Project “ICT Hub Belgrade – Playground of Innovations”Funded by the United States Agency for International Development (USAID) and implemented by the ICT Hub

IZVEŠTAJ O NAPRETKU DIGITALNE

TRANSFORMACIJE U SRBIJI

2

Sadržaj:

1. Šta je digitalna transformacija?.......................................................................................................

2. Digitalizacija javne uprave – zadaci Vlade......................................................................................

3. Digitalizacija javne uprave – Kancelarija za IT i e-upravu................................................................

4. Digitalizacija javne uprave – eZup..................................................................................................

5. Digitalizacija javne uprave – Nacionalni portal otvorenih podataka.................................................

6. Digitalizacija javne uprave – Državni data centar............................................................................

7. Digitalizacija javne uprave – automatska overa zdravstvenih kartica...............................................

8. Digitalizacija javne uprave – reforma izdavanja građevinskih dozvola.............................................

9. Digitalizacija javne uprave – ostali projekti.....................................................................................

10. Digitalizacija domaće privrede i nova industrijska politika..............................................................

11. Stavovi domaćih privrednika prema digitalizaciji privrede...............................................................

12. Digitalizacija privrede – mala i srednja preduzeća...........................................................................

13. Digitalizacija privrede – poreski podsticaji za razvijanje novih tehnologija......................................

14. Digitalizacija privrede – efekat državnih ulaganja u formiranje klastera...........................................

15. Perspektive IT tržišta u Srbiji..........................................................................................................

16. Tržište telekomunikacija u Srbiji......................................................................................................

17. Finansiranje domaće IT industrije....................................................................................................

18. Zaključak........................................................................................................................................

3

4

5

6

7

8

9

10

11

13

15

16

18

20

22

25

28

30

3

ŠTA JE DIGITALNA TRANSFORMACIJA?Najjednostavnije rečeno, digitalna transformacija podrazumeva integraciju digitalnih tehnologija u sve aspekte poslovanja, što kao rezultat donosi fundamentalne promene u načinu na koji se poslovanje obavlja. Promenom internih i eksternih strategija i usvajanjem tehnologija zasnovanih na mobilnosti, Big Data analitici, Cloud servisu i društvenom poslovanju, dolazi se do najvišeg nivoa automatizacije poslovnih procesa. Dakle, rasipanje resursa na ponavljanje poslova svedeno je na minimum, što omogućava lakše i preciznije planiranje operativnih troškova. Takođe, na ovaj način se značajno umanjuje prostor za ljudsku grešku, a i omogućava se trenutni uvid u realno stanje poslovanja.

Pored tehnoloških promena, digitalna transformacija podrazumeva i promene unutar poslovne organizacije – promene radnih procesa i strategija koje dovode do promene načina na koji se obavlja poslovanje. Izuzetno je bitno da proces digitalne transformacije bude usklađen sa vizijom, strategijom i ciljevima poslovanja kako bi se širok spektar modernih tehnologija iskoristio na najučinkovitiji način. Iako na ovom polju dolazi do najvećih izazova, njihovo uspešno prevazilaženje dovodi do efikasne transformacije modela poslovanja.

Osim kompletnih promena u načinu poslovanja, digitalna transformacija sa sobom nosi mnoge benefite, kao što su efikasniji rad zaposlenih, konkurentnost, konstantna prisutnost na tržištu, razvitak novih proizvoda i usluga, kao i kvalitetniji odnos sa klijentima, a samim tim i generisanje novih tokova prihoda.

Kada kompletne industrije uspešno prođu kroz proces digitalne transformacije, granice između tradicionalne i digitalne ekonomije nestaju, odnosno ekonomija postaje zasnovana na digitalnim tehnologijama i upotrebi ovih tehnologija u svim ekonomskim oblastima. Interne aktivnosti države i organizacija koje u njoj posluju, kao i eksterne aktivnosti između organizacija, pojedinaca, ili organizacija i pojedinaca, utemeljene su na upotrebi informacionih tehnologija softvera, hardvera, telekomunikacija i aplikacija. U digitalnoj ekonomiji, informacija postaje njen osnovni resurs, što uz digitalno transformisan poslovni model ima izuzetno značajan uticaj na vrednost kompanija. Ovolika vrednost informacija omogućava procese globalizacije, automatizacije i dematerijalizacije, a plasiranje proizvoda ili usluga na tržište više nije uslovljeno ogromnim investicijama. Samim tim, pojavljuje se sve više malih preduzeća, koja različitim inovativnim idejama i pristupima uspešno pariraju daleko većim i poznatijim konkurentima na tržištu. Takođe, fizička udaljenost više nije toliko bitan parametar u poslovanju, što dodatno olakšava plasiranje proizvoda ili usluga van granica domaćeg tržišta.

Digitalna transformacija ekonomije predstavlja pripremu države za četvrtu industrijsku revoluciju – pojavu koja podrazumeva fuziju tehnologija koje postepeno uklanjaju granice između fizičkog i digitalnog sveta i dovode do njihovog preklapanja.

Iako ne gledaju sve države isto na digitalizaciju, odavno je jasno da zaostatak na ovom polju sa sobom nosi neizbežne posledice – građani su odavno navikli da dobijaju najmodernije digitalne usluge od privatnih kompanija, te bi njihov izostanak od strane državnih organa mogao prouzrokovati umanjenje podrške i poverenja u javne institucije. Takođe, kompanije koje doživljavaju veće administrativno opterećenje zbog „analognih“ državnih usluga mogu percipirati države koje zaostaju u digitalizaciji kao manje atraktivna tržišta.

4

DIGITALIZACIJA JAVNE UPRAVE – ZADACI VLADEKompanija McKinsey sprovela je analizu1 digitalne transformacije javnog sektora u 10 evropskih zemalja. Kada se podaci do kojih je ova kompanija došla spoje sa globalnim iskustvom na polju digitalizacije javne uprave, dolazimo do pet glavnih zadataka koje Vlada treba da ispuni kako bi država ostvarila visok stepen implementacije digitalnih javnih usluga.

Uspostavljanje jasne digitalne strategije i određivanje ciljeva – država može ostvariti tri ključna benefita u sklopu digitalizacije: poboljšano iskustvo korisnika, odnosno građana, višu efikasnost i produktivnost, kao i bolje ishode politike koju sprovodi. Međutim, kako bi svi državni organi svoje aktivnosti mogli da koordiniraju na pravi način i fokusiraju ih na ispunjavanje zacrtanih ciljeva, neophodno je da ih Vlada prethodno upozna sa svojom digitalnom strategijom i prioritetima koji su definisani za različite periode.

Obezbeđivanje zajedničkih IT platformi – neuporedivo je jednostavnije izvršavati digitalne javne usluge ako su tipične funkcije i komponente zajedničke za sve sektore javne uprave. Usled značajnih troškova, kao i kompleksnosti koju to podrazumeva, bilo bi potpuno nepraktično da svaki državni organ samostalno razvija neophodnu tehnologiju i organizacionu infrastrukturu. Umesto toga, Vlada treba da potpomogne uspostavljanje zajedničke IT platforme koju bi svi državni organi mogli da koriste. Kao što predstavnici kompanije McKinsey ističu u ovoj analizi, tri najvažnije aplikacije koje Vlada mora obezbediti jesu elektronsko upravljanje identitetom, lak pristup digitalnim uslugama za građane, kao i nesmetana razmena podataka između državnih organa.

Definisanje tehničkih standarda – iako su državne vlade uglavnom najveći korisnici informacionih tehnologija, njihovi sistemi su najčešće rasuti na mnoštvo državnih organa. Zato bi vlade zapravo trebalo da imaju centralnu ulogu u identifikaciji i upravljanju odnosima između različitih IT sistema, kao i određivanju smernica vezanih za načine na koje sistemi treba da se razvijaju. Vlade mogu da pomognu da se poteškoće u sprovođenju novih načina rada, prouzrokovane formalnim hijerarhijama i birokratskom kulturom, prevaziđu distribuiranjem standardnih pristupa za agilnu implementaciju u uslovima javnog sektora.

Olakšavanje promena kroz zakone – različiti zakoni, propisi i legislative, doneti pre široke popularnosti modernih tehnologija, često usporavaju proces digitalizacije, blokirajući pojedine elemente čija je realizacija neophodna u cilju uspešne transformacije. Iz tog razloga jedan od veoma bitnih načina ubrzavanja digitalizacije javnih usluga jeste davanje formalnog pravnog statusa pojedinim ciljevima, kao što su obavezno digitalno pružanje određenih usluga ili prikupljanje podataka građana koje se vrši „samo jednom“. Ukoliko državne vlade pretoče digitalne ciljeve u odgovarajuće promene administrativnih pravila, ovo može značajno doprineti formalizaciji tih ciljeva. Skeniranjem postojećih zakona, mogu se identifikovati problematična pravila i ponuditi odgovarajuće izmene, dok bi se istovremeno obezbeđivala „digitalna spremnost“ novih pravila i propisa.

Inkubacija pilot-projekata – državni organi često zavise od eksternih pružalaca usluga jer su njihovi interni kapaciteti i dalje na niskom nivou. Osnovni razlog ovakve situacije je to što najbolji digitalni radnici često nisu zainteresovani za poslove u javnom sektoru zbog relativno niskih zarada. Pomaganjem u razvoju digitalnih inicijativa u pilot-fazi Vlada može uticati na ublažavanje ove situacije. Osnovni problem je to što se efekti ovakvih investicija uglavnom mogu videti tek nakon nekoliko godina, zbog čega se političari ne odlučuju tako lako na ovaj potez.

1 Analiza dostupna na: https://www.mckinsey.com/industries/public-sector/our-insights/digitizing-the-state-five-tasks-for-national-governments

5

DIGITALIZACIJA JAVNE UPRAVE – KANCELARIJA ZA IT I E-UPRAVU

Prema mandatarskom ekspozeu2 sadašnje premijerke Ane Brnabić, digitalizacija države jedan je od tri stuba razvoja Srbije, pored obrazovanja i ekonomskog rasta. U procesu digitalne transformacije kompletne države, digitalizacija javne uprave svakako je među prioritetima. Imajući u vidu da bi integracija elektronske razmene podataka u celoj Srbiji donela uštedu od oko 245 miliona dinara, 6,7 miliona dokumenata i šest miliona sati čekanja manje, lako je razumeti zašto je bitno da javni sektor uspešno prođe kroz proces digitalne transformacije.

Jedan od prvih koraka koje je Vlada Srbije preduzela po pitanju digitalne transformacije javne uprave jeste osnivanje Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Kancelarija je osnovana u julu 2017. godine, a njen osnovni zadatak je konsolidovanje državnih IT resursa, povezivanje različitih informacionih tehnologija, kao i podrška i osnova razvoju elektronske uprave Srbije. Ovo je prvi put da je institucija pod čiju nadležnost potpada e-uprava podignuta na nivo kancelarije Vlade, što joj omogućava daleko bolju poziciju za saradnju sa ministarstvima. Prvenstveno, menja se njena kompletna pozicija – dok je ranije bila samo još jedna od direkcija u sklopu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, sada je ova institucija postavljena na najviši nivo – nivo kancelarije Vlade koja odgovara direktno premijerki.

Ono što je takođe interesantno je da kancelarija nije vezana samo za e-upravu već i za informacione tehnologije. IT je do sada bio u nadležnosti različitih državnih institucija, kao što su Ministarstvo privrede, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo trgovine i telekomunikacija itd., tako da formiranje posebne kancelarije koja će se baviti ovim sektorom može centralizovati sve različite IT aktivnosti, odnosno lakše ih koordinirati. Kako je za „Blic“ izjavio doc. dr Mihailo Jovanović3, direktor Kancelarije za IT i e-upravu, ova institucija predstavlja „IT cele države na jednom mestu“. Drugim rečima, ideja je da ona ima autoritet i ovlašćenja za razvijanje informacionih sistema svih ministarstava u sklopu Vlade Srbije. Objedinjavanje celog IT sektora u državi će uštedeti značajna sredstva, jer će se smanjiti zavisnost države od eksternih dobavljača i javne nabavke će biti znatno povoljnije po državu jer će se obavljati sa istog mesta, što je naglasila i premijerka Brnabić povodom otvaranja Kancelarije za IT i e-upravu.

Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu broji tridesetak zaposlenih, a plan je da ih bude 80. Sastavljena je od četiri sektora, podjednakih prioriteta. Prvi sektor zadužen je za razvoj IT i elektronske uprave, odnosno povezivanje registara i kontrolu kvaliteta. Drugi sektor je primarno zadužen za infrastrukturu, dakle umrežavanje državnih organa, data centra, kao i „disaster recovery“ centra. Treći sektor je Centar za sajber bezbednost (CERT), dok se četvrti sektor bavi standardizacijom, sektorizacijom i međunarodnim projektima.

Formiranje prvog Državnog data centra4, uspostavljanje nacionalnog Portala otvorenih podataka5, automatska overa zdravstvenih kartica6, elektronska prijava preduzetnika7, plaćanje platnim karticama, eNovcem i integrisanim elektronskim bankarstvom na nacionalnom Portalu eUprava8, zatim realizacija projekta “Bebo, dobro došla na svet9“ i “eZUP10“ i otpočinjanje projekta “eInspektor11“, te realizacija dva kruga prekvalifikacija u IT sektoru12, samo su neki od ključnih projekata elektronske uprave koji su realizovani u Srbiji od osnivanja kancelarije. Svi preduzeti koraci i započeti i realizovani projekti nisu prošli nezapaženo: naime, ova institucija je u martu 2018. godine dobila prestižnu svetsku nagradu za doprinos razvoju informacionog društva u kategoriji “stvaranja dobrog okruženja za razvoj informacionog društva”, koju sedmu godinu zaredom dodeljuje Svetski samit o informacionom društvu (WSIS).

2 http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/ekspoze-mandatarke-ane-brnabic280617_cyr.pdf3 Potpun intervju dostupan je na stranici https://www.blic.rs/biznis/hakaton-za-eupravu-registar-gradjana-i-drzavni-data-centar-ovo-su-prioriteti-nove/00ynp234 http://rs.n1info.com/a348881/Sci-Tech/Otvoren-Drzavni-data-centar.html 5 https://www.danas.rs/drustvo/pokrenut-nacionalni-portal-otvorenih-podataka/6 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3054053/automatska-overa-zdravstvenih-kartica-od-danas-dostupna-svim-osiguranicima.html7 https://www.mojafirma.rs/vesti/apr-registracija-preduzetnika-putem-interneta/8 https://www.danas.rs/ekonomija/placanje-taksi-elektronskim-novcem-preko-e-uprave/9 http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1746261-u-beogradu-pocela-implementacija-druge-faze-projekta-bebo-dobro-dosla-na-svet_2/10 http://www.mduls.gov.rs/latinica/ezup.php11 https://pcpress.rs/platforma-e-inspektor-pocinje-sa-radom-ove-godine/12 https://www.danas.rs/drustvo/brnabic-prekvalifikacija-za-it-sektor/

6

DIGITALIZACIJA JAVNE UPRAVE – eZupU junu 2017. godine Vlada Srbije je pokrenula projekat eZup. Svrha ovog projekta je da zaposlenima u javnoj upravi omogući brzo i jednostavno pristupanje podacima koji su im neophodni za odlučivanje u upravnim postupcima koje vode. Ovo je urađeno kroz povezivanje šest najvećih baza podataka u Srbiji: matične knjige, baze MUP-a, Fonda PIO, Poreske uprave, Nacionalne službe za zapošljavanje i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Povodom projekta eZup održane su obuke, kroz koje je prošlo 434 ljudi zaposlenih u javnoj upravi, do momenta njegovog lansiranja. Takođe, formirane su i mobilne ekipe koje treba da pomognu svim gradovima i opštinama u Srbiji da savladaju primenu ovog softvera.

Povodom početka rada ovog sistema, premijerka Ana Brnabić objasnila je da informacioni sistem eZup predstavlja sofisticiran alat za elektronsku razmenu podataka svih organa javne uprave, što je veliki korak u automatizovanju administrativnih postupaka i značajan iskorak ka uvođenju moderne elektronske uprave u Srbiji. Po njenom mišljenju, na ovaj način država se okreće ka građanima kroz brži i efikasniji rad organa uprave kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.

Konkretna primena ovog softvera više je nego jasna – zaposleni u javnoj upravi više neće od građana tražiti izvode, uverenja i potvrde o podacima koji se vode u službenim evidencijama, već će te podatke pribavljati sami, upotrebom eZup informacionog sistema. Na ovaj način smanjiće se troškovi koje država snosi prilikom štampanja ovih dokumenata – na primer, tokom 2016. godine, Republika Srbija je izdala preko tri miliona izvoda samo iz matičnih knjiga. Pored uštede, najočigledniji benefit implementacije eZup softvera je brža i bolja usluga koju građani dobijaju jer će biti eliminisana dosadašnja praksa po kojoj je bilo neophodno fizički posetiti predstavništvo svakog organa javne uprave u cilju dobijanja željenog izvoda, potvrde ili uverenja.

Najjednostavniji primer novog funkcionisanja javne uprave je promena prezimena prilikom venčanja – upotrebom eZupa policijski službenik može veoma brzo i jednostavno pristupiti podacima iz matične knjige venčanih za lice koje zbog promene prezimena usled sklapanja braka želi da zameni lična dokumenta. Slobodan Marković iz RNIDS-a je za portal Netokracija.rs13 istakao da novi eZup projekat donosi i mogućnost uspostavljanja jedinstvenog upravnog mesta – jedinstvenog šaltera, koji naravno može biti elektronski i preko koga se mogu podnositi zahtevi za izdavanje dokumenata koji podrazumevaju aktivnosti više institucija.

Kako bi implementacija ovog informacionog sistema bila uspešno sprovedena, Vlada Srbije je 7. 6. 2017. usvojila Uredbu o pribavljanju i ustupanju podataka o činjenicama14 kojima se vodi službena evidencija, kojom se bliže utvrđuje način razmene podataka, a koja je doneta da bi se olakšalo i ubrzalo vršenje uvida, odnosno pribavljanje podataka iz službenih evidencija radi efikasnijeg ostvarivanja načela Zakona o opštem upravnom postupku. Podaci koji su trenutno dostupni u eZupu su upravo oni koji su najčešće potrebni u upravnim postupcima, a sistem se konstantno ažurira i nadograđuje novim bazama podataka. Trenutno su u bazi sistema dostupni podaci iz matičnih knjiga, registra prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, kao i evidencije biometrijskih dokumenata, registra poreskih obveznika, registra korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, evidencija o nezaposlenima i evidencija iz obaveznog socijalnog osiguranja.

13 Intervju dostupan na http://www.netokracija.rs/ezup-srbija-ana-brnabic-13256314 http://www.mduls.gov.rs/doc/ezup/Prilog%202%20-Uredba%20Sluzbeni%20glasnik%2056-2017.pdf

7

DIGITALIZACIJA JAVNE UPRAVE – NACIONALNI PORTAL OTVORENIH PODATAKA

U oktobru 2017. godine Vlada Republike Srbije je zvanično predstavila novoformirani Nacionalni portal otvorenih podataka15. Ovaj portal predstavlja centralno mesto na kom će biti objedinjeni podaci državnih organa i stavljeni na raspolaganje građanima Srbije, kao i privatnom i nevladinom sektoru.

U trenutku formiranja portal je sadržao ukupno 136 podataka, koji su bili u posedu osam različitih državnih organa, grupisanih u 45 skupova i šest tema. Ideja je da se portal konstantno ažurira novim podacima, a njegovo otvaranje će doprineti razvoju privrede i boljoj informisanosti građana. Dostupnost podataka svih državnih institucija može dovesti do rasta društvenog proizvoda do jedan odsto, kao i rasta zaposlenosti i do dva odsto, kao što je to slučaj sa drugim evropskim zemljama, istakla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na predstavljanju Nacionalnog portala otvorenih podataka, koje je održano u sklopu projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“16.

Prvih osam državnih organa koji su svoje baze podataka otvorili široj javnosti su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo rudarstva i energetike, Uprava za javne nabavke, Agencija za lekove i medicinska sredstva, Agencija za zaštitu životne sredine, Republički geodetski zavod i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Portal otvorenih podataka nije zamišljen samo kao repozitorijum otvorenih podataka različitih državnih organa već i kao mesto interakcije sa zajednicom koja koristi ove podatke. Pored toga što imaju mogućnost sveobuhvatnog pretraživanja baze otvorenih podataka, korisnici na portalu mogu pratiti i aktivnosti državnih organa koji objavljuju te podatke, ali i diskutovati o njima. Još jedna izuzetno bitna stavka je da portal korisnicima nudi mogućnost predstavljanja slučajeva upotrebe dostupnih podataka bilo da se radi o veb ili mobilnim aplikacijama koje koriste te podatke, različitim vizualizacijama, mapama i drugim oblicima ponovnog iskorišćavanja objavljenih podataka.

Prilike koje otvaranje podataka donosi privrednom sektoru od velikog su značaja, a premijerka je kao jednu od najbitnijih činjenica istakla podatak da se tržište otvorenih podataka samo na teritoriji Evropske unije procenjuje na 43 milijarde evra.17 Po njenom mišljenju, ova cifra pokazuje da su podaci resurs sa najvećim potencijalom, koji je ujedno i najmanje iskorišćen.

Cilj kome Vlada Srbije stremi je da u naredne dve godine što veći broj državnih institucija otvori svoje podatke i razvije znanja i veštine za njihovu obradu, kao i da uključi privredu, naučnu zajednicu, civilno društvo i medije. Kako bi se ova ideja realizovala na pravi način, Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu i Program UN za razvoj (UNDP) potpisali su protokol o saradnji na projektu „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“. Kako je na predstavljanju Nacionalnog Portala otvorenih podataka istakao Mihailo Jovanović18, direktor Kancelarije za IT i e-upravu, Republika Srbija broji oko 300 organa državne uprave i lokalne samouprave, koji poseduju ogromne količine podataka. Otvaranje ovih setova podataka sa sobom nosi enormni potencijal koji bi u potpunosti mogao izmeniti ekonomsku sliku Srbije, smatra Jovanović. Uključivanje državnih institucija, građana i civilnog društva u ovaj proces značajno uticati na srpsku privredu.

Pored činjenice da otvorene baze podataka podstiču i omogućavaju brojne inovacije u poslovanju, čime direktno stimulišu ekonomski rast, dostupnost ovih podataka doprinosi sveobuhvatnom održivom razvoju društva, što je posebno primetno u oblastima kao što su obrazovanje, javne finansije i zaštita životne sredine, naglasila je na ovom događaju Karla Herši19 – stalna koordinatorka Ujedinjenih Nacija u Srbiji.

15 Portal se nalazi na sledećem linku https://data.gov.rs/sr/16 https://pcpress.rs/predstavljen-novi-nacionalni-portal-otvorenih-podataka/17 https://pcpress.rs/predstavljen-novi-nacionalni-portal-otvorenih-podataka/18 https://pcpress.rs/predstavljen-novi-nacionalni-portal-otvorenih-podataka/19 https://pcpress.rs/predstavljen-novi-nacionalni-portal-otvorenih-podataka/

8

DIGITALIZACIJA JAVNE UPRAVE – DRŽAVNI DATA CENTARJedan od najvećih projekata koje je realizovala Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu jeste Državni data centar, koji je otvoren 12. decembra 2017. godine u Beogradu. U data centru je smeštena ključna informaciono-komunikaciona infrastruktura Republike Srbije, čija je uloga omogućavanje ekonomičnijeg korišćenja resursa državne uprave, što može rezultovati milionskim uštedama u budućnosti za budžet, poreske obveznike i građane Republike Srbije.

Data centar je, u najkraćem, prostor u kom su smešteni različiti računarski sistemi i druge povezane komponente, kao što su sistemi za telekomunikaciju i skladištenje podataka. Data centri su jedni od glavnih pokretača digitalne ekonomije i nezaobilazan faktor u procesu digitalne transformacije jedne države, a pogotovo njene javne uprave. Konkretno, skladištenje svih podataka od državnog značaja na jednom mestu znatno olakšava pristup tim podacima od strane različitih državnih organa, a samim tim ubrzava proces međusobne razmene podataka od strane državnih organa, što rezultuje njihovom bržom i efikasnijom saradnjom. Imajući u vidu da je u veliki broj usluga javne uprave uključeno po nekoliko državnih organa, ubrzavanje i olakšavanje procesa međusobne razmene informacija kao rezultat donosi jednostavnije i efikasnije poslovanje sa krajnjim korisnicima, u ovom slučaju građanima. Naravno, ne smemo zaboraviti činjenicu da olakšavanje elektronske razmene podataka između državnih organa podstiče potpuni prelazak na digitalni transfer informacija, a ukidanje fizičke razmene štampanih podataka donosi značajnu uštedu.

Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu ovaj projekat je realizovala u saradnji sa kompanijom Telekom Srbija, koja je za projektovanje centra i primenu tehničke infrastrukture uložila oko devet miliona evra.

U Državnom data centru trenutno se nalazi oprema za izdavanje vremenskog žiga, oprema za Centralni sistem elektronskih matičnih knjiga, kao i CERT – centar za informacionu bezbednost državnih organa. Plan Vlade Republike Srbije je da u ovaj objekat tokom 2018. godine smesti i opremu svih državnih organa kako bi Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu mogla početi sa pružanjem usluga Državnog klauda (Government cloud).

Najočigledniji benefiti otvaranja Državnog data centra su ušteda, efikasnost, ali i bezbednost. Naime, na ovaj način se ukida dosadašnja praksa da svako ministarstvo, agencija ili uprava ima svoj data centar, te su svi važni podaci objedinjeni na istom mestu. Ovo podiže bezbednosne uslove na daleko viši nivo i omogućava centralizovano izvršavanje svih neophodnih procesa.

Međutim, projekti Vlade Srbije vezani za centralizaciju svih podataka od državnog značaja ne zaustavljaju se otvaranjem Državnog data centra u Beogradu. Naime, najnoviji data centar otvara se u Kragujevcu. U tom data centru biće smešteni svi podaci gradskih uprava, preduzeća i ustanova, kao i svi podaci o građanima. Gradsko veće Kragujevca složilo se sa zaključkom Vlade Srbije prema kom je projekat „Izgradnja državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka – Data centar“ od izuzetne važnosti za Republiku Srbiju.20

20 http://www.infokg.rs/info/kragujevac-dobija-data-centar.html

9

DIGITALIZACIJA JAVNE UPRAVE – AUTOMATSKA OVERA ZDRAVSTVENIH KARTICA

Proces automatske overe zdravstvenih kartica započet je u oktobru 2017. godine, a uspešno je kompletiran u februaru 2018. godine, kada je automatska overa postala dostupna i za preostalih 420.000 osiguranika koji nisu bili obuhvaćeni prvim korakom procesa. Prema podacima iz saopštenja Vlade Republike Srbije,21 od 28. februara 2018. godine do sada uspešno su izvršene 3.041.483 automatske overe kartica zdravstvenog osiguranja.

U najkraćim crtama, automatska overa podrazumeva overu zdravstvenih kartica, koje su zamenile nekadašnje zdravstvene knjižice, elektronskim putem. Automatska overa zdravstvenih kartica primenjuje se na sva osigurana lica za koja je, prema podacima dobijenim iz Poreske uprave, uplaćen dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje. Dakle, jedini uslov za mogućnost automatske overe zdravstvenih kartica jeste uplata doprinosa za zdravstveno osiguranje po bilo kom osnovu. Poslodavac nema obavezu podnošenja zahteva za overu zdravstvenih kartica jer se overa vrši automatski, na osnovu podataka o plaćenim doprinosima.

Korisnici zdravstvenog osiguranja biće u prilici da provere da li su im kartice overene na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a izvršena overa biće dostupna na sajtu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, u sekciji ePrijava. Zdravstvene ustanove dobijaće podatak o izvršenoj overi narednog dana nakon što je kartica overena.

Omogućavanje automatske overe zdravstvenih kartica je direktan rezultat prethodno uvedenog eZup informacionog sistema. Naime, ova mogućnost je nastala povezivanjem baze Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) sa bazama Poreske uprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), odnosno Fonda PIO i Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

U prvom delu projekta automatska overa zdravstvenih kartica bila je dostupna za zaposlene kod poslodavaca i članove njihovih porodica, korisnike penzija po domaćim propisima, korisnike novčane naknade preko Nacionalne službe za zapošljavanje i članove njihovih porodica, kao i za osiguranike u smislu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju za koje nije propisano da prilikom svake overe dostave dokaze o podacima o kojima se ne vodi službena evidencija. U drugom delu projekta mogućnost automatske overe kartica postala je dostupna za još oko 450.000 osiguranika. Nove kategorije osiguranika kojima je automatska overa sada dostupna jesu osiguranici samostalnih delatnosti (preduzetnici), poljoprivrednici, sveštenici, verski službenici, inostrani penzioneri, samostalni umetnici, kao i zaposleni kod fizičkih lica (koja nemaju PIB) i lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazumu o međunarodnoj tehničkoj saradnji.

Benefiti koje automatska overa zdravstvenih kartica donosi više su nego očigledni. Prvenstveno, građani i poslodavci više ne moraju brinuti o tome do kada su trenutne zdravstvene kartice validne jer više ne postoji opcija da zdravstvena kartica „istekne“. Takođe, automatizacija ovog procesa donosi značajnu uštedu vremena svim osiguranicima jer više neće biti neophodno da idu od šaltera do šaltera. Kako je za Tanjug komentarisao poreski savetnik Milana Trbojevića, proces overe zdravstvenih kartica do sada je podrazumevao tri koraka – građani su podnosili zahtev za overu, kao i za uverenje o plaćenim doprinosima od Poreske uprave, zatim išli fizički da preuzmu uverenje, a potom odlazili na šalter Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje gde bi overavali karticu. Nakon uvođenja automatizacije ovog procesa, trenutni broj koraka je praktično nula, ističe Trbojević. Naravno, ni finansijska ušteda do koje je došlo automatizacijom overe zdravstvenih kartica nije mala.

21 http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=315277

10

DIGITALIZACIJA JAVNE UPRAVE – REFORMA IZDAVANJA GRAĐEVINSKIH DOZVOLA

Jedan od najvažnijih koraka koje je Srbija preduzela po pitanju digitalizacije javne uprave jeste reforma procesa izdavanja građevinskih dozvola, koja je najzaslužnija za to što se naša država našla na 47. mestu Doing Business liste Svetske banke i time prvi put u istoriji ušla među 50 najuspešnijih svetskih zemalja22, piše u Izveštaju o uslovima poslovanja 2017: jednake mogućnosti za sve. E-dozvole su Srbiju u posebnoj kategoriji izdavanja građevinskih dozvola pozicionirale na 36. poziciju, čime je postignut skok od čak 150 mesta (sa 186. na 36. mesto), a Srbija je u ovoj kategoriji prestigla države poput SAD, Irske, Finske, Norveške, Austrije i Belgije.

Kako se ističe u USAID BEP prilogu „Partnerstvom do uspeha“, u sklopu Projekta za bolje uslove poslovanja, na početku procesa digitalizacije izdavanja građevinskih dozvola USAID BEP tim je sproveo analizu23 kojom su obuhvaćene sve potencijalne prepreke do kojih može doći tokom ovog procesa, kao i preporuke najefikasnijih metoda za njihovo uspešno savladavanje. Kako u ovom prilogu navodi Dušan Vasiljević, zamenik direktora USAID BEP-a, na taj način je „mapiran put za ozdravljenje ovog segmenta javne uprave“.24 Tokom vršenja analize, BEP se u velikoj meri oslanjao na saradnju sa državnim organima, privredom i profesionalnim udruženjima.

Druga faza procesa je podrazumevala definisanje zakonodavnih i regulatornih reformi, a vodeća uloga pripala je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok je BEP bio zadužen za pružanje stručne podrške i organizaciju konsultacija sa privatnim sektorom. Vlada Republike Srbije je pokazala spremnost da ovom procesu pristupi sa izuzetnom posvećenošću, što je dovelo do toga da rad na podzakonskim aktima bude započet uporedo sa završnom fazom izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Na ovaj način izbegnuta je uobičajena procedura čekanja od nekoliko godina nakon donošenja određenog zakona kako bi svi potrebni podzakonski akti bili uspostavljeni.

Trenutno je u toku sprovođenje treće faze procesa reforme izdavanja građevinskih dozvola, koja podrazumeva obezbeđivanje odgovarajuće primene donetog zakona. Radi se na pripremanju svih lokalnih samouprava za uvođenje „jedinstvenog šaltera“, koji će predstavljati potpunu novinu u njihovom poslovanju. Sa svim predstavnicima lokalnih samouprava jasno su definisani njihovi kapaciteti za potpuno usvajanje i primenu Zakona o planiranju i izgradnji, kao i sve što im je potrebno da bi bili u mogućnosti da u potpunosti primene ovaj zakon.

Izvršna direktorka NALED-a Jelena Bojović, u sklopu priloga „Partnerstvom do uspeha“, najbolje je ilustrovala uštedu vremena koja je postignuta reformom procesa izdavanja građevinskih dozvola podsećanjem da je samo prikupljanje različitih potvrda i saglasnosti trajalo 170 dana, a da se potrebna dokumentacija kamionima dovozila na svih devet šaltera koje je trebalo obići u ovom postupku.25 Međutim, nakon reformisanja procesa, stvari su značajno drugačije – prvenstveno, sve procedure oko dozvole obavljaju se na jednom šalteru. Ukupno vreme od nastanka ideje do upisa objekta u katastar skraćeno je sa 272 na 156 dana, prema Doing Business izveštaju Svetske banke za 2016. i 2017. godinu.26 Ukupno 8.428 državnih službenika i 1.368 organa državne uprave, uključenih u proces izdavanja građevinskih dozvola, sada je umreženo, što čini razmenu neophodnih podataka neuporedivo bržom i efikasnijom. Zahtev za dobijanje građevinske dozvole sada se može podneti putem online portala, bez potrebe za višednevnim obilaskom različitih institucija, a ukinuto je i plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za proizvodne i infrastrukturne objekte. Pored značajne uštede vremena i novca, uvođenje e-dozvola rezultovalo je rekordnim napretkom Srbije na Doing Business listi, skokom udela građevinske industrije u našem BDP-u sa 4,3% na 6,2%, porastom vrednosti građevinskih radova za 32% u odnosu na isti period 2016. godine, povećanjem broja izdatih dozvola od 45% za samo dve godine, kao i porastom javnih investicija – predviđena vrednost infrastrukturnih radova porasla je za 55 odsto, kako se navodi u prilogu „Partnerstvom do uspeha“.27

22 http://www.worldbank.org/sr/news/press-release/2016/10/25/serbia-is-a-top-improver-in-latest-doing-business-report23 USAID BEP publikacija „Partnerstvom do uspeha“, oktobar 2017.24 USAID BEP publikacija „Partnerstvom do uspeha“, oktobar 2017.25 USAID BEP publikacija „Partnerstvom do uspeha“, oktobar 2017.26 http://www.doingbusiness.org/reports/global-reports/doing-business-2017.27 USAID BEP publikacija „Partnerstvom do uspeha“, oktobar 2017.

11

DIGITALIZACIJA JAVNE UPRAVE – ostali projektiPlaćanje e-usluga platnim karticama i elektronskim novcem

U decembru 2017. godine građanima je omogućeno da upotrebom „visa“, „master“, „maestro“ i „dina“ platnih kartica elektronskim putem plaćaju administrativne takse za izdavanje ličnih dokumenata, produženje registracije automobila i druge usluge države, od njih ukupno 811, koliko ih ima u ponudi na portalu e-uprave. Osim platnim karticama, građani mogu platiti ove usluge i putem integrisanog elektronskog bankarstva Komercijalne banke, KOM4PAY, kao i elektronskim novcem – iPay vaučerima ili iWallet aplikacijom za mobilne telefone. Na ovaj način je u potpunosti zaokružena elektronska usluga državnih organa, odnosno ovaj proces je sada u potpunosti digitalizovan.

Elektronska registracija privrednika u APR-u

Na samom početku 2018. godine stupila je na snagu digitalizovana procedura registracije privrednika u Agenciji za privredne registre (APR).28 Digitalna transformacija ove usluge najavljena je krajem 2017. godine, a njen cilj je da građanima omogući da se mnogo brže, lakše i jeftinije registruju kao preduzetnici. Nova forma ove usluge podrazumeva da se kompletan proces registracije obavi putem interneta, od podnošenja zahteva do dobijanja rešenja. Pored značajne uštede vremena, finansijska ušteda je jedan od glavnih benefita – dok je registracija u papirnom obliku koštala 1.500 dinara, troškovi elektronske registracije iznose 1.000 dinara. Takođe, pripremljeni Nacrt izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima predviđa uvođenje elektronske registracije i za osnivanje privrednih društava koja će za jednočlana društva sa ograničenom odgovornošću početi odmah posle stupanja zakona na snagu. Elektronska registracija obuhvata elektronsku prijavu potpisanu kvalifikovanim elektronskim sertifikatom preduzetnika ili ovlašćenog podnosioca prijave, a e-prijava se popunjava u aplikaciji dostupnoj preko portala APR-a, gde je omogućeno i elektronsko plaćanje komercijalnim platnim karticama kao što su „visa“ i „master“. Elektronsko rešenje o registraciji novog preduzetnika, potpisano kvalifikovanim elektronskim potpisom registratora, koje je snabdeveno vremenskim žigom, Agencija šalje na registrovani e-mail podnosioca prijave i registrovanog preduzetnika, ako se radi o različitim licima.

Elektronska prijava poreza

Značajna novina koja je kompletirana početkom ove godine je elektronska prijava poreza. Iako je ranije započeta, može se reći da je reformisana procedura u potpunosti zaživela od 1. 1. 2018. godine, s obzirom da je tada dodavanjem još šest vrsta poreskih prijava na spisak prijava koje se mogu podneti elektronskim putem zaokružen ciklus prelaska sa „papirnih formi“ poreskih prijava u elektronski oblik. Nakon uspešnog procesa digitalizacije, poreski obveznici mogu podneti elektronske poreske prijave putem portala ePorezi, za sve prihode koje administrira Poreska uprava. Pored ovoga, predviđeno je i izdavanje četiri vrste poreskih uverenja u elektronskom obliku, što će takođe značajno smanjiti vreme i troškove dobijanja uverenja. Prema poslednjim rezultatima koje je saopštila Poreska uprava, u prvih 11 meseci 2017. godine podneto je oko 5,5 miliona elektronskih prijava i 1,9 miliona zahteva za upit stanja na poreskim računima. Po istoj statistici, mesečno se u proseku podnese oko 490.000 elektronskih prijava, kao i 171.781 zahtev za upit stanja.29 Prema izveštaju Svetske banke “Paying taxes” za 2018. godinu30, Srbija je ocenjena kao najbolja u regionu istočne Evrope i centralne Azije, a kriterijumi koji su vrednovani odnose se na procese administriranja poreza, koji su značajno unapređeni uvođenjem novih tehnologija i razvojem elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza. Na sastanku sa predstavnicima gradova i opština, doc. dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i e-upravu, istakao je da je predviđeno da do kraja godine svi porezi za građane budu objedinjeni, a da se njihovo plaćanje može izvršiti elektronski „na jednom portalu, na jedan klik“. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je izmenjen, a lokalnim samoupravama je za uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za plaćanje poreza dat rok do 31. 12. 2018. godine.

28 http://bit.ly/2Mrfyta29 http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/biro-za-informisanje/Strana2/Strana6/4612/od-nove-godine-sve-poreske-prijave-u-elektronskom-obliku.html30 https://www.pwc.com/gx/en/paying-taxes/pdf/pwc_paying_taxes_2018_full_report.pdf

12

Bebo, dobro došla na svet

Još jedan uspešan korak u procesu digitalne transformacije je projekat „Bebo, dobro došla na svet“, čija je prva faza već sprovedena, dok je predviđeno da će se sprovođenje druge faze završiti do septembra 2018. godine. Prva faza projekta počela je sa implementacijom 2016. godine, a podrazumevala je omogućavanje elektronskog prijavljivanja novorođenih beba direktno iz porodilišta. Ovakav vid prijavljivanja doneo je značajne olakšice roditeljima, koji više ne moraju obilaziti različite institucije i šaltere, već u porodilištu mogu popuniti prijave koje se prosleđuju Policijskoj upravi, Matičnoj službi i Fondu zdravstvenog osiguranja, a sve što im je potrebno su lična karta i izabrano ime deteta. U toku dana dobijaju SMS poruku sa obaveštenjem da li je prijava prihvaćena, a u roku od 15 dana im na kućnu adresu stiže kompletna dokumentacija za novorođenče, kao i elektronska zdravstvena knjižica. Prema poslednjim rezultatima, od početka primene prve faze projekta, oko 87.000 beba je prijavljeno elektronskim putem, a ove rezultate saopštila je premijerka Ana Brnabić na uvođenju druge faze projekta u GAK „Narodni front“.31 Druga faza projekta sa implementacijom je počela u februaru 2018. godine, a njena svrha je omogućavanje majkama da elektronskim putem podnesu zahtev za roditeljski dodatak na koji imaju pravo. Podnošenje zahteva je besplatno, a rešenje se izdaje u roku od 30 dana. Kompletan postupak se završava u roku od 15 minuta, a procenjena ušteda vremena koju ova promena donosi roditeljima je 550.000 sati na godišnjem nivou. Nakon implementacije obe faze projekta, procedura prijave deteta i podnošenja zahteva za roditeljski dodatak je vrlo brza, efikasna i jednostavna: nakon što majka odabere da prijavi bebu elektronskim putem, zdravstveni radnik u sistem unosi podatke roditelja, kao i podatke koji se tiču imena, prebivališta i zdravstvenog osiguranja deteta. Zahtev za roditeljski dodatak podnosi se istovremeno, a na adresu gde je beba prijavljena stižu Izvod iz matične knjige rođenih, kartica o zdravstvenom osiguranju, kao i rešenje o odobrenom roditeljskom dodatku.

Platforma „e-inspektor“

Informaciona platforma „e-inspektor“ takođe je jedan od bitnijih projekata u sklopu digitalizacije javne uprave, a početak njene implementacije najavljen je za 2018. godinu. Ova platforma će do juna umrežiti prvih pet inspekcija, a procena je da će do sredine 2019. godine sve 42 inspekcije biti povezane, što će njihov rad učiniti potpuno transparentnim, istakao je za „Politiku“ Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.32 Platforma „e-inspektor“ zapravo predstavlja alat za inspektore, odnosno digitalizaciju njihovog rada. Ona će omogućiti automatsko planiranje, bolje i efikasnije korišćenje svih resursa, prelazak na e-isarnicu i e-rhiviranje, efikasno izveštavanje, koordinaciju inspekcija i izbegavanje preklapanja nadzora i poseta različitih inspekcija, kao i dostupnost svih registara inspekcijama i bolju sudsko-inspekcijsku praksu, smatra Kasalović. Podaci sa ove platforme biće dostupni samo državnim organima, kao što su ministarstva, inspektorati, sudovi, u skladu sa postojećom zakonskom regulativom o zaštiti podataka ličnosti, dok će svi podaci koji mogu biti od koristi građanima i privrednicima, kao što su kontrolne liste, planovi nadzora i slično, biti dostupni na online portalu. Na ovaj način će i privrednici imati uvid u rad inspekcija, odnosno neku vrstu kontrole njihovog rada, a uvedena je i komisija koja se bavi koordinacijom svih inspekcija i kontrolom rada firmi koje nisu u legalnim tokovima. Uvedene su i kontrolne liste, koje privrednicima omogućavaju da se unapred upoznaju sa svim pitanjima koje im inspektori mogu postaviti, čime se mogu uveriti da su sva pitanja koja im inspektor postavlja u skladu sa zakonom. Prvih pet inspekcija koje su uključene u pilot-fazu projekta „e-inspektor“ su sanitarna inspekcija, tržišna inspekcija, veterinarska granična inspekcija, inspekcija rada, kao i upravna inspekcija. Takođe, najavljeno je da će građanima uskoro biti omogućeno da elektronskim putem provere da li ih je poslodavac prijavio i da li im redovno isplaćuje poreze i doprinose. Na otvaranju skupa „Izlaz iz sive ekonomije“ u februaru 2018. godine predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić naglasila je da država planira da u naredne tri godine zaposli nove inspektore, ali i da značajno ojača inspekciju nabavkom nove IT opreme.33

31 http://mondo.rs/a1085075/Magazin/Porodica/kako-prijaviti-roditeljski-dodatak.html32 http://www.politika.rs/sr/clanak/399399/Od-iduce-godine-e-inspekcija33 http://www.telegraf.rs/vesti/ekonomija/2936722-ove-godine-ce-startovati-nova-platforma-e-inspektora-brnabic-o-uspesnoj-borbi-protiv-sive-ekonomije

13

DIGITALIZACIJA DOMAĆE PRIVREDE I NOVA INDUSTRIJSKA POLITIKA

Razvoj nove industrijske politike predstavlja važnu prekretnicu u procesu približavanja Srbije Evropskoj uniji, naročito u okviru pregovaračkog poglavlja 20, što zahteva i značajniju modernizaciju privrede kroz proces intenzivnije digitalizacije. Stoga je tokom protekle i ove godine održan niz stručnih skupova o tome na koji način nova industrijska politika može da podrži domaću privredu u prelasku na takozvanu industriju 4.0.

Iskustva najrazvijenijih zemalja pokazuju da iskorak ka četvrtoj industrijskoj revoluciji predstavlja veliki izazov, naročito u sektoru malih i srednjih preduzeća. Uspešna realizacija takvog cilja zato zahteva angažman i integraciju svih najvažnijih društvenih resursa, a kreiranje odgovarajućih strategija mora da uključi saradnju države sa naukom, privredom, stručnim udruženjima i drugim relevantnim akterima.

Poenta kvalitetne strategije ja da iznađe najefikasnije načine za komercijalizaciju rezultata u naučnim istraživanjima, a uspešna iskustva drugih pokazuju da u tome posebno važnu ulogu ima javno-privatno partnerstvo. Cilj digitalizacije nije samo razvoj visokotehnoloških kompanija već taj koncept podrazumeva tehnološku modernizaciju preduzeća u ostalim industrijama, što na pragu četvrte industrijske revolucije zahteva i promenu poslovnih modela.

Državna strategija digitalizacije, kao i regionalne strategije koje su prilagođene lokalnim specifičnostima stoga bi trebalo da se zasnivaju na institucionalnoj infrastrukturi koja podrazumeva razvoj industrijski specijalizovanih klastera i habova, centara za kompetenciju, primenu najboljih praksi u oblasti istraživanja i inovacija, kao i usluge finansiranja s akcentom na finansijskoj šemi grantova koji su naročito podsticajni za razvoj malih i srednjih preduzeća, posebno u njihovoj početnoj fazi poslovanja. U isto vreme malim, a posebno početničkim kompanijama podjednako su važni i različiti vidovi nefinansijske podrške, koji će ih osposobiti u preduzetničkim znanjima i veštinama.

Strategija mora biti primenjiva

Srbija ima usvojenu politiku industrijskog razvoja34 do 2020. godine, ali se ona ne primenjuje na odgovarajući način. To ukazuje i da nova industrijska politika koja bi bila usaglašenija sa novim konceptom industrijskog razvoja u EU treba da uspostavi ravnotežu između evropskih trendova i realnih mogućnosti domaće privrede kako bi bila primenjiva u domaćoj praksi, smatra Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede. Ovakav pristup zahteva intenzivniju saradnju države s privredom, kao i realnu procenu o tome gde se u ovom trenutku nalazi domaća privreda na svetskoj mapi i šta su njene stvarne konkurentske prednosti koje treba posebno podržati.

Prema njenim rečima, osnovna dilema u pogledu kreiranja nove industrijske politike jeste da li će ona biti horizontalna ili će se usmeriti na odgovarajuću podršku sektorima za koje se procenjuje da mogu biti najkonkurentniji na globalnom tržištu i bitno uticati na razvoj drugih, povezanih industrija. Kako navodi Katarina Obradović Jovanović, dosadašnje analize su pokazale da za sada nema dovoljno elemenata za sektorski pristup i da bi Srbiji na ovom nivou privrednog razvoja više odgovarala horizontalna industrijska politika, koja bi donela bitne novine za domaću industriju, ali i obezbedila povezivanje sa drugim razvojnim strategijama. Ono što, svakako, mora biti prioritet jeste digitalizacija celokupne industrije i privredni razvoj zasnovan na inovacijama i proizvodima sa višom dodatom vrednošću, smatra Katarina Obradović Jovanović.

Prilikom Dijaloga o razvoju digitalizacije u Srbiji u kontekstu nove industrijske politike, pod pokroviteljstvom Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), istakao je da je potrebno da se detaljno sagledaju odnos i uloga domaćih i stranih investitora, analizira kakvi su rezultati dosadašnjih ulaganja, koji sektori su iskazali najveći izvozni potencijal i mogu da povuku i druge za sobom. Takođe, neophodno je analizirati i kakve efekte su do sada donele mere državne podrške, a dobar primer je podrška koja omogućava preduzećima, naročito malim i srednjim, da više ulažu u novu opremu i drugu infrastrukturu koja će ubrzati njihov rast.

34 http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonPolitikaPrestrIRazvoj/Ekonomska%20politika/StrategijaipolitikarazvojaindustrijeRepublikeSrbijeod2011-2020godine.pdf

14

Čadež ističe da je potrebno diversifikovati tržište kapitala kako bi se kroz garantne šeme pomoglo startap kompanijama. Privredna komora Srbije zato planira razvoj niza novih usluga za mala i srednja preduzeća, uključujući i Akademiju za edukaciju u preduzetničkim znanjima i veštinama.

15

STAVOVI DOMAĆIH PRIVREDNIKA PREMA DIGITALIZACIJIPrema istraživanjima revizorsko konsultantske kompanije PwC35, kompanije u Srbiji koje najviše ulažu u digitalizaciju, kao i u uspostavljanje sveobuhvatnog sistema zaštite informacija jesu srednje i velike kompanije, posebno banke, osiguravajuća društva i telekomunikacione kompanije. Ova preduzeća više nego druge kompanije posvećuju pažnju internim kontrolama u IT okruženju kako zbog regulatora (NBS, RATEL, Poverenik za informacije od javnog značaja), tako i zbog prirode delatnosti i osetljivih informacija koje svakodnevno obrađuju.

Kada je reč o domaćim kompanijama, ograničavajući faktor je često budžet, kao i činjenica da njihovim vlasnicima digitalizacija i bezbednost IT sistema nije visoko na listi prioriteta. Međutim, ovogodišnji izveštaj koji je PwC sačinio na osnovu istraživanja među gotovo 1.300 generalnih direktora u svetu i u Srbiji pokazuje da je došlo do značajne promene u stavovima menadžera u Srbiji kada je reč o posledicama koje izazivaju brze tehnološke promene.

Nasuprot kolegama u svetu koje su tome pridavale veliku važnost tokom protekle tri godine (2016: 61%, 2017: 70%, 2018: 76%), kod nas je zabrinutost tim povodom u 2016. izrazilo svega 36% anketiranih, a ove godine čak 88% ispitanika. Uporedo raste i bojazan od tehnoloških zloupotreba, koja je u svetu prisutna već duži period, a u 2018. predstavlja opasnost za 80% anketiranih. U Srbiji, hakerski napadi nisu bili top-tema sve do najnovijeg istraživanja, kada je zabrinutost tim povodom izrazilo čak 72% poslovnih lidera, što je veliki skok u poređenju sa 2017. godinom (57%), a naročito u odnosu na 2016. godinu (43%). Brzina tehnoloških promena i opasnost od visokotehnološkog kriminala dospeli su među prvih 10 pretnji prvi put od kada PwC sprovodi svoje istraživanje i u Srbiji.

Kada je reč o uticaju novih tehnologija i rastuće automatizacije radnih procesa na zapošljavanje, poslovni lideri u Srbiji pokazuju sve veće interesovanje za ovu problematiku, ali i potrebu za više stručnih informacija i analiza o kretanjima koja se predviđaju u toj oblasti. U Srbiji čak 75% anketiranih smatra da će razvoj digitalizacije u njihovoj kompaniji direktno uticati na smanjenje radnih mesta, što je posebno izraženo u finansijskom sektoru. Skoro četvrtina generalnih direktora (24%) u bankarskom, kao i u sektorima tržišta kapitala i osiguranja, planira smanjenje broja zaposlenih u narednih godinu dana, procenjujući da će 28% radnih mesta u ovim delatnostima biti ukinuto upravo zbog primene tehnologije i automatizacije.

Iako čak 79% srpskih direktora smatra da će nove tehnologije, poput veštačke inteligencije i robotike, uticati na poslovanje u narednih pet godina, samo 39% se izjasnilo da razume na koji način će one izazvati promene u poslovnim procesima i odnosima s kupcima. Nasuprot tome, čak 45% ispitanika nije bilo sigurno šta ove promene podrazumevaju i na koji način će se odraziti na dalje poslovanje. Ni u svetu situacija nije zadovoljavajuća, ali je ipak bolja, imajući u vidu da je 47% anketiranih reklo da razume na koji način će se upotreba robotike i veštačke inteligencije odraziti na njihov biznis i unaprediti odnos sa kupcima.

Jaz je vidljiv i u raspoloživosti radne snage sa odgovarajućim digitalnim veštinama, s obzirom da je u Srbiji čak 85% generalnih direktora izrazilo zabrinutost da li će uspeti da obezbedi takve kadrove u budućnosti, a 75% ocenjuje da ni oni koji već rade u njihovim kompanijama ne poseduju veštine koje se smatraju neophodnim u eri digitalnih tehnologija. S druge strane, 64% poslovnih lidera u Srbiji, kao i 67% njihovih kolega u svetu svesni su da je neophodno prekvalifikovati zaposlene čiji će poslovi biti automatizovani, a 79% ispitanika u Srbiji slaže se da bi taj proces, pored digitalnih veština, trebalo da unapredi i lične veštine zaposlenih.

35 https://www.pwc.rs/sr/publications/ceo-survey-srbija-2018.html

16

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Mnogobrojne analize domaćih i stranih stručnjaka, među kojima je i Preduzetnički barometar 2017. kompanije EY36, saglasne su oko zaključka da su najveće prepreke u procesu digitalizacije izražene u sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP), koja svoj rast većinom finansiraju iz sopstvenih izvora, što ograničava ulaganja u modernizaciju i time koči razvoj kapaciteta i konkurentnosti neretko na domaćem, a posebno na stranim tržištima.

Prema podacima Centra za visoke ekonomske studije (CEVES),37 mala i srednja preduzeća čine čak 99,8 odsto privrede u Srbiji i premda sve više doprinose ukupnom izvozu, u njemu učestvuje tek svako deseto malo i srednje preduzeće. U ukupnom broju malih i srednjih preduzeća, samo 11,6 odsto izvozi svoje proizvode, a tek 3,3 odsto izvozi svoje proizvode kontinuirano.

Najnovije istraživanje koje je sproveo Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije među 340 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika koji posluju u sektorima poljoprivrede, metalskom sektoru i uslugama, pokazuje da 60 odsto anketiranih firmi nema digitalnu strategiju, dok preostalih 40 odsto ima digitalnu strategiju koja se uglavnom odnosi na nabavku računara i korišćenje nekih oblika poslovne digitalne komunikacije.38 Mala i srednja preduzeća u Srbiji nemaju dovoljno digitalnog obrazovanja i finansija, zbog čega je njihova digitalizacija usporena, zaključuje se u studiji PKS.

Autori istraživanja ocenjuju da dobijeni rezultati istraživanja nisu ohrabrujući, što potvrđuje neophodnost da se sprovedu programi digitalizacije koje je planirao Centar za digitalnu transformaciju PKS. Zato su naredni koraci u toj podršci obezbeđivanje fondova za subvencionisanje privrede, utvrđivanje stepena digitalizovanosti srpskih malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i njihovo povezivanje sa nosiocima tehnologija. Plan je da se poboljša komunikacija između ove dve strane, a zatim i nađu odgovarajući načini finansiranja za uspešno sprovođenje projekata digitalizacije. Cilj centra je da do kraja 2018. oko 40 preduzeća iz sektora MSP ima izrađenu „mapu puta digitalizacije“ i započetu implementaciju tehnoloških rešenja.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je na konferenciji „Biznis dan Sinergija 2017“, u organizaciji kompanije Microsoft Srbija, naglasio da će narednih godina najvažniji cilj ovog privrednog udruženja biti da se digitalizuju tradicionalne industrije i povežu sa visokotehnološkim firmama, a u cilju obezbeđivanja novih proizvoda i usluga, unapređenja procesa rada i otvaranja novih radnih mesta. Komora će zastupati predloge privrednika za nove propise, koji će regulisati digitalno poslovanje kako bi se izbegla situacija da se digitalizacija intenzivnije sprovodi samo u pojedinim sektorima jer njen uspeh zavisi od što ravnomernije modernizacije na nivou cele privrede.

PKS je integrisala podatke Agencije za privredne registre, Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije i te interne baze povezala sa internacionalnim i redefinisala proizvode i usluge radi bržeg povezivanja privrede i otvaranja novih poslovnih mogućnosti. Od kada je počela sa uvođenjem digitalizacije i elektronskog poslovanja, PKS je izdala 22 sertifikata u elektronskom obliku i 12.500 potvrda i uverenja u digitalnom obliku.39

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić ocenjuje da su pomaci u digitalizaciji ipak vidljivi, naročito od prošle godine. Prema stopi rasta izvoza IT usluga, Srbija se nalazi na visokom desetom mestu, sa povećanjem od 3,5 puta u odnosu na 2008. godinu. Takođe, broj preduzetnika u oblasti informacionih tehnologija je u protekle dve godine porastao za čak 73 odsto, ističe Matićeva, uz ocenu da se još uvek ne ulaže dovoljno u razvoj infrastrukture, podsticaj industrije i razvoj kadrova u ovoj oblasti.40

36 https://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/EY_logo/$File/%D0%95Y%20Preduzetni%C4%8Dki%20barometar%20%202017.pdf37 http://ceves.org.rs/wp-content/uploads/2015/03/CEVES-Performansa-realnog-sektora-u-Srbiji.pdf38 http://www.novimagazin.rs/ekonomija/pks-podrzava-digitalnu-transformaciju-u-kompanijama39 http://www.nsz.gov.rs/live/info/vesti/razvoj_privrede_kroz_digitalizaciju.cid40581?page=2940 http://www.nsz.gov.rs/live/info/vesti/razvoj_privrede_kroz_digitalizaciju.cid40581?page=29

17

Stavovi najuspešnijih preduzetnika

S druge strane, u najnovijem istraživanju „Preduzetnički barometar“41, revizorsko-konsultantska kuća EY navodi poređenja da u zemljama poput Češke, Slovačke ili Poljske mali preduzetnik svega tri do četiri puta godišnje odlazi u neku državnu instituciju radi obavljanja administrativnih procedura, dok je u Srbiji prosek posete institucijama između 30 i 35 puta godišnje. Tu se krije i odgovor na pitanje zašto prosečno malo preduzeće u Srbiji više od 40 odsto aktivnog radnog vremena zaposlenih potroši na zadovoljavanje birokratskih zahteva sistema, ocenjuje se u analizi.

U istraživanju „EY Preduzetnički barometar 2017“, koje je sprovedeno među više od sto najuspešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji, 48 odsto anketiranih tvrdi da su primarne prepreke za dalji razvoj digitalnog poslovanja u njihovim kompanijama upravo nerazvijena regulativa u vezi sa plaćanjem putem interneta, digitalnim kanalima prodaje i sl. Istraživanje je pokazalo i da čak 78 odsto preduzetnika koji su učestvovali u istraživanju planira da uloži od pet do 50 odsto trenutnog godišnjeg prometa u naredne tri godine u razvoj. Premda 59 odsto anketiranih u poslednje dve godine razvija značajne inovacije u svom preduzeću, tek 10 odsto od ukupnog broja ispitanika namerava da u naredne tri godine u dalje inoviranje uloži više od 50 odsto trenutnog prometa, što je u skladu sa trendovima koji su evidentirani i u prošlogodišnjem „EY Preduzetničkom barometru“.

41 http://www.nsz.gov.rs/live/info/vesti/razvoj_privrede_kroz_digitalizaciju.cid40581?page=29

18

PORESKI PODSTICAJI ZA RAZVOJ NOVIH TEHNOLOGIJA U nastojanjima da se podstakne razvoj inovacija u Srbiji, naša država se opredelila za subvencije umesto za poreske olakšice koje bi dugoročno bile višestruko bolje rešenje. Poreske olakšice su dostupne svima pod jednakim uslovima, obezbeđuju kontinuitet i predvidivost ulaganja u nove tehnologije i, za razliku od subvencija, ne mogu se ograničiti budžetom ili nedostatkom sredstava, ocenjuje Vladimir Deljanin, menadžer u poreskom odeljenju Crowe Horwath BDM, u tekstu za časopis „Biznis i finansije“.42

Prema njegovim rečima43, Srbija je bila jedna od država koja je podsticala ulaganje u osnovna sredstva tako što je dozvoljavala poreski kredit u iznosu do 70% od iznosa koji je uložen u nova osnovna sredstva za mala preduzeća. Ovi podsticaji od 2013. godine više nisu deo poreskih podsticaja zbog potrebe da se povećaju naplaćeni poreski prihodi, ali se preostali iznos neiskorišćenog kredita može preneti do 2023. godine. Naravno, pored korišćenja smanjenja poreske obaveze, preduzeća su imala pravo da umanje svoju poresku osnovicu kroz amortizaciju tih istih sredstava, pa je efekat bio još veći.

U periodu pred samo ukidanje poreskog kredita otišlo se i korak dalje. Naime, odredba koja je trajala samo nekoliko meseci predviđala je pravo na poreski kredit koji se odnosio na ulaganja u istraživanje i razvoj, a ne na kupljena osnovna sredstva. Odredba je predvidela ulaganja u razvoj kao nematerijalnu imovinu – posebnu kategoriju koju je definisala kao primenu rezultata istraživanja ili drugog znanja radi proizvodnje novih, značajnije poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju. Ova odredba je trebalo da podstakne istraživanja i razvoj tehnologija i da to angažovanje resursa ne ostavi samo na utrošenom novcu već i da nagradi inovativnost kroz smanjenje poreskih davanja.

Manjkavosti direktnih subvencija

Naravno, poreski podsticaj nije sam po sebi cilj. Iako neki, kaže Deljanin, u ovome vide izgubljeni prihod države, efekti koji bi se postigli privlačenjem inovativnih kompanija i podsticanjem domaćih kompanija da rade na inovativnosti su višestruki. Prednosti bi bile očigledne ne samo za celokupnu privredu kojoj bi bile dostupne domaće tehnologije već bi i dolazak stručnjaka iz inostranstva koristio ovdašnjim firmama prilikom primene novih znanja. Sekundarni efekat, ništa manje važan, odnosi se na podizanje nivoa obrazovanja u svim sektorima zahvaljujući tehnološkom razvoju.

Srbija se odlučila na drugačiju vrstu promocije tehnološkog sektora, kroz davanje subvencija. Ali direktnim subvencijama države, koje su dostupne samo određenim kompanijama, neposredno se utiče na konkurenciju u tom sektoru. Nijedna kompanija, ma koliko bila prosperitetna, ne može da se takmiči sa drugom kompanijom kojoj država subvencioniše, na primer, troškove zarada. Na ovaj način se veštački favorizuje jedan privredni subjekat, što je po pravilima EU strogo zabranjeno, ističe Deljanin.44

Prednost poreskih olakšica ogleda se u tome što su dostupne svima pod jednakim uslovima. Druga prednost je što obveznici mogu sa sigurnošću da računaju na ostvarene povlastice u određenom vremenskom periodu i na taj način planiraju svoje poslovne aktivnosti i investicione cikluse. Dalje, pod uslovom predvidivosti sprovođenja poreske politike (što kod nas, nažalost, često nije slučaj), poreske olakšice se, za razliku od subvencija, ne mogu ograničiti budžetom ili nedostatkom sredstava.

Primeri drugih

Većina zemalja je na vreme uočila značaj IT industrije i zbog toga u praksi ima raznih rešenja kako zadržati najbolji kadar u zemlji i privući strane firme. Nama geografski najbliža Rumunija, premda po mnogim kriterijumima zaostaje za drugim članicama EU, predstavlja pravog IT giganta. Preduslov za uspeh u ovom sektoru je bila njena odluka da u obrazovnom

42 „Biznis i finansije“, broj 148, april 2018.43 „Biznis i finansije“, broj 148, april 2018.44 „Biznis i finansije“, broj 148, april 2018.

19

sistemu da prednost matematici, ali to nije bilo dovoljno da zaustavi odlazak najboljih programera u inostranstvo – kao što se danas dešava u Srbiji radi višestruko većih plata. Kako nije bilo moguće direktno pomagati zaposlene kroz dotiranja zarada, Rumuni su odlučili da se za zaposlene u ovom sektoru ukine porez na zarade. Na ovaj način je pružena šansa stručnjacima da indirektno dobiju više novca i ostanu u zemlji.

Drugi pristup su imale zemlje kao što su Italija, Island ili Velika Britanija, koje su, ne mešajući se u oporezivanje lične zarade, dozvolile poreske olakšice za same kompanije koje se bave razvojem nematerijalne imovine (licenci, procesa…). Korist se ogleda u tome da se prihod ostvaren od eksploatacije nekog autorskog dela ili inovacije ne oporezuje u celosti, već samo delimično. Na ovaj način, kroz smanjenje poreskih davanja, kompanijama je omogućeno da uštedu preusmere, na primer, na svoje zaposlene ili na ulaganje u nove tehnologije.

Pitanje opravdanosti

Gledajući novinske naslove, prosečne zarade i interesovanje koje vlada za IT sektor u Srbiji, ne samo da se nameće utisak da ovoj industriji ne treba pomoć već se može postaviti i pitanje zašto bi trebalo činiti dodatne ustupke sektoru koji funkcioniše bolje od drugih, kaže Deljanin.45

Odgovor, međutim, zahteva da se sagleda širi kontekst informacionih tehnologija. Tehnološki razvoj danas više nego ikada utiče na sve grane privrede. Korišćenjem savremenije tehnologije koju proizvode domaće kompanije utiče se na rast društvenog proizvoda, podstiče se unapređenje drugih sektora, a time i dolazak novih kompanija, stručnjaka, dok se takođe podiže i nivo obrazovanja.

Trenutna situacija u Srbiji po pitanju uslova za razvoj inovacija je prilično loša. Pokušaji da se ta situacija popravi traju već duže vreme kroz primenu različitih vrsta subvencija. Subvencije, međutim, nisu dostupne svima i pod istim uslovima. Ono što je neophodno kako bi se privreda podstakla da više ulaže u razvoj tehnologije jeste priznanje države da se takva inicijativa ceni, ali ne samo u periodu dok traju subvencije. Naprotiv, potrebni si kontinuitet i predvidivost u dužem periodu, koje mogu da obezbede poreske olakšice, zaključuje Deljanin.46

U najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu priključivanja EU47 takođe se kritikuje model subvencionisanja po novootvorenom radnom mestu i ocenjuje da je politika subvencionisanja stranih investicija netransparentna i da nema sistemske kontrole trošenja tih sredstava. Nakon ovog izveštaja u javnosti je saopšteno da Vlada Republike Srbije razmatra predlog da se podsticaji ubuduće odobravaju samo za inovacije i nove tehnologije umesto za svako radno mesto.48

45 „Biznis i finansije“, broj 148, april 2018.46 „Biznis i finansije“, broj 148, april 2018.47 http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/ec_progress_report_18.pdf48 http://www.politika.rs/sr/clanak/402333/Podsticaji-samo-za-visoke-tehnologije

20

EFEKAT DRŽAVNIH ULAGANJA U FORMIRANJE KLASTERAPrema izveštaju Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), u periodu od 2007. do 2015. godine država je u razvoj klastera u Srbiji uložila ukupno 197,2 miliona dinara, ali to nije značajnije doprinelo razvoju MSP kroz povećanje konkurentnosti i produktivnosti u kompanijama članicama klastera, niti su one uspele da razviju nove proizvode i postanu inovativnije.49 Stručnjaci InTER-a ocenjuju da je jedan od razloga za takav ishod i nesklonost domaćih firmi ka udruživanju u okviru branše i nepoverenje da se sa konkurencijom mogu ostvariti zajednički interesi.

Podrška je u isto vreme usmerena prilično široko, budući da je u okviru programa podržano preko 20 sektora, a najviše IKT (39,3 miliona dinara), poljoprivreda i prehrambena industrija (26,7 miliona dinara) i turizam (21,3 miliona dinara). Takođe, uočljive su i značajne razlike u broju podržanih klastera po sektoru – najviše (14) podržanih dolazi iz sektora turizma, dok je 12 iz sektora poljoprivrede i prehrambene industrije. Najbolje rezultate, međutim, beleži IKT sektor, u kome su na dugi rok podržana samo tri klastera, pa je zaključeno da je upravo konzistentnost podrške manjem broju njih dovela do pozitivnih efekata na razvoj sektora i održivost tih klastera.50

Najbolji su povukli sredstva iz EU projekata

Poslovni prihodi koje su klasteri ostvarili ukazuju na njihovu veliku zavisnost od podrške države, a najuspešniji su oni koji su uspeli da privuku pažnju i drugih donatora. Kako navode autori istraživanja „U susret EU integracijama – unapređenje pravnog i institucionalnog okvira JPP u Srbiji“, kreiranog od strane Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, „podaci o prosečnim poslovnim prihodima klastera u periodu od 2012. do 2014. godine pokazuju da je 18 klastera ostvarilo poslovne prihode manje od milion dinara, 17 klastera u rasponu od jedan do pet miliona dinara, dok je samo šest klastera ostvarilo prosečan poslovni prihod veći od pet miliona dinara. Od ovih šest klastera, najduže su podržani IKT mreža i klaster proizvođača tekstila FACTS, dok najbolje poslovne rezultate ostvaruju Vojvodina metal klaster i Vojvođanski IKT klaster. Iako je (građevinski) klaster Dunđer najduže podržan u okviru programa (osam godina), njihovi bilansi pokazuju da poslovni prihodi ne prelaze četiri miliona dinara godišnje. Klaster Šumadijski cvet je kontinuirano podržavan šest godina, u periodu 2007–2012, ali nakon toga više nije aktivan. Najbolje poslovne rezultate beleže klasteri koji su uspeli da privuku sredstva od EU projekata i drugih donatora, pre svih Vojvodina metal klaster, Vojvođanski IKT klaster i Srpska filmska asocijacija“.51

Od konkurencije do razvojnih partnera

U istraživanju se zaključuje da su preduzeća u Srbiji uglavnom oprezna u pogledu saradnje sa firmama iz iste delatnosti, čak i u cilju rešavanja zajedničkih problema, bilo zbog velikog stepena nepoverenja u iskrenost takve saradnje ili zbog loših primera iz prošlosti. Prepreka u širenju kulture klastera je i u tome što se „saradnja sa direktnim konkurentima na tržištu percipira kao pretnja sopstvenom poslovanju“52, a među domaćim privrednicima je očigledan i nedostatak iskustva u artikulisanju zajedničkih ciljeva, kao i uverenja da zajednički nastup može dovesti do poboljšanja u poslovanju.

Sve to, međutim, uspeli su da prevaziđu u niškom klasteru NiCAT, koji je osnovan 2011. godine, objedinivši preduzeća iz oblasti IKT, elektromedicine i elektronike, koncentrisana u gradu i neposrednoj okolini, a koja su do tada sarađivala u okviru neformalnih inicijativa. Okrenutost ka zajedničkom cilju, povećanju prometa i jačanju kapaciteta tih preduzeća za tehnološki razvoj i inovacije, uz insistiranje na samoodrživosti preko naplate članarine u klasteru od samog osnivanja, doveli su do toga da NiCAT razvije dva inovativna proizvoda (Dermosken i HUNTER) i poveća broj članica sa 13 na 30. U klasteru NiCAT danas se, osim privatnih firmi, nalaze i dve naučnoistraživačke institucije i tri institucije za podršku privredi, a autori istraživanja konstatuju da raste značaj i prepoznatljivost tog klastera na lokalnom i regionalnom nivou.

Iskustvo NiCAT-a ujedno ukazuje šta treba popravljati i menjati u državnoj politici podrške klasterima. Za početak, savetuju autori, potrebno je izraditi novi strateški dokument i operativni program sa jasnim ciljevima i odgovarajućom finansijskom podrškom, uz definisanje konkretnih mehanizama za praćenje efekata podrške. Novi program razvoja klastera trebalo bi da sadrži ciljeve koji će biti usaglašeni sa relevantnim nacionalnim strategijama za razvoj industrije, preduzetništva i MSP,

49 http://www.lokalnirazvoj.org/sr/publications/details/5550 http://www.lokalnirazvoj.org/sr/publications/details/5551 http://www.lokalnirazvoj.org/sr/publications/details/5552 http://www.lokalnirazvoj.org/sr/publications/details/55

21

politikama jačanja konkurentnosti i inovativnosti u Srbiji, kao i sa programom ekonomskih reformi republičke vlade. Autori istraživanja napominju i da bi podršku razvoju klastera trebalo usloviti povećavanjem članstva, jačanjem odnosa između članica klastera, radom na zajedničkim proizvodima i prenosom znanja.

22

PERSPEKTIVE IT TRŽIŠTA U SRBIJIPrema navodima IT konsultantske kompanije Mineco Computers53, vrednost domaćeg IT tržišta u prošloj godini iznosila je oko 470 miliona evra, što predstavlja godišnji rast od šest odsto. U 2017. godini programerski sektor koji je orijentisan prema izvozu prvi put je premašio 50% zaposlenih i ukupnog kapitala u IT industriji. Takav rezultat, praktično, znači da se celokupna IT industrija u Srbiji podelila na kompanije koje izvoze softver i na sve ostale IT firme. Isti izvor prognozira da se u 2018. godini, nakon deset godina stagnacije, može očekivati da domaće IT tržište ponovo premaši vrednost od pola milijarde evra.

Kako se navodi u tekstu objavljenom u časopisu „Biznis i finansije“54, do sada dostupni zvanični podaci pokazuju da je domaću informatičku industriju u 2016. godini sačinjavalo 2.048 aktivnih preduzeća. Zaposleni u ovoj industriji (21.514 radnika) predstavljali su oko 1,4% ukupne radne snage u svim preduzećima i budžetskim organizacijama u Srbiji. Zaposlenost je porasla za 10 procenata u odnosu na prethodnu godinu isključivo zahvaljujući rastu zaposlenosti izvozno orijentisanih informatičkih preduzeća.

U 2016. godini domaća IT industrija narasla je na približno 2.000 preduzeća – za 700 više nego u 2006. godini, a godišnje se uvećava za oko 200 firmi. Broj zaposlenih je udvostručen sa 10.000 na 20.000, kao i poslovni prihodi koji su premašili 1,5 milijarde evra, dok je profitabilnost očuvana tokom celokupnog perioda, pa je ukupan kapital povećan sa 150 miliona na pola milijarde evra u 2015. godini.

Uzlet programerskih kompanija

Uprkos takvim rezultatima, srpsku IT industriju i dalje karakteriše veliki broj mikrofirmi bez finansijske snage i sa skromnim menadžerskim i marketinškim iskustvom, što dovodi do gašenja skoro 100 preduzeća godišnje, ocenjuje se u analizi Mineco Computersa. Prosečna domaća IT firma ima manje od 10 radnika i 80.000 evra godišnjeg prihoda po zaposlenom, ali ti parametri veoma variraju zavisno od delatnosti. Najuspešnija su programerska preduzeća, sa uspehom posluju i strane IT kompanije, pre svega internacionalni tehnološki vendori, dok su na začelju firme koje se bave proizvodnjom kompjutera.

Tako bitan uticaj softvera na ukupnu vrednost domaćeg IT tržišta proizilazi iz dva ključna razloga: softver je postao nezamenljiv produkcioni alat u svim delatnostima, a drugi važan razlog je što su se softveraši okrenuli od lokalnog, finansijski slabog tržišta, ka izvozu na brzorastuća strana tržišta, pa sada rastu zajedno sa njima. Zahvaljujući tome, izvoznici softvera imaju bolje i ostale strukturne odlike, što znači da će moći da ponude i veće plate, pa time i da privuku najbolje kadrove.

Sadašnja potražnja za informatičkim stručnjacima daleko je veća od ponude, što za posledicu ima poremećaj na tržištu rada, a veća plata postala je glavni instrument koji IT firme koriste da privuku informatičke stručnjake. Teško je odrediti šta je danas realna plata IT stručnjaka u Srbiji, budući da se razlike u plati među preduzećima, unutar preduzeća, prema poziciji i prema radnom iskustvu kreću u odnosu jedan prema 10, ali u javnosti je stvorena slika da i programere početnike očekuje plata od najmanje 1.500 evra. Visina zarade i percepcija o zagarantovanom dobijanju posla odmah po završetku školovanja značajno su uticali na porast popularnosti studiranja informatike, što nosi i rizik da se za nju opredeljuju i kandidati bez stvarnog interesovanja i talenta za ovu oblast, upozoravaju u kompaniji Mineco Computers.

Autsorsing preovlađuje u izvozu

Struktura izvoza, međutim, ukazuje da u njemu ne preovlađuje izvoz sopstvenih rešenja, već uslužno programiranje, odnosno najam radne snage, i to kako po broju firmi, tako i po broju zaposlenih i ostvarenim izvoznim prihodima. Kako je u analizi za „Biznis i finansije“ naveo IT analitičar Milovan Matijević55 ,među 200 IT kompanija koje najviše izvoze,

53 http://www.sito.rs/domaca-it-scena-2017-tehnoloska-spremnost-upotreba-i-uticaji/54 „Biznis i finansije“, broj 134, februar 2017.55 „Biznis i finansije“, broj 134, februar 2017

23

posmatrano prema pretežno ostvarenim prihodima, njih 138 se bavi autsorsingom, dok preostale 62 veći deo prihoda ostvaruju prodajom svojih rešenja. Autsorsing sektor zapošljava čak 82% radne snage i ostvaruje 69% izvoza.

U pogledu vlasništva, među 200 najvećih IT izvoznika, njih 88 osnovali su strana fizička lica i kompanije, koji zapošljavaju 58% radne snage, ostvaruju 54% ukupnih izvoznih prihoda i skoro isključivo se bave autsorsingom. Firme u domaćem vlasništvu su gotovo podjednako opredeljene za autsorsing i izvoz sopstvenih rešenja, što prema procenama analitičara Mineco Computersa neće biti dovoljno da se u skorije vreme promeni ovakav trend, pa će autsorsing dominirati u izvozu i nakon 2020. godine. Autsorsing je sa 300 miliona evra činio oko 75% ukupnog IT izvoza u 2015. godini, a većinski vlasnici domaćeg izvozno orijentisanog IT sektora su stranci, koji stabilnost poslovanja obezbeđuju zahvaljujući prihodovanju u inostranstvu. Na osnovu dosadašnjih kretanja na tržištu, može se očekivati da ove kompanije do 2020. udvostruče broj zaposlenih u Srbiji, što je u njihovom poslovanju ključno za povećanje prihoda, koji će u posmatranom periodu dostići oko 600 miliona evra. S druge strane, IT firme koje izvoze sopstvena rešenja, ostvaruju godišnje 57.500 evra prihoda po zaposlenom, što je dvostruko više nego kod autsorsinga gde on iznosi 27.000 evra. Indeks godišnjeg prihoda po zaposlenom za izvoznike sopstvenih rešenja iznosi 178%, a za autsorsing sektor samo 83% u odnosu na ukupan prosečan prihod od 32.300 evra, koliko iznosi za sve IT izvoznike. Ipak, teško je očekivati da će srpske firme uspeti da sopstvenim aplikativnim rešenjima obezbede više od 200 miliona evra izvoza do 2020. godine. Prema oceni analitičara, razlog je taj što čim godišnji izvozni prihod neke srpske IT firme dostigne desetak miliona evra, taj posao se seli u inostranstvo ili ga kupuju stranci, a u Srbiji ostaje samo budžet za plate.

Rizici za domaću privredu

Iz svega navedenog proizilazi da se u Srbiji, usled nedovoljno stimulativnog ambijenta za domaći razvoj i izvoz pametnih rešenja, pre svega iznajmljuje pametna radna snaga. U slučaju jače globalne ekonomske nestabilnosti, postoji opasnost da se veliki broj ovako zaposlenih IT stručnjaka odseli u inostranstvo i time formalizuje „odliv mozgova“. Iskustvo sa globalnom ekonomskom krizom iz 2009. godine, ali i novi poremećaji na svetskom tržištu pokazuju da kriza velikih igrača nije šansa za Srbiju. U uslovima krize, države i velike kompanije okreću se sopstvenim resursima, a domaća ekonomija ostaje bez investicija, sa smanjenom potražnjom i bez najkvalitetnijih kadrova koje strane firme odvode sa sobom. U prethodnih nekoliko godina se dešavalo da doslovno preko vikenda Beograd napuste vrlo uspešne strane IT kompanije, odvodeći odavde i odabrane saradnike.

Tome treba dodati računicu da je Srbiji, kako bi dostigla minimum EU standarda, neophodno da godišnja IT ulaganja po stanovniku podigne sa sadašnjih 60 na 150 evra, odnosno na ukupno milijardu evra godišnje. Takav nivo ulaganja zahteva oko 20.000 IT stručnjaka samo za podršku lokalnoj privredi, za koju je trenutno angažovano manje od 5.000 kvalifikovanih kadrova. Ako se pak dosadašnji trendovi nastave, Srbija će doći u situaciju da nakon 2020. jeftino prodaje radnu snagu, a umesto domaćih, kupuje strana rešenja, koja će nas koštati preko 500 miliona evra godišnje, procenjuje Matijević.56

Stoga je nužno da se promeni državna politika, s ciljem da se stimuliše i snažnije podrži proizvodnja domaćeg softvera, uključujući i opredeljenje da se velike državne nabavke softverskih rešenja i IT usluga povere domaćim firmama. Reference i iskustvo stečeni na ovaj način pomogli bi u izvozu sopstvenih softverskih rešenja i tada bi izvoz vredan milijardu i više evra postao izvesniji i održiv na duži period, zaključuju u kompaniji Mineco Computers.

ERP tržište u Srbiji

Mereno prema strukturi, oko 60 odsto ukupnog ERP tržišta u Srbiji potiče od prodaje softverskih licenci i održavanja, slede usluge implementacije s nešto više od 20 procenata, dok preostalih oko 20 procenata ERP tržišta potiče od razvoja aplikacija prema zahtevima korisnika, navodi se u SITO analizi o domaćem tržištu poslovnog softvera. 57

56 „Biznis i finansije“, broj 134, februar 2017.57 https://pcpress.rs/erp-u-srbiji-2018-godine/

24

ERP tržište u Srbiji prirodno se oslanja na tri osnovne delatnosti: državna javna preduzeća, proizvodnju i trgovinu. Ulaganja proizvodnih i trgovačkih preduzeća predstavljaju najstabilniji deo, tj. okosnicu ERP tržišta u Srbiji. Ovi sektori generišu stalne prihode od održavanja i osvežavanja ERP licenci, pa se može očekivati da će i u narednim godinama oni najviše ulagati u postojeće i nove ERP projekte.

Prošle godine ERP prodaju su prvenstveno pokretali veliki internacionalni vendori, kao što su SAP, Oracle i Microsoft, koji zajedno drže preko polovine vrednosti domaćeg ERP tržišta. Njihovo tržišno učešće povećavalo se iz godine u godinu – 2005. iznosilo je oko jedne trećine, da bi se posle 2013. stabilizovalo na nešto više od polovine tržišta. Autoritet internacionalnih igrača podigao je svest kod korisnika da „poslovna izvrsnost košta“ i da investicije u ERP licence nisu male, ali su neophodne. Korist od toga imali su i lokalni ERP proizvođači, što je sve zajedno povoljno uticalo na ukupan razvoj domaćeg ERP tržišta.

U Srbiji je do pre nekoliko godina bilo tek desetak preduzeća koja su razvijala takve proizvode, a praksa je bila da su ih ona i uvodila kod klijenata. Danas na domaćem ERP tržištu posluje više od stotinu preduzeća, a najviše novih ima u segmentu konsaltinga i uvođenja ERP rešenja internacionalnih vendora.

Domaće ERP tržište tek je na polovini puta do zasićenja i nudi ERP vendorima značajan potencijal za budući rast. Procenjuje se da će se ovo tržište povećavati prosečnom godišnjom stopom od oko 10 odsto u narednih nekoliko godina, tako da će ulaganja u ERP premašiti 50 miliona evra u 2020. godini.

25

TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA U SRBIJI U 2016. godini domaća telekomunikaciona industrija ostvarila je poslovni prihod od 2,2 milijarde evra i neto dobit od 200,4 miliona evra, a u 250 aktivnih firmi bila su zaposlena 18.842 radnika, što je oko 1,9 odsto ukupne radne snage u privredi Srbije, izjavio je Milovan Matijević za publikaciju „Biznis TOP 2016/2017“ u izdanju mesečnika „Biznis i finansije“58. Ovo je mali korpus u odnosu na ukupnu zaposlenost, ali sa značajno boljim performansama od proseka domaće privrede kada se analiziraju produktivnost, plate i dobit po jednom zaposlenom, kao i kada se porede sredstva i njihova struktura, budući da u telekomunikacionoj industriji po jednom zaposlenom ima dvostruko više kapitala i pet puta više gotovog novca od proseka privrede, ocenjuje analitičar i konsultant za kretanja na IT tržištu Milovan Matijević.

Prema registrovanoj ili preovlađujućoj delatnosti, telekomunikacione firme se klasifikuju u četiri osnovna sektora: operatori; proizvodnja i razvoj; tehnička podrška i integracija telekomunikacione infrastrukture; trgovina (distribucija) opremom. Ova analiza obuhvata 110 operatorskih firmi koje pružaju usluge elektronske komunikacije, što je 44% od ukupnog broja telekomunikacionih preduzeća. U suštini, ovo je vodeća delatnost telekomunikacija po svim osnovnim parametrima: po broju zaposlenih, sa 14.024 radnika, što je 74% ukupne radne snage, po prihodu (78%), sredstvima (90%) i neto profitu (89%), navodi Matijević59.

Ovaj sektor zahteva velike investicije, ali je istovremeno profitabilniji od drugih. Zato dominiraju veliki igrači, koji ne ostavljaju puno prostora startapima i malim firmama, tako da broj operatora već godinama ostaje mali (ispod 150 aktivnih preduzeća), što se može tumačiti i kao posledica monopola u sektoru do kraja 20. veka i visoke koncentracije tržišta na nekoliko najvećih operatora, objašnjava Matijević.60

Na prvi pogled se uočava da postoje četiri preduzeća koja su po svim performansama apsolutno dominantna na srpskom telekomunikacionom tržištu. Zajednički udeo ove četiri kompanije je izrazito veliki, u ukupnim sredstvima iznosi 92%, u prihodima 92%, a u profitu 95%.

Firma Sredstva Prihodi Neto profit ZaposleniTELEKOM SRBIJA A.D. BEOGRAD 193.395.208 93.663.498 15.160.968 8.203TELENOR DOO BEOGRAD 49.252.359 46.678.141 8.909.168 862VIP MOBILE DOO BEOGRAD 41.820.508 27.645.551 -3.044.039 984SERBIA BROADBAND - SRPSKE KABLOVSKE... 55.261.168 21.419.048 -645.604 1.207

OSTALI 28.699.486 17.352.023 975.862 2.768Grand Total 368.428.729 206.758.261 21.356.355 14.024svi iznosi su u hiljadama RSDFirma Sredstva Prihodi Neto profit ZaposleniTELEKOM SRBIJA A.D. BEOGRAD 52% 45% 71% 58%TELENOR DOO BEOGRAD 13% 23% 42% 6%VIP MOBILE DOO BEOGRAD 11% 13% -14% 7%SERBIA BROADBAND - SRPSKE KABLOVSKE... 15% 10% -3% 9%

OSTALI 8% 8% 5% 20%Grand Total 100% 100% 100% 100%Izvor: Mineco Computers

58 Publikacija „Biznis TOP 2016/2017“, novembar 2017, u izdanju časopisa „Biznis i finansije“59 Publikacija „Biznis TOP 2016/2017“, novembar 2017, u izdanju časopisa „Biznis i finansije“60 Publikacija „Biznis TOP 2016/2017“, novembar 2017, u izdanju časopisa „Biznis i finansije“

26

Struktura prihoda

Prema RATEL-ovom pregledu tržišta za 2016. godinu,61 domaće tržište telekomunikacionih usluga (elektronskih komunikacija) stagnira u poslednjih nekoliko godina. Ukupan prihod ostvaren u 2016. godini iznosi oko 189,4 milijarde dinara (oko 1,54 milijarde evra), što predstavlja minimalan rast (oko 1%) u odnosu na prethodnu godinu.

Očekuje se da će tržišna tražnja ostati slična dosadašnjoj, tako da se prognozira dalja stagnacija prihoda i za ovu i za narednu godinu. Ova stagnacija je u suprotnosti sa tehnološkim napretkom u ovoj oblasti i značajnim investicijama u infrastrukturu i nove servise, što preti da uspori razvoj domaćih telekomunikacija. Ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija su u 2016. godini iznosile oko 262,5 miliona evra, što je za 4,9% niže nego prethodne godine.62 Postaviće se pitanje budućeg većeg ulaganja u savremenu infrastrukturu u uslovima kada su dva od četiri vodeća operatora iskazala značajan gubitak.

Posmatrajući udeo svake od usluga u ukupnim prihodima elektronskih komunikacija u Srbiji u 2016. godini, prema pregledu tržišta koji je uradio RATEL, najveći udeo u ukupnim prihodima ostvaren je od pružanja usluge mobilne telefonije (59% ukupnih prihoda), slede usluge fiksne telefonije (17,9%) ispred usluga pristupa internetu (11,8%) i distribucije medijskih sadržaja (9,7%). U strukturi ukupnih prihoda ostale usluge učestvuju sa zanemarljivih 1,6 odsto.

Godinama unazad segment mobilne telefonije ima najveće prihode i ulaganja, pa je jedan od glavnih generatora daljeg razvoja sektora elektronskih komunikacija. Tokom 2016. godine ostvareni su prihodi od 111,7 milijardi dinara, što je realan rast od oko 1% godina na godinu. Broj korisnika (9,1 milion) neznatno je smanjen u odnosu na 2015. godinu, ali ako se pogleda njihova struktura, prvi put je broj postpejd korisnika nadmašio broj pripejd, što ukazuje na rastuću konkurentnost ovog segmenta tržišta.

Prihodi od pružanja usluge fiksne telefonije u 2016. godini su za 7% niži u odnosu na prethodnu godinu i iznose 34,7 milijardi dinara. Pored toga što fiksna telefonija beleži pad i po pitanju broja korisnika, ipak su upotreba i penetracija fiksne telefonije u Srbiji i dalje najveće u regionu jugoistočne Evrope (36%) i iznad su proseka zemalja Evropske unije. Telekom Srbija je ostao dominantni pružalac ove usluge, daleko ispred još dva konkurenta: Telenora i Orion telekoma.

Prihodi od pružanja usluga fiksnog širokopojasnog pristupa internetu dostigli su 22,4 milijarde dinara. Važno je istaći da je tokom prethodne četiri godine količina prenetih podataka rasla po prosečnoj stopi od čak 45% godišnje. Primetan je rast konkurentnosti u oblasti usluga širokopojasnog pristupa, koji je najprisutniji kod kablovskih operatora. Na xDSL tržištu, alternativni operatori se oslanjaju na veleprodajnu ponudu Telekoma Srbija, dok je istovremeno njihov položaj oslabljen u konkurenciji sa maloprodajnom ponudom te kompanije.

Ukupan prihod operatora na tržištu distribucije medijskih sadržaja u 2016. godini iznosi 18,3 milijarde dinara i veći je za 4% u odnosu na prethodnu godinu. Najzastupljenije tehnologije u ovom segmentu su: kablovsko-distributivni sistemi, IPTV i DTH. Međutim, u bliskoj budućnosti se očekuje potpuna digitalizacija kablovsko-distributivnih sistema.

61 http://www.ratel.rs/trziste/pregledi_trzista.230.html62 http://www.ratel.rs/trziste/pregledi_trzista.230.html

27

Budućnost domaćeg tržišta telekomunikacija

U pogledu kvaliteta i kapaciteta mobilne infrastrukture Srbija je na 14. mestu od 70 zemalja po 4G brzinama, navodi Matijević za publikaciju „Biznis TOP 2016/2017“63. Sa druge strane, fiksni širokopojasni pristup mrežama nove generacije nije dovoljno razvijen.

U pogledu budućeg razvoja telekomunikacione industrije u Srbiji, najveći izazov će biti rast tražnje na domaćem tržištu, a evidentna je i potreba da se reguliše i pojednostavi korišćenje postojeće telekomunikacione infrastrukture javnih (i privatnih) preduzeća. Usklađivanje domaće sa regulativom EU u oblasti telekomunikacija je od fundamentalnog značaja za razvoj ove industrije, ističe Matijević u publikaciji. Stoga se očekuje da će Srbija, nakon što je 2010. usvojila EU regulatorni okvir za elektronske komunikacije koji je promovisao konkurenciju kao najefikasniji način da se na nacionalnom tržištu ponude telekomunikacioni proizvodi i usluge najširem broju korisnika, ove godine usvojiti novi regulatorni okvir, usklađen sa aktuelnim normama EU.

63 Publikacija „Biznis TOP 2016/2017“, novembar 2017, u izdanju časopisa „Biznis i finansije“

28

FINANSIRANJE DOMAĆE IT INDUSTRIJEMada banke ni u svetu nisu prva adresa kojoj se softverske kompanije obraćaju za finansijsku podršku, budući da je reč o ulaganjima sa vrlo neizvesnim ishodom i visokim rizikom, u Srbiji se njihova uloga uglavnom svodi na pružanje različitih vrsta garancija izvođačima IT projekata. S druge strane, banke u svojoj ponudi imaju niz finansijskih instrumenata kojima mogu da pospeše poslovanje domaće IT industrije, ali i digitalizaciju ukupne privrede, a koji nisu dovoljno prepoznati na ovdašnjem tržištu, navodi Dejan Tešić, član Izvršnog odbora Komercijalne banke, u svojoj analizi o ulozi banaka u finansiranju domaće IT industrije, koja je objavljena u publikaciji „Finansije TOP 2016/2017“.64

U analizi se konstatuje da se opredeljenje republičke vlade da razvoj softvera svrsta među industrije na kojima će se zasnivati ekonomski razvoj Srbije u narednom periodu zasniva na podacima koji, između ostalog, pokazuju da domaće IT kompanije iz godine u godinu beleže rast izvoza upravo u ovom segmentu, te da je u ukupnom izvozu učešće softvera postalo jedno od najznačajnijih. Ocenjuje se, takođe, da Srbija poseduje solidan ljudski potencijal, kao i da bi bila sposobna da dodatno edukuje značajan broj stručnjaka i višestruko uveća kapacitete.

Ono što se, međutim, često previđa, jeste nedostatak domaćih sofisticiranih softverskih proizvoda, prepoznatljivih na internacionalnim tržištima kao što su to Viber (Belorusija), Skype (Estonija), pa čak zabavnih sadržaja tipa Talking Tom (Slovenija), koji bi zainteresovali globalne IT kompanije na način kao što je Skype integrisan u Microsoftovu Windows business platformu.

Umesto toga, međunarodne kompanije i preduzetnici su prepoznali Srbiju kao destinaciju sa jeftinim, visokokvalifikovanim kadrovima i ovde locirali svoje razvojne centre ili centre za tehničku podršku. Veliki broj domaćih kompanija, često u vlasništvu stranih preduzetnika, takođe razvija softver za potrebe inostranih naručilaca, koji potom izvorni softver integrišu u složenije sisteme i rešenja koje plasiraju na drugim tržištima. Takva situacija sugeriše da u izvozu domaćeg softvera preovlađuju poluproizvodi.

Najčešći izvori finansiranja

U tom kontekstu se postavlja pitanje na koji način banke kao stubovi finansijskog sistema mogu da podrže domaću IT industriju i razvoj domaćih softverskih proizvoda i rešenja. Nažalost, dosadašnja bankarska praksa pokazuje vrlo rudimentarno i ograničeno angažovanje u ovom sektoru, koje se uglavnom svodi na pružanje različitih vrsta garancija za projekte koje softverske kompanije realizuju, dok je kreditno angažovanje izuzetno retko.

Razvoj softvera, kao i većina drugih istraživačko-razvojnih delatnosti, predstavlja investiciju sa vrlo neizvesnim ishodom i visokim rizikom. Rizik je naročito izražen kada se kreira gotov proizvod, koji tokom plasiranja na tržište prolazi veliki broj instanci i zato je veoma zahtevan u pogledu kapitala, uz istovremeno prisustvo mnogobrojnih prepreka, upozorava Tešić u svojoj analizi65.

Praksa pokazuje da velike kompanije finansiraju istraživačko-razvojne aktivnosti najčešće iz sopstvenih izvora, uobičajeno opredeljujući u te svrhe između 5% i 20% dobiti, a da je komercijalne investicione kredite za razvojne aktivnosti moguće obezbediti isključivo uz značajne kolaterale, i to pod uslovom da je sama kompanija veoma dobro kapitalizovana.

U slučaju malih ili startup kompanija, finansiranje razvoja najčešće se obezbeđuje iz sopstvenih izvora ili pozajmicama od porodice i prijatelja, pri čemu ovaj izvor finansiranja u nekim zemljama ima učešće čak i do 60%. Kada je reč o tržištu kapitala, najčešći izvori su venture capital, specijalizovani investicioni fondovi ili takozvani poslovni anđeli, dok se za bespovratna sredstva konkuriše kod nacionalnih ili internacionalnih institucija, odnosno razvojnih fondova i programa. Tek nakon ovih izvora dolaze na red komercijalni bankarski krediti, ali banke gube i tu poziciju sa rastom zajedničkog finansiranja posredstvom interneta (crowdfunding).

64 Publikacija „Finansije TOP 2016/2017“, jun 2017, u izdanju časopisa „Biznis i finansije“65 Publikacija „Finansije TOP 2016/2017“, jun 2017, u izdanju časopisa „Biznis i finansije“

29

Ne treba, međutim, zaboraviti da su banke među najvećim konzumentima IT usluga, napominje Tešić u analizi. Iako se često doživljavaju kao izuzetno konzervativne institucije, one investiraju neuporedivo veća sredstva u tehnološki razvoj i angažuju daleko više razvojnih resursa IT industrije nego fintech kompanije, za koje se procenjuje da svojim netradicionalnim finansijskim modelima predstavljaju najveću pretnju po banke i njihovo poslovanje. Velike banke su svojevremeno imale sopstvene razvojne timove koji su kreirali i implementirali tehnološka rešenja. Vremenom se pokazalo da se istovetna rešenja mogu primeniti u drugim bankama sa skromnijim razvojnim kapacitetima, pa su, neretko, tehnološke kompanije nastajale izdvajanjem iz banaka, ali su u celini ili delom ostajale u njihovom vlasništvu kao supsidijari. Slično se dešavalo i sa određenim servisima za automatizaciju pozadinskih poslovnih procesa, koji su izmeštani u eksterne kompanije koje bi potom nezavisno pružale usluge i drugim bankama.

Prostor za značajniju podršku banaka Domaće softverske IT kompanije najčešće se javljaju bankama sa zahtevima za izdavanje različitih vrsta garancija koje od njih zahtevaju naručioci, a pre svega tenderskih garancija, avansnih garancija, te činidbenih garancija za uredno izvršenje obaveza na preuzetim projektima. Zahtevi za kreditiranje su veoma retki, budući da male kompanije u ranoj fazi razvoja nemaju potrebne finansijske performanse, niti su u mogućnosti da ponude adekvatne kolaterale, dok većim kompanijama, kada već ostvare uspeh na tržištu, ovakva vrsta kreditne podrške više i nije potrebna.

S druge strane, banke u svojoj ponudi imaju niz finansijskih instrumenata kojima mogu da pospeše poslovnu aktivnost kompanija iz ovog segmenta, a time i digitalizaciju poslovanja drugih industrija koje bi koristile ova rešenja i usluge. U slučaju da su im naručioci veliki poslovni sistemi, softverske kompanije imaju na raspolaganju factoring potraživanja kako bi obezbedile dodatna obrtna sredstva i ubrzale ciklus naplate. Kada im je potrebna podrška za izvozno orijentisane programe, na raspolaganju je i forfaiting (otkup potraživanja po ugovorima od inostranih naručilaca).

Mogućnost koja se srazmerno malo koristi, a ima solidan potencijal, posebno u segmentu malih i srednjih preduzeća koja žele da unaprede i modernizuju svoje poslovanje uvođenjem savremenih ICT rešenja, jeste kreditiranje kupaca, odnosno naručilaca ovih rešenja. Odobravanje investicionih kredita za digitalizaciju poslovanja bi ne samo dalo zamah domaćoj IT industriji već bi u značajnoj meri unapredilo ukupan poslovni ambijent i popravilo performanse i konkurentnost domaćih preduzeća.

S obzirom na nerazvijeno tržište kapitala i ograničeno prisustvo investicionih finansijskih institucija (pre svega venture capitala) na domaćem tržištu, sve je češća pojava da domaće kompanije pokušavaju da dođu do razvojnih sredstava na inostranim tržištima. Svedoci smo nekolicine uspešnih transakcija u poslednje vreme u kojima su se kao investitori pojavljivali i neki vodeći VC (venture capital) fondovi u vlasništvu velikih globalnih kompanija, kao i akvizicija nekoliko domaćih IT kompanija.

Ne treba zaboraviti da su i globalne banke, prepoznavši interes i potencijal u zamahu fintech industrije, osnovale svoje specijalizovane finansijske institucije, čak i sopstvene VC fondove za podršku razvoju savremenih finansijskih servisa, osnivanjem namenskih ICT hubova, inkubatora ili akceleratora (Barclays, Santander…). Slični modeli bi mogli da budu primenjeni i u domaćim uslovima.

Domaćem IT sektoru su na raspolaganju različiti domaći (pre svega kroz Razvojnu agenciju Srbije) ili inostrani programi (posebno EU fondovi i instrumenti kao što su SME Instrument ili Horizon 2020). Banke bi, na osnovu ovakvih grantova u inovativnim industrijama, mogle da pruže podršku kroz obezbeđivanje bridge finansiranja i time ubrzaju razvojni ciklus. Praksa je nažalost pokazala da domaće kompanije nemaju iskustva ni dovoljno znanja da samostalno apliciraju za ova sredstva, te da su ona iskorišćena u veoma maloj meri, za razliku od nekih drugih zemalja regiona. Zato bi bilo korisno da domaće kompanije potraže profesionalnu pomoć stručnjaka sa iskustvom u ovoj oblasti, zaključuje se u analizi Dejana Tešića, koja je objavljena u publikaciji „Finansije TOP 2016/2017“66.

66 Publikacija „Finansije TOP 2016/2017“, jun 2017. u izdanju časopisa „Biznis i finansije“

30

ZAKLJUČAKVlada Republike Srbije prepoznala je značaj procesa digitalne transformacije celokupne države, a prvenstveno javne uprave i privrede i definitivno postavila digitalizaciju kao jedan od svojih prioriteta. Ipak, postoji više faktora koji direktno utiču na brzinu, efikasnost i uspešno kompletiranje procesa digitalizacije. Neki od najvažnijih faktora su nedostatak investicija na ovom polju (a posebno privatnih investicija), nerazvijeno tržište tzv. rizičnog kapitala, neadekvatni pravni okviri, koji nisu u skladu sa novim tehnologijama i procesima, odnosno kreirani su u vreme pre njihovog nastanka i usvajanja od strane građana, nedostatak stručnog kadra koji je, između ostalog, direktno prouzrokovan nemogućnošću državnih organa da pariraju uslovima koje zaposlenima u IT sektoru nude mnogobrojne kompanije, kao i slabom povezanošću kompanija i akademskog sektora.

Vlada Srbije radi na otklanjanju i na prevazilaženju poteškoća sa kojima se suočava na polju digitalne transformacije. Promene različitih zakona ili njihove adekvatne dopune, programi za prekvalifikaciju za IT sektor, podsticanje neformalnog obrazovanja, formiranje Kancelarije za IT i e-upravu, kao i mnogi drugi koraci koje je Vlada preduzela stvaraju utisak da se Srbija ipak postepeno digitalizuje uprkos svim preprekama na koje nailazi.

Generalno, Srbija treba da ispuni još puno uslova kako bi stekla status srednjerazvijene informatičke zemlje. Ipak, činjenica da je naša zemlja napredovala za skoro 40 mesta na Doing Business listi Svetske banke, porast procenta domaćinstava koja koriste internet na 64,7%67, preko milion građana koji koriste portal eUprava, kao i mnogi drugi podaci navode na zaključak da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila značajan uspeh u digitalnoj transformaciji i razvoju informacionog društva.

67 https://pcpress.rs/napredak-ali-i-problemi/

31

REČNIK POJMOVA:Big Data - pojam koji označava velike i kompleksne setove podataka, kod kojih tradicionalne aplikacije za obradu podataka nisu primenljive

Cloud servis - Cloud je usluga koja omogućava skladištenje podataka na Internetu, tako da im se može pristupiti u bilo kom trenutku, sa bilo kog mesta

Agilna implementacija - brza, hitra i efikasna implementacija

Disaster Recovery centar - ukoliko ljudskom greškom ili tehničkim kvarom dođe do otkazivanja servisa i gubljenja podataka neophodnih za funkcionisanje, Disaster Recovery centri su prostori opremljeni za produžavanje rada, povraćaj izgubljenih podataka

Startap kompanije - startap je inovativan tehnološki biznis koji ima potencijal brzog rasta i velikih dometa

Autsorsing - predstavlja proces isključivanja (eksternalizacije) svih aktivnosti i poslova iz preduzeća koja nisu od strateškog značaja, što znači da se određeni broj aktivnosti prepušta onima koji će ih obaviti brže, bolje i jeftinije, dok se svi raspoloživi resursi preduzeća usmeravaju na osnovnu delatnost

ERP tržište - ERP je skraćenica za Enterprise Resource Planning, odnosno planiranje resursa u kompanijama, a u sprovođenje tog procesa obično je uključen neki poslovni informacioni sistem tj. komercijalni softverski paket za velika preduzeća

Vendori - prodavci i/ili isporučioci proizvoda

xDSL - ovaj termin se koristi kada želimo da sve DSL tehnologije nazovemo jednim imenom

IPTV - skraćenica za Internet Protocol Television, odnosno sistem kroz koji se pružaju usluge za putem komutacije mrežne infrastrukture, arhitekture i umrežavanja internet protokola

DTH - Direct to Home televizija, odnosno kablovsko-satelitski sistem prenosa TV kanala

Venture kapital - rizični kapital

Crowdfunding - „finansiranje putem gomile“, odnosno javno iznošenje informacija o određenom projektu u cilju dopiranja do potencijalnih donatora i prikupljanja sredstava za realizaciju projekta

Fintech kompanije - fintech je skraćenica za financial technologies, a fintech kompanije su sve kompanije koje razvijaju ili koriste tehnologiju u cilju unapređenja finansijskih usluga i proizvoda

Factoring - finansijska transakcija gde preduzeće koje očekuje prihod, odnosno ima potraživanja, prodaje ta potraživanja trećoj strani koja se zove Faktor po nižoj ceni, jer od Faktora momentalno dobija gotovinu koja je neophodna za dalje održavanje poslovanja.

Akceleratori - sredstva koja startapima pružaju ono što je potrebno – održavanje osnovnih investicija za startap da se razvija do skaliranja, u zamenu za udeo u kapitalu

Bridge finansiranje - kratkoročno finansiranje koje će pomoći opstanak kompanije/startapa do momenta pristizanja dugoročnih investicija - pozajmice, krediti...

WWW.ICTHUB.RS