovamo, pitao si, mora da si imao neku nameru. Voldemor ustade. Nikada manje nije li čio na Toma Ridla, lica izobli čenog od besa. - To je tvoja poslednja re č? - Jeste - re če Dambldor tako ñe ustavši. - Onda nemamo više ništa da kažemo jedan drugome. - Ne, ništa - re če Dambldor, a lice mu je odražavalo veliku tugu. - Davno je prošlo vreme kada sam mogao da te zastrašim zapalje nim ormanom i da te nateram da se iskupiš za svoje zlo čine. Ali voleo bih da mogu, Tome... voleo bih da mogu... Na trenutak, Hari samo što mu nije doviknuo besmi-s leno upozorenje. Bio je siguran da je Voldemorova ruka krenula ka njegovom džepu i štapi ću. Ali je taj trenutak prošao, Voldemor se okrenuo, vrata su se z atvorila i vi-še ga nije bilo. Hari ponovo oseti kako se Dambldorova šaka sklapa o ko njegove ruke, i nekoliko trenutaka kasnije, stajali su na gotovo istom mestu , ali na prozorskom simsu nije bi- Hari Pošer u Polukrvni Princ 435 lo snega koji se gomila, a Dambldorova ruka je pono vo bi-la ugljenisana i mrtva. - Zašto? - odmah upita Hari pogledavši Dambldora u lice. - Zašto se vratio? Da li ste ikada otkrili? - Imam nekoliko ideja - re če Dambldor - ali ništa više od toga. - Kakvih ideja, gospodine? - Re ći ću ti, Hari, kada budeš dobavio ono se ćanje od profesora Pužoroga - re če Dambldor. - Kada budeš imao taj poslednji deli ć slagalice, sve će, nadam se, biti jasno... obojici. Hari je i dalje izgarao od znatiželje, i mada je Da m-bldor otišao do vrata i držao mu ih otvorena, Hari ni-je odmah krenuo. - Da li je ponovo želeo posao profesora odbrane od mračnih veština? Nije rekao... - 0, svakako je želeo da predaje odbranu od mra čnih veština - re če Dambldor. - Posledice našeg malog sa-stanka to su dokazale. Vid iš, otkako sam odbio da dam to mesto Lordu Voldemoru, nijednog profesora odbran e od mra čnih veština nismo uspeli da zadržimo duže od godi-nudana. 21. Nepojmljiva soba Hari je cele naredne nedelje naprezao mozak ne bi l i smislio kako da ubedi Pužoroga da mu da pravo se ćanje, ali nije doživeo nikakvo prosvetljenje, te se vratio ono-me što je tih dana sve češće radio kada ne bi znao šta će sa sobom: listao je svoj udžbenik napitaka nadaju ći se da je Princ možda naškrabao nešto korisno po margina-ma, kao što je to mnogo puta ran ije činio. - Tu ne ćeš ništa na ći - re če Hermiona strogo, kasno uve če u nedelju. - Ne po činji, Hermiona - re če Hari. - Da nije bilo Princa, Ron sada ne bi sedeo ovde sa nama. - Sedeo bi da si slušao Snejpa još u prvoj godini -re če Hermiona odse čno. Hari nije obra ćao pažnju na nju. Upravo je pronašao čin (Sekšumsemira!) naškrabanu na margini iznad in-trigantnih re či „Za neprijatelje", i jedva je čekao da je isproba, ali je mislio da nije baš pamet no da to u čini pred Hermionom. Umesto toga, on krišom presavi ćošak stranice. Sedeli su kraj vatre u dnevnom boravku. Tu su još s a-mo šestaci bili budni. Malo ranije došlo je do izvesnog Hari Pošer u Polukrvni Princ 437 uzbu ñenja, kada su se vratili c ve čere i zatekli nov nat-pis na oglasnoj tabli, na kome je objavljen datum njihovog ispita iz ireba civanja. Oni koji budu napunili sedamna-est godina pre prvog zakazanog isp itnog termina, dvade-set i prvog aprila, imali su mogu ćnost da se prijave na dodatne časove vežbanja, koji će se odvijati (uz strog nad-zor) u Hogsmidu. Ron se uspani čio pošto je pro čitao ovo obaveštenje. Još mu nije uspelo da se irebaci, i bojao se da ne će biti spreman za test. Hermiona, koja se do sada

dvaput ireba-cila, bila je malo samouverenija, a Ha ri, kome je do se-damnaestog ro ñendana predstojalo još četiri meseca, ni-je mogao da polaže test bio sprema n ili ne. - Ipak, bar umeš da se irebacuješ! - re če Ron nervo-zno. - Ne ćeš imati problema u julu! - Samo sam jednom uspeo - podseti ga Hari. Najzad m u je, za vreme prethodnog časa, pošlo za rukom da nestane i da se materijalizu je unutar svog obru ča. Pošto je potrošio mnogo vremena na glasne jadikov-k e zbog irebacivanja, Ron je sad pokušavao da se izbori sa opako teškim sastavom za Snejpa, koji su Hari i Hermi-ona ve ć završili. Hari je nedvosmisleno o čekivao da do-bije lošu ocenu iz tog sastava, jer se nije slagao sa Snej-pom oko naj boljeg na čina za borbu c dementorima, ali ga nije bilo briga: sada mu je naj važnija stvar na svetu bila Pužorogovo se ćanje. - Kažem ti, glupi Princ ne će moći da ti pomogne oko ovoga, Hari! - re če Hermiona malo glasnije. - Postoji sa-mo jedan na čin da prisiliš nekoga da u čini ono što že-liš, a to je kontrolišu ća kletva, koja je protivzakoni-ta... - Da, to znam, hvala lepo - re če Hari ne podižu ći po-gled sa knjige. - Zato tražim nešto drugo. Dambldor ka- 438 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 439 že da ni veritaserum ne će uspeti, ali možda ima nešto drugo, napitak ili čin... - Pogrešno prilaziš celoj stvari - re če Hermiona. - Samo ti možeš da dobiješ sećanje, kaže Dambldor. To sigurno zna či da ti možeš da ubediš Pužoroga na na čin na koji drugi ljudi ne mogu. Nije stvar u tome da m u pod-metneš neki napitak, to bi svako mogao da uradi... - Kako se piše „ratoboran"? - upita Ron iz sve snag e tresu ći svoje pero dok je zurio u pergament, - Sigurno nije R-O-B-0... - Ne, nije - re če Hermiona, privukavši Ronov sastav k sebi. - A „pr edskazanje" ne po činje sa S-R-E-P. Kakvo to pero koristiš? - To je jedno od Fredovih i Džordžovih pravopisnih pe-ra... ali mislim da je prošlo dejsteo... - Da, bi će da je tako - re če Hermiona pokazuju ći na naslov njegovog sastava - jer se od nas traži da napiše-mo kako bismo se obra čunali sa dementorima, a ne sa „de-sklopivima", a i nešto se ne se ćam da si promenio ime u „Runil Vezlib". - 0, ne! - re če Ron užasnuto zure ći u pergament. - Ne-moj mi re ći da ću morati da napišem ceo rad iz po četka! - U redu je, možemo da popravimo - re če Hermiona privukavši sastav k sebi i izvu če štapi ć. - Znaš koliko te volim, Hermiona - re če Ron utonuv-ši u stolicu i iznureno protrlja o či. Hermiona poprimi bledu nijansu ruži časte boje, ali re če samo: - Nemoj da te Lavander čuje da si to rekao. - Ne će - re če Ron sebi u ruku. - A možda je i pustim... onda će da me šutne... - A zašto ti nju ne šutneš ako ve ć želiš da raskr-stiš c njom? - upita Hari. - Ti nikada nisi nikoga šutnuo, zar ne? - re če Ron. -Ti i Čo ste se samo... - Prosto smo se udaljili, da - re če Hari. - Voleo bih da se to desi sa mnom i Lavander - re če Ron smrknuto, posmatraju ći Hermionu kako vrhom svog štapi ća ćutke dodiruje svaku od njegovih pogrešno napi-sanih re či kako bi se ispravile na pergamentu. - Ali što viš e nagoveštavam da želim da sve okon čamo, to se ona čvrš će ka či. To ti je kao da se zabavljaš sa džinov-skom sipom. - Eto - re če Hermiona nekih dvadesetak minuta ka-snije, vra ćaju ći Ronu njegov sastav. - Mnogo ti hvala - re če Ron. - Mogu li da pozajmim tvoje pero za zaklju čak? Hari, koji do sada nije pronašao ništa korisno u be -leškama Polukrvnog Princa, osvrnu se oko sebe. Njih troje sada behu jedini u d nevnom boravku, pošto je Šej-mus upravo otišao u krevet, proklinju ći Snejpa i njegov sastav. Čulo se samo pucketanje vatre i Ronovo piskara-nje poslednjeg pa susa o dementorima Hermioninim perom. Hari je upravo zatvorio knjigu P olukrvnog Princa, zeva-ju ći, kad ono... Krc.

Hermiona ispusti tih krik. Ron prosu mastilo svuda po sastavu, a Hari re če: - Kri čeru! Kućni vilenjak se duboko nakloni i progovori u svoje d eformisane nožne prste. - Gospodar je rekao da želi redovne izveštaje o ono me što de čak Melfoj radi, te je Kri čer došao da podne-se... Krc. Dobi se pojavi kraj Kri čera, sa nakrivljenim šeši-ri ćem od presvlake za čajnik. - I Dobi je pomagao, Hari Poteru! - ciknu on odbojn o pogledavši u Kri čera. - A Kri čer bi trebalo da kaže 440 Džoan K. Rouling Dobiju kada po ñe da vidi Harija Potera, kako bi mogli zajedno da p odnesu izveštaj! - Šta je ovo? - upita Hermiona i dalje šokirana ov im naglim pojavljivanjima. - Šta se doga ña, Hari? Hari je oklevao pre no što joj je odgovorio, jer ni je rekao Hermioni da je nahuškao Kri čera i Dobija da uho-de Melfoja. Ku ćni vilenjaci su za nju oduvek bili ose-tljiva tema. - Pa... pratili su Melfoja za mene - re če on. - Danono ćno - zagrakta Kri čer. - Dobi nedelju dana nije spavao, Hari Poteru! - re če Dobi ponosno, klate ći se u mestu. Hermiona je delovala ogor čeno. - Nisi spavao, Dobi? Ali, Hari, nisi mu valjda reka o da... - Ne, naravno da nisam - brže-bolje će Hari. - Dobi, smeš da spavaš, u redu? Nego, da li je iko od vas dvojice otkrio nešto? - p ožuri on da pita pre nego što je Her-miona stigla da opet interveniše. - Gospodar Melfoj se kre će plemenito, kako i prili- či njegovoj čistoj krvi - odmah zagrakta Kri čer. - Njego-va gra ña me podse ća na kosti moje gospodarice, a maniri su mu kao u... - Drako Melfoj je zao de čak! - cijuknu Dobi ljutito. - Zao de čak koji... koji... On se strese od vrha svoje ki ćanke do prstiju u čara-pama, a zatim potr ča ka ognjištu, kao da će se baciti u njega. Hari, kome sve to nije bilo sa svim neočekivano, uhvati ga oko struka i čvrsto ga stegnu. Dobi se nekoliko sekundi opirao, a onda omlitavi. - Hvala ti, Hari Poteru - prodahta on. - Dobiju je još teško da govori loše o svojim starim gospodarima... Hari Pošer u Polukrvni Princ 441 Hari ga pusti. Dobi ispravi svoju navlaku za čajnik i prkosno re če Kri čeru: - Ali Kri čer bi trebalo da zna da Drako Melfoj nije dobar gos podar ku ćnim vilenjacima! - Da, ne treba nam da slušamo da si se zaljubio u M el-foja - re če Hari Kri čeru. - Premotajte pri ču na deo ko-ji govori kuda on to zapravo ide. Kri čer se ponovo pokloni, deluju ći besno, a zatim re- če: - Gospodar Melfoj jede u Velikoj sali, spava u spava-onici u tamnicama, po haña razna predavanja... - Dobi, kaži mi ti - re če Hari presekavši Kri čera. - Da li je išao nekud kuda nije trebalo? - Gos”n Hari Poteru - zacijuka Dobi, a velike kugla -ste o či zacakliše mu se pri svetlosti vatre - de čak Mel-foj ne krši nikakva pravila koja Dobi zna, a li je i dalje veoma namera čen da ne dozvoli da ga otkriju. Redovno po-se ćuje sedmi sprat sa raznoraznim drugim u čenicima, ko-ji mu drže stražu dok on ulazi u... - Sobu po potrebi! - re če Hari lupivši se po čelu primerkom Višeg nivoa siravljanja naiišaka. Hermiona i Ron se zagledaše u njega. - Tamo se iskradao! Tamo ra-di... šta god radio! A kladim se da ga zato i nema na ma-pi... kad malo bolje razmislim, nikada nisam video Sobu popotrebin anjoj! - Možda banditi nisu ni znali da Soba postoji - re- če Ron. - Mislim da je to deo magije te sobe - re če Hermiona. - Ako ti je potrebno da soba bude nevidljiva, ona će to i biti. - Dobi. da li si uspeo da u ñeš i vidiš šta to Melfoj radi? - upita Hari željno. - Ne, Hari Poteru, to je nemogu će - re če Dobi. - Ne, nije - odmah će Hari. - Melfoj je prošle godi-ne upao tamo u naše sedište, tako da bi trebalo da i ja mogu da u ñem da špijuniram njega, bez problema.

442 Džoan K. Rouling - Mislim da ne ćeš mo ći, Hari - re če Hermiona pola-ko. - Melfoj je ta čno znao za šta koristimo Sobu, zar ne, jer mu je ona glupava M arijeta sve istrtljala. I on je hteo da Soba postane sedište DA, na je i postala . Ali ti ne znaš šta Soba postaje kada Melfoj ulazi u nju, tako da ne ćeš znati da joj kažeš u šta treba da se pretvori. - Otkri ću kako to da zaobi ñem - re če Hari olako. -Sjajno si obavio posao, Dobi. - I Kri čer je bio dobar - re če Hermiona nežno. Ali, daleko od toga da joj bude zahvalan, Kri čer prevrnu svo-jim ogromnim, zakrvavljenim o čima i pogleda u plafon: -Blatokrvna se obra ća Kri čeru, Kri čer će se pretvarati dajene čuje... - Mani se toga - obrecnu se Hari na njega, a Kri čer se po poslednji put duboko nakloni i irebaci se. - Bolje idi da se i ti malo n aspavaš, Dobi. - Hvala vam, gos”n Hari Poteru! - ciknu veselo Dobi , pa i on nestade. - Znate li koliko je ovo sjajno? - re če Hari pun entu-zijazma, okrenuvši se Ronu i Hermioni čim su vilenjaci napustili prostoriju. - Znamo kuda Melfoj ide! Sada smo ga saterali u ćošak! - Aha, baš je super - re če Ron smrknuto, pok^šavaju- ći da obriše gnjecavu baru mastila koja je doskora bila gotovo završen sastav. Hermiona ga privu če k sebi i sta-de da isisava mastilo štapi ćem. - Ali kakve su to pri če da odlazi tamo gore sa „razno-raznim drugim u čenicima"? - upita Hermiona. - Koliko ljudi je umešano u to? N e bih pomislila da ima poverenja da toliko njih sazna šta on to radi... - Da, to je zaista čudno - re če Hari mršte ći se. - Čuo sam ga kako govori Krebu da ga se ne ti če šta on to radi... šta li onda govori svim ovim... svim ovim... Harijev glas utihnu. Zurio je u vatru. Hari Pošer u Polukrvni Princ 443 - Gospode, kako sam bio glup - re če on tiho. - O čigled-no je, zar ne? Veliki kazan dole u tamnici bio je pun... mogao je da drpi malo bilo kada za vreme časa... - Šta da drpi? - upita Ron. - Višesokovni napitak. Ukrao je malo višesokovnog n apitka koji nam je Pužorog pokazao tokom prvog časa napitaka... ne radi ce o velikom broju u čenika koji čuva-ju stražu Melfoju... to su samo Kreb i Gojl, ka o i uvek... da, sve se poklapa! - re če Hari sko čivši, i po če da šet-ka tamo-amo ispred ognjišta. - Dovoljno su glupi da rade šta im se kaže, čak i ako ne će da im kaže šta smera... ali ne želi da ih vide kako se šunjaju ispred Sobe po po-trebi, pa ih tera da piju višesokovni napitak kako bi iz-gledali kao dru gi ljudi... one dve devoj čice koje sam video sa njim kada je izostao sa kvidi ča... Ha! Kreb i Gojl! - Ho ćeš li da kažeš - re če Hermiona prigušenim glasom - da je ona devoj čica kojoj sam popravila vagu...? - Aha, naravno! - re če Hari glasno, zure ći u nju. - Na-ravno! Melfoj mora da je u to vreme bio u sobi, na je ona... šta ja to govor im? ...on je bacio vagu kako bi upozorio Melfoja da ne izlazi jer je neko napolj u! A tu je i ona de-voj čica koja je prosula punoglavce! Sve vreme smo prola-zil i pored njega, a da to nismo ni znali! - Naterao je Kreba i Gojla da se preobražavaju u de -voj čice? - grohotom se smejao Ron. - Bokca mu... nije ni čudo što ne izgledaju previše sre ćno ovih dana... čudi me da mu nisu rekli da se goni... - Pa, ne bi smeli, zar ne, ako im je pokazao svoj M ra č-ni beleg - re če Hari. - Hmmm... Mra čni beleg za koji ne znamo ni da li po-stoji - re če Hermiona skepti čno, uvijaju ći Ronov osušen sastav pre nego što mu se ne desi jo š neka nezgoda, a za-tim mu ga dade u ruke. - Vide ćemo - re če Hari samouvereno. 444 Džoan K. Rouling - Da, ho ćemo - re če Hermiona ustaju ći i protežu ći se. - Ali, Hari, pre nego što se zagreješ za to, i dalje ne verujem da ćeš mo ći da u ñeš u Sobu po potrebi ako ne znaš šta je tamo. A mislim da ne bi trebalo da z abora-viš - ona prebaci torbu preko ramena i ozbiljno ga po-gleda - da bi morao d a se usredsrediš na pribavljanje onog se ćanja od Pužoroga. Laku no ć.

Hari ju je posmatrao kako odlazi, ose ćaju ći se pomalo nezadovoljno. Kada su se vrata ženske spavaonice zatvo-rila za njom, on se o krenu ka Ronu. - Šta ti misliš? - Voleo bih da mogu da se irebacujem kao ku ćni vile-njaci - re če Ron zure ći u mesto sa kojeg je Dobi nestao. -Položio bih onaj pr ebaciva čki ispit iz prve. Hari te no ći nije baš najbolje spavao. Ležao je budan satima, kako mu se činilo, pitaju ći se kako Melfoj kori-sti Sobu po potrebi i šta bi on, Hari, video kada bi su-tra ušao u nju, jer šta god Hermiona govorila . Hari je bio siguran da, ako je Melfoj bio u stanju da vidi sedište DA, i on će moći da vidi Melfojevo... šta bi moglo da bu-de? Sastajalište? Skrovište? Skladiš te? Radionica? Harijev um je grozni čavo radio, a snovi su mu, kada je naj-zad zaspao, b ili isprekidani i uznemireni slikama Mel-foja, koji se pretvorio u Pu žoroga, koji se pretvorio u Snejpa... Hari je slede ćeg jutra bio u stanju velikog iš čekiva-nja. Imao je slobodan čas pre odbrane od mra čnih vešti-na i bio je rešen da ga provede pokušavaj ući da u ñe u So-bu po potrebi. Hermiona mu je prili čno nametljivo sta-vljala do znanja da je ne interesuju njegovi planovi za provaljivanje u Sobu, o kojima joj je šaputao, a TO je ner-viralo Harija, jer je mislio d a bi mogla da mu bude od ve-like pomo ći kada bi htela. Hari Pošer u Polukrvni Princ 445 - Pazi - re če on tiho, nagnuvši se napred i spustiv-ši ruku na Dnevni irorok, koji je ona upravo uzela od po-štanske sove, ne bi li je spre čio da ga otvori i nestane iza njega. - Nisam zaboravio na Pužoroga, a li nemam poj-ma kako da mu uzmem ono se ćanje, a dok me ne strefi neka pametna ideja, zašto da ne otkrijem šta to Melfoj radi? - Ve ć sam ti rekla, moraš da ubediš Pužoroga - re- če Hermiona. - To nije pitanje prevare ili op činjavanja, ina če bi Dambldor to mogao da uradi za tili čas. Umesto da zvrjiš ispred Sobe po potrebi - ona istrž e Prorok ispod Harijeve ruke i rasklopi ga ne bi li pogledala na-slovnu stranicu - bolje idi na ñi Pužoroga i počni da ga hvataš na njegovu dobro ćudnost. - Da li je neko koga znamo...? - upita Ron dok je H er-miona preletala preko naslova. - Da! - re če Hermiona nateravši Harija i Rona da se zagrcnu do ru čkom - ali u redu je, nije mrtav... u pitanju je Mandangus, uhap šen je i poslat u Askaban! Nešto o tome kako se pretvarao da je Inferijus toko m pokušaja plja č-ke... a nestao je neko po imenu Oktavije Biberko... o, baš užasno, devetogodišnji de čak je uhapšen zbog pokušaja ubistva svojih babe i dede , misle da je bio pod dejstvom kontrolišu će kletve... Završili su doru čak u tišini. Hermiona se odmah zaputila na čas drevnih runa, Ron u dnevni boravak, jer je još morao da dovrši za klju čak sastava o dementorima za Snejpa, a Hari ka hodniku na sedmom spratu i pra znom zi-du naspram tapiserije na kojoj je Barnabas Blesavi u čio trolove da igraju balet. Hari navu če nevidljivi ogrta č čim je naišao na pra-zan hodnik, ali nije bilo potrebe za tim. Kada je stigao do odredišta, video je da je pusto. Hari nije bio siguran da li su mu izgledi da u ñe u Sobu bolji ako je Melfoj unu-tra, ili ispred nje, ali makar njegov prvi pokušaj ne će 446 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 447 dodatno komplikovati prisustvo Kreba ili Gojla, koj i se pretvaraju da su jedanaestogodišnje devoj čice. On sklopi o či dok je prilazio mestu še se nalaze skrivena vrata Sobe po potrebi. Znao je šta treba da ra-di, dobrano se izveštio u t ome prošle godine. Koncen-trisavši se iz petnih žila, on pomisli: Moram da vi dim šša Melfoj radi ovde... Moram da vidim šša Melfoj radi ovde... Moram da vid im šša Melfojradi ovde... Tri puta je prošao pored vrata, a onda, dok mu je s rce lupalo od uzbu ñenja, on otvori o či i okrenu se... ali je ipak i dalje gledao u obi čan prazan zid. On mu pri ñe i gurnu ga da proba. Kamen ostade čvrst i nepomi čan. - U redu - re če Hari naglas. - U redu... pomislio sam pogrešnu st var... Razmislio je na trenutak, a zatim ponovo pokušao, s klopljenih o čiju, koncentrisavši se što je više mogao.

Moram da vidim mesŠo gde Melfoj kršiom dolazi... Mo ram da vidim mesšo gde Melfoj krišom dolazi... Posle tri obilaska, on iš čekivaju će otvori o či. Vrata nije bilo. - Ma daj - re če on zidu iznervirano. - To je bilo pot-puno jasno uputstvo... dobro... Nekoliko minuta napregnuto je razmišljao pre no što je opet po čeo da kora ča. Moraš da iosšaneš mesšo koje iosšaješ za Draka Melf oja... Kada je završio sa prolaženjem, nije odmah otvorio oči. Napregnuto je osluškivao, kao da će možda čuti ka-ko se otvaraju vrata. Me ñutim, ništa nije čuo, izuzev uda-ljenog cvrkuta ptica negde napolju. On otvori o či. Vrata još nije bilo. Hari opsova. Neko vrisnu. On se osvrnu i vide grupi -cu prvaka kako trkom beže iza ćoška, o čigledno pod uti-skom da su upravo susreli izuzetno bezobraznog duha. Hari je čitav sat pokušao sa svakom varijacijom teme „Moram da vidim šta Drako Melfoj radi u tebi" koje je mogao da se seti, ali j e na kraju ipak bio primoran da prizna kako je Hermiona možda u pravu: Soba pros to raje želela da se otvori za njega. Besan i nervozan, on se za-puti na odbran u od mra čnih veština, skinuvši nevidlji-vi ogrta č i naguravši ga u torbu u hodu. - Ponovo kasniš, Poteru - re če Snejp ledeno kada je Hari žurno ušao u sve ćama osvetljenu u čionicu. - Deset poena manje za Grifindor. Hari je mrko gledao Snejpa kad se sru čio na stolicu kraj Rona. Pola razreda i dalje je stajalo vade ći knjige i razmeštaju ći svoje stvari. Nije zakasnio mnogo više od nekih drugih. - Pre no što po čnemo, da vidim vaše sastave o demen-torima - re če Snejp olako mahnuvši svojim štapi ćem, i odmah dvadeset i pet svitaka pergamenta polet e u vazduh i slete u urednu gomilu na njegovom stolu. - A za vaše do-bro, nadam se da su bolji od budalaština koje sam morao da istrpi m dok sam čitao sastave o opiranju kontrolišu- ćoj ketvi. A sada, da li biste svi otvorili knjige n a stra-nici... šta je bilo, gospodine Finigene? - Gospodine - re če Šejmus - pitao sam se kako razli-kovati Inferijus e od duhova? Jer, u Proroku je bilo nemio o Inferijusu... - Ne, nije bilo - re če Snejp smorenim glasom. - Ali, gospodine, čuo sam ljude kako pri čaju... - Da ste se potrudili da pro čitate doti čni članak, gospodine Finigene, znali biste da takozvani Inferijus nije niko drugi do smr dljiva lopuža po imenu Mandangus Fle čer. i 448 Džoan K. Rouling - Mislio sam da su Snejp i Mandangus na istoj stran i? - promrmlja Hari Ronu i Hermioni. - Zar ne bi treba lo da bude uznemiren što su Mandangusa uhaps...? - Ali Poter izgleda ima mnogo štošta da kaže na tu temu - re če Snejp iznenada upiru ći prstom ka zadnjem de-lu u čionice i streljaju ći Harija crnim o čima. - Hajde da upitamo Potera kako bi razlikovao Inferiju sa i duha. Ceo razred se okrenu ka Hariju, koji je brže-bolje po-kušao da se priseti šta mu je Dambldor rekao one no ći kada su išli da posete Pužoroga. - Ovaj... pa... duhovi su providni... - re če on. - 0, vrlo dobro - prekinu ga Snejp iskrivivši usne. - Da, lako se vidi da niste prbtra ćili šest godina magij-skog obrazovanja, Poteru. Duhovi su irovidni. Pensi Perkinson se piskavo zakikota. Nekolicina dru gih se kezila. Hari duboko udahnu i nastavi smireno, iako mu je utroba klju čala od besa: - Jeste, duhovi su pro-vidni, ali Inferijusi su mrtva tela, zar ne? St oga su opipljivi... - I petogodišnjak bi umeo to da nam kaže - iskezi s e Snejp. - Inferijus je leš reanimiran činima mra čnog čarobnjaka. On nije živ, ve ć samo služi kako lutka koja izvršava čarobnjakova nare ñenja. Duh je, kao što sam si-guran da ste do sada svi ve ć svesni, otisak koji je premi-nula duša ostavila na zemlji... i naravno, kao što nam Poter tako mudro kaže, irovida n. - Pa, ono što je Hari rekao jeste najkorisnije ako že-limo da ih razlikujemo! - re če Ron. - Kada se budemo suo- čili c njima u nekoj mra čnoj uli čici, ima da

gledamo da li je opipljiv, je l” da, ne ćemo da ga pitamo: „Izvinite, da li ste vi otisak preminule duše?" Začu se podsmešljiv žamor, ali ga istog časa prigu-ši pogled koji je Snejp uputio ostatku razreda. Hari Pošer u Polukrvni Princ 449 - Još deset poena manje za Grifindor - re če Snejp. -Nisam ni o čekivao ništa prefinjenije od tebe, Ronalda Veslija, de čaka toliko opipljivog da ne može da se ire-baci pet centimetara od sebe. - Ne! - prošaputa Hermiona zgrabivši Harija za ru-k u kada je ovaj gnevno zaustio. - Nema svrhe, samo ćeš po-novo završiti na kaznenoj nastavi, okani se toga! - A sada otvorite knjige na strani dve stotine trin a-est - re če Snejp smejulje ći se - i pro čitajte prva dva pa-susa o bolnoj kletvi... Ron je bio veoma miran tokom celog časa. Kada se zvo-no oglasilo na kraju predavanja, Lavander sustiže Rona i Harija (Hermion a je misteriozno isparila čim im je ova prišla) i stade žustro opanjkavati Snejpa zbog opaske o Ronovom irebacivanju, ali činilo se da je ovo samo još više iznerviralo Rona, jer je se otarasio tako što je skrenuo ka muškom ve~ceu sa Ha rijem. - Ipak, Snejp je u pravu, zar ne? - re če Ron nakon što se nekoliko minuta ogledao u naprslom ogledalu. - Ne znam da li vredi da polažem test. Prosto ne mogu da ovladam irebacivanjem. - Morao bi da se prijaviš za dodatne časove u Hogsmi-du, da vidiš dokle ćeš dogurati - re če Hari razumno. -To će barem biti zanimljivije nego da pokušavaš da u ñeš u glupavi obru č. A onda, ako još nisi... znaš... do-bar kao što bi želeo da budeš, možeš da odložiš is-pit, i da ga polažeš sa mnom, preko leta... Mirta, ovo je muški ve-ce! Duh devoj čice iza ñe iz šolje u separeu iza njih i sada je lebdeo u va zduhu, zure ći u njih kroz debele bele okru-gle nao čari... - 0 - re če ona sumorno. - To ste vas dvojica. - A koga si o čekivala? - upita Ron gledaju ći njen od-raz u ogledalu. i i i ii i 450 Coan K. Rouling - Nikoga - re če Mirta ćudljivo čačkaju ći bubuljicu na svojoj bradi. - Rekao je da će do ći da me poseti, ali i ši si rekao da ćeš svra ćati da me pose ćuješ... - ona upu-ti prekoran pogled Hariju - ...a nisam te v idela meseci-ma i mesecima. Naučila sam da ne o čekujem mnogo od de- čaka. - Mislio sam da ti živiš u onom ženskom ve-ceu? -re če Hari, koji se ve ć nekoliko godina trudio da zaobi-lazi to mesto. - Živim - re če ona nadureno slegnuvši ramenima -ali to ne zna či da ne mogu da iose ćujem druga mesta. Jed-nom sam došla da te vidim dok si se kupao, se ćaš se? - I te kako - re če Hari. - Ali mislila sam da mu se svi ñam - re če ona žalo-sno. - Možda kada biste vas dvojica otišli, on bi se vra-tio... imamo mnogo tog a zajedni čkog... sigurna sam da je i on to osetio... I ona puna nade pogleda u vrata. - Kada kažeš da imate mnogo toga zajedni čkog - re če Ron, sada zvu čeći prili čno razgaljeno - da li to zna či da i on živi u kanalizacionoj cevi? - Ne - re če Mirta prkosno, a glas joj je odjekivao po starom poplo čanom toaletu. - To zna či da je osetljiv, i njega ljudi maltretiraju, ose ća se usamljeno i nema c kim da popri ča, i ne boji se da pokaže svoja ose ćanja i da za-pla če! - Neki de čak je ovde plakao? - upita Hari radoznalo. - Mali d ečak? - Šta te briga! - re če Mirta usmerivši svoje sitne, suzne o či ka Ronu, koji se sada ve ć nepogrešivo kezio. -Obe ćala sam da nikome ne ću re ći, i pone ću njegovu tajnu sa sobom u... - ...sigurno ne u grob? - re če Ron kroz smeh. - Možda u kanalizaciju... Hari Pošer u Polukrvni Princ 451

Mirta ispusti gnevan urlik i zaroni nazad u klozet- sku šolju, tako da se voda prelila preko ivice i prosula po podu. Provociranje Mirte izgleda je oraspoložilo Rona. - U pravu si - re če on prebacuju ći školsku torbu preko ramena - oti ći ću na vežbanja u Hogsmidu pre nego što odlu čim da li ću iza ći na ispit. I tako se narednog vikenda Ron pridružio Hermioni i ostalim šestacima koji će napuniti sedamnaest godina pre ispita, koji je treb alo da bude kroz dve nedelje. Hari se ose ćao prili čno ljubomornim dok ih je posmatrao ka-ko se svi spr emaju da idu u selo. Nedostajale su mu posete Hogsmidu, a bi o je izuzetno lep prole ćni dan, jedan od pr-vih posle mnogo vremena kad ste mo gli da vidite vedro nebo. Meñutim, odlu čio je da vreme iskoristi za još je-dan pokušaj napa da na Sobu po potrebi. - Bolje bi ti bilo - re če Hermiona kada je poverio svoj plan Ronu i njoj u Ulaznoj dvorani - da odeš pravo kod Pužoroga u kanc elariju i da mu uzmeš ono sećanje. - Pokušavao sam! - re če Hari iznervirano, što je bi-lo potpuna istina. Os tajao je posle svakog časa napitaka u pokušaju da uhvati Pužoroga, ali bi majstor napitaka uvek napustio tamnicu tako brzo da Hari ni je bio u sta-nju da ga uhvati. Hari je dvaput odlazio do njegove kance-lar ije i kucao, ali mu niko nije odgovarao, iako je drugi put bio siguran da čuje brzo prigušene zvuke starog gra-mofona. - Ne želi da razgovara sa mnom, Hermiona! Primetio je da pokušavam da ostanem nasamo c njim, i ne će dozvoli-ti da se to dogodi! - Pa, onda ćeš prosto morati da istraješ u tome, zar ne? Kratak red ljudi koji su čekali da pro ñu pored Fil ča, koji je izvodio svoju uobi čajenu ta čku bockanja detekto- 452 Džoan K. Rouling rom tajnovitosti, pomeri se nekoliko koraka unapred i Hari ništa ne odgovori da ga domar slu čajno ne bi čuo. Požele Ronu i Hermioni sre ću, a zatim se okrenu i pope se uz mermerne stepenice, rešen da posveti sat -dva Sobi po potrebi, šta god Hermiona rekla. Kada je nestao iz vidokruga Ulazne dvorane, Hari iz -vu če iz torbe Banditovu mapu i nevidljivi ogrta č. Po-što se sakrio od svih, on potapša mapu, promrm lja: -Svečano se zaklinjem da smeram neki nestašluk - i pa-žl jivo je pretraži. Pošto je bila nedelja ujutru, gotovo svi u čenici bi-li su u dnevnim boravcima, Grifindorci u jednom tornju, Revenklovci u drugom, Sliterinci u tamnici, a Haflpa-fovci u podrumu pored kuhinja. Tu i tamo, po neka zaluta-la osoba tumarala je po biblioteci ili nekom hodniku... nekolicina lj udi bila je na zemljištu... a tamo, sam u hod-niku na sedmom spratu, stajao je Gr egori Gojl. Nije bilo ni traga od Sobe po potrebi, ali Harija to nije brinul o. Ako Gojl čuva stažu ispred nje, Soba je otvorena, bila mapa svesna toga ili ne . Stoga potr ča uza stepenice, usporivši tek kada je došao do ćoška iza kog se nalazio taj hodnik, a zatim po če da se šunja, veoma polako, ka is-toj onoj maloj dev oj čici koja je gr čevito držala svoje te-ške mesingane terazije, koje joj je Hermiona tako usrdno popravila pre dve nedelje. Čekao je sve dok nije došao tik iza nje, a zatim se nagnuo i prošaputao: - Zdravo... baš si lepa, je l” znaš? Gojl ispusti piskav krik užasa, baci terazije u vaz duh i otr ča, nestavši sa vidika daleko pre no što je zvuk lo-mljenja terazij a odjeknuo duž hodnika. Smejući se, Hari se okrenu da osmotri prazan zid iza koje g je, u to je bio si-guran, Drako Melfoj sada uko čeno stajao, svestan da je na-polju neko ko nije dobrodošao, ali se nije usu ñivao da se pojavi. To je Hariju ulilo krajnje prijatan ose ćaj mo ći Hari Pošer u Polukrvni Princ 453 dok je pokušavao da se priseti koje još formulacije re- či nije probao. A ipak, ovo razdragano raspoloženje puno nade nije dugo trajalo. Pola sata kasnije, pošto je pokušao još mnoge varijacije svog zahteva da vidi šta to Melfoj sme-ra, na zidu i dalje nije bilo nikakvih v rata. Hari je bio neopisivo iznerviran. Melfoj je možda udaljen tek neko-liko k oraka od njega, a on nema ni najmanju trunku dokaza šta on to radi unutra. Potpu no izgubivši strpljenje, Hari potr ča ka zidu i šutnu ga. -JAO!

Pomislio je da je možda slomio nožni palac. Dok ga je stezao i cupkao na jednoj nozi, nevidljivi ogrta č skli-znu sa njega. - Hari? On se hitro okrenu na jednoj nozi, i sruši se na po d. Tu, na njegovo veliko iznena ñenje, beše Tonks, koja je išla ka njemu kao da se često šetka ovim hodnikom. - Šta radiš ovde? - upita on ustaju ći. Zašto uvek mora da ga zatekne kako leži na podu? - Došla sam da vidim Dambldora - re če Tonks. Hari pomisli kako užasno izgleda: mršavija nego ina če, opuštene i neo češljane sme ñe kose. - Njegova kancelarija nije ovde - re če Hari - nalazi se na drugoj strani zamka, iza gargojla... - Znam - re če Tonks. - Nije tamo. O čigledno je opet izašao. - Zar jeste? - upita Hari pažljivo spuštaju ći povre- ñenu nogu na pod. - Hej... pretpostavljam da ni ti ne znaš kuda on to ide, je li? - Ne - re če Tonks. - Zašto si htela da ga vidiš? - Nšpta posebno - re če Tonks o čigledno nesvesno čupkaju ći rukav svoje odore. - Samo sam mislila da on mo- 454 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 455 žda zna šta se doga ña... čula sam glasine... ljudi su povre- ñeni... - A, znam, bilo je u novinama - re če Hari. - Onaj kli-nac koji je pokušao da ubije svoje... - Prorok često kaska za vestima - re če Tonks, koja kao da ga nije ni slušala. - Nisi skoro dobio pismo od neko-ga iz Reda? - Niko iz Reda mi više ne piše - re če Hari - ne OTKAKO je Sirijus... Video je da su joj ce o či napunile suzama. - Žao mi je - promrmlja on c nelagodom. - Mislim... i meni strašno nedostaje... - Šta? - re če Tonks tupo, kao da ga nije čula. - Pa... vide ćemo se, Hari... I ona se naglo okrenu i po ñe niz hodnik, ostavivši Harija da zuri u nju. Posle minut-dva, on ponovo stavi ne-vidljivi ogrta č i nastavi c pokušajima da u ñe u Sobu po potrebi, ali mu nije bilo do toga. Najzad g a ose ćaj pra-znine u stomaku i saznanje da će Ron i Hermiona uskoro do ći na ru čak natera da obustavi pokušaje i prepusti hodnik Melfoju, koji, nadao se on, ne će smeti da iza ñe još narednih nekoliko sati. U Velikoj sali zatekao je Rona i Hermionu, koji su po-ranili na ru čak. - Uspeo sam... pa, donekle! - re če Ron Hariju pun odu-ševljenja, čim ga je spazio. - Trebalo je da se irebacim na mesto ispred čajdžinice Madam Padifut, ali sam ga mal-ko preterao, završio sam kod Skriven šafta, ali sam se makar pomerio! - Odli čno - re če Hari. - A kakva si ti bila, Hermi-ona? - 0, ona je bila savršena, naravno - re če Ron pre no što je Hermiona stigla da odgovori. - Savršena odlu č-nost, obnevidelost i o čajanje, ili kako ve ć ide... posle smo svi otišli na pi ćence u Tri mešle, i trebalo je da čuješ Dvoskoka kako pri ča o njoj... iznenadi ću se ako je uskoro ne zaprosi... - A ti? - upita Hermiona ne slušaju ći Rona. - Da li si sve vreme bio kod Sobe po potrebi? - Aha - re če Hari. - I pogodi na koga sam tamo nale-teo? Tonks ! - Tonks? - ponoviše Ron i Hermiona uglas, deluju ći iznena ñeno. - Jeste, kaže da je došla da poseti Dambldora... - Ako mene pitaš - re če Ron nakon što je Hari zavr-šio sa prepri čavanjem svog razgovora sa Tonks - ona je mal čice prolupala. Izgubila je živce nakon onoga što se desilo u Ministarstvu. - Jeste malo čudno - re če Hermiona, koja je iz nekog razloga delovala veoma zabrinuto. - Trebalo bi da čuva školu, zašto je iznenada napustila svoje mesto da bi do-šla da vidi Dambldora, kad on uopšte nije ovde?

- Nešto mi je palo na pamet - re če Hari polako. Ose- ćao se čudno govore ći o tome; ovo je više bila Hermio-nina teritorija nego njegova. - Da ne mislite da je bila... znate... zaljubljena u Sirijusa? Hermiona se zagleda u njega. - Odakle ti to, za ime sveta? - Pojma nemam - re če Hari slegnuvši ramenima - ali gotovo se rasplakal a kada sam pomenuo njegovo ime... a njen patronus je sada veli ka životinja na četiri noge... pitao sam se da nije postao... znate... on. - Zanimljiva pomisao - re če Hermiona polako. - Ali i dalje ne znam zašto bi jurila u zamak da vidi Dambldo-ra, ako je to uopšte pravi razlog što je bila tu... - Sve se svodi na ono što sam ja rekao, zar ne? - r eče Ron, koji je sada trpao krompir-pire u usta. - Mal čice je 456 Džoan K. Rouling pošandrcala. Izgubila živce. Žene - re če on mudro Ha-riju. - Lako se uzrujavaju. - A ipak - re če Hermiona prenuvši se iz razmišlja-nja - ne veruje m da bi pronašao žensko koje bi se pola sa-ta durilo jer se Madam Rozmerta nije nasmejala vicu ko-ji je ispri čala o baba-veštici, vidaru i Mimbulus mim-blšoniji. Ron se namršti. 22. Posle sahrane Komadi ći jarkoplavog neba po činjali su da se poja-vljuju iznad kula zamka, ali ovi znaci dolaze ćeg leta ni-su popravili Harijevo raspoloženje. Bio je osuje ćen, ka-ko u svojim pokušajima da otkrije šta Melfoj rad i, tako i u pokušajima da sa Pužorogom zapodene razgovor koji bi, nekako, mogao dovesti do toga da mu ovaj preda se ćanje koje je o čigledno decenijama potiskivao. - Poslednji put ti kažem, prosto zaboravi na Melfo- ja - re če strogo Hermiona Hariju. Sedeli su posle ru čka sa Ronom u sun čanom ćošku dvorišta. Hermiona i Ron su oboje držali pamflet Mi-nistarstva magije: ČesŠe greške irilikom prebacivanja u kako ih izbe ći, jer je baš tog popodneva trebalo da po-lažu ispi t, ali im pamfleti nisu nimalo umanjili ner-vozu. Ron se trže i pokuša da se sakrije iza Hermione ka-da neka devojka nai ñe iza igla. - Nije Lavander - re če Hermiona izmoreno. - 0, dobro je - re če Ron opustivši se. - Hari Poter? - re če devojka. - Zamoljena sam da ti dam ovo. - Hvala... Harija izdade odlu čnost dok je uzimao mali svitak pergamenta. Kada se devojka udaljila dovoljno da ih ne 458 Džoan K. Rouling može čuti, on re če: - Dambldor je rekao da ne ćemo imati više časova dok ne dobijem ono se ćanje! - Možda ho će da proveri kako ti ide? - naga ñala je Hermiona dok je Hari odvijao pergament; ali umesto da otkrije Dambldorov izdužen , uski, iskošen rukopis, on vide aljkav švrakopis, veoma težak za čitanje zbog pri-sustva velikih fleka na pergamentu cce je mastilo kapa-lo. Drogi Hari, Rone i Hertiona, flporor je sino ć utro. Hari i Rone, vi ste ga upoznali, i znate kol iko je bio poseban. Herlpiona, znat da bi ti se dopao. PPnogo bi ti zno čilo kada 6i skoknupi dope na sahranu kasnije ve čeras. Planirat da ga sahranit oko sutraka, TO my je bipo otilJvno doba dana. Znat da ne stete da izlazite tako kasno, ali tožete do upotrebi-te ogrta č. Ne 6i” vat tražio, al” ne togu sat da se suo- čit sa tite. Hagrid - Pogledaj ovo - re če Hari dodaju ći pismo Hermioni. - 0, za ime božje - re če ona brzo pregledavši pismo i dodaju ći ga Ronu, koji ga pro čita sa izrazom sve ve će ne-verice na licu. - On je lud! - re če Ron besno. - To čudo je reklo svo-jim drugarima da pojedu Harija i mene! Reklo im je da se slobodno posluže! A sada Hagrid o čekuje da odemo tamo i da pla čemo nad njegovim užasnim dlakavim telom!

- Ne samo to - re če Hermiona. - Traži od nas da napu-stimo zamak no ću, a zna da je obezbe ñenje milion puta po-ja čano i u kolikoj bismo nevolji bili kada bi nas uhvati- li. - I pre smo odlazili kod njega no ću - re če Hari. Hari Pošer u Polukrvni Princ 459 - Da, ali ne zbog ne čega kao što je ovo! - re če Hermi-ona. - Mnogo puta smo rizikovali da bismo pomogli Ha-gridu, ali najzad... Aragog je mrtav. Da treba da ga spase-mo... - ...ja bih još manje želeo da idem - re če Ron odlu čno. - Ti ga nisi upoznala, Hermiona. Veruj mi, to što j e mr-tav za njega je zna čajno poboljšanje. Hari uze nazad poruku i zagleda se u mastiljave fle ke svuda po njoj. O čigledno je da su suze kapale po pergamen-tu. - Hari, ne misliš valjda da ideš - re če Hermiona. -Tako je bezna čajno i nije vredno da zbog toga dobiješ ka-znenu nastavu. Hari uzdahnu. - Jeste, znam - re če on. - Izgleda da će Hagrid morati da sahrani Aragoga bez nas. - Da, ho će - re če Hermiona, kojoj je vidno laknulo. - Čuj, na času napitaka danas po podne bi će gotovo prazna u čionica, pošto ćemo svi polagati ispit... pokušaj tada da malo smekšaš Pužoroga! - Pedeset tre ća sre ća, je li? - re če Hari ogor čeno. - Sre ća - re če Ron iznenada. - Hari, to je to... posre- ćise! .,, . : - Kako to misliš? : - Upotrebi svoj sre ćni napitak! - Rone, to je... tode to! - re če Hermiona zvu čeći zabe-zeknuto. - Naravno! Zašto se ja toga nisam setila? Hari se zagleda u oboje. - Feliks felicis? - re če on. - Pojma nemam... ja sam hteo da ga sa čuvam... - Za šta? - zahtevao je Ron da zna, sa nevericom. - Šta bi, za ime sveta, moglo biti važnije od ovog se- ćanja, Hari? - upita Hermiona. Hari joj ne odgovori. Pomisao na tu malenu zlatnu f lašicu ve ć mu je neko vreme titrala po obodima mašte. 460 DžoanK. Rouling Nejasni i neuobli čeni planovi koji su uklju čivali Dži-nin raskid c Dinom, i Rona, koji će nekako biti sre ćan da je vidi c novim de čkom, sazrevali su mu u dubinama uma, neprimetni, izuzev u snovima u prasko zorje, izme ñu sne-vanja i buñenja... - Hari? Da li si još c nama? - upita Hermiona. - Št...? Aha, naravno - re če on pribravši se. - Pa... dobro. Ako ne uspem dana s po podne da popri čam sa Pužo-rogom, uze ću malo feliksa i ponovo pokušati večeras. - Odlu čeno je, onda - re če Hermiona živahno, ustade i izvede gracioznu pirue tu. - Odredište... odlu čnost... osmišljenost... - mrmljala je. - Ma, prekini c tim - preklinjao ju je on - ve ć mi je dovoljno muka i bez toga... brzo, sakrij me! - Nije Lavander! - re če Hermiona nestrpljivo kada se još nekoliko devojak a pojavi u dvorištu, a Ron sko či iza nje. - Super - re če Ron vire ći preko Hermioninog rame-na da bi se uverio. - Majk u mu, ne izgledaju baš veselo, je l”da? - To su sestre Montgomeri, i naravno da ne izgledaj u veselo, zar nisi čuo šta se desilo njihovom mla ñem bra-tu? - re če Hermiona. - Pravo da ti kažem, malo sam izašao iz forme pra- ćenja šta čiji ro ñaci rade - re če Ron.

- Pa, njihovog brata je napao vukodlak. Pri ča se da je njihova majka odbila da pomogne Smrtožderima. No, bi-lo kako bilo, de čak je imao tek pet godina i umro je u Sent Mungu, nisu mogli da ga spasu. - Umro je? - ponovi Hari, preneražen. - Ali vukodla -ci ne ubijaju, zar ne, samo te pretvore u jednog od njih? - Ponekad i ubijaju - re če Ron, koji je sada delovao ne-uobi čajeno smrknuto. - Čuo sam da se to dešava kada se vukodlak zanese. Hari Pošer u Polukrvni Princ 461 - Kako se zvao taj vukodlak? - brzo upita Hari. - Pa, kruže glasine da je to bio onaj Fenrir Suri - re če Hermiona. - Znao sam... onaj manijak koji voli da napada dec u, onaj o kome mi je Lupin pri čao! - re če Hari ljutito. Hermiona ga turobno pogleda. - Hari, moraš da uzmeš to se ćanje - re če ona. - Sada je najvažnije zaustaviti Voldemora, zar ne? Sve se ove užasne stvari doga ñaju zbog njega... Gore u zamku oglasi se zvono, a Ron i Hermona pre-s trašeno sko čiše. - Ma dobro ćete uraditi - re če im Hari oboma kad su se zaputili ka Ulaznoj dvorani da se sastanu sa ostalima koji polažu ispit iz irebacivanja. - Sre ćno. - I tebi! - re če Hermiona zna čajno pogledavši Hari-ja kada je krenuo ka tamnicama. Tog popodneva ih je bilo samo troje na času napitaka: Hari, Erni i Drako Melfoj. - Svi ste premladi da biste mogli da se irebacuješe ! - re če Pužorog srda čno. - Još niste napunili sedamna-est? Oni odmahnuše glavama. - Pa, dobro - re če Pužorog veselo - pošto nas je ta-ko malo, radi ćemo nešto zabavno. Ho ću da mi sva trojica smu ćkate nešto zabavno! - To zvu či sjajno, gospodine - re če Erni ulizi čki, tr-ljaju ći ruke. Melfoj se pak nije ni nasmešio. - Kako to mislite, nešto „zabavno"? - re če on izner-virano. - 0, iznenadite me - re če Pužorog nonšalantno. Melfoj c nadurenim izrazom l ica otvori svoj prime- rak Višeg nivoa siravljanja naiišaka. Nije moglo bi ti o čiglednije da smatra kako je ovaj čas tra ćenje vremena. Melfoj je, bez sumnje, žalio za vreme nom koje bi ina če 462 lloanK. Rouling mogao da provede u Sobi po potrebi, pomisli Hari po -smatraju ći ga preko ivice svoje knjige. Da li je to bila njegova uobrazilja, ili je Melfoj, kao i Tocks, delovao mršavije? Svakako je bio ble ñi u licu. Koža mu je i dalje imala tu sivkastu nijansu, verovatno zato što je ovih dana tako retko izlazio na sun čevu sve-tlost. Ali nije bilo nadmenosti, uzbu ñenja, niti superi-ornosti. Nestalo je šepurenje koje je imao u Hogvoršs eksiresu, kada se otvoreno hvalisao misijom koju mu je Voldemor poverio... Po Harijevom mišljen ju, postojao je samo jedan zaklju čak: misija, šta god bila, ne ide kako treba. Razveseljen ovom pomišlju, Hari prelista svoj pri-m erak Višeg nivoa siravljanja naiišaka i prona ñe uput-stvo za spravljanje eliksira za izazivanje e uforije, že-stoko prepravljeno od strane Polukrvnog Princa, koj i ne samo da je bio u skladu c Pužorogovim instrukcijama ve ć bi (i Harijevo srce zaigra na tu pomisao) mogao da odo-brovolji Pužoroga toliko da ovaj postane spr eman da da Hariju to se ćanje, ukoliko ga Hari ubedi da ga okusi... - Pa, sad, ovo izgleda potpuno predivno - re če Pužo-rog pljeskaju ći rukama sat i po kasnije, dok je zurio u kao sunce žut sadržaj Ha rijevog kotli ća. - Euforija, ako se ne varam? Šta sam to namirisao? Mmmm... samo si još do-dao gran čicu peperminta, je li? Neuobi čajeno, ali kakav nalet inspiracije, Hari. Naravno, to bi bila savršena protivteža povremenim propratnim p ojavama kao što su preterano pevanje i uvrtanje nosa... zaista ne znam odakle ti sve te ideje, mladi ću... sem ako... Hari nogom gurnu udžbenik Polukrvnog Princa dublje utorbu. . - ...to nisu geni tvoje majke! - 0... da, možda - re če Hari c olakšanjem.

Hari Pošer u Polukrvni Princ 463 Erni je delovao prili čno mrzovoljno. Rešen da ba-rem jednom zaseni Harija , on je brzopleto izumeo sop-stveni napitak, koji se zgruša o i napravio nekakvu ljubi-častu knedlicu na dnu kotli ća. Melfoj se ve ć pakovao, kiselog lica. Pužorog je njegov štucaju ći rastvor pro-glasio tek „prihvatljivim". Zvono se oglasi, te Erni i Melfoj odmah izleteše na -polje. - Gospodine - po če Hari, ali Pužorog istog trena po-gleda preko rame na. Kada je video da u sobi nema nikoga izuzev njega i Harija, on odjuri što je brže mogao. - Profesore... profesore, zar ne želite da probate moj napi...? - o čajno povika Hari. Ali Pužorog je otišao. Razo čaran, Hari isprazni kotli ć, spakova stvari, napusti tamnicu i polako otpe-ša či do dnevnog boravka. Ron i Hermiona se vratiše kasno po podne. - Hari! - vrisnu Hermiona dok se penjala kroz rupu iza portreta. - Hari, položila sam! - Bravo! - re če on. - A Ron? - On... on je za dlaku pao - prošaputa Hermiona u trenutku kad Ron pogrbljen uñe u sobu deluju ći krajnje utu čeno. - Stvarno nije imao sre će, sitnica, ispitiva č je upravo primetio da je ostavio pola obrve za sob om... ka-ko je prošlo sa Pužorogom? - Čemerno - re če Hari kad im se Ron pridruži. - Ne-maš sre će, druže, ali položi ćeš slede ći put... možemo zajedno da polažemo. - Aha, valjda je tako - re če Ron nam ćorasto. - Ali io-la obrve! Kao da je to važno! - Znam - re če Hermiona umiruju će - zaista se čini previše strogim... Veći deo ve čere proveli su isklju čivo u ogovaranju ispitiva ča irebacivanja, i Ron je delovao mal čice vese- 464 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 465 lije kada je došlo vreme da se zapute nazad u dnevn i bo-ravak, razgovaraju ći sada o aktuelnom problemu Pužoro-ga i njegovog se ćanja. - Pa, Hari... ho ćeš li da upotrebiš feliks felicis, ili šta? - hteo je Ron da zna. - Da, pretpostavljam da bih morao - re če Hari. - Ne verujem da će mi biti potreban ceo, ne svih dvanaest sa-ti, nemogu će je da će potrajati cele no ći... uze ću samo gu-tljaj. Dva-tri sata trebalo bi da bude do voljno. - Sjajan je ose ćaj kada ga uzmeš - re če Ron prise ćaju- ći se. - Kao da ne možeš ni u čemu da pogrešiš... - 0 čemu ti to pri čaš? - re če Hermiona smeju ći se. -Ti ga nikada nisi popio! - Jeste, ali sam mislio da jesam, zar ne? - re če Ron, kao da objašnjava očigledno. - Isto ti se hvata, zbilja... Pošto su upravo videli Pužoroga kako ulazi u Veli-k u salu, i znali da on voli da natenane obeduje, neko vre-me su ostali u dnevnom b oravku, jer je plai bio da Hari ode kod Pužoroga u kancelariju ostavivši ovome pret-hodno dovoljno vremena da se vrati u nju. Kada je sunce utonulo u vrhove d rve ća u Zabranjenoj šumi, oni odlu či-še da je kucnuo čas i, pošto su se se uverili da su i Ne-vil i Din i Šejmus u dnevnom boravku, odšunjaše se do muške spa vaonice. Hari izvu če smotane čarape sa dna svog kov čega i iz-vadi si ćušnu, svetlucavu bočicu. - Pa, da probamo - re če Hari, podiže bo čicu i otpi pažljivo odmeren gutljaj. - Kakav je ose ćaj? - prošaputa Hermiona. Hari joj nije odmah odgovorio. A onda, polako ali s i-gurno, ispuni ga ushi ćuju ć ose ćaj neograni čenih mogu ćno-sti. Ose ćao se kao da bi mogao da u čini bilo šta, šta god zamisli... a pribavljanje se ćanja od Pužoroga iznenada mu se činilo ne samo mogućim ve ć posve lakim... On ustade, smeškaju ći se, kipte ći od samopouzdanja. - Sjajan - re če on. - Stvarno sjajan. U redu... idem ja dole kod Hagrida. - Šta? - rekoše Ron i Hermiona uglas, sablažnjeni. - Ne, Hari... moraš da vidiš Pužoroga, se ćaš se? -re če Hermiona.

- Ne - re če Hari samouvereno. - Idem kod Hagrida, imam dobar ose ćaj u vezi sa odlaskom kod Hagrida. - Imaš dobar ose ćaj u vezi sa sahranjivanjem džinov-skog pauka? - up ita Ron zaprepaš ćeno. - Aha - re če Hari izvla čeći nevidljivi ogrta č iz kov- čega. - Ose ćam da je to mesto gde ve čeras treba da budem, znate na šta mislim? - Ne - rekoše Ron i Hermiona uglas, oboje sada ve ć prili čno uznemireni. - Ovo jesše feliks felicis, zar ne? - upita Hermio- na zabrinuto, podižu ći bo čicu ka svetlosti. - Da nemaš još jednu bo čicu punu... ne znam... - Esencije ludila? - predloži Ron kad Hari prebaci ogrta č preko ramena. Hari se nasmeja, a Ron i Hermiona se još više uzbu- niše. - Verujte mi - re če on. - Znam šta radim... ili makar - on se samouve reno prošeta do vrata - feliks zna. On prebaci nevidljivi ogrta č preko glave i zaputi se niza stepenice, a Ron i Hermiona požuriše za njim. U podnožju stepenica, Ha ri klisnu kroz otvorena vrata. - Šta si radio tamo gore sa njom? - vrisnu Lavander Braun zure ći kroz Harija pravo u Rona i Hermionu, koji su zajedno izlazili i z muških spavaonica. Hari začu ka-ko Ron muca iza njega, dok je on hitao kroz dn evni bora-vak, što dalje od njih. Prolazak kroz rupu iza portreta bio je jednostavan. Dok joj je prilazio, Džini i Din pro ñoše kroz nju i Hari- .”**••• 466 Džoan K. Rouling ju po ñe za rukom da promakne izme ñu njih. Dok je to činio, slu čajno se o češa o Džini. - Nemoj da me guraš, Dine, molim te - re če ona zvu če- ći iznervirano. - Stalno to radiš, savršeno sam spo-sobna da sama pro ñem... Portret se zatvori tik iza Harija, ali ne pre no št o je čuo Dina kako joj ljutito uzvra ća... Dok mu je ose ćaj samopouzdanja rastao, Hari krupnim koracima pro ñe kroz zamak. Nije morao da se šunja jer nikoga nij e sreo na svom putu, ali ga to ni najmanje nije iznenadilo. Ve čeras je on najsre ćnija osoba na Hogvortsu. Pojma nije imao kako zna da je odlazak kod Hagrida pr-va stvar. Kao da mu je napitak osvetljavao nekoliko kora-ka staze odjednom : nije mogao da vidi kona čno odredište, nije mogao da vidi kako će Pužorog da se uklopi u sve to, ali je znao da je na pravom putu da dobije to se ćanje. Kada je stigao do Ulazne dvorane, video je da je Fil č zaboravio da zaklju ča ulazna vrata. Sav ozaren, Hari ih širom otvori i na trenutak udahnu miris čistog vazduha i tra-ve, pre nego što je sišao niza stepenice i kro čio u su-mrak. Kada je došao do najnižeg stepenika, palo mu je na pa-met kako bi bilo veoma prijatno pro ći kraj leje sa povr- ćem na putu do Hagrida. Nije mu bilo baš usput, ali je Hariju bilo jasno treba da posluša taj nagon , te je odmah usmerio stopala ka leji sa povr ćem, gde je radostan, ali ne previše iznena ñen, zatekao profesora Pužoroga u razgovoru sa profesorkom Spraut. Hari je čučao iza ni-skog kamenog zida, ose ćaju ći se sjedinjenim sa svetom, slušaju ći njihov razgovor. - ...zahvalan sam ti što si odvojila vreme, Pomona -govorio je Pužorog ljubazno. - Ve ćina stru čnjaka se sla-že da su najefikasnije kada”se uberu u sumrak. Hari Pošer u Polukrvni Princ 467 - 0, potpuno se slažem - re če profesorka Spraut to-plo. - Da li vam je ovo dovoljno? - I više nego dovoljno - re če Pužorog, koji je, Hari primeti, nosio pune ruke lisnatih biljaka. - Ovo će omo-gu ćiti po nekoliko listi ća za svakog od mojih tre ćaka, a i nešto rezervi, za slu čaj da ih neko prekuva... pa, laku no ć i još jednom, mnogo ti hvala! Profesorka Spraut izgubi se u sve ve ćoj pomr čini u pravcu njenih staklenika, a Pužorog usmeri korake ka mestu gde je Hari, nevidlj iv, stajao. Obuzet iznenadnom željom da se otkrije, Hari pompe- zno strže ogrta č. - Dobro ve če, profesore. - Merlinove mu brade, Hari, presekao si me - re če Pužorog uko čivši se u mestu, deluju ći oprezno. - Kako si izašao iz zamka?

- Mora da je Fil č zaboravio da zaklju ča vrata - re če Hari veselo, i obradova se kada vide da se Pužorog namr-štio. - Moram da prijavim tog čoveka, ako mene pitaš, vi-še se brine za papiri će bačene po podu nego za propisno obezbe ñenje... ali zašto si ovde, Hari? - Pa, gospodine, u pitanju je Hagrid - re če Hari, koji je znao da je sada najbolje da kaže istinu. - Prili čno je uzrujan... ali ne ćete ovo nikome re ći, profesore? Ne že-lim da upadne u nevolju... Očigledno je podstakao Pužorogovu radoznalost. - Pa, to ti ne mogu obe ćati - re če on nabusito. - Ali znam da Dambldor u potpunosti veruje Hagridu, te sam uveren da nije u pitanju ništa strašno... - Pa, u pitanju je taj džinovski pauk, imao ga je g odina-ma... živeo je u šumi... umeo je da pri ča i sve... 468 Džoan K. Rouling - Čuo sam glasine da u šumi ima akromantula - re če Pužorog tiho, gledaju ći ka masi crnog drve ća. - Istina je,zna či? - Da - re če Hari. - Ali ovaj, Aragog, prvi koga je Ha-grid ik ada dobio, umro je sino ć. On je o čajan. Želi dru-štvo dok ga sahranjuje, a ja sam rek ao da ću do ći. - Dirljivo, dirljivo - re če Pužorog odsutno, fiksi-ravši svojim velikim pospa nim očima udaljena svetla Hagridove kolibe. - Ali otrov a kromantule je veoma vre-dan... ako je zver tek nedavno umrla, možda se još nije osušio... naravno, ne bih želeo da uradim ništa bezose- ćajno, ako je Hagrid uznemiren... ali ako bi iostojao neki na čin da se nabavi mali... mislim, gotovo je nemogu će do-biti otrov akromantule dok je živa... Pužorog je sada izgleda više pri čao sam sa sobom ne-go sa Harijem. - ...bilo bi šteta da se baci... može da se dobije i do sto galeona za pola litra... da budem iskren, moja plata nije baš velik a... I Hari sada jasno vide šta treba da u čini. - Pa - re če on sa veoma ubedljivim oklevanjem - pa, ako biste želeli da po ñete, profesore, Hagridu bi vero-vatno bilo veoma drago.. . da Aragogu uprili či bolji is-pra ćaj, znate... - Da, naravno - re če Pužorog, a o či su mu sada sijale od oduševljenja. - Znaš šta, Hari, pridruži ću vam se ta-mo dole uz flašu-dve... popi ćemo sirotoj zveri... pa... ne u zdravlje... ali ćemo je bar ispratiti sa stilom, kad je budu sahranjivali. I promeni ću kravatu, ova je malo pre-vesela za tu priliku... On odjuri nazad u zamak, a Hari pohita do Hagrida, prezadovoljan sobom. - Doš”o si - zagrakta Hagrid kada je otvorio vrata i video Harija kako izranja ispod nevidljivog ogrta ča. Hari Pošer u Polukrvni Princ 469 - Da... Ron i Hermiona nisu mogli, doduše - re če Ha-ri. - Stvarno im je žao. - Nema... nema veze... znaš, dirnulo bi ga da znade da si ovdi, Hari... Hagrid silovito zajeca. Napravio je sebi crni povez oko ruke od, kako se činilo, krpe umo čene u imalin, a o či mu behu staklaste, crvene i naduvene. Hari ga utešno po-tapša po laktu, što je bio najviši deo Ha grida koji je relativno lako mogao da dohvati. - Gde ga sahranjujemo? - upita on. - U šumi? - Bokca mu, ne - re če Hagrid brišu ći uplakane o či skutom košulje. - Sad kad više nema Aragoga, drugi pau-ci mi ne daju da pri ñem ni blizu njihovi” mreža. Kažu da me nesu pojeli samo zbog njegovih nare ñenja! Mo”š li da poveruješ u to, Hari? Iskren odgovor bio bi „da"; Hari se sa bolnom lako- ćom prisetio scene kada su se on i Ron našli licem u li-ce sa akromantulama: bili su tada nedvosmisleno jasni da je Aragog jedino što ih spre čava da pojedu Hagrida. - Nika” dosad nije bilo dela šume u koj” nisam smeo da za ñem! - re če Hagrid vrte ći glavom. - Nije bilo lako iz-vu ć” Aragogovo telo odande, da ti kažem... vi”iš, oni obi čno jedu svoje mrtve... al” sam ja “teo da mu prired im pravu sa”ranu... pravi ispra ćaj... On ponovo zajeca, a Hari nastavi da ga tapše po lak -tu, govore ći (jer mu je napitak stavio do znanja da to tre-ba da u čini): - Sreo sam profesora Pužoroga na putu ovamo, Hagride. - Nisi u nevolji, je li? - re če Hagrid zabrinuto podi-gavši pogled. - Znam, ne bi treb”o da izlaziš iz zamka uve čer, ja sam kriv...

- Ne, ne, kad je čuo šta radim rekao je da bi i on vo-leo da do ñe i da iskaže poštovanje prema Aragogu - re če Hari. - Mislim da je otišao da se presvu če u nešto pri- 470 Džoan K. Rouling kladnije... a rekao je i da će doneti nekoliko flaša kako bismo mogli da popijemo za uspomenu na Aragoga... - Je l” da? - re če Hagrid deluju ći i iznena ñeno i dir-nuto. - T-to je baš lepo od njega, vala baš, i š”o te pri-de nije ni prijavi o. Nikad ranije nisam im”o posla sas Horacijem Pužorogom... dolazi da isprati starog Arago-ga, je li? Pa... Aragogu bi se to sigurno svidelo... Hari u sebi pomisli kako bi se Aragogu kod Pužoro-g a najviše svidela obilna koli čina jestivog mesa koju bi ovaj predstavljao, ali se samo pomeri ka zadnjem prozoru Hagridove kolibe, kroz koji vide prili čno užasan pri-zor ogromnog mrtvog pauka koji je napolju ležao na le ñi-ma, izvijenih i isprepletanih nogu. - Ho ćemo li ga sahraniti ovde, u tvojoj bašti, Hagri- de? - Ja sam mislijo odma” tu iza leje sa bundevama - r eče Hagrid prigušenim glasom. - Ve ć sam iskop”o... znaš ve ć... grob. Al” sam mislijo da prvo reknemo nekol”ko do-brih stvari o njemu... lepih uspomena, znaš... Glas mu zadrhta i pu če. Za ču se kucanje na vratima i on se okrenu da ih otvori , pri tom izduvavši nos u ogromnu tufnastu maramicu. Pužorog požuri preko praga, sa ne-koliko flaša u rukama, nose ći formalnu crnu kravatu. - Hagride - re če on dubokim, sumornim glasom. - Tako mi je žao zbo g tvog gubitka. - To vi je baš lepo od vas - re če Hagrid. - Puno vam fala. I fala š”o niste kaznili Harija... - Ne bih ni sanjao da tako nešto u činim - re če Pužo-rog. - Tužna no ć, tužna noć... a cce je siroto stvorenje? - Ondi vani - re če Hagrid drhtavim glasom. - “O će-mo... “o ćemo li ondak dauradimo to? Njih trojica iskora čiše u baštu iza kolibe. Mesec je bledo sijao kroz d rve će, i njegovi zraci su se mešali sa svetlom koje je dopir alo kroz Hagridove prozore, osve- Hari Pošer u Polukrvni Princ 471 tljavaju ći Aragogovo telo koje je ležalo na ivici ogrom-ne j ame, pored četiri metra visoke gomile sveže iskopa-ne zemlje. - Veli čanstveno - re če Pužorog prilaze ći paukovoj glavi, na kojoj je osam mle čnih o čiju tupo zurilo u nebo, a ogromne, zakrivljene ralj e nalik kleštima nepomi čno su sijale na mese čini. Hariju se u čini da je čuo zveckanje flaša kada se Pužorog nagnuo iznad ralja, o čigledno is-pituju ći ogromnu kosmatu glavu. - Ne ume svak” da ceni kol”ko su lepi - obrati se H a-grid Pužorogovim le ñima, dok su mu suze tekle iz uglova poluzatvorenih o čiju. - Pojma nisam im”o da te interesu-ju stvorenja k”o š”o je Aragog, Horacije. - Interesuju? Dragi moj Hagride, ja živim za njih -re če Pužorog, udaljivši se od tela. Hari spazi blesak flaše koja nestaje ispod njegovog ogrta ča, dok Hagrid, brišu ći o či, ništa nije primetio. - A sad... ho ćemo li da nastavim sa ukopom? Hagrid klimnu i kro či napred. Podigao je džinovskog pauka rukama i, uz gromoglasan hroptaj, skotrljao ga u mra čnu jamu. On udari o dno uz prili čno užasan, tup, hr-skavi zvuk. Hagrid ponovo po če da pla če. - Naravno, tebi je teško, jer si ga najbolje poznav ao -re če Pužorog koji, kao i Hari, nije mogao da dosegne ni-šta više od Hagridov og lakta, ali ga svejedno potapša. - Zašto ja ne bih rekao nekoliko re či? Hari pomisli kako ovaj mora da je dobio mnogo kvali -tetnog otrova iz Aragoga, jer je Pužorog imao zadovoljan kez kada je prišao i vici jame i rekao, sporim i impre-sivnim glasom: - Zbogom, Aragogu kralju arahn ida, oni koji su te poznavali neće zaboraviti tvoje dugotrajno i verno prijateljstvo ! Iako će se tvoje telo raspasti, tvoj duh i dalje živi u tihim, pau činastim mestima tvog šum-skog doma. Neka tvoji mnogooki potomci doveka požive, 472 Džoan K. Rouling

a tvoji ljudski prijatelji prona ñu utehu za gubitak koji su pretrpeli. - To vi je bilo... to vi je bilo... predivno! - sta de Ha-grid da zavija, srušivši se na brdo iskopane zemlje, pla- čućija čenoikada. - De, de - re če Pužorog mahnuvši štapi ćem, te veli-ka gomila zemlje polete, a zatim uz prigušen zvuk pade na mrtvog pauka, obliku ju ći oblu raku. - Hajdemo unutra da popijemo pi će. Pri ñi mu c druge strane, Hari... tako je... diži se, Hagride... vrlo dobro... Oni položiše Hagrida u stolicu za stolom. Feng, koj i se tokom sahrane skrivao u svojoj korpi, sada lakim korakom do ñe do njih i, po obi čaju, spusti svoju tešku gla-vu u Harijevo krilo. Pužorog otvori jednu od fl aša vi-na koje je doneo. - Sve sam ih testirao na otrove - uveravao je Hari ja sipaju ći ve ći deo prve flaše u jednu od Hagridovih kri-gli veli čine kofe, pružaju ći je Hagridu. - Dao sam jed-nom ku ćnom vilenjaku da okusi iz svake boce, posle onoga š to se desilo tvom sirotom prijatelju Rupertu. Hari u mislima vide Hermionin izraz lica u slu čaju da ikad sazna za ovu zloupotrebu ku ćnih vilenjaka, i od-lu či da joj to nikada ne spomene. - Jedna za Harija... - re če Pužorog podelivši drugu flašu na dve krigle - ... i jedna za mene. Pa - on visoko podiže svoju čašu - za Aragoga. - Za Aragoga - rekoše Hari i Hagrid uglas. I Pužorog i Hagrid otpiše velike gutljaje. Hari je, meñutim, pošto mu je feliks felicis osvetljavao put, znao da ne sme da pije, ve ć se samo pretvarao da je uzeo gu-tljaj, a zatim stavio kriglu nazad na sto p red sobom. - Im”o sam ga otkad je bijo jaje, znaš - re če Hagrid žalosno. - Al” je bijo malen kad se izleg”o. K”o pikine-zer. Hari Pošer u Polukrvni Princ 473 - Slatkiš - re če Pužorog. - Dr”žo sam gi u plakaru u školi, sve dok... pa... Hagridovo lice se smra či, a Hari je znao i zašto: Tom Ridl se namerio da izbace Hagrida iz škole, jer je okri-vljen za otvaranje Dvorane tajni. Pužorog ga, me ñutim, izgleda nije slušao. Gledao je u tavanicu, c koje je visio velik broj limenih lonaca, zajedno c dugačkim, svilenim pramenom jarkobele kose. - Nije valjda to jednorogova dlaka, Hagride? - A, da - re če Hagrid nezainteresovano. - Iš čupa im se iz repovi kad se pri čvrlje za grane i sli čno u šumi, znate... - Ali, dragi moj prijatelju, zar ne znaš koliko je to vredno? - Ja i” rabim za vezivanje zavoja i koje čega kad previ-jam povre ñene životinje - re če Hagrid sležu ći rameni-ma. - Baš je korisna... izdržljiva, znaš. Pužorog otpi još jedan veliki gutljaj iz svoje krig le, sada pažljivo prelaze ći pogledom po kolibi, traže ći još blaga koje bi mogao da pretvori u obilnu zali hu me-dovine dozrele u hrastovim buri ćima, uše ćereni ananas i somotske smoking sakoe, Hariju je to bilo jasno. On do-puni svoju i Hagridovu kriglu, i stade da ga ispituje o stvorenjima koja ovih dana žive u šum i, i kako se to Ha-grid brine o svima njima. Hagrid, podstaknut dejstvom pi ća i Pužorogovim laskavim interesovanjem, prestade da briše o či i veselo se upusti u naširoko objašnjava-nje uzgajanja drvobrižnika. U tom trenu feliks felicis mal čice podstaknu Ha-rija, i onlrimeti da zalihe pi ća koje je Pužorog doneo brzo nestaju. Hari još nije u speo da usavrši dopunjuju ću čin da bi je izvodio ne izgovaraju ći naglas čarobne re či, ali pomisao da ve čeras neće moći da je izvede bila je sme-šna: i zaista, Hari se s meškao sebi dok je, neprime ćen 474 Džoan K. Rouling od Hagrida i Pužoroga (koji su sada razmenjivali pr i če o crnom tržištu zmajevih jaja), uperio svoj štapi ć is-pod stola u sve praznije flaše, i one istog časa počeše da se dopunjuju. Nakon nekih sat vremena, Hagrid i Pužorog po češe da drže ekstravagantne zdravice: za Hogvorts, za Dam-bldora, za vilenja čko vino i za... - Za Harija Potera! - grmeo je Hagrid prosipaju ći malo vina sebi niz bradu dok je ispijao četrnaestu kofu.

- Da, zaista - povika Pužorog malo zatupljen. - Za Parija Hotera, Izabranog dečaka koji je... pa... uradio ovo ili ono - promumla on i tako ñe iskapi svoju kriglu. Nedugo posle ovoga, Hagrid se ponovo rasplaka i gur -nu ceo jednorogov rep na grudi Pužorogu, koji ga strpa u džep uz povike: - Z a prijateljstvo! Za velikodušnost! Za deset galeona po dlaci! I neko vreme posle toga, Hagrid i Pužorog sedeli su jedan kraj drugog, zagrljeni, pevaju ći laganu tužnu pesmu o umiru ćem čarobnjaku po imenu Odo. - Aaaah, dobri umiru mladi - promrmlja Hagrid pre-s amitivši se preko stola, pomalo razroko, dok je Pužo-rog nastavio da ćurlija refren. - I moj tatko je bijo mlad da umre... baš k”o i tvoji mama i tata, H ari... Iz uglova Hagridovih naboranih o čiju ponovo pote-koše krupne suze. On zgrabi Harija za ruku i protrese je. - ...najbolji čarobnjak i veš”ca koj” sam ikad upozn”o... užasna s tvar... užasna stvar... Pužorog je tužno pevao: : : •, A Odoa heroja odneše nazad doma, . -,. Umesšo gde je živeo kao mlad čova Pokoiaše ga c šeširom izvrnušim naoia čke I, šuge li, čarobnim ššaii ćem iolomljenim na dva. Hari Pošer u Polukrvni Princ 475 - ...užasno - zahropta Hagrid, a njegova velika kos ma-ta glava se otkotrlja pored njegovih ruku za stolom i on zaspa, duboko hr čući. - Izvin”te - re če Pužorog štucaju ći. - Ne umem da pevam ni za živu glavu. - Hagrid nije govorio o vašem pevanju - re če Hari ti-ho. - Govorio je o smrti mojih roditelja. - 0 - re če Pužorog savla ñuju ći poriv da glasno pod-rigne. - 0, bože. Da, to je bilo... zbilja bilo užasno. Užasno... užasno... Činilo se da ne zna šta da kaže, te se lati da im ob o-jici dopuni krigle. - Da li se... da li se možda kojim slu čajem se ćaš toga, Hari? - upita on nelagodno. - Ne... pa, imao sam samo godinu dana kada su umrli -re če Hari, pogleda prikovanog za plamen sve će koji je treperio od Hagridovog teškog hrkanja. - Ali sam odon-da otkrio gotovo sve što se tada dogodilo. Moj tata je pr-vi umro. Da li ste to znali? - Ja... ne, nisam - re če Pužorog prigušenim glasom. - Da... Voldemor ga je ubio a zatim prešao preko nj e-govog tela ka mojoj majci - re če Hari. Pužorog se silovito strese, ali kao da nije mogao d a odvoji svoj užasnut pogled od Harijevog lica. - Rekao joj je da mu se skloni c puta - re če Hari nemi-losrdno. - Rekao mi je da nije morala da umre. Želeo je samo mene. Ona je mog la da pobegne. - 0, bože - prodahta Pužorog. - Mogla je... nije mo ra-la... tojeužasno... - Jeste, zar ne? - re če Hari, glasom tek nešto glasni-jim od šapata. - Al i nije se ni pomerila. Tata je ve ć bio mrtav, ali ona nije htela da i mene izgubi. Pokušala je da moli Voldemora... ali on se samo nas mejao... 476 Coan K. Rouling - Dosta je! - re če Pužorog naglo podigavši drhtavu ruku. - Stvarno, moje drago momče, dosta... ja sam star čo-vek... ne treba mi da čujem... ne želim da znam... - Zaboravio sam - slaga Hari ponet delovanjem fe-l iks felicisa. - Vi ste je voleli, zar ne? - Voleo? - re če Pužorog, a o či mu se ponovo napuni-še suzama. - Ne mogu da zamislim da je iko ko ju je upoznao nije zavoleo... veoma hrabra... veoma duhovita... to je naju-žasnija stvar... - Ali ipak ne ćete da pomognete njenom sinu - re če Hari. - Ona mi je dala svoj život, a vi ne ćete da mi date jedno se ćanje. Hagridovo gromko hrkanje ispuni kolibu. Hari se mir no zagleda u Pužorogove suzne oči. Majstor napitaka kao da nije mogao da skrene pog led. - Ne govori to - prošaputa on. - Nije stvar da ja.. . ako bi ti to pomoglo, naravno... ali ne bi poslužilo nika-kvoj svrsi...

- Posluži će - re če Hari jasno. - Dambldoru su po-trebne informacije. Meni su potrebne informacije. Znao je da je bezbedan: feliks mu je govorio da se Pu-žorog ujutru ni čega ne će sećati. Pogledavši Pužoroga pravo u o či, Hari se mal čice nagnu ka njemu. - Ja sam Izabrani. Moram da ga ubijem. Potrebno mi je to se ćanje. Pužorog preblede više no ikada. Njegovo ćelavo če-lo presijavalo se od znoja. - Ti jesi Izabrani? - Naravno da jesam - re če Hari smireno. - Ali onda... moje drago mom če... tražiš isuviše... tražiš od mene da ti, zapravo, pomognem u pokušaju da uništiš... - Zar ne želite da se otarasite čarobnjaka koji je ubio Lili Evans? Hari Pošer u Polukrvni Princ 477 - Hari, Hari, naravno da želim, ali... - Bojite se da će saznati da ste mi pomogli? Pužorog ništa ne odgov ori. Delovao je prestrašeno. - Budite hrabri poput moje majke, profesore... Pužo rog podiže svoju zdepastu ruku i pritisnu drh- tave prste na usta. Na trenutak je li čio na ogromnu bebu. - Ne ponosim se... - prošaputa on kroz prste. - Sti -dim se onoga... onoga što to sećanje pokazuje... mislim da sam tog dana naneo velik u štetu... - Poništi ćete sve što ste tada u činili time što ćete mi dati se ćanje - re če Hari. Bilo bi to stvarno hra-bro i plemenito od vas . Hagrid se trže u snu i nastavi da hr če. Pužorog i Ha-ri gledali su se preko treperave sve će. Zavlada prili č-no dug tajac, ali feliks felicis re če Hariju da ga ne prekida, da čeka. A onda, veoma polako, Pužorog spusti ruku u džep i iz-vu če štapi ć. Drugu ruku spusti u svoj ogrta č i izvadi praznu bo čicu. I dalje gledaju ći Harija pravo u oči, Pu-žorog dodirnu vrhom štapi ća svoju slepoo čnicu i povu- če ga, tako da za njim iza ñe i duga, srebrna nit se ćanja, dr-že ći se za vrh štapi ća. Pužorog je spusti u bo čicu ce se ova uvijala, a zatim se proširi, vijore ći se poput gasa. On za čepi bocu drhtavom rukom i preko stola je dodade Har iju. - Mnogo vam hvala, profesore. - Ti si dobar de čak - re če profesor Pužorog, dok su mu suze tekle niz debele obraze pravo u njegove moržev-ske brkove. - I imaš njene o či... samo nemoj da misliš loše o meni pošto ga budeš video... A onda i on spusti glavu na ruke, duboko uzdahnu, i pa-de u san. Hari Pošer u Polukrvni Princ 479 23. Horkruksi Dok se Hari šunjao natrag ka zamku, mogao je da ose ti kako dejstvo feliks felicisa popušta. Ulazna vrata ostala su otklju čana za njega, ali je na tre ćem spratu na-leteo na Pivsa i za dlaku izbegao da ga o tkrije, tako što je skrenuo u jednu od svojih bo čnih pre čica. Kada je došao do portreta Debele dame i skinuo nevidljivi ogrta č, ni-je bio iznena ñen što ju je zatekao u prili čno mrzovolj-nom raspoloženju. - Zar se u ovo doba dolazi? - Stvarno mi je žao... morao sam da iza ñem da obavim nešto veoma važno... - Pa, lozinka je promenjena u pono ć, te ćeš prosto morati da spavaš u hodniku, zar ne? - Šalite se! - re če Hari. - Zašto je morala da se pro-meni baš u pono ć? - Eto zato - re če Debela dama. - Ako si ljut, a ti idi i žali se di rektoru, on je taj koji je pooštrio mere bez-bednosti. - Sjajno - re če Hari ogor čeno, gledaju ći u tvrdi pod. - Baš sjajno. Da, otišao bih da se žalim Dambldoru Kana bi on bio ovde, jer je on taj koji je želeo da... - Ovde je - re če glas iza Harija. - Profesor Dam-bldor se vratio u školu pre sat vremena. Skoro-obezglavljeni-Nik lebdeo je ka Hariju, dok mu se glava po obi čaju klatila na kragni. - Čuo sam to od Krvavog barona, koji ga je video kako dolazi - re če Nik. - Činilo se, po baronovoj pri či, da je u dobrom raspoloženju, mada, naravno, mal čice umoran. - Gde je on? - re če Hari, a srce mu posko či.

- Pa, hrop će i čangrlja gore u astronomskom tornju, to mu je omilje na razbibriga... - Ne Krvavi baron, Dambldor! - A... u svojoj kancelariji - re če Nik. - Po onome što mi je baron rekao, mislim da ima da dovrši još neke po-slove pre nego što ode na spavanje... - Da, ima - re če Hari, a grudi mu se ispuniše uzbu ñe-njem na pomisao da će re ći Dambldoru kako je dobavio to se ćanje. On se okrenu i ponovo odjuri ignorišu ći Debe-lu damu, koja je vikala Ja njim. - Vrati se! U redu, lagala sam! Bila sam ljuta što si me probudio! Lozinka je i dalje „pantlji čara"! Ali Hari je ve ć jurio nazad niz hodnik i, u roku od ne-koliko minu ta, ve ć je govorio „karamel-ekler" Dambldo-rovom gargojlu, koj i sko či u stranu dozvolivši Hariju da u ñe na spiralno stepenište. - U ñite - re če Dambldor kada je Hari pokucao. Zvu- čao je premoreno. Hari gurnu vrata. Pred njim se ukaza Dambldorova ka ncelarija, ista kao i uvek, ali sa crnim, zvezdanim ne-bom c druge strane prozo ra. - Bože blagi, Hari - re če Dambldor iznena ñeno. - Čemu dugujem ovo veoma kasno zadovoljstvo? - Gospodine... imam ga. Nabavio sam se ćanje od Pužo-roga. Hari izvu če si ćušnu staklenu bo čicu i pokaza je Dambldoru. Direktor je na trenutak izgledao zaprepa-š ćeno. A onda mu se lice ozari širokim osmehom. 480 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 481 - Hari, to su spektakularne vesti! Vrlo, vrlo dobro , zaista! Znao sam da možeš to da u činiš! Očigledno zaboravivši na to koliko je kasno, on op-tr ča oko svog stola, uze bočicu sa Pužorogovim se ćanjem u svoju nepovre ñenu ruku i odjuri do plakara vde je držao sito-za-misli. - A sada - re če Dambldor, stavljaju ći kameni sud na svoj sto, ispraznivši sadržaj bo čice u njega - sada ćemo, najzad, videti. Brzo, Hari... Hari se pokorno nagnu nad sito-za-misli i oseti kak o mu stopala napuštaju pod kancelarije... Ponovo je padao kroz crnilo i sleteo u Pužorogovu kancelariju od pre mnogo godina. Tu beše i mnogo mla ñi Horacije Pužorog, sa svojom gustom, sjajnom kosom boje slame i ri ćkastoplavim brko-vima, ponovo zavaljen u udobnu fot elju sa naslonima za ruke, nogu naslonjenih na somotski jastu či ć, sa malom ča-šom vina u jednoj ruci, dok je drugom kopao po kutiji uše ćerenog ananasa. A OKO njega je šest dečaka puberte-tlija, me ñu kojima je bio i Tom Ridl, na čijem se prstu si-jao Marvolov zlatno-crni prsten. Dambldor slete pored Harija baš kada je Ridl upi-ta o: - Gospodine, da li je istina da profesorka Veselo-misla ide u penziju? - Tome, Tome, i kad bih znao, ne bih mogao da ti ka žem - re če Pužorog mašu ći prekorno prstom ka Ridlu, iako mu je istovremeno i namignuo. - Moram priznati da bih voleo da znam odakle dobijaš obaveštenja, mom če. Mno-go više znaš od polovine osoblja, odista. Ridl se nasmeši. Ostali de čaci prasnuše u smeh i za-divljeno ga pogledaše. - Uz tvoju neverovatnu sposobnost da znaš stvari ko -je ne bi smeo, i uz tvoje pažljivo laskanje ljudima od va- žnosti... uzgred, hvala ti na ananasu, potpuno si u pravu, tomije omiljeni... Nekoliko de čaka se ponovo zakikotaše. - ...u potpunosti o čekujem da se uzdigneš na mesto mi-nistra maglje u r oku od dvadeset godina. Petnaest, ako na-staviš da mi šalj eš ananas. Imam odli čne veze u Mini-starstvu. Tom Ridl se tek ovlaš nasmešio dok ostali de čaci ponovo prasnuše u smeh. Hari primeti da on nije najsta-riji u ovoj grupici de čaka, ali da svi gledaju na njega kao na svog vo ñu. - Ne znam da li bi mi politika odgovarala, gospodin e - re če on kada je smeh zamro. - Kao prvo, nemam odgovara-ju će poreklo. Nekoliko de čaka oko njega iskeziše se jedni drugima. Hari je bi o siguran da uživaju u internoj šali: bez sum-nje su znali, ili sumnjali da vo ña njihove male bande ima čuvenog pretka.

- Gluposti - re če Pužorog odse čno - sa sposobnosti-ma kao što su tvoje, ne može biti jasnije da poti češ od sasvim pristojne čarobnja čke sorte. Ne, daleko ćeš ti dogurati, Tome, još nijednom nisam pogrešio u vezi sa svojim u čenicima. Mali zlatan sat koji je stajao na Pužorogovom stolu iza njega odzvoni jedanaest sati i on se osvrnu. - Bože blagi, zar je ve ć toliko? Bolje da po ñete, mom-ci, ina če ćemo svi biti u nevolji. Lestrejndž, ho ću da za-vršiš sastav do sutra, ina če ti sledi kaznena nastava. Isto važi i za tebe, Ejvori. Jedan po jedan, de čaci iza ñoše iz sobe. Pužorog se iskobelja iz fotelje i prenese praznu čašu do stola. Kretanje iza njega natera ga da se ok rene. Tamo je stajao Ridl. 482 Džoan K. Rouling - Požuri, Tome, ne želiš da te uhvate izvan kreveta u ovo doba, a još si i asistent... - Gospodine, želeo sam nešto da vas upitam. - Onda pitaj, mom če, samo pitaj... - Gospodine, pitao sam se šta znate o... o Horkruks i-ma? Pužorog se zagleda u njega, odsutno glade ći prstima dršku svoje vinske čaše. -To ti je za projekat iz odbrane od mra čnih veština, jeli? Ali Hari je mogao da vidi kako Pužorog savršeno dob ro zna da to nema nimalo veze sa školskim zadacima. - Ne baš, gospodine - re če Ridl. - Naišao sam na ter-min prilikom čitanja, i nisam ga u potpunosti razumeo. - Ne... pa... teško da bi na Hogvortsu mogao da na ñeš knjigu koja će ti dati detalje o Horkruksima, Tome. To su vrlo mra čne stvari, vrlo vrlo mra čne - re če Pužorog. - Ali vi o čigledno znate sve o njima, gospodine? Mi-slim, čarobnjak kao što ste vi... izvinite, mislim, ako ne možete da mi kažete, naravno... samo sam znao da, ako iko može da mi kaže nešto o njima, to biste bil i vi... te re-koh da vas upitam... Bilo je to veoma dobro izvedeno, pomisli Hari, okle -vanje, blag ton, pažljivo laskanje, ništa od toga nije bi-lo preterano. On, H ari, imao je isuviše iskustva u poku-šajima izvla čenja informacija iz kolebljivih ljudi, te je mogao da prepozna majstora na delu. Morao je da vidi da Ridl veoma, veoma mnogo želi tu informaciju. Možda se čak i nedeljama pripremao za ovaj trenutak. - Pa - re če Pužorog ne gledaju ći u Ridla, ve ć čeprka-ju ći mašnu na poklopcu kutije uše ćerenog ananasa - pa, ne može da škodi da ti dam okv iran pregled, naravno. Tek toliko da razumeš termin. Horkruks je re č koja se kori-sti za predmet u koji je osoba sakrila deo svoje duše. Hari Pošer u Polukrvni Princ 483 - Ne razumem kako to funkcioniše, gospodine - re če Ridl. Glas mu je bio pažljivo kontrolisan, ali je Hari mo -gao da primeti njegovo uzbu ñenje. - Pa, vidiš, podeliš svoju dušu - re če Pužorog - i sakriješ jedan njen deo u predmet van svog tela. A onda, ukoliko je telo te o sobe napadnuto ili uništeno, ona ne može da umre, jer deo duše ostaje na zemlji, neošte ćen. Ali, naravno, postojanje u takvom obliku... Pužorogovo lice se zgr či, a Hari uhvati sebe kako se prise ća re či koje je čuo pre gotovo dve godine. - OŠrgnuš sam od svog šela, bio sam manje od ušva- re, manje od najoiakijeg duha... ali iiak, bio sam živ. - ...retko ko bi ga poželeo, Tome, retko ko. Pre bi oda-brali smrt. Ali Ridlova glad je sada bila o čigledna. Pohlepnog izraza lica, više nije mogao da sakrije svoju čežnju. - Kako podeliti svoju dušu? - Pa - re če Pužorog nelagodno - moraš razumeti da je duša stv orena da ostane nedirnuta i cela. Podela je čin skrnavljenja, nešto protivprirodno. - Ali kako se to čini? - Činom zla... vrhovnim činom zla. Ubistvom. Ubijanje cepa dušu. Čarobnjak koji namerava da na čini Horkruks iskoristio bi ovo ošte ćenje u svoju korist: pohranio bi otkinuti deo...

- Pohranio? Ali kako...? - Postoji jedna čin, ali me ne pitaj, jer je ne znam! -re če Pužorog odmahuju ći glavom poput starog slona ko-me dosa ñuju komarci. - Da li ti izgledam kao da sam to po-kušao... da li ti li čim na ubicu? - Ne, gospodine, naravno da ne - brzo će Ridl. - Žao mi je... nisam mislio da vas uvredim... 484 Džoan K. Rouling - Nipošto, nipošto nisam uvre ñen - re če Pužorog otresito. - Prirodno je ose ćati izvesnu znatiželju u ve-zi c tim stvarima... čarobnjake izvesnog kalibra oduvek je privla čio taj vid magije... - Da, gospodine - re če Ridl. - Ipak, ono što ne raz-umem... čisto iz radoznalosti... mislim, da li bi jedan Horkruks bio od velike koristi? Možete li dušu lode-liti samo jedanput? Zar ne bi bilo bolje, zar ne biste bili ja či, ako biste podelili dušu na više delova? Mi-slim, na pri mer, zar nije sedam najmo ćniji magijski broj, zar ne bi sedam...? - Merlinove mu brade, Tome.” - jauknu Pužorog. - Se -dam! Zar nije dovoljno loše misliga o ubistvu jedne osobe? A u svakom slu čaju... dovoljno je loše podeliti dušu na dva dela... ali pokidati je na sedam komada ... Pužorog je sada delovao duboko zabrinut. Zurio je u Ridla kao da ga nikada do sada nije sasvim jasno video, i Hari je shvatio kak o on žali što je uopšte i prihvatio ovaj razgovor. - Naravno - promrmlja on - ovo o čemu raspravljamo posve je hipoteti čki, zar ne? Potpuno akademski... - Da, gospodine, naravno - brzo će Ridl. - Ali ipak, Tome... ne pri čaj nikome o ovome što sam ti rekao, to jest, o čemu smo uopšte raspravljali. Ne bismo želeli da ljudi p omisle kako smo ćaskali o Hor-kruksima. To je zabranjena tema na Hogvortsu, z naš... Dambldor je pogotovo strog po tom pitanju... - Ne ću re ći ni re č, gospodine - re če Ridl, i napusti ga, ali ne pre nego što mu je Hari osmotrio lice, koje je sada bilo puno one i ste divlje sre će kao onda kada je tek otkrio da je čarobnjak, one iste koja nije isticala njego-ve zgod ne crte lica, ve ć ih je, nekako, činila neljud-skim... - Hvala ti, Hari - re če Dambldor tiho. - Hajdemo... Hari Pošer u Polukrvni Princ 485 Kada je Hari sleteo na pod kancelarije, Dambldor je ve ć sedeo za svojim stolom. Hari taksfe sede, i sa čeka da Dambldor progovori. - Ve ć dugo se nadam ovom dokazu - najzad re če Dam-bldor. - Potvr^uje teoriju na kojoj sam radio, govori mi da sam u pravu, i tako ñe koliko još mnogo, mnogo toga ima da se uradi... Hari iznenada primeti da su svi stari direktori i d irektorke potpuno budni i da prisluškuju njihov raz-govor. Korpulentni čarobnjak sa crvenim nosom čak je izvukao i trubicu za sluh. - Pa, Hari - re če Dambldor - siguran sam da razu-meš zna čaj ovoga što smo upravo čuli. Kada je bio istog uzrasta kao ti sada, koji me sec manje-više, Tom Ridl je svesrdno šžušavao da otkrije kako da sebe u čini be-smrtnim. - Mislite da je ušeo u tome, gospodine? - upita Ha- ri. - Napravio je Horkruks? I zato nije umro kada me je napao? Imao je nehde sakr iveš Horkruks? Deli ć njego-ve duše bio je na bezbednom? - Deli ć... šš malo više - re če Dambldor. - Čuo si Voldemora: ono što ga je losebno zanimalo da sazna od Horacija jeste njegovo mišljenje o tome šta bi bilo sa čarobnjakom kojl bi stvorio više od jednog Horkruksa , šta bi se dogodilo sa čarobnjakom koji je toliko odlu- čan da izbegne smrt da bi bio spreman da ubije mnogo pu-ta, da iznova i iznova cepa svoju dušu, ka ko bi je pohra-nio u mnogo zasebno sakrivenih Horkruksa. Nijedna knjiga nije m ogla da mu pruži taj podatak. Koliko ja znam... koliko je, siguran sam, i Voldemo r znao... nijedan čarobnjak nikada nije pocepao svoju dušu na više od dva dela. Dambldor zastade na trenutak sabiraju ći misli, a zatim re če - Pre četiri godine, dobio sam, po mom mi- 486 Džoan K. Rouling šljenju, siguran dokaz da je Voldemor podelio svoju du-šu.

- Odakle? - upita Hari. - Kako? - Ti si mi ga pružio, Hari - re če Dambldor. - Dnev-nik, Ridlov dnevnik, onaj koji je pružao uputstva kako da se ponovo otvori Dv orana tajni. - Ne razumem, gospodine - re če Hari. - Pa, iako ja nisam li čno video Ridla koji je izašao iz dnevnika, ono što si mi ti opisao bio je fenomen ka-kvom nikada nisam prisu stvovao. Puko se ćanje koje po- činje da dela i misli samo za sebe? Puko se ćanje, koje cr-pi životnu snagu iz devoj čice u čuje je ruke dospelo? Ne, u toj knjizi je živelo neš to mnogo zlokobnije... de-li ć duše, bio sam gotovo siguran u to. Dnevnik je bio Horkruks. Ali sve to je više postavljalo pitanja nego što je odgovaralo na njih. Najviše me je zaintrigiralo i uzbunilo to što je dnevnik za mišljen i kao oružje i kao spremište. - Još ne razumem - re če Hari. - Pa, radio je onako kao što bi Horkruksi i treba-l o da rade... drugim re čima, deli ć duše koji je bio sa-kriven unutra čuvan je na bezbednom i bez sumnje je igrao svoju ulogu u spre čavanju smrti svoga vlasnika. Ali više nema sumnje d a je Ridl zaista želeo da taj dnevnik bude pro čitan, želeo je da deli ć njegove duše zaposedne ili op čini nekog drugog, kako bi Sliterino-vo čudovište ponovo bilo oslobo ñeno. - Pa, nije želeo da njegov silan trud bude uzaludan -re če Hari. - Želeo je da ljudi znaju da je on Sliterinov naslednik, jer u to doba nije mogao da sam preuzme zaslu-gu. - Potpuno ta čno - re če Dambldor klimaju ći glavom. - Ali zar ne vidiš, Hari, da ako je nameravao da dnev-nik bude prenesen, ili pod metnut, nekom budu ćem učeni- Hari Pošer u Polukrvni Princ 487 ku Hogvortsa, onda je bio za čuñuju će nemaran prema tom dragocenom deli ću svoje duše koji je bio pohranjen unu-tra. Svrha Horkruksa je, kao što je profesor Pužorog lepo objasnio, da deli ć duše čuva sakriven i na bezbed-nom, a ne da se on nekome baci na put uz rizik da se mo-že uništiti , kao što se zbilja i dogodilo: taj deli ć du-še više ne postoji; ti si se za to postarao. - Nemaran na čin na koji se Voldemor odnosio prema ovom Horkruksu delovao mi je krajnje zloslutno. Sve je ukazivalo na to da mora d a je napravio, ili planirao da napravi još Horkruksa da gubitak tog prvog ne bi o bio tako poguban. Nisam želeo da poverujem u to, ali ništa drugo nije imalo smisla. A onda si mi ti, dve godine kasnije, rekao da je on e no ći kada se Voldemor vratio u svoje telo, svojim Smr-tožderima dao krajn je prosvetljuju ću i uznemiruju ću iz-javu: Ja, koji sam ošišao dalje no iko drugi s šazom KOJU vodi ka besmrŠnosši. To si mi rekao da je izjavio. Dalje no iko drugi. A pomislio sam da znam na šta mi-sli, iako to Smrtožderi nisu znali. Govorio je o svojim Horkruksima, Horkruksima u množini, Hari, što mi-sl im da nijedan drugi čarobnjak nije u činio. A ipak se uklapalo: činilo se da Lord Voldemor sa svakom minu-lom godinom postaje sve manje čovekolik, a preobražaj koji je pretrpeo činio mi se objašnjivim samo ako mu je duša unakažena iznad gra nice onoga što možemo nazva-ti uobi čajenim zlom... - Zna či time što je ubijao druge ljude, onemogu ćio je da on bude ubijen? - re če Hari. - Zašto nije mogao da na-pravi Kamen mudrosti , ili da ga ukrade, ako ga je već to-liko zanimala besmrtnost? - Pa, znamo da je upravo to i pokušao da u čini, pre pet godina - re če Dambldor. - Ali postoji nekoliko 488 Džoan K. Rouling razloga zašto bi, po mom mišljenju, Kamen mudrosti Lordu Voldemoru bio manje privla čan od Horkruksa. - Mada eliksir života zaista produžava život, mo-ra se redovno piti, čitavu večnost, ukoliko onaj koji ga pije želi da ostane besm rtan. Stoga bi Voldemor u pot-punostio zavisio od eliksira, a ako bi mu ga po nestalo, ili se pokvario, ili Kamen bio ukraden, onda bi umro baš kao i svaki dru gi čovek. Seti se, Voldemor voli da dela sam. Verujem da bi mu pomisao da će zavisiti od eliksira li čila na nešto nedopustivo. Naravno da je bio spreman da ga popije ako bi ga to spasilo užasnog poluživota na koji je bio osu ñen nakon što te je napao, ali samo da bi došao do tela. Stoga sam ube ñen da je na-meravao da nakon toga nastavi da se oslanja samo na svo-je Horkrukse. Ne bi mu ništa dr ugo trebalo, kad bi uspeo da

povrati svoje ljudsko obli čje. Vidiš, on je ve ć bio besmrtan... ili najbliži besmrtnosti od ijednog drugog čoveka. - Ali sada, Hari, naoružani ovim podacima, klju č-nim se ćanjem koje si uspeo da nam dobaviš, bliži smo tajni svrgavanja Lorda Volde mora nego što je ikad iko bio. Čuo si ga, Hari: „Zar ne bi bilo bolje, zar ne biste bili ja či ako biste podelili dušu na više delova... zar nije sedam najm oćniji magijski broj..." Zar nije sedam najmo ćniji magijski broj. Da, mislim da bi pomisao na sed modelnu dušu bila veoma primamljiva Lordu Volde-moru. - Napravio je sedam Horkruksa? - re če Hari, uža-snut, dok je nekoliko portreta na zidovima ispuštalo sli čne uzvike šoka i sablažnjavanja. - Ali oni bi mo-gl i da budu bilo gde na svetu... sakriveni... zakopani ili nevidljivi... - Drago mi je da uvi ñaš ogromne razmere ovog pro-blema - re če Dambldor smireno. - Ali prvo, ne, Hari, Hari Pošer u Polukrvni Princ 489 ne sedam Horkruksa: šest. Sedmi deo njegove duše, k oli-ko god unakažen, po čiva unutar njegovog obnovljenog te-la. To je deo njega koji je živeo životom utvare godina-ma, tokom njegovog izgnanstva; bez toga, on nema nikakvo svoje bi će. Taj sedmi deo duše bi će poslednji koji neko ko želi da uništi Voldemora m ora da napadne... deli ć koji živi u njegovom telu. - Ali, tih šest Horkruksa - re če Hari pomalo o čaj-no - kako da ih na ñemo? - Zaboravljaš... ti si ve ć uništio jedan od njih. A ja sam uništio drugi. - Jeste li? - upita Hari željno. - Doista - re če Dambldor, i podiže svoju pocrnelu, izgorelu ruku. - Prsten, Hari. Marvolov prsten. A na njega je bila ba čena užasna kletva. Da nije bilo, opro-sti mi na nedostatku prikladne skromnosti, moj ih neve-rovatnih veština, i blagovremenog delanja profesora Snejpa kad sam se v ratio na Hogvorts strašno povre ñen, možda ne bih preživeo da pri čam o tome. Me ñutim, uve-la ruka mi se ne čini kao nerazumna trampa za sedminu Voldemorove duš e. Prsten više nije Horkruks. - Ali kako ste ga pronašli? - Pa, kao što znaš, godinama sam se trudio da otkri -jem što je više mogu će o Voldemorovom prošlom živo-tu. Posvuda sam putovao, pose ćuju ći ona mesta koja je on nekada obišao. Nabasao sam na prsten sakriven u ruše-vinama ku će Ispijenih. Čini se da Voldemor, kad je uspeo da u njemu zarobi deo svoje duše, nije više želeo da ga nosi. Sakrio ga je, zašti ćenog mnogim mo ćnim či-nima, u kolibu gde su njegovi preci nekada živeli (po-što su Morfina o tpremili za Askaban, naravno), nika-da ne pomislivši da bih ja jednoga d ana mogao da se po-mu čim da posetim ruinu, ili da ću možda paziti da nai- ñem na tragove magijskog prikrivanja. 490 Džoan K. Rouling - Me ñutim, ne bi trebalo da previše čestitamo se-bi. Ti si uništio dnevnik, a ja prsten, ali ako smo u pravu u našoj teoriji o sedmo delnoj duši, ostaju nam još četiri Horkruksa. - A mogli bi biti bilo šta? - re če Hari. - Mogli bi biti stare konzerve, ili, pojma nemam, prazne bo čice od napitaka...? - Misliš na teleportacione klju čeve, Hari, koji moraju biti obi čni predmeti, koje je lako prevideti. Ali da Lord Voldemor korist i limene konzerve ili stare bočice napitaka da sa čuvaju njegovu dragocenu du-šu? Zaboravljaš ono što sam ti pokazao. Lord Volde-mor je voleo da sakuplja trofej e, a najviše je voleo predmete sa mo ćnom magijskom istorijom. Njegov ponos, njegova ube ñenost u sopstvenu superiornost, njegova od-lu čnost da sebi ureže zapanjuju će mesto u magijskoj istoriji, sve to nagoveštava mi da bi Vol demor ipak malo pažljivije birao svoje Horkrukse, daju ći prednost predmetima dostojnim te časti. - Dnevnik nije bio nešto posebno. - Dnevnik je, kao što si i sam rekao, bio dokaz da je on Sliterinov naslednik. Siguran sam da bi Voldemor smatrao da je od presudn og zna čaja. - Zna či, ostali Horkruksi? - re če Hari. - Mislite li da znate šta su, gospodine? - Mogu samo da naga ñam - re če Dambldor. - Iz razlo-ga koje sam ti ve ć ponudio, verujem da bi Lord Voldemor dao prednost predmetima koji, sami po sebi, imaju izve-snu grandioznost. Stoga sam tragao po Voldemor ovoj prošlosti ne bih li pronašao dokaze da li su takvi predmeti nestajali o ko njega.

- Medaljon! - re če Hari glasno. - Haflpaficina šolja! Hari Pošer u Polukrvni Princ 491 - Da - re če Dambldor smeše ći se. - Bio bih spreman da se kladim u... pa, možda ne baš u moju drugu ruku... ali barem u nekoliko pr stiju, da su oni postali tre ći i če-tvrti Horkruks. Preostala dva, opet pod pretposta vkom da je napravio ukupno šest, jesu ve ći problem, ali mogu da se upustim u naga ñanje da je, nakon što je nabavio predmete koji su pripadali Haflpafic i i Sliterinu, krenuo da prona ñe predmete koji su bili u vlasništvu Grifindora ili Revenklo. Četiri predmeta koji poti- ču od četiri osniva ča, siguran sam, zna čajno bi privu-kli Voldemorovu maštu. Ne mogu da odgovorim na to da li je ikada uspeo da prona ñe nešto što je pripadalo Re-venklo. Me ñutim, siguran sam u to da je jedina znana Grifindorova relikvija i dalje bezbedna. Dambldor pokaza svojim ugljenisanim prstima ka zi-d u iza njega, gde je u staklenoj vitrini po čivao ma č op-to čen rubinima. - Mislite da je zato želeo da se vrati na Hogvorts, gospodine? - re če Hari. - Da pokuša da prona ñe nešto što je pripadalo jednom od preostalih osniv ača? - Baš sam to mislio - re če Dambldor. - Ali naža-lost, to nas ne odvodi mnogo dalje, jer je odbijen, ili ba-rem tako mislim, bez prilike da pretraži školu. Pri-siljen sam da zaklju čim da nikada nije ispunio svoju am-biciju da sakupi četiri predmeta koji su pripadali osniva čima. Zasigurno je imao dva... možda je pronašao i tre ći... to je najviše što zasad možemo da naga ñamo. - Čak i ako je našao nešto od Revenklo ili Grifin-dora , i dalje nam ostaje šesti Horkruks - re če Hari broje ći na prste. - Sem ukoliko nije našao po nešto od ob a? - Ne bih rekao - re če Dambldor. - Mislim da znam šta je šesti Horkruks. Pitam se šta ćeš re ći kada ti priznam da me ve ć dugo kopka ponašanje zmije, Nagini? 492 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 493 - Zmija? - re če Hari, preneražen. - Mogu se kori-stiti životinje kao Horkruksi? - Pa, nije preporu čljivo da se to čini - re če Dam-bldor - jer, poveriti deo svoje duše ne čemu što može nezavisno da misli i kre će se, o čigledno je veoma ri-skantna rabota. Me ñutim, ako su moji prora čuni ta čni, Voldemoru je i dalje falio jedan Horkruks od zadanih šest kada je ušao u ku ću tvojih roditelja c namerom da te ubije. - Čini se da je rezervisao proces pravljenja Hor-kruks a za posebno zna čajne smrti. Ti bi sigurno bio to. Verovao je da će, ubivši te, uništiti i opasnost koju je proro čanstvo navelo. Verovao je da će time sebe u čini-ti nepobedivim. Siguran sam da je nameravao da na čini svoj poslednji Horkruks uz pomo ć tvoje smrti. - Kao što znamo, nije uspeo u tome. Posle intervala od nekoliko godina pak, iskoristio je Nagini da ubije jednog starog Normalc a, i možda mu je tada palo na pa-met da je pretvori u svoj poslednji Horkruks. On a nagla-šava vezu sa Sliterinom, što poja čava Voldemorovu ta-janstvenost... Mislim da mu je o na draža od bilo čega. Svakako voli da je drži kraj sebe i čini se da poseduje neverovatno veliku kontrolu nad njom, čak i za nekoga ko je nemušt. - Dakle - re če Hari - dnevnika nema, prstena nema. Šolja, medalj on i zmija i dalje su netaknuti, a vi misli-te da postoji još i Horkruks koji je nekada pripadao Re-venklo ili Grifindoru? - Zadivljuju će sažet i ta čan rezime, da - re če Dam-bldor pognuvši glavu. - Pa... da li ih i dalje tražite, gospodine? Da li ste zato nestajali kad god ste napuštali školu? - Tako je - re če Dambldor. - Tragam ve ć veoma dugo. Mislim da sam... možda... blizu da prona ñem još jedan. Odre ñeni znaci ulivaju mi nadu. - A ako ga prona ñete - brzo usko či Hari - mogu li ja da po ñem sa vama da vam pomognem da ga se otarasite? Dambldor se veoma napregnuto zagleda u Harija pre n ego što re če: - Da, mislim da možeš. - Mogu? - re če Hari, u potpunosti zate čen. - - 0, da - re če Dambldor blago se nasmešivši. - Mi-slim da si zas lužio to pravo.

Hari oseti kako mu srce zaigra. Bilo je lepo bar je -danput ne slušati brižne, zaštitni čke re či. Direkto-ri i direktorke duž zidova delovali su m anje zadovolj-ni Dambldorovom odlukom. Hari vide kako nekoliko nj ih vrti glavom, a Fineas Nigelus čak besno frknu. - Da li Voldemor zna kada je Horkruks uništen, go-s podine? Može li da ga oseti? - upita Hari, ignorišu- ći portrete. - Veoma zanimljivo pitanje, Hari. Verujem da ne mo- že. Verujem da je Voldemor sada toliko uronio u zlo, a da je toliko dugo bio r azdvojen od tih klju čnih delova sebe da ne ose ća stvari kao što mi ose ćamo. Možda će, u trenutku smrti, biti svestan svog gubitka... ali, na primer, nije b io svestan kad je dnevnik bio uništen dok nije silom izvukao istinu iz Lucijusa M elfoja. Kada je Voldemor otkrio da je dnevnik unakažen i lišen mo ći, re čeno mi je da je njegov gnev bio silan. - Ali mislio sam da je on želeo da ga Lucijus Mel-f oj prokrijum čari na Hogvorts. - Da, želeo je, pre mnogo godina, kada je bio sigur an da će biti u stanju da načini još Horkruksa, ali je Luci-jus ipak trebalo da sačeka Voldemorovo odobrenje, koje nikada nije dobio jer je Voldemor n estao ubrzo nakon što mu je dao dnevnik. Bez sumnje, mislio je da se Luci- 494 DžoanK. Rouling jus ne će usuditi da bilo šta u čini sa Horkruksom, sem da ga pažljivo čuva, ali je previše ra čunao na Luciju-sov strah od gospodara koga godinama nije bilo, i za kog je Lucijus verovao da je mrtav. Naravno, Luc ijus nije znao šta je dnevnik zapravo. Koliko sam shvatio, Volde-mor mu je rekao da će dnevnik izazvati ponovno otvara-nje Dvorane tajni, jer je bio veoma dobro oma ñijan. Da je Lucijus znao da u posedu ima deli ć duše svoga gospoda-ra, bez sumnje bi se prema njem u odnosio c više pošto-vanja - ali umesto toga, krenu o je da sprovede stari plan u svoju korist: podmetnuvši dnevnik ćerki Artura Ve-slija, nadao se da će diskreditovati Artura, mene izba-citi sa Hogvortsa i otarasiti se veoma inkriminišu- ćeg predmeta jednim udarcem. Ah, siroti Lucijus... U z Voldemorov gnev zbog činjenice da je ovaj bacio Hor-kruks radi sopstvene dobiti, i prošlogodišnji fijasko u Ministarstvu, ne bi me za čudilo da je Lucijusu potaj-no drago što je trenutno na bezbednom u Askabanu. Hari je zamišljeno sedeo nekoliko trenutaka, a on-d a upita: - Zna či, kada bi svi Horkruksi bili unište-ni, Voldemor bi mogao da bude ubijen? - Da, rekao bih - re če Dambldor. - Bez svojih Hor-kruksa, Voldemor će biti smrtnik sa unakaženom i uma-njenom dušom. Ipak, nik ada nemoj zaboraviti da, iako mu je duša potpuno upropaš ćena, njegov um i magijske mo ći ostaju nedirnute. Bi će potrebno nesvakidašnje ume će i mo ć da se ubije čarobnjak kao što je Voldemor, čak i bez njegovih Horkruksa. - Ali ja nemam nesvakidašnje ume će i mo ć - re če Ha-ri pre no što je uspeo da se zaustavi. - Da, imaš - re če Dambldor odlu čno. - Imaš mo ć ko-ju Voldemor nikada nije imao. Ti možeš... - Znam! - re če Hari nestrpljivo. - Mogu da volim! -C velikim nap orom zaustavio se da ne doda: „Pa šta?" Hari Pošer u Polukrvni Princ 495 - Da, Hari, ti možeš da voliš - re če Dambldor, ko-ji kao da je savršeno znao šta se Hari upravo suzdržao da ne kaže. - Što, uzevši s ve što ti se dogodilo, jeste velika i divna stvar. Ti si još previše mlad da raz u-meš koliko si neobi čan, Hari. - Zna či, kada proro čanstvo\kaže da ću imati mo ć za koju Mra čni gosiodar ne zna, to samo zna či... ljubav? -upita Hari ose ćaju ći se pomalo razo čarano. - Da... samo ljubav - re če Dambldor. - Ali, Hari, ni-kada ne zaboravi da je ono što proro čanstvo kaže va-žno samo zato što ga je Voldemor u činio važnim. Rekao sam ti to na kraju prošle godine. Voldemor te je iz dvo-jio kao osobu koja bi bila najopasnija po njega... i u či-nivši to, na činio je od tebe osobu koja će biti najopa-snija po njega! - Ali izlazi na isto... - Ne, ne izlazi - re če Dambldor, sada zvu čeći nestr-pljivo. Upiru ći u Harija svojom crnom, sasušenom ru-kom, on re če - Previše polažeš na proro čanstvo! - Ali - promuca Hari - ali rekli ste da proro čan-stvo zna či...

- Da Voldemor nikada nije čuo za proro čanstvo, da li bi ono bilo ispunjeno? Da li bi išta zna čilo? Na-ravno da ne! Zar misliš da su sva proro čanstva u Dvo-rani proro čanstava bila ispunjena? - Ali - re če Hari, unezveren - ali prošle godine, rekli ste da će jedan od nas morati da ubije drugog... - Hari, Hari, samo zato što je Voldemor napravio už asnu grešku, i delao na osnovu re či profesorke Tri-lejni! Da Voldemor nije ubio tvoga oca, da li bi u tebi izazvao žestoku želju za osvetom? Naravno da n e bi! Da nije prisilio tvoju majku da umre umesto tebe, da li bi ti ona dala mag ijsku zaštitu koju on ne bi mogao da pro-bije? Naravno da ne, Hari! Zar ne vidi š? Voldemor je “ 496 Džoan K. Rouling sam stvorio svog najgoreg neprijatelja, baš kao što to tirani uvek čine! Imaš li ikakvu ideju koliko se tira-ni boje ljudi koje ugnj etavaju? Svi oni shvataju da će, jed-noga dana, me ñu njihovim žrtvama biti bar jedan koji će ustati protiv njih i uzvratiti udarac! Voldemor nije izuzetak! St alno je bio na oprezu da prona ñe onog koji će ga izazvati. Čuo je proro čanstvo, i pohrlio u akciju, čija je posledica bila to što ne samo da je li čno oda-brao čoveka koji će ga najverovatnije dokraj čiti ve ć mu je sam pružio jedinstvena smrtonosna oružja! - Ali... - Od klju čne je važnosti da ovo shvatiš! - re če Dam-bldor ustavši i kora čaju ći duž sobe, dok se svetlucava odora vijorila za njim. Hari ga nikada nije video toli-ko uzrujanog. - Pokušavši da te ubije, Voldemo r je iz-dvojio izvanrednu osobu koja sedi ovde preda mnom, i dao joj oru ñe za taj posao! Voldemorova je krivica što si mogao da mu prodreš u misli, ambcije , što čak i razu-meš zmijoliki jezik koji izdaje nare ñenja, a ipak, Hari. uprkos tvom privilegovanom uvidu u Voldemorov svet (što je, ina če, dar za koji bi svaki Smrtožder ubio da ga poseduje), nikada te nisu zavele mra čne veštine, nikada nisi, čak ni na tren, pokazao ni najmanju želju da posta-neš jedan od Vol demorovih sledbenika! - Naravno da nisam! - re če Hari prkosno. - Ubio mi je mamu i tatu! - Ukratko, zašti ćen si svojom mogu ćnoš ću da vo-liš! - re če Dambldor glasno. - Jedinom zaštitom koja može da deluje protiv zavodlj ivih čari mo ći kao što je Voldemorova! Uprkos svim iskušenjima kojima si odo- leo, uprkos patnji, ostao si čistog srca, baš kao što si bio i sa jedanaest godin a, kada si se zagledao u ogledalo koje je oslikavalo najve ću želju tvog srca, a ono ti je po-kazalo na čin da poraziš Lorda Voldemora, a ne besmrt- Hari Pošer u Polukrvni Princ 497 nost ili bogatstvo. Hari, imaš li ikakvu ideju koli ko su retki čarobnjaci koji bi videli ono što si ti video u tom ogledalu? Volde mor je još tada trebalo da zna sa čime ima posla, ali nije shvatio! - Ali sada to zna. Ušao si u um Lorda Voldemora bez ikakve štete po sebe, ali on ne može tebe da zaposedne a da ne proživi smrtnu ag oniju, kao što je otkrio u Mi-nistarstvu. Mislim da ne shvata zašto, Hari, ali budu- ći da je toliko žurio da unakazi sopstvenu dušu, nika-da nije zastao da p ojmi neuporedivu mo ć duše koja je ne-ukaljana i cela. - Ali, gospodine - re če Hari svojski se trude ći da ne zvu či svadljivo - sve se svodi na istu stvar, zar ne? Moram da ga prona ñem i ubijem, ili... - Moraš? - re če Dambldor. - Naravno da moraš! Ali ne zbog proro čanstva! Ve ć zato što ti, sam, nikada ne ćeš imati mira dok to ne pokušaš! Obojica to zna-mo! Zamisli, molim te, samo na trenutak, da nikada ni-s i čuo to proro čanstvo! Kako bi se sada ose ćao po pita-nju Voldemora? Razmisli! Hari je posmatrao Dambldora kako kora ča tamo-amo pred njim, i stade da razmišlja. Pomislio je na svoju majku, svog oca i n a Sirijusa. Pomislio je na Sedrika Digorija. Pomislio je na sva zlodela koja j e znao da je Lord Voldemor počinio. Grudi mu se ispuniše plamom, koji kao da mu j e pekao grlo. - Želeo bih da on skon ča - re če Hari. - I želeo bih da ja to u činim. - Naravno da bi! - viknu Dambldor. - Vidiš, proro- čanstvo ne zna či da moraš nešto da u činiš! Ali pro-ro čanstvo je nateralo Lorda Voldemora da te ozna či kao sebiravnog... drugim re čima, slobodan si da sam iza-bereš svoj put, potpuno slobodan da okreneš le ña pro-ro čanstvu! Ali Voldemor nastavlja da se uzda u proro-

498 Džoan K. Rouling čanstvo. On će nastaviti da te proganja... čime je, zbilja, sigurno da... - Da će jedan od nas na kraju ubiti drugoga - re če Ha-ri. - Da. Ali je najzad razumeo šta Dambldor pokušava da mu k aže. Radi se, pomisli on, o razlici izme ñu toga da vas odvuku u arenu da se suo čite sa borbom na život i smrt, i toga da sami u ñete u arenu visoko uzdignute glave. Ne-ki ljudi bi, možda, rekli da nema velike razlike izme ñu ta dva puta, ali Dambldor je znao, a znam i ja, pomisli Hari uz nalet prkosnog ponosa, b aš kao što su znali i moji roditelji... da je ta razlika važnija od svega na s ve-tu. 24. Sektumsempra Iscrpljen, ali zadovoljan svojim sino ćnim dostignu- ćem, Hari je narednog jutra, za vreme časa čini, ispri čao Ronu i Hermioni sve što se dogodilo (pošto je pr vo ba-cio prigušuju ću čin na one koji su im bili najbliži). Oboje su bili poprili čno zadivljeni na činom na koji je izvukao se ćanje od Pužoroga, a potpuno zapanjeni kada im je rekao za Voldemorove Horkrukse i Dambldorovo obe- ćanje da će povesti Harija sa sobom ukoliko bude prona-šao jo š jedan. - Au - re če Ron kada je Hari najzad završio sa svojom pri čom; Ron je odsutno mahao svojim štapi ćem u pravcu tavanice, uopšte ne obra ćaju ći pažnju na ono što radi. - Au. Zaista ćeš i ći sa Dambldorom... da pokušaš da uništiš... au. - Rone, praviš sneg - re če Hermiona strpljivo, hva-taju ći ga za zglob, preusmerivši njegov štapi ć što dalje od tavanice, c koje su, zaista, padale krupne bele pahulje. Hari primeti kako Lavander Bra un sa obližnjeg stola 500 Džoan K. Rsultg_ strelja Hermionu svojim veoma crvenim o čima i Hermi-ona istog trena pusti Ronovu ruku. - Vidi stvarno - re če Ron gledaju ći u svoja ramena sa blagim iznena ñenjem. - Izvini... sada svi izgledamo kao da se užasno perut amo. On otrese nešto lažnog snega sa svog ramena. Lavan- der briznu u pla č. Ron je izgledao kao krivac, te joj okre-nu le ña. - Raskinuli smo - re če on Hariju kraji čkom usana. -Sino ć. Kada me je videla kako izlazim iz spavaonice sa Hermionom. Naravno, tebe n ije mogla da vidi, na je pomi-slila kako smo bili samo nas dvoje. - A - re če Hari. - Pa... ne smeta ti što je gotovo, zar ne? - Ne - priznade Ron. - Bilo je prili čno loše kada je po čela da urla, ali makar nisam ja morao to da okon čam. - Kukavice - re če Hermiona, iako je delovala kao da se zabavlja. - Pa, čini se da je sino ć uopšte bila loša no ć za romanse. I Džini i Din su raskinuli, Hari. Hari pomisli kako joj iz o čiju izbija prili čno zna-la čki pogled dok mu je to govorila, ali ona nipošto ni-je mogla znati da mu j e utroba po čela da pleše. Trude ći se da mu lice ostane nepomi čno, a glas nezainteresovan, on upita: - Otkud to? - Ma, zbog ne čega stvarno glupog... ona kaže kako je on oduvek po kušavao da joj pomogne da pro ñe kroz rupu u portretu, kao da ne može sama da se p opne... ali veza im je ve ć neko vreme klimava. Hari se osvrnu ka Dinu na drugom kraju u čionice. Svakako je izgledao nesre ćno. - Naravno, ovo te donekle dovodi u dilemu, zar ne? -re če Hermiona. - Kako to misliš? - brzo re če Hari. Hari Pošer u Polukrvni Princ 501 - Pa kvidi čki tim - re če Hermiona. - Ako Džini i Din ne govore... - A... a, da - re če Hari. - Flitvik - upozori ih Ron. Si ćušni nastavnik čini hitao je ka njima, a Hermiona je bila jedina koja je uspela da pretvori sir će u vino. Njena staklena bo čica bila je puna tamnogrimizne te čnosti, dok su sadržaji Harijeve i Ronove bo čice i dalje bili mutnosme ñi. - Hajde, de, momci - ciknu profesor Flitvik prekor- no. - Malo manje pri če, malo više truda... Dajte da vidim kako pokušavate... Oni zajedno podigoše štapi će, svim silama se kon-centrišu ći, i uperiše ih u svoje bo čice. Harijevo sir- će se pretvori u led. Ronova bo čica eksplodira. - Da... za doma ći... - re če profesor Flitvik dižu ći se ispod stola, izvla čeći krhotine stakla iz svoje čarob-nja čke kape - vežbajše.

Posle čini imali su jednu od svojih retkih zajedni č-kih pauza, te zajedno prošetaše nazad do dnevnog borav-ka. Ron je, činilo se, bio savršeno sre ćan zbog raskida sa Lavander, a i Hermiona je delovala vesel o, mada, kada su je upitali zašto se kezi, prosto odgovori: - Baš je lep dan. - Niko nije primetio žustru bitku koja se vodila u Harijevom umu: Ona je Ronova sesšra. Ali šutnula je Dina! I dalje je ona Ronova sesšra. Ja sam mu najbolji drug! To će sšvari u činiši još gorim. Kada bih prvo popri čao c njim... Udario biše. A šta ako me nije briga? On ši je najbolji drug! 502 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 503 Hari jedva da je primetio da se penju kroz rupu iza portreta u osun čan dnevni boravak, i tek je ovlaš regi-strovao malu grupu sed maka koja je tu bila okupljena, sve dok Hermiona ne povika: - Keti! Vrat ila si se! Da li si dobro? Hari se zagleda: to je zaista bila Keti Bel, potpun o zdrava i okružena svojim presre ćnim prijateljima. - Potpuno mi je dobro! - re če ona radosno. - U pone-deljak su me pustili iz Sen t Munga, provela sam nekoli-ko dana kod ku će sa mamom i tatom, i baš sam se jutros vratila. Lin mi je upravo pri čala o Mek Lagenu i pro-šloj utakmici, Hari... - Aha - re če Hari - pa, sada kada si se vratila, a i Ron se op oravio, ima ćemo pristojne šanse da razbucamo Re-venklo, što zna či da još možemo da se nadamo osvajanju kupa. Slušaj, Keti... Morao je odmah da je pita. Radoznalost je čak uspela da privremeno potisne Džini iz njegovih misli. Utišao je glas dok su Ketine dru garice skupljale svoje stvari. O čigledno su kasnile na preobražavanje. - ...ona ogrlica... možeš li sada da se setiš ko ti ju je dao? - Ne - re če Keti žalosno odmahuju ći glavom. - Svi me to pitaju, ali ja pojma nemam. Poslednje čega se se ćam jeste da sam ušla u ženski ve-ce u Tri mešle. - Zna či, zasigurno si ušla u tolaet? - re če Hermio-na. - Pa, znam da sam gurnula vrata - re če Keti - te pret-postavljam da je, ko god da me je konšrolisao, stajao od-mah iza njih. Posle toga, ne se ćam se ni čega više, sve do pre dve nedelje u Sent Mungu. Slušaj, bolje da krenem, ne bi me iznenadilo da me ona Mek Gonagalova kazni, iako mi je ovo prvi dan nakon povratka... Ona zgrabi torbu i knjige i požuri za svojim prijat e-ljima, ostavljaju ći Harija, Rona i Hermionu da sede za stolom kraj prozora, raz mišljaju ći o onome što im je upravo rekla. - Zna či, mora da je neka žena ili devojka dala Keti ogrli cu - re če Hermiona - onda kad je ve ć bila u ženskom ve-ceu. - Ili neko ko je izgledao kao žena ili devojka - re če Hari. - Ne zaboravi, na Hogvortsu se nalazio pun kotli ć višesokovnog napitka. Znamo da je izvesna koli čina ukradena... U mislima, Hari je posmatrao paradu Krebova i Goj-l ova kako se šepure preobraženi u devoj čice. - Mislim da ću uzeti još jedan gutljaj feliksa - re če Hari - da ponovo probam da uñem u Sobu po potrebi. - To bi bilo potpuno tra ćenje napitka - re če Hermi-ona odse čno, spuštaju ći svoj primerak Sielmanovog bu-kvara, koji je upravo izvuk la iz torbe. - Sre ća te može dovesti tek do odre ñene granice, Hari. Situacija sa Pu-žorogom bila je druga čija. Ti si oduvek posedovao mogu ć-nost da ga ubediš, samo si morao da malko poboljšaš okolnosti. Puka sre ća ipak nije dovoljna da se probiješ kroz moćnu magijsku čin. Nemoj da tra ćiš ostatak tog na-pitka! Treba će ti sva sre ća koju možeš da dobiješ ako te Dambldor povede sa sob om... - ona utiša glas do šapata. - Zar ne bismo mogli da napravimo još malo? - upita Ron Harija, ignorišu ći Hermionu. - Bilo bi sjajno ima-ti zalihe toga... po gledaj u knjizi...

- Hari izvu če svoj primerak Všieg nivoa siravljanja naiišaka iz torbe i potraži u njemu feliks felicis. - Boga mu, baš je zakomplikovan - re če on prelaze ći pogledom niza spisak sastojaka. - I priprema se šest me-seci... moraš da ga pustiš da se kr čka... - Tipi čno - re če Ron. ..-. ,,, 504 Džoan K. Rouling Hari se upravo spremao da okrene stranicu kada pri- meti presavijen ćošak jedne strane; okrenuvši je, on vi-de čin Sekšumsemira, sa natpisom „Za neprijatelje", ko-ju je obeležio pre nekoliko nedelja. Još nije ot krio ka-ko deluje, uglavnom zato što nije želeo da je testira u Hermioninom pri sustvu, ali je razmišljao da je proba na Mek Lagenu slede ći put kada bude prošao pored njega. Jedina osoba kojoj nije bilo preterano drago što po novo vidi Keti Bel u školi bio je Din Tomas, jer više ne će moći da je zamenjuje kao Goni č. Stoi čki je podneo udarac kada mu je Hari to saopštio, naprosto zastenjav-ši i slegnuvši ramenima, ali je Hari, dok se udaljavao, imao izraz it ose ćaj da Din i Šejmus buntovni čki gun ña-ju njemu iza le ña. U naredne dve nedelje imali su najbolje kvidi čke tre-ninge otkad je Hari kapiten. Njegovi saigra či bili su to-liko veseli što su se rešili Mek Lagen a, toliko sre ćni što im se Keti najzad vratila, da su mnogo dobro leteli. Činilo se da Džini nije nimalo potresena zbog raski- da sa Dinom, štaviše, bila je duša ekipe. Sve ih je zaba-vljalo dok imitira Ro na kako nervozno leti gore-dole ispred gol-korpi, a Kvafl ide ka njemu, ili Ha rija koji urla daju ći nare ñenja Mek Lagenu, pre nego što će se onesvestiti od udarca. Hariju, koji se smejao zajedno sa ostalima, bilo je drago što ima n evin izgovor da gleda u Džini; tokom treninga zadobio je nekoliko povreda o d Bladžerki zato što nije pogledom tražio Skrivalicu. U Harijevom umu i dalje je besnela bitka: Džini ili Ron? Ponekad mu se činilo da Ronu, posle Lavander, mo-žda ne bi toliko smetalo k ada bi on pitao Džini da iza-ñu, ali se onda setio Ronovog izraza kada ju je vide o kako se ljubi sa Dinom, i bio je siguran da bi Ron smatrao pot-punom izdajom kada bi je Hari makar i držao za ruku... Hari Pošer u Polukrvni Princ 505 A ipak, Hari nije mogao da se suzdrži od razgovora sa Džini, smejanja c njom, vra ćanja sa treninga zajedno c njom. Me ñutim, koliko god ga savest gadno pekla, uhvatio je se-be kako se pita kako da se najlakše n añe nasamo c njom. Bilo bi idealno kada bi Pužorog priredio još jednu od svoji h žurki, jer Ron onda ne bi bio u blizini... ali, na-žalost, Pužorog je izgleda digao ruke od njih. Hari je čak jednom ili dvaput pomislio da traži pomo ć od Her-mione, ali mu se činilo da ne bi mogao da podnese njen sa-mozadovoljan izraz l ica. Ponekad mu se činilo da ga vi-di na njenom licu kada bi ga Hermiona uhvatil a kako zu-ri u Džini, ili se smeje njenim šalama. A da stvari budu još gore, ima o je taj zloslutan ose ćaj da će, ako on to ne u čini, neko drugi sigurno pozvati Džini da iza ñu. On i Ron su se slagali makar u jednom: da je ona isuviše popu-l arna da bi nešto dobro proizašlo iz toga. Sve u svemu, iskušenje da popije još jedan gutljaj fe-liks felicisa svakog dana bilo je sve ja če, jer ovo je si-gurno bio slu čaj, kako bi Hermiona rekla, koji iziskuje „malecno poboljšavanje okolnosti". Vedri d ani nežno su promicali kroz maj, a činilo se da je Ron bio uz Harija svaki put kad bi o vaj video Džini. Hari je čeznuo za nekim naletom sre će koji bi naterao Rona da shvati kako ga ni-šta ne bi više usre ćilo no da se njegov najbolji prija-telj i njegova s estra zaljube jedno u drugo, te da reši da ih ostavi nasamo duže od nekoliko sekundi. Dok se pribli-žavala poslednja kvidi čka utakmica te sezone, činilo se da od toga nema vajde. Ron je stalno želeo da sa Harijem raspravlja o taktici, i gotovo da ga se ništa drugo nije ticalo. Ron nije bio jedini. U čitavoj školi vladalo je veli-ko interesovanje za utakmicu Grifindor-Revenklo, po-što će meč biti odlu čuju ć za šampionat, čiji je ishod još bio otvoren. Ako bi Grifindor pobedio Rev enklo sa 506 DžoanK. Rouling razlikom od preko tri stotine poena (veliki zalogaj , ali Hari nikada nije video svoj tim da leti bolje nego sad), onda će osvojiti šampionat. Ako bi pobedili sa

manje od tri stotine poena, bili bi drugi iza Reven kla. Ako bi izgubili sa razlikom od sto poena, bili bi tre ći iza Haflpafa, a ako bi izgubili sa razlikom većom od sto, bili bi četvrti i niko, pomisli Hari, nikada mu, ama baš nik ada, ne bi dao da zaboravi da je bio kapiten onda kada j e Grifindor pretrpeo prvi takav poraz u poslednja dva veka plasiravši se posl ednji. Pred ovaj me č, dolazilo je do uobi čajenih čarki: pri-padnici suparni čkih ku ća pokušavali su da zastraše članove protivni čkih timova po hodnicima. Neprijatne pesmice o pojedinim igra čima vežbale su se naglas dok bi ovi prolazili. Članovi tima su ili šetkali naokolo, uživaju ći u pažnji, ili bi izme ñu predavanja jurcali u kupatila, gde bi povra ćali od treme. U Harijevoj svesti utakmica je, nekako, postala neraskidivo vezana sa uspe-hom ili propaš ću njegovih planova sa Džini. Nije mogao da ne ose ća da bi, ako bi pobedili sa preko tri stotine poena , euforija i velika bu čna žurka posle utakmice bi-li podjednako dobri kao pošten gutljaj feliks felicisa. Usred svih ovih briga, Hari nije zaboravio*na drugu ambiciju: da otkrije šta to Melfoj radi u Sobi po po-trebi. I dalje je redovno proveravao Banditovu mapu i, pošto često nije mogao da prona ñe Melfoja na njoj, shva-tio je da Melfoj i dalje provodi mnogo vremena u Sobi. Iako je Hari gubio na du da će ikada uspeti da u ñe u Sobu, pokušavao bi to svaki put kada bi se zateka o u blizini, ali bez obzira na to kako bi formulisao svoj zahtev, zid je i dalj e ostajao bez vrata. Nekoliko dana pred utakmicu sa Revenklom, Hari je s am krenuo iz dnevnog boravka na ve čeru, pošto je Ron otr čao u obližnje kupatilo da povra ća, a Hermiona odju- Hari Pošer u Polukrvni Princ 507 rila da vidi profesora Vektora zbog greške koju je mo-žda napravila u svom poslednjem sastavu iz aritmantije. Više po navici n ego što je to zaista želeo, Hari krenu uobi čajenim obilaznim putem kroz hodnik na sedmom spratu , proveravaju ći usput Banditovu mapu. Na trenutak niše nije mogao da spazi Melfoja, te je pretpostavljao da je ovaj sigurno op et u Sobi po potrebi, ali onda spazi Melfojevu si ćušnu, obeleženu ta čkicu u muškom ve-ceu na spratu ispod njega, u društvu ne Kreba i Gojla, ve ć Je-caju će Mirte. Hari nije prestajao da zuri u ovaj neverovatan par sve dok se nije sudario sa jednim od oklopa duž zidova. Gla-san tresak povrati ga iz sanjarenja. Žurno napustivši hodnik, za slu čaj da se Fil č pojavi, on se sjuri niz mer-merne stepenice i krenu jednim od donjih prolaza. Is-pred kupatila, prisloni uvo na vrata. Ništa nije mogao da čuje. Vrlo tiho, otvori vrata. Drako Melfoj stajao je le ñima okrenut vratima, steg-nutih pesnica, naslonjen na lavabo, pognuvši svoju pla-vokosu glavu. - Nemoj - zavijao je glas Jecaju će Mirte iz jednog od separea. - Nemoj... reci mi šta nije u redu... mogu da ti po-mognem... - Niko mi ne može pomo ći - re če Melfoj. Celo telo mu se treslo. - Ne mogu to da učinim... ne mogu... ne će da proradi... a ukoliko to ne u činim uskoro... on kaže da će me ubiti... I Hari shvati, toliko šokiran da se ukopao u mestu, da Melfoj pla če... zaista pla če... i da mu suze teku niz bledo lice u štrokavi la vabo. Melfoj je jecao i šmrk-tao, a onda, uz veliki trzaj, podiže pogled ka razbijenom ogledalu i vide Harija kako gleda u njega preko ramena. Melfoj se okrenu izvukavši štapi ć. Instinktivno, Hari izvu če svoj. Melfojeva čin promaši Harija za ne- 508 Coan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 509 koliko centimetara, razbivši lampu na zidu kraj nje ga; Hari se baci u stranu, pomisli Levikorius! i zamahnu štapi ćem, ali Melfoj blokira kletvu i podiže svoj štapi ć da baci još jednu... - Ne! Ne! Prekinite! - ci čala je Jecaju ća Mirta, a glas joj je bu čno odjekivao po poplo čanom kupatilu. -Stanite! STANITE! Začu se glasan tresak i korpa iza Harija eksplodira. H ari je probao sapli ćuću kletvu, koja se odbila o zid iza Melfoja i razbila vodokotli ć iza Mirte, koja glasno vrisnu. Voda pokulja na sve strane, i Hari s e okliznu, dok je Melfoj, izobli čenog lica, vikao Kruci... - SEKTUMSEMPRA! - zagrme Hari c poda divlja čki mahnuvši štapi ćem.

Iz Melfojevog lica i grudi pokulja krv, kao da je r a-se čen nevidljivim ma čem. On se zatetura unazad i sru či se na preplavljeni pod uz veliki pljusak, a štapi ć mu is-pade iz mlitave desnice. - Ne... - dah ćući re če Hari. Klizaju ći se i teturaju ći, Hari se podiže i pohrli ka Melfoju, čije je lice sada bilo skerletno, dok se be-lim šakama držao za krvlj u natopljene grudi. - Ne... nisam... - Hari nije znao šta govori; pao j e na kolena kraj Melfoja, koji se nekontrolisano tresao u lo-kvi sopstvene kr vi. Jecaju ća Mirta ispusti zaglušuju ć vrisak. - UBISTVO! UBISTVO U KUPATILU! UBI-STVO! Vrata se uz tresak otvoriše iza Harija i on podiže pogled, užasnut: Snejp je uleteo u prostoriju, lica iskri-vljenog od gneva. G rubo odgurnuvši Harija u stranu, on kleknu iznad Melfoja, izvu če svoj štapi ć i njime pre ñe preko dubokih rana koje je na činila Harijeva kletva, mr-mljaju ći čin koja je zvu čala gotovo poput pesme. Činilo se da krv manje lipti. Snejp obrisa ostatak krvi sa Mel-fojevog lica i ponovi svoju čin. Sada se činilo da se ra-ne same ušivaju. Hari je i dalje samo posmatrao, užasnut onim što je u činio, jedva svestan da je i on natopljen krvlju i vodom. Jecaju ća Mirta još je jecala i zavijala iznad njihovih glava. Kada je Snejp po tre ći put izveo svoju kontrakle-tvu, on podiže Melfoja u stoje ći položaj. - Moraš u bolni čko krilo. Možda ostanu izvesni ožiljci, ali ako odm ah uzmeš jasenak, možda ćemo i to izbe ći... po ñi... On pridrža Melfoja dok su izlazili iz kupatila, okr enuvši se na vratima da bi glasom ledenog gneva re-kao: - A ti, Poteru... ti m e sa čekaj ovde. Hariju ni na trenutak nije palo na pamet da ga ne p o-sluša. Polako je ustao, tresu ći se, i pogledao dole na mo-kri pod. Po njegovoj po vršini krvave mrlje plutale su nalik crvenom cve ću. Nije čak smogao snage ni da kaže Jecaju ćoj Mirti da u ćuti, dok je ona nastavljala da jeca i pla če uz o čigledno sve ve će uživanje. Snejp se vratio deset minuta kasnije. Zakora čio je u kupatilo i zatvorio vrata za sobom. - Idi - re če on Mirti, i ona se odmah sjuri niz ve-ce šolju, o stavljaju ći odzvanjaju ću tišinu za sobom. - Nisam nameravao da se to dogodi - odmah re če Hari. Glas mu je odjekivao kroz hladan, mokar prostor. - Nisam znao šta ta čin radi. Ali Snejp je to ignorisao. - O čigledno sam te potcenio, Poteru - re če on tiho. - Ko bi pomislio da znaš tako mo ćnu mra čnu magiju? Ko te je nau čio toj čini? - Ja... pro čitao sam je negde. -Gde? 510 DžoanK. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 511 - Bila je to... knjiga iz biblioteke - Hari stade d a iz-mišlja. - Ne se ćam se kako se zval... - Lažove - re če Snejp. Hariju se osuši grlo. Znao je šta će Snejp sada da u čini, a on nikada nije bio u stanju to da spre či... Kupatilo kao da po če da svetluca pred njegovim o či-ma. On pokuša da blokira sve svoje misli, ali koliko god da se trudio, udžbenik Višeg nivoa siravljanja naiišaka Polukrvnog Princa maglovito mu se pojavlji vao u misli-ma... A zatim je ponovo gledao u Snejpa, usred ovog razru -šenog, poplavljenog kupatila. Zurio je u Snejpove crne o či, nadaju ći se uprkos svemu, da Snejp nije video ono če-ga se pribojavao, ali... - Donesi mi svoju školsku torbu - re če Snejp nežno - i sve svoje udžbenike. Cee do jednog. Donesi mi ih ovamo. Odmah! Nije bilo svrhe raspravljati se. Hari se odmah okre -nu i izgaca iz kupatila. Kada se našao u hodniku, on po-tr ča ka grifindorskom tornju. Ve ćina ljudi išla je u su-protnom pravcu. Zurili su u njega, mokrog d o gole kože i krvavog, ali on nije odgovorao ni na jedno pitanje koje su mu upu ćivali dok je jurio kraj njih. Osećao se ošamu ćeno. Kao da je imao voljenog ljubim-ca koji je izne nada pobesneo. Šta li je Princ mislio ka-da je iskopirao takvu čin u svoj udžbenik? A šta će se de-siti kada ga Snejp bude video? Da li će re ći Pužorogu -Hariju se prevrnu stomak - na koji na čin je Hari tokom cele godine postizao odli čne

rezultate na napicima? Ho će li oduzeti ili uništiti knjigu koja je Harija tol i-ko nau čila... knjigu koja mu je postala neka vrsta vodi ča i prijatelja? Hari to nije mogao da dopusti... nije smeo... - Gde si b...? Zašto si mokar do gole...? Da li je to krv? Ron je stajao na vrhu stepenica unezvereno zure ći u Harija. - Treba mi tvoja knjiga - prodahta Hari. Tvoja knji ga iz napitaka. Brzo... daj mi je... - Ali šta je sa Polukrvnim...? • - Objasni ću ti kasnije! Ron izvu če svoj primerak Višeg nivoa siravljanja na-iišaka i z torbe i predade mu ga. Hari odjuri kraj njega, nazad u dnevni boravak. Tu on zgrabi svoju torbu ne oba-ziru ći se na zapanjene poglede nekoliko ljudi koji su ve ć završili ve čeru, baci se kroz rupu iza portreta, i odju-ri hodnikom na sedmom spratu. Zakočio je ispred tapiserije sa razigranim trolovi-ma, s klopio o či, i po čeo da hoda. Treba mi mesšo da sakrijem knjigu... šreba mi mesšo da sakrijem knjigu... šreba mi mesšo da sakrijem knjigu... Triput je prošao tamo-amo ispred praznog zida. Kada je otvorio o či, najzad su bila tu: vrata Sobe po potrebi. Hari ih silovito ot vori, sjuri se unutra, i zalupi ih za sobom. Ostao je bez daha. Uprkos svojoj žurbi, panici, str a-hu od onog što ga čeka u kupatilu, nije mogao a da ne bude zadivljen onim št o je video. Stajao je u sobi veli čine po-ve će katedrale, čiji su visoki prozori bacali snopove svetlosti na nešto što je li čilo na grad sa džinovskim zidinama, sazidan od onog a što je Hari znao da mora da su predmeti koje su tu sakrile gene racije hogvortskih žite-lja. Tu su bile uli čice i putevi ograni čeni nakrivljenim gomilama slomljenog i ošte ćenog nameštaja, odloženog, možda, da bi se sakrili dokazi loše ba čenih magija, ili su ih tu možda sakrili ku ćni vilenjaci ponosni na iz-gled zamka. Behu tu i hiljade i hiljade knjiga, koje su bez sum nje bile ili zabranjene, ispisane, ili ukradene. Bilo je tu krilatih katapul ta i zubatih frizbija, od kojih su 572 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 513 neki još imali dovoljno snage da umorno lete iznad pla-nina zaboravljenih predmeta. Bilo je još i polomljenih bo čica sa zgrušanim napicima, šešira, dragulja, ogrta- ča. Bilo je i ne čeg nalik ljuskama od zmajevih jaja, za če-pljenih flaša koje su se i dalje zlobno sijale, nek oliko zar ñalih ma čeva i jedna teška sekira, sva od skorele kr-vi. Hari požuri napred niz jednu od mnogobrojnih uli či-ca izme ñu ovog skrivenog blaga. Skrenuo je desno pored ogromnog punjenog tro la, nakratko potr čao, skrenuo levo kraj nestaju će vitrine u kojoj je Montegju nestao prethod-ne god ine, i najzad zastao pokraj velikog plakara po kome je izg leda bila prosuta kiselina, na je sav nabubrio. Otvorio je jedna od njegovih šk riputavih vratašca: neko je već koristio taj plakar kao skrovište za neko bi će u kavezu koje je odavno umrlo; njegov kostur je imao pet no-gu. On nagura k njigu Polukrvnog Princa iza kaveza i za-lupi vrata. Na trenutak je zastao, dok mu je srce užasno lupalo, osvrnuvši se po kršu oko sebe... ho će li mo ći da ponovo prona ñe ovo mesto, usred sveg ovog ñubreta? Zgra-bivši okrnjenu bistu ružnog starog veš ca sa obližnjeg sanduka, on je postavi na plakar u kome se sada nal azila sakrivena knjiga, stavivši prašnjavu staru periku i po-tamnelu tijaru na glavu statue ne bi li je učinio prepo-znatljivijom, a zatim odjuri nazad kroz ulice skrivenog ñubreta, što je brže mogao, nazad do vrata, nazad u hod-nik, gde zalupi vrata za sobom, i ona se ponovo pretvori-še u kameni zid. Hari potr ča iz sve snage ka kupatilu na spratu ispod, strpavš i usput Ronov primerak Višeg nivoa siravljanja naiišaka u svoju t orbu. Minut kasnije, ve ć je bio ponovo ispred Snejpa, koji bez re či ispruži ruku traže ći Hari-jevu torbu. Hari mu je predade dah ćući, dok ga je nešto probadalo u grudima, i sa čeka. \ Snejp je vadio Harijeve udžbenike, jedan po jedan, ispi-tuju ći ih. Najzad, jedina knjiga koja mu je preostala beše udžbenik iz napitaka, koji je pažljivo osmotrio pre no što je progovorio.

- Ovo je tvoj primerak Višeg nivoa siravljanja naii -šaka, je li, Poteru? - Da - re če Hari teško dišu ći. - Potpuno si siguran u to, Poteru? “ - Da - re če Hari c dozom prkosa. - Ovo je primerak Višeg nivoa siravljanja naiišaka koji si kupio kod Brašnjavka u Mrljavka! - Da - re če Hari odlu čno. - A zašto onda - upita Snejp - na unutrašnjoj stran i korica piše ime „Runil Vazlib"? Harijevo srce presko či jedan otkucaj. - To mi je nadimak - re če on. - Tvoj nadimak - ponovi Snejp. - Aha... tako me prijatelji zovu - re če Hari. - Znam šta je nadimak - re če Snejp. Ledene crne o či ponovo su pogledom probijale Harijeve o či. Trudio se da ne gleda u njih. Zašvori um... zašv ori um... ali nikada mije nau čio da to propisno radi... - Znaš li šta ja mislim, Poteru? - re če Snejp veoma tiho. - Mislim da si lažov i varalica, i da zaslužuješ kaznenu nastavu kod mene svake subote, sve do kraja godi-ne. Šta ti misliš, Poteru? - Ja... ne slažem se, gospodine - re če Hari i dalje od-bijaju ći da pogleda Snejpa u o či. - Pa, vide ćemo šta ćeš misliti posle svojih kazne-nih nastava - re če Snejp. - Subota u deset ujutru, Poteru. U mojoj kancelariji. - Ali, gospodine... - re če Hari o čajni čki podigavši pogled. - Kvidi č... poslednja utakmica se... 514 Džoan K. Rouling - Deset sati - prošaputa Snejp, uz osmeh kojim je p o-kazao svoje žute zube. - Siroti Grifindor... bojim se da će ove godine biti na četvrtom mestu... I zatim napusti kupatilo bez ijedne re či, ostavivši Harija da zuri u naprslo ogledalo, ose ćaju ći ve ću mučni-nu no što je Ron ikada osetio u životu, u to je bio sigu-ran. - Ne ću da ti kažem „jesam li ti rekla" - re če Hermi-ona sat vremena kasnije u dnevnom boravku. - Mani ga se, Hermiona - re če Ron ljutito. Hari uopšte nije stigao da ve čera. Uopšte nije imao apetit. Upravo je ispri čao Ronu, Hermioni i Džini šta se dogodilo, iako nije b ilo mnogo potrebe za tim. Vesti su se vrlo brzo širile: izgleda da je Jecaju ća Mirta uze-la na sebe da skokne do svakog kupatila u zamku i da pre-nese pri ču dalje. Melfoja je ve ć u bolni čkom krilu pose-tila Pensi Perkšson, koja nije gubil a vreme u otrcava-nju Harija na sva zvona, a Snejp je rekao osoblju ta čno šta se dogodilo: Hari je ve ć bio pozvan da napusti dnevni bo-ravak ne bi li istr peo petnaest krajnje neprijat,nih mi-nuta u prisustvu profesorke Mek Gon agal, koja mu je re-kla da ima sre će što nije izba čen iz škole, i da u potpu-nosti podržava Snejpovu k aznu svake subote sve do kraja godine. - Rekla sam ti da nešto nije u redu c tim Princem, šta god da je - re če Hermiona očigledno ne mogavši da se obuzda. - I bila sam u pra vu, zar ne? - Ne, mislim da nisi - re če Hari tvrdoglavo. Već mu je bilo dovoljno loše i bez Hermioninih pri-dik a. Izrazi lica grifindorskog kvidi čkog tima kada im je rekao da ne će moći da igra u subotu bili su najve ća mogu ća kazna. Sada je mogao da oseti Džinin pogled na se -bi, ali je ne pogleda. Nije želeo da u njenim o čima vidi razo čaranje ili bes. Upravo joj je rekao da će igrati Tra- Hari Pošer u Polukrvni Princ 515 gača u subotu, a da će se Din pridružiti ekipi kao Goni č umesto nje. Možda će se, ako budu pobedili, Džini i Din pomiriti tokom e uforije posle utakmice... ta pomisao pro ñe kroz Harija poput ledenog noža... - Hari - re če Hermiona - kako i dalje možeš da bra-niš tu knjig u, kada je ta čin... - Ho ćeš li prestati da trtljaš o toj knjizi! - obrec-nu se Hari. - Princ ju je samo prepisao! Nije da je save-tovao bilo kome da j e upotrebi! Koliko znamo, možda je zabeležio nešto što je koriš ćeno protiv njega!

- Ne mogu da poverujem - re če Hermiona. - Ti čak opravdavaš... - Ne opravdavam ono što sam uradio! - brzo će Hari. - Voleo bih da to nisam učinio, i ne samo zato što sam dobio barem desetak ka znenih nastava. Znaš da ne bih upotrebio takvu čin, čak ni na Melfoju, ali ne možeš da kriviš Princa, on nije napisao „Probajte ovo, baš je dobro"... on je samo pravio beleške za sebe, zar ne, a ne za bilo koga drugog... - Da li to zna či - re če Hermiona - da ćeš se vrati-ti...? - Po knjigu? Da, ho ću - re če Hari silovito. - Slušaj, bez Princa nikada ne bih osvojio feliks felicis. Nika-da ne bih znao kako da spasem Rona od trovanja, nikada ne bih... - ...stekao reputaciju za ume će u napicima koju ne za-služuješ - zlobno re če Hermiona. - O”ladi ve ć jednom, Hermiona! - re če Džini, a Hari je bio toliko zapanjen, toliko zahvalan da podiže pogled. -Koliko sam ja čula, Melfoj se spremao da upotrebi jednu od neoprostivih kletvi, trebalo bi d a ti bude drago što je Hari imao keca u rukavu! - Pa, naravno da mi je drago što Hari nije primio kletvu! - re če Hermiona, očigledno povre ñena - ali ne 516 Coan K. Rouling Hari Pošer i Polukrvni Princ 517 možeš re ći da je ta Sekšumsemira čin dobra, Džini, vi-di dokle ga je dovela! A mislila sam da ćeš, videvši ka-ko je to uticalo na vaše šanse da do bijete utakmicu, da... - Ma nemoj se sada praviti kao da razumeš kvidi č -obrecnu se Džini - samo ćeš se obrukati. Hari i Ron se zagledaše: Hermiona i Džini, koje su se oduvek veoma dobro slagale, sada su sedele prekrštenih ruku, mršte ći se jedna na drugu. Ron je nervozno gledao u Harija, a zatim nasumi čno odabrao knjigu i sakrio se iza nje. Hari se pak, iako je znao da to nimalo ne zaslužuje , iznenada ose ćao neverovatno veselo, iako niko više ni re č nije progovorio do kraja ve čeri. Njegovo veselje bilo je kratkog veka. Slede ćeg dana je morao da istrpi ruganje Sliterinaca, a da ne spominjemo silni bes njegovih kolega Grifindoraca, koji su bili krajnje nezadovoljni time što je njihov kapite n diskva-lifikovan sa poslednje utakmice sezone. Do subote uju-tru, bez o bzira na to šta je rekao Hermioni, Hari bi ra-do dao sav feliks felicis na s vetu u zamenu za odlazak na teren za kvidi č sa Ronom, Džini i ostalima. Bilo je goto-vo nepodn ošljivo okrenuti le ña gomili u čenika koji su jurili napolje na sunce, svi nose ći rozete i šešire, ma-šu ći natpisima i šalovima, i si ći kamenim stepenica-ma u tamnice, hodaju ći sve dok udaljeni zvuci gomile ni-su postali potpu no prigušeni, znaju ći da ne će moći da čuje ni re č komentarisanja, niti usklike i zvižduke. - Ah, Poteru - re če Snejp kada je Hari pokucao na nje-gova vrata i uš ao u neprijatno poznatu kancelariju koju je Snejp, uprko s tome što je sada predavao mnogo sprato-va iznad, ipak zadržao. Bila je loše o svetljena, kao i obi čno, i isti mrtvi sluzavi predmeti plutali su po obo-jenim napicima duž zidova. Na stolu gde je Hari trebalo da sedne zloslutno su sta jale mnogobrojne pau činom pre- krivene kutije. Zra čile su aurom zamornog, teškog i be-smislenog posla. - Gospodin Fil č je tražio nekoga ko će raspremiti ove stare dosijee - re če Snejp nežno. - To su beleške o ostalim hogvortskim manguš ša i njihovim kaznama. Ta-mo gde je mastilo izbledelo, ili su kartice pretrpele štetu od miševa, voleli bismo da ti iznova ispišeš zlo čine i kazne i, vode ći ra čuna da su složene po azbu č-nom redu, da ih vratiš nazad u kutije. Ne smeš koristi- ti magiju. - U redu, profesore - re če Hari, izgovorivši po-slednja četiri sloga sa što je većim prezirom mogao. - Mislio sam da bi mogao da po čneš - re če Snejp, sa zlobnim osmehom na usnama - sa kutijama od hiljadu i dva-naest, do hiljadu i pe deset šest. Tu ćeš zate ći neka po-znata imena, koja bi trebalo da ti zadatak učine za-nimljivijim. Evo, pogledaj... On pompeznim gestom izvu če karton či ć iz jedne od kutija sa vrha, i pro čita - Džejms Pošer u Sirijus Blek. Uhva ćeni iri koriš ćenju ilegalne klešve na Beršramu Obriju. Obrijeva glava dvaiuš ve ća od normalne veli či-ne. Duila kaznena nasšava.

- Snejp se iskezi. - Mora da ti veliku utehu pruža činjenica da, iako ih više nema, po-stoje zapisi koji beleže njihova velika do stignu ća... Hari oseti poznato klju čanje besa u dubini stomaka. Grizu ći se za jezik ne bi li se obuzdao da mu ne uzvrati, on sede pred kutije i privu če jednu ka sebi. Bio je to, kao što je Hari i o čekivao, bespotreban, dosadan posao, tu i tamo prošaran (kao što je Snejp o či-gledno i planirao) trzajem u stomaku koji bi zna čio da je upravo pro čitao imena Sirijusa. ili svog oca, obi čno pra ćenih raznim sitnim prekršajima, tu i tamo zajedno sa ime nima Remusa Lupina i Pitera Petigrua. I dok je prepisivao njihove raznorazne pr estupe i kazne, pitao se 518 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 519 šta se dešava napolju, gde je me č ve ć po čeo... Džini igra Traga ča protiv Čo... Hari se stalno iznova osvrtao ka velikom satu koji je otkucavao na zidu. Činilo se da se kre će duplo sporije nego obi čan sat. Možda ga je Snejp za čarao da ide izuzet-no polako? Nemogu će da je ovde tek pola sata... sat vreme- na... sat i po... Harijev stomak je po čeo da kr či kada je sat pokazao pola jedan. Snejp, koji nije progovorio otkako je zadao Hariju šta da radi, najz ad podiže pogled u jedan i deset. - Mislim da će to biti dovoljno. - Obeleži cce si stao. Nastavi ćeš idu će subote u deset. - Da, gospodine. Hari nasumi čno ugura presavijen karton či ć u kutiju i izjuri kroz vrata pre no što bi Snejp stigao da se pre-domisli, tr čeći nazad uz kamene stepenice, naprežu ći uši kako bi čuo neki zvuk sa terena, ali sve je bilo ti-ho... zn ači, gotovo je... Oklevao je ispred prenatrpane Velike sale, a zatim potr čao uz mermerno stepenište. Bilo da Grifindor pobedi ili izgubi, ek ipa bi obi čno proslavljala ili za-jedni čki tugovala u sopstvenom dnevnom boravku. - Quid agis?* - upita on polako Debelu damu, pitaju ći se šta će zate ći unutra. Njen izraz je bio nedoku čiv kada mu je odgovorila: - Vide ćeš. I otvori se ka njemu. Iz rupe iza nje zagrme graja proslave. Hari zinu ka da ljuci po češe da vrište ugledavši ga. Nekoliko ruku ga uvu če u prstoriju. - Pobedili smo! - povika Ron doletevši pred njega, mašući srebrnim peharom ka Hariju. - Pobedili smo! Četristo pedeset prema sto četrdeset! Pobedili smo! Hari se osvrnu. Tu je bila Džini, koja je tr čala ka nje-mu; imala je žustar, vatren izraz lica kada mu se bacila oko vrata. I ne razmišljaju ći, ne planiraju ći, ne brinu- ći o tome što ih pedesetak ljudi posmatra, Hari je p olju-bi. Posle nekoliko dugih trenutaka - ili je možda u pi- tanju bilo pola sata... ili nekoliko osun čanih dana - oni se razdvojiše. Cela sobe se utišala . A zatim nekoliko ljudi po če da zviždi i za ču se prasak nervoznog kikota. Hari pogleda preko Džinine glave i vide Dina Tomasa ka-ko u ruci drži razbijenu čašu, i Romildu Vejn, koja je iz-gledala kao da će ih ga ñati ne čim. Hermiona je sijala od zadovoljstva, ali Hari je pogledom tražio Rona. Najzad ga je našao, kako i dalje drži pehar, sa izrazom lica kao da ga je neko tresnuo po glavi. Deli ć sekunde su se gleda-li, a zatim Ron neprimetno klim nu glavom, što Hari shvati kao: „Pa, ako baš moraš." Dok je ono stvorenje u njegovim grudima trijumfalno urlalo, Hari se nasmeši Džini i bez re či pokaza ka rupi iza portreta. Činilo se da im predstoji duga šetnja po travnjaku tokom koje će - ako budu imali vremena - možda čak sti ći i da popri čaju o utakmici. /IV. * Quid agis - šta se zbiva, lat. - prim. prev. • 25. Prisluškivanje vidovnjaka Činjenica da se Hari Poter zabavlja sa Džini Vesli z animala je velik broj ljudi, od kojih su ve ćina bile de-voj čice, a ipak, Hariju tra čarenje nije smetalo tokom na-rednih nekoliko nedelja. Najzad, predstavljalo j e prijat-nu promenu da ce o

njemu pri ča zbog ne čega što ga čini sre ćnijim nego što je dugo vremena bio, a ne zato što je upleten u užasavaju će prizore mra čne magije. - Pomislio bi da ljudi imaju pametnije stvari da tr a- čare - re če Džini sede ći na podu dnevnog boravka naslo-njena na Harijeve noge, čitaju ći Dnevni irorok. - Tri na-pada dementora za nedelju dana, a Romilda Vejn m e zapit-kuje da li je istina da imaš hipogrifa istetoviranog na grudima. Ron i Hermiona grhotom se nasmejaše. Hari ih je ig- norisao. Hari Pošer u Polukrvni Princ 521 - Šta si joj rekla? - Rekla sam joj da je u pitanju ma ñarski šiljorepi zmaj - re če Džini nezainteresovano okre ćući stranicu novi-na. - To je mnogo više ma čo. - Hvala - re če Hari keze ći se. - A šta si joj rekla da je Ron istetovirao? . - Pigmejsku pufnicu, ali joj nisam rekla gde. Ron se mrštio dok se Hermiona valjala po podu od sm eha. - Pazite se - re če on prete će uprevši prstom u Hari-ja i Džini. - To što sam va m dao dozvolu ne zna či da ne mo-gu dajepovu čem... - Tvoju dozvolu - podrugljivo će Džini. - Od kada mi to treba tvoja dozvola da nešto radim? Uostalom, i sam si rekao da bi više vo leo da je u pitanju Hari nego Majkl ili Din. - Da, jesam - progun ña Ron. - I dok god ne po čnete da se ljubakate na javnim mestima... - Ti prljavi licemeru! A šta je bilo c tobom i Lava n-der kada ste se bacakali svuda naokolo kao par jegulja? -navaljivala je Džin i. Ali pošto je ve ć po čeo jun, nisu bili u prilici da mnogo testiraju Rono vu toleranciju, jer je vreme koje je Hari provodio sa Džini postajalo sve ograni čenije. Dži-nini O ČN su se približavali, te je stoga bila primora-na d a do duboko u no ć obnavlja lekcije. Jedne takve ve če-ri, kada se Džini povukla u biblioteku, a Hari sedeo kraj prozora dnevnog borav ka navodno završavaju ći svoj do-maći iz herbologije, ali zapravo prise ćaju ći se jednog posebno lepog sata koji je proveo sa Džini kraj jezera u vreme ru čka, Hermiona se sru či na mesto izme ñu njega i Rona c neprijatno odlu čnim izrazom lica. - Hari, ho ću da popri čam c tobom. 522 DžoanK. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 523 - 0 čemu? - podozrivo re če Hari. Hermiona ga je prethodnog dana izgrdila što Džini odvra ća pažnju kada bi ona trebalo da u či za ispite. - 0 takozvanom Polukrvnom Princu. - 0, ne opet - zahropta on. - Ho ćeš li se manuti to- ga, molim te? Nije se usudio da se vrati u Sobu po potrebi da uzm e svoju knjigu, te je shodno tome njegov u činak na napicima trpeo (iako je Pužorog, kome je Dž ini bila draga, to u ša-li pripisivao tome što je Hari zaljubljen). Ali Hari je bio siguran da se Snejp još nada da će se do čepati Prin- čeve knjige, te je rešio da je ostavi tamo gde jeste dok god Snejp vreba. - Ne ću da se manem toga - re če Hermiona odlu čno -sve dok me ne saslušaš. E, pa, pokušavala sam da saznam nešto o tome kome bi izmiš ljanje mra čnih čini mogao da bude hobi... - Nije mu to bio hobi... - On, on... ko kaže da je u pitanju on? - Ve ć smo pri čali o tome - re če Hari iznervirano. -Princ, Hermiona, Princ\ - Aha! - re če Hermiona, sa rumenim flekama po obra-zima dok je izvla čila veoma star novinski članak iz dže-pa, lupivši njime o sto ispred Harija. - Pogledaj to! Po-gledaj tu sliku! Hari uze raspadnuto par če papira i zagleda se u po-kretnu fotografiju, požu telu od vremena; Ron se nagnu da i on vidi. Slika je pri kazivala mršavu devoj čicu od nekih petnaest godina. Nije bila lepa. Izgledala je isto-vremeno ljuto i mrzovoljno, sa gustim obrvama i izduže-nim, bledim licem. Ispod fotografije je bio natpis: Aj-lin Princ, kaiišen hogvoršske ekiie u gobkamenju. - Pa? - re če Hari pregledavši kratak članak koji je stajao uz sliku; bila je to prili čno dosadna pri ča o me- ñuškolskim takmi čenjima.

- Zvala se Ajlin Princ. Princ, Hari. Oni se pogledaše i Hari shvati šta to Hermiona po-k ušava da kaže. On prasnu u smeh. -Nemašanse. , , :, -Šta? - Misliš da je ona bila Polukrvni...? Ma daj. - A, zašto da ne? Hari, u čarobnja čkom svetu nema pravih prin čeva! To je ili nadimak, izmišljena titula koju je neko sam sebi na denuo, ili bi mogao da bude njiho-vo prezime, zar ne? Ne, saslušaj me! Ako je, recimo, njen otac bio čarobnjak čije je prezime bilo „Princ", a majka Normalka, onda bi ona bila „Polukrvni Princ"! - Aha, baš genijalno, Hermiona... - Ali je tako! Možda se ponosila što je upola Prin c! - Slušaj, Hermiona, znam da nije u pitanju devoj čica. Prosto znam. - Istina je da ti ne veruješ da bi devoj čica bila do-voljno pametna - re če Hermiona ljutito. - Kako bih mogao da provedem pet godina c tobom, a da ne mislim da su devoj čice pametne? - re če Hari pogo ñen time. - Stvar je u na činu na koji piše. Prosto znam da je Princ muško, mogu da prepoznam. Ova devoj čica nema ni-kakve veze c tim. Uostalom, odakle ti ovo? - Iz biblioteke - re če Hermiona, predviljivo. - Ta-mo ima cela zbirka st arih Proroka. E, na ja ću da saznam što više mogu o Ajlin Princ. - Lepo se provedi - re če Hari razdražljivo. - I ho ću - uzvrati Hermiona. - A prvo mesto vde ću da pogledam - viknu mu ona dok je prilazila rupi iza por-treta - jesu spisi o starim nagradama za napitke! Džoan K. Rouling Hari se na trenutak mrštio za njom, a zatim nastavi da osmatra sve mra čnije nebo. - Nikada nije prebolela to što si bio bolji od nje u napicima - re če Ron vra ćaju ći se svom primerku Hiljadu magi čnš biljaka u gljiva. - Ti ne misliš da sam lud što želim tu knjigu nazad , zar ne? „ - Naravno da ne - re če Ron robusno. - Bio je genije, taj Princ. Uostalom ... bez njegovog saveta o bezoarima... - on zna čajno pre ñe prstom sebi preko grla - ja ne bih ni bio ovde da pri čam o tome, zar ne? Mislim, ne kažem da je ona čin koju si bacio na Melfoja dobra... - Ni ja - brzo će Hari. - Ali je brzo ozdravio, je li tako? Za tili čas je opet bio na nogama. - Aha - re če Hari; ovo je bilo potpuno ta čno, iako ga je savest svejedno pekla. - Zahvaljuju ći Snejpu... - Ti još imaš kaznenu nastavu kod Snejpa sad u subo - tu? - nastavi Ron. - Da, i naredne subote, i one tamo - uzdahnu Hari. - A sada je po čeo da nagoveštava da, ako ne završim sa svim kutijama do kraja ovog polugodišta, možemo da nastavi-mo i idu će godine. Te kaznene nastave su ga pogotovu nervirale jer su se poklapale sa ve ć ograni čenim vremenom koje je mogao da provodi sa Cini. I z aista, često se pitao da li Snejp to možda zna, jer bi svaki put zadržao Harija sve duže i duže, usput dobacuju ći zlobne komentare kako će Hari morati da propusti lepo vreme i raznorazne mogu ćnosti koje ono pruža. Harija iz ovog gorkog prise ćanja prenu dolazak Dži-mija Piksa, koji se stvorio kraj njega, drže ći svitak per-gamenta. Hari Pošer u Polukrvni Princ 525 - Hvala, Džimi... hej, od Dambldora je! - re če Hari uz-bu ñeno, odvijaju ći pergament i čitaju ći ga. - Ho će da do- ñem kod njega u kancelariju što je brže moguće! Oni razmeniše poglede. - Bokca mu - prošaputa Ron. - Ne misliš da je... ni je valja pronašao...? - Bolje da odem i proverim, zar ne? - re če Hari sko čivši.

Izjurio je iz dnevnog boravka i krenuo duž hodnika na sedmom spratu što je brže mogao. ne susrevši nikoga izuzev Pivsa, koji je pro leteo u suprotnom pravcu, rutin-ski ga ñaju ći Harija komadi ćima krede, glasno se kiko ću- ći kad je izbegao Harijev odbrambeni urok. Kada je Pivs nestao, u hod nicima zavlada tišina. Pošto je ostalo sa-mo petnaest minuta do zabrane izlaska, ve ćina ljudi se ve ć bila vratila u svoje dnevne boravke. A zatim Hari za ču vrisak i tresak. Stao je u mestu osluškuju ći, - Kako... se... usu ñuješ... aaaaaaa! Buka je dolazila iz obližnjeg hodnika. Hari potr ča ka njenom izvoru, sa štapi ćem na gotovs, skrenu u drugi hodnik i spazi profesorku Trilejni ispruženu po podu, glave obavijene jednim od njenih mnogobrojnih šalov a, a pokraj nje ležalo je nekoliko boca šerija, od kojih je jed-na bila razbi jena. - Profesorka... Hari požuri napred da pomogne profesorki Trilej-ni da ustane. Nekoliko svetlucavih perli upetljalo joj ce u nao čari. Ona glasno štucnu, pogladi kosu i pridiže se uz Harijevu pomo ć. - Šta se dogodilo, profesorka? - Dobro pitanje! - re če ona prodornim glasom. - Idem ti ja, razmišljaju ći o izvesnim mra čnim znamenjima koje sam primetila... 526 DžoanK. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ Ali Hari nije mnogo obra ćao pažnju na nju. Upravo je primetio še stoje: tu s a desne strane nalazila se tapise-rija sa plešu ćim trolovima, a c leve, onaj glatki, nepro bojni kameni zid koji je prikrivao... - Profesorka, da li ste vi to pokušavali da u ñete u Sobu po potrebi? - ...zlim predskazanjima koje sam bila sigurna da. .. šta? Ona se iznenada unervozi. - Soba po potrebi - ponovi Hari. - Da li ste pokuša -vali da u ñete u nju? - Ja... pa... nisam znala da u čenici znaju za... - Ne znaju svi - re če Hari. - Ali šta se dogodilo? Vrištali ste... zvu čalo je kao da ste povre ñeni... - Ja... pa - re če profesorka Trilejni odbrambeno oba-vijaju ći svoje šalove oko sebe, zure ći u njega neizmerno uveli čanim o čima. - Želela sam da... ovaj... odložim iz-vesne... pa... li čne predmete u Sobu... - I ona promrmlja nešto o „zlobnim optužbama". - Tako dakle - re če Hari spustivši pogled na bo čice šerija. - Ali niste mogli da uñete da ih sakrijete? To mu je bilo veoma čudno. Najzad, Soba se njemu otvo-rila kada je požel eo da sakrije knjigu Polukrvnog Prin- ca. - 0, ušla sam ja, i te kako - re če profesorka Trilej-ni, preko pogledavši u zid. - Ali je neko drugi ve ć bio unutra. - Neko je bio u...? Ko? - zahtevao je Hari da zna. - Ko je bio unutra? - Pojma nemam - re če profesorka Trilejni, pomalo zate čena požurivanjem u Harijevom glasu. - Ušla sam u Sobu i za čula glas, što mi se nikada nije desilo tokom svih ovih godina sakrivanja... ho ću re ći, koriš ćenja So-be. - Glas? Šta je govorio? - Ne znam da li je bilo šta govorio - re če profesor-ka Trilejni. - Samo je... vikao „jupi". -Juii Č < - Veselo - dodade ona klimaju ći glavom. Hari se zagleda u nju - Da li je glas bio muški ili ženski? . . - Kada bih morala da poga ñam, rekla bih da je m^ - re če profesorka Trilejni. - I zvu čao je sre ćno? - Veoma sre ćno - re če profesorka Trilejni ći. - Kao da je nešto proslavljao? - Zasigurno. - Aonda...? i - A onda sam ja viknula: „Ko je to tamo?"

- Niste mogli da saznate ko je ne pitaju ći? - upita je Hari pomalo iznervirano. - Unutrašnje oko - re če profesorka Trilejni dosto-janstveno, ispravljaju ći svoje šalove i mnogobrojne ni-ske svetlucavih perli - bil o je usredsre ñeno na stvari izvan svakodnevicnje glasova koji vi ču „jupi". - U redu - žurno će Hari. Ve ć je isuviše puta do sa-da slušao o Unutrašnjem oku profesorke Trilejni. - A da li je glas rekao ko je? - Ne, nije - re če ona. - Sve je postalo crno, i slede će što znam jeste da sam naglava čke bila izba čena iz Sobe! - A to niste mogli da predvidite? - re če Hari ne mo-gavši da se obuzda. - Ne, nisam, kao što rekoh, bio je mrkli... - ona z asta-de i sumnji čavo ga osmotri. - Mislim da bi najbolje bilo da to sve saopštite pr o-fesoru Dambldoru - re če Hari. - On bi trebalo da zna da Melfoj slavi... ho ću re ći, da vas je neko izbacio iz Sobe. 528 Džoan K. Rouling Ha njegovo iznena ñenje, profesorka Trilejni se na taj predlog odmah p ribra, deluju ći oholo. - Direktor mi je predo čio kako bi želeo da me što re ñe vi ña - re če ona hladno. - Ja nisam od onih koji name- ću svoje prisustvo onima koji ga ne cene. Ako je Dambldor izabrao da se ne obazire na upozorenja koj a nam karte po- kazuju... Njena koš čata ruka se iznenada sklopi oko Harijevog zgloba. - Iznova i iznova, bez obzira na to kako ih raspore - dim... I ona dramati čno izvu če kartu ispod svojih šalova. - ...gromom pogsfen toranj - prošaputa ona. - Nesre - ća. Propast. Sve je bliže... - U redu - ponovo će Hari. - Pa... i dalje mislim da bi trebalo da kaž ete Dambldoru za ovaj glas i to kako je Harao pao mrak, pa su vas izbacili iz Sobe... - Misliš? - činilo se da profesorka Trilejni raz-matra to na tre nutak, ali je Hari video da joj ce svi ña po-misao da ponovno prepri čava svoju malu avanturu. - J a sam upravo krenuo kod njega - re če Hari. - Imam sastanak c njim. Mogli bismo da odemo zajedno. - A, na u tom slu čaju... - re če profesorka Trilejni c osmehom. Ona se sagnu, pokupi svoje flašice od šerija i bez pompe ih baci u veliku plavo-belu vazu koja je staja-la u obližnjoj niši, - Nedostaješ mi na mojim časovima, Hari - re če ona setno dok su kretali zajedno. - Nikada nisi bio dobar vi-dovnjak... ali si bio di van predmet predvi ñanja... Hari joj ne odgovori. Mrzeo je da bude predmet stal -nih predskazanja nesre će profesorke Trilejni. - Bojim se - nastavi ona - da ona raga... izvin”te, onaj kentaur... ne zna ništa o kartomantiji. Pitala sam ga... kao vidovnjak vido vnjaka... da li je i on osetio daleke vi- Hari Pošer u Polukrvni Princ 529 bracije nadolaze će katastrofe? Ali činilo se da sam mu ja gotovo komi čna. Da, komi čna! Njen glas postade histeri čno prodoran i Hari omiri-sa jak zadah šerija, iako su flašice ostale iza njih. - Možda je taj konj čuo kako ljudi pri čaju da ja nisam nasledila dar moje čukun-čukunbabe. Te glasine zlobnici šire ve ć godinama. Znaš li šta ja kažem tim ljudima, Hari? Da li bi mi Dambldor dozvolio da pre dajem u ovoj velikoj školi, pružio mi toliko poverenja, da se nisam dokazala? Hari nešto nerazgovetno promrmlja. - Dobro se se ćam svog prvog razgovora sa Dambldorom - nastavi pro fesorka Trilejni grlenim tonom. - Bio je veoma impresionira n, naravno, veoma impresioniran... bila sam odsela u Veirovoj glavi, što ti ina če ne bih preporu čila... stenice, dragi moj mladi ću... ali pare su bile na izmaku. Dambldor me je u čtivo posetio u mojoj so-bi u kr čmi. Ispitivao me je... moram priznati da mi se is-prva činilo kako nije preterano prijateljski raspolo-žen

prema predskazivanju... i se ćam se da sam po čela da se ose ćam pomalo čudno, pošto toga dana nisam baš mnogo jela... ali onda... I sada je Hari po prvi put potpuno obratio pažnju, jer je znao šta se tada zbilo: profesorka Trilejni izre-kla je proro čanstvo koje je promenilo čitav tok njegovog života, proro čanstvo o njemu i Voldemoru. - ...ali nas je onda neu čtivo prekinuo Severus Snejp! -Šta? - Da, čula se neka gungula ispred vrata, i ona se otvo-riš e, a na njima je stajao onaj prosta čki kr čmar zajedno sa Snejpom, koji je blebetao nešto o to me kako je krenuo pogrešnim stepenicama, iako moram pr iznati da se meni činilo da je uhva ćen kako prisluškuje moj razgovor sa Dambldorom... v idiš, i on je tada isto tražio posao, i 530 Džoan K. Rouling bez sumnje se nadao da će čuti nešto što bi mu pomoglo! Pa, znaš, nakon toga, Dambldor je bio mnogo spremniji da mi da posao, Har i, a meni se činilo da je to bilo zbog izrazitog kontrasta izme ñu mojih sopstvenih nenametlji-vih manira i tihog talenta, nasuprot nabusitom, nepri-stojnom ml adi ću koji je bio spreman da viri kroz klju ča-onice... Hari, dušo? Ona se osvrnu preko ramena, pošto je tek sada shvat i-la da Hari više nije c njom. Zaustavio se, i sada se nala-zio nekih pet me tara iza nje. - Hari? - ponovi ona nesigurno. Možda mu je lice prebledelo, na je zvu čala tako za-brinuto i uplašeno. Hari je stajao potpuno uko čen, dok su ga talasi šoka stizali jedan za drugim, odnose ći sa so-bom sve izuzev informacije koja je toliko dug o skrivana od njega... Snejp je bio taj koji je prisluškivao proro čanstvo. Snejp je bio taj koji je Voldemoru preneo vesti o proro- čanstvu. Snejp i Piter Petigru zajedno su poslali Vol-demora u lov na Lili i Džejmsa i njihovog sina. .. Hariju sada ništa drugo više nije bilo važno. - Hari? - ponovi profesorka Trilejni. - Hari... mi- slila sam da smo zajedno krenuli kod direktora? - Ostanite ovde - re če Hari kroz utrnule usne. - Ali, dušo... treba da mu kažem da sam napadnuta u Sobi po... - Ostanite ovde! - ponovi on ljutito. Delovala je uzrujano kada je protr čao kraj nje, skre-nuvši iza ćoška u Dambldorov hodnik, gde je usamljeni gargojl čuvao stražu. Hari povika lozinku gargojlu i po-tr ča uz pokretne spiralne stepenice, preska čući po tri stepenika odjednom. Nije pokucao na Dambldorova vrata, ve ć stao da lupa iz sve snage. A smiren glas re če „U ñite", tek pošto je Hari ve ć uleteo u sobu. Hari Pošer u Polukrvni Princ 531 Feniks Fokes se osvrnu, a u njegovim bistrim crnim očima bleskao je zlatan odraz zalaska sunca. Dambldor je stajao pored prozora pos matraju ći okolinu zamka, drže- ći duga čak, crni putni ogrta č u rukama. - Pa, Hari, obe ćao sam ti da ćeš mo ći da po ñeš sa mnom. Na trenutak, Hari ga nije razumeo. Razgovor sa Tri- lejnijevom izbacio mu je iz glave sve ostalo, a um mu je po-lako kaskao. - Dapo ñem... svama...? : - Samo ako to želiš, naravno. ; -Akoja... A zatim se Hari seti zašto je isprva bio toliko že- ljan da do ñe do Dambldorove kancelarije. - Pronašli ste jedan? Pronašli ste Horkruks? t:.” - Verujem da jesam. Bes i ogor čenje borili su se sa šokom i uzbu ñenjem: nekoliko trenutaka Hari nije mogao da progovori. - Prirodno je da se bojiš - re če Dambldor. - Ne bojim se! - odmah re če Hari, i to je bilo potpu-no ta čno. Strah je bio ono što sada nimalo nije ose ćao. -Koji je to Horkruks? Gde se nalazi? - Nisam siguran koji je u pitanju... mada mislim da mo-žemo da isklju čimo zmiju... ali verujem da je sakriven u pe ćini na obali, mnogo milja odavde, pećini koju ve ć ve-oma dugo pokušavam da lociram: pe ćini u kojoj je Tom Ridl nekada terorisao dvoje dece iz svog sirotišta TOKOM njihove ekskurzije. Se ćaš se? - Da - re če Hari. - Kako je pe ćina zašti ćena?

- Ne znam: imam pretpostavke koje mogu biti potpuno pogrešne. - Dambldor je oklevao, a zatim re če: - Hari, obe ćao sam ti da možeš da po ñeš sa mnom, i ostajem pri tom obe ćanju, ali bilo bi vrlo loše od mene kada te ne bih upozorio da će ovo biti izrazito opasno. 532 Džoan K. Rouling - Idem c vama - re če Hari gotovo pre no što je Dam-bldor završio re čenicu. Klju čaju ći od besa prema Snej-pu, u njemu se tokom poslednji h nekoliko minuta udeseto-stru čila želja da u čini nešto o čajni čko i rizi čno. Iz-gleda da se to videlo na Harijevom licu, jer se Dambldor sklonio o d prozora, i pomnije pogledao u Harija, neznat-no nabravši srebrne obrve. - Šta ti se dogodil o? - Ništa - odmah slaga Hari. . - Šta te j e uznemirilo? - Nisam uznemiren. - Hari, nikada nisi bio dobar oklumens... Ta re č beše varnica koja je potpalila Harijev bes. - Snejp! - re če on veoma glasno, a Fokes nežno krik-nu iza njega. - Snejp mi se dogodio! On je rekao Voldemo-ru za proro čanstvo, bio je to on, on je prisluškivao pred vratima, Trilejnijeva mi je rekla ! Dambldorov izraz lica nije se promenio, ali Hari po misli da mu je lice malo prebledelo pod crvenim sja-jem koji je bacalo zalaz eće sunce. Jedan dug trenutak Dam-bldor nije progovarao. - Kada si to saznao? - najzad upita on. - Baš sada! - re če Hari, koji se sa velikim poteško- ćama uzdržavao da ne zaurla. A zatim, iznenada, više ni-je mogao da se obuzda. - A VI STE MU DALI DA PRE-DAJE OVDE NAKON ŠTO JE PEKAO VOLDEMORU DA NAPADNE MOJE MAMU I TATU! Ubrzano dišu ći kao da se bori c ne čim, Hari se okre-nu od Dambldora, koji još nije ni mrdnuo, i stade da kora- ča tamo-amo po kancelariji, trljaju ći zglobove rukom, iz petnih žila pokušavaju ći da se obuzda da ne po čne da lo-mi sve oko sebe. Želeo je da vi če i besni na Dambldora, ali je tako ñe želeo i da po ñe c njim da uništi Horkruks. Hteo je da mu kaže da je m atora budala kad je poverovao Hari Pošer u Polukrvni Princ 533 Snejpu, ali je bio uplašen da ga Dambldor ne će povesti sa sobom sem ako ne ovlada svojim gnevom... - Hari - re če Dambldor tiho. - Molim te da me saslu-šaš. Bilo mu je podjednako teško da prestane da šparta p o sobi, baš kao i da se uzdrži od vike. Hari zastade, grizu- ći se za usnu, i pogleda u Dambldorovo lice puno bora. - Profesor Snejp je napravio užasnu... - Nemojte mi re ći da je u pitanju greška, gospodine, prisluškivao j e pred vratima! - Molim te da me pustiš da završim. - Dambldor je s ačekao dok Hari nije osorno klimnuo glavom, a zatim produži. - Profesor Snejp j e napravio užasnu grešku. Te noći kada je čuo prvu polovinu proro čanstva profe-sorke Trilejni, još je bio u službi Lorda Voldemora. Prirodno, požurio je da ono što je čuo kaže svom gospo-daru, koga se to veoma ticalo. Ali nije znao... nij e nika-ko mogao da zna... kojeg će de čaka Voldemor od tog trenut-ka po četi da lovi, niti da će njegovi roditelji, koje će ovaj uništiti u svom ubila čkom pohodu, biti ljudi koje je profesor Snejp poznavao, da su u pitanju tvoji otac i maj-ka... Hari ispusti krik smeha bez radosti. - Mrzeo je mog oca kao što je mrzeo i Sirijusa! Zar niste primetili kako ljudi koje Snejp mrzi stalno zavr-še mrtvi, profesore? - Ne znaš koliko se profesor Snejp kajao kada je s hvatio kako je Lord Voldemor protuma čio proro čan-stvo, Hari. Verujem da je to nešto za čime najviše žali u životu, i da je to razlog zašto se vratio... - Ali on je veoma dobar oklumens, zar ne, gospodine ? - re če Hari, kome je glas drhtao od napora da održi nor-malan ton. - A zar ni je Voldemor čak i sada ube ñen da je 534 Džoan K. Rouling HariPošer u Polukrvni Princ

535 Snejp na njegovoj strani? Profesore... kako možete biti sigurni da je on na našoj strani? Dambldor nekoliko trenutaka nije govorio. Izgledao je kao da pokušava da nešto odlu či. Najzad re če: - Sigu-ran sam. U potpunosti verujem Severusu Sn ejpu. Hari duboko udahnu nekoliko puta, u pokušaju da se smiri. Nije mu uspelo. - E, na ja mu ne verujem! - re če on glasnije no pre. -Nešto muti sa Drakom Melfojem baš sada, nama pred no-som, a vi i dalje.. . - Ve ć smo pri čali o ovome, Hari - re če Dambldor, i sada je ponovo zvu čao strogo. - Rekao sam ti svoje stavo-ve. - No ćas napuštate školu, a kladim se da niste čak ni pomislili da bi Snejp i Drako mspai da odlu če da... - Da šta? - upita Dambldor podinutih obrva. - Za š ta ih ti, ta čno, sumnji čiš? - Ja... nešto smeraju! - re če Hari, a ruke mu se skupi-še u pesnice dok je to govorio. - Profesorka Trilejni upravo je bila u Sob i po potrebi pokušavaju ći da sakri-je svoje boce šerija, i čula je Melfoja kako vi če „Jupi", kako slavi! On pokušava da popravi nešto opasno tamo unutra, a ako mene pitate, najzad mu je uspelo, a vi se spre-mate da iza ñete iz škole bez... - Dosta - re če Dambldor. Rekao je to potpuno smire-no, a ipak Ha ri odmah za ćuta. Znao je da je najzad prešao neku nevidljivu granicu . - Zar misliš da sam ijedanput ostavio školu nezašti ćenu za vreme svojih odsustvova-nja ove godine? Nisam. Ve čeras, kada budem otišao, na snagu će stupiti dodatne zaštitne mere. Molim te da ne aludiraš na to kako olako shvatam be zbednost svojih u če-nika, Hari. - Nisam... - promrmlja Hari pomalo posti ñeno, ali ga Dambldor prekide. - Ne želim više da pri čam o tome. Hari pre ćuta odgovor, uplašivši se da je preterao, da je upr opastio svoju priliku da po ñe sa Dambldorom, ali Dambldor nastavi: - Da li želi š da ve čeras poñeš sa mnom? - Da - re če Hari istog časa. - Vrlo dobro, onda me pažljivo saslušaj. Dambldor s e uspravi u svoj svojoj visini. - Poveš ću te sa sobom pod jednim uslovom: da se odmah povin uješ svakoj komandi koju ti dam, i to bespogovorno. - Naravno. - Molim te da me dobro saslušaš, Hari. Mislim da ćeš morati da pratiš nare ñenja kao što su „beži", „sa-krij se" ili „vrati se". Ima m li tvoju re č? - Ja... da, naravno. • - Ako ti kažem da se sakriješ, u čini ćeš to? -Da. - Ako ti kažem da bežiš, povinova ćeš se? -Da. - Ako ti kažem da me ostaviš, i spasavaš sebe, u či-ni ćeš kao što sam ti rekao? -Ja... -Hari? Na trenutak su se gledali. - Da, gospodine. - Vrlo dobro. Onda želim da odeš po svoj nevidljivi ogrta č, na ći ćemo se u Ulaznoj dvorani kroz pet minuta. Dambldor se okrenu da pogleda kroz prozor ka vatre- nom nebu. Sunce je sada bacalo rubin-crveni sjaj duž ho-rizonta. Hari brzo iza ñe iz kancelarije i spusti se niza spiralno stepenište, Ron i Hermiona sedeli su zajedno u dnevnom boravku kada se on vratio. - Šta Dambldor želi? - odmah upita 536 DžoanK. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 537 Hermiona. - Hari, da li si dobro? - dodade ona zabr inu-to. - Dobro sam - re če Hari kratko, jure ći pored njih. Po-tr čao je uza stepenice i uleteo u spavaonicu, gde je ši-rom otvorio kov čeg i izvukao Banditovu mapu i par umo-tanih čarapa. Zatim je pojurio nazad niza stepenice i ušao u dnevni boravak, zako čivši pred Ronom i Hermio-nom, koji su i dalje sedel i, deluju ći zate čeno.

- Nemam mnogo vremena - prodahta Hari. - Dambldor m isli da sam otišao po nevidljivi ogrta č. Slušajte... On im brzo ispri ča kuda ide, i zašto. Nije zastao ni zbog Hermionini h zabrinutih uzdaha ni Ronovih brzih pitanja. Kasnije će sami mo ći da doku če finije detalje. - ...dakle, znate li šta to zna či? - završi munjevito Hari. - Dambldor no ćas neće biti tu, pa će Melfoj ima-ti dobru priliku da izvede ono što je planirao, šta god to bilo. Ne, saslušajše me! - prosikta on l jutito kada su i Ron i Hermiona pokazali znake da će da ga prekinu. -Znam da je Melfoj slavio u Sobi p o potrebi. Evo... - on gurnu Banditovu mapu Hermioni u ruke. - Morate da ga posmatrate, i njega i Snejpa. Uposlite i sve koje m ožete da okupite iz DA. Hermiona, oni kontakt-galeoni i dalje rade, zar ne? Dambldor kaže da je stavio dodatnu zašti-tu na školu, ali ako je Snejp uklju čen, on će znati šta je Dambldorova zaštita, i kako je izbe ći... ali ne će o čeki-vati da vi budete na oprezu, zar ne? - Hari... - po če Hermiona, o čiju razroga čenih od stra-ha. - Nemam vremena da se sva ñam - re če Hari odse čno, -Uzmite i ovo... - on gurnu čarape Ronu u ruke. - Hvala - re če Ron. - Ovaj... a zašto mi trebaju čara-pe? - Treba će ti ono što je umotano u njih, tu je feliks felici s. Podelite ga me ñu sobom i c Džini, tako ñe. Reci- te joj zbogom u moje ime. Bolje da krenem, Dambldor me če-ka... - Ne! - re če Hermiona, dok je Ron odmotavao malenu bo čicu zlatnog napitka, deluju ći zadivljeno. - Ne želi-mo ga, uzmi ga ti, ko zna s a čim ćeš se tamo suo čiti? - Bi ću dobro, bi ću sa Dambldorom - re če Hari. - Ho- ću da znam da ste vi ovde dobro... Ne gledaj me tako, Her-miona, vide ćemo se kasnije... I on odjuri, požurivši nazad kroz rupu u portretu k a Ulaznoj dvorani. Dambldor ga je čekao kraj ulaznih vrata od hrastovi-ne. Okrenuo se kada je Hari dojurio na najviši stepenik, teško dišu ći, dok ga je bok gadno probadao. - Molio bih te da obu češ ogrta č - re če Dambldor i sa čeka da ga Hari ogrne pre nego što je nastavio: - Vrlo dobro. Ho ćemo li po ći? Dambldor odmah krenu niz kamene stepenice, a njegov putni ogrta č jedva da je lepršao na mirnom letnjem va-zduhu. Hari požuri za njim ispod nevidljivog ogrta ča, još dah ćući i obilno se znoje ći. - Ali, profesore, šta će ljudi pomisliti kada vas vi-de kako odlazite? - u pita Hari misle ći na Melfoja i Snejpa. - Da sam krenuo u Hogsmid na pi ćence - re če Dam-bldor veselo. - Ponekad sam mušterija kod Madam Ro-zmerte, ili posetim Veirovu glavu... ili se makar tako čini. I to je dobar na čin da se sakrije ne čije pravo odre-dište. Pod okriljem sumraka oni se spustiše niz drum. Va-z duh je bio pun mirisa tople trave, jezerske vode i dima sa ognjišta iz Hagridov e kolibe. Bilo je teško povero-vati da su se zaputili u nešto opasno ili za strašuju će. - Profesore - re če Hari tiho, dok su se kapije u dnu puta nazirale p red njima - hoćemo li se irebacivaši! 538 Džoan K. Rouling - Da - re če Dambldor. - Verujem da sada umeš sam da se irebac uješ! - Da - re če Hari - ali nemam dozvolu. Mislio je da je najbolje da bude iskren. Šta ako bi sve pokvario time što bi se pojavio na stotine milja daleko od mesta gde bi tre balo da bude? - Nema veze - re če Dambldor. - Ponovo ću ti pomo ći. Oni iza ñoše kroz kapije na sumrakom osvetljenu pustu stazu koja je vodila do Hogsmida. Mrak je brzo pada o dok su hodali, i kad su stigli do Visoke ulice, ve ć je bila no ć. Svetla su sijala sa prozora iznad radnji, a kada su se pri-bližili Trima mešlama, za čuše raskalašnu viku. - ...i ostani napolju! - povika madam Rozmerta na s ilu izbacuju ći jednog ofucanog čarobnjaka. - 0, zdravo, Al-buse... baš si kasno nap olju... - Dobro ve če, Rozmerta, dobro ve če... oprosti mi, ali idem do Veirove glave... bez uvrede, ali ve čeras bi mi vi-še prijala malo mirnija atmosfera... Minut kaenije skrenuli su za ćošak u bo čnu ulicu še je znak za Veirovu glavu mal čice škripao, iako nije bi-lo vetra. Kao sušta supro tnost Trima mešlama, kr čma se činila potpuno praznom.

- Nema potrebe da ulazimo - promrmlja Dambldor osv r ćući se oko sebe. - Dok god nas niko ne vidi kako ne-stajemo... sada me uhvati za ruku, Hari. Nema potrebe da me previše čvrsto stežeš, samo ću te navoditi. Na tri: jedan... dva... tri... Hari se okrenu. Istog časa obuze ga užasan ose ćaj da ga neko gura kroz debelo gumeno crevo. Nije mogao da di-še, svaki deli ć njegovog bi ća je bio stegnut do granice neizdrživosti a onda, baš kada je mislio da će se sigur-no ugušiti, nevidljivi okovi kao da se raspukoše, i on je staja o u prohladnoj tmini, udišu ći punim plu ćima svež vazduh pun soli. 26. Pe ćina Hari je ose ćao miris soli i slušao nalet talasa. Haran, prohlad an povetarac mrsio mu je kosu dok je gledao mese činom osvetljeno more i zvezdano nebo. Stajao je na visokoj steni od tamnog kamena, dok se pod nj im voda pe-nila i komešala. On se osvrnu preko ramena. Iza njega je bila veoma visoka litica, bezdan, crn i bezli čan. Neko-liko velikih gromada kamena, kao ona na ko joj su stajali Hari i Dambldor, izgledale su kao da su se u nekom dav-nom trenutku odlomile sa litice. Bio je to sumoran, okrutan vidik, more i stene, vid ik koji nije ublažavalo nijedne drvo. nijedna travnata ili peš čana površina. - Šta misliš? - upita Dambldor. Zvu čao je kao da pi-ta Harija da li je to dobro mesto za piknik. - Ovde su dovodili decu iz sirotišta? - upita Hari, koji nije mogao da zamisli neprijatnije mesto za jedno-dnevni izlet. - Ne baš ovde - re če Dambldor. - Na pola puta duž litica iza nas nalaz i se selo. Verujem da su tu dovodili siro čad da se nadišu morskog vazduha i posmatraju tala- 540 Džoan K. Rouling se. Mislim da su samo Tom Ridl i njegove mla ñane žrtve posetili ovo mesto. Nijedan Normalac nije mogao da do-pre do ovih stena sem ako nije posebno dobar planinar, a čamci ne mogu da pri ñu liticama. Vode oko njih previše su opasne. Smatram da se Ridl spustio niza stene. Više uz pomo ć magije nego konopaca. A ca sobom je poveo dvoje dece. Verovatno da bi se nasla ñivao mu čeći ih. Mislim da je i samo putovanje do dole bilo dovoljno za to, a ti? Hari ponovo pogleda liticu i oseti žmarce. - Ali njegovo krajnje odredište... i naše... leži m alo dalje. Hodi. Dambldor pozva Harija do same ivice stene, še se na -lazio niz nazubljenih udubljenja, koja su predstavljala oslonac za noge š to vodi do stena, napola potopljenih u vodu, bliže litici. Bio je to opasan spust, i Dambldor se, donekle sputan svojom sasušenom rukom, kretao pola-ko. Niže stene bile su klizave od morske vode. Hari je ose ćao kako ga kapljice hladne slane vode udaraju no li - cu. - Lumos - re če Dambldor kada je stigao do stene naj-bliže samoj litici. Hiljade ta čkica zlatne svetlosti za-sja po tamnoj površini vod e, nekoliko stopa ispod mesta cce je on čučao. Crni zid od kamena iza njega tako ñe je bio osvetljen. - Vidiš? - re če Dambldor tiho, podigavši svoj šta-pi ć malo više. Hari vide procep u litici u kome se ko-mešala mra čna voda. - Ne će ti smetati da se malko pokvasiš? - Ne - re če Hari. - Onda skini nevidljivi ogrta č... nema više potrebe da ga nosiš... pa da zaronimo. I sa iznenadnom spretnoš ću svojstvenom mnogo mla- ñem čoveku, Dambldor skliznu niza stenu, sleti u more i po če da pliva, savršenim prsnim stilom, ka tamnom pro- Hari Pošer u Polukrvni Princ 541 cepu u steni, drže ći svetle ći štapi ć u zubima. Hari strgnu ogrta č, ugura ga u džep i krenu za njim. Voda je bila ledena. Harijeva natopljena ode ća tala-sala se oko njega vuku ći ga nadole. Duboko dušu ći vazduh koji mu je ispunjavao nozdrve oštrim miris om soli i morske trave, zapliva ka blistavoj, udaljenoj svetl osti koja je sada zalazila dublje u liticu. Procep se uskoro otvori u mra čan tunel, za koji je Ha-ri znao da će se napuniti vodom kada do ñe plima. Ljigavi zidovi bili su široki jedva pola m etra, i sijali su kao mokar katran pod promi čućim zracima svetlosti Dam-bldorovog štapi ća. Malo

dalje, Hari vide da prolaz skre će ulevo i da se proteže duboko u liticu. Nastavi da pliva za Dambldorom, dodiruju ći grube, mokre stene vr-hovima utrnulih prstiju. Zatim vide Dambldora kako se uzdiže iz vode ispred njega, dok su mu se srebna kosa i tamna odora presijavali na svetlu. Kada je H ari stigao do tog mesta, naišao je na stepenice koje vode u veliku pe ćinu. On se uzvera uz njih, dok mu je voda curila sa natopljene ode će, i iza ñe na usta-jao, leden vazduh, nekontrolisano se tresu ći. Dambldor je stajao nasred pe ćine, visoko podignutog štapi ća, i polako se okretao u mestu, ispituju ći zidove i svod. - Da, ovo je to mesto - re če Dambldor. - Otkud znate? - prošaputa Hari. - Iskusilo je magiju - re če Dambldor prosto. Hari nije mogao da oceni da li drhti od hladno će do kostiju, ili podjednako neprijatne svesti o ba čenim či-nima. Posmatrao je kako Dambldor nastavlja da se okre će u mestu, o čigledno usredsre ñen na stvari koje Hari nije mogao da vidi. - Ovo je tek pretkomora, ulazna dvorana - re če Dam-bldor nakon nekoliko trenutaka. - Moramo da se probije- 542 Džoan K. Rouling mo u unutrašnjost... sada nam na putu stoje preprek e Lor-da Volemora, a ne one koje je na činila priroda... Dambldor je prišao zidu pe ćine i stao da ga gladi vr-hovima pocrnelih prstiju, mrmljaju ći re či na čudnom je-ziku koji Hari nije razumeo. Dvaput je Dam bldor obišao pe ćinu, dodiruju ći crne stene što je više mogao, tu i ta-mo zastavši , prelaze ći prstima tamo-amo preko neke od-re ñene ta čke, sve dok najzad nije zastao, pritisnuvši ša-ku skroz uza zid. - Ovde - re če on. - Pro ći ćemo ovuda. Ulaz je sakri-ven. Hari nije pitao otkud Dambldor to zna. Nikada dosad nije video čarobnjaka da ovako procenjuje stvari, pro-stim pogledom i dodiro m; ali Hari je odavno nau čio da su eksplozije i dim češće oznaka neukosti nego stru čnosti. Dambldor se odmaknu od zida pe ćine i uperi štapi ć u stenu. Na trenutak se tu pojavi oivi čen lu čni prolaz, si-jaju ći belim sjajem, kao da se iza pukotine nalazi jako svetlo. - U-u-uspeli ste! - procedi Hari kroz cvokotave zub e, ali pre nego što je to izustio, obrisi prolaza su nesta-li, ostavljaju ći stenu golu i čvrstu kao i pre. Dambldor se osvrnu. - Hari, tako mi je žao, potpuno sam zaboravio - re če. Uperi štapi ć u Harija i istog trenutka Harijeva ode ća postade topla i suva kao da se sušila kraj rasplamsalog ognjišta. - Hvala vam - re če Hari zahvalno, ali Dambldor je ve ć ponovo usmerio svoju pažnju na čvrst kameni zid pe- ćine. Nije više pokušavao magijom ve ć je prosto stajao i napeto zurio u njega, kao da je na njemu n apisano nešto krajnje zanimljivo. Hari je stajao nepomi čno. Nije želeo da naruši Dambldorovu koncentraciju. Hari Pošer u Polukrvni Princ 543 A onda, nakon dobra dva minuta, Dambldor tiho re če: - 0, nije valjda. Tako sirovo. - Šta to, profesore? - Sve mi se čini - re če Dambldor gurnuvši nepovre- ñenu ruku u odoru, iz koje izvu če kratak srebrn nož ka-kvim je Hari imao obi čaj da secka sastojke za napitke - da moramo da platimo da bismo prošli. - Platimo? - re če Hari. - Moramo nešto da damo vra-tima? - Da - re če Dambldor. - Krv, ukoliko se grdno ne va-ram. -Krv? - Rekoh da je sirovo - re če Dambldor, koji je zvu čao prezrivo, čak i razo čarano, kao da je Voldemor ispod standarda koje je Dambldor o čekivao. - Ideja je, kao što si, siguran sam, i sam shvatio, da tvoj neprija telj, koga god pola bio, mora da sam sebe u čini slabijim ne bi li ušao. Lord Voldemor ponovo ni je u stanju da shvati da postoje mnogo gore stvari od fizi čkih povreda. - Da, ali ipak, ako ih možete izbe ći... - re če Hari, koji je u životu ve ć iskusio dovoljno bola da bi poželeo da ga ponovo os eti.

- Me ñutim, ponekad je to neizbežno - re če Dambldor zasukavši rukav odore i otkrivši nadlakticu svoje po-vre ñene ruke. - Profesore! - protestovao je Hari sjurivši se ka Dambldoru kad ovaj podiže nož. - Ja ću to da uradim, ja sam... Nije znao šta da kaže... mla ñi, zdraviji? Ali Dam-bldor se samo nasmeja. Video se srebrn blesak, a zatim crven mlaz. Površina sten e beše poprskana tamnim, svetlucavim kapljicama. - Veoma si ljubazan, Hari - re če Dambldor prešavši zatim vrhom svog štapi ća preko duboke posekotine koju 544 Džoan K. Rouling je na činio na sopstvenoj ruci, te ova istog časa zaraste, baš kao što je Snejp zale čio Melfojeve rane. - Ali tvo-ja krv vredi mnogo viš e od moje. Ah, čini se da je upali-lo, zar ne? Plamte ći srebrni obrisi luka ponovo se pojaviše na zidu, i ovaj put ne izbledeše: krvlju poprskana stena unu-tar tih obris a prosto nestade, otvaraju ći prolaz u, kako se činilo, potpunu tminu. - Po ñi za mnom - re če Dambldor i pro ñe kroz lu čni prolaz, a Hari odmah za njim, osvetljavaju ći put štapi- ćem dok je hodao. Susreše se sa jezivim prizorom: stajali su na ivici velikog crnog jezera, toliko nepreglednog da Hari nije mogao da vidi suprotnu ob alu, u pe ćini koja je bila toli-ko visoka da se i svod gubio u nedogled. Maglo vito zelen-kasto svetlo sijalo je daleko, na sredini jezera, kako se činilo. Njegov odraz bio je vidljiv u potpuno mirnoj vo~ di. Zelenkasti sjaj i svetlost iz dva štapi ća behu jedine stvari koje su probijale ina če somotsko crnilo, mada nji-hovi zraci nisu prodirali onoliko daleko koliko je Ha-ri to o čekivao. Tmina je iz nekog razloga bila guš ća od normalnog mraka. - Hajde, po ñimo - re če Dambldor tiho. - Budi veoma pažljiv da ne zakora čiš u vodu. Budi uz mene. On po ñe ivicom jezera, a Hari ga je pratio na kratkom ods tojanju. Njihovi koraci stvarali su je čeće, šljapkave zvuke po uskom kamenom obodu koji je o kruživao vodu. Išli su napred, ali se vidik nije menjao: c j edne strane grub kameni zid, c druge, neograni čeno prostranstvo glatkog, staklastog crnila, usred koga se nalazio taj mi-steriozni zelenkasti sjaj. Hariju je celo mesto, i tišina u njemu, bilo mu čno, nelagodno. - Profesore? - re če on najzad. - Mislite li da je Horkruks ovde? Hari Pošer u Polukrvni Princ 545 - 0, da - re če Dambldor. - Da, siguran sam da jeste. Pitanje je kako da do ñemo do njega? - Zar ne bismo... zar ne bismo mogli da prosto prob a-mo sa prizivaju ćom čini? - re če Hari, siguran da je u pi-tanju glup predlog, ali mnogo orniji da napusti to mesto što je pre mogu će nego što je bio spreman da prizna. - Svakako da možemo - re če Dambldor zastavši tako naglo da je Hari gotovo naleteo na njega. - Zašto ti to ne u činiš? - Ja? Pa... U redu... Hari to nije o čekivao, ali pro čisti grlo i glasno re- če, isukanog štapi ća - A ćio Horkruks! Uz zvuk nalik eksploziji, nešto veoma veliko i bled o izroni iz crne vode nekih desetak metara od njih. Pre ne-go što je Hari stiga o da vidi šta je u gatanju, ono pono-vo nestade uz veliki pljusak koji na čini krupne, duboke talase na površini glatkoj kao ogledalo. Hari od šoka posko či unazad i udari u zid. Kad se okrenuo ka Dambldo-ru, srce mu je i dalje bubnjalo. - Šta to bi? - Mislim da je u pitanju nešto što je spremno da uz -vrati ukoliko pokušamo da prosto zgrabimo Horkruks. Hari još jednom pogleda u vodu. Površina jezera po- novo je bila nalik sjajnom crnom staklu: talasi su nesta-li neobi čno brzo. Harijevo srce je, me ñutim, još bubnja-lo. - Da li ste zali da će se to dogoditi, gospodine? - Mislio sam da će se neššo dogoditi ukoliko bude-mo na činili o čigledan pokušaj da se do čepamo Horkruk-sa. To je bila veoma dobra ideja, Har i: najjednostavniji način da otkrijemo sa čim se suo čavamo.

- Ali mi ne znamo šta je ta stvar bila - re če Hari pogledavši u zloslutno mirnu vodu. Šjjjm ujj^šj* №&? ^|ttttfe •IKJ^NM^^^^^^|^^N №|.CJJ..J^|^|”^^^^E|| 546 Džoan K. Rouling - Ho ćeš re ći, šta su te sšvari bile - re če Dam-bldor. - Sumnjam da je u pitanju samo jedna. Ho ćemo li da produžimo? - Profesore? -Da,Hari? - Mislite li da ćemo morati da u ñemo u jezero? - U njega? Samo ako zbilja ne budemo imali sre će. - Ne mislite da je Horkruks na dnu? - 0, ne... mislim da je Horkruks u sredini. Dambldo r pokaza na maglovito zeleno svetlo u sredi- ni jezera. - Zna či da ćemo morati da pre ñemo preko jezera da bi-smo došli do njega? - Da, rekao bih. Hari ništa ne uzvrati. Misli su mu bile zaokupljene vodenim čudovištima, džinovskim zmijama, demonima, kelpijima i ñavolcima... - Aha - re če Dambldor, i ponovo zastade. Ovaj put Ha-ri zaista nalete na njega. Na trenutak je balansirao na ivici mra čne vode, a onda se Dambldorova nepovre ñena ruka čvrsto sklopi oko njegove nadlaktice, povukavši ga n azad. - Izvini, Hari, trebalo je da te upozorim. Molim te, primakni se uza zid; mislim da sam pronašao mesto. Hari nije imao pojma na šta Dambldor misli. Koli-ko je mogao da vidi, ovaj deo mračnog crnila bio je potpu-no nalik svim ostalim delov ima, ali se činilo da je Dam-bldor osetio da ovde ima ne čeg posebnog. Ovaj put nije prelazio rukom preko kamenog zida, ve ć kroz vazduh, kao da o čekuje da prona ñe i uhvati nešto nevidljivo. - Oho - veselo re če Dambldor nekoliko trenutaka Karanje. Njegova šaka sklopi se oko ne čega u vazduhu što Hari nije mogao da vidi. Dambldor pri ñe bliže vodi. Ha-ri je nervozno posmatrao kako vrhovi Dambldorovih c i-pela sa kop čom staju na samu ivicu kamenog oboda. Drže- Hari Pošer u Polukrvni Princ 547 ći ruku stegnutu u vazduhu, Dambldor drugom rukom po di-že štapi ć, i njegovim vrhom dodirnu svoju pesnicu. Istog časa se niotkuda pojavi debeo bakarnozeleni lanac, p rotežu ći se iz vodene dubine do Dambldorove stegnute šake. Dambldor štapi ćem dodirnu lanac, koji po če da mu klizi kroz šaku kao zmija, uvijaju ći se po tlu uza zveket koji je bu čno odjekivao me ñu kamenim zidovi-ma, izvla čeći nešto iz dubine crne vode. Hariju zastade dah kada avetinjski pramac si ćušnog čamca probi povr-šinu vode, sijaju ći zeleno kao i lanac, i stade da, malte-ne bez ikakvo g talasanja, pluta prema mestu na obali cce su stajali Hari i Dambldor. - Kako ste znali da je tu? - upita Hari zapanjeno. - Magija uvek ostavlja tragove - re če Dambldor, kada čamac uz nežan ucarac dospe do obale - ponekad veoma prepoznatljive. Ja sam u čio Toma Ridla. Poznajem njegov stil. - Da li... da li je ovaj čamac bezbedan? - 0, da, mislim da jeste. Voldemor je morao da stvo ri sredstvo kojim će pre ći preko jezera a da ne razgnevi stvorenja koja je sme stio unutra, za slu čaj da ikada pože-li da poseti ili uzme svoj Horkruks. - Zna či one stvari u vodi ne će nam ništa ako pre ñe-mo u Voldemorovom čamcu? - Moramo da se pomirimo c pretpostavkom da će, u ne-kom trenutku, oni shvatiti da mi nismo Lord Voldemor. Do sada nam je, me ñutim, dobro išlo. Dozvolili su nam da podignemo čamac. - Ali zašto su nam dozvolili? - upita Hari, koji ni -je mogao da se otrese prizora pipaka koji će se izdizati iz mra čne vode, čim se budu otisnuli od obale. - Voldemor je verovatno bio prili čno uveren da niko ne bi mogao da prona ñe čamac, izuzev veoma mo ćnog ča-robnjaka - re če Dambldor. - Mislim da je bio spreman da 548

Džoan K. Rouling rizikuje ono što, kako se njemu čini, nije nimalo vero-vatno - da će ga iko drugi prona ći, znaju ći da je napred postavio druge prepreke koje samo on ume da probije. Vi-de ćemo da li je u pravu. Hari poPleda dole u čamac. Zbilja je bio veoma mali. - Ne izgleda kao da je napravljen za dvoje ljudi. H oće li uspeti da nas obojicu ponese? Ho ćemo li biti prete-ški zajedno? Dambldor se zakikota. - Voldemora ne bi brinula težina, ve ć koli čina ma-gijske mo ći koja bi prešla preko jezera. Mislim da je na ovaj čamac ba čena čin tako da samo jedan čarobnjak može da plovi u njemu. - Alionda...? - Ne verujem da se ti ra čunaš, Hari. Maloletan si i nekvalifikovan. Voldemor nikada ne bi o čekivao da je-dan šesnaestogodišnjak do ñe ovamo: mislim da je malo verovatno da će se tvoje mo ći registrovati pored toli-kih mojih. Ove re či nisu nimalo podigle Harijev moral. Možda je Dambl dor to znao, jer dodade: - Voldemorova greška, Hari, Voldemorova gre ška... starost je budalasta i zabo-ravna kad potcenjuje mladost... e, ovog puta t i po ñi prvi i pazi da ne dodirneš vodu. Dambldor se pomeri u stranu, a Hari se polako uzve- ra u čamac. I Dambldor u ñe, namota lanac i spusti ga na pod. Zgurali su se jeda n uz drugog. Hari nije mogao da sed-ne udobno, ve ć je čučao, a kolena su mu štr čala preko ivi-ce čamca, koji odmah po če da se pomera. Nije se čulo ni-šta izuzev svilenog šuškanja pramca koji je sekao vodu. Čamac je išao bez njihove pomo ći, kao da ga neki nevi-dljiv konopac vu če ka svetlu u središtu jezera. Uskoro više nisu mog li da vide zidove pećine: kao da se nalaze na otvorenom moru, samo što n ije bilo talasa. Hari Pošer u Polukrvni Princ 549 Hari spusti pogled i vide zlatni odraz svog štapi ća kako svetluca i blešti po površini crne vode dok su prolazili. Čamac je rezbario duboke brazde po stakla-stoj površini, neravnine po mra čnom ogledalu... A onda je Hari vide, belu kao mermer, kako pluta ne -koliko centimetara ispod površine vode. - Profesore! - re če on, a njegov uplašen glas snažno odjeknu preko ti hih voda. - Hari? ; - Mislim da sam video šaku u vodi... ljudsku ša ku! - Da, siguran sam da jesi - re če Dambldor smireno. Hari se zagleda u vodu, pogledom traže ći nestalu ša- ku, dok je u grlu ose ćao blagu mu čninu. - Zna či, ona stvar koja je isko čila iz vode...? Ali Hari je dobio odgovor pre nego što je Dambldor stigao da mu uzvrati. Svetlost štapi ća pre ñe preko no-vog dela vode, pokazuju ći mu, ovaj put, mrtvog čoveka koji je ležao licem nagore, par centimetara o d površine: njegove otvorene oči bile su zamagljene, kao da su prekri-vene pau činom, dok su mu kosa i odora kovitlali oko nje-ga poput dima. - Ovde ima leševa! - re če Hari, a glas mu je zvu čao mnogo piskavije no ina če, kao da nije njegov. - Da - re če Dambldor mirno - ali još ne treba da bri-nemo o n jima. - Još ne? - ponovi Hari skrenuvši naglo pogled sa v ode da bi pogledao u Dambldora. - Dok god samo mirno plutaju ispod nas - re če Dam-bldor. - Nema razloga da se plašimo mrtvog tela, Hari, ništa više nego što se p lašimo mraka. Lord Voldemor, koji se, naravno, potajno plaši i jednog i drugog, ne bi se sa mnom složio. Ali tu on ponovo pokazuje kako mu nedo-staje mudrosti. Kad pogledamo u smrt i tminu, plašimo se nepoznatog, ni čeg više. 550 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 551 Hari ništa ne uzvrati. Nije želeo da se raspravlja, ali ga je užasavala i sama pomisao da oko njih i ispod njih plutaju leševi, za koje, štaviše, nije verovao da su bezopasni.

- Ali jedno od njih je sko čilo - re če on trude ći se da mu glas bude tih i smiren poput Dambldorovog. - Kada sam pokušao da prizovem Horkruks, leš je isko čio iz je-zera. - Da - re če Dambldor. - Kada budemo uzeli Horkruks, siguran s am da ne će biti toliko miroljubivi. Me ñutim, kao i mnoga druga stvorenja koja borave u hla dnoći i tmi-ni, oni se boje svetlosti i topline, koje ćemo prizvati sebi u pomo ć ukoliko bude potrebno. Vatra, Hari - doda-de Dambld or sa smeškom, kao odgovor na Harijev zbunjen izraz lica. - A... u redu... - brzo re če Hari. Okrenu glavu da bi po-gledao u zelenkasti sjaj prema kojem je čamac i dalje neu-moljivo plovio. Sada više nije mog ao da se pretvara da se ne plaši. Veliko crno jezero, prepun o mrtvaca... iz-gledalo mu je kao da je pre mnogo, mnogo sati susreo pro-fesorku Trilejni i dao Ronu i Hermioni feliks feli-cis... iznenada zažali što se nije lepše pozdravio sa svima njima... a Džini uopšte nije video... - Samo što nismo stigli - re če Dambldor veselo. I zaista, zelenkasti sjaj postajao je sve ve ći i ve ći, i u roku od nekoliko minuta, čamac stade, nežno udarivši u nešto što Hari isprva nije mogao da vidi, ali kada je podigao svoj osvetljeni štapi ć, vide da su stigli do ostrvca od glatke stene na samom središtu jezera. - Pazi da ne dodirneš vodu - re če ponovo Dambldor dok je Hari izlazio iz čamca. Ostrvo nije bilo ve će od Dambldorove kancelarije. Na površini pljosnato g tamnog kamena nije bilo ni čega osim izvora one zelenkaste svetlosti, koji je i zbliza si- jao mnogo jarkije. Hari zažmuri ka njemu. Isprva je pomi-slio da je u pitanju neka lampa, ali zatim vide da svetlost dolazi iz ka menog suda prili čno nalik situ-za-misli, ko-ji je bio postavljen povrh postol ja. Dambldor pri ñe sudu, a Hari krenu za njim. Stoje ći je-dan kraj drugog, pogledaše u njega. Posuda je bila puna smaragdne te čnosti koja je ispuštala fosforescentan sjaj. - Šta je to? - upita Hari tiho. - Nisam siguran - re če Dambldor. - Ali, ipak, nešto što me više brine od krvi i leševa. Dambldor zavrnu rukav odore na svojoj pocrneloj ru- ci, i ispruži vrhove izgorelih prstiju ka površini na-pitka. - Gospodine, ne, ne dodirujte...! - Ne mogu da ga dodirnem - re če Dambldor uz ovlašan smešak. - Vidiš? Ne mogu da mu pri ñem bliže od ovoga. Probaj ti. Zagledan, Hari gurnu ruku u sud i pokuša da dodirne napitak. Do čekala ga je nevidljiva barijera, koja ga je spre čavala da se približi površini na manje od tri cen-timetra. Ma koliko jako gurao, prstima je d odirivao sa-mo čvrst, nepomi čan vazduh. - Skloni mi ce c puta, Hari, molim te - re če Dam-bldor. On podiže štapi ć i po če da izvodi komplikovane po-krete iznad površine na pitka, poluglasno mrmljaju ći. Ništa se ne dogodi, sem što napitak možda malo j ače za-sja. Hari je ćutao dok je Dambldor to radio, ali posle iz-vesnog vremena, Dambldor skloni štapi ć i Hari oseti da može slobodno da govori. - Mislite da je Horkruks unutra, gospodine? - 0, da. - Dambldor se pomnije zagleda u sud. Hari vi-de naopaki odraz njegovog lica na glatkoj površini zele- 552 Džoan K. Rouling nog napitka. - Ali kako do ći do njega? Ovaj napitak se ne može dota ći rukom, ne da se razdvojiti, ukloniti ili is-crpsti, niti reag uje na čini iš čezavanja, preobražava-nja, op činjavanja, niti mu se na bilo koji na čin može pro-meniti priroda. Gotovo odsutno, Dambldor još jednom podiže štapi ć, zavrte njime po vazduhu, a zatim uhvati kristalni pehar koji se niotkuda stvor io. - Mogu samo da zaklju čim da ovaj napitak treba da se ispije. - Šta? - re če Hari. - Ne! - Da, rekao bih da je tako: samo ako ga popijem mog u da ispraznim sud i da vidim šta leži u njemu. - Ali šta ako... šta ako vas ubije?

- 0, sumnjam da je predvi ñeno da to u čini - re če Dam-bldor olako. - Lord Voldemor ne bi želeo da ubije osobu koja stigne do ovog ostrva. Hari nije mogao da poveruje u to. Da li je to opet ona ista Dabldorova sumanuta odlu čnost da u svima vidi sa-mo dobro? - Gospodine - re če Hari trude ći se da mu glas bude u granicama normalnog - gospodine, ipak pri čamo o Volde-moru... - Izvini, Hari; trebalo je da kažem da ne bi želeo da odmah ubije osobu koja stigne do ovog ostrva - ispravi se Dambldor. - Žele o bi da je ostavi u životu dovoljno du-go da otkrije kako je uspela da probije sve njegove odbram-bene mere i, najvažnije od svega, zašto se toliko nameri-la d a isprazni sud. Ne zaboravi da Lord Voldemor misli da samo on zna za svoje Hork rukse. Hari ponovo zausti da nešto kaže, ali ovaj put Dam- bldor podiže ruku, zahtevaju ći tišinu, neznatno se mr-šte ći ka smarašnoj te čnosti, o čigledno napregnuto raz-mišljaju ći. Hari Pošer u Polukrvni Princ 553 - Bez sumnje - najzad on progovori - ovaj napitak d e-luje na na čin koji će me spre čiti da uzmem Horkruks. Mo-žda će me paralizovati, naterati da zaboravim zbog čega sam došao ovamo, izazvati tako jak bol da mi od vrati pa-žnju, ili da me imobiliše na neki drugi na čin. Ukoliko je to slu čaj, Hari, tvoj posao bi će da se postaraš da na-stavim da pijem, makar morao da m i sipaš napitak u usta koja se opiru. Razumeš? Pogledi im se susretoše preko kamenog suda; oba ble -da lica behu osvetljena tom čudnom, zelenom svetloš ću. Hari nije progovarao. Da li je zato pozvan da po ñe, da bi na silu mogao da napoji Dambldora napitkom ko ji može da mu nanese neizdrživ bol? - Se ćaš se - re če Dambldor - uslova pod kojima sam te poveo sa sobo m? Hari je oklevao, gledaju ći u plave o či koje su postale zelene pri odsjaju svetlosti iz posude. - Ali šta ako...? - Zakleo si se, zar ne, da ćeš poslušati svako nare- ñenje koje ti budem dao? - Da, ali... - Upozorio sam te da može biti opasnosti, zar nisam ? - Da - re če Hari - ali... - Pa, onda - re če Dambldor, ponovo zasukavši rukave i podigavši pra zan pehar - imaš moje nare ñenje. - Zašto da ja ne popijem napitak umesto vas? - upit a Hari o čajno. - Zato što sam ja mnogo stariji, mnogo pametniji, i mnogo manje vredan - re če Dambldor. - Jednom za svagda, Hari, da li mi daješ re č da ćeš u činiti sve što je u tvo-joj mo ći da me nateraš da nastavim da pijem? - Zar ne bi mog....? - Da li mi je daješ? -Ali... 554 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 555 - Tvoju re č, Hari. - Ja... pa dobro, ali... Pre no što je Hari stigao da nastavi da se buni, Da m-bldor spusti kristalni pehar u napitak. Na deli ć sekun-de Hari se ponadao da peharom ne će moći da dodirne na-pitak, ali kristal, za razliku od svega dosad, utonu u te č-nost kao od šale. Kad se čaša ispušla do vrha, Dam-bldor je prinese ustima. - U tvoje dobro zdravlje, Hari. I iskapi pehar. Hari je užasnut posmatrao, drže ći se za rub kamenog suca tolikom silinom da mu vrhovi pr-stiju utrnuše. - Profesore? - re če on zabrinuto kad Dambldor spu-sti prazan pehar. - Kako se ose ćate? Dambldor odmahnu glavom, sklopivši o či. Hari se pitao da li ose ća bol. Dambldor naslepo gurnu čašu na-zad u sud, napuni je, i ponovo iskapi. Dambldor je u tišini popio tri pehara puna napitka. A onda, dok je ispijao četvrti, zatetura se i pade napred na kameni sud. O či su mu i dalje bile sklopljene, a teško je disao. - Profesore Dambldore? - re če Hari c nervozom u glasu. - Da li me čujete?

Dambldor mu ne odgovori. Lice mu se trzalo kao da j e duboko usnuo, ali pri tom sanja užasan san. Stisak njego-ve ruke oko pehara p opusti. Napitak samo što se nije prosuo iz njega. Hari posegnu napred i zgrabi kristalnu čašu, pridržavši je. - Profesore, da li me čujete? - ponovi on glasno, a glas mu je odjekivao pećinom. Dambldor stade da dah će, a zatim progovori glasom koji Hari nije prepozna o, jer nikada nije čuo Dambldora ovoliko uplašenog. - Ne želim... ne teraj me... Hari se zagleda u prebledelo lice koje je tako dobr o poznavao, u kukasti nos i polumese časte nao čari, ne zna-ju ći šta da radi. - ...ne prija... ho ću da prestanem... - jecao je Dambldor. - Vi... ne možete da prestanete, profesore - re če Ha-ri. - Morate da nastavite da pijete, se ćate se? Rekli ste mi da morate da nastavite da pije te. Evo... Mrze ći sebe, zgrožen onim što čini, Hari silom prinese pehar nazad ka Dambldorovim ustima i nagnu ga, tako da Dambldor is pi ostatak napitka u njemu. - Ne... - hroptao je on kada Hari ponovo spusti peh ar u sud i dopuni ga. - Ne želim... ne ću... pusti me... - U redu je, profesore - re če Hari, a ruka mu je drhta-la. - Sve je u redu, ja sam tu... - Nateraj ga da prestane, u čini da prestane - jaukao je Dambldor. - Da... da, od ovoga će da prestane - slaga Hari. On sa-su sadržaj pehara u Dambldorova otvorena usta. Dambldor vrisnu. Zvuk je odjekivao po nepreglednoj dvorani, preko mrtve crne vode. - Ne, ne, ne... ne... ne mogu... ne mogu, ne teraj me, ne ću da... - Sve je u redu, profesore, sve je u redu! - re če Hari glasno, a ruke su mu se toliko tresle da je jedva uspeo da zahvati šesti pe har napitka. Sud je sada bio poluprazan. - Ništa vam se ne doga ña, bezbedni ste, to nije stvarno, kunem se da nije stvarno... uzmite ovo, sada, popijte... I pokorno, Dambldor iopi, kao da mu je Hari ponudio protivotrov, ali nakon što je iskapio pehar, on pade na kolena nekontrolisano se tresu ći. - Za sve sam ja kriv, ja sam kriv - jecao je on - m olim te u čini da prestane, znam da sam pogrešio, o, molim te, daj da prestane i više nikada, nikada ne ću... 556 Džoan K. Rouling - Ovo će u činiti da prestane, profesore - re če Hari, dok mu je glas pucao kada je sipao sedmu čašu napitka u Dambldorova usta. Dambldor se skupio kao da je okružen nevidljivim mu čiteljima. Njegova mlataraju ća ruka umalo nije obori-la dopunjeni pehar iz Harij evih drhtavih ruku dok je pla-kao: - Nemojte da ih povredite, nemojte da ih povredite, molim vas, molim vas, ja sam kriv, povredite mene umesto njih. .. - Evo, popijte ovo, popijte ovo, i bi će vam dobro - re- če Hari o čajno, i Dambldor ga ponovo posluša, otvoriv-ši usta iako je o či i dalje držao čvrsto sklopljene, tre-su ći se od glave do pete. I pade ni čice, ponovo vrište ći, lupaju ći pesnicama o tlo, dok je Hari punio deveti pehar. - Molim te, molim te, molim te, nemoj... ne to, ne to, u čini ćusve... - Samo pijte, profesore, samo pijte... Dambldor je pio kao dete koje umire od že ñi, ali ka-da je završio, opet stade da vi če kao da mu utroba gori. - Ne više, molim te, ne više... Hari zahvati deseti pehar pun napitka i oseti kako kristal grebe po dnu kamenog suda. - Samo što nismo završili, profesore, popijte ovo, popijte... On pridrža Dambldora za ramena i Dambldor ponovo is pi čašu; Hari je ponovo bio na nogama, dopunjavaju ći pehar, kada Dambldor po če da vrišti, pate ći više no ikada: - Ho ću da umem! Ho ću da umrem! U čini da presta-ne, u čini da prestane, hoću da umrem! - Popujte ovo, profesore, popijte ovo... Dambldor p opi, i tek što je zaršio, povika: - UBIJ ME! Hari Pošer u Polukrvni Princ

557 - Ova... ova će vas ubiti! - dahtao je Hari. - Samo po-pijte ovo. .. bi će gotovo... sve će biti gotovo! Dambldor po če da pije iz pehara, iskapi i poslednju kap, a onda , uz glasan hroptaj, prevrnu se na lice. - Ne! - povika Hari, koji je ustao da ponovo dopuni pe-har; umesto toga on baci pehar u sud, polete ka Dambldo-ru i podiže ga na sv oja le ña; Dambldorove nao čari bile su nakrivljene, usta razjapljena, o či sklopljene. - Ne -re če Hari tresu ći Dambldora - ne, niste mrtvi, i sami ste rekli da ni je otrov, probudite se, probudite se... Re-nervaše! - povika on uperivši sv oj štapi ć u Dambldo-rove grudi; štapi ć blesnu crvenim sjajem, ali se ništa ne dogodi. - R enervaše... gospodine... molim vas... Dambldorovi kapci zatreptaše. Hariju srce zaigra. - Gospodine, da li ste... ? - Vode - zakrešta Dambldor. - Vode - dahtao je Hari - ...da... On sko či i zgrabi pehar koji je malo čas spuštao u ka-meni sud. Gotovo da nije primetio zlatan medaljon koji je ležao ispod njega. - Agvamenši!- povika on udarivši pehar svojim šta-i i ćem. Pehar se ispuni bistrom vodom. Hari kleknu kraj Dam bldora, pridiže mu glavu i prinese čašu njegovim usnama... ali je ona bila prazna. Damb ldor zahropta i po-če da dah će. - Ali imao sam... čekajte... Agvamenši! - re če Hari ponovo, upiru ći štapi ćem u pehar. Ponovo, na tren, bi-stra voda zasja u njemu, ali kada ju je prineo Dambldoro-vim usnama, voda ponovo nestade. - Gospodine, pokušavam, pokušavam! - re če Hari o čajno, ali nije ni mislio da Dambldor može da ga čuje, jer se ve ć izvrnuo na stranu i duboko hroptavo udisao, kao 558 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 559 da je u agoniji. - Agvamenši... agvamenši... AGVAME N- TI! Pehar se ponovo punio i praznio. A Dambldor je sve više gubio dah. Uspani čenog uma, Hari je instinktivno znao koji je jedini na čin da do ñe do vode, jer je Voldemor to tako isplanirao... On se baci preko ivice kamena i uroni pehar u jezer o, napunivši ga do vrha ledenom vodom koja nije nestajala. - Gospodine... evo! - povika Hari i nagrnuvši napre d on trapavo proli vodu po Dambldorovom licu. Bilo je to najbolje što je mogao da u čini, jer ledena jeza koju oseti po ruci koja nije držala pehar nije poti-cala od dodira vod e. Ljigava bela šaka zgrabila ga je za zglob, a stvorenje kome je ona pripadala p olako ga je vu-klo nazad preko stene. Površina jezera više nije bila glatka kao ogledalo. Uzburkala se, i kud god da pogleda, iz mra čne vode izranjale su bele glave i šake, muškarci, žene i deca sa upalim, obnevidelim o čima kretali su se ka steni: iz crne vode izdizala se vojska mrtvih. - Pešrifikus šošalus! - povika Hari pokušavaju- ći da se zadrži na glatkoj, mokroj površini ostrvceta dok je upirao štapi ć u Inferijusa koji ga je zgrabio za ruku: ovaj ga pusti, padaju ći unazad u vodu uz pljusak. Ha-ri se podiže... Ali mnogi drugi Inferijusi ve ć su se pen-trali na stenu, grabe ći njenu klizavu površinu koš ča-tim šakama, gledaju ći ga praznim, sle ñenim o čima, vuku- ći za sobom natopljene rite, keze ći mu se svojim upalim licima. - Pešrifikus šošalus! - ponovo zagrme Hari uzmi- čući dok je mahao svojim štapi ćem kroz vazduh. Šest ili sedam mrtvaca se sruši, al i ih je mnogo više i dalje išlo ka njemu. - Ošamuši! Zarobi! Nekoliko njih se spota če, jedan ili dva behu obmotani konopcima, ali oni k oji su se pentrali na stenu iza njih prosto pre ñoše preko palih leševa. I dalje vitlaju ći po vazduhu štapi ćem, Hari povika: - Sekšumsemira! Sekšumsemira!

Ali, mada su se po njihovim mokrim prnjama i ledeno j koži pravili useci, oni nisu imali krv koju bi prolili: nastavili su da hod aju, bezose ćajni, pružaju ći skupljene šake ka njemu, i dok je on uzmicao dalje, oseti kako ga c le ña obuhvataju mršave ruke bez mesa, hladne kao smrt, i stopala mu napustiše tlo kada su ga podigli i po čeli po lako, ali sigurno data nose nazad u vodu, me je znao da ne-ma kud da pobegne, da će se udaviti, i postati još jedan mrtvi čuvar deli ća Voldemorove raspar čane duše... Ali onda, kroz tminu, buknu plamen: krvavocrven i z latan, vatreni prsten koji okruži stenu tako da se In-ferijusi, koji su tako čvrsto držali Harija, zateturaše i padoše. Nisu se usu ñivali da pro ñu kroz plamen da bi došli do vode. Oni ispustiše Harija. Udario je o zemlju, okliznuo ce o kamen i pao, odravši ruke, ali se zatim po-novo pridiže, podigavši štapi ć i gledaju ći oko sebe. Dambldor je ponovo bio na nogama, bled kao i Infe-r ijusi koji su ih okruživali, ali viši od svih njih, sa plamenom koji mu je igrao u o čima. Štapi ć je uzdigao kao baklju, iz čijeg vrha je kuljao plamen, nalik ogromnom la-su, o kružuju ći ih sve toplinom. Inferijusi su se me ñusobno sudarali, slepo pokuša-vaju ći da pobegnu vatri kojom su bili zarobljeni... Dambldor izvadi medaljon sa dna kamenog suda i spre -mi ga u odoru. Bez re či, pokaza Hariju da do ñe pokraj nje-ga. Rastrojeni plamenom, Inferijusi, i zgleda, nisu bili svesni da njihov plen beži, dok je Dambld or vodio Hari-ja nazad do čamca, a vateni prsten se pomerao c njim, oko njih, dok su ih unezvereni Inferijusi pratili do ivice jezera, gde zahvalno sk liznuše nazad u svoje crne vode. 560 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 561 Hari, koji je drhtao od glave do pete, na trenutak po-misli da Dambldor ne će biti u stanju da u ñe u čamac. Mal čice se zateturao dok je to pokušavao. Činilo se da je sbv njegov trud usredsre ñen na održavanje zaštitnog prstena vatre oko njih. Hari ga zgrabi i pomože mu da sedne. Kada su se obojica bezbedno ugurali unutra, čamac stade da se kre će nazad preko crne vode, udaljavaju ći se od stene, i dalje okružen tim vatrenim krugom, zbog kog se In ferijusi, koji su se komešali ispod njih, nisu usu ćiva-li da iza ñu na površinu. - Gospodine - dah ćući re če Hari - gospodine, zabora-vio sam... na vatru... i šli su na mene, a ja sam se uspani- čio... - Potpuno razumljivo - promrmlja Dambldor. Hari se zabrinuo kada je čuo koliko mu je glas slabašan. Stigli su do obale uz tup udarac, i Hari isko či, a za-tim se brzo okrenu ka Dambldoru, Čim je Dambldor sti-gao do obale, pustio je da mu ru ka sa štapi ćem padne. Va-treni prsten iestade, ali Inferijusi ne i zroniše pono-vo iz vode. Maleni čamac je ponovo potonuo u vodu. Zvec-kaju ći i čangrljaju ći, i njegov lanac skliznu nazad u jeze-ro. Dambldor duboko uzda hnu i nasloni se na zid pećine. - Slab sam... - re če on. - Ne brinite, gospodine - brže-bolje re če Hari, za-brinut zbog Dambldorovog izuzetnog bledila i premore-nog držanja. - Ne brini te, ja ću nas vratiti... naslonite se na mene, gospodine... I obavijaju ći Dambldorovu nepovre ñenu ruku oko svojih ramena, Hari povede direktora nazad oko jezera, podnose ći najve ći teret njegove težine. - Zaštita je... ipak... bila dobro osmišljena - re če Dambldor slabašno. - Pojedinac ne bi mogao sam da uspe... bio si veoma, veoma dobar, Hari... - Ne govorite sada - re če Hari uplašen Dambldoro-vim sve nerazgovetnijim gl asom, i stopalima koja su mu se vukla po zemlji - sa čuvajte snagu, gospodine... uskoro će-mo iza ći odavde... - Prolaz se sigurno ponovo zatvorio... moj nož... - Nema potrebe, posekao sam se na stenu - re če Hari odlu čno - samo mi recite gde... - Ovde... Hari obrisa svoju odranu podlakticu o kamen. Pošto je primio danak u krvi, lu čni prolaz se istog časa pono-vo otvori. Oni pro ñoše kroz spoljašnju pe ćinu i Hari

pomože Dambldoru da u ñe nazad u ledenu morsku vodu ko-ja je ispunila proc ep u litici. - Sve će biti u redu, gospodine - stalno je iznova po-navl jao, više zabrinut zbog Dambldorovog ćutanja nego zbog njegovog slabašnog glasa. - Samo š to nismo iza-šli... ja ću nas irebaciši obojicu nazad... ne brinite se... - Ne brinem se, Hari - re če Dambldor mal čice sna-žnijim glasom, uprkos ledenoj vodi. - C tobom sam. 27. Gromom pogo ñen toranj Kada su se ponovo našli pod zvezdanim nebom, Hari p odiže Dambldora na najbližu stenu, a zatim mu pomože da ustane. Sav natopljen i tresu ći se, i dalje nose ći Dam-bldora, Hari se više nego ikada usredsredi na s voje odre-dište: Hogsmid. Sklopivši o či, stežu ći Dambldorovu ruku što je ja če mogao, on zakora či napred u taj ose ćaj užasne stešnjenosti. Znao je da mu je uspelo i pre nego što je otvorio o či: miris soli i morski povetarac nestali su. On i Dam-bldor tresli su se i cedili se usred mra čne Visoke ulice u Hogsmidu. Na jedan užasan trenutak H arijeva mašta do čara Inferijuse koji puze ka njemu pored radnji, ali on trepnu i vide da je sve nepomi čno. Sve je bilo mirno, a tmina potpuna, izuzev neko liko uli čnih svetiljki i osvetljenih prozora na spratovima. Hari Pošer u Polukrvni Princ 563 - Uspeli smo, profesore! - prošaputa Hari c veli-k im poteško ćama. Upravo je shvatio da ga grudi strašno probadaju. - Uspeli smo ! Uzeli smo Horkruks! Dambldor se zatetura i udari o njega. Na trenutak H a- ri pomisli da je njegovo neiskustvo u irebacivanju pore- “ metilo Dambldorovu ravnotežu. A zatim vide njegov o li- ce pod dalekim svetlom uli čne lampe, ble ñe i vlažnije no ikada. - Gospodine, da li ste dobro? - Bio sam i bolje - re če Dambldor slabašno, iako su mu se uglovi usana trz ali u neznatan osmeh. - Taj napi-tak... nije bio baš doba r po zdravlje... I na Harijev užas, Dambldor pade na zemlju. - Gospodine... sve je u redu, gospodine, bi će vam dobro, ne brinite se... Očajni čki se osvrnu oko sebe traže ći pomo ć, ali mije bilo nikog na vidiku, a nije mogao da smisli ništa sem da mora odmah da odv ede Dambldora u bolni čko krilo. - Moramo da vas odvedemo do škole, gospodine... Ma- dam Pomfri... - Ne - re če Dambldor. - Profesor Snejp... on mi tre-ba... ali mislim... da ne mogu još daleko da peša čim... - U redu... slušajte, gospodine... idem da pokucam na vrata, da na ñem neko mesto gde možete da ostanete... a on-da mogu da otr čim i dovedem Madam... - Severusa - re če Dambldor jasno. - Treba mi Seve-rus... - U redu, onda Snejpa... ali ću morati sada da vas osta-vim na trenutak kako bih mogao da... Meñutim, pre nego što je Hari stigao da se pomeri, za čuo je tr čeće korake. Srce mu posko či: neko ih je video, neko je znao da im treba pomo ć... i osvrnuvši se, on spazi Madam Rozmertu kako tr či niz mra čnu ulicu ka njima, u 564 Džoan K. Rouling pufnastim papu čama sa visokim potpeticama, odevena u svilenu ku ćnu haljinu sa izvezenim zmajevima. - Videla sam vas kako se irebacuješe dok sam navla či-la zavese u spava ćoj sobi! Hvala nebesima, hvala nebesi-ma, nisam znala šta da ... ali šta nije u redu sa Albusom? Ona stade, dah ćući, i razroga čenih o čiju pogleda dole u Dambldora. - Povre ñen je - re če Hari. - Madam Rozmerta, može li da u ñe u Tri mešle dok ja odem do škole da mu dovedem pomo ć? - Ne možeš sam da ideš do tamo! Zar ne shvataš... z ar nisi vipeo...? - Ako mi pomognete da ga pridržim - re če Hari ne slušaju ći je - mislim da možemo da ga unesemo unutra... - Šta se dogodilo? - upita Dambldor. - Rozmerta, š ta nije u redu? - Mra čni... Mra čni znak, Albuse.

I ona pokaza ka nebu, u pravcu Hogvortsa. Jeza pre- plavi Harija na pomen tih re či... on se okrenu i pogleda. Bio je tu, vise ći na nebu iznad škole: plamte ća zele-na lobanja sa zmijskim jezikom, beleg koji bi Smrtožde-ri ostavili za sobo m kad god bi ušli u neku zgradu... kad god bi nekog ubili... - Kada se pojavio? - upita Dambldor bolno stegnuvši Harijevo rame dok je pokušavao da ustane. - Mora da je bilo tek pre nekoliko minuta, nije bio tu kada sam izbacila ma čku iz ku će, ali kad sam se pope-la... - Moramo odmah da se vratimo u zamak - re če Dam-bldor. - Rozmerta - i mada se mal čice teturao, činilo se da u potpunosti drži situaciju pod kontrol om - treba nam prevoz... metle... - Imam nekoliko komada iza šanka - re če ona deluju- ći veoma uplašeno. - Da li da ih donesem...? Hari Pošer u Polukrvni Princ 565 - Ne, može i Hari. Hari odmah podiže štapi ć. . - A ćio, Rozmerišne mešle. Sekundu kasnije oni za čuše glasan tresak kada se vra-ta kr čme otvoriše. Dve metle izleteše na ulicu i doju-riše pored Harija, g de se uko čiše, neznatno se lelujaju- ći u visini struka. - Rozmerta, molim te pošalji poruku u Ministarstvo - re če Dambldor dok je opkora čivao metlu najbližu nje-mu. - Može biti da niko unu tar Hogvortsa još nije pri-metio da nešto nije u redu... Hari, navuci nevi dljivi ogr-ta č. Hari izvu če ogrta č iz džepa i prebaci ga preko sebe pre no što je uzj ahao metlu. Madam Rozmerta se ve ć ote-turala nazad u svoju kr čmu kad se Hari i Dambldor oti-snuše od zemlje i poleteše. Dok su hitali ka zamku, Ha-ri iskosa pogleda u Dambldora, spreman da ga zgrabi ako slu čajno padne, ali, izgleda da je prizor Mračnog znaka delovao kao stimulans na Dambldora: nagnu o se nisko nad metlu, očiju uperenih u Mra čni znak, dok su mu se duga srebrna brada i kosa vij orili za njim kroz no ćni vazduh. I Hari pogleda ispred sebe u lobanju, i strah ga ispuni kao kakav otrovni mehur, stežu ći mu plu ća, izbacivši mu sve druge brige iz glave... Koliko dugo ih nije bilo? Da li je Ronova, Hermioni -na i Džinina sre ća ve ć istekla? Da li je neko od njih raz-log za pojavu Mr ačnog znaka iznad škole, ili možda Ne-vil, Luna ili neki drugi član DA? A ako jeste... on je bio taj koji im je rekao da patroliraju hodnicima, on je zahte-vao da napuste bezbednost svojih kreveta... ho će li opet biti odgovoran za smrt prijatelja? Dok su leteli nad mra čnom, vijugavom stazom kojom su ranije prošli, Hari začu Dambldora kako opet mrmlja nešto na nekom čudnom jeziku, nadja čavaju ći zvižduk 566 Džoan K. Rouling noćnog vetra u Harijevim ušima. Shvatio je i zašto, ka -da je osetio kako mu metla na trenutak zadrhta kada je preleteo preko gr ani čnog zida školskog zemljišta: Dambldor je skidao čini koje je sam bacio oko zamka, ka-ko bi mogli da prolete u punoj brzini. Mra čni znak je si-jao direktno iznad astronomskog tornja, najvišeg na zam-ku. Da li to zna či da je tamo neko ubijen? Dambldor je ve ć prešao stepenaste bedeme i silazio sa metle. Hari slete kraj njega nekoliko sekundi kasnije i osvrnu se oko sebe . Bedemi su bili pusti. Vrata prema spiralnom stepe-n ištu koje je vodilo u zamak behu zatvorena. Nije bilo nikakvog znaka komešanja, borbe na smrt, niti tela. - Šta to zna či? - upita Hari Dambldora, podigavši pogled ka zele noj lobanji sa zmijskim jezikom, koja je zlo-kobno svetlucala izna d njih. - Da li je to pravi Znak? Da li je neko zaista... profesore? Pri bledozelenom sjaju Znaka, Hari vide Dambldora k ako se hvata za grudi pocrnelom šakom. - Idi i probudi Severusa - re če Dambldor tiho, ali jasno. - Reci mu šta se dogodilo i dovedi ga do mene. Ne-moj da radiš ništa drugo, nemoj ni sa kim drugim da pri- čaš i nemoj da skidaš ogrta č. Ja ću te sa čekati ovde. -Ali... - Zakleo si se da ćeš me slušati, Hari... idi! Hari požuri ka vratima koja su vodila do spiralnog

stepeništa, ali samo što mu ruka uhvati gvozdenu al ku na vratima, c druge strane začu tr čeće korake. On se osvr-nu ka Dambldoru, koji mu je ge stikulirao da se povu če. Hari uzmaknu, isukavši usput štapi ć. Vrata se širom otvoriše i kroz njih neko isko či i povika: - Eksieliarmus! Harijevo telo istog časa postade nepomi čno i uko če-no, te oseti kako pada unazad uza zid Tornja, naslonjen kao Hari Pošer u Polukrvni Princ 567 nestabilna skulptura, ne mogavši ni da se pomeri ni da progovori. Nije mogo da shvati kako se to dogodilo... Eks-ielšrmus nije bil a čin za skamenjivanje... A onda, pri svetlosti Znaka, on vide kako Dambldo-r ov štapi ć leti u luku preko ivice bedema i shvati... Dambldor je bez re či imobilisao Harija, a ta sekunda, koliko mu je trebalo da izvede tu čin, koštala ga je pri-like da se odbrani. Stoje ći naslonjen na bedeme, veoma bled u licu, Dam-bldor nije pokazivao nikakve znake panike ili uznemire-nosti. Samo je pogledao u onoga koji ga je razoružao, i re-kao: - Dobro ve če, Drako. Melfoj zakora či ka njemu, brzo se osvr ćući da bi se uverio da su Dambldor i on sami. Njegov pogled pade na drugu metlu. - Ko je još ovde? - Pitanje koje bih i ja tebi mogao da postavim. Il i možda delaš sam? Pri zelenkastom sjaju Znaka, Hari vide kako se Mel- fojeve vodnjikave o či pomeraju nazad ka Dambldoru. - Ne - re če on. - Imam podršku. Ve čeras je tvoja ško-la puna Smrtoždera. - Vidi, vidi - re če Dambldor, kao da mu Melfoj poka-zuje ambiciozno u ra ñen domaći zadatak. - Zbilja veoma dobro. Pronašao si na čin da ih uvedeš u školu, jesi li? - Aha - re če Melfoj, koji je dahtao. - Tebi ispred no-sa, a da nisi ni shvatio! - Genijalno - re če Dambldor. - A ipak... oprosti mi... gde su oni sa da? Čini se kao da su te ostavili samog. - Susreli su se sa nekima iz tvoje straže. Bore se ta mo dole. Ne će dugo trajati... Ja sam krenuo u izvidnicu. Ja... imam po sao koji moram da obavim. - Pa, onda moraš da ga obaviš, dragi moj mom če - re- če Dambldor nežno. 568 Džoan K. Rouling Zavlada tajac. Hari je stajao zarobljen u sopstveno m, nevidljivom paralizovanom telu, zure ći u njih dvojicu, napregnuvši uši ne bi li čuo zvuke daleke borbe Smrto-ždera, a ispred njega, Drako Melfoj nije radi o ništa, osim što je zurio u Albusa Dambldora, koji se, nevero-vatno, smeškao. - Drako, Drako, ti nisi ubica. - Otkud znaš? - odmah će Melfoj. Činilo se da je shvatio koliko detinjasto te re či zvu- če. Hari ga vide kako crveni pod zelenom svetloš ću Mra čnog znaka. - Ne znaš za šta sam sposoban - re če Melfoj silovi-tije - ti ne znaš šta sam sve učinio! - 0, i te kako znam - re če Dambldor blago. - Umalo nisi ubio Keti Bel i Rona lda Veslija. Cele godine si, sve više o čajavaju ći, pokušavao da me ubiješ. Oprosti mi, Drako, ali bili su to bedni pokušaji... toliko bedni. da budem iskren, da sam se zapitao da li si zaista bio svim srcem iza n jih... - Bio sam svim srcem iza njih! - re če Melfoj ratobor-no. - Radio sam na tome cele godine, i no ćas... Negde u dubini zamka ispod njih, Hari za ču prigušen krik. Melfoj se ukruti i pogleda preko ramena. - Neko dobrano pruža otpor - re če Dambldor razgo-vorljivo. - Ali, prekinuo sam te, pri čao si o... da, kako si uspeo da uvedeš Smrtoždere u moju školu što sam, pri-znajem, smatrao nemogu ćim... kako si to uradio? Ali Melfoj ništa ne re če: i dalje je slušao zvuke onoga što se zbivalo dol e, i delovao paralizovan, goto-vo kao Hari. - Možda bi bilo bolje da sam nastaviš sa svojim po- slom - predloži mu Dambldor. - Šta ako je moja straža osujetila tvoju podršku? K ao što si možda ve ć shvatio, večeras se ovde nalaze i članovi Reda feniksa. A uosta- Hari Pošer u Polukrvni Princ 569

lom, nije da ti je potrebna pomo ć... ja trenutno nemam štapi ć... ne mogu da se odbranim. Melfoj je samo zurio u njega. - Tako dakle - re če Dambldor nežno kada se Melfoj nije ni pomerio nit i progovorio. - Bojiš se da delaš sve dok ti se ne pr idruže. - Ne bojim se! - zareža Melfoj, iako i dalje nije n i prstom mrdnuo da povredi Dambldora. - Ti si taj koji bi trebalo da se plaši! - Ali zašto? Ne verujem da ćeš me ubiti, Drako. Ubi-stvo nije tako lako kao što nevini misle da jeste... stoga, reci mi, dok čekamo na tvoje prijatelje... kako si ih pro-krijum čario ovde? Čini se da ti je bilo potrebno mnogo vremena da razradiš kako da to izvedeš. Melfoj je izgledao kao da suzbija želju da vikne, i li da povrati. Progutao je knedlu i nekoliko puta duboko udahnuo, pogledom str eljaju ći Dambldora, uperivši mu štapi ć direktno u srce. A onda, kao da nije mogao da se u zdrži, re če: - Morao sam da popravim onu polomljenu nestaju ću vitrinu koju niko ve ć godinama nije koristio. Onu u kojoj je Montegju nestao prošle god ine. - Aaaah. Dambldorov uzdah je napla bio hroptaj. On sklopi o či na trenutak. - To je bilo pametno... postoje dve, zar ne? - Druga je kod Bordžina u Burksa - re če Melfoj - i njih dve formiraju svojevrstan prolaz izme ñu njih. Mon-tegju mi je rekao da je, dok je bio zarobljen u hogvortskoj vitrini, bio zarobljen u li mbu, ali da je povremeno mo-gao da čuje šta se doga ña u školi, a ponekad šta se doga- ña u radnji, kao da je vitrina putovala izme ñu njih, ali niko nije mogao da ga čuje... sve dok na kraju nije uspeo da se irebaci napolje, iako još nije bio položio test. Uma-lo nije umro tom prilikom. Svi su mislili da je u pita- 570 Džoan K. Rouling nju strašno dobra pri ča, ali ja sam bio jedini koji je shvatio šta to zna či... čak ni Bordžin nije znao... ja sam taj koji je shvat io da se može u ći na Hogvorts kroz vitri-ne, ako bih uspeo da popravim o nu koja je polomljena. - Vrlo dobro - promrmlja Dambldor. - I tako su Smr- tožderi mogli da pro ñu iz Bordžina u Burksa u školu da ti pomognu... lukav pl an, veoma lukav plan... i to, baš kao što si rekao, meni ispred nosa... - Jeste - re če Melfoj, koji je na neki bizaran na čin uspeo da skupi hrabrost i utehu iz Dambldorove hvale. -Jeste, baš tako! - Ali bilo je prilika - nastavi Dambldor - zar ne, kada nisi bio siguran ho ćeš li uspeti u popravljanju vi-trine? Te si pribegavao grubim i loše promišljenim merama, kao, na primer, slanje ogrlice sa kletvom n ame-njene meni, koja bi svakako završila u pogrešnim ruka-ma... truju ći medovinu za koju je postojala tek neznatna šansa da ću je popiti... - Da, pa ipak nisi shvatio ko stoji iza svega, zar ne? -kezio se Melfoj, dok je Dambldor mal čice skliznuo niz bedeme, o čigledno gube ći snagu u nogama, a Hari se bezu-spešno borio, nemo, protiv čini koja ga je vezivala. - Zapravo, jesam - re če Dambldor. - Bio sam siguran da si ti u pitanju. - Zašto me onda nisi zaustavio? - hteo je Melfoj da zna. - Pokušao sam, Drako. Profesor Snejp držao te je na oku po mojim nare ñenjima... - On nije slušao švoja nare ñenja, obe ćao je mojoj maj- ci... - Naravno da je to ono što bi tebi rekao, Drako, al i... - On je dvostruki agent, ti glupi star če, on ne radi za tebe, ti samo misliš da je tako! Hari Pošer u Polukrvni Princ 571 - Onda se moramo složiti da se ne slažemo po tom pi -tanju, Drako. Činjenica je da ja verujem profesoru Snej-pu... - Pa, onda si pošandrcao! - iskezi se Melfoj. - Nu- dio mi je silnu pomo ć... hteo je svu slavu za sebe... hteo je da i on u čestvuje u svemu... „Šta to radiš? Da li si ti po-slao ogrlicu, to je bilo glupo, mogao s i sve da upropa-stiš..." Ali ja mu nisam rekao šta sam radio u Sobi po potrebi, sutra će se probuditi, i sve ima da bude gotovo, a on ne će više biti mil>enik Mra čnog gospodara, ne će biti ništa u pore ñenju sa mnom, ništa!

- Baš zadovoljavaju će - re če Dambldor blago. - Na-ravno, svi volimo da nam priznaju naš mukorpan trud... ali, svejedno, mora d a si imao nekog sau česnika... nekoga u Hogsmidu, nekoga ko je mogao da Keti da... da... aaaah... Dambldor ponovo sklopi o či i klimnu glavom, kao da će zaspati. - ...naravno... Rozmerta. Koliko je dugo ve ć pod kon-trolišu ćom kletvom? - Najzad si to ukapirao, je li? - rugao se Melfoj. Začu se još jedan krik ispod njih, glasniji nego pret- hodni. Melfoj se opet nervozno osvrnu preko ramena, a zatim ponovo pogleda u Dambldora, koji nastavi: - Dakle sirota Rozmerta je bila irimorana da čuči u sonstvenom toaletu i da tu ogrlicu prvom hogvortsko m učeniku koji u ñe u prostoriju bez pratnje? A otrovana medovina... pa, naravno, Rozmerta je mogla da je otruje umesto tebe pre nego što je poslala bocu Pužorogu, veruju ći da je u pita-nju moj boži ćni poklon... da, vrlo zgodno... vrlo zgodno... siro ti gospodin Fil č ne bi, naravno, ni pomislio da proveri Rozmertinu flašu... reci mi, kako si komunici-rao sa Rozmertom? Mislio sam da smo motril i na sve me-tode komunikacije u školi. 572 Džoan K. Rouling - Za čarani nov či ći - re če Melfoj kao da je primoran da nastavi da govori, i ako mu se ruka sa štapi ćem gadno tresla. - Ja sam imao jedan, a ona drugi, pa sam mogao da joj šaljem poruke... - Zar to nije tajni metod komunikacije grupe koja je sebe zvala Dambldorova armija, prošle godine? - upita Dambldor. Glas mu je bio normalno pri čljiv, ali Hari vide da je on skliznuo još nekoliko centimetar a niza zid dok je to govorio. - Da, ideju sam dobio od njih - re če Melfoj sa izopa- čenim osmehom. - A ideju da otrujem medovinu dobio sam od Blatokrvne Grendžerov e, tako ñe, čuo sam je kako u bi-blioteci pri ča o tome da Fil č ne prepoznaje napitke... - Molim te da ne koristiš tu uvredljivu re č preda mnom - re če Dambldor. Melfoj se okrutno nasmeja. - Smeta ti što kažem „Blatokrvna", a spremam se da te ubijem? - Da, smeta mi - re če Dambldor. I Hari vide kako mu stopala mal čice klize po podu dok se trudio da ostane us-pravan. - Ali što s e ti če toga da ćeš me ubiti, Drako, do sada si imao ve ć nekoliko dugih minuta. Potpuno smo sa-mi. Ja sam nemoćniji nego što si ikad mogao i da sanjaš da ćeš me zate ći, a i dalje ništa ne preduzimaš... Melfojeva usta nevoljno se iskriviše, kao da je oku -sio nešto veoma gorko. - A sada, što se ti če ove no ći - nastavi Dambldor -mal čice sam zbunjen oko toga kako se sve dogodilo... znao si da sam napustio ško lu? Pa, naravno - on odgovori na sopstveno pitanje - Rozmerta me je videla kako o dlazim, obavestila te je koriste ći tvoje genijalne nov či će, sigu-ran sam... - Tako je - re če Melfoj. - Ali je rekla da si samo oti-šao na pi će, da ćeš se vratiti... Hari Pošer u Polukrvni Princ 573 - Pa, svakako sam popio pi će... i vratio sam se... na ne-ki na čin - promrmlja Dambldor. - Pa si odlu čio da mi postaviš zamku? - Odlu čili smo da stavimo Mra čni znak iznad tornja da bismo te naterali da požuriš ovamo da vidiš ko je ubijen - re če Melfoj. - I uspelo je! - Pa... i da i ne... - re če Dambldor. - Ali da li onda treba da razumem kako niko nije ubijen? - Neko je mrtav - re če Melfoj, a glas mu se povisi za čitavu oktavu dok je to govorio. - Jedan od tvojih ljudi... ne znam ko, bil o je mra čno... prešao sam preko tela... tre-balo je da te sa čekam ovde gore kad se budeš vratio, ali ispre čili su nam se tvoji feniksaši... - Da, umeju oni to ponekad - re če Dambldor. Za čuše se glasan tresak i povici ispod njih, glasnije no ikad: zvu čalo je kao da se ljudi bore na samom spiral-nom ste peništu koje je vodilo do mesta gde su stajali Dambldor, Melfoj i H ari, a Harijevo srce je nečujno bub-njalo u njegovim nevidljivim grudima... ne ko je mrtav... Melfoj je prešao preko tela... ali ko je to? - U svakom slu čaju, preostalo nam je malo vremena -re če Dambldor. - Stoga hajde da popri čamo o tvojim op-cijama, Drako.

- Mojim opcijama! - re če Melfoj glasno. - Stojim ov-de sa štapi ćem... spremam se da te ubijem... - Dragi moj mom če, hajde da se ne pretvaramo više oko toga. Da si n ameravao da me ubiješ, u činio bi to još ka-da si me razoružao, a ne bi najpr e zapo činjao ovaj prija-tan razgovor o tome kako je šta u činjeno. - Ja nemam nikakve opcije! - re če Melfoj, i iznenada je bio bled kao i Dambldor. - Moram to da uradim! Ubi će me! Pobi će mi celu porodicu! - Razumem težinu tvog položaja - re če Dambldor. -Šta misliš, zašto te nisam suo čio c tim ranije? Zato 574 Džoać K. Rouling što sam znao da bi bio ubijen kada bi Lord Voldemor shvatio da sumnjam na tebe. Melfoj se trže na pomen imena. - Nisam se usudio da razgovaram c tobom o misiji z a koju sam znao da ti je poverena, za slu čaj da upotrebi le-gilimenciju na tebi - nastavi Dam bldor. - Ali sad najzad možemo da razgovaramo otvoreno... nije n apravljena ni-kakva šteta, nikoga nisi povredio, iako si imao veliku sre ću što su tvoje nehoti čne žrtve preživele... ja ti mo-gu pomo ći, Drako. - Ne, ne možeš - re če Melfoj, dok mu se ruka sa šta-pi ćem gadno tresla. - Niko ne može. Rekao mi je da to uradim, ili će me ubiti. Nemam izbora. - Ne može te ubiti ako si ve ć mrtav. Pre ñi na pravu stranu, Drako, i mo ći ćemo da te sakrijemo potpunije no što možeš i da zamisli š. Štaviše, mogu da pošaljem članove Reda ve čeras kod tvoje majke, da i nju sakrijemo. Niko ne b i bio iznena ñen da čuje kako si poginuo u poku-šaju da me ubiješ... Opr osti mi, ali Lord Voldemor to verovatno i o čekuje. Niti bi Smrtožderi bili iznena- ñeni da smo zarobili i ubili tvoju majku... najzad, to bi i oni sami u činili. Tvoj otac je trenutno na sigurnom u Askabanu... Kada do ñe vreme, mo ći ćemo i njega da zašti-timo... pre ñi na pravu stranu, Drako... ti nisi ubica... Melfoj se zagleda u Dambldora. - Ali ve ć sam dovde došao, zar ne? - re če on polako. - Mislili su da ću poginuti u pokušaju, ali evo me... a ti si u mojoj mo ći... ja sam onaj sa štapi ćem... ti si u mojoj milosti. - Ne, Drako - re če Dambldor tiho. - Sada je moja mi-lost bitna, a ne tvoja. Melfoj ne progovori. Usta su mu bila otvorena, a ru -ka sa štpi ćem još se tresla. Hariju se u čini da ju je mal- čice spustio... Hari Pošer u Polukrvni Princ 575 Ali iznenada se za čuše gromoviti koraci uza stepe-nice, i trenutak kas nije Melfoj bi odgurnut u stranu ka-da četvoro ljudi u crnim odorama ulete kroz vrata koja su vodila do bedema. I dalje paralizovan, netr emice zure- ći, Hari sa užasom vide četvoro stranaca: činilo se da su Smrtožderi dobili bitku dole. Zdepast čovek c čudnim nakrivljenim kezom astmati č-no se zakikota. - Dambldor sateran u ćošak! - re če on okrenuvši se krupnoj ženici koja je izgledala kao da mu je sestra, a ko-ja se veselo sm eškala. - Dambldor bez štapi ća, Dam-bldor sam! Odli čno izvedeno, Drako, odli čno izvedeno! - Dobro ve če, Amikuse - re če Dambldor smireno, kao da čoveku želi dobrodošlicu na čajanku. - A doveo si i Alektu... o čaravaju će... Žena se ljutito zakikota. - Misliš da će ti tvoje male šale pomo ći na samrti, je li? - podsmehivala se ona. - Šale? Ne, ne, ovo su maniri - uzvrati Dambldor. - U čini to - re če stranac koji je stajao najbliže Ha-riju, krupan, krakat čovek sa zamršenom sivom kosom i brkovima. čija je crna smrtožderska odora delovala ne-prijatno tesna. Govorio je na na čin kakav Hari nikad do-sad nije čuo: hrapavim lavežom od glasa. Hari je mogao da omiriše moćnu mešavinu prašine, znoja i nepogreši-vog zadaha krvi, koja je dopirala iz pravca tog tipa. Nje-gove prljave šake imale su duga čke žu ćkaste nokte. - Jesi li to ti, Fenrire? - upita Dambldor. - Tako je - prograkta ovaj. - Da li ti je drago što me vidiš, Dambldore? - Ne, ne mogu re ći da jeste... Fenrir Suri iskezi se pokazavši šiljate zube. Krv m u je tekla niz bradu, i on polako, opsceno obliza usne. - Ali znaš koliko ja volim decu, Dambldore.

576 Džoan K. Rouling - Da li treba da shvatim kako sada napadaš čak i kad nije pun mesec? To je krajnje neuobi čajeno... razvio si ta-kvu žudnju za ljudskim mesom da se ne može zadovoljiti jednom mese čno? - Tako je - re če Suri. - To te preneražava, je li, Dam-bldore? Pla ši te? - Pa, ne mogu da se pretvaram da mi nije pomalo od- vratno - re če Dambldor. - I da, pomalo sam šokiran što je Drako pozvao baš tebe , od svih ostalih, i to u školu gde borave njegovi prijatelji... - Nisam - dahtao je Melfoj. Nije gledao u Surog, či-nilo se da ne želi čak ni da ga osmotri. - Nisam znao da ćeiondo ći... - Nizašta ne bih propustio put u Hogvorts, Dambldo- re - promuklo je govorio Suri. - Ne dok god ima grla ko-ja se mogu iš čupati... ukusno, ukusno... I on podiže žuti nokat, kojim stade da čačka prednje zube, keze ći se Dambldoru. - Morao bih tebe da uzmem kao desert, Dambldore... - Ne - re če četvrti Smrtožder oštro. Imao je teško lice brutalno g izgleda. - Dobili smo nare ñenja. Drako mora to da u čini. Sada, Drako, i to brzo. Melfoj je pokazivao manje odlu čnosti nego ikad do-sad. Delovao je užasnuto dok je zurio u Dambldorovo li-ce, koje je bilo čak ble ñe i niže nego ina če, jer je još vi-še skliznuo niza zid bedema. - Ako mene pitate, taj ionako ne će još dugo - re če čo-vek sa iskrivljenim licem, pra ćen dahtavim kikotom svo-je sestre. - Vidite ga... Š ta ti se dogodilo, Dambi? - 0, slabija otpornost, sporiji refleksi, Amikuse - re če Dambldor. - Ukratko, starost... jednog dana će se to možda desiti i tebi... ako budeš imao sre će... - Šta to zna či, šta to zna či? - povika Smrtožder, iznenada postavši agresivan. - Uvek isti, je l” da, Dam- Hari Pošer u Polukrvni Princ 577 bi, pri čaš i ništa ne radiš, ništa! Ne znam čak ni za-što se Mra čni gospodar trudi da te ubije! Hajde, Drako, u čini to! Ali u taj čas se za čuše novi zvuci komešanja ispod njih, i neko povika: - Blokirali su sšeienice... Redukšo! REDUKTO! Harijevo srce zaigra: zna či ovih četvoro nisu u pot-punosti eliminisali one koji su im se suprotstavljali, ve ć su se samo probili kroz bitku do vrha tornja i, po onome što je čuo, stvorili barijeru za sobom... - Sada, Drako, brzo! - re če ljutito čovek sa brutal-nim licem. Ali Melfojeva ruka je tako gadno drhtala da jedva d a je mogao nišaniti. - Ja ću - zareža Suri krenuvši ka Dambldoru ispru-ženih r uku i iskeženih zuba. - Rekao sam ne! - povika čovek sa brutalnim izrazom lica. Zatim usledi blesak svetlosti i vukodlak beše od-ba čen c puta. Udario je u bedeme i zateturao se, deluju ći mahnito. Harijevo srce je tako jako bubnjalo da m u se či-nilo nemogu ćim da niko ne može da ga čuje kako tu stoji, zarobljen Dambldorovom čini... Kada bi samo mogao da se pomeri, mogao bi da nanišani kletv u ispod ogrta ča... - Drako. u čini to, ili se pomeri u stranu da jedan od nas... - zakrešta žena, ali baš u tom trenu vrata bedema se ponovo otvoriše i na njima stajaše Snejp, stežu ći štapi ć u ruci dok je osmatrao scenu crnim o čima, od Dambldora naslonjenog na zid, do četiri Smrtoždera, uklju čuju ći i razgnevljenog vukodlaka, i Melfoja. - Imamo problem, Snejpe - re če dežmekasti Amikus, čiji su pogled i štapi ć bili fiksirani na Dambldora - čini se da de čak nije u stanju... Ali neko drugi tako ñe izgovori Snejpovo ime, posve nežno. - Severuse... Taj zvuk uplaši Harija više od bilo čega što je is-kusio tokom cele te ve čeri. Po prvi put, Dambldor je preklinjao. Snejp ništa ne re če, ve ć kro či napred i grubo odgur-nu Melfoja c puta. Troje Smrtoždera povukoše se unazad bez re či. Čak je i vukodlak delovao zaplašeno. Snejp je na trenutak zurio u Dambldora, a na strogi m crtama njegovog lica pojaviše se odbojnost i mržnja. - Severuse... molim te... Snejp podiže štapi ć i uperi ga direktno u Dambldo-ra. - Avada kedavra! Mlaz zelene svetlosti pokulja iz vrha Snejpovog šta -pi ća i pogodi Dambldora pravo u grudi. Harijev urlik užasa ne napusti grlo. Tih i nepomi čan, bio je

prisiljen da gleda kako Dambldor biva odba čen u vazduh: na deli ć sekunde činilo se da visi ispod svetle će lobanje, a zatim polako pade naniže, poput velike krpene lutke, preko be-dema i van vidika. Hari oseti kao da je i on ba čen kroz prostor: šo se nije dogodilo... nije moglo da se dogodi... - Izlazite odavde, brzo - re če Snejp. On zgrabi Melfoja za kragnu i prisili ga da iza ñe kroz vrata pre svih. Suri i debeli brat i sestra krenuše za njima, uzbu ñeno dah ćući. Kada su nestali kroz vrata, Hari shvati da može ponovo da se kre će. Ono što ra je sa-da držalo paralizovanog uza zid nije bila magija. ve ć užas i šok. On zbaci nevidljivi ogrta č u stranu dok je Smrtožder brutalnog lica, poslednj i koji je napustio vrh tornja, nestajao kroz vrata. - Pešrifikus šošalus! Smrtožder se presamiti kao da je pogo ñen ne čim te-škim u le ña, i pade na tlo, krut kao voštana figura, ali jedva da je ucario o p od, a Hari ga ve ć presko či i potr ča niza zamra čeno stepenište. Užas je kidao Harijevo srce... morao je da do ñe do Dambldora i morao je da uhvati Snejpa... te dve stvari bi- 580 Džoan K. Rouling le su nekako povezane... mogao bi da izmeni ono što se do-godilo ako ih zadrži obojicu na istom mestu... Nemogu će da je Dambldor umro... On presko či poslednjih deset stepenika spiralnog stepeništa i stade tamo cce je sleteo, uzdignutog štapi- ća: jedva osvetljen hodnik bio je prepun prašine. Po la tavanice se urušilo a pred njim je besnela bitka, a li čak i dok je pokušavao da razazna ko ce c kim bori, čuo je taj mrski glas kako vi če: - Gošovo je, vreme je da idemo! - i video Snejpa kako nestaje iza ugla na udaljenom kraju hod-nika. Izgleda da su se on i Melfoj probili kroz bitku nep ovre ñeni. Kada je Hari jurnuo za njima, jedan od bora-ca izdvoji se iz bitke i po lete na njega: beše to vukodlak, Suri. Bio je na Hariju pre nego što je Ha ri stigao da po-digne štapi ć: on pade na le ña, prljave umršene kose pre-ko lica, i dok mu je mi ris znoja i krvi ispunjavao nozdr-ve i usta, ose ćao je vreo pohlepan dah na svome grlu... - Pešrifikus šoŠalus! Hari oseti kako Suri pada na njega. Uz neizmeran tr ud on odgurnu vukodlaka sa sebe na pod, baš kada zrak zele-ne svetlosti polete ka njemu. On se sagnu i potr ča glavom napred u borbu. Njegova stopala ugaziše u nešto gnjeca-vo i klizavo na podu i on se zatetura. Dva tela ležala s u licem nadole u barici krvi, ali nije imao vremena da to pobliže ispita. Hari je sada video crvenu kosu kako po-put plamena leti ispred njega: Džini se borila s a zdepa-stim Smrtožderom, Amikusom, koji je bacao kletvu za kletvom ka njoj, a ona ih je izbegavala. Amikus se kikotao uživaju ći u tome: - Krucio... Krucio... ne možeš doveka ilesaši, leioši... - Ošamuši! - povika Hari. Njegova kletva pogodi Amikusa u grudi: ovaj bolno z a-skvi ča kao svinja, polete i udari u suprotni zid, zatim skliznu niz njega i nes tade sa vidika iza Rona, profesor- Hari Pošer u Polukrvni Princ 581 ke Mek Gonagal i Lupina, koji su se svako ponaosob bori-li sa po jednim Smrtožderom: iza njih, Hari vide Tonks kako se bori sa ogromnim plavokosim čarobnjakom, čije su kletve letele u svim pravcima, da bi se riko šetirale o zidove oko njih, lome ći kamenje, razbijaju ći obližnje prozore... - Hari, odakle si ti došao? - viknu Džini, ali nije imao vremena da joj odgovori. On spusti glavu i potr ča napred, za dlaku izbegavši eksploziju koja je prasnula iz-nad njegove glave, sve ih zasipaju ći komadi ćima zida: Snejp ne sme da pobegne, mora da sustigne Snejpa... - Evo ti na! - povika profesorka Mek Gonagal, i Ha- ri spazi Smrtožderku, Alektu, kako beži niz hodnik sa rukama iznad glave, dok joj je brat bio za petama. Hari po-juri ka njima, ali spota če ce o nešto i slede ćeg časa je ležao preko ne čijih nogu: osvrnuvši se, vide Nevilovo bledo, okruglo li ce prislonjeno uz pod. -Nevile, dalisi...? - Dobr” sam - promrmlja Nevil drže ći se za stomak. -Hari... Snejp i M”lfoj... protr čal” ov”da...

- Znam, za njima sam! - re če Hari naciljavši c poda kletvu u pravcu ogromnog plavokosog Smrtoždera koji je izazivao najve ći haos: čovek zaurla od bola kada ga čin pogodi u lice. On se okrenu, zatetura, a zatim p ojuri za bratom i sestrom Smrtožderima. Hari se pridiže c poda i stade da tr či niz hodnik, ne mare ći za eksplozije koje su dopirale iza njega, krike drugih da se vrati, i nemi zov silueta na tlu, čiju sudbi-nujošnije znao... On skrenu za ćošak, patika klizavih od krvi. Snejp je imao ogromn u prednost... da li je mogu će da je ve ć ušao kroz vitrinu u Sobi po potrebi, ili je Red preduzeo mere da je obezbedi, spre čivši Smrtožderima odstupnicu u tom pravcu? Nije mogao da čuje ništa izuzev sopstvenog 582 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 583 lupanja stopala i bubnjanja srca dok je hitao niz s lede ći prazan hodnik, ali zatim spazi krvav otisak stopala koji je pokazivao da je barem jedan od odbeglih Smrtoždera krenuo ka ulaznim vratima... možda je So ba po potrebi zaista blokirana... On za ñe iza još jednog ćoška i kraj njega prolete kle-tva; on sko či iza oklopa koji eksplodira; video je brata i sestru Smrtoždere kako tr če niz mermerne stepenice ispred i nišane uroke ka njemu, ali su sa mo pogodili ne-koliko veštica sa perikama u portretu na me ñuspratu, koje vrište ći otr čaše u susedne slike. Dok je preskakao olupinu oklopa, Hari za ču još više povika i vriske. Či-nilo se da su se probudili i ostali stanovnici zamka... On pohita ka pre čici, nadaju ći se da će prete ći bra-ta i sestru i približiti se Snejpu i Melfoju, koji su do sada sigurno ve ć stigli do zemljišta zamka. Setivši se da presko či nestaju ći stepenik na pola puta niza skrive-ne stepenice, o n izlete iza tapiserije na dnu i potr ča niz hodnik u kojem se nalazila grupica unezverenih Haflpafovaca u pidžamama. - Hari! Čuli smo buku, a neko je rekao nešto o Mra č-nom znaku... - po če Erni Mekmilan. - Sklanjaj mi ce c puta! - povika Hari oborivši dv a de čaka u stranu dok je žurio ka me ñuspratu i ostatku mermernog stepeništa. Ulazna hras tova vrata bila su širom razvaljena; na kamenim plo čama bilo je krvavih mrlja, a nekoliko uplašenih u čenika stajalo je uza zid, jedno ili dvoje i dalje s klup čani c rukama preko lica. Džinovski grifindorski peš čanik pogodila je kletva, i rubini su još padali iz njega, uz glasan zveket, po kame-nim plo čama hodnika... Hari prelete preko Ulazne dvorane i istr ča na mra č-no zemljište. Jedva je razaznao tri siluete kako tr če preko travnjaka, zaputivši se ka kapijama, iza kojih će moći da se irebace... behu to, kako mu se u činilo, ogrom-ni plavokosi smrtožder i, malko ispred njega, Snejp i Melfoj... Hladan no ćni vazduh napao je Harijeva plu ća dok je mahnito tr čao za njima. Video je blesak svetlosti u da-ljini, koji je na trenutak osvetlio one koje je lovio. Ni-je znao šta je to bilo, ali je nastavio da tr či, još preda-leko da bi ih dobro nanišanio kletvom... Još jedan blesak, povici, povratna paljba zrakova s vetlosti i Hari shvati: Hagrid je izašao iz kolibe i po-kušava da zaustavi Smrtoždere da ne pobegnu, i mada je svakim udisajem kidao sebi plu ća, a u grudima ga probada-lo, peklo kao vatra, Hari potr ča još brže kada mu neže-ljen glasi ć u glavi re če: ne Hagrida... ne u Hagrida... Nešto silovito pogodi Harija pri dnu le ña i on pa- •de napred, licem udarivši u zemlju, a krv mu pokul ja iz obe nozdrve: znao je, još dok se okretao, sa štapi ćem na gotovs, da ga sustižu brat i sestra koje je preteka o svojom pre čicom... - ImiedimenŠa! - povika on dok se okretao, čučnuv-ši uz mra čno tle, i nekim čudom njegova kletva pogodi jedno od njih, koje se z atetura i pade, spoti čući ono dru-go. Hari sko či i nastavi da tr či za Snejpom... A sada najzad vide ogromni obris Hagrida, osvetljen svetloš ću mladog meseca, koji se iznenada pomolio iza oblaka. Plavokosi Smrt ožder je nišanio kletvu za kle-tvom na čuvara lovišta, ali Hagridova neizmerna snaga, i o čvrsnula koža koju

je nasledio od svoje džinovske majke izgleda da su ga štitili. Snejp i Melfoj pak i dalje su tr čali. Uskoro će biti iza kapije, i mo ći će da se ireba-ce... Hari prolete kraj Hagrida i njegovog protivnika, na -nišani Snejpova le ña i povika - Ošamuši! I 584 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 585 Promašio je. Zrak crvene svetlosti prozuja pored Sn ejpove glave; Snejp povika: - Beži, Drako! - I okrenu se. Sa udaljenosti od dvade setak metara, on i Hari osmo-triše jedan drugog pre nego što istovremeno podigoš e štapi će. -Kruci... Ali Snejp je parirao čin, odbacivši Harija unazad pre no što je mogao da je završi. Hari se prevrnu i pono-vo podiže na noge ka da ogromni Smrtožder iza njega po-vika: - Insendio! - Hari za ču eksploziju i razigrana na-randžasta svetlost ih sve preplavi: Hagridova ku ća je go-rela. - Feng je unutra, ti zli...! - zagrme Hagrid. - Kruc... - povika Hari po drugi put nišane ći silue-tu pred sobom, osvetljenu razigra^im plamenovima, ali Snejp opet blokira čin. Hari ga vide kako se zlobno ke-zi. - Nema vajde da bacaš neoprostive kletve, Poteru! - povika on preko zvuka komešanja plamena, Hagridovih urlika i divlja čkog kevtanja zarobljenog Fenga. - Nemaš ni petlje, ni sposobnosti... - Zarob... ~ zagrme Hari, ali Snejp odbi čin gotovo lenjim trzajem ruke. - Uzvrati mi! - zaurla Hari na njega. - Uzvrati, ti ku-kavi čki... - Kukavicom si me nazvao, je li, Poteru? - povika Snejp. - Tvoj otac me nikada ne bi napao sem ukoliko ni-je bilo četvorica na jednog, kako bi njega zvao, pitam se? - Ošamu... - Opet si osuje ćen, i bi ćeš, iznova i iznova, sve dok ne nau čiš da držiš jezik za zubima, a um zatvoren, Pote-ru! - kezio se Snejp , ponovo odbivši kletvu. - Hajde, sa-da! - povika on ogromnom Smrtožderu iza H arija. - Vre- me je da nestanemo, pre nego što se pojavi Ministar -stvo... -Imiedi... Ali pre no što je uspeo da dovrši ovaj urok, Harija pogodi neizdrživ bol: on se presamiti u travi, za ču ne-kog kako vrišti, sigurno će umreti od ove agonije, Snejp će ga mu čiti do smrti ili ludila... - Ne! - zagrme Snejp i bol prestade naglo kao što j e i otpo čeo. Hari je ležao sklup čan na tamnoj travi, ste-žu ći štapi ć i dah ćući. Negde iznad njega SnejP je vikao: - Jeste li zaboravili na naša nare ñenja? Poter pripada Mra čnom gospodaru... ostavi ćemo ga! Idite! Idite! I Hari oseti kako zemlja podrhtava pod njegovim li- cem kada se brat i sestra i ogromni Smrtožder povino-vaše tom nalogu, potr čavši ka kapiji. Hari ispusti ne-artikulisan krik besa: u tom trenutku, nije ga bilo bri-ga da li će živeti ili umreti; odgurnuvši se nazad na no-ge, on stade da s lepo tumara ka Snejpu, čoveku koga je sa-da mrzeo koliko i samog Voldemora... - SekŠum... , Snejp zamahnu štapi ćem i kletva je po ko zna koji put bila odbijena. Al i Hari je sada bio na tek nekoliko sto-pa od njega i najza d je jasno mogao da vidi Snejpov izraz lica. Više se nije zlobno cerio ili k ezio: razbuktali plamenovi sada su pokazivali lice puno besa. Sabravši svu svo ju mo ć koncentracije, Hari pomisli: - Levi... - Ne, Poteru! - zavrišta Snejp. Za ču se glasno TRAS i Hari polete unazad, ponovo iz sve snage tresnuvši o tlo, a ovaj put mu štapi ć izlete iz ruke. Morao je da čuje Hagrida kako vi če i Fenga kako zavija dok mu se Snejp približavao i gledao naniže, me je on ležao, razoružan i bespomo ćan kao što je i Dambldor bio. Snejpovo bledo lice, osvetljeno razbuktalom kolibom , beše ispunjeno 586 Coan K. Rouling mržnjom baš kao što je bilo i pre nego što je prokl eo Dambldora.

- Usu ñuješ se da koristiš moje sopstvene čini protiv mene? Ja sam taj koji ih je izmislio... ja, Polukrvni Princ! A ti bi da okreneš moje tvorevine protiv mene, kao i tvoj prljavi otac, je li? Ne bih rekao... ne! Hari sko či prema svom štapi ću. Snejp ga pogodi uro-kom i on odlete nekoliko metara dalje u mrak, izvan vidi-ka. - Ubij me, onda - prodahta Hari, koji uopšte nije o se- ćao strah, ve ć samo bes i prezir. - Ubij me kao što si i njega ubio, ti kukav ice... - NEMOJ... - vrisnu Snejp, a lice mu iznenada posta -de mahnito, neljudsko, kao da je u bolovima, kao i pas koji je kevtao i zavija o, zarobljen u goru ćoj ku ći iza njih -...DA ME ZOVEP1KUKAVICOM! I on štapi ćem zapara vazduh: Hari oseti kako ga ne-što belo i usijano, nalik bi ču, udara po licu, te polete unazad na zemlju. Svetl aci mu nagrnuše na o či i na tre-nutak mu sav dah iš čile iz tela, a zatim za ču lepet kri-la iznad sebe i nešto ogromno zakloni zvezde: Bakbik je poleteo na Snejpa, koji se zatetura unazad dok su gadkandže oštre kao brija č rasecale. Dok se Hari podizao u sede ći položaj, glave još potresene od poslednjeg sudara s a ze-mljom, on vide Snejpa kako tr či što je brže mogao, dok je ogromna zver letela za njim, krešte ći kao što je Hari nikada nije čuo da krešti... Hari se uz napor pridiže, ošamu ćeno se osvr ćući u potrazi za štapi ćem, nadaju ći se da će opet mo ći da po-juri za njima, ali dok je prstima petljao p o travi, bacaju- ći gran čice u stranu, znao je da će biti prekasno, i na-ravno, dok je pronašao svoj štapi ć i okrenuo se, video je samo hipogrifa kako kruži o ko kapije. Snejp je uspeo da se irebaci odmah iza gran ica škole. Hari Pošer u Polukrvni Princ 587 - Hagride - promrmlja Hari, i dalje van sebe, osvr ću- ći se naokolo. - HAGRIDE? On se zatetura ka zapaljenoj ku ći dok je iz plamena iz-ranjala ogromna silueta nose ći Fenga na le ñima. Ispu-stivši zahvalan usklik, Hari pade na kole na. Svaki de-li ć tela mu je drhtao, sve ga je bolelo, dok bi ga sva ki udisaj bolno probadao. - Jesi l” dobro, Hari? Je l” sve u redu? Pri čaj sa mnom, Hari... Hagridovo ogromno, čupavo lice lelujalo se pred Ha-rijem zaklanjaju ći zvezde. Hari je mogao da namiriše spaljeno drvo i pse ću dlaku; on pruži ruku i oseti Fen-govo umiruju će toplo i živo telo kako drhti kraj njega. - Dobro sam - prodahta Hari. - A ti? - Neg” šta, neg” sam dobro... treba viš” od toga da se mene dokraj či. Hagrid stavi šake Hariju ispod pazuha i podiže ga t akvom silinom da Harijeva stopala za tren napustiše tlo, pre no što ga Hagrid ponovo postavi uspravno. Morao je da vidi kako krv te če niz Hagridov obraz, iz dubo-ke rasekotine ispod njegovog oka, koje se sve brže nadima-lo. - Trebalo bi da ugasimo tvoju ku ću - re če Hari - čin je Agvamenši... - Znao sam da ide neš” tak”o - promumla Hagrid, po- diže oprljen, ruži čast kišobran na cveti će, i re če: -Agvamenši! Mlaz vode polete iz vrha kišobrana. Hari podiže ruk u sa štapi ćem, koja je bila teška kao olovo, pa i on promrmlja: - Agvamenši! - On i Hagrid nastaviše zajed-no da polivaju ku ću vodom sve dok nisu ugasili i posled-nji plamen. 588 Džoan K. Rouling - Nije tol”ko loše - re če Hagrid pun nade nekoliko minuta kasnije, gledaju ći u zadimljenu ruševinu. -Niš”a š”o Dambldor ne će moć” da popravi... Hari oseti kidaju ći bol u stomaku na pomen tog ime-na. U tišini i mir noći, obuze ga užas. - Hagride... - Baš sam veziv”o nožice nekol”cini drvobrižnika, k a” sam ih čuo kak” dolaze - re če Hagrid tužno, još zure- ći u svoju uništenu kolibu. - Bi će da su skroz-naskroz sa-goreli, sirotani maleni... - Hagride... - Ali š”a je sve to bilo, Hari? Samo sam vid”o onij e Smrtoždere kak” tr če iz pravca zamka, al” š”a je kog vra-ga Snejp tražijo s as njima? Gde je sad pa on nest”o... je l” ih i on jurio? - On... - Hari pro čisti grlo; bilo je suvo od panike i dima. - Hagride , on je ubio....

- Ubijo? - re če Hagrid glasno, zure ći odozgo u Hari-ja. - Snejp ubijo? 0 čemu ti to, Hari? - Dambldora - re če Hari. - Snejp je ubio... Dambldo-ra. Hagrid ga samo pogleda, a ono malo lica što mu je b i-lo vidljivo beše tupo, ne shvataju ći. - Š”a sa Dambldorom, Hari? - Mrtav je. Snejp ga je ubio... - Ne govori to - re če Hagrid grubo. - Snejp da ubije Dambldora... ne bu di glup, Hari. Š”a ti bi da tak” govo-riš? - Video sam kako se to dogodilo. - Nisi mog”o. - Video sam, Hagride. Hagrid odmahnu glavom. Na licu mu se ogledala neve- rica, ali pomešana sa saose ćanjem, i Hari je znao da Ha- Hari Pošer u Polukrvni Princ 589 grid misli kako je Hari pretrpeo udarac u glavu, da je zbunjen, možda zbog posledica neke kletve... - Ono š”o se sigurno zbilo jeste da je Dambldor nar e-dijo Snejpu da po ñe sas ti Smrtožderi - re če Hagrid sa-mouvereno. - Valjda mora da održi svoju varku. Čuj, ajd” da te vratimo u školu. Idemo, Hari... Hari nije pokušavao da se raspravlja ili da objašnj a-va. I dalje se nekontrolisano tresao. Hagrid će ionako uskoro i sam saznati... Kada su usmerili korake nazad ka zamku, Hari vide da je mnogo prozor a sada osvetljeno: mo-gao je jasno da zamisli prizor unutra, dok ljudi idu iz so -be u sobu, govore ći jedni drugima da su Smrtožderi ušli, kako je Znak zasjao nad Hogvortsom, kako mora da je neko ubijen... Ulazna hrastova vrata pred njima stajala su otvoren a, bacaju ći svetlost na put i travnjak. Polako, nesigurno, ljudi u ku ćnim haljinama silazili su niza stepenice, ner-vozno se osvr ćući u potrazi za nekim znakom Smrtožde-ra koji su pobegli u no ć. Harijev pogled je, me ñutim, bio fiksiran na tlo u podnožju najvišeg tornja. Zamišljao je kako vidi crno, sklup čano obli čje što leži dole u travi, iako je zaista bio predaleko da bi išta sli čno mo-gao da vidi. Me ñutim, dok je bez re či zurio u mesto gde je mislio da leži Dambldorovo t elo, vide nekoliko ljudi kako polako kre ću tamo. - Š”a to svi glede? - re če Hagrid dok su on i Hari prilazili ulazu u zamak, sa Fengom koji im se pribio što je mogao bliže uz noge . - IH”a to leži na travi? - do-dade Hagrid oštro, zaputivši se smesta ka astron om-sklom tornju, gde se okupila grupica ljudi. - Vi”iš to, Hari? Odma” u po dnožju tornja? Baš ispod Znaka... bok-ca mu... ne misliš da je neko ba čen...? Hagrid za ćuta, jer je ta misao o čigledno bila isuviše užasna da bi je naglas izgovorio. Hari je išao uz njega, 590 Coan K. Rouling ose ćaju ći bolove u licu i nogama, tamo gde su ga raznora-zn e čini poga ñale u toku poslednjih pola sata, iako je bio čudnovato izmešten iz svega toga, kao da se to desilo ne-kom drugom. Ono što je bilo stvarno i neizbežno bio je taj užasan ose ćaj stezanja u njegovim grudima... On i Hagrid kretali su se kao u snu kroz žamore ću go-milu sve do samog pro čelja, vde su zapanjeni u čenici i na-stavnici ostavili prazan prostor. Hari za ču Hagridov jecaj bola i šoka, ali ovaj nije prestao da hoda. Išao je polako napred sve dok nije do-šao do mesta me je Da mbldor ležao, i čučnuo kraj njega. Hari je znao da nema nade, još od trenutka k ada je te-losvezuju ća kletva kojom ga je Dambldor držao popusti-la, znaju ći da je to moglo da se desi samo ako je onaj koji ju je bacio bio mrtav. Ali ipak, n i čim nije bio pripre-mljen na ovaj ovde prizor njega, raširenih udova, slo-mljeno g: najve ćeg čarobnjaka od svih koje je Hari ikada sreo, ili će sresti. Dambldorove o či bile su zatvorene. Da nije bilo čud-nog ugla pod kojim su mu ležale ruke i noge, izgledao bi kao da spava. Hari pruži ruku, ispravi polumese časte nao čari na nakrivljenom nosu i svojim rukavom obrisa ka p krvi koja mu se slivala niz usta. Zatim se zagleda u mudro st aro lice i pokuša da pojmi ogromnu i nespozna-tljivu istinu: da Dambldor više nikada ne će progovori-ti c njim, da više nikada ne će moći da mu pomogne...

Maca iza Harija je žamorila. Nakon dugog, dugog vre -mena, postade svestan da kle či na ne čem tvrdom, te spusti pogled. Medaljon koji su uspeli da ukradu nekoliko sati ran i-je ispao je iz Dambldorovog džepa. Otvorio se, možda usled sile kojom je udario o tlo. I mada više nije mogao da oseti ve ći šok, užas ili tugu no što ih je ve ć ose ćao, Hari je znao, dok ga je uzimao, da nešto nije u redu... Hari Pošer u Polukrvni Princ 591 On stade da okre će medaljon u rukama. Ovaj nije bio ni izbliza velik kao medaljon kojeg se se ćao da je video u situ-za-misli, niti je na njemu bi lo ikakvih oznaka, ni traga kitnjastom slovu C koje je trebalo da predstavlja Sliterinov znak. Štaviše, u njemu se nije nalazilo ni-šta osim par četa ispresavijanog pergamenta koje je bilo stišnjeno na mesto me je trebalo da se nalazi portret. Automatski, ne razmišljaju ći o tome šta radi, Hari izvu če komadi ć pergamenta, otvori ga, i pro čita pod sve-tloš ću mnogobrojnih štapi ća koji su sada bili upaljeni iza njega: Mračnom gosiodaru Znam da ću biŠi mršav mnoso upe n&o šŠo ovo iro čišaš, ali želim qa znaš qa samja Šaj kojije oškrio Švoju šajnu. Ukrao sam iravi Horkruks u nameravam qa Za unšiŠim šŠo Upe budem MOZUO. Suočavam se sa smr ćuušdi qa ćeš, kada srešneš sebi ravnog, biši ionovo smršan. R.A.B. Hari nije znao šta ta poruka zna či, niti ga se tica-lo. Samo je jedno bilo važno: ovo nije Horkruks. Dam-bldor je oslabio sebe ispijaju ći onaj užasni napitak ni zbog čega. Hari zgužva pergament u ruci, a o či stadoše da ga peku od suza, a iza njega Feng je po čeo da zavija. 29. Feniksova tužbalica -Do ñ” vamo, Hari... -Ne. - Ne mo”š da ostaneš ovdi, Hari... hajd”, sad... -N e. Nije želeo da napusti Dambldora, nije želeo da se b ilo gde pomeri. Hagridova ruka na njegovom ramenu je drhtala. A zatim drugi g las re če: - Hajde, Hari. Mnogo manja i toplija šaka uhvati ga za ruku i povu - če ga nagore. On se povinova njenom stisku bez razmi-šljanja. Tek kada je slepo krenuo kroz gomilu, shvatio je, po tragu cvetnog mirisa, da ga Džini odvodi u z amak. Okruživali su ga nerazaznatljivi glasovi, jecaji i povi-ci koji su p arali no ć, ali Hari i Džini su išli dalje, uza stepenice do Ulazne dvorane: lic a su se lelujala po ivi-ci Harijevog vidokruga, ljudi su piljili u njega, šapu ta-li, pitali ce, a kada su se zaputili ka mermernom stepe-ništu, grifindorski rubini zasijaše na podu kao kapi krvi. - Idemo u bolni čko krilo - re če Džini. Hari Pošer u Polukrvni Princ 593 - Nisam povre ñen - re če Hari. - Nare ñenja Mek Gonagalove - re če Džini. - Svi su ta-mo, Ron i Hermiona, i Lupin i svi... U Harijevim grudima ponovo se probudi strah: zabo-r avio je na nepomi čna tela koja je ostavio za sobom. - Džini, ko je još mrtav? - Ne brini, niko od nas. - Ali Mra čni znak... Melfoj je rekao da je zakora čio preko tela... - Zakora čio je preko Bila, ali sve je u redu, živ je. Me ñutim, po tonu njenog glasa, Hari je znao da nešto nije u redu. - Da li si sigurna? - Naravno da sam sigurna... on je... malko je razbu can, ništa više. Suri ga je napao. Madam Pomfri kaže da vi-še... više ne će izgledati kao pre... - Džinin glas je malko zadrhtao. - Ne znamo zaista kakve će sve biti posledice... mislim, pošto je Suri vukodlak, ali nije u tom trenutku bio preobražen. - Ali ostali... bilo je još tela na zemlji...

- Nevil je u bolni čkom krilu, ali Madam Pomfri mi-sli da će se potpuno oporaviti, a profesor Flitvik je bio onesveš ćen, ali je u redu, samo je malko potresen. Insistirao je da ode gore da se postara z a Revenklovce. I jedan Smrtožder je mrtav, pogodila ga je ubila čka kle-tva koju je onaj ogromni plavokosi ispaljivao na sve stra-ne... Hari, da nis mo imali tvoj feliks napitak, mislim da bismo svi bili pobijeni, ali čini se da nas je sve za dlaku promašivalo... Oni do ñoše do bolni čkog krila: gurnuvši vrata, Ha-ri vide Nevila kako l eži, očigledno usnuo, u krevetu kraj vrata. Ron, Hermiona, Luna, Tonks i Lupin skupili su se oko drugog kreveta, na suprotnom kraj u bolni čkog odeljenja. Kada su za čuli da se vrata otvaraju, svi podigo- 594 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 595 še pogled. Hermiona potr ča ka Hariju i zagrli ga. I Lu-pin krenu ka njemu, deluju ći zabrinuto. - Hari, jesi li dobro? : ! , - Dobro sam... kako je Bil? Niko mu ne odgovori. Hari pogleda preko Hermioni-no g ramena i vide neprepoznatljivo lice kako leži na Bilovom jastuku, toliko gadno pokidano i rase čeno da je delovado groteskno. Madam Pomfri mu je na tapala rane nekom zelenom maš ću oštrog mirisa. Hari se setio kako je Snejp c lako ćom zacelio Melfojeve rane od Sekšum-semire svojim štapi ćem. - Zar ih ne možete popraviti nekom čini, ili tako nešto? - upita on bolni čarku. - Nijedna čin ne će delovati na ove rane - re če Madam Pomfri. - Pokušala sam sve što znam, ali nema leka za ujed vukodlaka. - Ali nije ugrizen tokom punog meseca - re če Ron, ko-ji je zurio u bratovljevo lice kao da bi nekako mogao da ga isceli pogledom. - Suri se nije preobrazio, pa Bil si-gurno ne će biti... pravi...? On neeigurno pogleda u Lupina. - Ne, ne verujem da će Bil biti iravi vukodlak - re če Lupin - ali to ne zna či da neće biti odre ñene kontami-nacije. To su uklete rane. Mala je vero vatno ća da će ika-da u potpunosti zarasti, a... a Bil bi u budu ćnosti mogao da poprimi neke vučje osobine. - Iiak, Dambldor će možda znati nešto što bi upa-lilo - re če Ron. - Gde je on? Bil se borio sa tim manija-cima po Dambldorovom nar eñenju, Dambldor mu duguje, ne može da ga ostavi u ovakvom stanju... - Rone... Dambldor je mrtav - re če Džiš. - Ne! - Lupin je mahnito gleda”o čas u Džini, čas u Ha-rija, kao da se nada da će joj Hari možda protivure čiti, ali kada to Hari ne u čini, Lupin se sru či u stolicu kraj 1 Bilovog kreveta, rukama prekrivši lice. Hari nika da nije video da je Lupin izgubio kontrolu. Ose ćao se kao da je neželjeni posmatra č ne čeg li čnog, nepristojnog. Okrenuo se i umesto njega pogledao u Rona, razmenivši nemi pogled kojim je potvrdio ono što je Džini rekla. - Kako je umro? - prošaputa Tonks. - Kako se to dog o-dilo? - Snejp ga je ubio - re če Hari. - Ja sam bio prisutan, sve sam video. Stigl i smo nazad do astronomskog tornja, jer se tamo nalazio Z nak... Dambldoru nije bilo dobro, bio je slab, ali mislim da je shvatio da je u pitanju zamka kada je čuo nečije korake kako tr če uza stepenice. U činio me je nepokretnim, nisam ništa mogao da uradim, bio sam pod nevidljivim ogrta čem... a onda je Melfoj došao kroz vrata i razoružao ga kletvom... Hermiona šakama poklopi usta, a Ron zahropta. Lu-ni ne usne zadrhtaše. - ...došli su još neki Smrtožderi... a onda Snejp.. . i Snejp je to uradio. Avadu kedavru. - Hari nije mogao da nastavi. Madam Pomfri briznu u pla č. Niko nije obratio pa-žnju na nju izuzev Džini, ko ja prošaputa: - Psst! Slušaj-te! Gutaju ći suze, Madam Pomfri prisloni prste na usta. širom razroga čenih o čiju. Negde napolju u tmini, fe-niks je zapevao, na na čin kakav Hari nikada nije čuo, po-tresnu tužbalicu zastrašuju će lepote. I Hari oseti, kao što je i pre ose ćao kada je u pitanju pesma feniksa, da se muzika nalaz i unutar njega, a ne izvan:

kao da je nje-gova sopstvena tuga magijom pretvoren a u pesmu koja je od-jekivala preko zemljišta i kroz prozore zamka. Nije znao koliko su svi zajedno stajali tu, slušaju ći zvuke sopstvenog bola, ali se činilo kao da su se tek mno-go, mnogo kasnije vrata bolni čkog krila ponovo otvori- 596 Džoan K. Rouling la, i profesorka Mek Gonagal ušla u odeljenje. Kao i svi ostali, nosilaje tragove skorašnje borbe: na licu je ima-la ogreboti ne, a odora joj je bila poderana. - Moli i Artur su na putu - re če ona, a magija muzike kao da se prekinu. Svi se prenuše kao da se bude iz tran-sa, ponovo se okre ćući da pogledaju u Bila, ili da protr-ljaju o či, zavrte glavom. - Hari, šta se dogodilo? Po Ha-gr idovoj pri či, ti si bio sa profesorom Dambldorom ka-da je... k ada se to dogodilo. On kaže da je profesor Snejp bio umešan u neku... - Snejp je ubio Dambldora - re če Hari. Ona je zurila u njega na trenutak, a zatim stade za bri-njavaju će da se zanosi. Madam Pomfri, koja se izgleda ma-lo pribrala, pritr ča, niotkuda stvorivši stolicu, koju zatim gurnu pod Mek Gonagalovu. - Snejp - ponovi Mek Gonagalova padaju ći na stolicu. - Svi smo se pitali... ali on mu je verovao... uvek... Sneji... ne mogu da pov erujem... - Snejp je bio veoma vešt oklumens - re če Lupin ne-tipi čno oštrim glasom. - Oduvek smo to znali. - Ali Dambldor se kleo da je on na našoj strani! - prošaputa Tonks. - Oduvek sam mislila da Dambldor zna nešto o Snejpu što mi ne zn amo... - Oduvek je nagoveštavao da ima neoboriv dokaz sau no veruje Snejpu - promrmlja profesorka Mek Gonagal brišu ći uglove svojih suznih o čiju maramicom obrublje-nom tartanom. - Mislim... sa Snejpovom prošloš ću... na-ravno da su se ljudi pitali... ali bi im Dambldor ekspli-citno rekao da je Snejpovo pokajanje potpuno iskreno... nije želeo da čuje ni re č protiv njega! - Voleo bih da znam šta mu je Snejp rekao da bi ga ube-dio - re če Tonks. - Ja znam - re če Hari, i svi se okrenuše da ga pogle-daju. - Snejp je Voldemoru preneo informacije zbog kojih Hari Pošer u Polukrvni Princ 597 je Voldemor krenuo na moje mamu i tatu. A onda je S nejp rekao Dambldoru kako tada nije shvatio šta radi, da mu je stvarno žao št o je to u činio, da mu je žao što su mr-tvi. - A Dambldor je poverovao u to? - re če Lupin c neve-ricom. - Dambldor je poverovao Snejpu da mu je žao što je Džejms mrtav? Snejp je mrzeo Džejmsa... - A nije mislio ni da je moja majka išta vrednija - re- če Hari - zato što je bila iz normalske porodice... „Bla-tokrvna", tako j u je zvao... Niko nije upitao Harija odakle sve ovo zna. Činilo se da su svi izgubljeni od užasnog šoka, dok pokušavaju da svare čudovišnu istinu onoga što se zbilo. - Ja sam kriva za sve - iznenada re če profesorka Mek Gonagal. Delovala je dezorijentisano, uvr ćući svoju mo-kru maramicu u rukama. - Moja krivica. J a sam poslala Filijusa da ve čeras ode po Snejpa, ja sam ga pozvala da do- ñe i da nam pomogne! Da nisam upozorila Snejpa šta se doga ña, on nikada ne bi udružio snage sa Smrtožderima. Ne verujem da je znao da su oni tu pre nego što mu je Fi-lijus rekao, mislim da nije znao da dolaze. - Nisi ti kriva, Minerva - re če Lupin odlu čno. - Svi smo želeli poja čanje, bilo nam je drago što smo mislili da je Snejp na putu da nam se pridruži... - Zna či, kada se priklju čio borbi, pridružio se Smr-tožderima? - upita Hari, koji je želeo da sazna svaki de-talj Snejpove dvoli čnosti i sramote, grozni čavo priku-pljaju ći još dokaza da ga mrzi, da se zakune na osvetu. - Ne znam kako se sve ta čno dogodilo - re če profesor-ka Mek Gonagal rastrojeno. - Sve je tako zbunjuju će... Dam-bldor nam je rekao da će napustiti školu na nekoliko cara i da bi trebalo da patroliramo hodnic ima, za svaki slu čaj... Remus, Bil i Nimfadora trebalo je da nam se pridruž e... i tako smo patrolirali. Sve je izgledalo mir- 598 Džoan K. Rouling

no. Svaki tajni prolaz koji je vodio iz škole bio j e po-kriven. Znali smo da niko ne može da doleti, na svakom ulazu u zamak sta jale su mo ćne čini. I dalje ne znam kako su Smrtožderi mogli da u ñu... - Ja znam - re če Hari, i ukratko objasni sve o paru ne-staju ćih vitrina i magijskom prolazu koji formiraju. -Ušli su kroz Sob u po potrebi. On gotovo protiv svoje volje pogleda Rona, a zatim Hermionu, koji su izgledali očajno. - Zabrljao sam, Hari - re če Ron sumorno. - Uradili smo kao što si nam i rekao : proverili smo Banditovu ma-pu i nismo mogli da na ñemo Melfoja na njoj, pa smo pomi-slili kako mora da je u Sobi po potrebi, te sm o Džini, Ne-vil i ja sišli da motrimo na nju... ali je Melfoj uspeo da pro ñe pored nas. - Izašao je iz Sobe nekih sat vremena nakon što smo po čeli da držimo stražu - re če Džini. - Bio je sam, ste-žu ći onu užasnu sasušenu ruku i... - Njegovu Ruku slave - re če Ron. - Pruža svetlost sa-mo onome ko je drži, se ćaš se? - U svakom slu čaju - nastavi Džini - mora da je prove-ravao da li je bezbedno da pusti Smrtoždere napolje, jer čim nas je video, bacio je nešto u vazduh, i sve je postalo potpuno crno... - Peruvijanski instant prašak za trenutni mrak -re če Ron ogor čeno. - Fredov i Džordžov. Moram da popri- čam c njima o tome kome sve dopuštaju da kupuje njih ove proizvode. - Sve smo pokušali... Lumos, Insendio - re če Džini. -Ništa nije moglo da probije tamu. Mogli smo samo da na-pipamo put iz hodnika, a u me ñuvremenu smo čuli ljude ka-ko jurcaju kraj nas. Melfoj je o čigledno mogao da vidi zbog te svoje Ruke, te ih je vodio, ali se mi nismo usu ñi-vali da bacamo kletve ili nešto sli čno da ne bismo po- Hari Pošer u Polukrvni Princ 599 godili jedni druge, a kada smo najzad došli do hodn ika u kome je bilo svetla, oni su ve ć nestali. - Na svu sre ću - re če Lupin promuklo - Ron, Džini i Nevil naleteli su n a nas gotovo odmah nakon toga, i re-kli nam šta se dogodi lo. Pronašli smo Smrtoždere ne-koliko minuta kasnije, kad su se zaputili u prav cu astro-nomskog tornja. Melfoj o čigledno nije o čekivao da više ljudi bude na oprezu, ili se makar čini da je potrošio svoju zalihu mraka u prahu. Došlo je do borbe, oni su se raštrkali, a mi pojurili za njima. Jedan od njih, G ibon, odvojio se i pošao uza stepenice tornja... - Da postavi Znak? - upita Hari. - Bi će da je tako, da, mora da su to ve ć unapred dogovo-rili pre nego što su napustili Sobu po potrebi - re če Lupin. - Ali mislim da se Gibonu nije svidela ideja da tamo sam čeka Dambldora, jer je str čao niza stepenice da se priklju či borbi, pa ga je pogodila ubila čka kletva ko-ja je upravo promašila mene. - Zna či, ako je Ron posmatrao Sobu po potrebi sa Dži-ni i Nevilom - re če Hari okrenuvši se ka Hermioni -da li si ti bila...? - Ispred Snejpove kancelarije, da - prošaputa Her-m iona, o čiju svetlucavih od suza - sa Lunom. Veoma dugo smo stajale ispred i ni šta se nije dogodilo... nismo zna-le šta se zbiva tamo gore, Ron je poneo sa sobo m Bandi-tovu mapu... bila je skoro pono ć kada je profesor Fli-tvik dotr čao u tamnicu. Vikao je nešto o Smrtožderima u zamku, mislim da čak nije ni primetio da smo Luna i ja tu, samo je uleteo kod Snejpa u kancelariju i čule smo ga kako kaže da Snejp mora da po ñe c njim, da pomogne, a on-da smo za čuli glasan udarac i Snejp je istr čao iz svoje so-be, videonasi... i... - 1Pta? - nestrpljivo re če Hari. 600 Džoan K. Rouling - Bila sam tako glupa, Hari! - re če Hermiona piska-vim šapatom. - Rekao je da se profesor Flitvik onesve-stio i da bi trebalo da u ñemo i da se postaramo za njega dok on... dok on ode da pomogne u borbi sa Smrtožde ri-ma... Ona pokri lice od stida i nastavi da govori kroz pr -ste, na joj je glas bio prigušen. - Ušle smo u njegovu kancelariju da vidimo da li mo -žemo da pomognemo profesoru Flitviku i zatekle smo ga onesveš ćenog na podu... i, oh, sada je sve toliko

očigled-no, Snejp mora da je ošamutio Flitvika, ali m i to nismo shvatile, Hari, nismo shvatile, samo smo pustile Snejpa da ode! - Niste vi krive - re če Lupin odlu čno. - Hermiona, da nisi poslušala Snejpa i sklonila mu ce c puta, vero-vatno bi ubio i tebe i Lunu. - A onda je otišao gore - re če Hari, koji je u glavi za-mišljao Snejpa kako tr či uz mermerno stepenište, dok se njegova crna odora v ijori za njim kao i obi čno, i iz-vla či štapi ć ispod ogrta ča dok se penje - i pronašao me-sto gde ste se svi v i borili... - Bili smo u nevolji, gubili smo - re če Tonks tihim glasom. - Gibon je bio mrtav, ali ostali Smrtožderi su bili spremni da se bore do smrti. Nevil je bio povre ñen, Suri je rascepao Bila... sve je bilo mra čno... kletve su le-tele na sve strane... mali Melfoj je nestao, mora da je skl iznuo kraj nas, uza stepenice ka tornju... a onda je još njih potr čalo za njim, ali je jedan od njih blokirao stepe-nice nekom kletvom... Nevil je potr čao ka njima i bio od-ba čen u vazduh... - Niko od nas nije mogao da se probije - re če Ron - a onaj ogromni Smrtožder i dalje je ispaljivao kletve na sve strane, odbijale su ce o zidove i za dlaku nas proma-šivale... Hari Pošer u Polukrvni Princ 601 - A onda se Snejp obreo tu - re če Tonks - a zatim je ne-stao... - Videla sam ga kako tr či ka nama, ali me je onda za-malo promašila kletva tog ogromnog Smrtoždera i ja sam se sagnula i izgubila konce cele pri če - re če Džini. - Ja sam ga video kako tr či pravo kroz tu prokletu ba-rijeru kao da je nema - re če Lupin. - Pokušao sam da ga pratim, ali sam bio od bačen unazad, baš kao i Nevil... - Mora da je znao neku čin koju mi nismo - prošaputa Mek Gonagalova. - Uostalom... on je bio nastavnik odbra-ne od mra čnih veština... samo sam pretpostavila da je bio u žurbi da stigne Smrtožder e koji su pobegli u to-ranj... - I jeste - re če Hari divlja čki - ali da im pomogne, a ne da ih zaustavi... i kladim se da biste morali da imate Mra čni beleg, da biste mogli da pro ñete kroz tu barije-ru... a šta se desilo kada je sišao nazad ? - Pa, veliki Smrtožder je ispalio kletvu od koje se pola tavanice urušilo, ali je time tako ñe i prekinuo kletvu koja je blokirala stepenice - r eče Lupin. - Svi smo potr čali napred... ili makar oni koji su još bili na nog ama... a onda su Snejp i de čak izronili iz prašine... naravno, niko ih nije nap ao... - Samo smo ih pustili da pro ñu - re če Tonks šupljim glasom - mislili smo da ih Smrtožderi jure... a slede ćeg trena, ostali Smrtožderi i Suri vratili su se i ponovo smo se borili... u činilo mi se da sam čula Snejpa kako ne-što vi če, ali ne znam šta... - Povikao je: „Gotovo je!" - re če Hari. - Obavio je ono što je nameravao. Svi za ćutaše. Fokesova tužbalica i dalje je odjeki-vala na polju po mra čnom zemljištu. Dok je muzika trepe-rila u vazduhu, nepo zvane, neželjene misli ugnezdiše se u Harijevom umu... da li su ve ć sklonili Dambldorovo te- 602 Džoan K. Rouling lo iz podnožja tornja? Šta će sada biti c njim? Gde će ga položiti? On čvrsto stegnu pesnice u džepovima. Morao je da oseti malen i hladni oblik lažnog Horkruksa na zglobovima svoje desne šake. Vrata bolni čkog krila se otvoriše, od čega svi po-sko čiše: gospodin i gospo ña Vesli išli su kroz odelje-nje, a Fler tik iza njih, sa užasnutim izrazom na prele-pom licu. - Moli... Arture... - re če profesorka Mek Gonagal sko čivši i požurivši da ih pozdravi. - Tako mi je žao... - Bile - prošaputa gospo ña Vesli projurivši kraj profesorke Mek Gonagal kada je videla Bilovo unakaže-no lice. - 0, Bile! Lupin i Tonks žurno ustadoše i povukoše se kako bi gospodin i gospo ña Vesli mogli da pri ñu bliže krevetu. Gospo ña Vesli nagnu se nad svojim sinom i pritisnu usne na njegovo krvavo čelo. - Rekoste da ga je Suri napao? - rasejano upita gos po-din Vesli profesorku Mek Gonagal. - Ali nije se preo-brazio? Šta to onda zna či? Šta će biti sa Bilom? - Još ne znamo - re če profesorka Mek Gonagal, bes-pomo ćno gledaju ći u Lupina.

- Verovatno će do ći do izvesne zatrovanosti, Arture - re če Lupin. - Ovo je čudan slu čaj, možDa čak i jedin-stven... ne znamo kakvo bi njegovo ponaš anje moglo da bu-de kada se probudi... Gospoña Vesli uze pomadu užasnog mirisa od Madam Pomfri i stade da vida Bilove rane. - A Dambldor... - re če gospodin Vesli. - Minerva, da li je istina... da li je stvarno...? Kada je profesorka Mek Gonagal klimnula glavom, Har i oseti kako se Džini pomera pokraj njega i pogleda je. Njene blago sužene o či bile su fiksirane na Fler, koja je zurila nadole u Bila sa sle ñenim izrazom lica. Hari Pošer u Polukrvni Princ 603 - Dambldora više nema - prošaputa gospodin Vesli, a li gospo ña Vesli videla je i čula samo svog najstarijeg sina. Ona po če da jeca, a suze su joj kapale na Bilovo una-kaženo lice. - Naravno, nije važno kako izgleda... st-stvarno ni je važno... ali bio je veoma zgodan m-momak... uvek veoma zgodan... i t-trebalo je da se ven ča! - A šta bi to trrrebalo da sna či? - iznenada glasno re če Fler. - Kako to mislite, Šhrrrebalo je da se fen- ča? Gospoña Vesli podiže svoje uplakano lice, deluju ći preneraženo. - Pa... samo to da... - Fi mislite da Bil ne će fiše hteti da me ošeni? -htela je da zna Fler. - Mislite da, sbog ofih ujeda, on me fiše ne će foleti? - Ne, nisam to... - Jer “o će! - re če Fler uspravljaju ći se u punoj visi-ni, zabacivši dugu grivu srebrne kose. - Bi će potrrreb-no mnogo fiše od jednog fukodlaka da Bil prrrestane da me foli! - Pa, da, sigurna sam - re če gospo ña Vesli - ali sam mislila da možda... pošto je... kako je on... - Mislili ste da ja fiše ne ću “teti da se udam sa nje-ga? Il” ste se mošta tome nadali? - re če Fler, besno ra-širivši nozdrve. - Šta mene briga kako on isgleda? J a sam dofoljno sgodna za nas oboje, cap ne! Ofi o šiljci sa-mo pokazuju koliko je moj muš hrabar! I ja ću to da rrra-dim! - dodade ona žustro, gurnuviš gos poñu Vesli u stra-nu, otimaju ći joj pomadu. Gospoña Vesli pade unazad na svog muža i i kako Fler vida Bilove rane sa krajnje čudnt licu. Niko ništa ne re če. Hari se nije usu ñ^ meri. Kao i svi ostali, očekivao je eksploz 604 Džoan K. Rouling ~ Naša pratetka Mjurijel - re če gospo ña Vesli nakon duge pauze - ima veoma lepu tijaru... goblinske izrade... i sigurno bih mogla d a je ubedim da ti je pozajmi da nosiš tokom ven čanja. Ona mnogo voli Bila, znaš, a tijara bi ti se divno slagala c kosom. - Hfala fam - re če Fler kruto. - Sigurrrna sam da će to biti difno. A onda, u tren oka, dok Hari nije ni stigao da vidi ka-ko se to dogodilo, obe žene su odjednom plakale i grlile jedna drugu. Potp uno zbunjen, pitaju ći se da li je ceo svet pošandrcao, on se okrenu: Ron je izg ledao preneraženo kao i Hari, a Džini i Hermiona su razmenjivale iznena ñe-ne poglede. - Vidiš! - re če jedan napregnut glas. Tonks je strelja-la Lupina pogledom. - Ona i dalje želi da se uda za njega, iako je ujeden! Ni je je briga! - To je druga čije - re če Lupin gotovo ne pomeraju ći usne, iznenada deluju ći veoma napeto. - Bil ne će biti pravi vukodlak. Slu čajevi su potpuno... - Ali ni mene nije briga, nije me briga! - re če Tonks, zgrabivši prednji deo Lupinove odore, tresu ći ga. - Re-kla sam ti milion puta... I zna čenje Tonksinog patronusa i mišje boje kose, kao i r azlog zašto je potr čala da prona ñe Dambldora kada je čula glasine da je Suri nekoga napao, sve iznenada posta-de savršeno jasno Hariju. Ipak nije Sirijus t aj u koga se Tonks zaljubila... - A ja sam šebi rekao milion puta - re če Lupin odbi-jaju ći da je pogleda, zure ći u iod - da sam isuviše star za tebe, isuviše siroma šan... isuviše opasan... - Od po četka ti govorim da zaista ideš u idiotsku krajnost c tim, Remuse - re če gospo ña Vesli preko Fleri-nog ramena, dok ju je tapšala p o le ñima. Hari Pošer u Polukrvni Princ

605 - Ne ponašam se idiotski - re če Lupin smireno. -Tonks zaslužuje nekog mladog i čitavog. - Ali ona želi tebe - re če gospodin Vesli c blagim smeškom. - A, uostalom, Remuse, ni mladi i čitavi ljudi ne ostaju takvi zauvek. - On tužno poka za na svog sina ko-ji je ležao izme ñu njih. - Ovo... nije trenutak da o tome raspravljamo - re če Lupin izbegavaju ći sva čije poglede dok se uznemireno osvrtao oko sebe. - Dambl dor je mrtav... - Dambldor bi bio sre ćniji od bilo koga kada bi znao da će na svetu biti mal čice više ljubavi - re če profe-sorka Mek Gonagal odse čno, baš kada se bolni čka vrata ponovo otvoriše, i Hagrid u ñe u sobu. Ono malo lica što mu nije bilo zaklonjeno kosom i b radom beše mokro i naduveno. Drhtao je od pla ča, sa ogromnom tufnastom maramicom u ruci. - U-u činio sam to, profesorka - grcao je on. - P-pre-mest io sam ga. Profesorka Spraut je poslala decu nazad u krevete. Profesor Fl itvik je prilegao, ali kaže da će se za tili čas oporaviti, profesor Pužorog kaže da je Ministars tvo obavešteno. - Hvala ti, Hagride - re če profesorka Mek Gonagal odmah ustavši i okrenuvši se ka grupici oko Bilovog kreveta. - Mora ću da se vidim sa Ministarstvom kada bu-du došli ovamo. Hagride, molim te reci glavešinama ku- ća... Pužorog može da predstavlja Sliterin... da želim odmah da ih vidim u mojoj kancelariji. Volela bih da nam se i ti pridružiš. Kada je Hagrid klimnuo glavom, okrenuo se i odgegao iz sobe, ona spusti pogled na Harija. - Pre nego što se sastanem c njima, želela bih da nakratko porazgovaram c tobom, Hari. Ako bi bio ljuba-zan da po ñeš za mnom... 606 Džoan K. Rouling Hari ustade, promrmlja: - Vidimo se uskoro - Ronu, Hermioni i Džini, i po ñe za profesorkom Mek Gonagal niz bolni čko odeljenje. Hodnici su bili pusti, i jedini zvuk koji se čuo beše udaljena feniksova pesma. Prošlo je nekolik o minuta pre nego što je Hari postao svestan da se nisu zaputili u kancelariju profesorke Mek Gona-gal, ve ć u Dambldorovu, a još nekoliko sekundi pre nego što je shvatio da je, naravno, ona zamenik direktora... o čigledno je sada postala direktor... zna či da je soba iza gargojla sada njena... U tišini su se penjali uz pokretno spiralno stepeni -šte i ušli u kružnu kancelariju. Nije znao šta je o če-kivao: da će soba možda biti u crnini, ili da će možda čak Dambldorovo telo ležati ovde. Zapravo, kancelari -ja je izgledala gotovo identi čno kao što je bila kada su je on i Dambldor napusti li pre samo nekoliko sati: sre-brni instrumenti uvijali su se i dimili na svojim sto či- ćima vretenastih nožica, Grifindorov ma č sijao je pod mese činom u svojoj staklenoj vitrini, šešir za razvr-stavanje bio je na polici i za stola. Ali Fokesovo posto-lje bilo je prazno. On je i dalje zapevao svoju tuž balicu iznad zemljišta. A jedan nov portret pridružio se redo vima mrtvih dir ektora i direktorki Hogvortsa... Dam-bldor je dremao u zlatnom ramu izn ad stola, sa svojim po-lumese častim nao čarima nataknutim na zakrivljeni nos, deluju ći mirno i bezbrižno. Pošto je ovlaš pogledala u taj portret, profesorka Mek Gonagal na čini čudan pokret, kao da se čeli či, a za-tim obi ñe oko stola da bi pogledala u Harija, lica na-pregnutog i izboranog. - Hari - re če ona - želela bih da znam šta ste ti i profesor Da mbldor radili večeras kada ste napustili školu. Hari Pošer u Polukrvni Princ 607 - Ne mogu to da vam kažem, profesorka - re če Hari. O čekivao je ovo pitanje, i već je imao spreman odgovor. Baš mu je ovde, u ovoj pr ostoriji Dambldor rekao da ne poverava sadržaje njihovih časova nikome izuzev Ronu i Hermioni. - Hari, moglo bi da bude od važnosti - re če profe-sorka Mek Gonagal. - I jeste - re če Hari - od velike važnosti, ali on ni-je želeo da bilo kome kažem. Profesorka Mek Gonagal prostreli ga pogledom.

- Poteru - (Hari primeti naglo koriš ćenje njegovog prezimena) - budu ći da je profesor Dambldor mrtav, mi-slim da moraš da shvati š kako se situacija donekle pro-menila... - Ne bih rekao - re če Hari sležu ći ramenima. - Pro-fesor Dambldor mi nikada nije rekao da prestanem da poštujem njegova nare ñenja ako on umre. - Ali... - Ipak, postoji jedna stvar koju bi trebalo da znat e pre nego što Ministarstvo doñe ovamo. Madam Rozmerta je pod kontrolišu ćom kletvom, ona je pomagala Melfoju i Smrtožderima, tako su se ogrlica i otrovana medov i-na... - Rozmerta - re če profesorka Mek Gonagal c neveri-com, ali pre nego što je mogla da nastavi, za ču se kucanje na vratima i profesori Spraut, Flitvik i Pužorog uño-še u prostoriju pra ćeni Hagridom, koji je još neutešno plakao, dok se njegovo ogromno telo treslo od žalosti. - Snejp! - izlete Pužorogu, koji je delovao najviš e potresen, bled i oznojan. - Snejp! Ja sam ga u čio! Mislio sam da ga poznajem! Ali pre nego što je iko od njih mogao da odgovori n a ovo, oštar glas progovori visoko sa zida: čarobnjak žu ć- 608 Džoan K. Rouling kastog lika sa kratkom crnom kragnom upravo je ušet ao u svoje prazno platno. - Minerva, ministar će biti ovde za nekoliko trenu-taka, upravo se ireba cio iz Ministarstva. - Hvala ti, Everarde - re če profesorka Mek Gonagal, i brzo se okrenu ka svoji m nastavnicima. - Ho ću da porazgovaram c vama o tome šta će biti sa Hogvortsom pre nego što on doñe ovamo - re če ona užur-bano. - Li čno, nisam ube ñena da škola treba da bude otvorena idu će godine. Smrt direktora od ruke našeg ko-lege užas na je mrlja na istoriji Hogvortsa. To je užasavaju će. - Sigurna sam da bi Dambldor želeo da škola ostane otvorena - re če profesorka Spraut. - Ja smatram da, ako makar ijedan u čenik želi da se vrati, škola treba-da ostane otvorena zbog njega. - Ali, ho ćemo li imati ijednog u čenika posle ovoga? - re če Pužorog brišu ći znojavo čelo svilenom marami-com. - Roditelji će hteti da zadrže decu kod ku će, i ne mogu re ći da ih krivim. Li čno, ne verujem da smo u ve ćoj opasnosti na Hogvortsu nego negde drugde, ali ne možete o čekivati od majki da tako misle. Neće dati da im se po-rodice razdvajaju, to im je u pr irodi. - Slažem se - re če profesorka Mek Gonagal. - A u svakom slu čaju. nije istina da Dambldor nije zamislio situaciju u kojoj bi škola m ogla da bude zatvorena. Kada je Dvorana tajni ponovo otvorena, on je razmatrao m oguć-nost zatvaranja škole... a moram priznati da je meni ubi-stvo profesora Damb ldora mnogo potresnije nego pomi-sao da Sliterinovo čudovište živi neotkriveno u pod-nožju zamka... - Moramo da konsultujemo upravni odbor - re če pro-fesor Flitvik piskavim glasi ćem. Imao je veliku mo-dricu na čelu, ali je ina če delovao nepovre ñen uprkos ko- Hari Pošer u Polukrvni Princ 609 lapsu u Snejpovoj kancelariji. - Moramo da sledimo usta-novljene procedure. Ne treba donositi odluku na brzinu. - Hagride, ti nisi ništa rekao - re če profesorka Mek Gonag&l. - Kakvi su tvoji stavovi, treba li Hogvorts da ostane otvoren? Hagrid, koji je tokom celog ovog razgovora ne čujno plakao u svoju veliku tufnastu maramicu, podiže naduve-ne crvene o či i zagrakta: - Pojma nemam, profesorka... to bi treb”lo da odlu če glav”šine ku ća i direktorka... - Profesor Dambldor je oduvek cenio tvoje mišljenje - re če profesorka Mek Gonagal nežno - baš kao i ja. - Pa, ja ostajem - re če Hagrid, dok su mu krupne suze i dalje tekle iz ug lova očiju u zamršenu bradu. - Ovdi mi je dom, živim ovdi još otkako sam im”o trinaes” godina. A ak” ima dece koj” bi “teli da ih podu čavam, ima to da ra-dim Al”... ne znadem... Hogvorts bez Dambldora... On proguta knedlu i ponovo nestade iza svoje marami -ce, te zavlada tajac. - Dobro onda - re če profesorka Mek Gonagal bacaju- ći pogled kroz prozor ka zemljištu, proveravaju ći da li se Ministar približava - onda moram da se s ložim

sa Filijusom da je najbolje da konsultujemo upravni odbor, koji će doneti kona čnu odluku. - A sada, što se ti če vra ćanja u čenika ku ćama... Po-stoje razlozi zašto bi to trebalo da obavimo pre, a ne kasnije. Mogli bismo d a sredimo da Hogvoršs eksires do- ñe ve ć sutra, ako je neophodno... - A šta je sa Dambldorovom sahranom? - najzad progo -vori Hari. - Pa... - re če profesorka Mek Gonagal izgubivši ma-lo oštrine ka d joj glas zadrhta. - Ja... ja znam da je Dam-bldorova želja b ila da bude ostavljen da počiva ovde, na Hogvortsu... - Onda će tako i biti, zar ne? - re če Hari žustro. 610 Džoan K. Rouling - Ako Ministarstvo bude to smatralo prikladnim -re če profesorka Mek Gonagal. - Nijedan drugi direktor ni direktorka nisu... - Nijedan drugi direktor ili direktorka nisu dali više za ovu školu - zareža Hagrid. - Hogvorts bi trebalo da bude Dambldorovo poslednje kona čište - re če profesor Flitvik. - Apsolutno - re če profesorka Spraut. - A u tom slu čaju - re če Hari - ne bi trebalo da ša-ljete u čenike ku ćama sve dok sahrana ne bude gotova. Žele će da se oproste i da mu kažu... Poslednja re č zastade mu u grlu, ali profesorka Spraut dovrši re čenicu umesto njega. - Zbogom. - Dobro re čeno - ciknu profesor Flitvik. - Zbilja dobro re čeno! Naši u čenici bi trebalo da mu odaju po-štu, to je jedino prikladno. Možemo da organizujemo transport ku ćama nakon toga. - Slažem se - zakevta profesorka Spraut. - Pretpostavljam da... slažem se... - re če Pužorog, prili čno uzrujanim glasom, dok Hagrid ispusti prigu-šen jecaj slaganja. - Dolazi - re če profesorka Mek Gonagal iznenada, gledaju ći dole na zemljište. - Ministar... a no svemu su-de ći, doveo je sa sobom čitavu delegaciju... - Mogu li da odem, profesorka? - odmah re če Hari. Nije imao nikakvu želju da večeras vidi Rufusa Skrimdžera, niti da ga ovaj ispituje. - Možeš - re če profesorka Mek Gonagal - i to brzo. Ona odjuri do vrata i otvori mu ih. On se sjuri niza spiralno stepenište i odjuri kroz pust hodnik. Osta vio je nevidljivi ogrta č na vrhu astronomskog tornja, ali to mu nije bilo važno . U hodnicima nije bilo nikog ko bi ga video da prolazi, čak ni Fil ča, Gospo ñe Noris, niti Hari Pošer u Polukrvni Princ 611 Pivsa. Nije sreo ni žive duše sve dok nije skrenuo u hod-nik koji vodi do grifindorskog dnevnog boravka. - Da li je istina? - prošaputa Dabela dama dok joj je prilazio. - Da li je stvarno istina? Dambldor... mrtav? - Da - re če Hari. Ona stade da jeca i, ne sa čekavši lozinku, otvori se da ga propusti. Kao što je Hari i o čekivao, dnevni boravak je bio kr-cat. Čim se popeo kroz rupu iza portreta, soba se utiša. Video je Dina i Šejmus a kako sede u obližnjoj grupici: to je zna čilo da spavaonica mora da je prazna, ili barem goto vo prazna. Ne progovorivši ni sa kim, nikoga ne po-gledavši, H ari pro ñe pravo duž sobe i kroz vrata ka mu-škim spavaonicama. Kao što se i nadao, Ron ga je čekao, i dalje potpuno obu čen, sede ći na krevetu. Hari sede na svoj krevet sa baldahinom i, na trenut ak, njih dvojica su se samo gleda-li. , ,. - Pri čaju o zatvaranju škole - re če Hari. - Lupin je i rekao da ho će - re če Ron. Zavlada tišina. - Dakle? - re če Ron veoma tihim glasom, kao da misli da bi i name štaj mogao da ih prisluškuje. - Da li si ga našao? Da li si ga uz eo? Horkruks? Hari odmahnu glavom. Sve što se zbilo oko tog crnog jezera sada mu se činilo kao stari košmar. Da li se to stvarno zbilo pre samo ne koliko sati?

- Nisi ga uzeo? - re če Ron deluju ći pokunjeno. - Nije bio tamo? - Ne - re če Hari. - Neko ga je ve ć uzeo i ostavio la-žni na njegovo mesto. -Ve ćgajeuzeo...? Bez re či, Hari izvu če lažni medaljon iz svog džepa, otvori ga i dodade Ronu. Cela pri ča bi mogla i da sa če- 612 Džoan K. Rouling ka... no ćas to nije važno... ništa nije bilo važno, izuzev k raja, kraja njihove besmislene avanture, kraja Dambldo-rovog života... - R. A. B. - prošaputa Ron - ali ko je to? - Pojma nemam - re če Hari ležu ći na svoj krevet pot-puno obu čen, tupo zure ći uvis. Nije ose ćao nikakvu rado-znalost pvvodom R. A. B.-a: sumnjao je da će ikada više ose ćati znatiželju. Dok je tu ležao, iznenada je postao svestan da na zemljištu oko škole vlada tišina. Fokes je prestao da peva. I znao je, ne znaju ći odakle zna, da je feniks nestao, da je napustio H ogvorts zauvek, baš kao što je Dambldor napustio školu, nap ustio ovaj svet... napustio Harija. 30. Bela grobnica Sva predavanja su obustavljena, sva ispitivanja odl o-žena. Neke u čenike su roditelji žurno izvukli sa Ho-gvortsa u toku naredn ih nekoliko dana... bliznakinje Pe-til su otišle pre doru čka, ujutro posle Dambldorove smrti, a Zaharija Smita je iz zamka ispratio njegov nad-meni otac. Šejmus Finigen je pak odbio da po ñe sa svojom majkom ku ći. Nadvikivali su se i sva ñali u Ulaznoj dvo-rani, sve dok se njegova majka nije složila da sme da osta-ne na sahrani. Šejmus je rekao Hariju i Ronu da je imala poteško će da prona ñe krevet u Hogsmidu, jer su mnogi ča-robnjaci i veštice nagrnuli u selo, spremaju ći se da se poslednji put oproste sa Dambldorom. Puder-plava ko čija veli čine ku će, koju je vuklo dva-naest džinovskih krilatih palomino konja, sletela je sa neba kasno po podne u oči sahrane na ivicu šume, izazvav-ši uzbu ñenje me ñu mla ñim u čenicima koji je nikada dosad nisu videli. Hari je posmatrao kroz prozor kako je dži-novska i zgodna žena maslinaste kože i crne kose sišla niza stepenice ko čije i bacila se u Hagridovo naru čje, koje ju je spremno čekalo. U me ñuvremenu je u zamku bora-vila delegacija zvani čnika Ministarstva, uklju čuju ći i ministra magije li čno. Hari je pažljivo izbegavao kon-takt c njima. Bio je siguran da će ga, pre ili kasnije, po- 614 Džoan K. Rouling^ novo pitati da objasni Dambldorov poslednji izlet i zvan Hogvortsa. Hari, Ron, Hermiona i Džini neprestano su bili za-j edno. Predivno vreme kao da im se rugalo. Hari je mogao da zamisli kako bi bilo da Dambldor nije umro, te da mo-gu sve ovo vreme da provedu zajedno na samom kra ju škol-ske godine, kad Džini završi sa ispitima, a pritisak do-ma ćih zadataka nestane... i sat za satom odlagao je da ka-že ono što je znao da će morati da kaže, znaju ći da je is-pravno da tako postupi, jer mu je bilo isuviše tešk o da se odrekne svog najve ćeg izvora utehe. Posećivali su bolni čko krilo dvaput dnevno: Nevila su ve ć otpustili, ali je Bil ostao pod brižnom negom Madam Pomfri. Njegovi ožilj ci bili su grozni, kao i ranije. Zapravo, sada je donekle li čio na Ludookog Ću-dljivka, mada, hvala nebesima, sa obe noge i ruke, ali mu se li čnost nimalo nije promenila. Činilo se da je samo razvio veliku sklonost ka veoma živim šn iclama. - ...tako da je sfa srrre ća da se šeni sa mnom - re če Fler veselo, nameštaju ći Bilove jastuke - jer Brrrri-tanci ufek prrrepeku sf oje meso, to sam odufek goforr-rila. - Pretpostavljam da ću morati da se pomirim c tim da će se stvarno oženiti njome - uzdahnu Džini kasnije te ve- čeri, kada su ona, Hari, Ron i Hermiona seli kraj otvo-renog prozora grifindorskog dnevnog boravka, g ledaju ći napolje preko zemljišta na koje je pao sumrak. - Nije ona toliko loša - re če Hari. - Ali je zato ru-žna - dodade on brže-bolje kada Džini sumnji čavo podiže obrve, te se ona nevoljno zakikota. - Pa, pretpostavljam da, ako mama može da je podnes e, mogu ija. - Da li je umro još neko koga poznajemo? - upita Ro n Hermionu, koja je listala Večernji irorok. Hari Pošer u Polukrvni Princ

615 Hermiona se trže osetivši usiljenu okrutnost u nje- govom glasu. - Ne - re če prekorno, presavijaju ći novine. - Još tra-že Snejpa, ali nema mu ni traga... - Naravno da nema - re če Hari, koji bi se razbesneo svaki put kada se dota knu ove teme. - Ne će prona ći Snej-pa sve dok ne prona ñu Voldemora, a pošto to nisu uspeli da urade za sve ovo vreme... - Idem u krevet - zevnu Džini. - Nisam se dobro nas pa-vala još otkako... pa... dobro bi mi došlo malo sna. Ona poljubi Harija (Ron zajedljivo okrenu glavu u s tranu), mahnu drugim dvoma i zaputi se ka ženskoj spava-onici. Čim su se vrata zatvorila za njom, Hermiona se nagnu ka Hariju sa krajnje hermionskim izrazom lica . - Hari, pronašla sam nešto jutros, u biblioteci... - R. A. B.? - re če Hari uspravivši se u sedištu. Nije se ose ćao kao što se ranije često ose ćao, uzbu- ñen, radoznao, željan da razotkrije neku misteriju. Pro-sto je znao da mora da dovrši zadatak otkrivanja istine o pravom Horkruksu pre nego što nastavi dalje mračnim i vijugavim putem koji ga čeka, putem kojim su se on i Dambldor zaputili zajedno, a kojim će sada morati da pro ñe sam. Tamo negde postoje možda čak i četiri Hor-kruksa. i svaki će morati da bude na ñen i eliminisan da bi se stvorila mogu ćnost da Voldemor bude ubijen. Ne-prekidno je recito vao re či u sebi, kao da će time uspeti da ih približi k sebi: medaljon... šo lja... zmija... nešto od Grifindora ili Revenklo... medaljon... šol ja... zmija... nešto od Grifindora ili Revenklo... Ova mantra je pulsirala kroz Harijev um kada bi no- ću zaspao, te su mu snovi bili prepuni šolja, medaljona i misterioznih predme ta koje nije uspevao da dohvati, iako se Dambldor ponudio da pomogne Hariju , pruživši mu 616 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 617 merdevine od konopca koje su se pretvorile u zmije istog časa kada je krenuo da se penje... Jutro posle Dambldorove smrti pokazao je Hermioni p oruku u medaljonu i mada nije odmah prepoznala inici-jale koji možda pripadaju ne kom opskurnom čarobnjaku o kome je čitala, od tada je jurcala u biblioteku malo če-š će no što je bilo neophodno za nekoga ko nije imao ni-kakve doma će zadatke. - Ne - re če ona - trudim se, Hari, ali ništa nisam pronašla.. . Postoji nekoliko umereno poznatih čarob-njaka c tim inicijalima - Rozalinda Antigona B angz... Rupert „Astaloseka č" Brukstenton... ali se oni ni no če-mu ne uklapaju. Sude ći po toj poruci, osoba koja je ukrala Horkruks poznav ala je Voldemora, a ja ne mogu da prona- ñem ni najmanji dokaz da su Bangz ili Astaloseka č imali išta da rade c njim... ne, zapravo, u pitanju je... pa, Sne jp. Delovala je nervozno pri samom pomenu tog imena. - Šta c njim? - upita Hari sumorno, ponovo se pogr- bivši u stolici. - Pa, ispalo je da sam donekle bila u pravu za celu tu stvar oko Polukrvnog Princa - re če ona obazrivo. - Moraš li da mi to nabijaš na nos, Hermiona? Šta m isliš, kako se sada ose ćam zbog toga? - Ne... ne... Hari, nisam tako mislila! - re če ona užurbano, osvr ćući se da proveri da ih niko ne čuje. - Sa-mo se ispostavilo da sam bila u pravu da je Ajlin Princ nekada bila vlasnica knjige. Vidiš... o na je bila Snejpo-va majka! - Pa i videlo se da je bila ružna - re če Ron. Hermio-na ne obrati pažnju na njega. - Prebirala sam po starim Prorocima i tamo je bilo si ćušno obaveštenje da se Ajlin Princ udaje za čoveka po imenu Tobija Snejp, a kasnije, obaveštenje da je rodi-la... - ...ubicu - procedi Hari. - Pa... da - re če Hermiona. - Tako... tako da sam done-kle bila u p ravu. Snejp mora da se ponosio što je bio „polu Princ", vidiš? Tobija Snejp je bio Normalac, po onome što je pisalo u Proroku. - Aha, to se uklapa - re če Hari. - Naglasio je svoju či-stokrvnu stranu kako bi mogao da se druži sa Lucijusom Melfojem i ostalima. .. Bio je baš kao Voldemor.

Čisto-krvna majka, normalski otac... stideo se svoji h roditelja, pokušavao da pomoću mra čnih veština natera ljude da ga se plaše, dao je seb i impresivno novo ime... Lord Volde-mor... Polukrvni Princ... kako je Dambldor mogao da pre-vidi..? On za ćuta, gledaju ći kroz prozor. Nije mogao da pre-stane da razmišlja o Dambldorovom neoprostivom pove-renju u Snejpa... Al i, kao što ga je Hermiona sada nena-merno podsetila, i on, Hari, bio je podje dnako zavaran... uprkos sve većoj opakosti tih naškrabanih čini, on je od-bijao da poveruje išta loše o dečaku koji je bio tako pa-metan, koji mu je toliko po mogao... Pomogao... to je sada bila gotovo neizdrživa pomi-s ao... - Još ne kapiram zašto te nije prijavio što si kori -stio tu knjigu - re če Ron. - Mora da je znao odakle sve to izvla čiš. - Znao je - re če Hari ogor čeno. - Znao je kada sam upo-trebio SekŠumsemiru. Ni je mu uopšte trebala legili-mencija... možda je znao čak i pre toga, pošto je Pužorog svima pri čao koliko sam sjajan u napicima... nije trebalo da ostavi svoj stari udžbenik na dnu onog plakara, zar ne? - Ali zašto te nije prijavio? - Mislim da nije želeo da sebe dovede u vezu sa knj i-gom - re če Hermiona. - Ne verujem da bi se Dambldoru mnogo dopalo da je sazna o. A čak i da se Snejp pretvarao ggg||||H 618 Džoan K. Rouling da nije njegova, Pužorog bi odmah prepoznao njegov ruko-pis. Uostalom, knjiga je ostavljena u Snejpovoj staroj u či-onici, a kladim se da je Dambldor znao da se njegova maj-ka prezivala „Princ". - Trebalo je da pokažem knjigu Dambldoru - re če Ha-ri. - Sve vreme mi je pokazivao kako je Voldemor bio zao još dok je bio u školi, a ja sam imao dokaz da je i Snejp tako ñe bio... - „Zao" je previše jaka re č - re če Hermiona tiho. - Ti si ta koja mi je sve vreme govorila kako je kn jiga opasna! - Pokušavam da kažem, Hari, kako previše svaljuješ krivicu na sebe. Ja sam mislila da Princ ima gadan smi-sao za humor, ali ni kada ne bih pogodila da je on poten-cijalniubica... - Niko od nas ne bi pogodio da će Snejp... znaš ve ć -re če Ron. Zavlada tajac, svako od njih bio je izgubljen u sop stve-nim mislima, ali je Hari bio siguran da i oni, kao on, misle o slede ćem jutru, kada će Dambldorovo telo biti položeno da po čiva. Hari nikada nije prisustvovao sa-hrani. Kada j e Sirijus umro, nije bilo tela koje b”sahra-nili. Nije znao š ta da o čekuje i mal čice se brinuo šta će videti, kako će se ose ćati. Pitao se da li će mu se Dambldorova smrt činiti stvarnijom kada se sahrana za-vrši. Iako je b ilo trenutaka kada je ta užasavaju ća isti-na pretila da ga preplavi, postojali su peri odi prazne otu ñenosti kada mu je, uprkos činjenici da niko u celom zamku nije pri čao ni o čemu drugom, i dalje bilo teško da poveruje da je Da mbldor zauvek otišao. Istini za vo-lju, nije, kao što je bio slu čaj sa Sirijusom, o čajni čki tragao za nekim izlazom, nekim na činom da se Dambldor vrati... On u džepu potraži hla dni lanac lažnog Hor-kruksa, koji je sada nosio svuda sa sobo m, ne kao talisman, Hari Pošer u Polukrvni Princ 619 već kao podsetnik koliko ga je koštao i šta mu je još ostalo da u čini. Hari je slede ćeg jutra ustao rano da bi se spakovao; Hogvoršs eks ires krenu će sat vremena nakon sahrane. Kada je sišao, zatekao j e uzdržano raspoloženje u Veli-koj sali. Svi su obukli svoje najbolje odore i niko nije delovao mnogo gladan. Profesorka Mek Gonagal ostavi-la je stolicu nalik prestolu usred stola za osoblje pra-znom. I Hagridova stolica je bila pu sta: Hari je pomi-slio kako ovaj nije u stanju da se suo či sa doru čkom. Ali Snejpovo mesto bez pompe je zauzeo Rufus Skrimdžer. Ha-ri je izbegavao pogled n jegovih žu ćkastih o čiju dok su ove pregledale dvoranu. Hari je imao neprijatan ose ćaj da Skrimdžer traži baš njega. U Skrimdžerovoj sviti Ha-ri spazi crvenu kos u i nao čari sa rožnatim ramom Per-sija Veslija. Ron ni čim ne pokaza da je svestan Persije-vog prisustva, izuzev što je viljuškom ubadao komadi će usoljene ribe sa neuobi čajenom žestinom. Tamo za stolom Sliterinaca, Kreb i Gojl su zajedno nešto mrmljali. Tako ogromni momci. izgledali su čud-novato usamljeno bez visoke. blede figure Melfoj a izme-

ñu njih, koji bi ih muštrao. Hari nije mnogo razmišl jao o Melfoju. Njegova mržnja bila je rezervisana za Snejpa, ali nije zabo ravio strah u Melfojevom glasu, tamo na vr-hu tornja, niti činjenicu da je spustio štapi ć pre nego što su ostali Smrtožderi stigli. Hari nije verovao da bi M elfoj ubio Dambldora. I dalje je prezirao Melfoja zbog njegove op činjenosti mra čnim veštinama, ali se sa-da sa njegovom nenaklonoš ću izmešala si ćušna kap sa-žaljenja. Gde je Melfoj sada, pitao se Hari, i šta li ga Voldemor tera da radi po d pretnjom da će ubiti njega i njegove roditelje? 620 Džoan K. Rouling Hari Pošer u Polukrvni Princ 621 Harijeve misli prekinu Džini, koja ga munu u rebra. Profesorka Mek Gonagal je ustala i sumorni žamor u sa-li odmah zamre. - Uskoro će biti vreme - re če ona. - Molim vas da po- ñete za svojim starešinama kuća napolje na zemljšte. Grifindorci, po ñite sa mnom. Oni iza ñoše iza svojih klupa u gotovo potpunoj ti-šini. Har i spazi Pužoroga na čelu reda Sliterinaca, kako nosi veli čanstvenu smaragdnozelenu odoru izvezenu srebrom. Nikada nije video profesorku Spraut, glave -šinu Haflpafovaca, da izgleda tako čisto. Na njenom šeširu nije bilo nijednog busena, a kada su stigli do Ulazne dvorane, tu zatekoše Madam Pins kako stoj i kraj Fil ča, ona prekrivena debelim crnim velom koji joj je padao do kolena, a on u prastarom crnom odelu sa krava-tom, koje je zaudaralo na naftalin. Zaputili su se, primeti Hari kada je zakora čio na ka-mene stepenice ispred ulaznih vrata, ka jezeru. Toplina sunca milovala mu je lice dok je u tišini išao za pro-fesorkom Mek Gonagal ka mestu gde je stotine stolica bilo pore ñano u redovima. U sredini izme ñu njih nalazio se prolaz: napred je stajao mermerni sto, prema kome su bile okrenute sve stolice. Bio j e to najlepši dan ovog leta. Neobi čna skupina raznih ljudi ve ć se smestila na po-lovini stolica: ofucani i doterani, stari i mladi. Ha-ri ve ćinu nije prepoznao, ali je bilo nekoliko koje je uspeo da prepozna, uklju čuju ći i članove Reda feniksa: Kingzlija Okovgroma, Ludookog Ćudljivka, Tonks, čija se kosa nekim čudom vratila u jarkoruži častu boju, Remusa Lupina, sa kojim se držala za ruke, go spodina i gospo ñu Vesli, Bila, kojeg je pridržavala Fler, u pratnji Freda i Džordža, koji su nosili sakoe od crne zmajeve kože. Tu je zatim bila Madam Maksim , koja je sama zauzimala dve i po stolice, Tom, kr čmar iz Probušenog košla, Arabela Fig, Harijeva komš inica Poruga, kosmati basista iz ča-robnja čkog benda Čudne sesšre, Erni Sudarski, voza č No ćnog višeškog aušobusa, Madam Aljkavuša, iz pro-davn ice odora u Dijagon-aleji, i neki ljudi koje je Hari znao samo iz vi ñenja, kao što je bio barmen iz Veirove glave i veštica koja je gurala kolica u Hog vorŠs eksire-su. I duhovi iz zamka bili su tu, jedva vidljivi pri jarkom suncu, razaznatljivi samo kada bi se pomerali, nemateri-jalno trepere ći na svetlucavom vazduhu. Hari, Ron, Hermiona i Džini pore ñaše se na stolica-ma pri samom kraju reda pored jezera. Ljudi su šaputali. Sve je zvu čalo kao lahor u travi, ali je pti čja pesma bi-la neuporedivo glasnija. Maca ljudi je rasla. Uz strašan nalet naklonosti prema oboma, Hari vide Lunu kako po-maže Nevilu da sedne. Od cele DA, samo su se oni odazva-li Hermioninom pozivu one no ći kada je Dambldor umro, a Hari je znao i zašto: oni su ti kojima je DA najviše ne-dostajal a... verovatno jedini koji su redovno proveravali svoje nov či će u nadi da će biti još neki sastanak... Kornelijus Fadž pro ñe pokraj njih ka prvim redovima, o čajnog uzraza lica, po obi čaju vrte ći nervozno u rukama zeleni polucilindar. Hari zatim prepozna Ritu Skiter koja je, razbesneo se kada je video, držala svesku u ruci sa crvenim kandžama; a zatim, uz još gori trzaj besa, spazi Do lores Ambridž. sa neubedljivim izrazom žalosti na žabolikom licu, sa crnom somotskom mašnom navrh svo-jih kovrdža boje gvož ña. Ona se trže na prizor kentaura Firenzija, koji j e kao čuvar stajao pored vode, i zatim žurno odjuri na sed ište što dalje od njega. I osoblje je najzad selo. Hari je primetio da Skrim -džer deluje smrknuto i dostojanstveno, u prednjem redu sa profesorkom Mek Gonagal. Pitao se da li je Skrimdžeru ili bilo kome od ovih važnih ljudi zaist a žao što je 622 Džoan K. Rouling

Dambldor mrtav. Ali zatim za ču muziku, čudnu, nezemalj-sku muziku, i potpuno zaboravi na svoju zlovolju prema Ministarstvu, osvr ćući se oko sebe u potrazi za njenim izvorom. Nije bio jedini: mnoge glave su se okretale, po-malo zabrinuto traže ći otkud dopire. - Onamo - šapnu Džini Hariju na uvo. I on ih vide, u bistroj, zelenoj, suncem osvetljnoj vo-di, nekoliko centimetara od površine, užasno ga podse- ćaju ći na Inferijuse. Bio je to hor siren-ljudi, koji su pevali na čucnom jeziku koji nije razumeo, dok su im se bleda lica talasala, a ljubi časta kosa vijorila svuda oko njih. Od te muzike Har iju se naježi kosa na vratu, a ipak nije bila neprijatna. Veoma jasno je govorila o gubitku i o čajanju. Dok je gledao dole u divlja lica peva ča, on oseti da je makar njima žao zbog Dambldorove smrti. A zatim ga Džini opet munu i on se osvrnu. Hagrid je polako išao duž prolaza izme ñu stolica. Tiho je plakao, lica sjajnog od suza, a u njegovim rukama, Hari je to znao, obmo tano ljubi častim somotom ukraše-nim zlatnim zvezdama, nalazilo se Dambldorov o telo. Na ovaj prizor, oštar bol pro ñe kroz Harijevo grlo: na tre-nutak mu se činilo da ta čudna muzika i spoznaja da je Dambldorovo telo tako blizu oduzimaj u svu toplotu tom danu. Ron je delovao prebledeo i šokiran. Krupne suze brzo su padale u Džinino i Hermionino krilo. Nisu mogli jasno da vide šta se dešava napred. Ha-g rid je izgleda pažljivo položio telo na mermernu plo- ču. Sada se povukao izme ñu redova, duvaju ći nos uz glasne zvuke, nalik trubi, i oni privukoše skandali zovane po-glede nekih prisutnih, uklju čuju ći, primeti Hari, Dolo-res Ambridž... ali Hari je zn ao da Dambldoru ne bi smeta-lo. Pokušao je da uputi Hagri du prijateljski gest dok je ovaj prolazio pored njega, ali su Hagridove o či bile to-liko naduvene da je bilo čudo što uopšte vidi kuda ide. Hari Pošer u Polukrvni Princ 623 Hari se osvrnu ka zadnjem redu, kuda se Hagrid zapu tio, i shvati šta ga tamo vodi, jer se tamo, odeven u sako i pan-talone veli čine manje nadstrešnice, nalazio džin Grop, pognuvši svoju veliku ružnu glav u veli čine stene, smi-ren, gotovo čovekolik. Hagrid sede kraj svog polubrata, a Grop s nažno potapša Hagrida po glavi, te mu noge od stolice utonuše u zemlju. H arija spopade fantasti čan, trenutni poriv da se nasmeje. Ali zatim muzika pres tade i on se opet okrenu licem napred. Si ćušan čupav čovek u obi čnoj crnoj odori ustao je i sada je stajao ispred Dambldorovog tela. Hari nije mogao da čuje šta ovaj govori. Preko stotina i stotina glava do njih su doletale čudne re či. „Plemenitost duha"... „inte-lektualni doprinos"... „veli čina srca"... ništa od toga nije mnogo zna čilo. To je imalo vrlo malo veze sa Dam-bldorom kakvog je Ha ri poznavao. Iznenada se setio ne-koliko Dambldorovih re či koje je voleo da uputi skupi-nama: „glupak", „blebetalo", „ čudo" i „bockanje", i pono-vo je morao da suzbije os meh... šta nije u redu c njim? Začu se nežan zvuk talasa i on vide da su se i siren-- ljudi probili na površinu da bi slušali. Setio se kako je Dambldor čučao na ivici jezera pre dve godine, veoma blizu mesta gde je Hari sada sedeo, pri čaju ći na siren-skom sa poglavicom siren-ljudi. Bilo je toliko toga što ga nikada nije upitao, toliko toga što je trebalo da mu kaže... A onda, bez upozorenja, savlada ga ta strašna istin a, potpunija i neporecijava nego što je bila dosad. Dam-bldor je mrtav, otišao. .. On stegnu hladni medaljon u ru-ci tako jako da ga je zabolelo, ali nije mogao da spre či vrele suze da mu ne poteku iz o čiju: on odvrati pogled od Džini i ostalih, i zagled a se u jezero, ka šumi, dok je čo-ve čuljak u crnom nastavljao da tru ća... Me ñu drve ćem za-vlada komešanje. I kentauri su došli da iskažu pošto- 624 Džoan K. Roulit Hari Pošer u Polukrvni Princ 625 vanje. Nisu izašli na otvoreno, ali ih Hari vide ka ko stoje potpuno mirno, napola skriveni u senkama, posma-traju ći čarobnjake, sa lukovima obešenim na bokovima. I Hari se seti svog prvog košmarnog puta u šumu, kada se prvi put susreo c ne čim što je tada bio Voldemor, i kako se suo čio c njim, i kako su on i

Dambldor nedugo po-tom raspravljali o vo ñenju borbe koja se gubi. Važno je, rekao je Dambldor, boriti se iznova i iznova, i nas tavi-ti c borbom, jer samo se tako može odagnati zlo, iako se nikada ne može potp uno uništiti... I Hari jasno shvati, dok je sedeo tu, pod vrelim su n-cem, kako su ljudi kojima je bilo stalo do njega celog ži-vota stajali ispred njega, jedan po jedan, njegova majka, nje-gov otac, njegov kum, i najzad D ambldor, svi odlu čni da ga zaštite. Ali sada je svršeno c tim. Nije mogao da d opu-sti da bilo ko drugi stane izme ñu njega i Voldemora. Mo-ra će zauvek da napusti iluziju koju je trebalo da izgubi još kada je imao godinu dana: da zaklon roditeljskog na-ru čja zna či da ga ništa ne može povrediti. Iz ovog ko-šmara n ema bu ñenja, nikakvog utešnog šapata koji će mu u mraku re ći da je bezbedan, da je sve to samo plod njegove mašte. Poslednji i najve ći od svih njegovih zaštitnika umro je i sada je sam, više nego što je ikada bio. Čove čuljak u crnom najzad je prestao da pri ča i vra-tio se na mesto. Hari je čekao da neko drugi ustane; o če-kivao je govore, verovatno od Ministra, ali niko se ne pomeri. A zatim nekoliko ljudi vrisnu. Jarki, beli plamenov i buknuše oko Dambldorovog tela i plo če na kojoj je leža-lo: dizali su se sve više i više , zaklonivši telo. Beli dim se spiralno kovitlao kroz vazduh. prave ći čudne ob-like. Hari na jedan srceparaju ći trenutak pomisli da je video feniksa kako veselo leti ka plavetnilu neba, ali slede ćeg trenutka vatra nestade. Umesto nje nalazila se bela mermerna grobnica, unutar koje je bilo Dambldo ro-vo telo i plo ča na kojoj je prethodno po čivao. Začu se još nekoliko uzvika zaprepaš ćenja kad plju-sak strela polete kroz vazduh, ali one padoše malo dalje od mase ljudi. Bi la je to, znao je Hari, kentaurska po čast: on ih vide kako se okre ću i nestaju me ñu hladnim drve- ćem. Isto tako, siren-ljudi polako potonuše nazad u ze-l enu vodu i nestadoše c vidika. Hari pogleda u Džini, Rona i Hermionu: Ronovo lice bilo je stegnuto, kao da ga sun čeva svetlost zaslepljuje. Hermionino lice bilo je m okro od suza, ali Džini nije više plakala. Ona uzvrati Hariju pogled sa ist om žu-strinom koju je video kada ga je zagrlila nakon osvajanja prvenstva u kvi di ču za vreme njegovog odsustva, i u tom trenutku je znao da se savršeno r azumeju, i da, kada joj bu-de rekao ono što namerava, ona ne će re ći: „Budi pa-žljiv", niti: „Ne čini to", ve ć će prihvatiti njegovu od-luku, jer ništa manje ne bi o čekivala od njega. I tako se on ohrabri da kaže ono što je znao da joj mora r eći još otkako je Dambldor umro. - Džini, slušaj - re če on veoma tiho, dok je žagor oko njih postajao sve glasniji, a ljudi po čeli da ustaju. - Ne mogu više da budem c tobom. Mor amo da prestanemo da se vi ñamo. Ne možemo da budemo zajedno. Ona re če, uz čudnovato iskrivljen osmeh: - To je iz ne-kog glupog , plemenitog razloga, zar ne? - Ovih poslednjih nekoliko nedelja c tobom bilo je. .. kao nešto iz ne čijeg tu ñeg života - re če Hari. - Ali ja ne mogu... mi ne možemo... sada mi predstoje stvari koje moram sam da uradim. Ona nije plakala, samo je gledala u njega. - Voldemor koristi ljude koji su bliski njegovim ne -prijateljima. Ve ć te je jednom iskoristio kako mamac, a to je bilo samo zat o što si sestra mog najboljeg prijate- 626 Džoan K. Rouling lja. Zamisli u kolikoj bi opasnosti bila ako bismo nasta-vili sa ovim. On će znati, otkri će. Pokuša će da preko tebe do ñe do mene. - Šta ako mene nije briga? - re če Džini žustro. - Mene je briga - re če Hari. - Šta misliš, kako bih se ose ćao da je ovo tvoja sahrana... i da sam ja kriv za sve... Ona skrenu pogled sa njega i zagleda se u jezero. - Nikada nisam stvarno digla ruke od tebe - re če ona. - Ne zaista. Uvek sam se nadala... Hermiona mi je rekla da nastavim sa život om, da možda prvo iza ñem sa nekoliko drugih ljudi, da se mal čice opustim pored tebe, jer rani-je nikada nisam bila u stanju da pri čam ako si ti u sobi, se ćaš ce? A ona je mislila da bi me možda više prime- ćivao kada bih bila malo više... ja.

- Pametna devojka, ta Hermiona - re če Hari pokušav-ši da se nasmeje. - Samo mi je žao što te nisam ranije pitao. Mogli smo da dobi jemo više vremena... mesece... moždaigodine... - Ali ti si bio previše zauzet spasavanjem čarob-nja čkog sveta - re če Džini napola se smeju ći. - Pa... ne mo-gu re ći da sam iznena ñena. Znala sam da će se ovo desiti na kraju. Znala sam da ne ćeš mo ći da budeš sre ćan sem ako ne odeš da uloviš Voldemora. Možda si mi se zato toliko i dopa o. Hari nije mogao da podnese da sluša ove stvari, nit i je mislio da će istrajati u svojoj odlu čnosti ukoliko na-stavi da sedi kraj nje. Ron je sad , primeti on, držao Her-mionu i gladio je po kosi, dok mu je ona jecala na ramenu, a i njemu su suze tekle sa vrha njegovog duga čkog nosa. Uz gest o čajanja, Hari ustade, okrenu le ña Džini i Dambldo-rovoj grobnici i po ñe oko jezera. Kretanje mu je bilo mnogo podnošljivije od sedenja: baš kao što će mu što je mogu će skoriji polazak da prona ñe Horkrukse i ubije Voldemora više prijati od odugo vla čenja da to u čini... Hari Pošer u Polukrvni Princ 627 : -Hari! - On se okrenu. Rufus Skrimdžer hitro je hramao ka nje-mu obalom, oslonjen na štap za hodanje. - Nadao sam se da ćemo moći da popri čamo... da li ti smeta ako malko po ñem sa tobom? - Ne - re če Hari nezainteresovano, i ponovo krenu. - Hari, ovo je užasna tragedija - re če Skrimdžer tiho - ne mogu ti re ći koliko sam bio zgrožen kada sam čuo za to. Dambldor je bio veoma veliki čarobnjak. Imali smo mi svoje razmirice, kao što i s am znaš, ali niko ne zna bolje od mene... - Šta želite? - upita Hari odse čno. Skrimdžer je delovao iznervirano, ali, kao i pre, b r-že-bolje nabaci izraz žalosnog razumevanja. - Ti si, naravno, skrhan - re če on. - Znam da si bio ve-oma blizak c Dambldorom. Mislim da si mu možda bio i najdraži u čenik kojeg je ikada imao. Veza izme ñu vas dvo-jice... - Šta želite? - ponovi Hari, zastavši. I Skrimdžer stade, nasloni se na štap i zagleda se u Harija, sada prepredenog izraza lica. - Pri ča se da si bio c njim kada je napustio školu one no ći kada je umro. - Ko to pri ča? - upita Hari. - Neko je ošamutio jednog Smrtoždera na vrhu tornja nakon što je Dambldor umro. Tamo su tako ñe bile dve me-tle. Ministarstvo ume da sabere dva i dva, Hari. - Drago mi je što to čujem - re če Hari. - Pa, kuda sam ja išao sa Dambldorom i šta smo radili to je moja stvar. On nije želeo da i ko zna za to. - Takva lojalnost je vredna divljenja, naravno - re če Skrimdžer, koji je izgleda sa velikim poteško ćama obu-zdavao srdžbu - ali Dambldora više nema, Ha ri. Nema ga. I 628 Džoan K. Rouling - On će napustiti ovu školu zauvek tek kada ovde ne bude više onih koji su mu odani - re če Hari smeškaju ći se uprkos samom sebi. - Moj dragi de čače... čak ni Dambldor ne može da se vrati iz... - Ne kažem da može. Vi to ne biste razumeli. Ali ja nemam šta da vam kažem. Skrimdžer je oklevao, a zatim re če tonom koji je o či-gledno tebalo da bude delikatan: - Ministarstvo može da ti ponudi sve vrs te zaštite, znaš, Hari. Bilo bi mi dra-go da stavim nekoliko Aurora u tvoju služ bu... Hari se nasmeja. - Voldemor želi da me li čno on ubije, i Aurori ga u tome ne će spre čiti. Zato sam vam zahvalan na ponudi, ali ne, hvala. - Dakle - re če Skrimdžer, sada ledenim glasom - zah-tev koji sam ti uputio za Boži ć... - Kakav zahtev? A, da... onaj gde ja treba da kažem ce-lom svetu kako obavljate divan posao, u zamenu za... - ...za dizanje kolektivnog morala! - obrecnu se Skrimdžer.

Hari ga je na trenutak odmeravao. - Da li ste ve ć pustili Stena Stranputicu na slobo- DU? Skrimdžer poprimi gadnu nijansu ljubi časte, veoma nalik te či Vernonu. - Vidim da si... - Dambldorov čovek skroz-naskroz - re če Hari. - Taro je. Skrimdžer ga je streljao pogledom još koji trenutak , a zatim se okrenu i othrama bez ijedne re či. Hari je mogao da vidi Persija i ostatak delegaci je Ministarstva kako ga čekaju, nevozno bacaju ći poglede na jecaju ćeg Hagrida i Gropa, koji su još bili na svojim stolicama. Ron i Her- Hari Pošer u Polukrvni Princ 629 miona brzali su prema Hariju, mimoišavši se sa Skri m-džerom. Hari se okrenu i polako produži dalje, čekaju ći da ga sustignu, što oni najzad i u činiše pod senkom bu-kovog drveta, pod kojom su sedeli u neka sre ćnija vremena. - Šta je Skrimdžer želeo? - prošaputa Hermiona. - Isto što je hteo i za Boži ć - slegnu Hari rameni-ma. - Želeo je da mu dam poverljive informacije o Dam-bldoru i da budem nova maskota Ministarstva. Ron se na trenutak borio sa sobom, a zatim glasno r e- če Hermioni: - Čuj, pusti me da se vratim i mlatnem Per-sija! - Ne - re če ona odlu čno, zgrabivši ga za ruku. - Ose ćaću se bolje! Hari se nasmeja. Čak se i Hermiona mal čice iskezi-la, iako joj je osmeh izbledeo čim je pogledala ka zamku. - Ne mogu da podnesem pomisao da se možda nikada ne - ćemo vratiti - re če ona nežno. - Kako mogu da zatvore Hogvorts? - Možda i ne će - re če Ron. - Ovde nismo u ve ćoj opa-snosti nego kod ku će, zar ne? Sada je svuda isto. Čak bih rekao da je na Hogvortsu bezbednije, unutra ima više ča-robnjaka da ga brane. - Šta ti misliš, Hari? - J a se ne vra ćam, čak i ako bude i dalje otvoren - re- če Hari. Ron zinu, ali Hermiona tužno re če: - Znala sam da ćeš to re ći. Ali šta ćeš onda da radiš? - Vrati ću se kod Darslijevih, još samo jednom, jer bi Dambl dor želeo da to učinim - re če Hari. - Ali bi će to kratka poseta, a onda zauvek odlazim. - Ali kuda ćeš i ći ako se ne vratiš u školu? - Mislio sam da odem nazad u Godrikovu dolinu - pro -mrmlja Hari. Ta ideja mu se vrzmala po glavi još od no ći Dambldorove smrti. - Za mene je sve po čelo tamo, cela ta 630 Džoan K. Rouling pri ča. Prosto imam ose ćaj da moram da se vratim tamo. A mogu i da posetim grob svojih roditelja, to bih voleo. - A šta onda? - upita Ron. - Onda moram da prona ñem ostale Horkrukse, zar ne? - re če Hari gledaju ći u odraz Dambldorove bele grobni-ce na vodi, c druge strane jezera. - To je ono što je on že-leo da u činim, zato mi je i ispri čao sve o njima. Ako je Dambldor bio u pravu... a siguran sam da jeste... ima ih još četiri, tamo nevde. Moram da ih prona ñem i sve ih uništim, a zatim moram da odem po sedmi deo Voldemoro-ve duše, onaj deo koji je još u njegovom telu, a ja sam taj koji će ga ubiti. A ako usput sretnem Severusa Snejpa -dodade on - tim bolje po m ene, tim gore po njega. Zavlada dug tajac. Maca ljudi se gotovo razišla, do k bi pokoji zaostali ljudi u širokom krugu zaobilazili monumentalnu figuru Gropa , koji je mazio Hagrida, čiji su žalosni jauci i dalje odjekivali preko vode. - Mi ćemo biti uz tebe, Hari - re če Ron. - Šta? - U ku ći tvojih tetke i te če - re če Ron. - A zatim ide-mo c tobom, kuda god pošao. - Ne... - re če Hari brzo. Nije ra čunao c ovim, mislio je da shvataju kako se sam upušta u ovo veoma opasano pu-tovanje. - Ve ć si nam jednom rekao - progovori Hermiona ti-ho - d a je vreme da odustanemo ako to želimo. Imali smo vremena za to, zar ne?

- Bi ćemo c tobom, šta god da se dogodi - re če Ron. -Ali, druže, mora ćeš da do ñeš u ku ću mojih mame i tate pre nego što bilo šta uradimo, čak i pre odlaska u Go-drikovu dolinu. -Zašto? - Bilovo i Flerino ven čanje, se ćaš se? Hari Pošer u Polukrvni Princ 631 Hari ga pogleda, preneražen. Pomisao da nešto tako normalno kao što je ven čanje još postoji delovala mu je neverovatno, a ipak divn o. - Aha, ne bismo smeli to da propustimo - re če on naj-zad. Njegova šaka automatski stegnu lažni Horkruks, ali uprkos svemu, uprkos mra čnom i vijugavom putu koji mu je predstojao, uprkos svom kona čnom susretu sa Voldemorom, za koji je znao da će morati da se desi, bilo za mesec dana, godinu, ili deset, on oseti kako mu je srce zaigralo na po- misao da mu je preostao još jedan poslednji, zlatni dan mira u kome će uživati sa Ronom i Hermionom. Beleška o prevodiocima Vesna Roganovi ć (1951), novinar i prevodilac, diplo-mirala je na F ilološkom fakultetu u Beogradu, gde i da-nas živi i radi. Objavila dvadesetak knjiga prevoda, me ñu kojima su važniji Slu čajni susreš nobelovke Nadin Gordimer, Seksualna inšeligencija i dr. Koautor je prevoda šest knjiga Džoan K. Rouling o Hariju Poteru, knjige ese ja Ne-zaiosleni vidovnjak i Fabrika siro čadi, roman Nevero-vašna knjiga hiinošizma Moli Mun Džordžije Bing (sa Draškom Roganovi ćem) i roman Džojs Kerol Outs Zveri. Draško Roganovi ć (1982), studira u Beogradu, Preveo je romane Ameri čki bogovi i Koralina Nila Gejmena, Ja sam legenda Ri čarda Metisona. Koautor prevoda šest ro-mana o Hariju Poteru autorke Džoan K. Rouling, Neza io-sleni vidovnjak Čarlsa Sirnica i Neverovašna knjiga hššošizma Moli Mun, Dž ordžije Bing (sa Vesnom Roga-novi ć). Sadržaj 1. Njihov „premijer"............................... .7 2. Preljin sokak .................................. 25 3. Testament i ne ćkanje ............................43 4. Horacije Pužorog .............................. 61 5. Preterana Flegma .............................. 84 6. Drakovo skretanje..............................1 07 7. Klub puži ća ..................................129 8. Snejpov trijumf ............................... 153 9. Polukrvni Princ..............................168 10. Ku ća Ispijenih ................................191 11. Hermionina ispomo ć ...........................213 12. Srebro i opal ...........,.................... .232 13. Zagonetka Ridl ................................ 252 14. Feliks felicis................................2 72 15. Neraskidivi zavet ........................... ..296 16. Veoma leden Boži ć.............................317 17. Se ćanje kao kod puža ...........................341 18. Ro ñendanska iznena ñenja........................365 19. Vilenja čke uhode ...............................389 20. Zahtev Lorda Voldemora........................4 12 21. Nepojmljiva soba............................... 436 22. Posle sahrane ................................ .457 23. Horkruksi.....................................4 78 24. Sektumsempra ................................ .499 25. Prisluškivanje vidovnjaka...................... 520 636 Džoan K. Rouling 26. Pe ćina.............. 27. Gromom pogsfen toranj 28. Prin čev beg......... 29. Feniksova tužbalica . 30. Bela grobnica....... .539 .562 .579 .592 .613 Beleška o irevodiocima.........................* .6 33

I Džoan K. Rouling HARI POTER I POLUKRVNI PRINC 2005. Izdaje NARODNA KNjIGA ALFA Beograd, Šafarikova 11 Za izdava ča Snežana Mijovi ć Lekšor-korekšor Zorica Vujinovi ć Virmanska irodaja 011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35 Velimir Mili ćevi ć Klub čišalaca 011/3229-158 Ruža Vasiljevi ć Markešing 011/3227-426 Jelena Mojovi ć Tiraž .. 1000 primeraka Ššamia ALFA - Beograd CIP - Katalogizacija u publikaciji ., . Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 821.111-93-31 -;••••• L. POULING, Džoan Ketlin Hari Poter i Polukrvni Princ / Džoan K. Rouling; [p reveli c engleskog Vesna i Draško Roganovi ć]. - Beograd : Narodna knjiga -Alfa. 2005 (Beograd : Alfa). - 635 str. : ilustr. ; 22 sga. -(Biblioteka Petar Pan ; knj. br. 198) Prevod dela: Nagu Potter and the Half-Blood Prince / J. K. Rowling. - Tiraž 1.000. - Beleška o prevodiocima: str. 633. ISBN 86-331-2334-7 COBISS.SR-ID 125093132