izlivanje svetog duha - froom

8/3/2019 Izlivanje Svetog Duha - Froom

1/169

I Z L I V A N J E S V E T O G D U H ALe Roy Froom

1


2/169

SADRAJ

OBEANJE SVETOG DUHA ............................................................................. 7

OBEANJE SVETOG DUHA ............................................................................. 9

LINOST SVETOG DUHA ...............................................................................17

RAD SVETOG DUHA .......................................................................................27

RAD SVETOG DUHA ZA NEPREPOROENE LJUDE .................................33

IZLIVANJE SVETOG DUHA ............................................................................38

IZLIVANJE SVETOG DUHA ............................................................................40

VELIANSTVENA PROMENA NA DAN PEDESETNICE ........................... 49

PREOBRAENI HRISTOVI PROPOVEDNICI ................................................62

CRKVA OSTATKA OBUENA U SILU .........................................................69

ISPUNJENI SVETIM DUHOM .........................................................................74

ISPUNJENI SVETIM DUHOM .........................................................................75

BOANSKA ZAPOVEST I USLOV ................................................................. 80

POSLE PREPOROENJA ISPUNJENI SVETIM DUHOM ............................ 92

PLODOVI IZA ISPUNJENJA SVETIM DUHOM ............................................ 99

IZAZOV CRKVI OSTATKA ........................................................................... 110SIMBOLI SVETOG DUHA .............................................................................114

DAH SVEMOGUEGA ...................................................................................114

REKE IVE VODE ..........................................................................................132

KRTENJE OGNJEM ......................................................................................143

TAKO POTREBNO ULJE ................................................................................154

2


3/169

U V O D

Prouavanja o Svetom Duhu, koja sainjavaju ovu knjigu, prvi put su bila

iznetaDelegatima i propovednicima na etvorogodinjem propovednikom seminaru,koji je odran u vreme zasedanja unijskog sabora u prolee 1928. godine. Svimadrago prisustvo Svetog Duha na ovim skupovima i zajedniko prouavanje ovog

predmeta kao i zahvalnost nebeskom Ocu za njegovo pohoenje, veoma se cenei nikada se nee zaboraviti.

Na zahtev vie stotina propovednika koji su bili prisutni kada je iznoenovaj predmet dajemo ga sada u jednom trajnom i pristupanom obliku.

Na zahtev mnogih propovednika pokuau da iznesem i neke misli koje samonda izneo u uvodu ukoliko ih se zaista budem u pojedinostima setio.

_____________________________________________

Ispunjen sam najsveanijim oseanjem odgovornosti kad razmiljam otemi koju emo prouavati. Iskreno da kaem, ja lino nisam izabrao ovaj

predmet za prouavanje. Meutim, ova me je misao mesecima gonila da neto

poduzmem. Duboko sam uveren da me je sam bog osvedoio u moju linupotrebu da ovo pitanje dublje izuavam, a verujem da tako oseaju i mojiprijatelji, propovednici. Ovo me je dalje dovelo do dubokog osvedoenja dauzviknem: i meni je ovo potrebno kao i svim mojim kolegama u delu evanelja.Ja se molim da ova izuavanja budu na blagoslov i pomo svima, iako su,verujem, nepotpuna i slaba.

Mi nismo ovde doli da samo sluamo propovedi, iako e nam i onemnogo pomoi, niti se nadamo da e nas neko udiviti svojom odgovornou.

Verujem da smo ovde doli dase posvetimo iskrenom, dubokom prouavanjuvelikih biblijskih istina i naelima, od kojih oekujemo blagoslov i silu.

Uoimo na samom poetku neke injenice. Mi ivimo u svetu u kome sedeavaju velike i brze promene, promene koje pokreu nepoznate sile. Divljestrasti, odreene iz bezdana, dovele su do nove i teke situacije u toku nekoliko

poslednjih decenija. Svet ne shvata da me se paklene sile koje ga udaljavaju odBoga, ine ravnodunim, drskim i buntovnikim. To se stanje svake godine svevie pojaava i komplikuje.

3


4/169

Iz jednog sasvim novog i negativnog stava ljudskog druha i srca premaBogu i njegovom boanskom autoritetu raa se jedan novi svet s kojim semoramo suoiti. Polako, ali sigurno, prelazimo iz jednog uravnoteenog,trezvenog i ozbiljnog sveta u svet lakih, povrnih i najee pokvarenih

uivanja. Moje je duboko uverenje da su danas ljudi i ene mnogo tvri zaspasonosno evanelje nego pre nekoliko decenija.

Veliki svetski gradovi, koji se sve vie ire i mnoe, postavljaju nas predteak zadatak. Ljudi se moralno sve vie kvare, a mi nismo u stanju daodnesemo vest svetu koji se tako naglo mnoi oko nas.

Borba sa zlim silama postaje sve ea. Ja sam duboko ubeen da postojisamo jedno reenje za problem s kojim se lini mi i crkva suoavamo a toreenje je sila Svetog Duha ili izlivanje Poznoga dada. Boje obeanje oizlivanju Poznoga dada na nas, njegove sluge i slukinje je naa najvea

potreba. Samo nam ova sila moe pomoi da se uhvatimo u kotac sa ovimtekim problemima i svrimo posao koji nam je poveren. Ja sam godinama u ovoverovao, ali nekako kao da me ovo pitanje nije ranije toliko zaokupilo kaodanas. Ja se molim Bogu da ova misao ispuni svakoga od nas danas u velikomAdventnom pokretu.

U toku pripreme za ova prouavanja, vie puta sam proitao svakibiblijski stih o Svetom Duhu i prouio svaki pasus u 23 sveske Duha prorotva

koji govori o tome i pregledao skoro svaki lanak u naim asopisima iz ranijihgodina koji su tretirali ovo pitanje na temelju knjiga Duha prorotva kao imnoga jo neobjavljena svedoanstva, koja su jo u rukopisu. Iz tog brojnogmaterijala citata i lanaka izabrao sam sve to mislim da je korisno. To etevideti u materijalu ove studije. Osim toga izabrao sam i lanke koje nalazimo u

poslednjim godinama u naim asopisima, a govore o Svetom Duhu. To mi jedalo povoda da svoje prouavanje podelim u tri dela: Obeanje Svetog Duha,Izlivanje Svetog duha i Ispunjeni Svetim Duhom. Poslednji, etvrti deo, SimboliSvetog Duha, samo je dopuna prethodnima.

________________________________________________

Pre nego to preete na prouavanja ovog materijala, pozivam vas dapaljivo i sa mnogo molitve razmiljate o sledeim tekstovima Duha prorotva:

Obeanje (dar) Duha je tema o kojoj se malo misli. Posledica toga je onoemu se i moemo nadati: duhovna sua, duhovna tama, duhovno opadanje i

najzad smrt. Nevane stvari zaokupljaju nau panju a boanska sila koja jepotrebna za rastenje i napredak Zajednice (Crkve), koja bi donela i sve druge

4


5/169

blagoslove, nedostaje, mada je tako bogato ponuena. (OdabranaSvedoanstva, str. 125)

Neposredno pred odlazak od svojih uenika na nebo, Isus je najaviodolazak Svetog Duha kao ispunjenje njegovog ranijeg obeanja. Ovo obeanjeodnosi se na nas kao i na njih u ono vreme, a o njemu se tako malo govori predljudima i malo ukazuje na njegov prijem u Crkvi. Kako se o ovome upravo utiu Crkvi, ima li ega o ijem se ispunjenju tako malo zna, kao to se malo zna odaru Svetoga Duha, koji bi nas ispunio silom za dovrenje Bojeg dela na svetu?O Svetom Duhu se sluajno govori u Crkvi, malo spominje njegovo delo i cilj.O proroanstvu se vie govori, nauka se tako esto objanjava, ali ono to jeCrkvi toliko potrebno da bi ona rasla u duhovnoj snazi i spremnosti, da bi njenerei nale mesta u srcu slualaca i da bi due koje sluaju doivele obraenje kaBogu, jo uvek se ne vidi u naporima naih propovednika. Ovaj predmet seodlae na stranu, jer e mu se u budunosti posvetiti vie panje. Naim mesnimcrkvama se esto govori o drugim blagoslovima i prednostima, a kad vernicizaele da prime i ovaj najvaniji blagoslov, o njemu se nita posebno ne govori.O ovom blagoslovu se u crkvama govori da je odreen za neko poznije vreme,kada e se o njemu vie govoriti i kada e ga Crkva i primiti.

Ovo obeanje, ako ga traimo verom, donee i druge blagoslove, i daese bogato Bojem narodu. Lukavim delovanjem sotone izgleda da su misli

Bojeg naroda nesposobne da shvate i prime Boja obeanja. Izgleda da vernicimisle da e se na ednu duu izliti samo oskudni pljuskovi ovog dara. Bojinarod je navikao da misli da se mora osloniti na svoje napore da bi primio

pomo sa Neba. Posledica toga je slabo videlo u njihovom srcu, koje treba dapredaju onima koji ive u tami oko njih. Crkva je dugo bila zadovoljna sa maloBojih blagoslova. Ona je mislila da jo nije vreme da zatrai bogate blagoslovekoji su joj ponueni po velikoj ceni. Zbog toga je Crkva slaba, njeno verskoiskustvo jadno i mravo, te je nesposobna za rad koji joj je poveren. Tako jeCrkva nemona da iznese svetu veliku i slavnu istinu Boje rei, koja bi pomou

Svetog Duha osvedoila ljude i obratila Bogu. Boja sila oekuje da je ljudizatrae i prime. etvu radosti ponjee oni koji su sejali seme svete istine.Svedoanstvo za propovednike, str. 92 /na prevod u rukama propovednika/.

A sada neto o etvrtom delu ovog prouavanja, naime o SimbolimaSvetog Duha.

Bezgranina mogunost rada Svetog Duha, koji moe da zadovoljiovekove duboke tenje i potrebe, je zadnja karika u lancu Boje ljubavi kojom

je na nebeski Otac obuhvatio oveka na zemlji. Sveti Duh je bio ne samoposrednik prvobitnog stvaranja sveta i oveanstva, nego je On takoe

5


6/169

pripremio Bojeg Sina za utelovljenje u ljudsko bie i za njegovu uzvienuspasonosnu rtvu za nae spasenje. Radom Svetog Duha je i u prolosti dolazilodo preporoenja ljudskog srca i njegovim radom i danas na voljeni Spasiteljmoe da ivi u naim srcima koja je proporodio. Otuda je boanski Sveti Duh

odreena veza izmeu Neba i Zemlje.Sada moemo da zastanemo i razmislimo o ovoj velikoj istini i tako

velikoj mogunosti za nas. Velianstvo njegovog bia, mo njegove sile i ciljnjegovog rada neemo moi dovoljno da shvatimo. Ali, kad nas videlo BojeRei esto obasjava, kad posveenim srcem posmatramo njegov rad, mi emo

primiti nova prosvetljenja o njegovom slavnom nastojanju za nae dobro, i to enae srce zapaliti novom radou idubokim strahopotovanjem. Neka je slavanaem nebeskom Ocu za njegovu bezgraninu ljubav i neiscrpljiva blaga kojaima na nebu za nas, za nae dobro i nae potrebe!

Tema o ulozi i radu Svetog Duha prua nam novo polje neiscrpnogprouavanja, jer nas povezuje sa Biem koje vreme i prostor ne moguograniavati, s Biem ili Linou Boanstva, koju esto spominjemo kao treeLice Boanstva. Njegovi dostojanstveni pristupi teko se mogu oceniti i

prepoznati, teko se mogu objasniti, ali ih moemo primiti i iskusiti. Ti kontaktise izraavaju raznim simbolima, koji su za nas dragoceniji od najskupocenijih

bisera ove zemlje, a prepoznajemo ih kao vetar, vodu, oganj i ulje. I mi se ondadivimo lepoti i drai njegovog kontakta sa nama, ostajui bez rei da ih opiemo

i slikamo.

Neka neuporedivi Duh istine, kome se pripisuju ove manifestacije, povedenae misli u toku ovog prouavanja, obasja na razum dok ramiljamo i obuzmenau duu za rad tako mono i sveobuhvatno, (da se ovi njegovi pristupi, koje onsam bira i otkriva, ispune/ i nae ivote kao njegovih saradnika i pomagaa. O,Due sveti, ispuni tako duboku tenju nae due za tobom i zadovolji elje naegsrca za tvojom silom i pripremi nas za svetu slubu u slavu Boga Oca i Sina iSvetog Duha! Da, Due Sveti, ispuni nas kao svoja orua danas i za uvek!

L. E. Froom

6


7/169

I deo

OBEANJE SVETOG DUHA

Temelj: Sveto pismo - Obeanje Svetog Duha

Deice! Jo sam malo s vama; traiete me, i kao to rekoh Judejcima:

kuda ja idem vi ne moete doi, i vama govorim sad. Ree mu Simon Petar:Gospode! Kuda ide? Isus mu odgovori: kuda ja idem ne moe sad ii zamnom, ali e posle poi za mnom. (Jovan 13, 33.36)

Da se ne plai srce vae, verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanoviu kui oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravimmesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet u doi, i uzeu vas k sebi da ivi budete gde sam ja. I kuda ja idem znate, i put znate. (Jovan 14, 1-4)

Ree mu Filip: Gospode! Pokai nam Oca, i bie nam dosta. Isus muree: toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, videoca; pa kako ti govori: pokai nam oca? Zar ne veruje da sam ja u ocu i otac umeni? Rei koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego otac koji stoji u menion tvori dela. Verujte meni da sam ja u ocu i otac u meni: ako li meni neverujete, verujte mi po tim delima. Zaista, zaista vam kaem: koji veruje mene,dela koja ja tvorim i on e tvoriti, i vea e od ovih tvoriti; jer ja idem k ocusvojemu. (Jovan 14, 8-12)

I ja u umoliti oca, i dae vam drugog uteitelja da bude s vama vavek.Duha istine, kojega svet ne moe primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga

poznajete, jer u vama stoji, i u vama e biti. Neu vas ostaviti sirotne; doi u kvama. Jo malo i svet mene vie nee videti; a vi ete me videti; jer ja ivim, i viete iveti. U onaj ete vi dan doznati da sam ja u ocu svojemu, i vi u meni, i jau vama. (Jovan 14, 16-20)

Isus odgovori i ree mu: ko ima ljubav k meni, drae re moju; i otacmoj imae ljubav k njemu; i k njemu emo doi, i u njegaemo se staniti. Kojinema ljubavi k meni ne dri mojih rei, a re to ujete nije moja nego oca koji

me posla. Ovo vam kazah dok sam s vama. A uteitelj Duh sveti, kojega e otac

7


8/169

poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vamrekoh. (Jovan 14, 23-26)

Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne

idem, uteitelj nee doi k vama; ako li idem, poslau ga k vama. I kad on doepokarae svet za greh, i za pravdu i za sud. Za greh dakle to ne veruju mene. Aza pravdu to idem k ocu svojemu; i vie me neete videti. A za sud to je knezovoga sveta osuen. Jo vam mnogo imam kazati; ali sad ne moete nositi. Akad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu; jer nee od sebe govoriti,nego e govoriti to uje, i javie vam to e biti unapredak. On e me proslativi,

jer e od mjega uzeti, i javie vam. Sve to ima otac moje je: zato rekoh da e odmojega uzeti, i javiti vam. (Jovan 16, 7-15)

8


9/169

1. Glava

OBEANJE SVETOG DUHA

Bila je to najalosnija no u Jerusalimu, najalosnija iza otuenja ovekaod Boga. Grad je bio pun vernika. Ona mala grupa ljudi koja je ila za svojimGospodom u vreme njegove javne slube, nala se s njim zajedno u gornjoj sobi

za pashalnim stolom. To je bio epohalan trenutak. Stvarnost je dola na mestosimbola. Boji Sin, se tog trenutka stavio u poloaj sluge i sa ubrusom u rukamakleknuo pred grene ljude da im opere noge.

Te noi oni su jeli lomljeni hleb i pili naliveno vino simbole njegovihstradanja. Samo je nekoliko trenutaka delilo ovaj dogaaj u gornjoj sobi od

borbe u Getsimaniji, samo nekoliko trenutaka od krvi na dovratnicima od krvina iznurenom elu. Pastir je kratko vreme bio zajedno sa svojim stadom, ali euskoro biti udaren i stado e se razbei.

Juda je napustio grupu, dok je alost ovladala ostalom jedanaestoricom.Nije potrebno da govorimo o njihovoj alosti S njom je bila pomeana isebinost. Senka brzog rastanka ih je poela pokrivati. Taj trenutak je zaista bioalostan. Sad su marljivo sluali svaku Isusovu re. Njegova izjava da oninemogu ii kuda on ide jo vie je pojaala njihovu alost i tugu. Nikada ranijeoni nisu bili tako svesni alosnog trenutka rastanka sa voljenim Gospodom.

Gospod je zatim nastojao da im progovori rei utehe i ohrabrenja.Govorio im je da e ii da im spremi stanove. No, to ih nij emnogo uteilo.Stanovi ne mogu zameniti njegovo ivo prisustvo meu njima. ta e oni raditikad ih on ostavi? Kome e oni tada ii?

Neko je rekao: Naslikaj nebo bez zvezda, pokrij planine tamom i navucicrne zavese preko svih obala. Zamrai prolost, a budunost uini tomranijom. Potom ispuni sliku tugom i ljude zavij u crno. Eto, takvo je biloduevno stanje Hristovih uenika u asu kada je trebalo da doive rastanak snjim.

Isus predstavlja svog Zamenika - Tada je Isus poeo da im opisujeprednosti dolaska drugog Uteitelja. Izraz drugi Uteitelj ukazuje na to da

9


10/169

je sam Isus bio njihov prvi Uteitelj. Uteitelj znai pomonik u asovimapotrebe. Jedno siroetu je potreban roditelj, bolesniku lekar, obespravljenomadvokat ili sudija, onome koji hoe kuu da gradi potreban je arhitekta, dok jeusamljenome potreban prijatelj.

Na nebeski Uteitelj je za nas i vie nego to. Uenici su trebali da ostanusami, ali ne i siroii, siroii bez brige nebeskog Oca, bez njegove pomoi. Unjihovom najkritinijem trenutku Isus im je progovorio o dolasku nebeskogUteitelja, Svetog Duha, koji je trebalo da nastavi njegovo spasonosno delo nazemlji.

Za Hristove uenike je bila osobita prednost da prime Svetog Duha, i to jeza svagda prednost svih njegovih uenika koji eljno oekuju njegov slavnidolazak.

Obratimo panju na ove rei Duha prorotva:

Nauka o Svetom Duhu zauzima vano mesto u Hristovoj nauci. Ovo jetema kojoj treba da posvetimo svoje nadublje razmiljanje i koja moe mnogoda nas podstrekava i hrabri! Kakvu je riznicu blaga Isus dodao svojim uenicimana poznanje kada ima je govorio o Svetom Duhu kao Uteitelju! Isus im jegovorio o ovom pitanju sa eljom da ih utei pred velikim iskuenjem koje ih jeoekivalo i da ih ohrabri u dubokom razoarenju koje im je dolazilo u susret.

Izbavitelj sveta je nastojao da u srca svojih uenika ulije veliku utehu. A savelikog podruja tema on je izabrao temu o Svetom Duhu, kako bi ih ohrabrio iuteio. Iako je Isus mnogo rekao o ovoj temi, kako se malo razmilja o SvetomDuhu u hrianskim crkvama! (E. G. White u Bible Echo, 15.XI 1893.)

Pre nego to je napustio svoje mesto uitelja na zemlji, Isus je u svomoprotajnom govoru uveo svog zamenika. Sputan svojom ljudskom prirodom,Hristos nije mogao biti prisutan lino na svakom mestu. Otuda je za dobro svojedece bilo nuno da On ide natrag svome nebeskom Ocu i da im poalje Svetog

Duha kao svoga Zamenika. (Vekovna enja, str. 669)

Isus je otkrio svojim uenicima velianstvenu istinu o dolasku i raduSvetog Duha meu ljudima, istinu koju neemo biti u stanju da dovoljnoiscrpimo. Rad Svetog Duha nastavie se na temelju rada samoga Hrista nazemlji, a njegov dolazak nije mogao da se obistini sve dok se Hristovo delo nazemlji ne zavri i on se vrati na nebo. U evanelju po Jovanu 14. i 16. Glavi Isus

je otkrio uenicima tri velike istine:1. Obeanje o dolasku Svetog Duha

2. Karakter i linost Svetog Duha3. Rad u svrhu dolaska Svetog Duha.

10


11/169

Vreme rada Svetog Duha - Drei se gornjeg reda, obratimo svojupanju prvo pitanju dolaska Svetog Duha. Na oveka mora ostaviti dubok utisakinjenica da je Isusova izjava o dolasku drugog Uteitelja, koji e biti ravan

njemu kao njegov naslednik, slina izjavama ranijih proroka o njegovomdolasku na svet. Onaj koji e sada doi ravan je Onome koji uskoro odlazi.Uenici su morali da u budunosti ukazuju isto potovanje i ugled Hristovom

Nasledniku kao to su to inili prema samom Hristu.

Kao to je Isus imao odreeno vreme za svoj boravak i rad na zemlji, takoje i Sveti Duh imao svoje vreme za rad od pedesetnice do Hristovog slavnogdolaska. Sveti Duh je boansko Bie koje dolazi na zemlju u odreeno vreme, zaodreeni posao kao to je Isus za svoje odreeno vreme od 33 godine svrio svojodreeni posao.

Za one koji nas pitaju mi moemo rei da ivimo u doba rada SvetogDuha. (Svedoanstvo za propovednike, str. 276) na prevod.)

Mi imamo neposredno vodsto boanskog Bia, treeg Lica boanstva,Svetog Duha, kao to su uenici imali neposredno i lino vodstvo drugog Lica

boanstva, Isusa Hrista.

Pedesetnica je, moemo slobodno rei, bila sveano uvoenje Svetog

Duha u njegov rad, iako je on postojao i delovao iu ranijim vekovima. MnogeHristove biografije poinju sa Vitlejemom, a zavravaju se sa Maslinskomgorom, uprkos injenici da je Isus postojao od venosti.

Sveti Duh se spominje u 22 knjige Starog Zaveta oko 88 puta. Tragovirada i delovanja Svetog Duha mogu se nai od samog poetka naeg sveta dodanas.

Izvetaj Starog Zaveta - Sveti Duh bio je prisutan kod stvaranja sveta,

lebdeo nad bezdanom, haosom, i svemir je njegovo delo. Zatim se spominje kodstvaranja oveka. Ali pre pedesetnice o njemu se govori kao o prolaznom

posetiocu koji je s vremena na vreme posebne ljude naoruavao svojom silom.Izgledalo je da je njegov rad povremen, a ne stalan. On je silazio na pojedince,delovao kroz njih ili ih oblaio u naroitu silu radi izvrenja nekog posebnogzadatka. On se borio ili preo s ljudima pretpotopnog doba (1. Mojsijeva 6, 3),napunio Svetim Duhom Veseleila, mudrou i razumom i znanjem svakevetine.... kako moe praviti od zlata i srebra i od bakra.... (2. Mojsijeva 31, 1-5), siao na Samsona za odreeni zadatak (Sudije 14, 6) i posluio se i drugim

ljudima u Bojem narodu. Tako je Sveti Duh inio mnoge ljude svojim

11


12/169

sudovima svravajui osobiti rad kroz njih ili im je predao neku vest za svojnarod, kao to je to uinio sa Isusom Navinom (4. Mojsijeva 27,18), Gedeonom(Sudije 6, 34), Saulom (1. Samuilova 10, 10), Davidom (1. Samuilova 16,13)

U knjizi Dela apostolska itamo ovo: U vreme patrijaraha se jasno videorad Svetoga Duha, ali nikada u njegovoj punini. Ali sada, poto su ueniciposluali rei svoga Spasitelja i uputili svoje molitve za ovaj nebeski dar, nanebu je Spasitelj odmah posredovao. On je zaiskao dar Svetog Duha da ga izlijena svoju decu.(Dela apostolska, str. 37)

Znaajna injenica da se u Starom Zavetu Sveti Duh nije nazivao Uteiteljniti Duh Hristov (Filibljanima 1, 19), niti pak Duh Sina njegova Bojega,niti slinim izrazima, ve samo kao Duh Boga Oca. Otkuda u Novom Zavetunalazimo ove nove izraze? Zato to se u Novom Zavetu neto novo dogodilo.

U Novom Zavetu se Isus rodio radi nas i umro za nas, ustao iz mrtvih iotiao na nebo. Kad je Isus zavrio svoj rad na zemlji i uzneo se na nebo u

proslavljenom ljudskom telu i tamo zauzeo svoje mesto, kad se, dakle, uslovispunio, Sveti Duh je siao na zemlju kao Hristov zamenik i slubeni

predstavnik neba dasa svakim pojedincem nastavi i upotpuni Hristovospasonosno delo. On je dakle doao preteno kao Duh Isusov.

Novozavetne prilike - Potrebno je da znamo da se u Novom Zavetu Sveti

Duh spominje nekih 262 puta. Ispred njega je jedan gotov posao i jednoproslavljeno Bie, na oboavani Gospod. Ako ponemo od njega, naeg milogSpasitelja, koji je sada proslavljen, moemo uoiti da je Gospod to doiveo zatoto je radi nas bio posluan do smrti na krstu, i tako nas vraa naem Bogusvojom zaslugom, svojim bezgrenim i svetim ivotom i smru. Svojom rtvomon je udovoljio zahtevu vene pravde i svetosti. U znak da nas je u njemunebeski Otac primio i da stoga mi moemo imati puno pouzdanje u Boga, onnam je poslao obeanje Oino, Svetog Duha. Pismo kae: Jer jednim

prinosom savrio je vavek one koji bivaju osveeni. A svedoi nam i Duh Sveti.

(Jevrejima 10, 14.15.)

Posmatrajmo dvostruki rad Svetog Duha. U Starom Zavetu on je radiokroz ljude delujui na njih spolja, ali nije stanovao u njima zauvek. On im se

pokazivao i ispunjavao ih svojom silom, ali nije nastavio da ivi u njima. Ali odpedesetnice na dalje dogodila se velika promena. Sada on ima naroiti posao,koji se potpuno razlikovao od onoga koji je inio u Starom Zavetu. Sada je sve

bilo spremno za njegov dolazak u srca i ivot novozavetnih vernika. Sada onnastavlja svoj rad, ali iznutra, ispunjava vernike i ivi u njima.

12


13/169

Stanovanje Svetog Duha u Hristovim vernicima je posebna odlikahrianskog doba. Sve to se dogodilo u prolosti bilo je u stvari priprema zaovo iskustvo, ovaj doivljaj. U Starom Zavetu su data obeanja i izvrene

pripreme; u Novom Zavetu se dogodilo izlivanje Svetog Duha u ivot vernika i

njegov stalni boravak u njima. Razlika je jednostavno u dogaajima: rad SvetogDuha kroz ljude i potom njegovo stanovanje u vernim ljudima. Ovo poslednje jestalno nasledstvo: Sveti Duh e stalno stanovati u nama.

Dar nebeskog Oca dat kroz Sina - Dolazak Svetog Duha je dar nebeskogOca kroz Sina (Jovan 14, 16; Dela 1, 4) Hristos je umolio Oca, zatraio ga odnjega. Grka re eroto, eroteso zatraiti, umoliti oznaava traenje jednog koji

je ravan onome od koga trai. U molitvi koju je izgovorio u Getsimaniji nenalazimo da je Isus zatraio dar Svetog Duha, iako je ta molitva divna,sveobuhvatna, pouzdana. Zato u toj molitvi nije zatraio dar Svetog Duha? -Zato to jo nije bio doiveo stradanje, iza kojega je ovo mogao da uini.

Ali u asu kada je Sveti Duh siao sa neba, siao je u znak odbraneverodostojnosti karaktera Hristovog dela i dopunjenja njegove spasonosnemisije (Jovan 14, 23.26). Dolazak Svetog Duha se dogodio na osnovuHristovog okonanog zadatka na krstu. I poto se sve to dogodilo, uzneti i

potom proslavljeni Spasitelj mogao je da zatrai, da primi i da poalje obeaninebeski dar: Svetog Duha u ivot svoje crkve.

Sveti Duh je Boji dar oveku. Njega je nemogue kupiti, zasluiti,pronai ili proizvesti. ovek ga nije zatraio od Boga. Sveti Duh se nije izlio namolitvu ljudi ili nekog oveka, niti je siao po neijoj zasluzi. Ali zbog onoogato je Isus uinio i zato to je zadovoljio nebeskoj pravdi i svetosti, pravedniBog je poslao Svetog Duha radi otpoinjanja jednog novog pokreta i novograzdoblja spasenja ljudi.

Moramo praviti razliku izmeu dara Svetog Duha i darova Duha Svetoga,darova koje daje Sveti Duh. Rimski carevi su imali obiaj da kod sveanog

ulaska kroz kapije carskoga grada bacaju pred narod novac zaplenjen unjihovom ratovanju.

Sluei se ovom slikom moemo rei da je Hristos, posle svogapobedonosnog dela na zemlji, uao sveano u dvorove nebeskog carstva,razdelio ljudima nebeski dar. Ovaj dar je ostao da ivi i radi kroz sedmostrukuHristovu crkvu (sedam crkava iz Otkrivenja), a Ostatku svoje crkve dao je i darDuha prorotva. Ali, to je poseban predmet.

Odnos izmeu Golgote i pedesetnice - Jovan Krstitelj je izjavio da eIsus krstiti svoju crkvu Svetim Duhom: Ja vas krtavam vodom, - izjavio je

13


14/169

Krstitelj, da vas vodim pokajanju, a onaj to ide za mnom, jai je od mene: janisam dostojan njemu obue poneti; on e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.- Matej 5, 11 (vidi Jovan 1, 33)

Vest Jovana Krstitelja o Hristu je bila dvostrukog karaktera: krv Bojegjagnjeta koje uzima grehe sveta i krtenje Svetim Duhom radi ouvanjaspasenog da ne grei. To su krst Golgote i Sveti Duh na pedesetnici.Kulminaciju rtve na Golgoti vidimo u novom dobu pedesetnice kada se izlivasila Svetog Duha Hristovom zaslugom. Ovo su dve zasebne istine, ali uzajamno

povezane: bez Golgote nema Svetog Duha, nema iskustva pedesetnice, ali bezSvetog Duha iz pedesetnice nema sile sa Golgote. Pogledajmo sada tumaenjeduha prorotva o ovome:

Sveti Duh je najvei od svih darova koji je Isus mogao da zatrai od Ocaradi oivljenja revnosti svoje dece. Svetog Duha im je dao kao silu koja ih jenanovo rodila, i bez njega bi Hristova rtva ostala bez snage. Mo zla sestrahovito ukorenila u toku mnogih vekova, a ovekova pokornost ovojsotonskoj sili je bila zapanjujua. ovek se moe odupreti grehu i nadvladati gasmao pomou sile treeg boanskog Bia, koje je trebalo da sie na u smanjenojsili, nego u punini svoje boanske moi. Samo Sveti Duh moe da oisti ljudskosrce. Pomou Svetog Duha vernik postaje deoniar boanske prirode. Hristos jedao svoga Duha kao boansku silu, koja rui sve nasleene i steene sklonosti kazlu i preko koje Isus urezuje u svoju crkvu svoj karakter. (elja vekova str.

671)

Kad nau zemlju ne bi omotavala atmosfera, sunce koje je ogromnavatrena kugla, obasjavalo bi zemlju kao daleka hladna zvezda. Atmosfera kojaomotava zemlju prima u sebe suneve zrake i pretvara ih u boje, toplotu isvetlost. Isto tako bi Spasitelj sveta bio oboavan samo kao vaskrsli i uznetiGospod kad bismo ostali bez pomoi i sile Svetog Duha. Sveti Duh nam otkrivaHrista Spasitelja kao videlo, istinu i ivot. Kao to posmatanjem nebeskih telakroz teleskop ne vidimo soivo teleskopa ve predmete koje nam teleskop

pribliava, tako pomou Svetog Duha ne vidimo samog Duha ve Isusa Hristakao svog Spasitelja. Tada bolje shvatamo znaaj krsta, bolje razumemo krv koja

je prolivena za nas. Duh Sveti je nevidljiva Boja sila koja radi unutra, u srcuvernika koji Hrista ljubi i slua. Njegovo nevidljivo prisustvo u srcu otkriva namHrista kao naeg stvarnog Prijatelja i Spasitelja.

Krv sa Golgote pere i isti duu inei je svetim hramom. A Bog je joneto vie uinio: ono to je Njemu ugodno i samom oveku jeste prisustvoSvetog Duha u dui vernika.

14


15/169

Hristova lina prisutnost ograniena - Krtenje Svetim Duhom se nijemoglo ostvariti za vreme Hristove slube na zemlji za vreme od tri i po godine.To je bilo nemogue usled toga to je Hristova telesna prisutnost bila ograniena

prostorno i to

Sveti Duh jo ne bee na njima, jer Isus jo ne bee proslavljen. (Jovan 7, 39)Isus dakle nije mogao nikoga krstiti Svetim Duhom za vreme svog boravka nazemlji.

Meu njegovim poslednjim reima su bile i njegove rei uenicima daekaju u Jerusalimu na obeano krtenje. I sabravi ih zapovedi im da ne idu izJerusalima, nego da ekaju obeanje oino, koje uste, ree, od mene. Jer jeJovan krstio vodom, a vi ete se krstiti Duhom svetim ne dugo posle ovih dana.(Dela 1, 4.5)

Hristos koji eli da svoje vernike krsti Svetim Duhom sam je bio primersvojim vernicima u onome to je hteo da stavi u njihova srca. On je bio roenSvetim Duhom. On je rastao u Duhu i pod nadzorom Njegovim. Stigavi na pragsvoje slube, on je bio posebno pomazan Svetim Duhom za slubu koju jetrebalo da izvri. On je iveo, inio uda i iznosio naela neba silom SvetogDuha. Duhom Svetim je najzad sebe prineo za rtvu (Jevrejima 9, 14), DuhomSvetim ustao iz mrtvih (Rimljanima 1,4). Od kolevke do groba Isus je bioispunjen Svetim Duhom.

Hristova ljudska priroda je bila sjedinjena sa njegovom boanskomprirodom. Duh Sveti koji gaje ispunjavao pripremio ga je za borbu koja ga jeoekivala. Jednom rei, on je bio doao na svet da na uini sudeonicima

boanske prirode. (elja vekova str. 123)

Imajmo na umu da su Hristovo utelovljenje, njegov bezgrean ivot,iskupilaka smrt, njegovo vaskrsenje, vaznesenje, poetak njegove slube unebeskoj svetinji bili neophodno potrebni i u neku ruku pripremni koraci za ovo

jedno: Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavi za nas kletva, jer je

pisano: proklet svaki koji visi na drvetu. Da meu neznabocima budeblagoslov Avramov u Hristu Isusu, da obeanje Duha primimo kroz veru.(Galatima 3, 13.14.)

Cilj sadanjeg spasenja - Cilj sadanjeg spasenja je bio nemogu preHristovog proslavljenja. (Jovan 7, 39) Apostol Petar je to objasnio ovim reima:Desnicom dakle Bojom podie se, i obeanje Svetoga Duha primivi od oca,izli ovo to vi sad vidite i ujete. (Dela 2, 33)

Stena na brdu Horivu je bila predslika. Udar u tu stenu doneo je izlivvode. Tako je i izliv Svetog Duha bio odgovor na Isusovu smrt. Njegova smrt je

15


16/169

uklonila svaku prepreku izmeu Boga i grenika. (2. Korinanima 5, 19.) Kad jeOtac primio Hristovu rtvu prihvatio je uslov, pruio je uslov za naeopravdanje.

No, samo je dolazak Svetog Duha mogao da privede cilju plodoveHristove rtve ostvarivi u nama ono to je Isus uinio za nas. Usavrivi svojuljudsku prirodu, Isus je sada mogao da primeni ono to je pre toga bilonemogue. A posao Svetog Duha u ovo vreme sastoji se u tome da Hristovoiskupilako delo primeni u ivotu svakog pojedinog obraenika raajui gananovo, pravdajui ga i posveujui ga, dajui mu tako svoj sopstveni ivot,kojim se spasava i sprema za njegov slavni dolazak. (Rimljanima 5, 10.)

16


17/169

2. Glava

LINOST SVETOG DUHA

Razmiljajmo sada o karakteru Svetog Duha. On je, kako je Isus rekao,drugi Uteitelj. Ovo ukazuje na slinost Svetog Duha sa naim Gospodom:njegovim biem, njegovim karakterom, namerama i radu. On je drugo jaHristove linosti, istovetan s njim u karakteru i prirodi. Da se posluimo

grubljim uporeenjem: oni su kao dve strane jednog trougla, dve strane jednenovanice, ipak razliiti. ta kae o tome Duh prorotva?

Sveti Duh se jo nije potpuno manifestovao, jer Hristos jo nije bioproslavljen. Puno darivanje Svetog Duha nije se moglo ispuniti pre Hristovoguznesenja. Uenici takoe nisu mogli da izvre povereni zadatak: propovedanjeEvanelja svim narodima, pre nego to budu primili silu Svetog Duha. On im je

poverio najsvetiji posao na svetu, i on je hteo da utisne u njih istinu da bezSvetog Duha nee moi da izvre taj zadatak.

Sveti Duh je dah duhovnog ivota u jednoj dui. Udeljenje Svetog Duha jeudeljenje ivota samog Hrista. Sveti Duh daje dui Hristove osobine.(enja vekova str. 805)

Za sebe je Spasitelj rekao: Duh je Gospodnji na meni; zato me pomazada javim evanelje siromasima; posla me da iscelim skruene u srcu; da

propovedim zarobljenima da e se otpustiti, i slepima da e progledati; daotpustim sunje. I da propovedam prijatnu godinu Gospodnju. (Luka 4, 18.19)

Ne moete isceliti slomljene u srcu bez Uteitelja, onoga koji je pokrajvas da pomogne. Uenici su se morali rastati od prvog Uteitelja da bi primilidrugog. Ovaj zalog ostaje na snazi dokle god Hristos ivi.

Sluba parakleta - Uteitelj nije dosledno prevedena gra re parakletos,koja je novo ime za novu slubu ili rad koji e Sveti Duh da obavi. Parakletosmoemo najboje da prevedemo reju advokat ili branioc, u emu se slau svidobri poznavaoci grkog jezika. Ona se takoe moe prevesti i kao predstavnik,

posrednik, molilac, uteitelj. Dakle, ta re je govatog znaenja. Smisao ove rei

nalazimo u Hristovoj slubi za nas, o kojoj Pismo kae: Deice moja! Ovo vam

17


18/169

piem da ne greite; i ako ko sagrei, imamo zastupnika kod oca, Isusa Hristapravednika. (1. Jovanova 2, 1.)

U Grkoj i u Rimu, za vreme novozavetnog doba, advokat ili branilac jepomagao klijentu (tieniku) na dva razliita naina: katkada je govorio u ime

svog tienika zastupajui njegovu stvar; drugi put je spremio tieniku svojgovor, koji je tienik itao pred sudom. Tako je i Hristos na branilac predOcem Bogom, dok je Sveti Duh na branilac i Hristov branilac u nama.

Kao to se Hristos moli za nas tako se Sveti Duh moli za Hrista u naimsrcima. Zar emo mi koji ukazujemo potovanje predstavnicima zemaljskihvlasti ostati krivi zbog nepotovanja i nehaja prema braniocu nebeskog Cara,Hristovog predstavnika u crkvi i u svetu?

Sveti Duh je boanska linost - Prouavanje o karakteru Svetog Duhavodi nas u neposredno prouavanje njegove linosti. Nije teko misliti o BoguOcu kao linosti, a Isusa poznajemo kao stvarnu linost. Mi ih vidimo u duhuonako kako jesu. Ali, o Svetom Duhu nisu jasni nai pojmovi, jer je nevidljiv,tajanstven, a njegovo delovanje je izvan naih ula. Tako njegovu linostdovodimo u pitanje, jer je njegovo bie neto posve drugaije, iako je istovetnosa Ocem i Sinom.

Istina, i Sveti Duh se pokazivao vidljivo za ljudska ula uzevi, na primer,oblik goluba. (Luka 3, 22) Zatim se mnogo govori o njegovom uticaju, milini,

sili i darovima. Tako smo skloni da o njemu mislimo kao o nekom uticaju, sili,energiji. Simboli kao to su vetar, vatra, voda, ulje i tako dalje, nekako kao danas na to navode.

Pa ipak, injenica je da ime Duh u grkom u srednjem rodu je ipozanjemo ga kao linost: Ovaj Duh svedoi naem duhu da smo deca Boja.A tako i Duh pomae nam u naim slabostima: jer ne znamo zato emo semoliti kao to treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim.(Rimljanima 8, 16.26)

Pitanje od velikog znaaja - Ovo nije neko tehniko, akademsko ilimoda nepraktino pitanje. Ono je od velikog znaaja i velike praktinevrednosti. Ako je Sveti Duh boansko bie i mi mislimo o njemu kao bezlinomuticaju, onda mu skraujemo potovanje, ast i oboavanje koji mu pripadaju.Ako je pak on jednostavno jedan uticaj ili sila, mi se moemo usuditi da senjome posluimo, da je upotrebimo. Ali, ako ga smatramo biem, kao to SvetiDuh jeste, mi moramo znati kako da mu se poverimo, kako bi se on posluionama.

18


19/169

Ako mislimo da imamo Svetog Duha, mi smo skloni da se uzoholimo iuobrazimo. Ali pravo saznanje o Svetom Duhu kao boanskom biu vodie nas

poniznosti, samoodricanju. Nita nee tako da snizi nau slavu u prah zemlje kaoovo saznaje. O ovome Duh prorotva pie:

Mi ne moemo da upotrebimo Svetog Duha, nego se on slui nama. Bogradi kroz Svetog Duha u svojoj deci 'da hoe i da uine ono to mu je ugodno'.(Filibljanima 2, 13) Samo ima mnogo njih koji se ne daju Svetom Duhu. Onihoe da sami sobom upravljaju. To je uzrok to ne primaju nebeskog dara. Samooni koji ponizno ekaju na Gospoda, koji paze na njegovo vodstvo i milost,mogu da imaju njegovo vodstvo. Ovaj obeani blagoslov, ako ga traimo sverom, moe da nam donese i sve ostale blagoslove. On nam se daje po

bogatstvu Hristove milosti, njegove dobrote. On je gotov da da ovaj dar svakojdui prema njenoj sposobnosti da ga primi. (Sluge jevanelja, str. 147)IV na

prevod, original str. 285)

Sveti Duh, dakle, nije neki tanani, magloviti utiacaj koji dolazi od BogaOca. On nije neto bezlino, to se teko moe raspoznati neki nevidljivi principivota. Svet ga je uvek izdvajao od linosti, smatrao ga neim to je neopipljivo,nestvarno, sakriveno u magli i okrueno nestvarnou. Ali je najvea nevidljivasila u svetu ba nevidljivi Sveti Duh, koji je sveto Bie boanstva, boanskaLinost.

Isus je bio najuticajnija Linost u ovom svetu, a Sveti Duh je trebalo dadoe na njegovo mesto. Samo jedna Linost moe da zauzme mesto Hristovelinosti. Uticaj to nikada ne bi mogao.

Priroda linosti - Mi smo u opasnosti da svoje ideje o linosti veemo zatelesne manifestacije. Izgleda nam teko da shvatimo misao o linosti izvanopipljivog tela: postojanje Linosti koja nije u ljudskom telu. Ali linost i telomoramo jasno da razlikujemo, iako ih esto poistoveujemo. Linosti nije

potrebno ogranienje. Duh prorotva kae o tome:

Sveti Duh je Hristov predstavnik, ali nije vezan za linost ljudskeprirode, niti zavisi od nje. Meutim, Hristos, vezan za ljudsku prirodu, nijemogao telesno biti prisutan na svakom mestu. Otuda je, dakle, bilo nuno da seHristos vrati svome nebeskom Ocu, odakle im je obeao Svetog Duha kao svogzamenika na zemlji. Neko je mogao da ima posebne prednosti zbog toga to je sHristom imao neki kontakt. Ali kroz Svetog Duha je Hristos mogao biti prisutankraj svakog svog vernika, na svakom mestu. U takvom sluaju Hristos bi biomnogo blii svakom svom verniku, to nije mogao da se nije uzneo na nebo.

(enja vekova, str. 669)

19


20/169

Boansko bie Sveti Duh se ne moe meriti ljudskim merilima. Mi nismou stanju da neogranieno izrazimo ogranienim izrazima i pojmovima.

Nemogue je definisati Svetog Duha konanim, jezgrovitim definicijama. Mi nemoemo objasniti tajnu njegove prirode, jer nam ona nije otkrivena. Ponovo

emo itati savet i upozorenje Duha prorotva:Za nas nije toliko vano da definiemo ta je Sveti Duh. Hristos nam je

rekao da je Sveti Duh uteitelj, Duh istine, koji od Oca izlazi. Jasno nam jereeno o njemu da e u svom radu da nas vodi u svaku istinu.

Priroda Svetog Duha je tajna. ovek je ne moe objasniti, jer nam jeGospod nije otkrio. Ljudi koji imaju udnovate ideje mogu povezati biblijskestihove i dati im ljudsku konstrukciju, ljudsku gradnju; no primanje ovakvekonstrukcije nee ojaati crkvu. O ovoj tajni, koja je preduboka za ovejeshvatanje, utanje je zlato. (Dela apostolska, str. 51.52.)

Dalje nalazimo i ovaj savet: Ima ljudi koji bi se, s obzirom na njihovostanje, umeali izmeu Boga i dua koje trae videlo. Takvi ne razumeju radSvetog Duha, nikada ga nisu razumeli, jer im je u prolosti bio velika tajna, kaoto su Jevrejima bile nerazumljive Hristove pouke. Rad Svetog Duha Bojega nestvara radoznalost. oveku nije u vlasti da svoje ruke stavi na rad Svetog Duha.Mi moramo dopustiti Bogu da radi po svojoj volji. (Saveti uiteljima, str. 373)

Trea osoba Boanstva - Nadahnuto uputstvo daje konano objanjenje

o Osobi Svetog Duha. Ta osoba je Trea Osoba Boanstva, o emu itamodalje:

Mo zla se strahovito ukorenila u toku mnogih vekova, a ovekovapokornost ovoj sotonskoj sili je bila zapanjujua. ovek se moe odupreti grehui nadvladati ga samo pomou sile treeg boanskog Bia, koje je trebalo da siene u smanjenoj sili, nego u punini svoje boanske moi. (Svedoanstvo za

propovednike, str. 392 ili enja vekova, str. 671)

Boansko Trojstvo se sastoji od tri iva Bia: Otac je punina boanstvatelesno, i on je nevidljiv za smrtno oko.

Sin /Boji/ je punina boanstva koje je objavljeno. Boja Re ga prikazujekao 'sjajnost slave i oblije Bia njegova'. (Jevrejima 1,3) Jer Bogu tako omiljesvet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga veruje ne

pogine, nego da ima ivot veni. Ovde se otkriva linost nebeskog Oca.

Uteitelj kojeg je Hristos obeao da poalje posle svoga uznesenja je Sveti

Duh u punini boanstva, koji nam otkriva silu boanske milosti otkrivajui jesvima koji ga primaju i veruju u Hrista kao linog Spasitelja. Boansko Trojstvo

20


21/169

se sastoji od tri lica (Osobe): Otac, Sin i Sveti Duh. U ime ova tri monaboanska bia: Oca, Sina i Svetog Duha krtavaju se oni koji primaju Hristaverom; i ove boanske sile e saraivati sa poslunim graanima Neba koji setrude da ive novim ivotom u Hristu. (Svedoanstva, serija B, br 7. str. 62.63.)

etiri izjave o linosti - Bog nije uzvien i profinjen ovek. Bog jediniposeduje savrenu linost. Njegova savrena linost postoji od venosti, mnogoranije nego to je nastalo ljudsko bie. Linost poseduje ove etiri osobine:volju, razum, mo i sposobnost da voli. Otuda linost oznaava bie koje

poseduje samosvest, znanje, volju i slobodu odluivanja.

Linost je bie kome se moe pristupiti, kome se moe verovati ilineverovati, koje se moe voleti ili mrzeti, kome se moemo diviti ili kojemoemo vreati. Ove osobine linosti kod oveka su ograniene i nesavrene,ali su beskrajne, neograniene i savrene kod Boga. Otuda se i linost SvetogDuha ne moe usporediti sa ljudskom linosti.

Isusovo tumaenje o ovom pitanju objasnie nam spomenute glaveJovanovog evanelja, etrnaesta i esnaesta. Isus nije upotrebio ni jednu re koja

bi upuivala na to da je on o Svetom Duhu mislio kao o nekom uticaju. On gaimenuje i predstavlja kao linost. On ga naziva Uteiteljem (parakletos), a to jezvanje koje se daje samo jednoj linosti.

U reenicama Spasiteljeve izjave o Svetom Duhu dominira misao olinosti. U Jovanu 14,15.16. glavi Isus se slui slinom zamenicom on, njega,kojega u nekih dvadeset sluajeva, ukazujui nam na njega kao linost.

I na drugim mestima Svetog pisma uvek emo nai re o Svetom Duhukao linosti, linosti koja govori, koja ui, svedoi, vodi, slua i objavljuje. Tosu osobine linosti koja poseduje inteligenciju, sposobnost razlikovanja, volju imo.

Osobine koje se pripisuju Svetom Duhu kao osobi - Sad emo zatrenutak pogledati u svedoanstvo Biblije o linosti Svetog Duha. Line osobine,lini postupci i odnosi ukazuju na to da je Sveti Duh linost. Njemu se pripisujeznanje, oseanje, volja, ljubav - to je odlika linosti.

a) Znanje - Jer ko od ljudi zna ta je u oveku osim duha ovejega kojiivi u njemu? Tako i u bogu to je niko ne zna osim Duha Bojega. (1.Korinanima 2, 11)

Sveti Duh je linost koja je sposobna da radi sa linostima savesno i

svesno, koja im otkriva ono to je u Bojem srcu za njih i ono to je u njihovom

21


22/169

srcu. Dakle, nerazumno je misliti ili govoriti o Svetom Duhu kao uticaju, sili,moi, ili pripisati moi znanje, mudrost i otkrivenja.

b) Volja - I ovo sve ini jedan i taj isti Duh razdeljujui po svojoj vlastisvakome kako hoe. (1. Korinanima 12, 11) Ovde imamo jak dokaz o volji

koju poseduje linost. Volja je posebna odlika jedne linosti.c) Misao - A onaj to ispituje srca zna ta je misao Duha, jer po voljiBojoj moli se za svete. (Rimljanima 8, 27) Jer nae za dobro Sveti Duh i mida nikakvih tegoba vie ne meemo na vas osim ovih potrebnih. (Dela 15, 28)

Duh prorotva dodaje: Svaki in Boje slube silom Svetog Duha trebada se uzvisi i oplemeni i da posvedoi za Gospoda. ovek se mora staviti podkontrolu venog Uma, iji se nalozi moraju izvriti do tanina. (Saveti ozdravlju, str. 524)

d) Ljubav - Ali vas molim, brao, zaradi Gospoda naega Isusa Hrista, izaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu.(Rimljanima15,30) Sveti Duh nije slepa sila, ve linost koja ljubi neno.

e) Zajednica - Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista i ljubav Boga ioca i zajednica svetoga Duha sa svima vama. (2. Korinanima 13, 13.) SvetiDuh je u zajednici sa najviim boanskim licima: Ocem i Sinom, i to u svakomapostolovom blagosiljanju. Zajednica sa Svetim Duhom je mogua samo sastvarnom linou. A to ukljuuje zajednitvo i uzajamnost.

f) alost - Ne oaloavajte svetoga Duha Bojega, kojim stezapeaeni za dan izbavljenja. (Efescima 4, 30) Svest o ovoj slavnoj nebeskojLinosti mora da formira ivot koji je Bogu po volji!

g) Naruiti, iskuati, slagati - Sveti Duh kao boansko Bie, kao svetaLinost, ne podnosi ruganje, iskuavanje i laganje. Proitajmo polako ovestihove: Jevrejima 10,29; Dela 5,3.4.9.

Boanske osobine i rad - U sva etiri evanelja Gospod nam je uputioopomenu danm se mogu oprostiti gresi koje poinimo protiv njega, ali nam senee oprostiti ako pohulimo na Svetoga Duha, jer time odbacujemo i njegovunauku. Ne moe ovek uvrediti neki uticaj i doi pod udar neoprostivog greha.

Pogledajmo sada u rad i dela koje samo jedna linost moe da izvri.Pomislimo na nadahnue koje su primili preci svetih knjiga Biblije, na zapovestii naloge, na slube koje dodeljuje svojim slugama, na posredovanje, molitve,

pouavanja, svedoenja, osvedoenja i borbe. Linost moe da izvri nekihdvadeset dela ili radnji, to samo uticaj nikada ne moe.

Ali, Sveti Duh je i neto vie nego samo jedna linost. On je boanskoBie, koje se takoe naziva Bogom. (Dela 5, 3.4.) On poseduje boanskeosobine: svemo (Luka 1, 35) svuda prisutan (Psalam 139, 7-10) i veni ivot

(Jevrejima 9, 14) (Duhom venim mesto Duhom svetim). Ovo su Boje osobine,

22


23/169

koje se pripisuju i Svetom Duhu. On je vei od anela, jer je Hristov Namesnik,upravlja svim anelima na zemlji u borbi sa silama tame.

Duh prorotva kae: U nebeskoj vojsci su sve sile neba. U toj borbi je i

jedna via sila od anela: Sveti Duh, Hristov predstavnik koji stoji na elunebeskih vojski, koji je siao na zemlju da rukovodi ovom vrstom rata. (enjavekova, str. 352)

Dalje itamo u Svetom Pismu o delima koja se pripisuju Svetom Duhu,kao to su: stvaranje (Jov 33,4./, preporoenje ili Novo raanje (Jovan 3, 5-8),uskrsavanje (1. Petrova 3, 18) i inspiracija Svetog pisma (2. Petrova 1, 21).Ova dela moe da ini jedino Bog. Otuda je Sveti Duh ne samo boanskaLinost (Osoba/, ve boanska Linost koja je ravna Bogu Ocu. U Bojem planunju upoznajemo kod stvaranja, kod preporoenja, nadahnua, posveenja iopreme ljudi za slubu.

Odnos prema boanskim Osobama - Sve nas ovo dovodi u poloaj dasagledamo odnos Svetog Duha prema ostalim linostima boanstva. Naeshvatanje o Trojstvu boanstva dovodi nas katkada da mislimo o tri Bogaumesto jednog. Na Bog je jedan (jedini/ Bog /5. Mojsijeva 6, 4), ali tri Osobeili Linosti boanstva. Naa tekoa je u tome to i u duhovnom svetu

pokuavamo da postavimo tri linosti kao to to inimo u telesnom svetu.

Da se posluimo jednim grubim primerom: trougao je jedna slika, ali sa tristrane. Tako i Bog, iako jedan, otkriva nam se kao Otac, kao Sin i kao SvetiDuh. Isus je rekao: Ja i Otac jedno smo. (Jovan 10, 30)

Duh prorotva nam rasvetljava ovo pitanje: 'Kad biste mene znali' rekaoje Isus (Jovan 14,7) 'onda biste znali i Oca mojega' i od sada ga poznajete, ivideste ga'. Ali, uenici ovo nisu razumeli. 'Pokai nam Oca' uzviknuo je Filip,'i bie nam dosta'. (Stih 8)

Iznenaen ovakvim njihovim nerazumevanjem, Isus ga je sa velikimiznenaenjem upitao: 'Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe?' (Stih9) Zar je mogue da ne vidite Oca kroz dela koja on ini kroz mene? Zar neverujete da sam ja doao da posvedoim za Oca? 'Pa kako ti govori: pokainam Oca?' (Stih 9) ' Koji vidi mene, vidi Oca'. Hristos nije prestao da bude Bogiako je postao ovek. Mada se on ponizio do poloaja oveka, on je i daljezadrao svoje boanstvo. (enja vekova, str. 663, 664)

O dolasku Svetog Duha Isus je dalje rekao: I ja u umoliti Oca, i dae

vam drugog Uteitelja.... Duha istine.... Neu vas ostaviti sirotne: doi u k

23


24/169

vama. (Jovan 14, 16-18) Dalje kae: I Otac moj imae ljubav k njemu; i knjemu emo doi, i u njega emo se nastaniti. (Stih 23)

Prisustvo Svetog Duha znai prisustvo samoga Hrista i Oca. Drugim

reima, punina boanstva je na radu i u prisustvu Svetoga Duha u nae vreme naovom svetu. Otuda je prisustvo Svetog Duha u sutini prisustvo Isusa hrista, jerje Sveti Duh drugo ja Isusa Hrista. Na taj nain Hristos i danas ivi na svetu, usrcima svoje dece.

Dalje kae Duh prorotva: Oni koji vide Hrista u njegovom pravomkarakteru i primaju ga u svoje srce, imaju veni ivot. Hristos stanuje u namasvojim Svetim Duhom, a Sveti Duh, kojega primamo u srca verom, znai

poetak venog ivota. (enja vekova, str. 388)

Tri posebna razdoblja - Pre nego to se Isus utelovio, Otac je bionajistaknutija linost na horizontu zbivanja. A kad je Isus doao, on je kao drugalinost Boanstva ispunio horizont, dok je sada Sveti Duh na horizontu zbivanja,u ovom poslednjem razdoblju kao dopunsko otkrivenje Boanstva.

U vreme kada je Bog Otac bio na horizontu zbivanja na ovoj zemljizakon-deset zapovesti je kulminirao; u doba Sina na zemlji pomirenje jedodato prvom razdoblju. Danas, u vreme boravka Svetoga Duha na zemlji, sila

posveenja i sila svedoenja je na horizontu. Jedno dopunjuje drugo.

U svakom od ta tri razdoblja duhovni ivot Boje crkve bio je uslovljenprivrenou naelima istine. Merilo pravde je vidno istaknuto, na to je dodatopomirenje i spasenje sa Hristom, dok je sada sve to povereno Crkvi radi njenepripreme za kraj.

Tako bismo mogli rei da smo imali tri svoje probe o pobonosti: prvu,pre utelovljenja probu(ispit) jedan Bog nasuprot politeizmu mnogobotvu,odnosno Boju vladavinu sa deset zapovesti kao merila i subote kao znaka te

pobonosti; drugo, ukoliko su oni koji su poloili prvu probu bili spremni daprihvate Hrista kao Bojeg Sina i Spasitelja, i tree, oni koji su primili i jedno idrugo poloili na prvom i drugom testu ili probi, pokoravaju se Svetom Duhusa ciljem da ono to je reeno i uinjeno u prvom i drugom, sada se slavnoostvari (ispuni) u nama, u njima.

Ovo su osnovne istine, koje ukljuuju u Boji plan spasenja sva triboanska Bia, njihovo zauzimanje za oveka i vreme njihovog delovanja u tompravcu.

24


25/169

Boanstvo tri Linosti - Trolinost Boanstva nalazimo u 1. Mojsijevoj1, 26. Potom ree Bog: da nainimo oveka po svome obliju. Otac je izvor,Sin posrednik, a Duh Sveti izvrilac stvaranja.

U Starom Zavetu vie puta nalazimo trolinost Boanstva. Na primer, u4.Mojsijevoj 6, 24-27. ujemo tri puta re Gospod, Gospod, Gospod.... nedvaput ili jedanput, ve tri puta: Da te blagoslovi Gospod....

Ovo ponavljanje tri puta imena Gospod nalazimo i u Novom Zavetu kodapostola Pavla u 2. Korinanima 13, 13. to smo gore ve citirali. (Ponovite!)Kod Mojsija smo u trolinosti nali i Svetog Duha, dok ga Novi Zavet izriitonaglaava.

Dalje nalazimo isto otkrivenje u Isaiji 6, 1-3 i 48, 16. osobito uposlednjem citatu. Od onoga dana kada je Isus hodao meu ljudima na zemlji,ovu razliku moramo posebno istai, naime tri Linosti boanstva: Oca, Sina iSvetoga Duha.

Kod Hristovog krtenja (Matej 3, 16.17) ujemo glas Oevog zadovoljstvasa Sinom, dok je trea Linost boanstva, Sveti Duh, izvrila Hristovo

pomazanje, odnosno opunomoenje za rad meu ljudima. U velikom naloguCrkvi (Matej 28,19) u datoj formuli za krtenje Sveti Duh se izjednauje sa

prvom i drugom boanskom linosti. Apostol Petar posebno ukazuje na rad sva

tri Lica boanstva: Desnicom dakle Bojom podie se, i obeanje SvetogaDuha primivi od Oca, izli ovo to vi sad vidite i ujete. (Dela 2,33)

Takoe nalazimo trolinost i u sledeim citatima: Jovan 14, 16.26; 15, 26i 16, 13-15.

Na ove citate moemo dodati i Efescima 2, 18: Jer on dovede k Ocooboje u jednom duhu. U Jevrejima 10, 9-15, Otac hoe, Sin deluje, a Duhsvedoi.

O ovoj neshvatljivoj tajni nemamo nikakvo dalje objanjenje. Ne moemodakle objasniti prirodu svet tri boanska Bia, tri boanske linosti.

Istorijski pregled izopaenja - Bie dobro da bacimo jedan pogled naistorijat izopaenja ove istine. U treem stoleu nae ere, u vreme formiranjaotpada, Pavle Samosatar razvio je teoriju da Sveti Duh ne postoji kao linost,ve kao uticaj, kao izliv boanske energije i sile, uticaj koji dolazi od Boga naljude. I onda u vreme reformacije su se pojavila dva oveka: Lelej Socinije

(Laeleus Socinus) i njegov roak Faustus Socinije, koji je preradio neto tumisao, koju su potom mnogi prihvatili.

25


26/169

Ledeni uticaj ove teorije preneo se na skoro sve protestantske crkve. Takosu ak i neki prevodi Biblije doneli bezlinu zamenicu u treem licu na mestoline zamenice on, kako je Isus govorio o Svetom Duhu, kao u Rimljanima 8,

16.26. To je pokazatelj stanja ljudskog srca u to vreme.Duh prorotva je esto govorio o nekim ljudima u vreme poetka

adventnog pokreta, koji su bili skloni da o Duhu Svetom misle kao o nekomboanskom uticaju odriui se neuke o tri svete Linosti boanstva.

U to vreme su neupueni i nenaueni napadali misao o Svetom Duhu, dokje u etvrtom stoleu njegovo boanstvo osporio poznati episkop Arije izAleksandrije. On je uio da je Bog veno bie, beskrajno jae od anela, i da jesamo njegov jedinorodni Sin imao tu silu kod stvaranja treeg lica, SvetogDuha.

Razlika imeu te dve jeresi, socijnizma i arijanizma, lei u priznanju oveposlednje da je Sveti Duh linost, ali ne boanska. Prema Ariju, Sveti Duh jestvoreno bie, a kad je stvoreno, nije boanstvo. Toliko o linosti Svetog Duha.

__________________________

26


27/169

3. glava

RAD SVETOG DUHA

Sad prelazimo na tree poglavlje, a to je rad Duha Svetog. Njegov se radvidi u pet raznih vidova:

1) On, pre svega, otkriva Hrista kao stalno prisutnog u srcu.2) On otkriva Boju istinu, pokazujui je dui kao ivu stvarnost.

3) Povereno mu je posveenje oveka.4) On svedoi za Hrista.5) On proslavlja Hrista.

Ni jedna od Isusovih izjava nije njegove uenike toliko zbunila kao ova:Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem,uteitelj nee doi k vama; ako li idem, poslau ga k vama. (Jovan 16, 7)

Kako ih je iznenadila ova Hristova izjava! Za one tri i po godine Isus jeiveo i radio s njima. Kako su im bile drage njegove rei! Oni su se divilinjegovim delima. U njega je bila usredsreena sva njihova nada. A, gle, sada imon kae da e ih ostaviti, a da e njegov dolazak biti za njihovo dobro. Zato?Jer je u svom telu mogao da ima dodira s njima samo toliko koliko se nalazio

pored njih i koliko su mogli da sluaju njegove rei, koje je izgovarao ljudskimjezikom. Za njih je to bila spoljanja veza sa njim.

Lina veza sa Hristom ograniena prostorno - Dalje, njegova lina veza snjima bila je prostorno ograniena, lokalizovana i izolovana. Kad je bio u Judeji,nije bio u Samariji; kad se naao u Jerusalimu, u isto trenutku nije mogao biti uKapernaumu. A kad im je izneo svoja nebeska naela, kad ih je izabrao i sanalogom uputio na rad, on im se posvetio i tako ispunio svoju zemaljsku misiju,svoj rad. I sada je njegov odlazak k Ocu bio u neku ruku priprema i preduslov zadolazak Svetog Duha, a dolazak Svetog Duha je za njih znaio veliki dobitak.

Od tada je nastalo doba hrianske ere. To je vreme za Hristovesledbenike bilo mnogo bolje, jer je mesto njega bio njegov zastupnik, uteiteljSveti Duh, koji je stalno prisutan u njihovom ivotu. Posredstvom Svetog DuhaHristos je mogao da odrava svetu vezu sa nebrojenim mnotvom svoje

zemaljske dece. Otada je Isus mogao da bude prisutan u svako iskrenom vernikubez obzira na geografsko odstojanje; geografska daljina vie nije postojala. Dok

27


28/169

je iveo na zemlji, on je mogao da bude prisutan samo na jednom mestu. Ali sadolasko Svetog Duha, Bog je omoguio ljudima da ive svi u stalnoj vezi sanjegovim Sinom. Danas je Isus blii svakom svom verniku nego onda kada jetlom iveo na zemlji.

U Put Hristu (mali format/ itamo na strani 62: Na dan duhova dobili suPomonika, koji je po Hristovim reima otada trebalo da bude u njima. Dalje jerekao: 'Bolje je za vas da je idem jer ako ja ne idem, uteitelj nee doi k vama,ako li idem, poslau ga k vama.'

Otada je Hristos svojim Duhom stalno boravio u srcima svojih uenika.Njihova veza s njime bila je prisnija nego ranije kada je telom bio kod njih.Svetlost, ljubav i snaga onoga koji je bio u njima ogledale su se na njihovimlicima, te su se ljudi divili kad su ih videli, 'a znali su da su bili sa Isusom.'

Vanost ove velianstvene istine ne moemo dovoljno oceniti. itajmoponovo Isusove rei u Jovanu 14, 16.17.21-23!

U prolim vekovima Sveti Duh je bio sa ljudima, ali od pedesetnice i daljeon je bio u njima. Za nas je ovo sveta stvarnost. Svet ga nije primio, jer ga nevidi. Svet posveuje svoju silu onome to moe da vidi, a to su materijalnestvari. Ali, hrianin mora da oseti da je u njemu Boji Sveti Duh. Prvo i drugo

boansko Bie sada nastavaju u srcima na zemlji kroz Svetog Duha, koji je

njihov predstavnik. Njegovo prisustvo oituje i njihovo prisustvo. Na taj nainkao hriani znamo da u nama ivi Hristos, na Spasitelj. Dakle, da znamo Oca,moramo znati Sina; a da znamo Sina, moramo znati Svetog Duha. Tako, dakle,Sin otkriva ljudima Oca, a Sveti Duh Sina.

Tako prestajemo biti siroii. Vie nismo usamljeni, sami, odvojeni.ovek je edan Hristovog linog prisustva u dui. Onog asa kada se poverimo i

predamo Svetom Duhu, osetiemo prisustvo koje nas posveuje. Duh prorotvakae: Rad Svetog Duha je neshvatljiv. On je izvor od koga Bojem saradniku

dolazi sila i pomo za rad. Sveti Duh je uteitelj i Hristova prisutnost u dui.(Review and Herald, 29. Novembar 1892)

Sveti Duh dolazi kao Bog da upravlja ivotom vernika. Vernici su ondapotpuno svesni stvarnosti svoga ivog i proslavljenog Gospoda. Isus se potpunouseljuje u jednu vernu duu kao da je ona jedina na zemlji u kojoj Bog stanuje.Tu vezu nita ne moe prekinuti. Iako nam je potreban Hristos, istorijska linost,on nas nikada nee osloboditi sile zla. Mi moramo imati u dui naeg ivog i

proslavljenog Hrista, koji postaje na ivotni Hristos.

28


29/169

Ponovo itamo u Duhu prorotva: Sveti Duh eli da stanuje u svakojpojedinoj dui. Ako ga radosno primimo kao dragog gosta, mi emo postatisavreni u Hristu. Dobro delo naeg Gospoda postaje stvarnost, koja se SvetimDuhom upotpunjuje: svete misli, estita oseanja, postupci kao u Hrista postaju

na ivot, jer dolaze na mesto neistih misli, nesvetih oseanja i neuljudnihpostupaka. (Saveti za zdravlje, str. 561)

Posle Mineapoliske konferencije, osobito posle pisanja odreenihpoglavlja za knjigu Isusov ivot (1898), koje govore o obeanju dara SvetogDuha, ova draga vest nam je svima dola od sestre Vajt na vreme. Otada nam jeona bila jasnija, punija, snanija, jer nam je ukazala na linost Svetog Duha, ija

je pomo neophodna za nae spasenje.

I on e biti u vama. ovek je bio stvoren radi toga. Radi toga je Isusdoao na zemlju, iveo i rtvovao se. Nedostatkom ovoga, ivot jednog vernika

je potkopan neuspehom i promaajem, dok je pravi hrianski ivot, ivotsamoga Isusa Hrista u jednom takvom hrianinu. Zar mi nismo svesni njegovog

prisustva u dui? Da, Hristos nam mora biti iva stvarnost, koja stalno ivi nahorizontu naeg ivota i u naem srcu.

Boji Sin je bio doao na nau zemlju da ponovo sjedini Boji ivot saivotom palog oveka. Kad je svojom smru zavrio svoje delo na zemlji, Isus jedoiveo proslavljenje na nebu i seo ponovo na svoj boanski presto. Tada je

Sveti Duh koji je iveo u njemu siao na zemlju u istoj sili i slavi koje jeposedovao na nebu, te je tom silom sada ispunio ivot Boje verne dece nazemlji. Tako je ponovo Boji ivot ispunio ivot ljudskih vernih stvorenja. Takosada znamo za njegovo delo u naim srcima, to kae i Duh prorotva:

Preobraaj karaktera je svedoanstvo svetu da Hristos stvarno ivi uljudima. Duh Boji stvara nov ivot u dui potinjavajui misli i elje u

poslunost Hristovoj volji. Spoljanji ovek dobija lik svoga Boga. (Proroci icarevi, str. 233)

Uvodi nas u svaku istinu - Sveti Duh nastavlja svoje delo u nama: uvodinas u svaku istinu, jer je Duh istine. (Jovan 16, 13) Dalje, on nas uisvemu to nam je otkriveno u svetoj Bojoj knjizi. (Jovan 14, 26) Nema istinekoju treba da znamo za koju Sveti Duh nije spreman da nas poui i uputi. Prekote potrebe dalje ne moramo ii.

Pria se da su ljudi za put kroz Arabiju imali jednog sigurnog pratioca,koji nikada nije skrenuo sa poznatog puta. Taj pratioc je bio njihov vodi. Na

svom ramenu vodi je nosio jednog goluba koji je bio privezan za njega.Ukoliko bi vodi doao u zabunu da skrene sa pravog puta u asovima bure koja

29


30/169

bi zamraila vidik silnim peskom, on bi hitnuo goluba u zrak i golub bi poleteo upravcu kojim bi putnici trebaloda nastave put. Tako su putnici bili sigurni u svog vodia i nazvali ga ovek sgolubom.

I Sveti Duh je nebeski golub, i on zna kuda verni treba da hodaju, ako gane teraju iz svog srca.

Sveti Duh je nevidljivi ivot istine, sila toga ivota i te istine. On je ivi istvarni uitelj Boje dece na zemlji. O tome itamo u knjizi enja vekova, str.671:

Uteitelj je nazvan Duh istine. Njegov je zadatak da na objasni i sauvaistinu. On prvo stanuje u srcu kao Duh istine i onda postaje uteitelj. Istina dajeutehu i mir, dok la ne zna za njih.

Sveti Duh dolazi na svet kao Hristov predstavnik. On govori istinu, jer jeistina i veran i istinit Svedok. On ispituje srce, i njemu je poznat svaki karakter.(Saveti uiteljima, str. 68)

Bez Duha istine nema spasonosne istine ni za koga od nas danas. SamHristos je istina. (Jovan 14, 6) Samo Duh istine moe da nas uvede u istinuHristovog karaktera, rada, stradanja i uskrsnua. Kad Sveti Duh poplavi i

prosvetli srce, Biblija mu postaje nova knjiga. O tome itamo u Put Hristu, str.92: Boju re moemo da razumemo jedino pomou Svetog Duha, kojim jenadahnuta.

U staro vreme je Bog isto tako podario svog Duha svome narodu kad ga jeizveo iz misirskog ropstva, to potvruje Nemija: I dao si im dobri svoj Duh daih urazumljuje.... (Nemija 9,20)

Jedini, pravi Hristov namesnik - Sedite boanskog autoriteta na zemlji

je Sveti Duh. Kardinal Newman se prikljuio Katolikoj crkvi zato to je eleopotpunu vlast, i on je navodno naao svoj mir u vlasti Katolike crkve. Ali, on jezaboravio da je na zemlji postojalo jedno mesto, jedno sredite potpune vlasti u

pogledu vere i nauke i voenja Crkve a to je Sveti Duh. Konano sreditenauke o spasenju se nalazi u imenu Isus Hristos je Gospod. Sve ostalo

proistie iz ovoga, ali niko ne moe tvrditi ili rei da je Isus Hristos Gospodosim Svetim Duhom. (1. Korinanima 12, 3) Da je Isus Gospod, to mora idanas biti osnova svake nauke o spasenju.

30


31/169

Duh prorotva kae: Hristos, njegov karakter i njegovo delo su sredite iobim celokupne istine. On je lanac koji dri sve bisere nauke o spasenju. Unjemu se nalazi savreni sistem istine. (Review and Herald, 15. Avgust 1893)

Sveto Pismo kae za njega: Jer zato Hristos i umre i vaskrse i oive daoblada i mrtvima i ivima. (Rimljanima 14, 9)

Izrazita odlika papstva, bez koje papstvo ne bi ni postojalo, je njegovoprisvajanje prava da je papa namesnik ili zastupnik Isusa Hrista. Izrazita odlikaprotestantizma, bez koje protestantizam ne bi postojao, je tvrenje da je SvetiDuh namesnik Isusa Hrista na ovoj zemlji. Oslanjati se na organizaciju ili voeili mudrost ljudi znai staviti ljudsko na mesto boanskog, i sledstveno tome

prihvatiti rimokatolika naela.

Upotpunjnje zaustavljene reformacije - Iz papstva su se pojavila trivelika pokreta, koja su zapravo i nastala iz njega: reformacija 16. veka, koju je

poveo Luter; evaneosko probuenje koje je poveo Veslej i njegovi prijatelji inajzad Adventni pokret, kome mi pripadamo.

Luterova reformacija je bila istorijski nuna, jer je jo u prvim vekovimahrianske ere Sveti Duh bio uklonjen sa prestola srca, a car Konstantin je

postao patron (pokrovitelj, zatitnik) Crkve. Zahvaljujui materijalistikomshvatanju istine crkveni ljudi su izgubili iz vida nauku o opravdanju verom, jer

su prekinuli vezu sa Svetim Duhom i odbacili njegov autoritet. Na taj nain nisuupoznali primenu Hristove smrti na sluaj vere svakog iskrenog srca, to otkriva

jedino Sveti Duh; dakle, nisu poznali vezu do koje Sveti Duh dovodi jednu duukoja veruje u Hristovu smrt.

Evaneosko probuenje je takoe bilo istorijska nuda jer je crkvareformacije izgubila iz vida posveenje, a Veslej se pojavio da istakne ovudrugu Hristovu istinu iza vere. Istina o posveenju je izgubila svoje mesto ucrkvi, jer je crkva zanemarila da slua glas Svetog Duha. Sveti Duh izvodi ovo

slavno delo u ivotu onih koji veruju u Hrista posveuje vernika. Omiljenisport u 18. veku - lov na lisice, toliko je obuzeo ljude, pa ak i crkvene

predstavnike, da niko nije mario za due i njihovo spasenje, a jo manje da je komislio na Boga. Ali Veslej i Sveti klub u Oksfordu izneli su ponovo istinu o

posveenju oveka za slubu Bogu.

Sadanja reformacija dvadesetog veka, koju zovemo Adventni pokret,pokrenuta je od samog Boga sa namerom da se ostvare prethodne dvereformacije, koje su zaustavljene nesrenim okolnostima. Ova reformacija

zahteva da se odbaci sve to se izmenilo kroz papstvo i to je sauvala izopaena

31


32/169

reformacija, kako bi se Svetom Duhu dalo njegovo pravo mesto u veri i ivotuiskrenih ljudi i ena, te i u njihovoj slubi Bogu i svetu.

Puno prihvatanje ovih istina priprema Hristovu crkvu za pozni dad, o

emu smo uli i govorili posle 1888. godine na ovamo. Ta sila eka na nas da jeprimimo i zahvaljujui njoj da iskusimo svoje konano posveenje i zavrimorad koji nam je Bog poverio za poslednje dane istorije greha. Logika ovog

pitanja je neopovrziva.

ta je potrebno da se probudimo, pripremimo i uestvujemo u ovomslavnom pokretu? Pria se kao je neka laa plovila morem i odjednom je poelada daje signal da mninovoa broda uspori plovljenje. Bilo je to u noi. No je

bila vedra i meseina obasjavala more. Mainovoa je izaao na palubu lae dalino vidi zato krmano daje znak za laganu vonju. Videvi da pred laomnema nikakvih smetnji, upitao je krmanoa ato je svirao za sporu vonju. Zarne vidi da se mrak sputa, da postaje sve mranije i ja vie ne vidim nita predsobom, odgovorio je krmano. Mainovoa ga je pogledao u lice i primetiokako je krmano polako umirao od neke nepoznate bolesti.

Ima puno krmanoa na kormilu religije koji polako umiru, koji su vemrtvi duhovno i ne mogu da vide pravog Vou na kormilu hrianske lae.

Neka nama Bog podari svog dobrog i sigurnog duhovnog Vou, Svetog Duha,koji Hristovu crkvu moe da povede sigurno i bez opasnosti kroz ovaj grehom

potamneli svet.

__________________________

32


33/169

4. Glava

RAD SVETOG DUHA ZA NEPREPOROENE LJUDE

Do sada smo posmatrali rad Svetog Duha sa onima koji veruju. Sadaemo posmatrati njegov rad sa nepreporoenim ljudima u svetu, sa svetom okonas. etrnaesta glava evanelja po Jovanu govori o radu Svetog Duha u linom

ivotu i pripremanju uenika. Ali, esnaesta glava ovog evanelja govori onjegovom radu sa propovednikom evanelja u njegovom javnom radu injegovom svedoenju za Hrista. Na prvom mestu Sveti Duh je u srcu vernika, akroz njega povezuje ga sa Hristom.

Ali se Sveti Duh bori sa svetskim ovekom kao Duh osvedoenja. Daitamo Jovan 16, 8-11: I kad on doe, pokarae svet za greh, i za pravdu, i zasud. Za greh dakle to ne veruju u mene. A za pravdu to idem k Ocu svojemu; ivie me neete videti. A za sud to je knez ovoga sveta osuen.

Sveti Duh stvara novu svest o grehu i grenosti - Izlivanje Svetog Duhastvara u dui novu svest o grehu i grenosti. Setimo se dogaaja u gornjoj sobi uJerusalimu u ono vreme, u asu kada su se uenici spremali da uzmu udela uVeeri Gospodnjoj i da uzmu hleb i vino - simbole lomljenog tela i prolivenekrvi njihovog Gospoda: prepirka i svaa oko prvenstva u crkvi bile su mislivodilje u toj situaciji. Da su u svom srcu imali jasnu misao ili svest o grehu igrenosti, to se nikada ne bi dogodilo.

U ivotu vernika se esto deavaju neverovatne stvari, neobjanjive iteke, koje se inae nikada ne bi dogodile da su vernici proeti stvarnom sveuo grenosti, o strahoti greha. Borba oko prvenstva, zavist, pakost, zle misli,nepoteni postupci, mrnja jednog prema drugome, ovo se katkada vidi meuvernicima usled toga to im nedotaje svest o grenosti. Ali, pogledajmo uPetrovu poslanicu, i jednu i drugu, i zatim i Jovanove izjave posle pedesetnice,Sveti Duh je utkao u due prisutnih duboku svest o svetosti njihovog Boga istrahoti njihovog greha.

Vidik jednog grenika je greh, pravda i sud: crna prolost, muna

sadanjost, ali i strana budunost. One su uzrono povezane. Sveti Duhobuhvata ove tri injenice i stavlja ih na njihovo pravo mesto. I grenik sada vidi

33


34/169

samo tri osobe: sebe, Hrista i sotonu. Tu sada velika borba nalazi svoje sredite:problem greha.

Osvedoenje u pravednost dovodi do iskustva u pravdi. Osvedoenje u

sud neminovno ukazuje na zasedanje suda u nebeskoj svetinji i vesti trojiceanela, osobito prvog anela, te se grenik ne moe izvinuti ili opravdati predBogom ako odbaci njegovo svedoanstvo o svojoj grenosti.

Mi smo esto zbunjeni, smeteni i zaprepaeni svojom nesposobnou daljude uverimo da su grenici, da im je potrebna Boja pravda i da e izai naBoji sud. I zaista mi to ne moemo uiniti, jer je to posao Svetog Duha. USvedoanstvu, sv. VIII itamo na 64. strani: Bez boanske pomoi ovek nije ustanju da ini dobro. Bog zove svakog oveka da se pokaje, ali ovek nije ustanju da se pokaje bez Svetog Duha, koji to ini u srcu.

Do promene u karakteru dovodi jedino Sveti Duh. itamo o tome u knjiziHristove prie, str. 96.97:

Niko nije toliko iskvaren, tako nisko pao da se Svetom Duhu nemogueda mu pomogne da se spase. Svi oni koji se predaju Svetom Duhu, osetie kakoSveti Duh usauje novo ivotno naelo u njihovo srce. On obnavlja Boji lik uljudskom stvorenju.

Ali se ovek ne moe preobraziti radom svoje volje. On nema sile u sebikoja bi to ostvarila. Kvasac neto to se spolja stavlja u testo, mora da se staviu ljudsko srce, da se doivi eljena promena. Tako milost Boja mora da seunese u srce jednog grenika pre nego to on iskusi svoju spremnost za nebeskocarstvo slave. Kultura i obrazovanje koje svet daje ne mogu jednog iskvarenoggrenika da naine Bojim detetom. Sila koja preobraava mora doi od Boga.Tu promenu stvara samo Sveti Duh Boji. Svi oni koji ele da doive spasenje,ueni ili prosti, siromani ili bogati, moraju se potiniti ovoj nebeskoj sili kojasve moe.

Raa novu nadu - Razmiljajmo sada o ovim reima: Kada Duh Svetiue u vas, on e osvedoiti svet. Ispunjeni Svetim Duhom, mi odlazimo u svetoko nas u ovom asu zasedanja nebeskog Suda i molimo ljude da se vrate Bogu.Sveti Duh e poi sa nama, osvedoie svet u greh i ukazati ljudima na Hristovu

pravdu.

Sveti Duh ne osvedoava u neverstvo, nego osvedoava u greh zbogneverstva. On dovodi do velike promene u ovekovom shvatanju greha,

osvedoava ga u njegov lini greh i potom u Boji sud. On mu ukazuje na

34


35/169

sredstvo koje ga isti od greha da ne bi iao na sud, nego da pree iz smrti uivot. To je delo Svetog Duha, u ljudskom srcu.

Sveti Duh ukazuje greniku na Hrista kao njegovu zamenu, na Hristovo

pomirenje, posle ega se raa u srcu nada i uteha. Tu dotiemo pitanjepogaenog zakona i greha kao posledice. Zatim se pojavljuje subota kaouspomena na stvaranje i Stvoritelja, subota koju je grenik gazio kao i ostalezapovesti. Ovo trostruko osvedoenje koje se raa u srcu plod je trostrukog vidaHristove slube za oveka: kao proroka, kao svetenika i kao Cara, odnosnotrostrukog rada njegovog Svetog Duha koji radi sa grenicima.

Svest dovodi do osvedoenja u grenost, a Sveti Duh dovodi doosvedoenja da postoji nova nada. Svest ne moe mnogo da uini za grenika;ali svest probuenja i pokrenuta Svetim duhom i Reju istine : to je ono to je

potrebno ovom svetu!

Hristos nam je ponudio svoju pravdu tek poto je po uskrsnuu seo sdesne strane Boga. Koji se predade za grehe nae i ustade za opravdanje nae.(Rimljanima 4,25) Za nau sigurnost seo je s desne strane Boga. Ovo deloSvetog Duha nije delo jednog dana. oveku to moe izgledati sporo, ali Bogzida za venost, a sve to Bog ini, ini za venost.

Sveti Duh osvedoava grenika u strahovite posledice ako ne primi Hrista,

ako ga ne uzveruje. (Jovan 16, 9; 3,18) U ovome je sutina stvari. Strahovitaodgovornost grenika moe biti onda u tome, ako on lino ne uzveruje i ne

prihvati Hrista, njegov ist ivot i njegovu smrt. Bog je dakle uinio to daovekova sudbina zavisi od vere u Hrista. Neverstvo u Hrista je mati svakogdrugog greha.

Pravda i pitanje spasenja - Problem ljudske sudbine je prihvatiti Bojupravdu, bez koje ovek ne moe stajati pred Bogom. (Jevrejima 12,10.14)Hristos je za nas uinjen grehom (grenikom), da mi budemo Boja pravda u

njemu. (2. Korinanima 5,21) To je cilj spasenja, a ne samo na spoljanjiivot u skladu sa moralom. Ovo mora biti sredite nae vesti kad ukazujemo namoralni zakon i nastojimo da ga odbranimo pred buntovnikim svetom ovognarataja.

Kakva nam je sila potrebna da bismo ukazali svetu na stranu istinuBojeg suda, neizbenost osuenja i Bojeg gnjeva, i kakva je pravednost, danaa vest dobije izgled sveane stvarnosti! Ljudi se trude da utvrde svoju pravduodbijajui da prihvate Hristovu pravdu. Zaista nam je potrebna nebeska sila

Svetog Duha.

35


36/169

Ljudska mo ili dokazi nisu dovoljni da prosvetle pomraeni um jednedue, da bi mogla poi na put venog ivota. A taj posao je posao Svetog Duha,o kome itamo: Ako li je pak pokriveno evanelje nae u onima je pokrivenokoji ginu. U kojima Bog sveta ovoga oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli

videlo evanelja slave Hristove, koji je oblije Boga, koji se ne vidi.(2.Korinanima 4, 3.4)

Hristov uzvieni dar za nas - Hvala bogu za Svetog Duha, koji nam jedoao kao zamena, kao boansko prisustvo, boanski uitelj, boanski savetnik,

boanski svedok i boanski uteitelj na mesto Gospoda Isusa Hrista - drugo janaeg Gospoda.

Moete li predstaviti ta bi bilo sa ovim svetom da se Sveti Duh nije izliona uenike? Svet bi bio bez uteitelja, bez sile i Hristova rtva ostala bi bezsnage; niko ne bi znao za greh, niko se ne bi mogao pokajati, niko ne bi grehnapustio i niko ne bi Hrista verom prihvatio za svoga Spasitelja. Tada niko ne biiskusio oprotenje greha, niko ne bi doiveo umiranje savesti, niko se ne bioslobodio sile greha. Svi bi smo bili siroii i lutalice u jednom pokvarenom i

pobunjenom svetu. Ali, dolazak ovog nebeskog Uteitelja razdvojio je tamo odvidela, potisnuo tamu iz mnogih ivota i od mnogih jadnika i grenika nainioBoje sinove i keri.

Pria se kako je poznati slikar Ticijan predloio nekom mladiu dase

posveti slikanju videi njegovu sposobnost za slikanje. Mladi je prihvatio iotpoeo rad u Ticijanovom ateljeu. Mladi je radio vredno, ali u jednomtrenutku uvideo je da nee moi da svri sliku, bacio je etkicu oajan i reio dase slikanjem vie nikada ne bavi. Ticijan je to primetio, ali mu nita nije rekao.Sutradan je Ticijan prvi doao u atelje i nastavio posao koji je mladi prekinuo.Kad je mladi doao u atelje da pokupi svoje sitnice i napusti umetnika, video jeda je njegov rad doao do svog savrenstva. Ono to on nije mogao, velikiumetnik je to zavrio. Tada je mladi sa suzama u oima rekao: Ja ne mogu kaovi, ali radi vas u ostati kod vas i radiu uz vau pomo i znanje. elim da vae

znanje i vaa pomo od sada bude na mesto mog neznanja i nemoi. Ja u odsada initi ono to mogu, a vi ete dalje dopunjavati moj rad i dati mu konanukrunu. I mladi je radosno nastavio svoje usavravanje kraj poznatog Ticijana.

Isus je takoe mnogo uinio za sve nas. Radom Svetog Duha kojega namje poslao s neba on je sve uinio da mi budemo savreni u njemu i sa njimespremi za veni ivot. Predajemo se svome Gospodu i dopustimo Svetom Duhuda nastavi Hristovo delo u naem srcu i u naem ivotu, jer emo samo radomSvetog Duha postii savrenstvo Hristovog karaktera i stii u venost.

36


37/169

_______________________

37


38/169

II deo

IZLIVANJE SVETOG DUHA

Temelj: Sveto pismo - Izlivanje Svetog Duha

Tada im otvori um da razumeju pismo. I ree im: tako je pisano i tako je

trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih trei dan. I da se propovedapokajanje u ime njegovo i oprotenje greha po svim narodima poevi odJerusalima. A vi ste svedoci ovome. I gle, ja u poslati obeanje oca svojega navas; a vi sedite u gradu Jerusalimskom dok se ne obuete u silu s visine. I izvedeih napolje do Vitanije, i podignuvi ruke svoje blagoslovi ih. I kad ih

blagosiljae, odstupi od njih, i uznoae se na nebo. I oni mu se poklonie, ivratie se u Jerusalim s velikom radou. I bijahu jednako u crkvi hvalei i

blagosiljajui Boga. (Luka 24, 45-53)

Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, to poe Isus i tvoriti iuiti. Do dana kad se uznese, poto Duhom Svetim zapovedi apostolima kojeizabra. Pred kojima i po stradanju svome pokaza sebe iva mnogim i istinitimznacima, i javlja im se etrdeset dana, i govori o carstvu Bojem. I sabravi ihzapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da ekaju obeanje oino, koje uste,ree, od mene. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ete se krstiti Duhom Svetim nedugo posle ovih dana. A oni onda koji zajedno bijahu, pitahu ga govorei:Gospode! Hoe li sad nainiti carstvo Izrailjevo? A on ree: nije vae da znatevremena i ljeta koje otac zadra u svojoj vlasti. Nego ete primiti silu kad sieDuh sveti na vas; i biete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj judeji i Samariji itja do kraja zemlje. (Dela 1, 1-8)

I kad se navri pedeset dana bijahu zajedno svi apostoli jednoduno. Iujedanput postade huka s neba kao duvanje silnoga vetra, i napuni svu kuu gdeseahu. I pokazae im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i sede po jedan nasvakoga od njih. I napunie se svi Duha Svetoga i stadoe govoriti drugim

jezicima, kao to im Duh davae te govorahu. A u Jerusalimu stajahu Jevrejiljudi poboni iz svakoga naroda koji je pod nebom. A kad postade ovaj glas,skupi se narod, i smete se; jer svaki od njih sluae gde oni govore njegovim

jezikom. I divljahu se i uahu se govorei jedan drugome; nisu li ovo sveGalilejci to govore? Pa kako mi ujemo svaki svoj jezik u kome smo se

38


39/169

rodili? ... ujemo gde oni govore naim jezicima veliine Boje i divljahu se svii ne mogahu se nauditi govorei jedan drugome: ta e dakle ovo biti? A drugi

podsmevai se govorahu: nakitili su se vina. A Petar stade sa jedanaestoricom ipodie glas svoj i ree im: ljudi Judejci i vi svi koji ivite u Jerusalimu! Ovo da

vam je na znanje, i ujte rei moje. Jer ovi nisu pojani kao to vi mislite, jer jetek trei sahat dana. Nego je ovo ono to kaza prorok Joilo: I bie u poslednjedane, govori Gospod, izliu od duha svojega na svako telo, i proroi e sinovivai i keri vae, i mladii vai videe utvare i starci vai snie snove. Jer u nasluge svoje i na slukinje svoje u te dane izliti od Duha svojega, i prorei e. I

bie da e se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje. Ovoga Isusa vaskrse Bog,emu smo mi svi svedoci. Desnicom dakle Bojom podie se, i obeanjeSvetoga Duha primivi od oca, izli ovo to vi sad vidite i ujete. Tvrdo dakleneka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog uinio ovoga Isusakoga vi raspeste. A kad ue, raali im se u srcu, i rekoe Petru i ostalimapostolima:ta emo initi, ljudi, brao? A Petar im ree: pokajte se, i da sekrstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprotenje greha, i primiete darSvetoga Duha. Jer je za vas obeanje i za decu vau, i za sve daljne koje e goddozvati Gospod Bog na. (Dela 2, 1-7. 11-18. 21.32.33.36-39.)

______________________

39


40/169

5. Glava

IZLIVANJE SVETOG DUHA

Kada je okupljao oko sebe dvanaestoricu apostola, na kojima je eleo daosnuje svoju crkvu, Isus ih nije potraio u rabinskoj koli niti u redovimasinedriona, a jo manje da ih je tamo poslao radi kolovanja. Ni Grka, sreditefilozofije i kulture, nije mogla da ih spremi za evangelizaciju sveta, niti Rim savisokim pravnim kolama i vojnom vetinom. Naao ih je na sunanim obalamaGalilejskog mora, proste, ali iskrene i eljne istine; i kad ih je pozvao, odmah su

poli za njim. Bili su spremni da budu nita samo da uzvise svoga Uitelja iGospoda. Nesvesno, ali su iz dubine svoje due posluali Gals Svetoga Duha, ibili su gotovi; bez trunke ljudskog lukavstva, da mu se potpuno predju za slubuna koju im je ukazao.

Ipak nespremni za Hristovo delo - Za Isusa su ti ljudi predstavljalistvarno teak problem. Dokle god se Isus zadrao na zemlji, posao oko pripremeuenika jo nije bio zavren. Oni su za one tri i po godine uli divne istineevanelja i bili svedoci velianstvenih dela. Jedino su oni razumeli dubokismisao Isusovih pria ili uporeenja i u Isusu nali onoga koga je svet odavnoeleo. Ipak je Isus za njih ostavio jedan nedovreni posao i njima poverio teakzadatak propovedanja evanelja celom svetu.

Uprkos svim preimustvima, Hristovi apostoli jo nisu bili spremni za radna koji ih je Isus pozvao. Njihovo rivalstvo za prvenstvom u buduem radu,nedostatak samoodricanja i portvovnosti, ostavili su ih potpuno nespremne zaIsusovo delo. Sve dokle nisu primili Hristovo obeanje sa visine, ostali su kao idrugi ljudi koji su sluali Hrista i divili se njegovim delima. Isus im je dao ivot,ali ne jo i sile; dao im je istinu, ali ne i spremnost da je objave svetu.

Hristovo stradanje je jo vie rasprilo njihovu nadu i spremnost zapropovedanje istine. Iako su ga ljubili, sada su ga ostavili. Najgrublje postupanjes njim, besramno i bezobzirno prikivanje na krst omiljnog Uitelja i Mesije,unitilo je u njima i poslednji zraak nade. A mi se nadasmo da je on onaj kojie izbaviti Izrailja. (Luka 24,21) U njegovoj sramnoj smrti nisu moglisagledati svoj ivot i veno spasenje. U njegovom ponienju nisu mogli videtikonanu pobedu niti u tami koja je ispunila njihovu duu, cenu za svoje videloivota. ak i posle uskrsnua, kada je njihova slomljena nada ponovo oivela,

postavili su mu slino pitanje: Gospode! Hoe li sad nainiti carstvoIzrailjevo? (Dela 1, 6)

40


41/169

Dakle, u njihovom se ivotu nije video nikakav poseban napredak.Telesne ili materijalne stvari i neodoljivost jevrejske predrasude bile su im kaozamke oko srca. Tako nisu mogli da shvate Hristovu misiju i njegov zadatak na

zemlji. Jo su bili, kao i njihov narod, sanjalice koje su oekivale obnovljenjestarog jevrejskog carstva. Njihova nada u to carstvo bila je duboka i jaka.Hristovo uskrsnue su smatrali za garanciju svoje nade. I to ih je upravoonesposobilo za Hristovo delo na zemlji.

Bez sile Svetog Duha osueni na propast - Da bi poverio uenicimaveliki zadatak posle zavretka svog dela na zemlji, a pre nego to je ponovo seona presto na nebu, Isus im je ukazao na tri sutinske stvari rekavi im: Dade mise svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i nauite sve narode krstei ih vaime Oca i Sina i Svetoga Duha. Uei ih da sve dre to sam vam zapovedio; ievo ja sam s vama u sve dane do svretka veka. (Matej 28, 18-20)

1) Sila koja im je bila potrebna nalazila se u Hristu.

2) Zato je trebalo da idu u celi svet i da naue ljude svemu to im je onnaredio i da ih krste u ime sva tri boanska Lica (Osobe). Ovde Isus spominje iSvetog Duha, koji je trebalo da ih obue u silu i osposobi za taj veliki zadatak.

3) Trebalo je zatim da ue sve narode i sve ljude da dre to im je Isuszapovedio. Ovaj zadatak su mogli da izvre samo pomou nebeskog Uitelja iUteitelja, o kome im je ranije Isus dosta govorio. (Jovan 14, 26; 16, 13)

Posle uznesenja Isus je ostavio svoje nemone uenike meu okorelim inemilostivim neprijateljima. Da bi dorasli novoj stvarnosti, bila im je potrebnasila sa neba Sveti Duh, koji je mogao da naini od njih spremne ljude za takoteak posao. Trebalo je da ekaju tu silu bez koje bi sve bilo samo neuspeh,

sramota i odricanje. Da ih utvrdi u tom obeanju, pre rastanka im je ponoviosvoje obeanje reima: I gle, ja u poslati obeanje oca svojega na vas; a visedite u gradu Jerusalimskom dok se ne obuete u silu s visine. (Luka 24, 49)

ekajte dok se ne obuete u silu sa visine. Nije im rekao koliko eekati. Za njih su sada to bile silen rei, isto kao i one Idite po svemu svetu!

Nalog je u tim asovima mogao da ima mnoga znaenja, prijatna nagaanja ioekivanja. Iste rei danas vae za sve propovednike, evaneliste, uitelje ilekare koji rade u Hristovom delu. Bez Hristove sile i oni i mi smo osueni naneuspeh i ponienje.

41


42/169

ekanje prethodi izvrenju naloga - Hristova crkva, koju vode i ue njenipropovednici, stoji pred velikim zadatkom. Da bi ona izvrila taj veliki zadatak,mora, kao i apostoli u ono vreme, da eka na obeanu silu. Bez ekanja na tusilu, silu Svetog Duha, nema izgleda za uspeno obavljanje velikog zadatka.

Duh prorotva kae:Nama je potrebno krtenje Svetim Duhom. Bez toga mi smo nesposobni

da idemo i izvrimo na zadatak kao i uenici posle raspea njihovog Uitelja.Isus je poznavao njihovu nespremnost, njihovo siromatvo; zato im je rekao daekaju u Jerusalimu, gde e se obui u silu sa visine. (Review and Herald, 18.Februar 1890)

Dalje itamo: Propovedanje Rei bie bez uspeha ako je bez stalnogprisustva i pomoi Svetog Duha. Sveti Duh je najmoniji uitelj boanske istine.Samo e istina oiveti savest i preobraziti ivot kada je Sveti Duh upie u srce.(enja vekova, str. 671)

Obratimo panju naroito na ovu misao: Ako se boanska sila ne ujedinisa ljudskim naporima, ni najvei ovek ne moe se ba ni trunku pomai. SvetiDuh nedostaje u naem radu. (Review and Herald, 18. Februar 1890)

Gospod se ne uri, iako se ljudima uri. Gospod je poslao Mojsija upustinju za etrdeset godina, i za to vreme pripremao ga je za veliki zadatak; a

na poetku te pripreme Mojsiju je bilo etrdeset godina. U to vreme su Izrailjci uMisiru stenjali pod teretom ropstva i tekih radova. Njihov pokret iz Misira jeslian naem adventnom pokretu. Bog i danas priprema svoje ljude za svojveliki zadatak: da iz duhovnog Misira izvede svoju decu za novu zemlju i novonebo. Gospod je takoe i Savla poslao u arapsku pustinju za nekih etrnaestgodina, i tamo ga je pripremio za zadatak koji mu je predao. Za to vreme svet jeekao u tami praznoverja i neznanja. Zar se od nas danas manje trai nego odnjih u ono vreme?

Isus se takoe punih trideset godina spremao za rad od svega tri i pogodine. Ako na bezgreni

izlivanje svetog duha - froom

Documents