izveŠtaj o kvalitetu pijaĆe vodeniph-rks.org/wp-content/uploads/2017/02/final-dwq-report... ·...

IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE

NA KOSOVU ZA 2015

Finalna verzija (prevod na srpski jezik)

Juni 2016

Nacinalni

institut za

javno zdravlje

Kosova

IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE

NA KOSOVU ZA 2015

Centar za vodu NIJZK

Internet stranica: www.niph-kosova.org

Email: [email protected]

[email protected]

Tel: +381 38 551431 lokal 1018

Mobilni telefon: 044 127671

Poštanska adresa:

Ul. Nëna Tereze bb, Rrethi i spitalit

Priština 10000

Kosovo

Glavni konsultant, Skat Consulting Ltd:

Graham Cleverly, MSc; Ch Eng; FICE

Email: [email protected]

Ovaj izveštaj dobio je podršku od švajcarske Agencije za razvoj i saradnju (SDC), kao deo faze (V)

programa „Podrška vodosnabdevanju i kanalizaciji za ruralna područja“. Podrška je pružana preko Skat

Consulting Ltd.

msg://37019b4f-78b9-47c4-940c-27760109d32b/www.niph-kosova.org

mailto:[email protected]



IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE NA KOSOVU ZA 2015

i

PREDGOVO R

NIJZK centar za vodu (Water Centre) je telo koje je odgovorno za nadzor kvaliteta

vode za piće na Kosovu, u skladu sa članom 8 Administrativnog uputstva 16/2012 i

u skladu sa članovima 4 i 7 Zakona o javnom zdravlju 2007/02 L78.

Kao direktor NIJZK (Nacionalni institut za javno zdravstvo Kosova), zadovljstvo mi

je da pozdravim prvi zvanični „Godišnji izveštaj o kvalitetu vode za piće na

Kosovu“, koji pokriva 2015. godinu.

U ovom izveštaju korišćeni su podaci iz laboratorijskog testiranja pijaće vode koje

je izvršio Centar za laboratorijsko testiranje NIJZK-a. Svi parametri za vodu,

uključujući ovde metale (ICPMS), ukupni organski ugljenik (TOC), anjone i

katjone (IC) i THM (GCMS) testirani su putem akreditovanih metoda, a sve laboratorije za kontrolu vode

su akreditovane preko ISO 17025. ICPMS i ostala analitička oprema dobijeni su pre nekoliko godina za

NIJZK, kao i u okviru podrške programa TAIEX za razvoj novih standarda kvaliteta vode na Kosovu u

skladu sa Direktivom za pijaću vodu, kao i trening za rukovanje novom opremom za analizu malog

prisustva hemikalija, ubrajajući i teške metale. Poslednje, ali ne i najmanje važno, izrada ovog izveštaja

omogućena je zahvaljujući novom softveru za bazu podataka o kvalitetu pijaće vode, uz odgovarajući

trening i obuku i opremu dobijenu od Messrs Medisoft, što je finansirano kroz podršku SCO-K za NIJZK,

za šta sa zadovoljstvom mogu da vas izvestim da je u potpunosti operativno.

Kao rezultat svih ovih nedavnih razvoja u novoj opremi, treningu za softver i ažuriranjem nacionalnog

zakonodavstva, Centar vode NIJZK po prvi put je u stanju da proizvede godišnji pouzdan izveštaj o

kvalitetu vode za piće koji sumira rezultate vanjskog monitoringa iz prethodne godine o kvalitetu vode za

piće iz Prištine i regionalnih laboratorija NIJZK, u korist svih zainteresovanih strana, naročito svih vodnih

potrošača na Kosovu.

Ovaj izveštaj se fokusira uglavnom na nivou usklađenosti kvaliteta pijaće vode sa obaveznim standardima

za niz mikrobioloških i hemijskih parametara iz Administrativnog uputstva 16/2012. Voda za piće

dostavljana je potrošačima na Kosovu u 2015. godini preko sedam regionalnih kompanija za snabdevanje

vodom.

Ukupno, na Kosovu za 2015 godinu, kao rezultat preko 43.000 testova koji su urađeni u šest regionalnih

laboratorija NIJZK, uz laboratoriju NIJZK u Prištini, tokom 12 meseci 2005. godine, sedam regionalnih

kompanija za snabdevanje vodom ukupno je ostvarilo stepen od 96.3% usklađenosti i poštovanja

standarda mikrobiološkog kvaliteta vode, i 97.3% usklađenosti sa hemijskim standardima, što je rezultiralo

sa nivoom usklađenosti od 97.0% sa standardima kvaliteta za vodu za piće na Kosovu.

Međutim, čak i 1% neusklađenosti kod preko 43.000 testova moglo bi značiti više od 400 propusta u

ostvarivanju nacionalnih standarda za pijaću vodu i postoje značajne regionalne razlike u performansama

tokom 2015. godine .Podaci dobijeni kasnije u ovom izveštaju pokazuju da obavezni standardi kvaliteta

vode za piće a posebno mikrobiološki standardi nisu u potpunosti postignuti na Kosovu. Konkretno, bilo

je višestrukih, ponovljenih neuspeha da se postignu mikrobiološki standardi u 2015 god, naročito u

zonama vodosnabdevanja Klina i Dečani, pokrivenim preko regionalne kompanije za snabdevanje vodom

„Hidrodrini“. Ova situacija očito nije prihvatljiv za korisnike koje opslužuje RKV Hidrodrini u ovim

oblastima snabdevanja vodom.

Sada RKV Hidrodrini preduzima konkretne korake, uz učestvovanje Centra za vodu NIJZK-a i uz podršku

savetnika iz MMSV, da se rešavaju problemi sa kvalitetom za vode za piće u ovim konkretnim zonama

vodosnabdevanja. Kao rezultat ovih nedavnih akcija, monitoringa sa strane Centra za Vodu NIJZK i preko


ii

vanjskog nadgledanja mogu da potvrdim da rezultati za prva tri meseca 2016. godine ukazuju na

značajno poboljšanje u mikrobiološkom kvalitetu pijaće vode u Klini i Dečanima.

Laboratorije NIJZK su trenutno u stanju da vrše analizu većine, mada ne i svih parametra iz AU 16/2012,

od kojih neki mogu biti prisutni u vodi za piće u veoma malim koncentracijama. Sa zadovoljstvom mogu

da izjavim da je centralna laboratorija NIJZK u Prištini nedavno započela analize za trihalometane (THM) u

pijaćoj vodi sa prihvatljivim rezultatima koji pokazuju punu usklađenost sa standardima do sada. Trenutno

se razrađuju planovi da se u centralnoj laboratoriji NIJZK omoguće analize za tragove određenih pesticida

koji se verovatno koriste na Kosovu, kao i za tragove drugih hemikalija, npr. benzena.

Obezbeđivanje dostavljanja pouzdane, bezbedne vode piće za sve građane na Kosovu još uvek se suočava

sa velikim dugoročnim izazovima. Ovo je naročito slučaj sa opštinskim i malim lokalno upravljanim

sistemima, gde nedostatak iskusnog i dobro obučenog operativnog osoblja, slaba tehnologija tretmana

vode, uključujući ovde i izostanak pouzdanog hlorisanja, slabe prakse u operacijama i održavanju, često

dovode do nastanka rizika od bakterijske kontaminacije vode, sa značajnim implikacijama u pogledu

javnog zdravlja građana. Realno, ograničeni raspoloživi resursi NIJZK-a ne mogu trenutno da obavljaju

rutinsko uzimanje uzoraka i analizu kvaliteta pijaće vode iz ovih opštinskih i mnogih malih lokalno

vođenih sistema, pa je stoga realno da se naši ograničeni resursi moraju koncentrisati uglavnom na

praćenje kvaliteta vode za piće u (većim) zonama vodosnabdevanja kojima upravljaju sedam regionalnih

kompanija za snabdevanje vodom.

Nadam se da će aktivnosti pet radnih grupa o kvalitetu vode uspostavljenih nedavno i opisani kasnije u

ovom izveštaju, dati veći fokus na hitnoj potrebi za akcijom od strane svih zainteresovanih aktera u

sektoru vode i da će dovesti do dugoročnih održivih poboljšanja u kvalitetu vode za piće širom Kosova.

Želeo bih da iskažem priznanje i zahvalnost za podršku međunarodnih donatora iz sektora voda, radi

pomoći razvoju Centra za vodu NIJZK tokom poslednjih nekoliko godina – naročito iz KVEK-a preko

programa TAIEX i IPA, zatim za kontinuiranu tehničku podršku koju pružaju SCO-K i SKAT preko svojih

stručnih konsultanata, i na kraju, ali ne i najmanje važno, za razvoj radnih grupa za kvalitet vode pod

koordinacijom savetnika iz MMSV-a.

U zaključku, ja sam uveren da će ovaj prvi godišnji izveštaj za 2015 godinu, obezbedi korisnu referentnu

tačku za performansu sledećih godišnjih izveštaj NIJZK za vodu za piće. Takođe se nadam da će budući

godišnji izveštaji iz godine u godinu biti u stanju da prikažu postepena poboljšanja u kvalitetu pijaće vode

u svih sedam regionalnih kompanija za vodosnabdevanje, kao i na Kosovu u celosti..

Prof. Dr. Naser Ramadani

Direktor NIJZK

Maj 2016


iii

SADRŽAJ

PREDGOVO R ..................................................................................................................................................................... I

IZVRŠNI REZIME .............................................................................................................................................................. 6

1 DEO 1: UVOD .................................................................................................................. 8

1.1 Regulatorno okruženje na Kosovu u vezi sa pitanjima kvaliteta pijaće vode........8

1.1.1 Zakonodavstvo Evropske unije i Kosova .............................................................................8

1.1.2 Uloga Centra za vodu NIJZK i RUUV .....................................................................................9

2 DEO 2: JAVNO SNABDEVANJE VODOM .................................................................... 10

2.1 Osnovne informacije ................................................................................................................ 10

2.2 Sveukupni kvalitet pijaće vode na Kosovu – rezime i tumačenje rezultata ......... 10

2.2.1 Rezime rezultata ........................................................................................................................ 10

2.2.2 Parametri testirani u 2015 ...................................................................................................... 11

2.2.3 Hlorni ostaci ................................................................................................................................ 11

2.2.4 Poređenje rezultata za 2015. godinu za 7 RKV i za celo Kosovo ............................ 12

2.2.5 Zbirna informacija za sve RKV .............................................................................................. 12

2.2.6 Spoljno praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode od strane Centra za vodu

NIJZK .............................................................................................................................................. 12

2.2.7 Interno praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode od strane RKV .................... 13

2.2.8 Odstupanja u neusklađenosti sa standardima KPV ...................................................... 14

2.2.9 Akcije koje preduzima NIJZK kao odgovor na neusklađenost sa standardima u

uzorcima iz spoljnog praćenja i nadgledanja ................................................................. 14

2.3 Učinak 7 RKV u 2015. godini u vezi sa kvalitetom pijaće vode ............................... 14

2.3.1 Regionalne kompanije za vodosnabdevanje .................................................................. 14

2.3.2 Zone vodosnabdevanja .......................................................................................................... 15

2.3.3 Tabele usklađenosti sa mikrobiološkim i hemijskim standardima za 2015 za

svaku RKV ..................................................................................................................................... 15

2.3.4 Rezime učinka za svaku RKV i ukupnog učinka za Kosovo ....................................... 15

2.3.5 Rezime učinka u zoni vodosnabdevanja RKV Hidrodrini ........................................... 16

2.3.6 Kvalitet pijaće vode u zonama snabdevanja RKV ......................................................... 16

2.4 Preporuke za poboljšanje učinka KPV u javnom snabdevanju na Kosovu .......... 17

2.4.1 Osnovne informacije ................................................................................................................ 17

2.4.2 Dalje preporuke ......................................................................................................................... 17

2.4.3 Koordinaciona grupa za kvalitet pijaće vode ................................................................. 18

3 DEO 3: OPŠTINSKO I LOKALNO VODOSNABDEVANJE ............................................ 20

3.1 Vodovodne komunalne službe kojima upravljaju opštine ........................................ 20

3.2 Lokalni mali snabdevači vodom („Organizacije iz zajednica“) ................................. 20

3.3 Male zone vodosnabdevanja ................................................................................................ 21

3.3.1 Uvod ............................................................................................................................................... 21

3.3.2 Individualni sistemi vodosnabdevanja za selo/zajednicu kojima upravljaju


iv

lokalni operatori ........................................................................................................................ 21

3.3.3 Praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode od strane NIJZK ................................ 21

3.4 Preporuke za poboljšanje KPV u opštinskim sistemima vodosnabdevanja i

sistemima zajednica ................................................................................................................. 22

3.4.1 Osnovne informacije ................................................................................................................ 22

3.4.2 Preporuke – opštinski i mali sistemi za vodosnabdevanje ........................................ 22

4 IZJAVE ZAHVALNOSTI I PRIZNANJA .......................................................................... 23

ANEKS 1 POJMOVNIK ................................................................................................................................ 24

ANEKS 2 ZONE VODOSNABDEVANJA I UČESTALOST UZIMANJA UZORAKA RADI

SPOLJNOG PRAĆENJA I NADGLEDANJA PREKO NIJZK .............................................. 27

ANEKS 3 GODIŠNJI REZIME IZVEŠTAJA KPV ZA 2015. ZA SVAKU RKV I ZA KOSOVO ...... 29

ANEKS 4 REZIME IZVEŠTAJA O KPV ZA 2015. ZA ZONE VODOSNABDEVANJA RKV

HIDRODRINI ................................................................................................................................ 33

ANEKS 5 ZONE VODOSNABDEVANJA: USLOVI I ZAHTEVI ZA PRAĆENJE, NADGLEDANJE

I IZVEŠTAVANJE ......................................................................................................................... 36

ANEKS 6 RADNE GRUPE ZA KVALITET PIJAĆE VODE: KOORDINACIJA I OPISI I USLOVI

POZICIJA ....................................................................................................................................... 37

ANEKS 7 ZAKLJUČCI SA SASTANKA ODRŽANOG 28/12/2015, U VEZI SA PROBLEMIMA

OKO KPV U RKV HIDRODRINI I NAJNOVIJE INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA 40

ANEKS 8: TIPIČAN MESEČNI SUMARNI IZVEŠTAJ ZA ZONU VODOSNABDEVANJA (PR01)45


v

SKRAĆENICE

Skraćenica Puno značenje

AU Administrativno uputstvo Ministarstva zdravlja 16/2012

DSEP Državni sekretarijat za ekonomska pitanja

DSV Dozvoljeni standard ili vrednost

DWI Inspektorat za pijaću vodu, Engleska i Vels

EK Evropska komisija

GCMS Gasni hromatografski maseni spektrometar

IC Jonska hromatografija

ICPMS Induktivno upareni plazma masni spektrometar

ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju

IT Informatička tehnologija

KPV Kvalitet pijaće vode

KVEK Kancelarija za vezu Evropske komisije (na Kosovu)

MMSV Međuministarski savet za vodu

MŽSPP Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje

NIJZK Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova

RKV Regionalna kompanija za vodosnabdevanje

RUUV Regulatorna uprava za usluge vodosnabdevanja, ranije RUVK

RWSSP Program podrške za ruralni vodovod i kanalizaciju

SCO Švajcarska kancelarija za međunarodnu saradnju

SDC Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

SHUKOS Asocijacija kosovskih kompanija za vodosnabdevanje

SKAT Švajcarski resursni centar za konsultacije za razvoj

TAIEX Program tehničke asistencije Evropske komisije (EK)

THMs Trihalometani

TOC Ukupni organski ugljenik

VK Vlada Kosova

ZVS Zona vodosnabdevanja


6

IZVRŠNI REZIME

Strukture izveštaja

Izveštaj se sastoji od tri glavna dela: Deo 1 sastoji se od kratkog uvoda u vezi sa Direktivom o pijaćoj vodi i

njenoj transpoziciji u nacionalno zakonodavstvo Kosova, zajedno sa regulatornim režimom na Kosovu.

Deo 2 razmatra kvalitet pijaće vode koju su isporučivale regionalne kompanije za vodosnabdevanje tokom

prvih 12 meseci 2015. godine, i iznosi nekoliko preporuka koje se odnose na buduća poboljšanja kvaliteta

pijaće vode. Deo 3 razmatra trenutnu poziciju u vezi sa opštinskim i malim lokalno upravljanim sistemima

za vodosnabdevanje, ali izveštaj ne iznosi nikakve kvantitativne rezultate za ove sisteme zbog nedostatka

bilo kakvih pouzdanih podataka iz spoljnog praćenja iz NIJZK za 2015.

Zbirni rezime rezultata za 2015. godinu

Sveukupni kvalitet pijaće vode na Kosovu, kako je isporučena potrošačima od sedam regionalnih

kompanija za vodosnabdevanje, i kako je nadgledao centar za vodu NIJZK preko spoljnih

aranžmana i odgovornosti za nadgledanje kako je uređeno u AU16/2012, ostvario je poštovanje i

usklađenost od 96.3% kod mikrobioloških standarda kvaliteta vode i nivo od 97.3% što se tiče

poštovanja hemijskih standarda, a to za rezultat ima skor od 97.0% kao ishod preko 43.000

testova koje je sprovelo šest regionalnih laboratorija NIJZK, a uz njih i centar za laboratorijsko

testiranje NIJZK u Prištini, tokom 12 meseci 2015. godine.

Nivo usklađenosti sa mikrobiološkim standardima kvaliteta vode značajno varira od RKV

„Bifurkacioni“, koja prikazuje 100% usklađenosti, dok je RKV „Hidrodrini“ ostvarila nivo usklađenosti

sa standardima od samo 87.1% - uglavnom kao rezultat ozbiljnih i dugotrajnih nedaća u zonama

vodosnabdevanja Istok i Dečani, a naročito zbog ozbiljno nedovoljnog kapaciteta postrojenja za

preradu vode, kao i operativnih problema u zoni vodosnabdevanja Klina (ostvarenje standarda

45.6%).

Nivo usklađenosti sa hemijskim standardima kvaliteta vode varirao je od RKV „Mitrovica“ sa

ostvarenih 99.9% standarda, dok je RKV „Hidrodrini“ ostvarila ostvarenje od samo 92.1% zadatih

standarda.

Uporedni rezultati za 2015 za 7 RKV i za Kosovo


7

Preporuke za poboljšanje spoljnog nadgledanja i praćenja javnog snabdevanja vodom

Konkretne preporuke za poboljšanje kvaliteta i koristi od spoljnog praćenja i nadgledanja iz NIJZK

sumirane su u tekstu dole. Opštine preporuke koje se odnose na poboljšanje kvaliteta pijaće vode na

Kosovu mogu se naći u odeljcima 2.4 i 3.4.

Tehničke smernice

Izrada kompleta neobavezujućih tehničkih smernica za asistenciju za NIJZK i RKV-e gde se tumače neke

ključne odredbe AU 16/2012 smatra se hitnim prioritetom u 2016. godini – naročito tamo gde je

postojeće AU nejasno ili dvosmisleno. Konkretno, neke detaljne smernice za pomoć RKV pri izvršenju

odgovornosti u sprovođenju njihovog „internog“ praćenja i nadgledanja, u skladu sa dobrom

međunarodnom praksom, smatraju se za vrhunski prioritet za 2016.

Mesečna cirkulacija rezultata spoljnog nadgledanja i praćenja i sastanci sa RKV

Preporučuje se da, nakon rutinskog i detaljnog pregleda mesečnih rezultata spoljnog praćenja i

nadgledanja kvaliteta pijaće vode za svaku zonu vodosnabdevanja od strane Centra za vodu NIJZK, bude

obavljeno sledeće:

Centar za vodu NIJZK će odmah distribuirati svakom RKV i RUUV odgovarajuće spoljne mesečne

podatke za svaku od zona vodosnabdevanja RKV, kao i sve dodatne detaljne rezultate spoljnog

praćenja KPV, na zahtev.

Centar za vodu NIJZK će da se redovno sastaje sa svakom RKV i RUUV (recimo, svakih 6 meseci)

radi diskusije o pitanjima/rešenjima u vezi sa kvalitetom pijaće vode, i kad god je neophodno da se

dogovore i rešavaju specifične, konkretne neuspehe i negativne trendove rezultata u vezi sa

pijaćom vodom. Rezultati ovih sastanaka uključujući i preduzete/nepreduzete akcije, biće uneti u

anekse za potrebe budućih godišnjih izveštaja NIJZK.

Analiza pesticida i benzena

Dodatna podrška programa TAIEX u cilju razvoja kapaciteta osoblja Centra za laboratorijsko testiranje

NIJZK u Prištini za analize odgovarajuće lepeze pesticida i benzena, takođe će biti vrhunski prioritet za

2016.


8

1 DEO 1: UVOD

1.1 Regulatorno okruženje na Kosovu u vezi sa pitanjima kvaliteta pijaće

vode

1.1.1 Zakonodavstvo Evropske unije i Kosova

Direktiva o pijaćoj vodi (DWD)

Implementacija Direktive 98/83/EC (Direktiva o pijaćoj vodi, DWD) na Kosovu predstavlja jedan od

prioritetnih zadataka na putu ka evropskim integracijama. Direktiva ima za cilj da zaštiti zdravlje ljudi tako

što postavlja standarde kvaliteta koje pijaća voda mora da ispunjava da bi bila isporučena građanima. Od

država članica se zahteva da obezbede da takva pijaća voda:

Ne sadrži nikakvu koncentraciju mikroorganizama, parazita niti bilo koje supstance koja predstavlja

potencijalni rizik po ljudsko zdravlje;

Ispunjava minimum uslova (mikrobiološki i hemijski parametri, kao i oni koji se odnose na

radioaktivnost) postavljenih u Direktivi.

Direktiva zahteva od država članica da redovno prate kvalitet vode koja je namenjena za ljudsku

potrošnju, putem primene metoda analize preciziranih u Direktivi, ili putem ekvivalentnih metoda. U ovu

svrhu, oni treba da odrede tačke za uzimanje uzoraka i da izrade programe praćenja i nadgledanja.

Potrebno je da tačke za uzimanje uzoraka budu reprezentativne za kvalitet pijaće vode kojom se građani

snabdevaju, i u idealnom slučaju se nalaze u vodovodnim mrežama ili na slavinama potrošača. Tamo gde

vrednosti parametara nisu ostvarene, od dotičnih država članica se zahteva da obezbede preduzimanje

korektivnih mera, i to što je brže moguće, kako bi se ponovo uspostavio odgovarajući kvalitet vode.

Administrativno uputstvo 16/2012

Implementacija administrativnog uputstva 16/2012 (u daljem tekstu: “AU 16/2012”) koje prenosi Direktivu

EK o pijaćoj vodi 98/83/EC u kosovsko nacionalno zakonodavstvo, pada pod odgovornost Ministarstva

zdravlja preko Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova (NIJZK). U ovom okviru, AU 16/2012

uspostavlja kontrolu nad pijaćom vodom koju isporučuju regionalne kompanije za vodosnabdevanje

preko „internog“ praćenja i nadgledanja, i preko zdravstvenog državnog autoriteta, preciznije centra za

vodu NIJZK, preko „spoljnog“ praćenja i nadgledanja, postavljanjem prikladnih standarda i kriterijuma za

kvalitet vode, u smislu učestalosti uzimanja uzoraka, tačaka za pregled usklađenosti, metoda analize, i

drugih odgovarajućih pitanja.

Nacionalni institut za javno zdravlje na Kosovu

Administrativno uputstvo 16/2012 poziva se u članu 2 (Definicije), tačka 1.8, na “Zdravstveni autoritet“, što

u svrhu Administrativnog uputstva znači Nacionalni institut za javno zdravlje na Kosovu, u skladu sa

zahtevima članova 4 i 7 Javnog zakona br. 2007/02 L78.

Duže od deset godina NIJZK je vršio praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode na čitavoj teritoriji

Kosova, mada prikupljeni podaci do nedavno nisu bili prikladno usklađeni, obrađeni i distribuirani,

uglavnom zbog nedostatka IT tehnologije koja služi kao podrška za ove aktivnosti, ali ovo je takođe bio i

rezultat nedostatka kadrova u NIJZK i nedovoljnih ostalih finansijskih resursa. Sa druge strane, velika

količina podataka se sada stvara u NIJZK shodno zahtevima AU 16/2012, i takođe kao direktan rezultat od

nedavno raspoložive nove sofisticirane opreme za analize, što je pomogla EK, a služi za analizu organskih

tragova (npr. pesticida, bromata, THM-a), kao i teških metala, a koja se nalazi u Centru za laboratorijsko

testiranje NIJZK u Prištini.


9

Prema AU 16/2012, od NIJZK se takođe zahteva da Evropskoj komisiji podnese izveštaj o praćenju i

nadgledanju svake tri godine, koji se odnosi na nivo usklađenosti sa standardima kvaliteta pijaće vode po

zonama vodosnabdevanja, shodno kriterijumima i zahtevima DWD, u skladu sa najnovijim dokumentom

smernica EK, kako bi se obezbedilo da se odgovarajuće informacije dostave za EK i za sve potrošače na

Kosovu.

1.1.2 Uloga Centra za vodu NIJZK i RUUV

Centar za vodu NIJZK

Administrativno uputstvo 16/2012 pominje u članu 2 (Definicije), tačka 1.8, „Zdravstveni autoritet“ što

znači, u svrho Administrativnog uputstva, Nacionalni institut za javno zdravlje na Kosovu – Centar za vodu,

u skladu zahtevima iz članova 4 i 7 Javnog zakona br. 2007/02 L78.

Centar za vodu NIJZK (trenutno sa samo dva zaposlena profesionalca) odgovoran je, u okviru Odeljenja

NIJZK za ljudsku ekologiju, za spoljno praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode koja se isporučuje na

Kosovu za sve građane, uglavnom preko sedam licenciranih regionalnih kompanija za vodosnabdevanje

(RKV), ali takođe i snabdevanje u malim selima/zajednicama od strane lokalnih operatora (organizacija iz

zajednice) i preko malog broja opštinskih komunalnih vodovoda koji trenutno funkcionišu u opštinama sa

većinskim srpskim stanovništvom.

RUUV

Od 2007. godine, Regulatorna uprava za usluge vodosnabdevanja (RUUV – ranije pod imenom RUVK, do

januara 2016.), u svoj godišnji Izveštaj o učinku za sedam regionalnih kompanija za vodosnabdevanje

unela je zbirni rezime nivoa za mikrobiološke i hemijske standarde za pijaću vodu, što se temelji na

podacima i informacijama o spoljnom praćenju i nadgledanju koje obavlja centar za vodu NIJZK, shodno

protokolu između ova dva nacionalna regulatorna tela sa Kosova.


10

2 DEO 2: JAVNO SNABDEVANJE VODOM

2.1 Osnovne informacije

Ovaj deo izveštaja daje rezime sveukupnog kvaliteta pijaće vode na Kosovu koja je isporučena

potrošačima preko sedam regionalnih kompanija za vodosnabdevanje tokom čitave 2015, uz praćenje i

nadgledanje od strane „Centra za vodu“ NIJZK –a, preko njihovog spoljnog praćenja i nadgledanja

kvaliteta pijaće vode, u skladu sa odredbama člana 8 Administrativnog uputstva AU16/2012.

Godina 2015. bila je prva godina gde su obimni podaci o pijaćoj vodi sakupljeni i analizirani u skladu sa

spiskom parametara i njihovim dozvoljenim standardima ili vrednostima (DSV), kako je utvrđeno u

Administrativnom uputstvu 16/2012 (AU 16/2012). Ovo Administrativno uputstvo je u širem smislu na liniji

sa zahtevima iz Direktive o pijaćoj vodi 98/83/EC. Posledično tome, informacije sadržane u ovom

izveštaju za 2015. mogu se među zainteresovanim akterima upoređivati sa godišnjim izveštajima u

budućim godinama, sa namerom da se svim zainteresovanim akterima, - naročito potrošačima – pokažu

postepena poboljšanja kvaliteta pijaće vode kroz učinak svake od sedam RKV i sveukupno za Kosovo.

Odeljak u tekstu ispod pruža zbirnu statistiku o snabdevanju vodom na Kosovu, kao i nivoe uspešnosti u

ostvarivanju i poštovanju standarda kvaliteta pijaće vode, a takođe i pregled relativnog učinka svake od

sedam kompanija za vodosnabdevanje na Kosovu. Rezime nivoa učinka i ostvarenja mikrobioloških i

hemijskih parametara kvaliteta pijaće vode, koje je dostavila svaka od sedam regionalnih kompanija za

vodosnabdevanje, dat je u Aneksu 3.

2.2 Sveukupni kvalitet pijaće vode na Kosovu – rezime i tumačenje

rezultata

2.2.1 Rezime rezultata

Sveukupni kvalitet pijaće vode na Kosovu, kako je isporučena potrošačima od strane sedam

regionalnih kompanija za vodosnabdevanje, i kako je praćeno i nadgledano od Centra za vodu

NIJZK-a, preko njihovih odgovornosti za spoljno praćenje i nadgledanje, kao što je uređeno u

AU16/2012, ostvario je usklađenost i ispunjenje standarda na nivou od 96.3% kod standarda

mikrobiološkog kvaliteta vode, a usklađenost od 97.3% po pitanju hemijskih standarda, te je

rezultat bio ukupna usklađenost od 97.0%, kao plod preko 43.000 testova koje je obavilo šest

regionalnih laboratorija NIJZK-a, plus Centralna laboratorija NIJZK u Prištini, tokom 12 meseci 2015.

godine.

Nivo poštovanja i usklađenosti sa standardom mikrobiološkog kvaliteta iz RKV „Bifurkacioni“

pokazuje 100% usklađenosti, dok je RKV „Hidrodrini“ ostvarila samo 87.1% usklađenosti –

uglavnom zbog ozbiljnih i dugotrajnih nerešenih problema po pitanju kvaliteta pijaće vode u

zonama vodosnabdevanja Istok i Dečani, a naročito zbog ozbiljnog nedostatka kapaciteta i

operativnih problema u zoni vodosnabdevanja Klina (45.6% usklađenosti).

Nivo usklađenosti sa hemijskim standardima kvaliteta vode varirao je od RKV „Mitrovica“ sa

ostvarenih 99.9%, dok je RKV „Hidrodrini“ ostvarila samo 92.1% usklađenosti.


11

2.2.2 Parametri testirani u 2015

Od c.55 parametara sadržanih u Direktivi o pijaćoj vodi i prenetih u AU16/2012, rutinsko testiranje

nije bilo sprovedeno od strane laboratorija NIJZK u 2015.za sledeće individualne parametre zbog

niza različitih faktora, gde soje sledeći: nedostaje specijalistička obuka koju bi sproveo TAIEX/ nema

akreditacije NIJZK/nedostaje napredna analitička oprema za NIJZK/relevantno za Kosovo:

– Benzen

– Benzo 3,4 piren (a PAH)

– Bromat1

– 1,2 dihloroetan

– Boron2

– Individualni pesticidi

– Pesticidi ukupno

– Poliaromatski ugljovodonici3

(PAH).

– Trihloroeten i Tetrahroeten4

– Vinil hlorid, Epihlorohidrin i Akrilamid5

.

– Trihalometani6

(NIJZK analize započete u decembru 2015.)

– Tricijum i ukupna indikativna doza7

2.2.3 Hlorni ostaci

Nivo8

rezidualnih dezinfekcionih materija u pijaćoj vodi nije statutarni parametar u Direktivi o pijaćoj vodi,

ali naširoko je uključen kao nacionalni parametar za Kosovo u AU16/2012. Usklađenost sa nacionalnom

vrednošću parametra za Kosovo od 0.2mg/l se blisko odražava u nivoima usklađenosti kod mikrobioloških

standarda, sa sveukupnim nivoom usklađenosti rezidualnih dezinfekcionih materija sa standardima od

89.0% za Kosovo, ali sa ukupnim nivoom poštovanja i usklađenosti na rangu RKV koji ide od 100% za

RKV „Mitrovica“ i RKV „Bifurkacioni“, do samo 66.6% za RKV „Hidrodrini“.

1

Generalno praćeno kada se ozoniranje koristi za dezinfekciju. 2

Obično potiče od ostataka u deterdžentu koji su prisutni tretiranoj otpadnoj vodi. Koncentracija koja je prisutna u vodi ne predstavlja

nikakav rizik po zdravlje. 3

Normalno s povezuje sa katranom za gvozdene cevi od pre 1970. godine i ne smatra se relevantnim za Kosovo. 4

Rastvarači koji su prisutni u vodama ispod industrijskih oblasti. Malo je verovatno da bi ovo bilo relevantno za Kosovo. 5

Nije podložno hemijskim analizama i obično se kontroliše kroz specifikaciju proizvoda. 6

Formirano u procesu dezinfekcije reakcijom između hlora i prirodno prisutnih organskih supstanci. Obično se kontroliše kroz dobre prakse

u tretmanu. 7

Odgovornost za praćenje i nadgledanje radioaktivnih supstanci je na kosovskoj Agenciji za zaštitu od radijacije i nuklearnu bezbednost u

okviru Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. 8

Trebalo bi da se napomene da, kada se zabeleži neusklađenost sa standardima po pitanju rezidualnog hlora, to znači da minimalna

nacionalna propisana koncentracija od 0.2 mg/ nije bila merena u analiziranom uzorku. Ovo ne ukazuje nužno na to da je u uzorku nulta

koncentracija rezidualnog hlora.


12

2.2.4 Poređenje rezultata za 2015. godinu za 7 RKV i za celo Kosovo

Vidite siku 1 dole:

Slika 1: Grafički prikaz koji pokazuje mikrobiološku, hemijsku i sveukupnu usklađenost u % sa

regulatornim standardima KPV za svaku RKV i ukupno za celo Kosovo.

2.2.5 Zbirna informacija za sve RKV

Dole navedene informacije odnose se na 2014. i uglavnom ih je dostavila Jedinica RUUV za praćenje i

nadgledanje učinka:

Broj kompanija za snabdevanje vodom: 7

Broj snabdevenih domaćih potrošača: 253,517

Količina isporučene vode (m3/ dan): 351,128

Proporcija iz površinskih voda: c.80%

Proporcija iz podzemnih voda: c.20%

Broj glavnih radova na tretmanu: 12

Broj glavnih servisnih rezervoara: 929

Broj (normalnih) zona za snabdevanje vodom: 379

Ukupna dužina mreže za vodu: 4,419km

2.2.6 Spoljno praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode od strane Centra za

vodu NIJZK

Zahtevi i uslovi za „praćenje i nadgledanje“ iz člana 7 Direktive prilično blisko odgovaraju zahtevima

iznetim u AU 16/2012, član 8, za spoljno praćenje i nadgledanje. Detaljni uslovi za spoljno praćenje i

nadgledanje definisani su u članu 8.1 AU 16/2012, da se sastoje od svih mera koje preduzima lokalni

autoritet za zdravlje (tj. centar za vodu NIJZK) da bi se potvrdilo da voda koja je namenjena za potrošače

ispunjava sve zahteve iz AU 16/2012, na osnovu programa za praćenje i nadgledanje koji je ustanovio

lokalni zdravstveni autoritet koji verifikuje da voda koja je na raspolaganju potrošačima ispunjava

9 Iz Izveštaja o izvodljivosti u vezi sa kvalitetom pijaće vode na Kosovu (2009).


13

vrednosti parametara iz Aneksa I, kao i da je uzorak uzet sa tačke snabdevanja precizirane u članu 5.1 –

obično slavina, gde se dobija voda iz mreže za snabdevanje.

Stoga, u rezimeu, prema Direktivi i kako je preneto u AU 16/2012, spoljno praćenje i nadgledanje je:

Odgovornost zdravstvenog autoriteta, koji određuje tačke za uzimanje uzoraka, parametre za

uzorke i minimalnu učestalost, shodno zahtevima iz Aneksa II;

Potrebno je da bi se obezbedilo da voda koja je na raspolaganju potrošačima ispunjava sve

vrednosti parametara utvrđene u Aneksu I.

Uzorak je uzet sa tačke snabdevanja10

potrošača, što je u slučaju distributivne mreže obično slavina

u domu potrošača.

Podaci o kvalitetu pijaće vode koji prate i podržavaju sadržaj ovog izveštaja za 2015. godinu u celosti se

zasnivaju na spoljnom praćenju i nadgledanju od strane regionalnih laboratorija NIJZK i Centra za

laboratorijsko testiranje NIJZK u Prištini.

2.2.7 Interno praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode od strane RKV

Interno praćenje i nadgledanje je direktna odgovornost svake RKV i rezultati „internog“ praćenja i

nadgledanja služe prevashodno za sopstvene operativne potrebe RKV – uglavnom da bi se „potvrdio

kvalitet vode za ljudsku potrošnju u celokupnom sistemu za snabdevanje vodom”. Međutim, ne postoji

obavezujući zahtev u AU 16/2012 da RKV moraju da dele podatke iz internog praćenja i nadgledanja sa

NIJZK-om, osim kada se zahteva prema članu 13 AU 16/2012 u pogledu parametara indikatora.

Stoga, u rezimeu, prema AU 16/2012, Interno praćenje i nadgledanje podrazumeva sledeće:

Preduzima ga snabdevač vodom (tj. RKV);

Navedena svrha internog praćenja i nadgledanja od strane snabdevača (član 7.1) jeste da „potvrdi

kvalitet vode za ljudsku potrošnju u okviru čitavog sistema za snabdevanje vodom“;

Tačke za uzimanje uzorka i učestalost uzimanja uzoraka nisu definisani (kontrast u odnosu na

zahteve za spoljno praćenje i nadgledanje shodno Aneksu II), i „može“ biti dogovoreno sa

zdravstvenim autoritetom;

Ne postoji zahtev da uzorci ispunjavaju vrednosti parametara iz Aneksa II (za razliku od spoljnog

praćenja i nadgledanja, gde se to izričito zahteva u članu 8.1);

Pošto interno praćenje i nadgledanje važi za „celokupni sistem za vodosnabdevanje“, tačke za

uzimanje uzoraka moraju takođe pokrivati celi sistem za vodu, i, za razliku od spoljnog praćenja i

nadgledanja, nisu precizirane na tačkama snabdevanja – obično slavina potrošača gde se on

snabdeva vodom iz distributivne mreže;

Ne postoji obavezujuća odredba za snabdevača vodom da mora da dogovori tačke za uzimanje

uzoraka i učestalost uzimanja uzoraka sa zdravstvenim autoritetom, ili da mora da deli rezultate

analiza sa zdravstvenim autoritetom;

Od snabdevača vodom se zahteva da obavesti zdravstveni autoritet o slučajevima odstupanja koji

su identifikovani tokom prethodne godine (za, ali ovo važi samo za parametre indikatora;

Analizu uzoraka mora da izvrši akreditovana laboratorija, uz odobrenje zdravstvenog autoriteta;

Potreba snabdevača vodom u vezi sa analitičkim informacijama o kvalitetu vode dobijenim iz

internog praćenja i nadgledanja, a za operativne svrhe, nije pomenuta nigde u AU16/2012.

10

U skladu sa Aneksom II, (svi) uzorci treba da se pribave u skladu sa tačkama za usklađenost utvrđenim prema članu 5.1…Međutim, u slučaju

distributivne mreže, zdravstveni autoritet može da uzme uzorke iz zone snabdevanja ili u postrojenju za vodu zbog nekih naročitih

parametara ako se može pokazati da neće biti promena u vrednostima dotičnog parametra.


14

Interno praćenje i nadgledanje od strane RKV je trenutno u ranoj fazi i trenutno nema raspoloživih

analitičkih rezultata za 2015. godinu. Kasnije u ovom izveštaju, preporučuje se razvoj i izrada zakonski ne-

obavezujućih tehničkih smernica kojima se tumače zahtevi iz AU 16/2012, a i na osnovu dobre

međunarodne prakse, izrada specifičnih smernica za interno praćenje i nadgledanje od strane snabdevača

vodom.

2.2.8 Odstupanja u neusklađenosti sa standardima KPV

U AU 16/2012 postoji odredba za Ministarstvo zdravlja da dozvoli vremenski ograničena (inicijalno ne više

od tri godine) „odstupanja“ za snabdevače vodom u vezi sa ostvarivanjem usklađenosti sa specifičnim

hemijskim indikatorima standarda kvaliteta pijaće vode. Međutim, potrebno je napomenuti da ova

odredba ne važi za mikrobiološke standarde i važi samo pod uslovom da ovo odstupanje „ne predstavlja

potencijalnu opasnost za ljudsko zdravlje i pod uslovom da kvalitet vode koja se isporučuje za piće ne

može da se garantuje ni na koji drugi razuman način“. Evropska komisija zahteva da zemlje članice

obaveste Komisiju u slučaju da se odstupanje produži za drugi period koji ne prelazi tri godine.

2.2.9 Akcije koje preduzima NIJZK kao odgovor na neusklađenost sa

standardima u uzorcima iz spoljnog praćenja i nadgledanja

U slučaju da se zabeleži neuspeh u analizi mikrobiološkog parametra nakon uzimanja uzorka od strane

osoblja laboratorije NIJZK-a u zoni snabdevanja RKV-a, osoblje laboratorije NIJZK-a dalje uzima uzorak

vode odmah nakon što se identifikuje propust. Ukoliko se propust ne ponavlja u ovom drugom uzorku,

obično se ne preduzimaju dalje akcije (ali test se beleži u bazi podataka NIJZK kao neusklađenost). Ako se,

međutim, mikrobiološki problem ponovi u drugom uzorku, NIJZK odmah obaveštava RKV i opštinskog

sanitarnog inspektora, a razlozi i rešenja se u celosti preispituju.

Nakon drugog neuspeha, može da se smatra za neophodno da se obaveste potrošači o tome da pijaća

voda nije bezbedna za piće sve dok RKV ne sprovede odgovarajuće popravne mere. NIJZK već poseduje

napisani komplet procedura koje pokrivaju ovu situaciju, što je sačinjeno kao deo dokumenta koji je

finansirao KVEK 2009. godine pod nazivom „Studija o izvodljivosti za pijaću vodu na Kosovu“, a ovo se

sastoji od sledećeg:

“Napomene sa smernicama za hitno planiranje” (Konačni izveštaj oktobar 2009)

“Informativno obaveštenje za potrošače u slučaju problema sa kvalitetom vode” (Konačni izveštaj

oktobar 2009.)

2.3 Učinak 7 RKV u 2015. godini u vezi sa kvalitetom pijaće vode

2.3.1 Regionalne kompanije za vodosnabdevanje

Usluge u formi snabdevanja vodom i odvođenja otpadnih voda su u velikoj meri (ali ne u celosti) pod

odgovornošću sedam regionalnih kompanija za vodosnabdevanje (RKV). Ove RKV su osnovane tokom

perioda od 2002. do 2006. godine. Pre ovog perioda, usluge iz oblasti vodovoda i kanalizacije pružale su

opštinske vodovodne kompanije, oko 30 njih, koje su bile konsolidovane kroz proces pravnog ujedinjenja

i inkorporiranja u 7 kompanija koje funkcionišu danas.

RKV ostaju u vlasništvu države, pod kontrolom Vlade Kosova, preko Ministarstva za ekonomski razvoj

(ranije Ministarstvo za ekonomiju i finansije). Svaka RKV je registrovana kao javno preduzeće, sa

sopstvenim kapitalom, u Ministarstvu za trgovinu i industriju. One su licencirane za isporučivanje vode

preko Regulatorne uprave za usluge vodosnabdevanja, (RUUV, ranije pod imenom RUVK, između ostalih

dužnosti, definiše minimalne tarife i standarde kvaliteta vode uz uslove za licencu).


15

2.3.2 Zone vodosnabdevanja

Glavni „građevinski blok“ za upravljanje i izveštavanje o podacima o kvalitetu pijaće vode iz svih uzoraka

vode koje NIJZK uzme sa tačaka za uzorke u svakoj od sedam oblasti RKV, a u okviru statutarnih

odgovornosti NIJZK-a za spoljno praćenje i nadgledanje iz AU 16/2012, jesu zone za vodosnabdevanje.

Ove zone snabdevanja definisane su u AU 16/2012 na sledeći način: „Zona snabdevanja je geografski

definisana oblast u kojoj voda namenjena za ljudsku potrošnju dolazi iz jednog ili više izvora i unutar koje

se kvalitet vode može smatrati kao približno ujednačen“. Od svake RKV se očekuje da ima samo relativno

mali broj (3-10 maksimalno) (standardnih) zona vodosnabdevanja u svojoj celokupnoj oblasti službe

(svaka zona > 1000m3/dan prosečne isporučene količine), zajedno sa još nekoliko „malih“ zona

vodosnabdevanja (svaka zona < 1000m3/dan prosečne isporučene količine).

Videti Aneks 5 za detalje o praćenju, nadgledanju i izveštavanju za zone vodosnabdevanja.

2.3.3 Tabele usklađenosti sa mikrobiološkim i hemijskim standardima za 2015 za

svaku RKV

Tabele u Aneksu 3 pokazuju nivoe usklađenosti u 2015. za svaku RKV u odnosu na ključne mikrobiološke

i hemijske standarde, kao i ukupni nivo usklađenosti. Neusklađenost za hemijske parametre i indikatore

takođe je pokazana i za rezidualna dezinfekciona sredstva uz određeni broj relevantnih parametara, npr.

zamućenost, nitrati, nitriti, gvožđe, mangan uz zbirnu cifru za sve druge parametre koji su testirani, ali nisu

pojedinačno prikazani.

Potrebno je napomenuti da nivoi aluminijuma u pijaćoj vodi nisu bili uključeni kao poseban parametar

zato što niti jedan od 1162 uzeta uzorka u 2015. u NIJZK nije pokazao nivoe iznad dozvoljene granice od

200µg/l.

2.3.4 Rezime učinka za svaku RKV i ukupnog učinka za Kosovo

Slika dole sumira učinak za svaku RKV, tj. Priština, Mitrovica, Hidrodrini, Radonići, Hidroregjioni Jugor,

Bifurkacioni Hidromorava i za sve RKV na Kosovu ukupno (KS) za mikrobiološke (crveno) i hemijske

standarde (plavo), kao i ukupni nivo usklađenosti (zeleno).

Slika 2: Grafikon prikazuje mikrobiološku, hemijsku i ukupnu usklađenost sa regulatornim

standardima kvaliteta pijaće vode u procentima za RKV i za Kosovo u celini.


16

2.3.5 Rezime učinka u zoni vodosnabdevanja RKV Hidrodrini

Rezultati spoljnog praćenja i nadgledanja u 2015. za pet zona vodosnabdevanja RKV Hidrodrini, gde

spadaju Peć (PE), Istok (IT), Dečani (TE), Junik (JU) i Klina (KL), kao i ukupno za RKV Hidrodrini (HD) i za

Kosovo (KS), ilustrovani su na donjem prikazu za mikrobiološke standarde (crveno), hemijske standarde

(plavo) i sa ukupnim rezultatom usklađenosti (zeleno). Videti Aneks 4 za rezime rezultata za 2015. za

svaku od zona snabdevanja RKV Hidrodrini.

Napominjemo niske nivoe mikrobiološke usklađenosti sa standardima za zonu vodosnabdevanja Klina

(45.6%). Videti Aneks 7 za dogovorene akcije koje treba da preduzmu NIJZK i RKV Hidrodrini u 2016.

Slika 3: Grafikon koji prikazuje mikrobiološku, hemijsku i ukupnu usklađenost sa regulatornim

standardima KPV u procentima za zone vodosnabdevanja RKV Hidrodrini i rezultate za RKV

Hidrodrini i čitavo Kosovo.

2.3.6 Kvalitet pijaće vode u zonama snabdevanja RKV

Tabela 1 dole pokazuje sveukupni učinak kvaliteta javne pijaće vode na Kosovu po zonama

vodosnabdevanja za 2015. Pretpostavlja se da će ažurirana verzija ove tabele poslužiti da prikaže

poboljšanja na nivou zona vodosnabdevanja u budućim godišnjim izveštajima o kvalitetu pijaće vode.

Parametar Testovi u 2015 Broj zona ZVS – nisu usklađeni

Nisu rađeni testovi

Prekršaj dozvoljene koncentracije ili vrednosti iz AU 16/2012

2015 2016 2017

Broj Procenat

Ukupno koliform 5003 230 95.4 19

E coli 4991 141 97.2 16

Rezidue hlora 4904 541 89.0 24

Zamućenost 4799 40 99.2 8

Miris 1760 0 100.0 0

Ukus 1760 0 100.0 0

pH 1760 0 100.0 0

Nitrat 1258 100 92.1 9

Nitrit 1563 125 92.0 12

Gvožđe 1569 2 99.9 1

Mangan 1306 13 99.0 10

Svi ostali testirani parametri 12692 92 99.3 19

Ukupno 43365 1284 97.0


17

Tabela 1: Sveukupni kvalitet javne pijaće vode na Kosovu po zonama vodosnabdevanja za 2015.

godinu

2.4 Preporuke za poboljšanje učinka KPV u javnom snabdevanju na

Kosovu

2.4.1 Osnovne informacije

Usaglašena struktura ovog prvog godišnjeg izveštaja obuhvata neke kraće preporuke za poboljšanje

kvaliteta javne pijaće vode u budućnosti, što obuhvata različita pitanja koja se odnose na kvalitet pijaće

vode, kako je dole prikazano. Sva pitanja koja se odnose na donji prikaz bila su sada uključena u opise

radnih mesta i mandata za različite tematske radne grupe C1-C6, kao što je i sumirano u narednim

odeljcima – videti takođe Aneks 6 za dodatne detalje o detaljnim odgovornostima svake od tematskih

grupa.

Sve preporučene teme uključene su u odgovarajuće tematske radne grupe (RG) kao što je prikazano u

zagradama dole:

Zone zaštite vode (videti RG C6)

Interno praćenje i nadgledanje po RKV (videti RG C5)

Procesi i oprema za hlorisanje (videti RG C1.1)

Tehnologija/upravljanje procesima za vodu (videti RG C1.1)

Prekidi u rutinskom snabdevanju (videti RG C1.6)

Odobrenja za materijale u kontaktu sa vodom (videti RG C4)

Kodeks prakse za RKV o izvršavanju popravki na distribucionim cevovodima (videti RG C1.6)

2.4.2 Dalje preporuke

U tekstu dole sumirane su specifične preporuke za poboljšanje kvaliteta i koristi od spoljnog praćenja i

nadgledanja od strane NIJZK.

Tehničke smernice

Izrada kompleta neobavezujućih tehničkih smernica koje pomažu NIJZK-u i RKV da tumače neke ključne

odredbe iz AU 16/2012 su hitan prioritet za 2016. godinu – naročito tamo gde je postojeće AU

dvosmisleno ili nejasno. Konkretno, neke detaljne smernice za pomoć RKV u implementaciji njihovih

odgovornosti za „interno praćenje i nadgledanje“ u skladu sa međunarodnim dobrim praksama, su

vrhunski prioritet za 2016.

Distribucija mesečnih rezultata spoljnog praćenja i nadgledanja i sastanci sa RKV

Preporučuje se da, nakon rutinskih i detaljnih pregleda mesečnih rezultata spoljnog nadgledanja i praćenja

kvaliteta pijaće vode za svaku zonu snabdevanja od strane Centra za vodu NIJZK:

Centar za vodu NIJZK će odmah cirkularnim pismom da obavesti svaku RKV i RUUV o

odgovarajućim mesečnim informacijama iz spoljnog praćenja i nadgledanja za svaku od zona

vodosnabdevanja RKV, kao i o svim detaljnijim rezultatima spoljnog praćenja i nadgledanja KPV, po

zahtevu. Primer mesečnog sumarnog izveštaja NIJZK za tipičnu zonu vodosnabdevanja (Priština

PR01) priključen je kao Aneks 8.


18

Centar za vodu NIJZK će takođe preduzeti korake da se periodično sastaje sa RKV/RUUV (recimo

svakih 6 meseci) da bi se raspravljalo o pitanjima/rešenjima u vezi sa kvalitetom pijaće vode, kao i

kad god je neophodno da bi se dogovarale i rešavale specifične stvari koje se odnose na

neusklađenost sa kvalitetom pijaće vode i negativnim trendovima u rezultatima. Rezultati ovih

sastanaka, uključujući i akcije koje su preduzete/nisu preduzete, biće uneti u Anekse budućih

godišnjih izveštaja NIJZK o kvalitetu pijaće vode.

Analize pesticida i benzena

Dodatna podrška programa TAIEX u cilju razvoja kapaciteta i sposobnosti osoblja Centra za laboratorijsko

testiranje NIJZK u Prištini za analizu odgovarajuće lepeze pesticida i benzena je takođe visoki prioritet za

2016.

2.4.3 Koordinaciona grupa za kvalitet pijaće vode

Nakon izdavanja AU 16/2012 u 2012. godini, priznato je da je jedan broj aktivnosti zahtevao blisku

koordinaciju i saradnju radi rešavanja specifičnih zahteva navedenih u administrativnom uputstvu,

uključujući ovde i sledeće:

i. Institucionalna konsolidacija uspostavljenog Centra za vodu NIJZK u odnosu na ovo AU, pošto

Centar još uvek nije u potpunosti kadrovski popunjen i funkcionalan zbog budžetskih ograničenja;

ii. Pisanje i usvajanje jednog broja tehničkih standarda i uredaba predviđenih ovim AU (tj. standardi

za tretman i dezinfekciju vode, standardi za uzimanje uzoraka i uslove u laboratorijama, standardi

za procenu i upravljanje rizicima, pravila za transport vode namenjene za ljudsku potrošnju, itd.);

iii. Definicija procedura i mehanizama za procenu i upravljanje slučajevima neusklađenosti

dostavljene vode sa standardima i vrednostima parametara;

iv. Izrada šeme prihvatanja radi odobravanja proizvoda i materijala koji dolaze u kontakt sa pijaćom

vodom;

v. Razvoj kapaciteta regionalnih kompanija za vodu (RKV) kako bi bile u stanju da obavljaju interno

praćenje i nadgledanje u skladu sa odredbama AU;

vi. Zaštita izvora vode koji se koriste za vodosnabdevanje.

Sve vladine i druge institucije koje imaju ulogu u sprovođenju zakonskog i regulatornog okvira u vezi sa

kvalitetom pijaće vode treba da budu zastupljene u Koordinacionoj grupi. Predlaže se da KG bude

sačinjena od sledećih:

1. Sekretarijat Međuministarskog saveta za vodu – predsedavajući

2. Ministarstvo za zdravlje i NIJZ

3. Ministarstvo za ekonomski razvoj/jedinica za politiku i nadgledanje

4. Ministarstvo za trgovinu i industriju/Agencija za standardizaciju

5. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje/odeljenje za vodu

6. Ministarstvo za finansije/odeljenje za budžet

7. Regulatorna uprava za usluge vodosnabdevanja (RUUV), ranije RUVK

8. Asocijacija kosovskih opština (AKM)

9. Asocijacija kompanija za vodosnabdevanje (SHUKOS)


19

Šest tematskih radnih grupa (RG) uspostavljene su na sledeći način:

C1. RG za tehničke uredbe i standarde

C2. RG za institucionalnu konsolidaciju Centra za vodu u okviru NIJZK

C3. RG za procenu i upravljanje rizikom

C4. RG za izradu šeme za odobravanje materijala i proizvoda koji dolaze u kontakt sa vodom

C5. RG za praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode

C6. RG za zaštitu izvora koja se koristi za vodosnabdevanje

Članstvo i delokrug svake radne grupe, kao i odgovornosti za koordinaciju i podnošenje izveštaja,

sumirani su u Aneksu 6.


20

3 DEO 3: OPŠTINSKO I LOKALNO VODOSNABDEVANJE

3.1 Vodovodne komunalne službe kojima upravljaju opštine

Javne službe vodosnabdevanja na Kosovu pružaju se ne samo preko sedam RKV; već takođe i od više

opštinskih komunalnih firmi za vodosnabdevanje koje su pod nadzorom svojih opština. Trenutno (april

2016.) postoji izvestan broj lokalnih komunalnih kompanija koje funkcionišu isključivo u okviru jedne

opštine. U ove komunalne firme spadaju one koje su stvorene nakon procesa regionalizacije vodovodnih

kompanija, a tu spadaju i one koje funkcionišu u opštinama na severu Kosova. Ove komunalne firme nisu

licencirane od strane RUUV za pružanje usluga vodosnabdevanja. Određivanje tarife i praćenje kvaliteta se

obavljaju, u teoriji, od strane dotičnih opština. Međutim, nema javno raspoloživih informacija u pogledu

kvaliteta usluga koje pružaju ove komunalne službe, osim povremenih u vezi sa kvalitetom pijaće vode,

što se prati indirektno/nezvanično od strane NIJZK, kada je to moguće. Strategija VK jeste da integriše ove

operatere u sedam RKV u kratkoročnom periodu.

Trenutna situacija (april 2016.) sumirana je u tekstu dole:

U regionu Gnjilane (oblast službe RKV Hidromorava) potpisani su sporazumi o uslugama (u 2015.)

između RKV Hidromorava i svih (četiri) preostalih opština, tj. Ranilug, Klokot, Parteš i Novo Brdo.

Stvarna integracija ovih opština je u toku i planirano je da bude u potpunosti kompletirana nakon

ažuriranja sistema za vodosnabdevanje (uključujući ovde i instaliranje merača potrošnje vode za sve

potrošače) preko Programa podrške za ruralni vodovod i kanalizaciju, faza 5 (PPRVK F-V) u svakoj

od ovih opština, za šta se očekuje da bude završeno ove godine.

U regionu Uroševac (oblast usluga za RKV Bifurkacioni) prošle godine je potpisan ugovor o

uslugama između RKV Bifurkacioni i opštine Đeneral Janković, a stvarna integracija se očekuje

tokom 2016. (plan je isti kao i kod opština u regionu Gnjilane – videti gore). Poslednja preostala

opština u regionu Uroševac, tj. Štrpce, očekuje se da potpiše ugovor o pružanju ovih usluga oko

sredine juna 2016. sa RKV Bifurkacioni. Na ovaj način, ukoliko sve protekne dobro, očekuje se da

proces konsolidacije na južnom Kosovu bude kompletiran i u potpunosti funkcionalan do kraja

2016.

U opštinama na severnom Kosovu (Zvečan, Severna Mitrovica, Zubin Potok i Leposavić) nažalost

nije bilo značajnog razvoja/napretka u vezi sa integrisanjem.

Ovaj izveštaj o kvalitetu pijaće vode za 2015. ne obuhvata podatke o kvalitetu pijaće vode za ove

opštinske službe za snabdevanje vodom.

3.2 Lokalni mali snabdevači vodom („Organizacije iz zajednica“)

Stanovništvo u ruralnim oblastima se uglavnom snabdeva pijaćom vodom preko službi iz zajednice.

Postoji oko 670 službi iz zajednica (koje nisu uvek nužno operativne), od čega oko 490 vodi sedam RKV-a.

Preostalo snabdevanje zajednica pijaćom vodom se obično radi preko lokalnih seoskih zajednica. Za ove

poslednje ne postoji redovno nadgledanje i praćenje kvaliteta vode od strane NIJZK. Strategija VK je da

integriše ove operatore u sedam RKV u kratkoročnom periodu.

Obično ovi individualni sistemi11

snabdevanja vodom u selima/zajednicama su veoma mali, to su sistemi

snabdevanja za selo ili zajednicu (prosek <50m3/dan isporučene količine ili manje od 50 snabdevenih

11

RWSSP V trenutno investira u sve izolovane sisteme izostale van RWC sa ciljem da ih dovede u RWC menadžmentu ubrzo. Cilj je završiti

ovu vežbu do kraja 2017. Prema tome, većina tih malih izolivanih sistema za snabdevanje vodom treba doći pod menadžment RWC u

narednih nekoliko godina.


21

ljudi) kojima upravljaju lokalni operatori. U skladu sa AU 16/2012, član 3 (i dozvoljeno u Direktivi o pijaćoj

vodi 98/83/EC u članu 3), „voda namenjena za ljudsku potrošnju od individualnih snabdevača koji

dostavljaju manje od prosečno <50m3/dan ili snabdevaju manje od 50 osoba, izuzete su od odredaba AU

16/2012, osim ako se voda dostavlja kao deo komercijalne ili javne aktivnosti. Ovaj izuzetak za sisteme

snabdevanja vodom za veoma male seoske zajednice stoga generalno nije validan, međutim, pak, pošto je

snabdevanje ovih vrlo malih količina, generalno govoreći, „javno“ (tj. nije privatno) ipak je, stoga,

obuhvaćeno uslovima odredbi AU 16/2012.

Ovaj izveštaj o kvalitetu pijaće vode za 2015. ne obuhvata podatke o kvalitetu pijaće vode za ove male,

lokalno vođene službe za snabdevanje vodom.

3.3 Male zone vodosnabdevanja

3.3.1 Uvod

Obično su ove male zone u obliku sistema cevovoda za snabdevanje sela ili zajednice, koje su ili novo

konstruisane ili su nedavno bile poboljšane kroz SDC RWSSP ili druge donatorski finansirane projekte

(prosečne količine vode distribuirane u zoni snabdevanja zone <1000m3/dan >10m

3/ dan, ili <5000>50

osoba).

Ovi relativno mali sistemi snabdevanja vodom za selo ili zajednicu su ili će uskoro postati odgovornost

odgovarajućih RKV za sve aktivnosti rada i održavanja, ali se napajaju iz posebnog (lokalnog) izvora vode.

Stoga se oni ne mogu smatrati delom postojeće zone vodosnabdevanja sa prosečnom isporučenom

količinom >1000 m3/dan.

Ovaj izveštaj o kvalitetu pijaće vode za 2015. sadrži određene ograničene podatke o kvalitetu pijaće vode

za ove male individualne zone vodosnabdevanja – videti Aneks 2.

3.3.2 Individualni sistemi vodosnabdevanja za selo/zajednicu kojima upravljaju

lokalni operatori

Obično su ovi individualni sistemi za vodosnabdevanje sela/zajednice veoma mali, to su sistemi koji

snabdevaju selo ili zajednicu (prosečno <50m3/dan isporučene količine ili manje od 50 usluženih osoba), i

njima upravljaju lokalni operatori.

Ovaj izveštaj o kvalitetu pijaće vode za 2015. ne sadrži podatke o kvalitetu pijaće vode za ove male

individualne sisteme vodosnabdevanja za zajednice.

3.3.3 Praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode od strane NIJZK

Spoljno praćenje i nadgledanje „malih“ zona vodosnabdevanja RKV (tj. količina proizvedene vode

>10<1000m3

dnevno) i individualni sistemi javnog snabdevanja za selo/zajednicu (tj. za količine vode

<10m3

dnevno), trenutno se ne obavlja rutinski od strane regionalnih laboratorija NIJZK zbog ograničenja

u pogledu resursa i nedostatka informacija od RKV o njihovim malim ZVS, mada se neki mali seoski

sistemi rutinski prate od NIJZK, npr. RKV Bifurkacioni zona snabdevanja BI02 i zona snabdevanja vodom

RKV Hidromorava HM-6 se trenutno prate i nadgledaju od NIJZK-a - videti Aneks 2.

Verovatno će za sveukupno buduće praćenje i nadgledanje malih zona snabdevanja i lokalno vođenog

seoskog snabdevanja od strane NIJZK ostati ograničeno i reaktivno, ili u najboljem slučaju će se voditi

preko primene pristupa na osnovu mogućeg rizika.


22

3.4 Preporuke za poboljšanje KPV u opštinskim sistemima

vodosnabdevanja i sistemima zajednica

3.4.1 Osnovne informacije

Glavni cilj ovog prvog Godišnjeg izveštaja o kvalitetu pijaće vode na Kosovu za 2015. godinu jeste da se

koncentriše na javno snabdevanje vodom koju potrošačima isporučuje sedam regionalnih kompanija za

vodu, gde su po prvi put na raspolaganju pouzdani podaci za 2015. o kvalitetu pijaće vode, nakon

spoljnog praćenja i nadgledanja koje je izvršilo laboratorijsko osoblje NIJZK.

Trenutna situacija u pogledu spoljnog praćenja jednog broja „malih“ zona vodosnabdevanja (snabdevanje

<1000m3/dan), zatim nekoliko opštinskih sistema, naročito na severnom Kosovu, kao i mnogih lokalno

vođenih sistema snabdevanja u zajednicama, takvo je da se veoma mali broj ovih sistema rutinski prati od

strane Centra za vodu NIJZK. Ovo je zbog nedostatka resursa NIJZK-a, nedostatka kompletnih i ažuriranih

informacija o statusu malih sistema i/ili zbog drugih praktičnih razloga, naročito kod sistema u opštinama

sa srpskom većinom na severnom Kosovu.

Dalje, potrebno je napomenuti da su informacije o kvalitetu pijaće vode koje se od zemalja članica

zahtevaju na svake tri godine od Evropske Komisije (EK) namerno ograničene na „normalne“ zone

vodosnabdevanja (tj. snabdevanje >1000m3/dan) i podaci o poštovanju standarda kvaliteta vode iz manjih

zona vodosnabdevanja se ne zahtevaju specijalno od strane EK – videti Aneks 5 ovog izveštaja.

3.4.2 Preporuke – opštinski i mali sistemi za vodosnabdevanje

Prepoznajući postojeća ograničenja osoblja laboratorije i Centra za vodu NIJZK u vezi sa adekvatnim

resursima za spoljno praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode širom Kosova, kao i niza izazova u

praćenju kvaliteta pijaće vode u opštinskim sistemima vodosnabdevanja, malim zonama vodosnabdevanja

i lokalnim sistemima vodosnabdevanja u zajednicama, potrebno je da u NIJZK bude usvojen pristup

zasnovan na potrebama. Stoga će u budućnosti biti rutinski praćeni i nadgledani samo oni sistemi za koje

se smatra da su u ozbiljnom riziku od mikrobiološke kontaminacije – naročito tamo gde su objekti i

oprema za hlorisanje nepouzdani ili ne postoje i/ili gde se voda dobija iz plitkih, nezaštićenih izvora. Videti

takođe Aneks 5.

Preporučuje se da NIJZK, u saradnji sa ostalim relevantnim akterima, npr. MMSV/RUUV/MŽSPP i

relevantnim međunarodnim donatorima iz oblasti vodosnabdevanja, npr. SCO-K, izrade i ažuriraju bazu

podataka svih opštinskih sistema vodosnabdevanja, svih malih zona za snabdevanje vodom, kao i svih

lokalnih sistema vodosnabdevanja za zajednice, a potom da izvrše određivanje prioriteta među tim

sistemima zasnovano na verovatnoći rizika za zdravlje građana od kontaminirane vode. Ovo će omogućiti

da NIJZK obavlja spoljno praćenje i nadgledanje kvaliteta pijaće vode širom Kosova primenom pristupa

zasnovanog na riziku, što priznaje činjenicu trenutno ograničenih raspoloživih resursa osoblja Centra za

vodu i laboratorije NIJZK.


23

4 IZJAVE ZAHVALNOSTI I PRIZNANJA

U potpunosti, sa velikom zahvalnošću, iskazujemo zahvalnost i priznanje za pomoć i saradnju sledećim

akterima:

Menadžer Centra za vodu NIJZK (Dr Burbuće Neši-Ljatifi (Burbuqe Neshi-Latifi)) i Specijalista

Humane Ekologije, NIJZK u Peći (Dr Burim Kotori) za njihovu podršku i pomoć tokom pripreme

ovog izveštaja i za dostavljanje osnovnih podataka.

Savetnik MMSV (Afrim Ljajci (Lajci)) za pružanje neprocenjive podrške i informacija o aktivnosti

radnih grupa za kvalitet pijaće vode, opštinskih kompanija za vodosnabdevanje, kao i za

organizovanje sastanaka i zapisnike/akcije iz NIJZK/RKV Hidrodrini.

Generalni direktor (CEO) RKV Hidrodrini (Agron Tigani) za pružanje detaljnih odgovora na akcije u

vezi sa neispunjavanjem mikrobioloških standarda u 2015. u Klini i drugim odgovarajućim zonama

vodosnabdevanja.

Šef odeljenja za praćenje učinka RUUV (Ćamil (Qamil) Musa) za informacije o tehničkim sredstvima

RKV i broju potrošača za 2014. godinu.

Generalni direktor MEDISOFT (Armend Iseni) za dostavljanje različitih podataka o ishodima i

rezultatima preko baze podataka NIJZK, u formatu koji je potreban za ovaj izveštaj.


24

ANEKS 1 POJMOVNIK

Supstanca Opis Standard

Mikrobiološki

parametri

Dozvoljena

količina

Fekalni koliformi,

fekalni streptokok,

Clostridium

perfringens

Fekalni koliformi, fekalni streptokok, Clostridium perfringens su prisutni u

crevima toplokrvnih životinja. Njihovo prisustvo u vodi ukazuje na potrebu

da se preduzmu hitne akcije za uklanjanje izvora fekalnog zagađenja.

Individualni uzorci i testovi se izvode za svaki organizam. Ovi organizmi se

kontrolišu putem dezinfekcije vode / 0 po 100 ml.

0 na 100 ml

Ukupno koliformi Grupa organizama „Coliform“ je široko rasprostranjena u okruženju, npr.

preko ljudske i životinjske aktivnosti i preko biljne materije. Njihovo

prisustvo u vodi ukazuje na potrebu da se istraži izvor kontaminacije.

Količina koliforma se kontroliše putem dezinfekcije vode. / 0 po 100 ml.

0 na 100 ml

Hemijski parametri Dozvoljena

količina

Alkalini ty Koncentracija ovog parametra je indikator prirodne tvrdoće i pH vode. /

nema standarda.

Nema

standarda

Aluminijum Prirodno se javlja u nekim izvorima vode. Ovaj aluminijum se uklanja

tokom procesa tretmana (koagulacija i filtracija). Aluminijum sulfat može

da se koristi za hemijski tretman vode da bi se uklonila zamućenost.

200 µg/l

Amonijak Soli amonijaka su prirodno prisutne u tragovima u većini izvora vode. One

se raspadaju tokom dezinfekcije.

0,5 mg/l

Antimon Antimon je toksičan i nije prisutan u izvorima vode. Koncentracije u

tragovima u pijaćoj vodi, koje nisu ni od kakvog značaja za zdravlje, mogu

da potiču od mesinganih spojeva i lemova.

10 µg/l

Arsenik Prirodno prisutan na nivou tragova u veoma malom broju izvora. Arsenik

je otrovan i kada je prisutan uklanja se specijalnim procesom tretmana

vode.

50 µg/l

Barijum Pojavljuje se prirodno u tragovima u nekim izvorima vode. Koncentracija

koja je prisutna u vodi ne predstavlja rizik za zdravlje.

1000 µg/l

Bor Bor u izvorima vode dolazi iz ostataka deterdženata koji su prisutni u

tretiranim kanalizacionim vodama. Koncentracija koja je prisutna u vodi ne

predstavlja rizik za zdravlje.

2000 µg/l

Kadmijum Kadmijum je otrovan i prisutan u nivou tragova u veoma malom broju

izvora. Kada je prisutan, uklanja se specijalnim procesom tretmana vode.

5 µg/l

Kalcijum Pojavljuje se prirodno u svim izvorima vode i zajedno sa magnezijumom

odgovoran je za tvrdoću vode koja prouzrokuje kamenac u sudovima za

kuvanje i sistemima za zagrevanje vode. Koncentracija koja je prisutna u

vodu ne predstavlja nikakav rizik za zdravlje.

250 mg/l

Hlor Zajedno sa natrijumom, hlor se pojavljuje prirodno kao veoma rastvorljiva

so u svim izvorima vode i ne uklanja se tokom tretmana vode.

Koncentracije koje su prisutne u vodi ne predstavljaju rizik za zdravlje.

400 mg/l

Hlorin Gas hlorin se koristi kao dezinfekciono sredstvo u tretmanu vode. On

uništava bakterije koje su nastale od životinjskog otpada i kanalizacionih

voda. / nema standarda.

nema standarda

Hrom Nije prisutan u izvorima vode i ne nalazi se u pijaćoj vodi. 50 µg/l

Boja Boja se prirodno pojavljuje u vodi sa gornjih površinskih izvora. Boja se

uklanja tokom procesa tretmana vode (koagulacija i filtracija).

20 mg/l

Pt/Coscale

Provodljivost Električna provodljivost je mera količine prirodno rastvorenih neorganskih

supstanci u izvoru vode. Obično se koristi za pomoć kontrole tretmana.

1500 µs/cm

Bakar Tragovi bakra, koji nisu značajni za zdravlje, prirodno se pojavljuju u

mnogim izvorima vode i značajnije koncentracije mogu da se pojave na

3000 µg/l


25


slavinama potrošača kao posledica upotrebe bakarnih cevi. Koncentracije

koje su prisutne u vodi ne predstavljaju rizik za zdravlje.

Cijanid Cijanid je otrovan i nije prisutan u izvorima vode. Ne nalazi se u pijaćoj

vodi.

50 µg/l

Fluor Tragovi fluora se prirodno javljaju u mnogim izvorima vode, naročito

podzemnim. Ne uklanja se konvencionalnim tretmanom vode i neke

kompanije veštački dodaju vodi fluor kao zaštitu za zube. Videti internet

stranicu za više informacija o fluorisanju pijaće vode.

1500 µg/l

Ugljovodonik Ugljovodonici obuhvataju petrolej, mineralna ulja i ostale srodne

proizvode iz petrohemijske industrije. Veoma retko se može pojaviti

lokalna kontaminacija podzemne vode ili može doći do prodiranja u

plastične vodovodne cevi preko kontaminiranog zemljišta. Koncentracije

koje su prisutne u vodi ne predstavljaju rizik za zdravlje, ali mogu uticati na

ukus/miris.

10 µg/l

Jon vodonika Videti pH

Gvožđe Prirodno je prisutno u mnogim izvorima vode. Ovo gvožđe se uklanja

tokom tretmana vode. Gvožđe u vodi može takođe da potiče od korozije

gvozdenih cevi, ali bilo koja koncentracija koja je prisutna u vodi ne

predstavlja rizik za zdravlje. Jedinjenja gvožđa se koriste za tretman vode

kako bi se uklonila zamućenost.

200 µg/l

Olovo Obično nije prisutno u izvorima vode, ali ga može biti u slavinama

potrošača ukoliko postoje olovne cevi. Ukoliko voda ide ka tome da

rastvara olovo, vodovodne kompanije moraju da zaštite zdravlje potrošača

i tretiraju vodu kako bi smanjile izloženost.

50 µg/l

Magnezijum Prirodno se pojavljuje u svim izvorima vode i zajedno sa kalcijumom je

odgovoran za tvrdoću vode, koja prouzrokuje kamenac u sudovima za

kuvanje i sistemima za zagrevanje vode. Koncentracije koje su prisutne u

vodi ne predstavljaju nikakav rizik za zdravlje.

50 mg/l

Mangan Prirodno prisutan u mnogim izvorima vode i uklanja se tokom tretmana

vode.

50 µg/l

Ziva Živa je opasna i nije prisutna u izvorima vode ili pijaćoj vodi. 1 µg/l

Nikl Ne nalazi se u izvorima vode. Tragovi koji se nađu u pijaćoj vodi mogu da

proističu iz zaštitnih premaza na slavinama i spojevima. Ovi tragovi ne

predstavljaju rizik za zdravlje.

50 µg/l

Nitrat Prirodno prisutan u svim izvorima vode, mada veće koncentracije mogu

biti prouzrokovane upotrebom đubriva. Tamo gde je neophodno, nivo

nitrata se smanjuje prilikom tretmana vode (razmena jona ili mešanje sa

vodom sa niskim nivoom nitrata). Videti internet stranicu za informacije o

zdravstvenim implikacijama i merama kontrole.

50 mg/l

Nitrit Tragovi nitrita se stvaraju kada se hlor i amonijak koriste u procesu

dezinfekcije. Nivoi se svode na minimum putem pažljivog obavljanja

procesa dezinfekcije. Videti internet stranicu za više informacija (pod

„nitrat“).

0,1 mg/l

Oksidacija Sposobnost vode za oksidaciju daje meru njenog organskog sadržaja. Ovo

je alternativna mera TOC.

5 mg/l

PAH Policiklični aromatični ugljovodonici su prisutni u katranskim oblogama

cevi koje su se koristile za zaštitu cevovoda pre 1970. Tragovi PAH, u

koncentracijama koje nisu od značaja za zdravlje, prisutni su u vodi iz

slavine ukoliko još uvek postoje originalne obloge od ugljenog katrana.

0,2 µg/l

Benzo 3.4 piren

(a PAH)

10 ng/l

Pesticidi Mnogi izvori vode sadrže tragove otrovnih ostataka pesticida kao rezultata

poljoprivredne i ne-poljoprivredne primene pesticida na usevima, i zbog

kontrole korova. Tamo gde je neophodno, vodovodne kompanije su

instalirale specijalne procese tretmana za zaštitu javnog zdravlja tako što

se pesticidi uklanjaju (aktiviraju se ugljenični i ozonski procesi). Videti

internet stranicu za informacije o uklanjanju pesticida.

0,1 µg/l

PH (vodonični joni) pH vrednost ili koncentracija jona vodonika pružaju pokazatelj stepena

kiselosti vode. pH 7 je neutralan; vrednosti ispod 7 ukazuju na kiselost, a

5,5-9,5


26


vrednosti iznad 7 ukazuju na bazne karakteristike. Niska pH vrednost

može za rezultat da ima koroziju cevi. Baznost koja nije štetna za zdravlje

može se povećati pre snabdevanja tako da se korozija svede na minimum.

Fosfor Tragovi fosfornih soli se prirodno pojavljuju u mnogim izvorima vode, a

visoke koncentracije se povezuju sa tretiranim kanalizacionim vodama i

poljoprivrednim đubrivima. Fosfati se takođe koriste u tretmanu vode kao

mera zaštite zdravlja radi smanjenja nivoa olova koje može da dolazi iz

cevi. Koncentracija prisutna u vodi ne predstavlja rizik za zdravlje.

2200 µg/l

Kalijum Ovo se prirodno pojavljuje u svim izvorima vode i ne uklanja se tokom

tretmana vode. Koncentracije koje su prisutne u vodi ne predstavljaju rizik

za zdravlje.

12 mg/l

Kvalitativni miris i

ukus

Miris i ukus se pojavljuju prirodno, naročito kod površinskih izvora vode

tokom leta. Testovi na licu mesta ukazuju na bilo kakav mogući miris i

ukus. Organski razlozi za miris i ukus se uklanjaju tokom procesa tretmana

vode (aktiviranje ugljenika ili ozona).

nema standarda

Kvantitativni miris i

ukus

Formalna metoda se izvodi u laboratoriji da bi se izmerili miris i ukus u

vodi. Izvode se individualni testovi, a bilo kakve nesavršenosti se uklanjaju

tokom procesa tretmana vode kako je opisano gore.

Rastvor br. od 3

na temperaturi

od 25ºC

Selen Selen je otrovan nije prisutan u izvorima vode i ne nalazi se u pijaćoj vodi. 10 µg/l

Srebro Ovo nije prisutno u izvorima vode i obično se ne nalazi u vodi koju piju

građani. Srebro može da se koristi za dezinfekciju kod malih privatnih

snabdevača.

10 µg/l

Natrijum Zajedno sa hlorom, natrijum se prirodno pojavljuje kao veoma rastvorljiva

so u svim izvorima vode i ne uklanja se tokom tretmana. Koncentracije

koje su prisutne u vodi ne predstavljaju rizik za zdravlje.

150 mg/l

Sulfat Ovo se pojavljuje prirodno u svim izvorima vode i ne uklanja se tokom

tretmana. Koncentracije koje su prisutne u vodi koja nije omekšana ne

predstavljaju bilo kakav rizik za zdravlje.

250 mg/l

Surfaktanti Sulfaktanti u izvorima vode dolaze od ostataka deterdženata koji su

prisutni u tretmanu kanalizacionih voda. Oni se uklanjaju tokom tretmana.

200 µg/l

Temperatura Temperatura površinskih voda varira prema sezonama. Podzemne vode

imaju manje varijacije u temperaturi.

250C

Tetra-hloro-eten 10 µg/l

Tetra-hloro-metan Oni mogu biti prisutni u malim koncentracijama u podzemnim vodama

ispod industrijskih oblasti. Tamo gde je neophodno, koristi se specijalni

tretman za zaštitu ljudskog zdravlja putem uklanjanja ovih materija iz

pijaće vode.

3 µg/l

Trihloro-eten 30 µg/l

Trihalometani

(THM)

THM se formiraju tokom procesa dezinfekcije putem reakcije između hlora

i organskih materija koje se uglavnom pojavljuju prirodno. Procesi

tretmana se kontrolišu radi svođenja njihovog stvaranja na minimum.

Videti internet stranicu za informacije o kontroli THM.

100 µg/l

Zamućenost Svi izvori vode su prirodno ponekad zamućeni. Zamućenost je

kvantitativna mera, a njeni nivoi se kontrolišu kroz proces tretmana.

4 Formazin

jedinice

zamućenosti

Ukupni suvi ostatak Ovo je mera količine minerala koji se prirodno pojavljuju u vodi. 1500 mg/l

Ukupna tvrdoća Ovo predstavlja koncentraciju prirodno prisutnog kalcijuma i magnezijuma

u izvoru vode. Tvrda voda može da prouzrokuje formiranje kamenca u

sudovima za kuvanje i sistemima za grejanje vode. Koncentracije koje su

prisutne u vodi ne predstavljaju rizik za zdravlje.

nema standarda

Ukupni organski

ugljenik (TOC)

TOC predstavlja ukupnu količinu organske materije prisutne u vodi.

Koncentracija koja je prisutna u vodi ne predstavlja rizik za zdravlje. / bez

značajnog povećanja.

Nema

značajnog

porasta

Cink Značajne koncentracije cinka u vodi se nalaze jedino u objektima koji se

snabdevaju preko galvanizovanih gvozdenih cevi. Tragovi cinka koji nisu

od značaja za ljudsko zdravlje mogu poticati od lemova.

5000 µg/l

Napomena: gornji pojmovnik uzet je iz godišnjeg izveštaja DWI (Inspektorata za pijaću vodu za Englesku i

Vels) o pijaćoj vodi 2001, tačnije deo 2.


27

ANEKS 2 ZONE VODOSNABDEVANJA I UČESTALOST

UZIMANJA UZORAKA RADI SPOLJNOG PRAĆENJA I

NADGLEDANJA PREKO NIJZK

Broj tačaka za uzimanje uzoraka i učestalost u ZSV na Kosovu, shodno AU

16/2012

Naziv RKV Skraćeni

ca za

zonu

snabdev

anja RKV

Izvorište vode Opština Vrsta -izvor

snabdevanja

Pretpostavljen

a dnevna

količina

(m3/dan)

Broj tačaka

za uzimanje

uzorka/

AU16/2012

/ nedeljno

Fiksne Promenljive Registrovano

KRU

'PRIŠTINA"

PR01 Jezero Batlava SW Priština-60%,

Podujevo

80%, Obilić

70%

površinski 52000 13 9 4 25

PR02 Mešavina-

Batlava+Badovac

Priština-20%, površinski 30000 7 5 2 12

PR03- Jezero Badovac Priština-20%,

Gračanica

površinski 15000 4 3 1 6

PR04- Bunar -Kuzmin Kosovo Polje

- 100%

podzemni 9000 3 2 1 5

PR05- Bunar-Hashanët Obilić-30% podzemni 1700 1 1 1 3

PR06- Bunar Štimlje Štimlje-100% podzemni 2700 1 1 1 3

PR07- Bunar Lipljan Lipljan-100% podzemni 6000 2 1 1 4

PR08- Kanal Ibar-Lepenac-

Bivoljak

Glogovac-

100%


PR09- Bunar-Peran Podujevo-

20%

podzemni 1800 1 1 1 3

MITROVICA MI 01 Jezero Gazivode SW Južna

Mitrovica


MI 02 Jezero Gazivode SW Vučitrn površinski 11000 3 2 1 5

MI 03 Jezero Gazivode SW Srbica površinski 4500 1 1 1 3

MI 04 Jezero Gazivode SW Severna

Mitrovica i

Zvečan


Hidrodrini HD01 Crna Voda i Beli

Drim

Peć podzemni 58000 15 11 4 25

HD02 Izvor Istok Istok podzemni 11000 3 2 1 5

HD03 Izvor Dečani Dečani podzemni 3500 1 1 1 3

HD04 Izvor Junik Junik podzemni 1100 1 1 1 3

HD05 Izvor Jarina Klina podzemni 1900 1 1 1 3

Hidrosistemi

Radoniq

RA 01-1 Radonićko jezero Đakovica površinski 25000 7 5 2 15

RA 01-2 Radonićko jezero Orahovac površinski 5500 2 1 1 4

RA 01-3 Radonićko jezero Selo u opšt.

Prizren


RA 02 Izvor Demjan Selo u opšt.

Đakovica

podzemni 1450 1 1 1 3

Hidroregjioni

Jugor

HRJ01 40 bunara, izvor

Našec, Vrmica i

Cvilen

Prizren podzemni 38000 10 7 3 15

HRJ02 Reka Radeš Dragaš površinski 1200 1 1 1 3

HRJ03 Izvor Mališevska

Banja

Mališevo podzemni 3700 1 1 1 3

HRJ04 Bunar Pusi I Atit Suva Reka podzemni 5800 2 1 1 4


28

Bifurkacioni BI01 Reka -Velika reka,

Mala reka, Proni I

syles, Proni I Pukes

Uroševac površinski 15500 4 3 1 8

BI02 Izvori i bunari 10 sela u

opšt.

Uroševac

podzemni 3000 1 0 1 svake nedelje

jedno selo

BI03 Izvor Kačanik podzemni 3500 1 1 1 3

BI04 Izvor Đeneral

Janković

podzemni 1900 1 1 1 3

BI05 Mala ZSV - izvor Štrpce podzemni 300 0,3 0 0 3

Hidromorava HM-1 Prilepnica jezero i

bunari

Gnjilane grad

i sela

površinski &

podzemni

12000 3 2 1 6

HM-2 Bunari Velikince Gnjilane grad

i sela

podzemni 3000 1 1 1 3

HM-3 Reka Letnica Vitina podzemni 2500 1 1 1 3

HM-4 Bunari Kamenica Kamenica podzemni 2100 1 1 1 3

HM-5 Bunari-Gnjilanska

Banja

Gnjilane grad

i sela

podzemni 1500 1 1 1 3

HM-6 Mala ZVS-bunar-

Mališevo i Dobričane

Sela -opšt.

Gnjilane

podzemni 700 0,3 0 0 3


29

ANEKS 3 GODIŠNJI REZIME IZVEŠTAJA KPV ZA 2015.

ZA SVAKU RKV I ZA KOSOVO

TABELA 1: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE - RKV: PR;

Parametar Ukupno bez

testova Bez propusta % usklađenosti

Broj

neusklađenih

zona za 2015.

A) Mikrobiološki parametri

Ukupno Coliform Bacteria 1498 9 99,4 1

Escherichia coli (E. coli) 1486 1 99,93 1

UKUPNO (A) 2984 10 99,66

B) Hemijski / estetski parametri

indikatora

Ostaci dezinfekcionih sredstava 1435 115 91,99 9

Zamućenost 1294 1 99,92 1

Miris 526 0 100 0

Ukus 526 0 100 0

pH 526 0 100 0

Nitrat 322 97 69,88 7

Nitrit 327 108 66,97 9

Gvožđe (Fe) 516 0

0

Mangan 341 4 98,83 4

Rezultati za sve ostale testirane

parametre (nisu prikazani pojedinačno). 3901 12 99,69 4

UKUPNO (B) 9714 337 96,53

UKUPNO (A+B) 12698 347 97,27

TABELA 1: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE - RKV: MI;



Broj

neusklađenih

zona za 2015.




UKUPNO (A) 1250 14 98,88


indikatora

Ostaci dezinfekcionih sredstava 597 0 100 0


Miris 168 0 100 0

Ukus 168 0 100 0

pH 168 0 100 0

Nitrat 14 0 100 0

Nitrit 169 0 100 0

Mangan 11 0 100 0



UKUPNO (B) 2862 2 99,93

UKUPNO (A+B) 4112 16 99,61


30

TABELA A3.3: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE: RKV HIDRODRINI ZA

GODINU 2015.


testova Bez propusta % usklađenosti Napomene


Ukupno Coliform Bacteria 1108 178 83,94

Escherichia coli (E. coli) 1108 107 90,34

UKUPNO (A) 2216 285 87,14


indikatora

Ostaci dezinfekcionih sredstava 1108 370 66,61

Zamućenost 1105 29 97,38

Miris 273 0 100

Ukus 273 0 100

pH 273 0 100

Nitrat 173 0 100

Nitrit 271 0 100

Gvožđe (Fe) 272 0 100

Mangan 188 2 98,94


parametre (nisu prikazani pojedinačno). 1649 42 97,45

UKUPNO (B) 5585 443 92,07

UKUPNO (A+B) 7801 728 90,67

TABELA A3.4: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE: RKV RADONIĆ ZA GODINU

2015.






UKUPNO (A) 974 19 98,05


indikatora


Zamućenost 486 0 100

Miris 232 0 100

Ukus 232 0 100

pH 232 0 100

Nitrat 227 0 100

Nitrit 232 0 100

Gvožđe (Fe) 232 0 100

Mangan 224 2 99,11



UKUPNO (B) 4586 24 99,48

UKUPNO (A+B) 5560 43 99,23


31

TABELA 1: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE - RKV: HRJ;



Broj

neusklađenih

zona za 2015.




UKUPNO (A) 1618 28 98,27


indikatora


Zamućenost 809 0 100 0

Miris 395 0 100 0

Ukus 395 0 100 0

pH 395 0 100 0

Nitrat 395 0 100 0

Nitrit 395 0 100 0

Gvožđe (Fe) 395 0 100 0

Mangan 402 0 100 0



UKUPNO (B) 7160 15 99,79

UKUPNO (A+B) 8778 43 99,51

TABELA A3.6: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE: RKV BIFURKACIONI ZA

GODINU 2015.




Ukupno Coliform Bacteria 178 0 100

Escherichia coli (E. coli) 178 0 100

UKUPNO (A) 356 0 100


indikatora

Ostaci dezinfekcionih sredstava 178 0 100


Miris 51 0 100

Ukus 51 0 100

pH 51 0 100

Nitrat 38 0 100

Nitrit 49 14 71,43

Gvožđe (Fe) 40 0 100

Mangan 40 1 97,5



UKUPNO (B) 1109 20 98,2

UKUPNO (A+B) 1465 20 98,63


32

TABELA 1: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE - RKV : HM;



Broj

neusklađenih

zona za 2015.




UKUPNO (A) 596 15 97,48


indikatora



Miris 115 0 100 0

Ukus 115 0 100 0

pH 115 0 100 0

Nitrat 86 0 100 0

Nitrit 117 0 100 0

Gvožđe (Fe) 114 2 98,25 1

Mangan 98 2 97,96 1

Aluminijum - Al 68 0

0



UKUPNO (B) 2326 43 98,15

UKUPNO (A+B) 2922 58 98,02

TABELA A3.8: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE: SVIH SEDAM RKV ZA

GODINU 2015.






UKUPNO (A) 9994 371 96,29


indikatora



Miris 1760 0 100,00

Ukus 1760 0 100,00

pH 1760 0 100,00

Nitrat 1258 100 92,05

Nitrit 1563 125 92,00

Gvožđe (Fe) 1569 2 99,87

Mangan 1306 13 99,00



UKUPNO (B) 33371 913 97,26

UKUPNO (A+B) 43365 1284 97,04


33

ANEKS 4 REZIME IZVEŠTAJA O KPV ZA 2015. ZA ZONE

VODOSNABDEVANJA RKV HIDRODRINI

TABELA A4.1: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE: RKV HIDRODRINI, ZSV

HD01 - PEĆ ZA GODINU 2015.






UKUPNO (A) 1146 6 99,48


indikatora



Miris 163 0 100

Ukus 163 0 100

pH 163 0 100

Nitrat 104 0 100

Nitrit 161 0 100

Gvožđe (Fe) 163 0 100

Mangan 112 0 100



UKUPNO (B) 3157 78 97,53

UKUPNO (A+B) 4303 84 98,05

TABELA A4.2: ZBIRNI NACIONALNI IZVEŠTAJ O KVALITETU PIJAĆE VODE: RKV HIDRODRINI ZSV

HD02 - ISTOK ZA GODINU 2015.





Escherichia coli (E. coli) 160 8 95

UKUPNO (A) 320 37 88,44


indikatora



Miris 36 0 100

Ukus 36 0 100

pH 36 0 100

Nitrat 25 0 100

Nitrit 36 0 100


Mangan 27 1 96,3



UKUPNO (B) 769 70 90,9

UKUPNO (A+B) 1089 107 90,17


34


HD03 - DEČANI ZA GODINU 2015.






UKUPNO (A) 310 64 79,35


indikatora



Miris 39 0 100

Ukus 39 0 100

pH 39 0 100

Nitrat 22 0 100

Nitrit 39 0 100


Mangan 24 0 100



UKUPNO (B) 780 148 81,03

UKUPNO (A+B) 1090 212 80,55


HD04 - JUNIK ZA GODINU 2015.





Escherichia coli (E. coli) 61 0

UKUPNO (A) 122 5 95,9


indikatora



Miris 9 0 100

Ukus 9 0 100

pH 9 0 100

Nitrat 4 0 100

Nitrit 9 0 100


Mangan 5 0 100



UKUPNO (B) 228 25 89,04

UKUPNO (A+B) 350 30 91,43


35


HD05 - KLINA ZA GODINU 2015.






UKUPNO (A) 318 173 45,6


indikatora



Miris 26 0 100

Ukus 26 0 100

pH 26 0 100

Nitrat 18 0 100

Nitrit 26 0 100


Mangan 20 1 95



UKUPNO (B) 651 122 81,26

UKUPNO (A+B) 969 295 69,56


36

ANEKS 5 ZONE VODOSNABDEVANJA: USLOVI I ZAHTEVI ZA

PRAĆENJE, NADGLEDANJE I IZVEŠTAVANJE Z

on

a v

od

osn

ab

devan

ja (

ZV

S)

/ ja

vn

o

snab

devan

je z

aje

dn

ice

Od

go

vo

rno

st R

KV

za s

nab

devan

je /

ili

lok

aln

og

op

era

tora

za s

nab

devan

je

zaje

dn

ice

Bro

j st

an

ovn

ika u

zo

ni

snab

devan

ja

Ko

ličin

a m

ate

rije

pro

izved

en

e i

li

dis

trib

uir

an

e u

zo

ni

Pro

cen

jen

i b

roj

ZV

S i

li j

avn

ih

snab

devača z

aje

dn

ica n

a K

oso

vu

Ob

uh

vaćen

o k

roz D

WD

i A

U 1

6/2

01

2

Zah

tevi

u v

ezi sa

pra

ćen

jem

,

nad

gle

dan

jem

i

izvešt

avan

jem

Bro

j st

an

ovn

ika

m3/

dan

Go

diš

nje

, K

oso

vo

nacio

naln

o-N

IJZ

K

Za E

K, sv

ak

e t

ri

go

din

e

(„Standardna“)

zona

vodosnabdevanja

RKV >5000 >1000 30-40 Da. Usklađenost i poštovanje

odredaba AU16/2012 se zahteva do

kraja 2015. shodno AU 16/2012, član

14, podložno bilo kakvim

„odstupanjima“.

Da Da

„Mala“ (nezavisna)

zona

vodosnabdevanja

RKV >50<5000 >10<1000 Potrebno

je utvrditi

Da. Međutim, iz praktičnih razloga –

uglavnom povezanih sa ograničenim

resursima NIJZK, NIJZK može da

odluči da je potpuna usklađenost sa

odredbama za praćenje i nadgledanje

iz DWD/AU16/2012 za ove nove male

nezavisne zone snabdevanja

nerealistična za narednih nekoliko

godina, te da se puna usklađenost

može ostvariti tek protokom

određenog vremena. Na kraći rok,

potrebno je usvojiti pristup zasnovan

na riziku radi praćenja i nadgledanja

svih malih nezavisnih zona

snabdevanja kojima upravljaju RKV

(>100<1000m3/dan) kao i za praćenje

javnog snabdevanja zajednica izvan

RKV koje dostavljaju <10m3/dan ili

<50 osoba – videti dole. Napomena:

Za male nezavisne zone

vodosnabdevanja kojima upravljaju

RKV; a koje dostavljaju <100m3/dan,

već postoji fleksibilnost u

DWD/AU16/2012 u pogledu

učestalosti praćenja i nadgledanja, što

treba da odredi NIJZK.

Da Ne

Individualno javno

snabdevanje

vodom za selo /

zajednicu kojim

upravljaju „lokalni

operatori“

Opština

ili selo:

ne RKV

<50 <10 Potrebno

je utvrditi

Opcionalno u DWD, izuzeto od

zahteva iz AU16/2012 „osim kada se

voda dostavlja u okviru komercijalne

ili javne aktivnosti“. Videti gore.

Da Ne


37

ANEKS 6 RADNE GRUPE ZA KVALITET PIJAĆE VODE:

KOORDINACIJA I OPISI I USLOVI POZICIJA

a) Koordinacija i izveštavanje

Savetnik za regulisanje voda iz sekretarijata MMSV odgovoran je za koordinaciju rada KG i tematskih

RG. Ova odgovornost obuhvata sledeće: uspostavljanje KG i tematskih RG, sazivanje sastanaka, priprema i

distribucija zapisnika i zaključaka sa sastanaka, priprema izveštaja o radu KG za MMSV na svaka 3

meseca.

Sastav članstva i opseg delovanja pet tematskih radnih grupa i njihove odgovornosti za koordinaciju i

podnošenje izveštaja sumirane su dole:

b) Predstavnici radnih grupa

Ova RG biće sačinjena od predstavnika iz:

1) Sekretarijat Međuministarskog saveta za vodu (MMSV)

2) Nacionalni institut za javno zdravlje (NIJZK)

3) Ministarstvo za trgovinu i industriju (MTI)

4) Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje (MŽSPP)

5) Regulatorna uprava za usluge vodosnabdevanja (RUUV ranije RUVK)

6) Asocijacija kosovskih opština (AKO)

7) Asocijacija kompanija za vodosnabdevanje (SHUKOS)

c) Tematske radne grupe

U svrhu efikasnog i delotvornog rada KG u rešavanju raznih pitanja obuhvaćenih njihovim mandatom,

predloženo je uspostavljanje pet tematskih radnih grupa (RG), tačnije:

c.1 RG za tehnička pravila i standarde

Ova RG ima zadatak da napiše, razmotri i predloži usvajanje tehničkih pravila i standarda navedenih

u okviru AU br. 16/2012, kako sledi:

1) Tehnički standardi za tretman i dezinfekciju pijaće vode (NIJZK u kooperaciji sa MTI, SHUKOS i

MMSV);

2) Tehnički standardi za uzimanje uzoraka vode i laboratorijske uslove (NIJZK nakon konsultacija

sa RUUV, MŽSPP, SHUKOS i MMSV);

3) Tehnički standardi za procenu i upravljanje rizicima (NIJZK, SHUKOS i MMSV);

4) Tehnička pravila za transport vode namenjene ljudskoj potrošnji (NIJZK u saradnji sa MTI,

SHUKOS i MMSV);

5) Tehnička pravila o upotrebi opreme i uređaja namenjenih za poboljšanje karakteristika vode

(MZ u saglasju sa MTI i MŽSPP, SHUKOS i MMSV);

6) Tehnički standardi za instalaciju sistema za vodosnabdevanje i za bušenje i crpljenje,

održavanje i ponovno otvaranje izvora (MTI u dogovoru sa MŽSPP i NIJZK, SHUKOS i MMSV);

7) Tehnička pravila o materijalima i supstancama koji se koriste za poboljšanje kvaliteta pijaće

vode (MZ u dogovoru sa MTI i MŽSPP, SHUKOS i MMSV).


38

c.2 RG o institucionalnoj konsolidaciji Centra za vodu u okviru NIJZ

Zadatak ove RG jeste da predloži organizacionu strukturu NIJZ i da se bavi rešavanjem problema

vezanih za budžet NIJZ. Ova radna grupa je sačinjena od predstavnika iz:

1) Međuministarski savet za vodu (MMSV)

2) Ministarstvo zdravlja (MZ)


4) Ministarstvo finansija (MF)

c.3 RG za procenu i upravljanje rizicima

Ova radna grupa imaće zadatak da napiše procedure za procenu i upravljanje rizicima u slučaju

kada kvalitet pijaće vode dostavljene preko javnih sistema snabdevanja ne uspe da ispoštuje

standarde vrednosti parametara utvrđene u AU. NIJZ, RKV i opštinski organi imaju obavezu (svako

od njih shodno svojim ovlašćenjima) kada analize ukažu na nepoštovanje vrednosti parametara, da

obaveste potrošače o problemu i da im upute savete o merama koje je potrebno preduzeti u

takvim slučajevima.

Ova radna grupa sačinjena je od predstavnika iz:


2) Sekretarijat MMSV

3) Regulatorna uprava za usluge vodosnabdevanja (RUUV ranije RUVK)



c.4 RG za izradu šeme za odobravanje materijala i proizvoda u kontaktu sa vodom

Ova radna grupa bi trebalo da izradi sistem za odobravanje proizvoda i supstanci za koje se planira

da budu u kontaktu sa pijaćom vodom (tj. vodomeri, cevi, itd.). Ovaj sistem bi trebalo da obuhvati

spisak proizvoda dozvoljenih da budu u kontaktu sa pijaćom vodom, uspostavljanju procedura za

odobravanje procedura i supstanci u kontaktu sa pijaćom vodom, nadležni autoritet za odobravanje

i sve ove potrebe treba da budu u skladu sa direktivama EU i važećim zakonodavstvom na Kosovu.

RG se sastoji od predstavnika iz:



3) Ministarstvo za zdravlje (MZ)

4) Ministarstvo za trgovinu i industriju (MTI)


6) Regulatorna uprava za usluge vodosnabdevanja (RUUV – bivša RUVK)

c.5 Radna grupa za nadgledanje i praćenje kvaliteta pijaće vode

Zadatak ove RG jeste da podrži proces spoljnog (od NIJZK) i internog (od RKV) praćenja i

nadgledanja kvaliteta pijaće vode, preko izrade smernica za implementaciju AU i rešavanja svih

pitanja koja se odnose na delotvorno praćenje i nadgledanje vode dostavljene od RKV; uključujući i


39

analizu parametara koje NIJZ trenutno ne može da radi, nadgledanje i praćenje radioaktivnih

parametara, akreditaciju laboratorije RKV, itd.

Ova RG se sastoji od predstavnika iz:



3) Ministarstvo za trgovinu i industriju (MTI) – direktorat za akreditaciju

4) Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) – jedinica za politiku i nadgledanje


6) Regulatorna uprava za usluge vodosnabdevanja (RUUV bivša RUVK)

c.6 RG za zaštitu izvorišta koja se koriste za snabdevanje vodom

Ova RG ima zadatak da a) vrši pregled i evaluaciju postojeće situacije u vezi sa zaštitom izvorišta

koja se koriste za pijaću vodu, i b) predlaže zakonske, organizacione i operativne akcije koje su

potrebne da bi se obezbedila delotvorna zaštita izvora vode. Takođe, od ove RG se očekuje da

pojasni institucionalne uloge i odgovornosti u vezi sa zaštitom izvorišta vode.

Ova RG se sastoji od predstavnika iz sledećih institucija:







40

ANEKS 7 ZAKLJUČCI SA SASTANKA ODRŽANOG 28/12/2015,

U VEZI SA PROBLEMIMA OKO KPV U RKV

HIDRODRINI I NAJNOVIJE INFORMACIJE O

AKTIVNOSTIMA

Republika e Kosovës

Zyra e Kryeministrit

Këshilli Ndëministror për Ujëra

Sekretariati

Zaključci sa sastanka Održanog 28. decembra 2015. na temu

Problemi sa kvalitetom pijaće vode u RKV Hidrodrini

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Coat_of_arms_of_Kosovo.svg


41

SVRHA

SASTANKA:

Diskusija o problemu kvaliteta vode koju isporučuje RKV Hidrodrini na

osnovu rezultata analize NIJZ koja pokazuje visoki stepen neusklađenosti u

čitavoj oblasti službe, sa naglaskom na opštinu Klina.

DATUM: 28. decembar 2015.

MESTO: Peć, Kancelarija RKV Hidrodrini

UČESNICI 1. MEĐUMINISTARSKI SAVET ZA VODU – MMSV

– Afrim Ljajči (Lajçi), savetnik

2. NACIONALNI INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE / CENTAR ZA VODU

– Dr. Burbuće Nuši-Ljatifi (Burbuqe Nushi-Latifi), koordinator centra za vodu

3. RKV HIDRODRINI

– Agron Tigani, izvršni direktor

– Feride Đoci (Gjoci), zadužena za kvalitet pijaće vode

ZAKLJUČCI: Rezultati analiza za 2015. koje je izložio NIJZ ukazuju na veliki stepen

neusklađenosti i nepoštovanja vrednosti parametara vode koju je isporučila

RKV Hidrodrini (oko 16%), i ovaj problem je prisutan praktično u svim

opštinama – opština Klina (preko 50%), Dečani (34%), Istok (17%), Junik (9%), i

manje u Peći (oko 1%).

Očigledno je da uvođenjem novog postrojenja za tretman vode u Klini

problem kvaliteta pijaće vode nije rešen. Prema rukovodstvu RKV Hidrodrini,

postoji više razloga za ovo, ali glavni razlog leži u činjenici da kapacitet

postrojenja za tretman nije dovoljan da se odgovori na potražnju u Klini, i

posledično tome stari izvor Jarina se i dalje koristi.

Uzimajući u obzir da trenutno RKV Hidrodrini ne poseduje potrebne

kapacitete za vršenje internog praćenja i nadgledanja kvaliteta vode,

zahtevano je od NIJZ da ugovori ovu uslugu. NIJZ nije odgovorio na zahtev

RKV Hidrodrini za ugovaranje ove usluge, i kao posledica RKV Hidrodrini nije

obavila nikakvo interno praćenje i nadgledanje kvaliteta vode tokom 2015.

Za slučajeve neusklađenosti sa vrednostima parametara ne postoji

komunikacija između NIJZ i RKV Hidrodrini (bez obaveštenja od NIJZ) i

shodno tome nije bilo ispitivanja uzroka problema, informisanja potrošača, itd.

DOGOVORENE

AKCIJE:

1. Podnošenje zahteva od RKV Hidrodrini za NIJZ/Regionalni centar u Peći

za ugovaranje usluge internog praćenja i nadgledanja kvaliteta vode. Kopija

zahteva treba da bude poslata generalnom direktoru i koordinatoru Centra za

vodu.

Odgovoran: Rukovodstvo RKV Hidrodrini

Rok: 31. decembar 2015.

2. Dostavljanje detaljnih informacija o kvalitetu pijaće vode tokom 2015. za

RKV Hidrodrini

Odgovornost: NIJZ/Regionalni centar u Peći

Rok: 10. januar 2016.

3. Razvoj kapaciteta potrebnih za prikladno upravljanje kvalitetom pijaće


42

vode, uključujući i sledeće:

(i) Organizacioni aspekti – stvaranje odeljenja za kvalitet vode,

(ii) Zapošljavanje odgovarajućeg osoblja (službenik za uzimanje uzorka,

mikrobiolog, itd.);

(iii) Nabavka neophodne opreme i reagensa za testiranje;

(iv) Pokretanje procesa akreditacije za osnovne parametre.

Odgovornost: Rukovodstvo RKV Hidrodrini

Rok: 31. januar 2016.

4. Istraživanje uzroka problema sa kvalitetom vode u oblasti službe (Dečani,

Istok, Junik) i rešavanje ovih uzroka, npr. instalacija gasnih hloratora, popravka

problema sa mrežom, itd.


Rok: 31. mart 2016.

5. Procena kvaliteta vode u Klini i definisanje rešenja ovog problema u

tehničkom i finansijskom pogledu


Rok: 31. mart 2016.

Datum: 28. decembar 2015

Pripremio:

Afrim Ljajči (Lajçi)

NAJNOVIJE INFORMACIJE O GORE NAVEDENIM AKCIJAMA (do 3. maja 2016.)

1. Ugovor o internom praćenju i nadgledanju

Najnovije informacije:

NIJZK primio zahtev

2. Informacije iz NIJZK o kvalitetu pijaće vode

Najnovije informacije:

Informacije se dostavljaju mesečno od strane regionalne laboratorije NIJZK u Peći za RKV Hidrodrini

od marta 2016.

3. Razvoj kapaciteta potrebnih za prikladno upravljanje kvalitetom pijaće vode

Rezime detaljnog odgovora iz RKV Hidrodrini od 28.4.2015:

Kvalitet vode

Rezultati kvaliteta vode ove godine značajno su bolji nego prošle godine. Kako je pokazano u

jednom od dostavljenih priloga, u februaru 2016. svi uzorci su bili u granicama poštovanja zahteva,

dok u martu 2016. izgleda da je postojao problem sa zamućenošću, najverovatnije u Peći, gde je ovo

hronični problem sa izvorom Beli Drim svakog proleća kada se tope snegovi.


43

Kadrovski resursi RKV Hidrodrini

RKV Hidrodrini trenutno ima iskusnog hemičara i asistenta i vozača koji uzimaju uzorke u svim

operativnim jedinicama. Laboratorija je locirana u novosagrađenoj zgradi. U toku je aktivnost da se

tim RKV Hidrodrini snabde dodatnom opremom pošto je kompanija u fazi ispunjavanja kriterijuma

za akreditaciju, za koji se nadamo da će biti ostvareni do kraja 2017, tokom kojeg perioda će RKV

Hidrodrini zaposliti dodatno neophodno osoblje.

Interno praćenje i nadgledanje

RKV Hidrodrini je nedavno potpisala sporazum sa NIJZK. Implementacija ovog sporazuma započela

je i nastaviće se sve dok RKV Hidrodrini ne bude akreditovana u očekivanom roku kako je

dogovoreno na sastanku za okruglim stolom od 25.4.2016.

U ovoj fazi, RKV Hidrodrini obavlja testove vode samo za interne potrebe kompanije.

OD strane našeg osoblja interno su obavljeni sledeći testovi, koji nisu iz NIJZK:

Zona vodosnabdevanja/RKV Mikrobiološki Hemijski Ukupno

Peć 99.5 97.4 98

Istok 88.4 90.4 89.8

Dečani 79.4 80.7 80.3

Junik 95.9 88.7 91.2

Klina 45.6 80.6 69.2

Ukupno za RKV HD 87.1 91.8 90.5

Ukupno za KS 96.2 96.7 96.6

Osoblje i oprema

U pogledu osoblja i opreme, RKV Hidrodrini je nedavno potvrdio da je u potpunosti posvećen radu

kao i ostale RKV u skladu sa zaključcima sa okruglog stola o KPV održanog 25.4.2016. gde je,

između ostalih pitanja, preporučeno a) osnivanje i kadrovsko popunjavanje jedinice za KPV za sve

RKV, i b) pokretanje procesa akreditacije za osnovne testove (spisak C iz AU br. 16/2012).

4. Istraživanje uzroka problema sa kvalitetom vode u oblasti pružanja usluge (Dečani, Istok,

Junik) i rešavanje ovih uzroka.

Rezime detaljnog odgovora dobijenog od RKV Hidrodrini od 28.4.2015:

Osnovne informacije

RKV Hidrodrini se bavila problemom kvaliteta vode u Dečanima i Klini. Za Dečane, RKV radi na

rešavanju problema1

.

Dečani

Hlorisanje je izvršeno hlornim gasom i tečnošću, sada je RKV u fazi rehabilitacije hlorinatora (hlorni

gas). Pošto u Dečanima postoje zasebni sistemi vodosnabdevanja: Strelac, Isnić i CDF, hlorisanje se

obavlja hlornom tečnošću. RKV Hidrodrini je napisala projekat za instaliranje gasne opreme za

hlorisanje.

Istok

RKV Hidrodrini nema probleme, voda je hlorisana u obe varijante, i gas i tečni hlor

1

U ovom pogledu RKV Hidrodrini se pozvao na svoj odgovor na procenu troškova instaliranja novih stanica za hlorisanje u dva izvorišta

vode koja se koriste za dva sela (Strelac i Isnić), koji izgleda da su problematični u pogledu kvaliteta vode.


44

Junik

Ova stanica za hlorisanje je najbolja u RKV Hidrodrini, na osnovu internih testova vode obavljenih

još iz prethodnih godina, svi parametri su u skladu sa standardima

5. Ocena problema kvaliteta vode u Klini i definisanje rešenja za ovaj problem u tehničkom i

finansijskom pogledu.

Rezime detaljnog odgovora iz RKV Hidrodrini od 28.4.2015:

U Klini, RKV Hidrodrini je primila na upravljanje postrojenje za preradu vode. U pogledu kapaciteta,

ovo postrojenje ne ispunjava u potpunosti potrebe RKV Hidrodrini, stoga se klina snabdeva sa dve

tačke: tretirana voda iz ovog postrojenja i izvorište Jarina. Postoji povećanje u nitritima i manganu,

količina veća od dozvoljene prema AU 16/2012. RKV Hidrodrini je napisala projekat za povećanje

kapaciteta u postrojenju za tretman, a takođe i za identifikaciju uzroka ovih povećanih vrednosti

nitrita i mangana.

Napomena: Za Klinu, RKV Hidrodrini u stvari ne koristi sirovu vodu iz jezera koje je bilo izvorni

dizajn rešenja, već iz podzemnih izvora u blizini reke, što omogućava veći proizvodni kapacitet i

donosi uštedu zbog toga što čišćenje filtera nije učestalo..


45

ANEKS 8: TIPIČAN MESEČNI SUMARNI IZVEŠTAJ ZA ZONU

VODOSNABDEVANJA (PR01)

TA

BE

LA

1:

ST

AN

DA

RD

NI

FO

RM

AT

NA

CIO

NA

LN

IH M

ES

EČ

NIH

I G

OD

IŠN

JIH

IZ

VE

ŠT

AJA

NIJ

ZK

-a O

KV

AL

ITE

TU

PIJ

AĆ

E V

OD

E-O

BL

AS

T U

SL

UG

A R

KV

R

KV

Pri

štin

a -

ZS

V -

PR

01

- B

atla

va;

Per

iod

: 01

/12/

2015

- 3

1/12

/201

5.

Ref

.br.

P

aram

etar

Je

din

ica

Min

imal

na

izm

eren

a

vred

nos

t

Mak

sim

aln

a

izm

eren

a

vred

nos

t

Ari

tmet

ičk

a

sred

ina

svih

test

ova

Geo

met

rijs

ka

sred

ina

svih

test

ova

Bro

j

isp

itiv

anja

Bro

j

isp

itiv

anja

-

usk

lađ

eno

Bro

j

isp

itiv

anja

-

neu

skla

đen

o

Pro

cen

at

usk

lađ

enos

ti

Pro

cen

at

neu

skla

đen

os

ti

1 M

iris

, uku

s br

oj /

100

ml

13

13

0 10

0,00

%

0,00

%

2 B

oja

°Co-

Pt

13

13

0 10

0,00

%

0,00

%

3 M

iris

, uku

s br

oj /

100

ml

13

13

0 10

0,00

%

0,00

%

4 O

stac

i de

zinf

ekci

onih

sred

stav

a

mg/

l 0

0,34

0,

12

0,09

59

50

9

84,7

5%

15,2

5%

5 H

lor

mg/

l 10

,63

48,9

2 17

,72

16,1

3 13

13

0

100,

00%

0,

00%

6 Z

amuć

enos

t

(ne

NT

U)

NT

U

59

59

0 10

0,00

%

0,00

%

7 pH

X

7,

21

7,73

7,

52

7,51

13

13

0

100,

00%

0,

00%

8 P

rovo

dlji

vost

µ

S/c

m

237

725

310,

15

295,

77

13

13

0 10

0,00

%

0,00

%

9 G

vožđ

e (F

e)

mg/

l 0

0,03

0,

02

0,02

13

13

0

100,

00%

0,

00%

10

Alu

min

ijum

m

g/l

0,03

0,

06

0,05

0,

05

13

13

0 10

0,00

%

0,00

%

11

Am

onij

ak

mg/

l 0,

03

0,04

0,

03

0,03

13

13

0

100,

00%

0,

00%

12

Nit

rit

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

13

Nit

rat

mg/

l 3,

7 3,

7 3,

7 3,

7 1

1 0

100,

00%

0,

00%

14

Oks

idac

ija

mg/

l O₂

0,8

3,3

2,68

2,

57

13

13

0 10

0,00

%

0,00

%

15

E. C

oli

(0, <

300,

>30

0)

broj

/10

0 m

l

59

59

0

100,

00%

0,

00%

16

Uku

pno

coli

form

0 to

lera

ncij

a br

oj /

100

ml

0 0

0 0

59

59

0 10

0,00

%

0,00

%

18

Kol

onij

a br

oj 3

7 C

br

oj /

100

ml

0 0

0 0

13

13

0 10

0,00

%

0,00

%

20

Cij

anid

µ

g/l

0 0

0 0

1 1

0 10

0,00

%

0,00

%

21

TO

C

mg/

l 3,

88

6,47

4,

76

4,62

3

2 1

66,6

7%

33,3

3%

22

Cu

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

23

Cd

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

24

Pb

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

25

Ni

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

26

Cr

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

27

As

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

28

Se

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

29

Sb

(Ant

imon

) m

g/l

0 0

0 0

1 1

0 10

0,00

%

0,00

%

30

Hg

(Živ

a)

mg/

l 0

0 0

0 1

1 0

100,

00%

0,

00%

31

Man

gan

mg/

l 0

0 0

0 2

2 0

100,

00%

0,

00%

32

Zn

mg/

l 0,

02

0,02

0,

02

0,02

1

1 0

100,

00%

0,

00%

izveŠtaj o kvalitetu pijaĆe vodeniph-rks.org/wp-content/uploads/2017/02/final-dwq-report... ·...

Documents