izdvajamo iz sadr`ajaspos.info/wp-content/uploads/2014/08/pcelar_septembar_2006.pdfcenovnik...

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2006.godini za ~lanove p~elarskih orga-nizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100dinara, a za p~elare iz Makedonije1 100 dinara + po{tanskitro{kovi. ^lanstvo podrazumevadobijawe 12 brojeva ~asopisaP~elar. ^lanarina za ~itaoce izinostranstva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadràva pravoredigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori, a zasadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskogp~elarskog dru{tva, izlazi od 1.januara 1898. godine u Beogradu.Januara 1934. godine spojili su se„P~elar“ i „Srpski p~elar“ i odtada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odliko-van Ordenom zasluga za narod sasrebrnim zracima za izvanrednezasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednicaSrbije dodelila mu je 1984. godineVukovu nagradu za rad u razvojukulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715,853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Dr Antonio Nanetti uobilasku p~eliwakaSa{e Rako~evi}a

Foto: Rodoqub @ivadinovi},@itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi},

Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do),

Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad),Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac),

Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija(Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska),

Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija),

Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2006

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, septembar 2006. 385

CENOVNIK OGLA[AVAWA

U PÊLARU 387

OBAVE[TEWE

O ISPLATI HONORARA 387

Milan Jovanovi}

PISMO PÊLARIMA

ZA SEPTEMBAR 388

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA

ZA SEPTEMBAR 393

Dejan Krecuq

ZA[TO JE SUNCOKRET OKRENUO

LE\A PÊLARIMA? 394

Mirko Vilus

VLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA

VENTILACIJA KO[NICE 396

Rodoqub @ivadinovi}

SRBIJA U EVROPI, EVROPA U SRBIJI,

APIGUARD KOD PÊLARA 402

Ralph Büchler

APIGUARD, ODLI^NA ALTERNATIVA

ZA MRAVQU KISELINU 404

NAU^NIK IZ ITALIJE

BORAVIO U SRBIJI 407

Agardi Joèf

PLASMAN MEDA, GLAVOBOQA

PÊLARA 409

SPISAK PREDAVAÂ SPOS-a

SA TEMAMA ZA 2006/2007. 411

SPISAK PRIZNAWA

I NAGRADA SPOS-a 415

SKUPOVI 419

Milan Jovanovi}PISMO PÊLARIMA ZA SEPTEMBAR Autor se zaista potrudio da najednom mestu napi{e skoro sve~ega se p~elar treba da seti uovom periodu godine. I vi{eod toga! Pro~ita}ete dosta

toga i o nekim novim stavovima u svetskomp~elarstvu! Obratite pa`wu! 388Mirko Vilus

VLAGA U VAZDUHUI ZIMSKA VENTILACIJAKO[NICEVa{ urednik veruje daje autor ovog tekstaverovatno najbliì do

sada pravoj istini o re{ewu ventilacijeko{nice tokom zime. Ako ve} ovaj tekst inije prava istina! 396Ralph Büchler

APIGUARD, ODLI^NAALTERNATIVA ZAMRAVQU KISELINUJedan od najve}ih evrop-skih stru~waka napisao jetekst o relativno novompreparatu za suzbijawevaroe koji je nedavno reg-istrovan i na na{emtrì{tu. Dobro prou~ite

ovaj tekst. Retka je prilika da se ovakone{to na|e u literaturi! 404Agardi Joèf

PLASMAN MEDAGLAVOBOQA PÊLARAKona~no moète da pro~itatetekst u kome se jasno ukazuje kojije pravi put za razvoj i aktivnostSPOS-a kako bi p~elarima pro-

dao med! Nadajmo se da }e SPOSsmo}i snage da ovaj plan i ostvari! 409

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

Izdvajamo iz sadràja

386 PÊLAR, septembar 2006.

Nikad do sada vam nisam ispri~ao nijed-nu bajku. Ali, sad moram, i to ne pravu bajku,ve} legendu. A vi dobro znate da u svakoj le-gendi ima i istine.

Ovo je pri~a o dva prijateqa iz prepo-topskog doba, A}imu i Saposu. Sapos je bioizrazito po{ten, vredan i dobar ~ovek. Odranog detiwstva zavoleo je p~ele. Tolikoim se posvetio da je otkrio mnoge wihovetajne koje su „zvani~no“ otkrivene tek prepar stotina godina. Po{to je imao brojnuporodicu, a trebalo ju je hraniti u tim zlimvremenima, otkrivene tajne nije nikome go-vorio ve} ih je primewivao u praksi prave-}i prve ve{ta~ke rojeve u istoriji, tako{to je tokom rojevog nagona delio sa}e samati~wacima iz primitivnih trmki u koji-ma je ~uvao p~ele, u vi{e trmki i tako je do-bijao rojeve za prodaju, a da ih nije jurio podrve}u. Qudi su, kao {to znate, tada ìvelidosta dugo, i do 140 godina. U svojoj desetojdeceniji upoznao je A}ima, nadobudnog mla-di}a, sitnog lopova i secikesu slatkog jezi-ka i otrovnih misli. Po prirodi plemenit,Sapos je odlu~io da pomogne mladi}u time{to }e ga izvesti na pravi put, te ga je uveou tajne svog zanata. Zajedno su lepo radili.Ali, apetiti mla|anog A}ima su vremenomrasli. Nije mu bio dovoqan lep ìvot uzSaposa, ve} je poèleo i nebesku rasko{.Okupio je razne probisvete, lopove, bezdu-{nike i sitne profitere, kao i nekolikonaivnih, ali po{tenih qudi, koji su se po-veli za wegovim slatkim, ali otrovnim re-~ima. Jednog toplog oktobra po{li su daubiju Saposa, kako bi A}im preuzeo wegov

posao i obogatio se do neslu}enih granica.Na sre}u, to mu nije po{lo za rukom. Sapo-sovi potomci su ga posle dvogodi{wih bor-bi nekako odbranili. Me|utim, budu}i da subili meka srca, oprostili su mu. Beskrupu-loznog A}ima ta wihova dobrota nije dir-nula, naprotiv. Poku{ao je da i sam formi-ra rojeve, ali ih od wega niko nije kupovao,jer su svi imali poverewa u Saposa. A}im jetada osmislio pakleni plan i po~eo Saposada vlastima predstavqa kao prevaranta, ~o-veka koji obmawuje qude, a u stvari ni{tane zna o p~elama, ve} mu on, A}im, vodi ceoposao. A}im je opet oko sebe okupio poltro-ne i probisvete koji su zajedno sa wim Sapo-sa neprestano ogovarali kod predstavnikavlasti. Pred kraj Saposove jedanaeste dece-nije ìvota vlast je kona~no odreagovala naA}imove stalne optu`be i beskrupuloznelaì i bacila Saposa u tamnicu kao posled-weg prevaranta. Od ovog trenutka, istori-~ari se ne slaù {ta je daqe bilo. Nekitvrde da se sve to dogodilo neposredno prepotopa, te da je voda podavila sve stanovni-ke te zemqe, i A}ima i Saposa. Drugi kaùda je A}im ipak preìveo tako {to se kri-{om ukrcao na Nojevu barku, preru{iv{ise u zve~arku, te da danas od wega poti~u svizli qudi ovoga sveta. A tre}i su ube|eni dasu Saposa oslobodili wegovi potomci i danegde na Araratu i danas vode rat.

Naravou~enije o po{tewu i ~ove~nostiizvedite sami.

RRee~~ uurreeddnniikkaa Misao meseca

Velikani su veliki samo zato {tosmo mi na kolenima.

Na osnovu ~lana 21 i 36 Zakona o dru{tvenim organizacijama i udruèwima gra|ana(Slu`beni glasnik RS, br. 24/82) Skup{tina Saveza p~elarskih organizacija Srbije je

na svojoj redovnoj sednici odrànoj 28. januara 2006. godine, usvojila

ODLUKU O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA

Na osnovu odluke Skup{tine Saveza p~elarskih organizacija Srbije, ~l. 17 Statuta}e od sada glasiti:

„Skup{tina punova`no odlu~uje ako je prisutno vi{e od polovine izabranih pred-stavnika-~lanica i ako je postupak sazivawa Skup{tine sproveden u skladu sa Statutom.

Skup{tina odlu~uje ve}inom glasova prisutnih predstavnika“.

Odluka stupa na snagu 8 (osam) dana od dana objavqivawa u ~asopisu „P~elar“.


CCEENNOOVNVNIIKK OOGGLA[LA[AAVVAAWWAA UU PP ^̂EELALARRU U – Na svojoj sednici od 26. avgusta 2006. IO SPOS-a doneo je slede}i cenovnik ogla{a-

vawa (vaì od oktobarskog broja 2006): 1) Zadwa strana korica 16 100 dinara (12 075 sa popustom)2) Polovina zadwe strane korica 9 200 dinara (6 900 sa popustom) 3) Unutra{wa strana zadwe korice 13 800 dinara (10 350 sa popustom) 4) Polovina unut. strane zadwe korice 8 050 dinara (6 037,50 sa popustom)5) Unutra{wa strana (134×194 mm) 12 075 dinara (9 056,25 sa popustom)6) Polovina unutra{we strane (134×95 mm) 6 900 dinara (5 175 sa popustom) 7) Tre}ina unutra{we strane (134×63 mm) 5 750 dinara (4 312,50 sa popustom) 8) êtvrtina unutra{we strane (134×45 mm) 4 600 dinara (3 450 sa popustom) 9) Osmina unutra{we strane (65×45 mm) 3 450 dinara (bez popusta) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 46 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale:– 69 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i– Popust od 25% se odobrava za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci. – Za ogla{iva~e iz inostranstva cenovnik ogla{avawa se uve}ava za 50%.

OOBBAAVEVE[[TTEEWEWE O IO ISPSPLALATTII HHONONOORRAARRA A Svi pisci kojima je tekst objavqen u P~elaru, za naplatu honorara trebaju se javiti

kwigovo|i SPOS-a Jagodi Milenkovi} na telefon (011) 2458-640 (neko }e se obavezno ja-vqati od 9 do 12 sati, a do 16 sati samo ako je radnik prisutan) i (064) 40-191-63 (od 9 do 16sati), radi obezbe|ewa potrebne dokumentacije. Potrebne podatke nemojte slati urednikuili redakciji P~elara, jer urednik obra~unate honorare dostavqa kwigovo|i koji vr{iisplatu. Obra~un honorara vr{i se na svaka dva meseca.

Molimo vas da kwigovo|i Jagodi dostavite slede}e podatke kako bi vam honorari zatekstove objavqene u na{em ~asopisu bili blagovremeno ispla}eni:

– kopija li~ne karte;– kopija ìro-ra~una;– potvrda (M2) za zaposlene;– re{ewe ili ~ek od penzije za penzionere;– za nezaposlene potvrda sa biroa za nezaposlene.Izviwavamo se {to moramo da traìmo ove podatke, ali to je zakonska obaveza koju mo-

ramo ispo{tovati. SPOS

TTEENNDDEER ZR ZAA ZZAADWDWUU KKOORRIICCU U Zbog izraènog interesovawa za ogla{avawe na zadwoj korici i

unutra{woj strani zadwe korice, IO SPOS-a je doneo odluku da ras-pi{e tender za ove dve strane. Po~etna cena je redovna cena oglasa izcenovnika. Svi zainteresovani moraju poslati kovertiranu pismenuponudu na adresu SPOS-a (ZA TENDER – NE OTVARATI, Beograd11000, Molerova 13) do 15. septembra 2006. godine. Koverte }e se otvo-riti komisijski. Onaj ko bude ponudio najve}u cenu dobi}e pravo ogla-{avawa na ovim ekskluzivnim stranama na{eg ~asopisa.

IO SPOS-a


Ako krajem avgusta i po~etkom septem-bra bude obilnih padavina do}i }e do po-novnog bu|ewa prirode tako da }e livadeozeleneti, a i korovsko biqe }e ponuditisvoje `lezde nektarije. P~ele }e tada, akone dopuniti, onda makar sa~uvati zimske za-lihe koje su spremqene u prethodnom perio-du.

Ali, faktori koji uti~u na medewe bi-qaka dosta se razlikuju od vrste do vrste patako nikada ne}emo imati ispuwene ideal-ne uslove za sve biqke pogotovu {to je skupfaktora veliki i razli~it.

Od zna~ajnijih nektaru{a u septembruizdvajaju se bela detelina, beli i kowskibosiqak, maj~ina du{ica, metvica, ~ubor,~istac, aster, lisi~ji rep, stri~ak…

De{avalo se da beli bosiqak zamedi kaoi bagrem ali takve godine su bile zaistaretke. Za p~elara je uvek zadovoqavaju}e davaga u mesecu septembru bude makar na „po-zitivnoj“ nuli, a jo{ boqe ako p~ele obez-bede blagu dopunu zimskih zaliha.

Moè bitiopasno ako je va-ga danima u minu-su, prvenstvenozbog horizontal-nog prenosa va-roe i tihe grabe-ì koja je tadate{ko uo~qiva.Malo je p~elarakoji imaju vagu ikoji }e dobitiovu korisnu in-formaciju. Onikoji je nemaju, azavr{ili su sadopunom zimskihzaliha mogu sva-koga dana izvesti

jednu vrstu provere izda{nosti nektara me-

todom „ce|ewa sabira~ica“ kako bi dobilikakvu takvu informaciju.

Sabira~ice (koje su ne{to krupnije) sehvataju na letu za krila, a potom se po sre-dini trbu{nog dela (gledano sa boka), od-mah ispod toraksa, vr{i blagi pritisak namedni mehur (slika 1).

Ako konstatujemo prazne medne mehuro-ve na vi{e sabira~ica moramo suziti letaza veli~inu izlaska jedne do dve p~ele, anajboqe je ako imamo vertikalni sistem od-brane i malo kru`no leto bez poletaqke.

Za zimu je veoma vaàn i polen koji p~e-le donesu u septembru pa je dobro da se ranoujutru zajednice (bez obzira na obezbe|e-nost zaliha hrane) stimuli{u malim koli-~inama {e}erno-mednog sirupa (200–300 ml)jer od 100% donetog cvetnog praha u jesen,70% se koristi za deponovawe hranqivihmaterija u organizmu p~ele.

Po{to „savremena ko{nica“ nikako nezadovoqava uslove prirodnog stani{ta, to}e i razna odstupawa stvarati razli~iteposledice koje p~elar sigurno mora po~etida ispravqa mnogo pre septembra.

P~elari koji nisu na vreme konstatova-li nedostatke moraju po~etkom septembraispraviti ono {to je mogu}e i od ~ega se od-stupilo, vode}i ra~una da pritom posledi-ce korekcija ne budu katastrofalne.

Mogu}e posledice zadràvawa starih matica

Pad krive „biolo{kog optimuma“ govo-ri nam o terminu po~etka pripreme za na-rednu godinu, a za uspeh naredne godine pra-vi se temeq jo{ u maju i junu teku}e, kada za-jednicama prvo treba obezbediti mlade ma-tice koje }e u}i u zimu sa svim svojim pred-nostima nad vi{egodi{wim maticama.

Matica ne sme biti druge rase ili soja,a ako pravilno odaberemo soj prilago|enkonkretnoj klimatskoj zoni pove}a}emo

PPIISMOSMO PP ^̂EELALARRIIMAMAZZAA SESEPPTTEMBEMBAAR R

Milan Jovanovi}, ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335www.apiaryum.co.yu, [email protected]

Slika 1


produktivnost za 20–30%, ali i smawitizimske gubitke.

Daqe, ako posmatramo jedan uzorak za-jednica u prirodi vidimo da iz godine u go-dinu broj mladih matica raste i da sa pove-}awem progresije posmatranog uzorka brojmladih matica sve vi{e teì procentu 100.

Priroda nam dakle ukazuje, da i bez u~e-{}a ~oveka, mlade matice zimuju u najve}embroju slu~ajeva. Zimovawe je ipak jedna vr-sta stresa, a imati matice koje su ve} bilepod stresom nosi samo po sebi jednu vrsturizika.

Po Riharu, od trogodi{wih matica pre-ko zime ugine 10%, od dvogodi{wih 2,9%, aod jednogodi{wih samo 0,2% matica. Lebe-dev kaè: „Tro{kovi zamene starih mati-ca mladim kasnije se isplate 3–4 puta“.

Va`nost zazimqavawa mladih matica seogleda i u tome da se de{ava da mlada mati-ca ima mo} da izvu~e zajednicu iz ve}inezimskih problema, ~ak i ako skup potrebnihfaktora pri izlasku iz zime nije potpun.

Lovro Peradin tvrdi da zamena maticana po~etku jeseni ima prednost pred pro-le}nom zamenom, jer }e mlada i kvalitetnamatica zalegati kroz celu jesen tako da }edru{tvo u}i u zimu sa mnogo ve}om koli~i-nom mladih p~ela koje }e biti spremne zaprole}no „razbuktavawe“.

Tako|e moramo obratiti pa`wu na to damatica nema neki vidqiv nedostatak, da lise normalno kre}e, ima li krila i noge, jermoè se desiti da p~ele izvr{e tihu zamenupa da do|e do lo{eg sparivawa ili da ~ak ine do|e do sparivawa.

Na slici 2 moète videti {ta se de{avau prole}e, kada p~ele prethodne jeseni tihozamene maticu (stara rodona~elnica) u pe-riodu kada je i kvalitet i koli~ina trutovanedovoqna za kvalitetno sparivawe.

Ovakvo dru{tvo s prole}a postaje ~istitro{ak za p~elara i pravi raj za varou i bo-lesti.

Maticu ne treba traìti jer je dovoqnoda vidimo da li matica zaleè }elije sa}akompaktno, bez preskakawa, te ako nai|emona kompaktne reone legla iste starosti on-da to zna~i da se radi o dobroj, plodnoj ma-tici.

Ako je leglo pri pregledu po starostiizme{ano, a jaja su polagana bez nekoga re-da, onda se nalazimo pred dve sumwe: ili ma-tica nije ispravna ili leglo od ne~ega stra-da. Posebnu pa`wu tada treba obratiti naleglo, jer ako nai|emo na sasu{ene larvicekoje se i po boji i po poloàju razlikuju odzdravih, onda moèmo sumwati na evropskutrule` legla.

Nai|emo li na }elije koje su ugnute iprobu{ene, a pritom je masa larve trula,rastegqiva i ose}a se na tutkalo, hitno setreba obratiti najbliòj veterinarskojustanovi.

Ako je sve u redu sa leglom onda dolazi-mo do konstatacije da je za tako izme{anoleglo kriva matica i trebalo bi je po mo-gu}stvu zameniti, jer postoje velike {anseda }e dru{tvo stradati preko zime ili uprole}e.

Zamena se u ovo vreme nikako ne sme iz-vr{iti prostim ubijawem stare matice.Najboqe je ako posedujemo maticu, a ako ne,onda maticu treba kupiti.

Za razliku od prethodnih meseci maticese u septembru teè nalaze a i prijem istihse nalazi u zoni ve}eg rizika. S obzirom nakona~an ra~un ove prepreke se mogu savla-dati.

Mogu}e posledice odstupawa od vrhunskog kvaliteta, prirodnog

rasporeda i potrebnih koli~ina hrane U osnovi temeqa dobrog uzimqavawa

stoji i koli~ina hrane koju je p~elar u pret-hodnom periodu oduzeo, ostavio ili dodaop~eliwoj zajednici.

Ve} je re~eno da prekomerno oduzimawehrane povla~i prihrawivawe koje je treba-lo obaviti do kraja avgusta jer su tada mno-go povoqnije temperature za preradu siru-pa (zahteva se 36 °C), mawe je iscrpqivawezimskih p~ela, ve}e je lu~ewe fermenta in-vertaze, a sve to je mnogo nepovoqnije u sep-tembru.

Oni p~elari koji do kraja avgusta nisuSlika 2


svoje zajednice snabdeli dovoqnom koli~i-nom kvalitetne hrane, ovaj mesec je posled-wa prilika da se to ispravi ali moraju zna-ti da to ka{wewe povla~i za sobom ve}iprole}ni mortalitet, posebno ako se zaprihranu koristi neodgovaraju}a koncen-tracija sirupa i prekomerna koli~ina hra-ne. Birati izme|u propasti od gladi i ve}eguginu}a p~ela, kao prvo zna~i ne izabratini jedno ni drugo, a kao drugo zna~i – mora-ti izabrati drugo.

Sli~na situacija nas ~eka i ako se poja-vi medqika. Posebno je opasna medqika odvrbe, hrasta i jele a najopasniji je medqiko-vac nastao od vo}nih sokova. Neki ga zovu ivo}ni med a p~ele ga sakupqaju sa plodova{qive, gro`|a, kru{ke, lubenice, diwe…Ove sokove p~ele transportuju u }elije i touglavnom do polovine }elija. â~kalicommoèmo proveriti sumwive }elije pa akonai|emo na med stvrdnute, neobi~ne masebraon boje, onda nema sumwe da se radi o naj-opasnijoj hrani koja ako ostane preko zimemoè izazvati katastrofalne posledice,naro~ito u zimama sa dugim hladnim perio-dima bez izletawa.

Tako|e je opasno ako u septembru na|emookvire sa ukristalisanim cvetnim medom usa}u. Takve okvire obavezno moramo izvadi-ti i dru{tva dohraniti.

Medqiku moramo ili odstraniti ili za-topiti („razrediti“) saharoznom hranomako su koli~ine mawe.

Koli~ina hrane u septembru, za usloveumereno kontinentalne i kontinentalneklime, treba da se kre}e od 2,5–3 kg meda poposednutoj ulici u gnezdu. Koli~ina pergebi trebala da bude oko 0,3 kg po ulici. Zaweno obezbe|ewe je najva`niji faktor do-bar izbor lokacije p~eliwaka.

Ispod 3 kg meda po posednutoj ulici ugnezdu ne bi trebalo da imaju slabije zajed-nice i zajednice sa mladim maticama, jerone ne{to kasnije u jesen prestaju sa zalega-wem a u prole}e ranije po~iwu zalegawe{to zahteva i ve}u potro{wu hrane. Kod po-lo{ke, koli~ina hrane bi trebala biti sra-zmerno ve}a od koli~ine 2,5–3 kg, jer su zarazliku od LR, DB i Farara temperaturniuslovi nepovoqniji.

To bi zna~ilo da dru{tvo u DB ko{nicisa 8–10 ramova p~ela treba da ima oko 25 kghrane, dru{tvo u dva LR tela treba da imaoko 30 kg, sa tri LR tela oko 40 kg dok kodFarara u gorwem telu treba da ima 16–18 kg

a u ostalim telima oko 8 kg.Moè se desiti da u ko{nici bude i

20 kg hrane, a da usled nepravilnog raspore-da hrane dru{tvo preko zime strada od gla-di.

Zato u septembru visina medne kape nacentralnim ramovima ne bi trebalo da budeispod 7 cm kod LR rama, a kod DB i polo{kene mawe od 9 cm s tim {to zadwi delovi ra-ma treba da budu dobro popuweni poklopqe-nim medom. Povr{ina pod leglom }e se u na-rednom periodu postepeno smawivati a p~e-le }e mesto izlaska mladih p~ela (}elijekoje su bile u dodiru sa mednom kapom) po-puwavati medom. Levo i desno od central-nih ramova treba da stoje ramovi kompletnopopuweni poklopqenim medom i pergom ko-ja je u ovo doba te{ko uo~qiva po{to je po-krivena medom i vo{tanim poklopcima.

One zajednice koje ne ispuwavaju sve oveuslove treba dohraniti {e}ernim sirupom(3 kg {e}era na 2 litra vode) jer takav ras-tvor najmawe iscrpquje p~ele u ovom peri-odu i p~ele ga brè prera|uju i zape~a}uju.Koli~ina dopune ne sme pre}i 1 kg po ulicip~ela, a dokazano je da }e posledice bitinajmawe ako koli~ina ne prelazi 0,5 kg.

Ove propuste treba ispraviti najkasni-je prve nedeqe septembra {to se ti~e pla-ninskih krajeva, dok bi za ravni~arske kra-jeve gorwi limit bila druga nedeqa septem-bra.

Treba naglasiti da najmawe 70–80% hra-ne, od ukupne koli~ine, mora biti cvetnimed (uredba EU o organskoj proizvodwi up~elarstvu kaè 90%) i da su najboqi medo-vi svetle boje jer sadrè najmawe nesvarqi-vih materija.

Onih 20–30% moè biti med od {e}er-nog sirupa koji }e, ako se sve sprovede kakotreba, biti lagerovan tako da }e ga p~eleprvog utro{iti. Uredba EU za organskop~elarstvo kaè da, ako zalihe nisu dovoq-ne, dopuna hrane se moè izvr{iti samo or-ganskim medom ili bio{e}erom koji se do-bija od organski uzgajene {e}erne repe. Bi-o{e}er jo{ ne postoji na na{em trì{tutako da je za nas jedina alternativa obi~an{e}er. Ukoliko p~ele izle}u tokom zime uciklusima od oko 20 dana na pro~isni let,dru{tva }e iako zazimqena na skoro ~istomsuncokretovom medu uspe{no prezimiti.Ozbiqni p~elari se ipak ne}e igrati „spa-vawa na pruzi“ tj. ne}e ra~unati na zimu saovako povoqnim vremenskim ciklusima.


Mogu}e posledice odstupawa od odgovaraju}e ja~ine dru{tva

Ako pri pregledu konstatujemo da dru-{tvo zaposeda 9–10 DB, 12–14 LR ili 18–22Fararovih ramova p~ela i legla u svim sta-dijumima, onda moèmo re}i da su dru{tva,{to se ti~e snage, spremna za zimovawe.

Ostala dru{tva koja su ne{to slabijatreba ostaviti samo ako imaju mlade maticei ako su snabdevena dovoqnim koli~inamahrane (ne ispod 3 kg po ulici p~ela). Ako uprole}e postignu snagu kao pojedinih godi-na, mnoga od wih }e se razviti u proizvodnezajednice, a ako ne, mogu posluìti za umno-àvawe p~eliwaka ili za poja~avawe.

Izuzetno slaba dru{tva koja imaju 5–6DB ili 6–7 LR ramova p~ela sa razli~itompovr{inom legla treba bez sentimentalno-sti rasformirati. Takvadru{tva tro{e 4–5 puta vi-{e hrane po 1 kg p~ela u od-nosu na jaka i predstavqajune samo rizik p~eliwaka unarednom periodu nego i ~i-sti deficit u svakom pogle-du.

Takva dru{tva trebapripojiti sredwe jakim i ja-kim dru{tvima ali nikakoramovima, ve} iskqu~ivop~elama. Apsolutno trebaizbegavati kontakt p~ela sastranim sa}em jer su takveegzibicije u prirodi nedo-pustive, a i savremena epi-demiologija sve vi{e ukazu-je na rizike od horizontal-nog prenosa bolesti p~ela.

Matice slabih zajednicanajpre izolovati tokom 21dana (najboqe ramom izola-torom ili kavezom poklapa-~em). Retko se de{ava dapo~nu izgradwu mati~waka,ali ipak treba proveriti.Ram sa maticom ukloniti 22.dana, a sve ramove izvaditi,pretopiti i dezinfikovati.P~ele stresti u prazan nastavak i zatvori-ti. P~ele su 24. dana posle kratkog gladova-wa spremne za dodavawe. Pre spajawa „golep~ele“ tretirati protiv varoe, a potompreko ì~ane mreè ili novinske hartijepripojiti sredwe jakim zajednicama.

Zadovoqavaju}i efekat spajawa se po-

stiè ako je slabo dru{tvo najvi{e tre}i-na zajednice kojoj ga pripajamo. Ovde trebanapomenuti ve} staro pravilo da nikada netreba spajati dva slaba dru{tva jer }emo do-biti tre}e, isto takvo.

Mogu}e posledice odstupawa od pravilnog izbora

i kvaliteta sa}a Mnogi svetski nau~nici su se bavili

problematikom izbora sa}a koje treba osta-viti p~elama za zimovawe i svi se slaù dau plodi{tu ne treba ostavqati mlado sa}e,ve} ono starije.

Profesor Farar je na osnovu svog dugo-godi{weg iskustva utvrdio da p~ele najbo-qe zimuju na sa}u u kome su se p~ele leglenajmawe ~etiri puta, a do iste konstatacije

do{li su i nau~nici iz Ru-sije. Ovakvo sa}e }e najbo-qe sa~uvati toplotnu ener-giju pa }e i potro{wa hra-ne biti mawa.

Zato centralni ramovisa mednom kapom morajuimati ovakvo sa}e koje jo{uz to ne bi trebalo da imatrutovskih }elija, ne smebiti talasasto izgu`vanoili o{te}eno i mora bitiprovidno.

Ako ostavimo sa}e sarazvu~enim i sa vi{e od jed-ne tre}ine trutovskih }e-lija ima}emo za poslediculo{ prole}ni razvoj jer }edru{tvo tro{iti mnogosnage i hrane za izvo|ewetrutova, a p~elar od takvogdru{tva ne}e imati nika-kve koristi.

Veliki broj okvira sastarim sa}em u ko{nici po-vla~i ve}i rizik od krista-lizacije ugqenohidratnehrane. Ako do sada nismoklasirali sa}e, septembarje krajwi rok da se to is-

pravi jer posledice mogu biti katastrofal-ne.

Mogu}e posledice odstupawa od pravilnog pozicionirawa sa}a Veoma je va`no da sa}e u ko{nici bude

pravilno pozicionirano, tj. da raspored ra-

Slika 3

Slika 4


mova sa sa}em odgovara prirodnom pozicio-nirawu. Kada prona|e novo stani{te pri-rodan roj po~iwe da gradi svoj prvi sat koji}e za wega uvek biti centralni, sa svim svo-jim karakteristikama. U prole}e, prvo sa}ekoje izgradi je radili~ko, dok kasniji roje-vi ponekad pre radili~kog prvo izgradetrutovsko sa}e ili sa}e nameweno za med.

Ameri~ki p~elar Mike Housel iz Orlan-da u Floridi je primetio da p~ele u priro-di grade ovaj sat druga~ije od ostalih sato-va. Kada se pogleda u dno }elija ovog cen-tralnog sata vidi se slika obrnutog ipsi-lon (slika 3) koja je nastala slagawem rom-boi~nih povr{ina }elija sa druge strane.Ako zamislimo da ovaj ram stoji mirno, a mipre|emo sa druge strane sata, tako|e }emovideti da je na dnu formacija obrnutog ip-silon. Kod p~ela u prirodnom stani{tu sa-mo na ovom satu i sa jedne i sa druge stranese nalazi formacija obrnutog ipsilon.

Dva slede}a sata koja se daqe grade levoi desno, „gledaju“ ovaj centralni sat strana-ma sa formacijom obrnutog ipsilon (slika5), dok je sa druge strane ovih satova form-

acija normalnog ipsilon (slika 4). Sviostali ramovi koji dolaze, sa obe strane, ta-ko|e zadràvaju isti raspored (slika 5).

U telima ko{nice ramovi se pozicioni-raju bez centralnog rama (slika 6) koji se uprirodi prvi izgra|uje po{to ne postojiosnova koja sa obe strane sata ima formaci-ju obrnuto ipsilon.

Postoje p~elari koji osporavaju ovakvestavove o pozicionirawu sa}a, ali poznatiameri~ki komercijalni p~elar Dee Lusby(Tucson, Arizona) na osnovu sopstvenog is-kustva i posmatrawa navodi niz prednosti.

Ona i wen suprug su, prepoznav{i vred-nost Hausel pozicionirawa, preraspodeli-li blizu 35 000 ramova u wihovim ko{nica-ma, i kaù da su se problemi koji se ti~u iz-vla~ewa satnih osnova smawili ili potpu-no nestali. Daqe navodi da posle pravilnogpozicionirawa nestaju problemi zalegawaizvu~enih ramova od strane matice, da ra-movi u medi{tu po~iwu da se boqe izvla~ei da imaju mawe zaperaka, a tako|e prestajui problemi sa zapercima ili duplim sa}emu plodi{tu. Mnogo puta se nailazi na ne-pravilno izgra|eno sa}e sa prelazima i ve-li~inom }elija koje se razlikuju za0,2–0,3 mm od proseka, a Dee kaè da pra-vilnim pozicionirawem ovaj problem ne-staje.

Na kraju Dee kaè: „Sa sa}em koje je po-zicionirano naopako, p~elari mogu da po-krenu spontanu zamenu matica u dru{tvi-ma“.

Po{to zajednice ~esto dolaze u stawestresa od hemikalija, bolesti, {teto~ina,predatora i varoe, a p~elar jo{ postavi sa-}e po svom naho|ewu, neda}e i posledice do-laze same.

Varoa stalna opasnost Treba re}i da je septembar mesec u kome

se nastavqa kasno-letwi tretman protiv va-roe. Engleski stru~waci iz centralne nau~-ne laboratorije Severnog Jork{ira kaùda ako u ovo vreme na|emo vi{e od jedne va-roe na deset trutovskih larvi, onda se nala-zimo u zoni visokog rizika od invazije i mo-ramo hitno intervenisati. Mogu se kori-

Slika 5

Slika 6


stiti sva raspoloìva sredstva o kojima jeP~elar vi{e puta pisao, a temperaturniopseg u septembru naro~ito pogoduje prime-ni mravqe kiseline, te je ovaj period idea-lan za sticawe iskustava u radu sa wom kodp~elara koji je nikada nisu koristili.

Budite obazrivi Mnogim p~elarima nije jasno za{to dru-

{tva pojedinih godina pojedu mnogo hranepreko zime iako zima te godine nije bila su-rova. Jedna stara ruska izreka kaè „vetarizduvava med iz ko{nice“, pa je veoma vero-vatno da suma hrane u prole}e zavisi od su-me vetrova do prole}a.

Stru~waci sa instituta Ribnoe kaù dase pri brzini vetra od 8 m/s za 2–3 sata me-wa celokupna zapremina vazduha u ko{nici.

U nedostatku prirodne za{tite od vetramoèmo postaviti i ve{ta~ku (najboqe ku-

kuruzna trska) kako bi odmah za{titili onukoli~inu hrane koju smo do sada obezbedili.

Ali treba obratiti pa`wu i na rastoja-we vetrobrana od ko{nica koje ne sme bitive}e od jednog metra. U Ribnoju kaù da jeproduktivnost za 60% mawa ako je rastoja-we vetrobrana 15 metara od ko{nica.

Septembar je i mesec setve uqane repicekoju je najboqe posejati posle neke obilni-je ki{e. Za 1 hektar potrebno je oko 1 kg se-mena. Repica se razvija s jeseni i prole}a, acveta u aprilu i od svih krmnih kultura da-je najraniju zelenu hranu. P~elama pruàjednu od najkvalitetnijih vrsta polena.

@eleo bih da svima nama septembar na-redne godine bude pre svega mesec mirovawai p~ela i p~elara, da sve ono {to smo zaka-snili ove, bude opomena slede}e godine ka-ko ne bi trpeli posledice ka{wewa, koje~esto umeju biti katastrofalne.

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZA ZA ZA SEA SEPPTTEMBEMBAAR R Dejan KrecuqPrema predvi|awima meteorologa, septembar ove godine karaktårisa}e relativno

stabilno vreme, sa razdobqima promenqivog vremena uz padavine. Ve} u prvoj polovinimeseca o~ekuje se upravo takvo vreme jer }e septembar po~eti lepim, sun~anim jesewimdanima sa prili~no visokim dnevnim temperaturama. Takvo }e vreme biti prve sedmice,da bi ve} slede}a bila ki{na i prohladna.

Statisti~ki posmatrano, ovakvo vreme bi}e veoma sli~no vremenskim prilikama ka-kve su vladale 1999. godine. O~ekivana koli~ina padavina je 62 milimetra vodenog talo-ga. Druga polovina meseca bi}e nalik prvoj, s tim {to se u drugoj dekadi o~ekuje prodorhladnijeg vazduha koji }e uzrokovati pad temperature, da bi se krajem meseca vremenskeprilike stabilizovale.

Ako se predvi|awa ostvare, ovakvo vreme }e pogodovati p~elama i p~elarima jer }edozvoliti da se zavr{e mnogobrojni pro{log meseca zapo~eti poslovi. To zna~i da }emo}i da se jo{ jednom provere zalihe hrane i, ako je potrebno, prihranom u ve}im doza-ma stawe sanira. Dodavawe aditiva za p~ele u hranu veoma povoqno deluje na zajednicu sobzirom na izbalansirani sadràj ovih preparata.

Slaba dru{tva treba jo{ jednom pregledati da li su zdrava i, ako jesu, pridodati ihjakim. Izbor boqe matice, iz ja~e ili slabije zajednice, vaqa prepustiti p~elama, kojesigurno ne}e pogre{iti. Mada seo~ekuje lagano opadawe temperatu-re i daqe je neophodno odràvati~istim pojilo. Umereno toplo vre-me pogodova}e zna~ajnom umnoàva-wu osa pa je neophodno postavqatizamke. Kada sa poqa po~ne da nesta-je kukuruza, znak je da su p~eliwadru{tva u opasnosti od mi{eva. Za-to na leta ko{nica treba postavi-ti ~e{qeve protiv mi{eva, a p~e-lari koji koriste ì~ane mati~nere{etke mogu ih postaviti na pod-wa~u i tako re{iti ovaj problem.


Na diskusionoj grupi na{eg ~asopisa 18.jula kolega Kormo{ Bela ([email protected]) kaè: „Suncokret u Ba~ko To-polskom ataru slabo medi. Jako rano poseja-ne table su medile, ali u nedequ ve} skorouop{te ne medi. Ja sam bio na p~eliwaku unedequ i do deset sati je bilo unosa, a po-sle toga su p~ele stale sa izletom. Pogle-dao sam najbliù tablu suncokreta i jedvasam na{ao na glavicama dve p~ele koje su sa-mo i{le od cveta do cveta traè}i nek-tar, ali videlo se da nema ni{ta. Izgledada u rano jutro ima malo unosa, delom sa

suncokreta, a ve}im delom sa belog bosiqkakoji se na|e na jo{ neuzoranim strwikama.Trebala bi mu jedna jaka ki{a, jer je rela-tivna vlaga vazduha jako niska“.

Suncokretova pa{a, koja se ve} poslo-vi~no kod nas karakteri{e kao glavna koli-~inska pa{a, ove godine kod ve}ine p~elaraSrbije ne}e biti zapam}ena kao takva. Lo-{e vremenske prilike uslovile su da ovapoqoprivredna kultura bude zasejana vanoptimalnih rokova, „otimaju}i“ se vremenu,pa su i usevi bili veoma {aroliki. Tako se,na àlost, nastavio globalni trend opada-

ZZA[A[TTO JE SO JE SUUNNCCOOKKRREETT

OOKKRREENNUUO LO LEE\\A A PP ^̂EELALARRIIMA?MA? Dejan Krecuq

[email protected]

wa prinosa sa suncokreta sa 69 kilogramapo ko{nici (prema podacima Mom~ila Kon-~ara) u periodu od 1975. do 1994. godine, uzrekordnu 1979. godinu sa prosekom od 101 ki-lograma po dru{tvu, na ovamo, kada opada nasvega petnaestak kilograma po~etkom ovogveka.

Za{to suncokret okre}e le|a p~elari-ma? Ovogodi{we meteorolo{ke prilikeuslovile su znatno lo{iju agrotehniku, aliopadawa medewa je bilo i u stabilnim vre-menskim uslovima. Ipak, ove godine je pri-me}en slab razvoj centralne ìle suncokre-ta, verovatno zbog kasnije setve i neprirod-nog razvoja, {to je sigurno dovelo do veli-kih problema u obezbe|ewu dovoqne koli-~ine vode u su{nim periodima.

Vremena sankcija su za nama, ali to {tove{ta~kog |ubriva ima u neograni~enim ko-li~inama u prodaji ne zna~i da ga ratari

mogu kupiti i primeniti koliko bi vaqalojer je veoma skupo zasnovati proizvodwu. Sdruge strane, ve} poslovi~ne sumwe p~elarana slabu medonosnost doma}ih hibrida svemawe su opravdane jer je trì{te prepla-vqeno uvoznim semenskim materijalom.Katkada je ~ak to seme tretirano imidaklo-pridom, na koji smo upozoravali.

U pojedinim delovima Vojvodine zapa-èno je neobja{wivo slabqewe p~ela u to-ku suncokretove pa{e. Na{e nau~ne insti-tucije nisu pokazale interesovawe da utvr-de uzroke. Vremenske prilike znamo kakvesu bile. U zavisnosti od lokacije svako od

p~elara mogao bi da poku{a da prona|e od-govor na pitawe iz naslova na priloènimgrafikonima gde su prikazane vrednostitemperatura i vla`nosti tokom jula za sveregione Srbije.


NANAGRGRAADNADNAIIGRGRA A

sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca

Kao {to znate, pratimo nagradnuigru koja se sprovodi na sajtovimaSlobodana Jankovi}a iz Obrenovca,www.fotopcelar.co.sr i www.fotopce-lar.bravehost.com i objavqujemo pobed-ni~ke fotografije. Posetioci sajtaglasaju za fotografiju meseca i dobi-jaju vredne nagrade. Detaqe pogledajtena sajtovima.

AVGUST: Pobedila je fotografi-ja Zorice @ari} iz Kragujevca.


„Glavni bi~ za zimovawe p~ela jestevlaga. Vlaga je jedan od najgorih neprijate-qa p~ela za vreme zimovawa…“, pisalo je uruskom ~asopisu „Severno p~elarstvo“ pre110 godina, a isto vaì i danas.

Vazduh je me{avina gasova. Zapreminskisastav suvog vazduha (bez vodene pare) izgle-da ovako: azot (78,03%), kiseonik (20,99%),argon (0,93%), ugqen-dioksid (0,03%), vodo-nik (0,01%) i ostali gasovi (0,01%). Akoposmatramo neki prostor ispuwen vazdu-hom, recimo neku posudu zapremine 1 m3, on-da }emo u svakom delu te posude na}i ravno-merno raspore|en svaki od navedenih gaso-va. Svaki gas se pona{a kao da je sam u po-smatranom prostoru, pa tako i (nezavisnood drugih) vr{i pritisak na sve zidove po-sude. Ti pritisci zavise od koli~ine (gu-stine) svakog gasa posebno. Te pritiske na-zivamo parcijalnim pritiscima tih gasova.Po{to je vazduh me{avina gasova, ukupanpritisak vazduha je jednak zbiru parcijal-nih pritisaka svih gasova koji ga ~ine. Akou posmatrani prostor ubacimo dodatnu ko-li~inu nekog gasa, npr. ugqen-dioksida, i on}e se u kratkom vremenu ravnomerno raspo-rediti po celom prostoru, kao dim iz ciga-rete ili dimwaka. Po{to je u slobodnomprostoru atmosferski pritisak vazduha re-lativno stabilan, ukupan pritisak vazduhane}e porasti za veli~inu porasta pritiskaugqen-dioksida, ve} }e ostati konstantan, aprido{li ugqen-dioksid iz posmatranogprostora istisnu}e odgovaraju}u koli~inudrugih gasova, me|u wima i kiseonik. ôveki druga ìva bi}a to odmah registruju kaooteàno disawe.

Atmosferski vazduh nikada nije potpu-no suv. U wemu uvek ima mawe ili vi{e vla-ge, u vidu vodene pare, koja se u wemu pona-{a kao navedeni gasovi, ili vodene pare ivode (magla, rosa, ki{a). Koli~ina (gusti-na) vodene pare (meri se u gramima), koja

moè da se pome{a sa 1 m3 vazduha je ograni-~ena, jer parcijalni pritisak vodene parene moè da prekora~i pritisak zasi}ewa(stawe kad vazduh ne moè da primi novu ko-li~inu vodene pare), koji odgovara tempera-turi tog vazduha. Koli~ina se mewa sa pro-menom temperature. Ve}a je {to je vi{atemperatura i obrnuto. Vodena para kojaima najve}u gustinu, odnosno najve}i parci-jalni pritisak, koji je mogu} kod odre|enetemperature zove se maksimalna gustinaili zasi}ena para.

Vazduh u kome je vodena para zasi}enanazivamo i zasi}en vazduh. Vodena para kojaima gustinu mawu od maksimalne gustine zo-ve se nezasi}ena vodena para, a vazduh sa ne-zasi}enom parom – nezasi}eni ili suv va-zduh. Na priloènom dijagramu br. 1, gde suna ordinati koli~ine vodene pare u g/m3

(gustina) vazduha, a na apscisi temperaturavazduha u °C, ucrtana je kriva maksimalnegustine (zasi}eno stawe) vodene pare (crve-na linija), za pripadaju}e temperature va-zduha od –10 °C do +35 °C. Tu krivu nazivamoi grani~nom krivom. Ispod je podru~je su-vog vazduha (vazduh + vodena para), a iznad,vla`nog vazduha (vazduh + vodena para + vo-da). Temperatura zasi}ewa ~esto se naziva ita~ka rose. U toj ta~ki po~iwe kondenzaci-

VVLALAGGA U VA U VAAZZDDUHU IUHU IZZIIMSKA VEMSKA VENNTTIILALACCIIJAJA

KKOO[[NNIICCEEDipl. ing. Mirko Vilus, ul. Radoja Krsti}a br. 37/I-12, 37240 Trstenik

(037) 712-177, (064) 29-60-315


ja vodene pare u vodu (magla, rosa, ki{a).Koli~ina vodene pare, merena u grami-

ma, koju u nekom trenutku sadrì 1 m3 vazdu-ha zove se apsolutna vla`nost tog vazduha(Av). Za ìve organizme i fizi~ke pojave uatmosferi mnogo va`niju ulogu ima rela-tivna vla`nost vazduha (Rv). Ona predsta-vqa odnos izme|u apsolutne vla`nosti (Av)i maksimalne koli~ine vodene pare (Mv),koju vazduh zapremine 1 m3 moè da primi natemperaturi merewa. Obi~no se izraàva uprocentima.

Rv = (Av / Mv) × 100Brzina isparavawa vode u otvorenom

prostoru zavisi od relativne vla`nosti va-zduha. U potpuno suvom vazduhu je najve}a.Sa rastom relativne vla`nosti, brzina is-paravawa opada, tako da isparavawe potpu-no prestaje kada relativna vla`nost do-stigne vrednost od 100% (zasi}eno stawe).

Radi lak{eg kori{}ewa i jednostavni-jeg obja{wavawa promene vla`nosti vazdu-ha na istom dijagramu su iscrtane krive re-lativne vla`nosti Rv=40%, 50%, 60% i80%. Dijagram nam daje jednostavan uvid ustawe vlage u vazduhu, kada su poznati rela-tivna vla`nost i temperatura, kao i prome-ne koje nastaju kada se ti parametri mewaju.Na primer: Na dijagramu se lako uo~ava dase 1 m3 vazduha na temperaturi od 0 °C moèpome{ati maksimalno sa 4,8 g vodene pare, ana temperaturi od 30 °C sa 30,4 g, {to je pri-bli`no 6,3 puta vi{e. To pored ostalog po-kazuje da sa nekom koli~inom vlage (apso-lutna vla`nost), hladniji vazduh ima vrlovisoku relativnu vla`nost, kao u na{emprimeru sa 4,8 g na 0 °C, Rv=100% (vlaànvazduh), dok je sa tom apsolutnom vla`no-{}u na +30 °C vrlo suv Rv=15,8%. Uop{te-no: U zimskim mesecima (hladni dani) apso-lutna vla`nost je niska, a relativna viso-ka, dok je u toplim mesecima situacija obr-nuta.

Po{to znamo da relativna vla`nost va-zduha zavisi od gustine vodene pare i tempe-rature tog vazduha, {ta se moè o~ekivati,ako se mewaju gustina ili temperatura?

1. Zasi}ena vodena para prelazi u neza-si}eno stawe:

1.1. Pove}avamo zapreminuZasi}en (vlaàn) vazduh u nekom posma-

tranom prostoru, prelazi u nezasi}eno sta-we (suv vazduh), ako se taj prostor pro{iritj. neposredno spoji sa prostorom suvog va-zduha, jer se tada u posmatranom prostoru

gustina vodene pare snizi na neku vrednostmawu od maksimalne.

1.2. Pove}avamo temperaturuPove}awem temperature, jer ona koli-

~ina vodene pare, koja kod niè temperatu-re daje, u posmatranoj zapremini, maksimal-nu gustinu (zasi}eno stawe), kod vi{e tem-perature nije dovoqna za gustinu, koja pri-pada zasi}enoj vodenoj pari, kod te tempera-ture. Na primer: Ta~ka A na dijagramu poka-zuje da se na temperaturi od +14 °C, 1 m3 va-zduha moè pome{ati maksimalno sa 12,1 gvodene pare. Relativna vla`nost u toj ta~kije Rv=100%. Ako taj vazduh, bez dovo|ewanove koli~ine vodene pare, zagrevamo do+26 °C, ta~ka A1, vidimo da se relativnavla`nost spustila na Rv=50%. Prethodnovlaàn vazduh sada je suv.

Zna~i, pove}awem zapremine ili tempe-rature, relativna vla`nost se smawuje. Naprimer, zamagqena stakla u automobilu mo-gu se osu{iti otvarawem ventilacije iliukqu~ivawem grejawa. Ne moè nikakvobrisawe stakala, kao ni razni sakupqa~ivode u ko{nici, naprotiv.

2. Nezasi}ena vodena para (suv vazduh)prelazi u zasi}eno stawe (vlaàn vazduh) utri slu~aja:

– smawivawem zapremine (za nas nijeinteresantno),

– smawivawem temperature i– dovo|ewem nove vlage uz promenu ili

bez promene temperature.2.1. Smawivawem temperature (hla|e-

wem), jer tada stvarna gustina vodene pare(apsolutna vla`nost), kod neke niè tempe-rature dostiè maksimalno mogu}u gustinu

Od kako je napravqena savremena ko{nica,p~elari imaju problema sa zimskom ventilacijom p~eliweg stani{ta


(zasi}eno stawe). Na primer: Ta~ka V na di-jagramu pokazuje, da je na temperaturi od+14 °C gustina vodene pare (vidi na ordina-ti) 7,3 g/m3, znatno mawa od maksimalno mo-gu}e 12,1 g/m3, a relativna vla`nostRv=60%. Vazduh je suv. Ako taj vazduh hladi-mo, vidimo da }e u ta~ki V1, na temperaturi+6 °C vodena para dosti}i maksimalnu gu-stinu (zasi}eno stawe), a relativna vla-`nost vrednost Rv=100%. Nastavqamo hla-|ewe do temperature –2 °C, ta~ka V2 prese~-na ta~ka vertikale iz –2 °C i grani~ne kri-ve koja se kao {to znamo ne moè prekora-~iti. Do sada smo kod zagrevawa i{li izta~ke A u A1 i kod hla|ewa iz ta~ke V u V1po pravim linijama, paralelnim apscisi,jer smo posmatrali primere kod kojih se ap-solutna vla`nost ne mewa. Me|utim, kod da-qeg hla|ewa sa +6 °C na –2 °C (iz ta~ke V1 uV2) to nije mogu}e. Iz ta~ke V1 do ta~ke V2promena se kre}e po grani~noj liniji kojunije mogu}e prekora~iti i na kojoj je kao{to znamo, vazduh zasi}en vlagom (relativ-na vla`nost Rv=100%). U ta~ki V2 maksi-malna gustina (apsolutna vla`nost) iznosi4,1 g/m3. Razlika do ta~ke V1 iznosi 3,2 g. Toje koli~ina vodene pare koja vi{e nije u va-zduhu. Ona se kondenzovala u rosu po zidovi-ma, ili iwe, ili u maglu itd. Da zakqu~imo:vazduh koji je na +14 °C bio suv sa 7,3 g vode-ne pare u sebi, relativne vla`nostiRv=60%, na –2 °C je vlaàn, Rv=100%, sa4,1 g vodene pare i 3,2 g vode u vidu konden-zata na zidovima ili nekim drugim predme-tima, koji su sme{teni u tom prostoru. Ovajsimulirani primer je vrlo sli~an realnimslu~ajevima u ko{nicama u rano prole}e,

kada su razlike izme|u dnevne i no}ne tem-perature velike.

2.2. Prelazak suvog vazduha u vlaàn (uzasi}eno stawe), u ograni~enom prostoru sapromenqivom ili konstantnom temperatu-rom, uz stalnu produkciju vodene pare u we-mu. To je za svakog p~elara najve}i problem.Zato }emo ga malo detaqnije razmotriti.

P~ele sakupqene u klube nekoliko me-seci „miruju“ izvan klubeta i ne vr{e nika-kve aktivnosti. Nemaju leglo i proizvodesamo onoliko toplotne energije koliko imje potrebno da odrè svoj organizam u ìvo-tu. One ne tro{e med da bi zagrevale okru-èwe, kao {to to ne rade ni druga ìva bi-}a. Da bi se ìvotni proces odvijao normal-no, potrebno je da hrane i kiseonika budedovoqno, da budu neprekidno dostupni (napravom mestu) i da bude mira na p~eliwaku.Tako se sti~u uslovi da klube iz okruèwalako uzima potrebne koli~ine meda i kise-onika, a u okruèwe ispu{ta produkte „sa-gorevawa“: vodenu paru, ugqen-dioksid, ne-{to toplotne energije i u povoqnom tre-nutku u {ire okruèwe ne{to izmeta. Uovoj analizi nas zanimaju samo vodena parai ugqen-dioksid.

Uzmimo za primer najjednostavniji slu-~aj dru{tva bez legla, koje za 30 dana potro-{i oko 800 g meda. Poznato je da med sa~i-wavaju: {e}eri oko 76%, voda oko 18%,ostalo oko 6%. To zna~i da u 800 g meda imaoko 600 g {e}era, oko 145 g vode i oko 50 gostalih materija. Da bi 1 molekul {e}era„sagoreo“ potrebno je 6 molekula kiseoni-ka. Produkt sagorevawa je: 6 molekula vodei 6 molekula ugqen-dioksida.

S6N12O6 + 6O2 = 6N2O + 6SO2{e}er + kiseonik = voda + ugqen-dioksid

ili teìnski dnevno: 20 g + 21,3 g = 12 g + 29,3 g

Na dnevnu proizvodwu vode iz {e}eratreba dodati i pripadaju}u dnevnu koli~inuvode iz meda od 4,8 g pa je ukupna dnevna pro-izvodwa vodene pare oko 16,8 g. Uz ovu ana-lizu ili bilansirawe ulazno-izlaznih ko-li~ina materije, va`no je da se neprekidnoima u vidu da klube funkcioni{e na potpu-no isti na~in na kraju petog, petnaestog ilipedesetog dana, jer od dana svog formirawap~ele nisu u stawu da uti~u na cirkulacijuvazduha izvan klubeta. Ako uzmemo da su naj-niè temperature vazduha i p~ela na spoq-

Da bi p~ele naredne sezone bile produktivne,mora im se obezbediti dobro zimovawe,

bez vlage i uznemiravawa


noj povr{ini klubeta podjednake i kre}u seoko +8 °C onda tu temperaturu uzimamo kaoreferentnu. Neka relativna vla`nost natoj povr{ini bude Rv=60%, {to odgovaraapsolutnoj vla`nosti Av=5 g na istoj tem-peraturi. Maksimalna koli~ina vodene pa-re koju vazduh moè da primi na woj je 8,3 g(vidi dijagram 1). To zna~i da bi 1 m3 vazdu-ha Rv=60% na temperaturi od +8 °C mogao daprimi, do zasi}ewa, jo{ 3,3 g vodene pare.Po{to klube za 24 sata ispusti 16,8 g vode-ne pare, ta koli~ina je dovoqna da do zasi-}ewa dopuni 5 m3 na +8 °C. Ako jedna LR ko-{nica sa 2 nastavka ima slobodnog (vazdu-{nog) prostora oko 50 litara (0,05 m3), to jena{ih 5 m3 zasi}enog – vla`nog vazduha do-voqno za 100 LR ko{nica! Odavde se lakoizra~una da bi jedna hermeti~ki zatvorenaLR ko{nica bila zasi}ena vodenom paromza pribli`no 15 minuta. Isparavawe vodeiz traheja bi prestalo i p~ele bi po~ele dase gu{e!

Razmotrimo sada problematiku ugqen-dioksida. Klube za 24 sata ispusti u okru-èwe 29,3 g. U normalnim atmosferskimuslovima u 1 m3 vazduha ima 5,8 g ugqen-di-oksida. Proizvedenih 29,3 g je dovoqno za5,05 m3 vazduha. Poznato je da p~ele pove}a-vaju koncentraciju ugqen-dioksida u klube-tu sa 0,03% na oko 3% (oko 100 puta). Pove-}ana koncentracija usporava razmenu mate-rija u organizmu p~ela, smawuje potrebu zahranom i tako poboq{ava uslove za dobrozimovawe. Kroz simulirani primer poku-{a}emo da utvrdimo kolike su potrebe klu-beta za ugqen-dioksidom. Posmatramo naj-ve}e klube. U praksi, u na{im krajevima,prakti~no nema klubeta ve}eg od 8 litara(oko 25 000 p~ela). Pre~nik takvog klubetaje oko 25 cm i zahvata oko 7 ramova. Neka jeu wemu po potpuno slobodnoj proceni, polazapremine slobodno, a drugu polovinu za-premine neka popuwavaju tela p~ela. Tozna~i da u 4 litra slobodnog prostora, p~e-le koncentri{u koli~inu ugqen-dioksidadovoqnu za 400 litara vazduha u normalnimatmosferskim uslovima, odnosno 29,3 g jedovoqno za 12,6 klubeta.

Iz ovoga se jasno vidi da }e se potrebeformiranog klubeta za pove}anom koncen-tracijom ugqen-dioksida podmiriti za pri-bli`no 115 minuta. To zna~i, celokupnu ko-li~inu ugqen-dioksida, koju p~ele proizve-du u narednim satima i danima klube ispu-{ta u okruèwe. Prema tome, unutra{wa

potreba klubeta je zanemarqiva premaukupnoj proizvodwi. Moramo tako|e imatina umu da atmosferski pritisak u klubetune}e porasti zbog pove}anog prisustva (par-cijalnog pritiska) ugqen-dioksida. Ugqen-dioksid iz vazduha istiskuje odgovaraju}ukoli~inu drugih gasova, me|u kojima i vrlobitni kiseonik. P~ele su se privikle na ni-ù (do 13%) koncentraciju kiseonika u klu-betu bez legla, bez posledica po ìvotnefunkcije. Ova niska koncentracija ne vaìza okruèwe klubeta, naprotiv, vazduh okowega mora biti bogat kiseonikom.

Sve do sada izloèno imalo je za ciq dap~elaru ukaè na punu ozbiqnost problemavodene pare i drugih gasova u okruèwu klu-beta. Iako su izabrani primeri najpovoq-niji, sa najmawom potro{wom meda, sa naj-mawom koli~inom isporu~ene vodene pare iugqen-dioksida, u uslovima relativno sta-bilne spoqne temperature i tako daqe, onipotvr|uju veli~inu problema. Sa pojavomlegla stawe se bitno pogor{ava, jer se pove-}ava potro{wa meda i koli~ine emitovanevodene pare i ugqen-dioksida. Sa drugestrane potreba za kiseonikom znatno raste.Meteorolo{ke prilike se znatno mewajui/ili pogor{avaju. Podrazumeva se da su itada p~ele u klubetu i nisu u stawu da ven-tiliraju ko{nicu. Taj problem mora da re-{i p~elar. Iz ko{nice vlaga treba da izla-zi u formi gasa (vodena para), a ne kao poto-~i} vode. On tako|e mora da zna da je smerkretawa vodene pare uvek iz ko{nice uokruèwe (od izvora ka ponoru).

Prakti~no re{ewe? Polaze}i od navedenih ~iwenica, treba

dati odgovor na pitawe: Kako p~elar ipakmoè da obezbedi optimalne uslove za kva-litetno zimovawe p~ela? Do kona~nog odgo-vora moèmo do}i ako analiziramo bitnefaktore za koje je nadleàn iskqu~ivo p~e-lar, kao {to su: ko{nica i prostor u woj,veza ko{nice sa okruèwem (ventilacija) iizbor lokacije za p~eliwak.

Neki ventilacioni otvor je dovoqno ve-liki za dane velikih hladno}a, kada je klu-be bez legla i kada je relativno mala pro-dukcija vodene pare i ugqen-dioksida. Tadasu vremenske prilike relativno stabilne.Kada je u okruèwu ko{nice temperaturaniska, vazduh suv, apsolutna vla`nost je ni-ska. U ko{nici je apsolutna vla`nost ne-{to vi{a, zbog ~ega vodena para brzo izla-


zi napoqe. Uz neznatno vi{u temperaturu uko{nici, relativna vla`nost je niska (di-jagram br. 2). Razlika izme|u gustina ugqen-dioksida i kiseonika u ko{nici i napoqu jemala. Veli~ina tog otvora postaje mala ka-da se u klubetu pojavi leglo. Potro{wa hra-ne poraste, shodno tome i produkcija vodenepare i ugqen-dioksida. Poraste i potrebaza kiseonikom. Skoro u isto vreme u okru-èwu ko{nice tako|e nastaju zna~ajne me-teorolo{ke promene. Javqaju se nagle i ve-like temperaturne promene. Velika su ko-lebawa relativne vla`nosti izvan ko{ni-ce, {to se odraàva na relativnu vla`nostu ko{nici (dijagram br. 3). Va`na napome-na: Prikazano stawe na dijagramima je bilotakvo u trenutku merewa. Pre i posle togabilo je druga~ije. Stalno se mewa. Dijagrambr. 3 ne prikazuje najnepovoqnije stawe. Re-alan je i ovakav primer: Napoqu je naglootoplilo, temperatura vazduha je +15 °C, re-lativna vla`nost Rv=80% (vazduh je suv ap-solutne vla`nosti 10,2 g). U ko{nici sa de-belim zidovima, malim letom, slabo osun~a-noj, temperatura sporo raste, kasni za spoq-nom i iznosi +10 °C.Na ovoj temperaturimaksimalna koli~i-na vodene pare kojuvazduh moè primitije 9,4 g (dijagram br.1) i mawa je od apso-lutne vla`nosti is-pred ko{nice za0,8 g. Zna~i, nema iz-laska vodene pare izko{nice. U woj je re-lativna vla`nost va-zduha Rv=100%, va-zduh je vlaàn. Uovom slu~aju se svavodena para koju klu-be neprekidno ispu-{ta kondenzuje pozidovima i ramovimako{nice.

Stawe u ko{niciuvek zavisi od stawau okruèwu i mora da ga prati bez ve}eg ka-{wewa. Ako se razmena gasova izme|u ko-{nice i okruèwa odvija prigu{eno, sporo,vla`nost u ko{nici bi}e dugo ili trajnovisoka, pogubna. P~ele u klubetu nemajuadekvatnu odbranu. Utvr|eno je da p~ele vr-lo dobro zimuju, ako relativna vla`nost

oko klubeta ne prelazi Rv=85%. Dugotrajnavla`nost oko klubeta Rv=97% skra}uje p~e-lama ìvot za jednu ~etvrtinu.

Vra}amo se na dijagrame br. 2 i 3. Iz wihse vidi da u ko{nici, na malim rastojawi-ma, razlika u relativnoj vla`nosti moèbiti jako velika. O~igledno je da je unutra-{wa cirkulacija vazduha vrlo slaba (prigu-{ena), ko{nica je pretrpana ramovima. Izdijagrama se tako|e vidi da relativna vla-`nost raste od ventilacionog otvora (leta)prema zadwoj stranici i uglovima. To sunajugroèniji delovi u ko{nici. Da bi tupojavu potpuno ili delimi~no eliminisao,p~elar treba pravilno da organizuje pro-stor u ko{nici.

Na svom p~eliwaku to radim na slede}ina~in: Kod pripreme za zimu iz ko{nice va-dim sve nepotrebne ramove. Bez obzira natrenutni broj p~ela u DB ko{nicama osta-vqam 8 ramova (slobodan prostor je za 3+1ili 1+1 ram). U LR ko{nicama u gorwem na-stavku ostavqam tako|e 8 ramova (slobodanprostor je 1+1 ram), a dole 5 ramova (slobo-dan prostor je 3+2 rama). Med sa svih izva-

|enih ramova cen-trifugiram i prekohranilice vra}amp~elama. Prethodnose pobrinem da leglokod svih LR ko{nicabude u gorwem na-stavku. Posle medaprihrawujem siru-pom. Na kraju je svahrana na pravom me-stu – iznad klubeta.Po pravilu, u tokuzime u ko{nici tre-ba da ostanu samo ra-movi koje zahvataklube. Podrazumevase da na wima mora dabude i sva potrebnahrana (kao u dupqamastabala ili trmka-ma) i jo{ po jedanram sa dosta hrane sa

obe strane klubeta, {to zna~i maksimalno 8ramova. Ispod DB plodi{ta stavqam pra-zan polunastavak. Sve ko{nice ukqu~uju}ii nukleuse imaju duboku podwa~u. U toku zi-me u ko{nici su samo ramovi sa potrebnomhranom i p~ele.

Pored obezbe|ivawa slobodnog prosto-

Leto

Leto


ra za dobru cirkulaciju vazduha u ko{nici,p~elar mora da iz we izbaci materijale ko-ji su boqi provodnici toplote od refe-rentnog drveta. Me|u takve spadaju i raznePVC folije. Paronepropustqiva folijapoloèna po ramovima iznad klubeta pred-stavqa najhladniju povr{inu u gorwem deluko{nice. Uz lo{u ventilaciju i visoku re-lativnu vla`nost na delovima folije, kojisu izvan dodira sa klubetom (kod slabih iiznad klubeta), kondenzuje se voda. Taj kon-denzat kapqe po ramovima i kvari sa}e imed.

Neki p~elari tvrde da p~ele tu vodu pi-ju!?! Video sam dosta mokrih folija, a nika-da p~ele da sa wih piju vodu. Za{to bi pileono {to su prethodno upotrebile i izbaci-le, to niko ne radi. [ta }e im destilat? Za-to sam ih u rano prole}e video mnogo naorezanim granama vo}a, ~itave rojeve naprosutoj sto~noj hrani, izvoru mineralnevode, oko {tala itd. Potrebni su im mine-rali. Kada bi mogle da idu iz klubeta po vo-du mogle bi i po hranu, pa ne bi ugibale odgladi.

Umesto paronepropusne folije korisnoje staviti punije, mekano platno koje pokri-va telo plodi{ta i wegovu spoqnu gorwupovr{inu, sa predwe i zadwe strane plodi-{ta, u visini 3–4 cm. Tako se kod naslona zaramove {titi tanak zid ko{nice od podhla-|ivawa i kondenzovawa vlage. Umesto plat-na, u kasnu jesen, moè se staviti hartija.Preko toga platna dolazi drugi utopqavaju-}i materijal, ili poklopna daska od lesoni-ta, a preko we stiropor ili novine. Nijelo{a ni dobro naleù}a poklopna daska oddrveta sa novinama odozgo. Na svom p~eli-waku preko plodi{ta stavqam platno, papoklopnu dasku od lesonita. Na lesonitu jestiropor od 20 mm koji nikada ne skidam.Preko stiropora i hranilice (koju tako|ene skidam) krajem jeseni stavqam novine.Iznad je ravan krov.

Kad je unutra{wost ko{nice dobro sre-|ena ostaje da se obezbedi dobra ventilaci-ja. Nije mogu}e dati jedinstven prora~un.Pogodnija su iskustvena re{ewa. Postojivi{e dobrih. Ventilacija kroz podwa~u jenajboqa. Podrazumeva se da i leto za izla-zak i ulazak p~ela mora biti otvoreno.Odavno se proizvode ko{nice sa ve}im za-mreènim otvorom na podwa~i. Ve}ina p~e-lara je ve} napustila pogre{nu preporuku,da te otvore treba krajem zime zatvoriti, da

bi p~ele „sa~uvale“ toplotu. Ve} je re~enoda p~ele ne tro{e med da bi zagrejale svojeokruèwe, a pogotovo ne prostor ispod klu-beta. Taj otvor treba da bude otvoren presvega krajem zime i u rano prole}e. Svi pri-meri prezimqavawa p~eliwih dru{tava sastalno otvorenim otvorom na podwa~i, aznam ih mnogo, su pozitivni. Kod novih pod-wa~a, gde je cela podnica otvorena, pogoto-vo ako nisu duboke (dubina najmawe 10 cm)korisno je da se ispod plodi{ta podmetnejedan ili vi{e polunastavaka ili nastavak.Tako se dobijaju ko{nice sa ve}om zapremi-nom, a u ko{nici toplotni efekat sli~antoplotnom efektu duga~kog kaputa.

Drugo re{ewe (koristim ga na p~eliwa-ku) je gorwe i dowe leto. Gorwe okruglo le-to pre~nika 25 mm na sredini predwe stra-ne je uvek otvoreno. Regulator doweg leta jeu poloàju prole}nog razvoja (otvor150×15 mm). Preko wega je limeni {titnikprotiv mi{eva. Na {titniku je dvostrukired vrlo gustih okruglih rupa pre~nika7,5 mm. Po~etkom marta skidam {titnik.Duboka podwa~a nije hermeti~ki zatvorena,pa i ona doprinosi solidnoj ventilaciji.

P~elari koji imaju klasi~nu podwa~u, ana plodi{tu nemaju i ne èle da otvore gor-we leto, moraju u drugoj polovini novembra,kada prestane nalet osa, tu|ih p~ela i muva,da potpuno otvore dowe leto (dimenzija450/375×20 mm). Preko tog otvora treba dastave limeni {titnik sa trostrukim redomgustih okruglih otvora pre~nika 7–8 mm.

Postoje i druga dobra re{ewa. General-na smernica za svakog p~elara i p~eliwakna konkretnoj lokaciji moè da glasi: P~e-lar treba da pove}ava otvor (otvore) za ven-tilaciju sve dok u ko{nici prime}uje vlagu.

Na kraju, p~elar treba da na najboqi na-~in re{i i spoqni uslov za dobru ventila-ciju ko{nice. Treba da izabere dobru loka-ciju za p~eliwak. Imaju}i u vidu sve re~enoo problemu vlage, p~elar mora za stacio-narni p~eliwak ili zimovnik da odaberelokaciju sa {to mawe magle, sa {to niòmprose~nom relativnom vla`no{}u, osun~a-nu, oceditu i dobro provetrenu. Treba izbe-gavati lokacije sa ekstremno jakim udarimavetra. P~elar uvek mora da ima u vidu funk-cionalnu zavisnost izme|u veli~ine venti-lacionog otvora i lokacije p~eliwaka.[to je p~eliwak mawe provetren, vi{e vla-àn, maglovit, to otvor (otvori) za venti-laciju mora da bude ve}i!


U sredu, 9. avgusta ove godine, u Beogradje doleteo avion iz Engleske i na tlo Srbi-je bezbedno prizemqio, za na{e prostorenovi lek protiv varoe, ApiguardR. Sve se todogodilo samo dan pre problema zbog tero-rizma na Londonskom aerodromu. Kao da jeneka vi{a sila èlela da ovaj lek do|e uSrbiju {to pre. Za{to ovo kaèm?

Vratimo se malo u pro{lost. Engleskafirma Vita (Europe) Ltd je krajem pro{logveka pustila na trì{te novi lek protivvaroe ApiguardR koji predstavqa patentira-ni sporodeluju}i gel na bazi timola. Lek segodinama primewivao u mnogim zemqamasveta. Ja sam se prvi put direktno sreo sawim u Podgorici 2001. godine kada mi ga jeponudio veterinar iz Skadra, dr Ilir Bala,ali mi je bio preskup. Danas on to vi{e ni-je, jer se na osnovu savremenih saznawa moèsa~initi strategija borbe protiv varoe ko-ja ukqu~uje i ovaj lek, obezbe|uju}i podno-

{qivu cenu na godi{wem nivou. U ci~i zimi, januara 2005. u Beograd je

do{ao predstavnik firme Vita (Europe) Ltdsa idejom da prona|e partnera preko kog bidistribuirao ovaj lek na podru~ju Srbije.Izbor ove firme je veoma interesantan, jerje doprineo tome da se od svih biv{ih jugo-slovenskih republika, ApiguardR prvo regi-struje ba{ u Srbiji. Da mi je to neko rekao1999. godine kada sam prvi put pro~itao in-formaciju o novom leku po imenu ApiguardR,sigurno mu ne bih poverovao!

Me|utim, ovo ne bi bila Srbija da je sveproteklo bez problema. Idu}i od firme dofirme, ispostavilo se da skoro niko nijezainteresovan da u Srbiji prodaje „tamo ne-ki engleski lek“ protiv varoe. Razlozi?Jednostavni! Zar je mogu}e da ih ne znate!?Naime, postoje tri glavna razloga. Lo{e is-kustvo sa p~elarima, lo{e iskustvo sa p~e-larima i lo{e iskustvo sa p~elarima. Jer,dobro vam je poznato da su veterinari vrlo~esto imali dobru voqu da nabavqaju i pro-daju lekove za p~ele, ali su ih izneveriliili proizvo|a~i (nude}i te iste lekove nap~elarskim izlo`bama po neuporedivo ni-ìm cenama) ili p~elari (koji ih nisu ku-povali zbog visoke cene). Dobro se se}am si-tuacije u Ni{u 1997/1998. godine kada je nainsistirawe Dru{tva p~elara „Matica“ izNi{a, gde sam se tada nalazio na funkcijipredsednika Komisije za zdravstvenu za-{titu p~ela, Veterinarski institut iz Ni-{a nabavio ve}u koli~inu preparata Api-tolR, ali je nakon isteka roka ba~eno 95% ku-tija, jer ga p~elari nisu kupovali zbog „vi-soke“ cene. Lepo je neko rekao da je p~elari-ma sve skupo, samo je med jeftin. Jer, nije ihzanimala enormno visoka efikasnost ovogpreparata, ve} samo wegova cena. Da nije tu-`no, bilo bi sme{no.

Ipak, na na{u sre}u, na{li su se HRA-BRI qudi iz firme Zoolek iz Beograda ko-ji su se prihvatili posla i doveli Evropu u

SRBSRBIIJAJA UU EEVVRROOPPIIEEVVRROOPAPA UU SRBSRBIIJI JI

APIGUAPIGUARDARD KKOODD PP ^̂EELALARRAA


Srbiju. Najzad i mi na raspolagawu imamolek koji nosi nadu za proizvodwu meda bezikakve mogu}nosti za pojavu rezidua. Ostajesamo da se i u Srbiji potvrdi visoka efika-snost zabeleèna u svetu, a nema razloga datako i ne bude. Vlasnik firme, gospodinSlobodan Radi~evi}, kaè da se u Engleskojnisu nadali da }e oni ovde tako brzo re{i-ti sve administrativne probleme i regi-straciju leka do kraja jula, pa nisu za Srbi-ju planirali isporuku leka dopo~etka 2007. godine. Ali,sna{li su se tako {to su„okrwili“ kontigent zaFrancusku, pa je u SrbijuApiguardR stigao sa natpi-sima na kutiji na francu-skom jeziku, samo da bi namiza{li u susret. Ina~e,jedna od dobrih strana ovogleka je upravo ta {to se pa-kuje iskqu~ivo u Engleskoji zatim {aqe na p~eliwa-ke {irom sveta, pa nemaapsolutno nikakvih mogu}-nosti za falsifikovawe.Gore spomenuti problemi sadistribucijom ne bi trebali da se dogode sapreparatom ApiguardR, jer je firma Zoolekodlu~ila da posluje strogo po zakonu te ne-}e pouze}em slati lek niti ga prodavati umaloprodaji, ve} }e on mo}i da se kupi is-kqu~ivo u Veterinarskim institutima iapotekama {irom Srbije! Na àlost, cenane}e biti svuda ista, jer distributeri zara-~unavaju razli~itu marù. Zato vam prepo-ru~ujem da se prvo raspitate o ceni na vi{emaloprodajnih mesta. Jer, za ovaj lek se nemoè re}i da je jeftin. Ako je cena uop{tebitna kada je ne{to dobro. Treba imati naumu da je i sam timol veoma skup na trì-{tu. O specijalnom gelu i da ne govorimo.Pored toga, Vita (Europe) Ltd je razvojnafirma. U cenu wihovih lekova sigurno jeura~unata i cena istraìvawa i stvarawanovih lekova. Vredno je napomenuti da tvr-de da su na pragu otkri}a da stvore biolo-{ki lek za suzbijawe ameri~ke truleì! Utoku su eksperimenti na samim p~eliwaci-ma. Zna~i, u zavr{noj je fazi!

Kako se koristi Apiguard? Gel se pona{a kao svojevrsni sun|er.

Wegove pore se u zavisnosti od temperature{ire ili steù. Sa temperaturom raste ne-

postojanost timola, ali se pore smawuju, itako se uspe{no reguli{e koli~ina oslo-bo|enog timola. Deluje dvojako. Miris ti-mola obara varou kada ga udahne. Ali, p~elei raznose gel ko{nicom, kada varoa stradaod kontakta sa wim. Rezultati ispitivawa uraznim klimatima (od Meksika do Finske)pokazuju da je efikasnost protiv varoe od90–93%, ~ak i vi{e (u Italiji i Nema~koj ipreko 95%). Proizvo|a~ smatra da je mogu}-

nost razvijawa otpornostivaroe veoma mala, jer kla-si~ni akaricidi imaju jed-no ciqno mesto na komedeluju, dok timol remetibiolo{ke procese varoetako {to deluje na vi{emesta na }elijskoj mem-brani i nervnom sistemu,pa je verovatno}a pojaveotpornosti varoe na ti-mol mnogo mawa. Pakova-we ovog leka ukupne mase50 g (sadrì 12,5 g timo-la) li~i na tanku pa{te-tu. Skine se folija i „pa-

{teta“ stavi na satono{e.Tu stoji sve dok ima gela. Posle otprilikedve nedeqe, stavqa se novo pakovawe, a uku-pan tretman traje 4 do 6 nedeqa. Nekada, ka-da se timol primewivao primitivno, posi-pawem wegovog praha po satono{ama, nijese smeo dati kada su temperature visoke,dok savremeni preparati, a takav je i Apigu-ardR, ~ak mogu da postignu boqu efikasnost{to je temperatura ve}a. Ako se zajedniceprihrawuju, tretman treba po~eti nekolikodana ranije, kako bi p~ele efektnije ra{i-rile lek po ko{nici. Karenca za med je 0 da-na, {to ovaj lek ~ini izuzetno pogodnim zaorgansko p~elarewe. Urednik


Ovaj odli~an tekst ukaza}e na{im p~elarima na savremene metode borbe protiv va-roe. Iako je primena mravqe kiseline oduvek bila i verovatno }e ostati komplikovanaza p~elare, Nemci je jo{ uvek ne napu{taju, za razliku od Italijana, koji su se za letwitretman protiv varoe potpuno okrenuli timolu i preparatima na wegovoj bazi (Apigu-ard, Api Life Var, Thymovar). Ovo je prvi nema~ki tekst iz kog se jasno vidi da i Nemci uvi-|aju prednost timola, koja se ogleda pre svega u neverovatno jednostavnom na~inu prime-ne i visokoj efikasnosti letweg tretmana, koji predstavqa problem svim p~elarimasveta.

APIGUAPIGUARDARDOODDLLII^NA A^NA ALLTTEERRNANATTIIVVAAZZAA MRMRAAVVQQUU KIKISESELLIINNUU Dr Ralph Büchler

LLH, Bieneninstitut (Institut za p~elarstvo) Erlenstrase 9

D-35274 Kirchhain [email protected]

Priredili: Danijela Stojkovi}, Rodoqub @ivadinovi} Preuzeto iz nema~kog ~asopisa Die biene za avgust 2006. godine.

Zdrava p~eliwa dru{tva proistekla izsnage mladih rojeva su ki~meni stub svakoguspe{nog p~elara. Ovome nas je nau~ila sa-ma priroda kroz na~in formirawa prirod-nog roja, koji obezbe|uje suzbijawe oboqe-wa p~ela. Pri formirawu rojeva u p~elar-skoj praksi posebnu pa`wu posve}ujemo su-zbijawu varoe.

Od dozvoqenih preparata za tretman no-voformiranih p~eliwih dru{tava stojenam na raspolagawu mravqa kiselina, Api-guard i Bayvarol (flumethrin). Posledwe na-vedeni preparat moèmo preporu~iti samou slu~ajevima kada varoe u ko{nici nisu ot-porne na Bayvarol (vidi Die biene, 6/2000,str. 23–25, Christian Schlenke, Ralph Büchler:Test za prepoznavawe otpornih varoa).

Mravqa kiselina kao i timol (aktivnamaterija preparata Apiguard) primarno de-luju u p~eliwem dru{tvu putem isparavawai ravnomerne raspodele u vazduhu ko{nice.Na dejstvo i efikasnost preparata, kao ipodno{qivost p~ela jako uti~e zapreminako{nice, ventilacija i na~in izrade ko-{nice, ja~ina dru{tva, temperatura i vla-`nost. Prilikom testirawa preparata Api-guard u sklopu p~elarskog nau~nog institu-ta ustanovqeno je da vremenski periodtretmana uti~e na dejstvo ovog preparata(vidi Die biene, 6/2005, str. 22–25). Na osno-vu tih saznawa, P~elarski institut u Kir-hajnu obavio je 2005. godine jo{ testirawa iuporedio je dejstvo tretmana timolom i

mravqom kiselinom.

Uporedno testirawe u 2005. godini Testirawe je obavqeno na ukupno 44

mlada dru{tva (roja) u jednom Canderovomnastavku (pribliàn LR nastavku po zapre-mini) sa 10 okvira, koja su bila raspore|e-na na pozicijama A i B. Mreàste podwa~esu bile zatvorene. Mlada dru{tva na pozi-ciji A pokriva-la su na po~etkutretmana pro-se~no 6,5 ramo-va. Wihov ulazu ko{nicu jepomo}u klinovasuèn na 16 cm2.Ulaz na pozici-ji B sa prose~no8,8 pokrivenihramova po dru-{tvu ostao jeotvoren sa62 cm2.

Svi rojevisu od 12. jula2005. godinetretirani shod-no raspodeli utabeli 1 sa mra-vqom kiseli-nom i timolom.Dve nedeqe na-

Da bi se koncentracija mravqe kiseline u vazduhuko{nice sporo podizala,

nanosi se rashla|ena 60%-namravqa kiselina na sun|era-stu podlogu u fijoci podwa-

~e. Ovo se najlak{e i najbezbednije izvodi specijalnom pumpom.


kon zavr{etka tretmana, usledio je naknad-ni tretman preparatom Bayvarol, da bi se od-redio broj preìvelih varoa.

Trideset odnosno ~etrdeset mililitara60%-ne mravqe kiseline je nane{eno nasun|erastu podlogu, u svim slu~ajevima u ra-nim ve~erwim satima i to ~etiri puta u ro-ku od dve nedeqe.

U uputstvu za Apiguard predvi|ena je za-mena posuda nakon dve nedeqe. Bez obzira nato, produìli smo tretman na dva puta potri nedeqe (umesto dve) i prvu posudu smo, uslu~aju da je ostalo jo{ gela u woj, ostaviliu ko{nici i dodali drugu posudu. Vremen-ski ciklus od dva puta tri nedeqe odgovarazvani~nom uputstvu {vajcarskog proizvodaThymovar, koji smo primewivali kao ~etvr-tu varijantu prilikom testirawa. Da bi radp~ela i ventilacija bili zagarantovani kodpostavqawa Apiguard posuda i Thymovartraka, ramovi su postavqeni „na hladno“, ako{nice su pokrivene unutra{wim drve-nim poklopcima sa najvi{e 3,5 cm prostorado satono{a (îni mi se da je za ovu svrhuidealna kanadska beàlica. Me|utim, ovihdana se na p~elarskom forumu internetsajta www.beesource.com vodi diskusija, do-du{e na engleskom jeziku, oko na~ina prime-ne preparata Apiguard. Javio se i direktorVita (Europe) Limited, firme koja proizvodiovaj lek, dr Max Watkins, ~ije smo predavaweimali prilike da slu{amo pro{le godinena Apimondiji u Irskoj, odgovaraju}i na pi-

tawa jednog p~elara, i saop{tio da je naj-boqi na~in koji su oni mogli da na|u sta-vqawe praznog nastavka iznad plodi{nogtela. Prema wemu je najva`nije da p~eleimaju dovoqno mesta da pristupe gelu i daga raznose po ko{nici, prakti~no u poku-{aju da ga uklone – primedba urednika).

Pote{ko}e sa temperaturnim uslovima

U periodu tretmana dolazilo je do zna-~ajnih temperaturnih odstupawa (vidi gra-fikon). Temperatura je nekoliko dana pre-vazilazila i maksimalne vrednosti od30 °C, ali se ~e{}e kretala izme|u 15 °C i25 °C. Ova prose~na temperatura je za ovogodi{we doba bila neobi~no niska i oteà-vala je ravnomerno isparavawe i dejstvosvih preparata.

Dobri rezultati tretmana S obzirom na ne ba{ povoqne tempera-

turne uslove, utoliko pozitivnije moèmooceniti rezultate prikazane u tabeli 2.Prema tome, sve ~etiri metode tretmana po-stigle su zadovoqavaju}i efekat, u svimslu~ajevima dovoqan da bi se spre~ila {te-ta od varoa pri uzgoju zimskih p~ela. Dok sutestirani rojevi bili zaraèni sa prose~-no 565 varoa, naknadnim tretmanom (Bayva-rol) oboreno je maksimalno 158 varoa, koje supreìvele prvi tretman ispitivanim pre-paratima.

Oba proizvoda na bazi timola prevazi-laze tretmane sa mravqom kiselinom po pi-tawu efikasnosti kao i po pitawu sigurnogdejstva. Dodu{e, ove razlike nisu stati-sti~ki zna~ajne. Pojedina~ni ispadi iz pro-seka su postojali kod svih testirawa, osim ugrupi tretiranoj preparatom Thimovar.

To {to je dejstvo preparata na pozicijiB generalno bilo slabije upu}uje na efekatve}ih leta na ko{nicama. Uzimaju}i u ob-

Odstupaju}i od dosada{weg uputstva upotrebe preparata Apiguard, produèn je

tretman na 6 nedeqa, a prva posuda je nakon 3 nedeqe od po~etka tretmana ostala

u dru{tvu, dok je druga posuda sa Apiguard-ompostavqena dodatno. Ko{nica je pokrivena

unutra{wim poklopcem visine 3,5 cm.


zir toplo vreme na po~etku testirawa, è-leli smo da izbegnemo ograni~avawe venti-lacije, posebno kod dru{tava tretiranih samravqom kiselinom. Na poziciji A, sa ma-wim letima, u oba slu~aja tretirawa mra-vqom kiselinom do{lo je do gubitka mati-ce. Ina~e su sva dru{tva dobro podnosilarazli~ite tretmane i ocene o ja~ini dru-{tava 23. avgusta i 4. oktobra nisu pokazalestatisti~ki zna~ajne razlike kod bilo kojeod grupa.

Preporuka Mravqa kiselina i timol su dobra sred-

stva za suzbijawe varoa u mladim rojevima.U pore|ewu sa prethodnim analizama koje jeobavio dr Stefan Berg (vidi Die biene, 3/2004,str. 20), rezultati pokazuju da se dejstvo ipouzdanost preparata Apiguard mogu popra-viti ako se tretman produì na 6 nedeqa iako se ostatak gela u prvoj posudi ostavi uko{nici i tada doda i druga posuda. Premana{em iskustvu, tako|e je bitno da:

– prostor za isparewe iznad }elija sma-wite na nekoliko centimetara;

– mreàste podwa~e u potpunosti zatvo-rite;

– leta na ko{nicama relativno suzite. Prema na{em iskustvu moète preporu-

~enu dozu za 60%-nu mravqu kiselinu nane-{enu na sun|erastu podlogu u fijoci podwa-~e u visini od 3 ml po Canderovom ramu, po-ve}ati u dru{tvu na jednom nastavku na 4 mlpo ramu. To je verovatno zbog toga, jer rela-

tivno ve}i deo kiseline isparava bez ika-kvog dejstva kroz leto ko{nice.

Primena mravqe kiseline moè izazva-ti gubitak matice i koroziju metalnih de-lova. Ovaj nedostatak ne postoji kod prepa-rata Apiguard. Rukovawe ovim sredstvom jeprili~no jednostavno i sigurno. Kao nedo-statak moèmo navesti ve}u cenu ovog sred-stva i sporije dejstvo (kroz duì vremenskiperiod). Tako|e, primena ovog sredstva do-vodi do rezidua u vosku, {to ne uti~e na kva-litet meda, ali tretirano sa}e jako miri{ena timol.

P~elar dakleima odre|enu mo-gu}nost izbora. Usituacijama u ko-jima je potrebnobrzo dejstvo (jaknapad varoe, pod-ru~ja sa kasnompa{om) ili akopitawe tro{kovastoji u prvom pla-nu, preporu~ujemoprimenu mravqekiseline. Kod vi-sokih temperatu-ra (>25 °C), dragocenih matica ili prisu-stva korodiraju}ih delova u ko{nicama,Apiguard sa sobom nosi posebne prednosti.

Zahvaqujem se preduze}ima Andermatt BioVet, Bayer i S+B medVet za besplatno ustu-pawe preparata.

TretmanPozicija A Pozicija B Ukupno

Sredwa vrednost Minimum Sredwa

vrednost Minimum Sredwa vrednost

Mravqa kiselina 4×30 ml 88,3% 76,8% 78,5% 43,3% 83,0%Mravqa kiselina 4×40 ml 90,8% 70,2% 87,7% 61,8% 89,1% Apiguard 94,6% 88,2% 85,9% 52,9% 89,4% Thymovar 93,6% 85,7% 89,9% 84,3% 91,6%

Tabela 1: Raspodela testiranih dru{tava u razli~ito tretiranim grupama

1ja~ina dru{tva na po~etku kroz broj zauzetih Canderovih ramova

TretmanPozicija A Pozicija B

Broj dru{tva Ja~ina dru{tva1 Broj dru{tva Ja~ina dru{tva1

Mravqa kiselina 4×30 ml 5 6,0 6 8,8Mravqa kiselina 4×40 ml 5 7,0 6 9,0Apiguard 5 6,5 6 8,7Thymovar 5 6,4 6 8,8

Tabela 2: Dejstvo razli~itih tretmana


Na poziv Regionalneasocijacije p~elarskihorganizacija jugoisto~neSrbije, u Aleksincu je, uokviru IV Me|unarodnogstru~nog seminara, 29. ju-la 2006. seriju predavawa

odrào dr Antonio Nanetti, ^lan Evropskeradne grupe za integralnu borbu protiv va-roe i istraìva~ u Nacionalnom institutuza p~elarstvo u Italiji, koji se nalazi uBolowi.

Na seminaru su zapaèna predavawa odr-àli i na{i predava~i, dr vet. med. ZoranRai~evi} (Izve{taj o rezultatima projektaMinistarstva poqoprivrede o utvr|ivawuzdravstvenog stawa p~ela i analizi meda napodru~ju 25 op{tina jugoisto~ne Srbije) iVladimir Huwadi, a pogledan je i filmIvana Brndu{i}a o samo~i{}ewu p~ela odvaroe, koji je bio naro~ito zanimqiv gostuiz Italije.

Prisutni p~elari (wih blizu 400)su zaista mogli puno toga da saznaju.

Vi{e od 90% prisutnih~inili su ~lanovi Aso-cijacije, dok je iz drugihkrajeva zemqe do{lo ve-oma malo p~elara, {tosvakako idena {tetu wi-hovog znawa.Najvi{e no-vosti se ~uloo varoi i we-nom suzbija-wu. Dr Na-netti je obra-dio skorosve preparate koji se danas koriste u suzbi-jawu varoe i upozorio na otpornost varoe

na mnoge od wih (prema wegovim istraìva-wima, efikasnost amitra-za danas je ispod 70%, flu-valinata ispod 50%, Peri-zina ispod 46%, tako danijedan od wih vi{e nemadovoqnu efikasnost za po-uzdanu borbu protiv va-roe). Izuzetno je pohvalioefikasnost preparata nabazi timola (Apiguard,Thymovar i Api Life Var)koje je proglasio novom na-

NANAUU^N^NIIKK IIZZ IITTAALLIIJEJEBOBORRAAVVIIOO UU SRBSRBIIJIJI

Dr Antonio Nanetti pomaè sestri Jovani iz manastira Lipovac i fotografi{e izmetp~ela, na krovu ko{nice, sumwiv na nozemozu.

Dr AntonioNanetti

uìva u medui mle~u

sa srpskihp~eliwaka

Dr Antonio Nanetti prima povequ SPOS-a odpredsednika SPOS-a @ivoslava Stojanovi}a


dom za p~elare. Prema wegovim istra`iva-wima, p~elaru prakti~aru je za suzbijawevaroe danas sasvim dovoqan jedan od prepa-rata na bazi timola u avgustu i oksalna ki-selina zimi. To, kao {to vidite, otvara vra-ta organskoj proizvodwi meda u na{oj ze-

mqi, naro~ito posle registracije jednog odovih preparata u Srbiji (Apiguard).

Bilo je puno re~i i o nozemozi, koja sepolako pretvara u no}nu moru celog na{egkontinenta. Dan posle predavawa smo sa go-stom iz Italije obi{li nekoliko p~eliwa-ka jugoisto~ne Srbije (u Aleksincu, Ni{u iLeskovcu), a sa ~etiri od wih smo uzeli

uzorke p~ela za analizu na prisustvo Nose-ma ceranae, koji su odneti za Italiju. Ispi-tivawa su u toku. Ova nova bolest p~ela je,osim u [paniji, Francuskoj i Nema~koj, o~emu smo izvestili u martu i aprilu ove go-dine u P~elaru, u me|uvremenu otkrivena iu Italiji i [vajcarskoj.

Celokupno predavawe, u trajawu od sko-ro 6 sati, na dva DVD diska snimilo je Dru-{tvo p~elara Aleksinac, doma}in ovog se-minara, i mo}i }e da se tokom zimskog ci-klusa predavawa ovog Dru{tva, ponovo po-gleda.

Dr Antonio Nanetti je u Italiju odneo uzorke p~ela sa ~etiri p~eliwaka kako bi

utvrdio da li u Srbiji postoji Nosema ceranae

Dr Antonio Nanetti ~estita Ivanu Brndu{i}u na ume{nosti pokazanoj u snimawu filma

o samo~i{}ewu p~ela od varoe.

Dr Antonio Nanetti se divi kvalitetu i raznovrsnosti polena na p~eliwaku

Zvonimira Vasi}a u Leskovcu

Dr Antonio Nanetti se na p~eliwaku ZoranaMilojkovi}a iz Ni{a upoznaje kako na{ip~elari odgajaju matice za svoje potrebe.


Odavno problem plasmana meda nije bioovako izraèn. On nije samo glavoboqa p~e-larima, nego i prera|iva~ima i kupcima.Polazim od pretpostavke da svako ko se ba-vi nekim poslom, radi to zbog interesa od-nosno neke koristi od koje mu zavisi egzi-stencija ili pak poboq{awe trenutnog ma-terijalnog poloàja.

Postavqaju}i se u poloàj prera|iva~ameda, pretpostavqam da samo ako otkupqu-jem i plasiram med imam i neke zarade.Uslovi pod kojima otkupqiva~i kupuju medsu sve nepovoqniji po p~elare odnosno pro-izvo|a~e. I oni, otkupqiva~i, imaju pro-blema sa plasmanom i naplatom konfekcio-niranog meda. Izgleda da se to~ak obrta me-da odnosno plasmana i pla}awa meda jako us-porio, ako nije i zastao. Verovatno, kao isvaki zastoj, treba ga na pravom mestu do-dirnuti da bi se nastavio kotrqati. Ali,veliko je pitawe koje je to pravo mesto.U~esnici ovog kola su p~elari, otkupqiva-~i – prera|iva~i, trgovci i potro{a~i.Glavnu re~ u ovome vode potro{a~i, odno-sno oni koji imaju novac. Izgleda da kupcinemaju dovoqno novca da ubrzaju obrt.

Jedan od razloga sporog obrta je mala ku-povna mo} stanovni{tva. îwenica je danam je trebalo mnogo da dostignemo prose~-nu platu od nekih dve stotine evra, {to re-alno nije mnogo. Ali, tada je nastupila na-vala „povoqnih“ kredita od banaka i za ti-li ~as smawila prosek plata za 30%. I ovoje verovatno jedan od uzroka za{to ne moè-mo pove}ati cenu meda na trì{tu. Pitaweje {ta sada raditi. êkati da se standardpove}a, odnosno da proseci plata porastu, jesamo jedna od mogu}nosti koja }e pre ili ka-snije da se dogodi. Me|utim, problem je u to-me {to taj proces ne}e brzo uslediti, trebato izdràti (po proceni, za nekoliko godi-na). Ova dilema verovatno vi{e doti~e rob-

ne proizvo|a~e meda tj. p~elare koji se is-kqu~ivo bave p~elarstvom.

Jedan od mogu}ih izlaza je izvoz meda. Nainostranom trì{tu cena meda je druga~ijanego kod nas. Nià je. Svetsko trì{te jeprepuno meda iz zemaqa koje mogu jeftinijeda proizvedu i plasiraju med. Pitawe kojese odmah postavqa: Kako se moè jeftinijeproizvoditi med? Predstavi}u jednu od mo-gu}nosti, preslikanu kroz iskustvo zemaqaiz okruèwa.

U vreme tranzicije koja vodi neminovnoka liberalizaciji trì{ta iluzorno jetraìti da dràvne institucije re{e pro-blem cene i plasmana proizvoda. Zemqe sazna~ajnom poqoprivrednom proizvodwomjedva izdràvaju pritisak i da se liberali-zacija uvoza poqoprivrednih proizvoda vr-{i postepeno, tokom nekoliko godina i se-lektivno. Nadam se da }e med biti jedan odretkih proizvoda koji }e se najkasnije oslo-boditi za{tite dràve, odnosno do}i na re-ìm slobodnog uvoza. Me|utim, {ta je to{to dràva moè uraditi? Moè i mora,bar u po~etku, pomo}i proizvo|a~ima daoja~aju, dodequju}i im subvencije u proiz-vodwi. Na taj na~in, proizvo|a~i se poste-peno osposobqavaju da proizvode jeftinije,da osavremene svoju proizvodwu, da naba-vqaju opremu prema najsavremenijim stan-dardima, da nabavqaju kvalitetan reproduk-tivni materijal, da se vi{e sele sa pa{e napa{u, da kupuju samo registrovane lekoveitd. Mislim da je ovo prostor gde dràvamora pomo}i i usli{iti zahteve proizvo|a-~a. Napomiwem da znam da nije jedini raz-log ovakvog stava dràve neizmerna èqada pomogne proizvo|a~e, ali to sada nije to-liko bitno za problematiku o kojoj je re~.Pitawe koje se neminovno name}e je da lismo mi p~elari jedinstveni u zahtevimaprema Ministarstvu. Imamo li Program

PPLALASMASMANN MMEEDADAGGLALAVOVOBOBOQQAA PP ^̂EELALARRAA

Agardi Joèf, 24000 Subotica, ul. B. Atanackovi}a br. 8, (024) 555-861, (063) 869-5558 [email protected]


nacionalnog razvoja p~elarstva za narednidesetogodi{wi ili petogodi{wi period.Imamo li prioritetne zahteve za subvenci-je, imamo li razra|eni sistem kako da ihsprovodimo?

Oblast u kojoj se sistem subvencija raz-vija i napreduje iz godine u godinu je selek-cija matica. Za funkcionisawe sistema se-lekcije matica je, sa nau~nog stanovi{ta,zainteresovan Poqoprivredni fakultet ion predlaè subvencije koje se u su{tini iprihvataju i sprovode. I istina je da fakul-tet tako stvara monopol na trì{tu. Sma-tram da uloga nauke nije u monopolizacijitrì{ta u ciqu da se znawe unov~i, nego daznawem omogu}i boqu i jeftiniju proizvod-wu. Selekcija matica je zna~ajan deo p~e-larstva, moè zna~ajno da unapredi proiz-vodwu, ali neposredno doti~e mali brojp~elara. A na~in na koji se kod nas ovaj seg-ment razvija, preti da se izvitoperi wegovaosnovna funkcija – ~uvawe i odràvawekrawske rase p~ela.

Za ostale subvencije – ko je zaintereso-van taj bi trebao da ih i traì. Niko drugisem nas p~elara nije vi{e zainteresovan zadobijawe subvencija pa ih mi sami i moramotraìti. [to pre izradimo prioritete una{im zahtevima, {to pre izradimo Pro-gram nacionalnog razvoja, tim pre }emo mo-}i ra~unati na pomo} dràve.

Ukoliko mi sami ne traìmo subvencijei pomo} u proizvodwi p~eliwih proizvodaniko drugi ne}e to uraditi umesto nas i zanekoliko godina }emo àliti za propu{te-nom {ansom. Sami moramo definisati kojisu nam prioriteti, u kom pravcu èlimo darazvijamo p~elarstvo i na osnovu toga izra-dimo strategiju i Program razvoja za nared-ni period.

[ansa je u na{im rukama, mi smo na po-tezu. Ukoliko mi to ne uradimo, uradi}e ne-ko drugi, ali je pitawe da li je on dovoqnoupoznat sa onim {ta bi mi èleli.

U vreme prihvatawa evropskih pravilapostoje odre|eni zahtevi koje na{a zemqamora ispuniti. Mora znati sa koliko ko-{nica raspolaè, kolika je proizvodwa me-da i drugih p~eliwih proizvoda, koje sub-vencije daje p~elarima, koliko registrova-nih lekova ima za le~ewe p~ela i drugo.Najve}i problem }e nastati tada kada shva-timo da je ove podatke umesto nas p~elaradao neko drugi, zadovoqavaju}i traène po-datke bez zna~ajnijeg na{eg udela.

Koje i kakve subvencije traìti Naj~e{}i vidovi subvencionirawa p~e-

lara su slede}i:1. Radi odràvawa i pove}awa postoje-

}eg broja p~eliwih zajednica kao i radiefikasnije primene lekova (koji se unose sa{e}ernim sirupom), a sve u funkciji odr-àvawa broja zna~ajnih opra{iva~a u pri-rodi – p~elar dobija godi{we deset kilo-grama {e}era po ko{nici (dinarska pro-tivvrednost);

2. Registrovani lekovi protiv varoe sesubvencioniraju u visini od 50% iznosa nara~unu;

3. Subvencije za matice ve} postoje; 4. Kupovina opreme i ambalaè koja za-

dovoqava svetske standarde se subvencioni-ra sa 50% od iznosa na ra~unu;

5. Beneficirana kupovina dizel gorivakoja se obra~unava po ko{nici, a po hekta-ru obradive povr{ine;

6. Analiza (hemijska i na antibiotike)se beneficira sa 50% od iznosa na ra~unuza jednu vrstu meda godi{we.

Broj ko{nica se utvr|uje prilikom oba-veznog prole}nog pregleda, najkasnije do 31.marta, od strane veterinara ili zaduènihpregleda~a u dru{tvu i taj broj ko{nica sedeli sa dva. Dobijeni broj se koristi kaobroj ko{nica za datog ~lana dru{tva zaostvarivawe pomenutih subvencija za tu go-dinu.

Subvencije mogu ostvariti samo ~lano-vi p~elarskih dru{tava odnosno ~lanoviSPOV-a i SPOS-a. Svaku od navedenih sub-vencija p~elar moè godi{we jednom da is-koristi na odre|eni broj ko{nica.

Smatram da je sada vreme kada na{e in-teresne organizacije treba da se aktivnoukqu~e u re{avawe na{e sudbine i ne do-zvole da nam drugi, mo`da i sa najboqim na-merama, kroje sudbinu. Kada se jednom na-prave pravila igre tada ih je u toku igre ja-ko te{ko mewati.

[to boqe budemo definisali na{e zah-teve za subvencije tim je ve}a mogu}nost dai mi proizvodimo jeftinije i da se postepe-no ukqu~imo u izvoz meda.

Evropska unija ne proizvodi dovoqnomeda i otvorena je prema uvozu. U mnogimoblastima poqoprivrede postoje kvote (zamleko, meso…) dok za med i p~eliwe proiz-vode to nije slu~aj. Ovu situaciju treba is-koristiti i ukqu~iti se u aktivne tokoveizvoza meda.


1) Mr sci. Naum Banxov Magistar biolo{kih nauka 22327 Maradikul. Fru{kogorska br. 25 (022) 506-676, (063) 599-260, (063) 536-778 – Od nastavnih sredstava koristi grafo-skop, dijaprojektor i video projektor. – Nove biolo{ko-ekolo{ke tehnike p~ela-rewa LR i DB ko{nicom – Selekcija i odgajawe visokokvalitetnihi higijenskih matica i rad sa Ro{fusovimoplodwacima – Suzbijawe bolesti p~eliweg legla (teh-nolo{ko-biolo{ko-preventivno-genet-skim metodama) – Prakti~ne teme po izboru dru{tavaili udruèwa p~elara iz zemqe i inostran-stva u Edukacionom centru na p~eliwaku uMaradiku (Centar poseduje 50 mesta za se-dewe pod nadstre{nicom)

2) Dipl. ing. Mirko Vilus Diplomirani inèwer ma{instva 37240 Trstenikul. Radoja Krsti}a br. 37/I-12 (037) 712-177, (064) 29-60-315 – U 2005/2006. odrào 9 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop.

– P~elarska oprema za napredno i racio-nalno p~elarewe – Priprema p~eliwih dru{tava za dobrozimovawe – Proizvodwa matica i formirawe rojevaza sopstvene potrebe u vreme pa{e, bez sma-wivawa sabira~ke snage dru{tva

3) Milan Vra{tanovi} 11420 Smederevska Palankaul. Svete Kamenoresca br. 1/1 (026) 317-788 – U 2005/2006. odrào 15 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop i vi-deo projektor. – Usavr{ena tehnika p~elarewa LR ko-{nicama kao jedan od preduslova dobijawavisokokvalitetnog meda– Neophodni i bitni uslovi za optimalanprole}ni razvoj p~eliwih dru{tava, odga-jawe vitalnih p~ela i iskori{}avawe ba-gremove pa{e

4) Stevo Gali} 34000 Kragujevacul. Milana Blagojevi}a br. 3(034) 381-019, (034) 570-384 – Proizvodwa i upotreba mati~nog mle~a

SPSPIISSAKAK PPRREEDADAVVAAÂÂ SPSPOS-aOS-aSSAA TTEMAEMAMA ZMA ZAA 2006/2007.2006/2007.

Komisija za obrazovawe je na sedniciodrànoj 11. avgusta 2006. detaqno razma-trala sve, do nazna~enog roka, pristigleprijave kandidata za predava~e SPOS-a. Sobzirom da je broj prijavqenih kandidata(28) mawi u odnosu na spisak predava~a za2005. godinu (54), uvereni smo da su se prija-vili oni kandidati koji stvarno èle da bu-du aktivni predava~i SPOS-a i time dajusvoj doprinos razvoju i unapre|ewu p~elar-stva u Srbiji.

Uslovi navedeni u konkursu (P~elar, jun2006, strana 262) predstavqaju elementarnikriterijum da bi neko preuzeo obavezu i od-govornost da obrazuje druge i da sa dovoqnosigurnosti i pouzdawa svoja iskustva i sa-znawa prenese drugima.

U pojedinim slu~ajevima, Komisija je iz-vr{ila izvesne korekcije u nazivu i sadr-àju tema. Tako|e, kod maweg broja kandida-

ta neke teme nisu mogle biti prihva}enezbog nedovoqno jasnog ciqa i sadràja, ne-ta~nih ~iwenica ili principa, kontradik-tornih stavova ili nedostatka koncepta.

Molimo dru{tva i udruèwa p~elara dapo zavr{etku obrazovne sezone daju ocenupredava~a koja u principu treba da sadrì:sadràj i na~in rada, mogu}nost za diskusi-ju i razmenu mi{qewa, prepoznavawe po-treba i mogu}nosti primene novih saznawau praksi, sveobuhvatnost i sli~no. Bez ova-kve ocene nema napretka i nemogu}e je gra-diti i usavr{avati kriterijume koji trebada dovedu do vi{eg nivoa obrazovawa p~ela-ra Srbije. Ne postoji drugi na~in za dobija-we povratne informacije o kvalitetu pre-dava~a i koliko su p~elari wime zadovoq-ni.

Za Komisiju za obrazovawe, Prof. dr Jovan Kulin~evi}


5) Mrkailo \ura| 18000 Ni{ul. Maksim Gorki br. 2/15 (018) 249-331 – U 2005/2006. odrào 5 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi opremu za proiz-vodwu meda u sa}u. – Savremena proizvodwa meda u sa}u

6) Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Doktor medicine na specijalizaciji iz epidemiologije 18210 @itkovacul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 (018) 846-734, (063) 860-8510 [email protected]– U 2005/2006. odrào 67 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektor. – Jo{ odlu~nije protiv varoe novim prepa-ratom Apiguard– Strategija efikasnog suzbijawa varoena osnovu najnovijih nau~nih saznawa – Suzbijawe varoe oksalnom kiselinom, uzmogu}nost projektovawa filma ili prak-ti~ne prezentacije na p~eliwaku – Prakti~na primena modernih nau~nih sa-znawa u suzbijawu ameri~ke truleì, noze-moze i kre~nog legla – Nove metode p~elarewa – Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva

7) Dipl. ecc. \oko Ze~evi} Diplomirani ekonomista 31320 Nova Varo{ Naseqe Brdo (033) 63-160, (064) 17-80-050 [email protected] – U 2005/2006. odrào 13 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektor. – Specifi~nosti stacionarnog p~elare-wa u brdsko-planinskom podru~ju– Etape razvoja p~eliwe zajednice tokomgodine– Prole}ni razvoj i priprema p~eliwih za-jednica za glavnu pa{u – Priprema p~eliwih zajednica za zimova-we u brdsko-planinskom podru~ju

8) Zdravko Ilijev Ni{ka Bawaul. Ruzveltova 56 b (018) 541-813, (063) 7133-602 – U 2005/2006. odrào 9 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop i dija-projektor. – Priprema p~ela za zimu i uzimqavawe – Odgajawe matica i formirawe rojeva

9) Milan Jovanovi} 37240 Trstenik, ul. Radoja Krsti}a br. 37/16 (037) 713-335, (063) 8-325-970 [email protected], www.apiaryum.co.yu – U 2005/2006. odrào 3 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop i vi-deo projektor. – Odgoj matica metodom raspore|ivawaodabranih larvi – Zna~aj prirodnih zakonitosti p~eliwezajednice sa osvrtom na savremene nau~ne~iwenice i iskustva p~elara prakti~ara – Ekolo{ka kontrola varoe sa osvrtom nabiologiju i dinamiku razvoja (mogu}nostprakti~ne prezentacije oksalne kiselinena p~eliwaku)

10) Prof. dr sci. Jovan Kulin~evi}Beograd(011) 444-222-1 – Selekcija p~ela– Uzgoj matica

11) Dan~a Markovi}25255 Karavukovo, ul. Svetog Save br. 17 (025) 762-404 – U 2005/2006. odrào 5 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop. – Ekonomika p~elarewa LR ko{nicom savisokom podwa~om i me|upodwa~om i borbaza visoke prinose – Bu|ewe i razvoj p~eliwih dru{tava

12) Mileta Markovi} 14226 Jabu~je(014) 74-581, (064) 19-17-333 – U 2005/2006. odrào 12 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektor. – Reprodukcija selekcionisanih matica

13) Dr med. Verica Milojkovi}Doktor medicine, Specijalista op{te me-dicine 18000 Ni{, ul. Dani~i}eva br. 7 (018) 562-574, (064) 20-23-218 [email protected]– U 2005/2006. odràla 2 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektor. – Apiterapija kod infekcija organa za di-sawe – Apiterapija kod toksi~nog o{te}ewajetre – Akutna upala pankreasa (gu{tera~e) – Uticaj mati~nog mle~a na povi{en nivoholesterola i triglicerida u plazmi – Apiterapija benigne hipetrofije pro-state


– Hroni~ne ulcerozne promene potkoleni-ca (Ulcus cruris) – Apiterapija psorijaze

14) Prof. dr Slobodan Miloradovi}Doktor matemati~kih nauka 11070 Novi Beogradul. Agostina Neta br. 60, stan 73(011) 2161-875, (063) 244-810 – Odgajawe matica– Kako pove}ati produktivnost p~eliwezajednice

15) Dipl. ing. Vlastimir Mladenovi} 35000 Jagodina, ul. Bo{ka \uri~i}a br. 11/9 (035) 220-660, (064) 260-11-91 – U 2005/2006. odrào 2 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop i di-japrojektor. – Izimqavawe i medobrawe – Uzimqavawe – Umnoàvawe p~eliwih dru{tava – Mle~ – prikupqawe, ~uvawe i upotreba

16) Mr sci. Neboj{a Nedi} Magistar poqoprivrednih nauka 11000 Beogradul. Omladinskih brigada br. 7 \(064) 227-85-20, (011) 2615-315 lokal 240 [email protected] – U 2005/2006. odrào 7 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektor. – Selekcija i odgajivawe medonosne p~ele – Mogu}nosti organskog p~elarstva u Sr-biji – Standard kvaliteta meda – Prehrana i prihrana medonosne p~ele

17) Hranislav Pavlovi} Suboti{te, ul. Partizanska br. 24 (022) 82-668 – Stacionarno i sele}e p~elarewe – P~elarewe sa jednom ili vi{e matica

18) Velimir Pali} Profesor biologije i mikrobiologije 34000 Kragujevac, ul. Vojislava Ili}a br. 14(034) 362-967, (034) 387-047, (063) 696-493 – U 2005/2006. odrào 7 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektor. – Priroda, p~eliwe gnezdo i p~elar – Avgust, mesec uspe{nog p~elarewa – Priprema dru{tava za glavne p~eliwepa{e – P~eliwi proizvodi (med, mle~, polen,propolis, vosak)

19) Rajko Pejanovi} 15000 [abac, ul. Avrama Vinavera br. 12/6 (015) 342-530 – U 2005/2006. odrào 6 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop, dija-projektor i video projektor. – Tehnika p~elarewa LR i Farar ko{ni-com – Jednomati~ni i dvomati~ni sistem – Stacionarno i sele}e p~elarewe – Uzimqavawe zajednica i prole}ni razvoj – Priprema dru{tava za bagremovu i let-we pa{e – Uzgoj matica za potrebe ve}eg p~eliwa-ka, wihovo ~uvawe u sezoni i zimskom peri-odu primenom metode grejawa – Prevencija p~eliwih bolesti i suzbija-we varoe na ve}em p~eliwaku

20) Dr sci. vet. med. Nada Plav{a Doktor veterinarskih nauka Posao: Nau~ni institut za veterinarstvo21000 Novi Sad, Rumena~ki put br. 20(021) 518-066 Stan: Petrovaradin, Karlo~ki put 7c(021) 435-896, (064) 28-00-297 [email protected]– U 2005/2006. odràla 13 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektori dijaprojektor. – Bolesti p~ela, dijagnostika i terapija – Bolesti p~eliweg legla, dijagnostika ieradikacija – Bolesti matice – P~eliwi proizvodi (kvalitet proizvo-da, zakonski propisi) – HACCP u p~elarstvu

21) Dr sci. Slavomir Popovi} 11000 Beograd, ul. Save Kova~evi}a br. 38 (011) 245-4347, (063) 86-14-803 – U 2005/2006. odrào 15 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop i p~e-larsku opremu i pribor. – Savremene metode p~elarewa (sa jednom,dve i vi{e matica) – Kvalitetna priprema p~eliwih dru-{tava za zimovawe, prole}ni razvoj, pri-prema p~eliwih dru{tava za glavnu pa{u ispre~avawe rojidbenog nagona – Uzgoj matica presa|ivawem larvi, form-irawe rojeva i dodavawe matica na mawimp~eliwacima – Sakupqawe (va|ewe), konzervirawe i ~u-vawe polena, perge, propolisa i mati~nogmle~a

Administrator

Note

6


– P~eliwi proizvodi kao hrana i lekovi-to sredstvo u doma}instvu i izrada prepa-rata na bazi p~eliwih proizvoda – Primena biolo{kih mera i organskih ki-selina (mravqe i oksalne) u borbi protivvaroe

22) Ing. Vlastimir Spasi} Inèwer za{tite na radu 18000 Ni{, Bulevar Nemawi}a br. 98/12 (018) 531-754, (063) 8778-466 – U 2005/2006. odrào 18 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektori grafoskop. – Primena oksalne i mravqe kiseline pro-tiv varoe, sa prakti~nom prezentacijom – Optimalan prole}ni razvoj uskla|en sabiologijom p~ela i uslovima u prirodi – Preventivne mere u funkciji suzbijawapojave i {irewa bolesti p~ela i legla

23) Mirko Spasojevi} 24344 Tomislavci, S. Boì}a br. 53 (024) 728-148, (062) 581-060 – U 2005/2006. odrào 7 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektor. – Radovi na stacionarnom p~eliwaku i is-plativost hobi p~elarewa

24) Bora Stamenkovi} 18000 Ni{, ul. Kosovke devojke br. 22 (018) 711-135, (064) 137-17-65 – Priprema p~eliwe zajednice za zimski pe-riod i zimovawe

25) Prof. dr sci. Zoran Stanimirovi}Profesor doktor biolo{kih nauka Fakultet veterinarske medicine11000 Beograd, Bulevar JNA 18, p.fah 370(011) 65-88-94, (063) 39-15-81 – Od nastavnih sredstava koristi videoprojektor. – Ve}i unos nektara i polena – kako?– Vi{emati~ni sistem p~elarewa – da iline?– Dinamika razvoja p~eliwe zajednice ufunkciji ostvarewa visokih prinosa– Ekolo{ka kontrola Varroa destructor –primena biotehni~kih mera, organskih ki-selina i etarskih uqa– Biologija i dinamika razvoja p~eliwegkrpeqa Varroa destructor– Strategija kontrole Varroa destructor up~eliwim zajednicama u konvencionalnom iorganskom p~elarewu– Geneti~ki potencijal Apis mellifera carni-ca u funkciji otpornosti na bolesti le-

gla i odraslih p~ela– Posledice primene hemijskih preparatau kontroli bolesti p~ela i p~eliweg le-gla po zdravqe qudi i p~ela – Rezidue akaricida u p~eliwim proizvo-dima– Rezidue organskih kiselina u medu i dru-gim p~eliwim proizvodima– Uzgoj i selekcija matica pove}ane ot-pornosti na bolesti p~eliweg legla i od-raslih p~ela– Apiterapija – opravdanost primene le-kovitih sredstava na bazi p~eliwih pro-izvoda u zdravstvenoj za{titi qudi i ì-votiwa

26) Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Diplomirani inèwer gra|evine 24413 Pali}, ul. M. Metalca br. 4(024) 753-771, (024) 548-255, (063) 510-598 – U 2005/2006. odrào 18 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi video projektor. – Priprema dru{tava za glavnu pa{u – Suncokretova pa{a, kada, kako i gde? – Radovi na p~eliwaku tokom godine

27) Veroqub Umeqi} 34000 Kragujevacul. êde Dulejanovi}a br.33 (034) 362-879, (063) 814-80-80 [email protected]– U 2005/2006. odrào 31 predavawe. Od na-stavnih sredstava koristi dijaprojektor. – Uzgoj matica za sopstvene potrebe uz ko-ri{}ewe Jenter i Nicot aparata – Tehnika p~elarewa DB ko{nicama – Seoba p~eliwih dru{tava radi postiza-wa velikih prinosa meda – Priprema dru{tava za rojewe, formira-we rojeva i wihova nega – Dobijawe p~eliwih proizvoda (med, vo-sak, propolis, cvetni prah, mle~, p~eliwiotrov) – Medonosna flora

28) Dipl. ecc. Miqko [qivi} Diplomirani ekonomista 37251 Globoder (037) 681-126, (063) 8093-065 – U 2005/2006. odrào 58 predavawa. Od na-stavnih sredstava koristi grafoskop ilivideo projektor. – Priprema p~ela za zimu – Radovi na prole}nom razvoju dru{tava – Radovi u p~eliwaku tokom leta – Uticaj uslova na tehniku p~elarewa – Rojewe, uzroci, posledice i spre~avawe


DIPLOMA „PROFESOR JOVAN @IVANOVI]“

DACKOVI] SLOBODAN, BRUSBAWAC DU[AN, DP „BEOGRAD“, BEOGRADJELESIJEVI] ALEKSANDAR,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADJELI] @IVAN, DP „BEOGRAD“, BEOGRADVUÊTI] MILIJA, U@ICEMILOVANOVI] MILOJE, U@ICECOJI] RANKO, SVILAJNACMIHAJLOVI] SVETISLAV,

VELIKO GRADI[TE I GOLUBACSTANKOVI] PREDRAG, PIROTRADIVOJEVI] TOMA,

UP „LIPA“, KWA@EVACKOVAÊVI] MILIJAN, PO@EGASTJEPI] STJEPAN,

DP „N. MILEUSNI]“, RUMANOVAKOVI] MILAN, SMEDEREVOSTOJANOVI] MILE,

DP „BELI BAGREM“, VRAWEJOVANOVI] DOBRIVOJE, PO@AREVACSAVI] DRAGAN, KRU[EVACRADENKOVI] SLAVOQUB, KRU[EVACBOROVICA STEVO, APATINLEPOSAVI] ZORAN, IVAWICARAJI] ZORAN,

DP „ÂÂNSKA PÊLA“, ÂÂKSPASI] DANICA,

UP „BUDU]NOST“, LAZAREVACA[]ERI] MILORAD, NOVA PAZOVASTEVANOVI] KADIVKA,

DP „MATICA“, NI[PETROVI] GORAN, KRAGUJEVACSTALETI] MIODRAG, KRAGUJEVACPEJANOVI] RAJKO, [ABACOBRENKO V. JOVI], SVRQIGSTOJANOVI] VOJISLAV, ALEKSINACDABOVI] VLASTIMIR, OBRENOVACPok. MANDI] MILISAV,

UP „VAQEVO“, VAQEVORADIN DRAGAN, UP „VAQEVO“, VAQEVOSIMONOVI] MILE, DP „MATICA“, VRAWEANTI] DRAGAN, DP „MATICA“, VRAWESAVI] BRANKO,

UP „BELI BAGREM“, LESKOVACBANDUKA MILAN, PRIJEPOQECMIQANOVI] MILAN, PRIJEPOQENOVAKOVI] STANKO,

UP „LESKOVAC“, LESKOVACREKOVI] MILENKO, UP „PRIBOJ“, PRIBOJKULI] VIDOJE, SOMBORNIKOLI] J. DRAGOMIR, MALI ZVORNIKJOVIÎ] QUBINKO, ARIQEJOVANOVI] ANTONIJE, ARIQEDRINÎ] DU[AN, GORWI MILANOVACMLADENOVI] @IVADIN, UP „NI[“, NI[ILIJEV ZDRAVKO, UP „NI[“, NI[

Pok. RABRENOVI] RADOQUB, „BUP“, BEOGRAD

VO[TINI] STANIMIR, KRAQEVOSOVIQ \OR\E, NOVI SADPOPOVI] MILOQUB, LUÂNIKAWEVAC ALEKSANDAR, SJENICAPETROVI] GORAN, PRWAVORMITROVI] TROJAN,

DP „DUBOÎCA“, LESKOVAC

ZLATNA MEDAQA I ZVAWE ZASLU@NI PÊLAR

ÔLOVEJI] MILOSAV, BRUSPREDRAG DIMITRIJEVI], BLACE GAÊVI] MILENKO,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADDEGI JANO[, DP „BEOGRAD“, BEOGRADPOPR@EN DANILO,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADJELI] PRVOSLAV, DP „BEOGRAD“, BEOGRADBAKI] SVETISLAV,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADSTEVANOVI] SVETO, U@ICEKOVAÊVI] GORAN, U@ICEA]IMOVI] BLAGOJE, U@ICEJOVI] TOMISLAV, U@ICELAZI] MILI], U@ICEJEVREMOVI] TOMISLAV, SVILAJNACMILETI] SLOBODAN, SVILAJNACMILOVANOVI] DOBRICA,

VELIKO GRADI[TE I GOLUBACZDRAVKOVI] @IVORAD,

VELIKO GRADI[TE I GOLUBACKOSTI] BOGDAN, PIROTVU^KOVI] RANKO,

UP „LIPA“, KWA@EVACMILI]EVI] MIROSLAV, ARAN\ELOVACSTEVANOVI] SLAVKO, ARAN\ELOVACMALOPARAC MIROSLAV, PO@EGAVASIQEVI] MIROSLAV, PO@EGA\UR\EVI] SLOBODAN,

DP „N. MILEUSNI]“, RUMADIMITRIJEVI] N. DIMITRIJE, KLADOVOIVKOVI] DOBRICA, SMEDEREVOMARKOVI] HRANISLAV, SMEDEREVOMARJANOV MARINKO, SRBOBRANMLADENOVI] MIODRAG,

DP „BELI BAGREM“, VRAWEMILOVANOVI] @IVORAD, PO@AREVACSIMI] SRBOBRAN, PO@AREVACDRAGOSAVAC ZORAN, PO@AREVACRADISAVQEVI] ARAN\EL, KRU[EVACJOKI] MILUTIN, KRU[EVACLUKI] BO@IDAR, KRU[EVACJEVTI] BOBAN, KRU[EVACBASTA MILE, APATINVUKA[INOVI] BUDISLAV, IVAWICALI[ANIN RADOVAN, IVAWICA

SPSPII SSAK PAK P RRIIZNAZNAWWA I NAA I NAGRGRAADA SPDA SPOS-aOS-a


KULI] MILIJAN, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC

JOVANOVI] DRAGOQUB, UP „BUDU]NOST“, LAZAREVAC

KNE@EVI] RADE, NOVA PAZOVAILI] RADE, DP „MATICA“, NI[JEZDIMIROVI] MILAN, KRAGUJEVACVESOVI] @IVADIN, KRAGUJEVACDAVIDOVI] DRAGAN, KRAGUJEVAC\URIÎ] BRANISLAV, [ABACPOPOVI] RADU[KO, [ABACKRSTI] A. SINI[A, SVRQIGTOMI] MILIVOJE, ALEKSINACPAVLOVI] S. NADA,

DP „OBRENOVAC“, OBRENOVACNOVAKOVI] MILOSAV,

DP „OBRENOVAC“, OBRENOVACJAWI] @IVOJIN, KOCEQEVOVESI] MILOMIR, RUDNIKBE@ANOVI] SENADIN,

UP „VRWA^KA BAWA“, VRWA^KA BAWAMAXAREVI] DRAGUTIN,

UP „VAQEVO“, VAQEVOKOVAÊVI] IVAN,

UP „VAQEVO“, VAQEVOBABI] SLOBODAN, DP „MATICA“, PRIBOJVOJISAVQEVI] NIKOLA, ZAJEÂRJEREMI] VIDOJE, ZAJEÂRJOVANOVI] BRANIMIR, ZAJEÂRALEKSI] ZORAN, DP „MATICA“, VRAWEMLADENOVI] ÊDOMIR,

DP „MATICA“, VRAWESTOJANOVI] STANI[A,

DP „MATICA“, VRAWERANÎ] QUBI[A,

UP „BELI BAGREM“, LESKOVACMILO[EVI] RADOMIR,

UP „BELI BAGREM“, LESKOVACDOSKOVI] MILANKO, PRIJEPOQEKRPOVI] DU[AN, PRIJEPOQE]ATOVI] LUTVIJA, PRIJEPOQEPROTI] MILOMIR,

UP „LESKOVAC“, LESKOVACSTEVANOVI] NIKOLA,

UP „LESKOVAC“, LESKOVACPOLI] VOJIMIR, UP „PRIBOJ“, PRIBOJTABA[EVI] MOMÎLO,

UP „PRIBOJ“, PRIBOJMASTILOVI] MILORAD, SOMBOR[KORI] QUBOMIR, SOMBORSTEVANOVI] MARJAN, MALI ZVORNIKBRAJKOVI] MILO[, ARIQEMARIÎ] MILUTIN, ARIQEMITROVI] VOJISLAV, ARIQEZARI] ZORAN, GORWI MILANOVACÊKANOVI] MARKO, GORWI MILANOVACTO[EV HRISTO, UP „NI[“, NI[TEOFILOVI] KRUNISLAV,

UP „NI[“, NI[ANTONIJEVI] NIKOLA, UP „NI[“, NI[MILO[EVI] MILO[, JAGODINATOMI] SLOBODAN, JAGODINASIMONOVI] SLA\AN, „BUP“, BEOGRADDINI] SVETOMIR, „BUP“, BEOGRAD

DULOVI] RADAN, KRAQEVOPOPOVI] BOGOQUB, MLADENOVACNOVAKOVI] @IVOMIR, VELIKA PLANAVORGI] DU[AN, NOVI SADVULI] STANKO, DESPOTOVAC\EDOVI] MOMÎLO, LUÂNITOPALOVI] BRANKO, LUÂNIRAKI] MILE, IN\IJAFEKOVI] SEAD, SJENICATI[ANOVI] ZORAN, PRWAVORMILENKOVI] DRAGI],


POÂSNI ^LAN SPOS-a STOJANOVI] RADOMIR, ALEKSINAC@ILOVI] ANDRIJA, U@ICEVUKOBRATOVI] STEVO, APATINILI] VOJISLAV,

DP „ÂÂNSKA PÊLA“, ÂÂK[A[I] @IVOTA, [ABACKNE@EVI] SLOBODAN, [ABAC[ALIPUR LAZAR, UP „PRIBOJ“, PRIBOJPOLI] VIDOMIR, UP „PRIBOJ“, PRIBOJSAVIN VESELA, SOMBORJOVANOVI] RADOSAV, ARIQEMILETI] SLOBODAN, SVILAJNACÔLI] OBRADIN, VELIKA PLANAGAJI] DU[AN, LUÂNI

POVEQAPETROVI] BO@A, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD[TULOVI] STOJAN, PO@EGAPETROV DU[KO, SMEDEREVOTV „DUGA“ PO@AREVAC, PO@AREVACTV „JACTA“ LAZAREVAC,

UP „BUDU]NOST“, LAZAREVACSO STARA PAZOVA, NOVA PAZOVA\UKI] TOMISLAV, ALEKSANDROVACURO[EVI] MIRKO,

UP „VAQEVO“, VAQEVOJEVREMOVI] JEVREM,

UP „VAQEVO“, VAQEVOTODOSI] NIKOLA, UP „VAQEVO“, VAQE-VO[ULOVI] ZLATKO,

UP „VAQEVO“, VAQEVOO[ „VLADIMIR PERI] VALTER“,

PRIJEPOQESTAMENKOVI] VLASTIMIR,

UP „LESKOVAC“, LESKOVACPÊLARSKO UDRU@EWE „BAJA“,

REPUBLIKA MA\ARSKA, SOMBOR REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA – SOM-BOR, SOMBORLEKI] QUBI[A, SOMBORSO MALI ZVORNIK, MALI ZVORNIKMILOVANOVI] RADE, ARIQEMLADENOVI] MILAN, ARIQE@IVKOVI] ANDRIJA,

GORWI MILANOVACSTEVANOVI] ALEKSANDAR,

GORWI MILANOVACMARKOVI] @IVAN, KRAQEVO


SKUP[TINA OP[TINE LUÂNI, LUÂNIUP „ROJ“, IN\IJATOMI] @IKA,


POHVALNICA JOVI] VESNA, BRUSVU^KOVI] @ARKO, BRUSIVANOVI] ZORAN,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADKOLUNXI] RADOVAN,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADJAK[I] MILAN, DP „BEOGRAD“, BEOGRADVUJIÎ] ZLATKO,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADGORANOVI] \OR\IJE,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADGUJANIÎ] @IVOMIR, U@ICEMARI] ZORAN, U@ICEJELISAVÎ] VLADISLAV, U@ICEGROS NIKOLA, U@ICEGAJI] VOJISLAV, SVILAJNACQUBENOV STOJAN, PIROTJOVANOVI] JOVICA, PIROTANTONIJEVI] @IVOMIR,

UP „LIPA“, KWA@EVACPANUREVI] RAJKO, ARAN\ELOVACVUJANOVI] DRAGAN, ARAN\ELOVACGRUJI] MILOVAN, PO@EGA]IROVI] TOMISLAV, PO@EGAPOPOVI] RATKO,

DP „N. MILEUSNI]“, RUMAKOQIBABI] NEDEQKO, SMEDEREVOJAKOVQEVI] MILUTIN, SMEDEREVOMIHAJLOVI] TOMISLAV,

DP „BELI BAGREM“, VRAWEMILO[EVI] DEJAN, PO@AREVAC[KRIWAR JUGOSLAV, PO@AREVACBOJI] OBRENKO, PO@AREVACJOVI] MILO[, KRU[EVACRADOJEVI] MILINKO, KRU[EVACBABI] BOGOSAV, KRU[EVACMILETI] NIKOLA, APATINMILETI] RADOMIR, IVAWICAPANTOVI] MIRKO, IVAWICABRADI] QUBI[A,

DP „ÂÂNSKA PÊLA“, ÂÂKMAJSTOROVI] LUKA,

DP „ÂÂNSKA PÊLA“, ÂÂKSIMI] DRAGAN,

UP „BUDU]NOST“, LAZAREVACSTOJANOVI] QUBOMIR,

UP „BUDU]NOST“, LAZAREVACPAVLOVI] VOJIN, NOVA PAZOVANEDEQKOVI] DRAGI[A,

DP „MATICA“, NI[KRSTI] MILENTIJE, DP „MATICA“, NI[STEVANOVI] NEBOJ[A, KRAGUJEVACKOSTADINOVI] RADE, KRAGUJEVACAVRAMOVI] ZORAN, KRAGUJEVACTUMBASEVI] TOMA, [ABACMIJAILOVI] PANTELIJA, [ABACMIQKOVI] N. TOMISLAV, SVRQIG]ALI] MILADIN, ALEKSANDROVAC

CVETKOVI] DRAGOSLAV, ALEKSINACJANKOVI] GOJKO,

DP „OBRENOVAC“, OBRENOVACANTI] RADE, KOCEQEVOIVANOVI] MILISAV, RUDNIKRADOSAVQEVI] MIODRAG,

UP „VAQEVO“, VAQEVOGLIGORI] RANKO, UP „VAQEVO“, VAQEVOSAVI] GORAN, UP „VAQEVO“, VAQEVOANDREJEVI] RADOMIR, ZAJEÂRDINI] BORIVOJE, ZAJEÂR@IKI] NENAD, ZAJEÂRAN\ELKOVI] STOJADIN,

DP „MATICA“, VRAWETRAJKOVI] SLAVKO,

DP „MATICA“, VRAWESTOJIQKOVI] SRE]KO,

DP „MATICA“, VRAWEKRSTI] SRBOQUB,

UP „BELI BAGREM“, LESKOVACBOGDANOVI] MIROSLAV,

UP „BELI BAGREM“, LESKOVACPJANOVI] MILOJICA, PRIJEPOQEADILOVI] HIMZO, PRIJEPOQEDELEHXI] MURAT, PRIJEPOQEPAVLOVI] SLOBODAN,

UP „LESKOVAC“, LESKOVACMARKOVI] BORA,

UP „LESKOVAC“, LESKOVACGOLE RADOJKO, UP „PRIBOJ“, PRIBOJJAWU[EVI] MARKO, SOMBORRAKOVI] MOMÎLO, SOMBORMI[I] LAZAR, MALI ZVORNIKALEMPIJEVI] PERI[A, ARIQE\URI] MILOJKO, ARIQEXELEBXI] RADOJKO, ARIQEBOJOVI] MILAN, GORWI MILANOVACGRUJI] VLADETA, GORWI MILANOVACPETROVI] VIDOJKO, UP „NI[“, NI[ILI] BOBAN, UP „NI[“, NI[MILI]EVI] BRANISLAV, UP „NI[“, NI[PU[KAR JANO, KOVAÎCATOMI] MILO[, „BUP“, BEOGRADPANTI] MILOVAN, MLADENOVACDIMITRIJEVI] BORIVOJE,

VELIKA PLANAVUKAJLOVI] DRAGI[A, LUÂNITO[I] SREDOJE, LUÂNIPRECEP STEVAN, IN\IJABRULI] MULAZ, SJENICATUCI] @EQKO, PRWAVORJOKSIMOVI] MLADEN,


ZAHVALNICAÔLI] MIROQUB, BRUSARSI] VUÊTA, BRUSRANKOVI] LEONTIJE,

DP „BEOGRAD“, BEOGRAD\URI[I] DU[AN,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADBEQINAC RADOSLAV,

DP „BEOGRAD“, BEOGRADDONI] MILORAD, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD


RADOVANOVI] DOBROSAV, DP „BEOGRAD“, BEOGRAD

TRMÎ] GORDANA, U@ICENEDOVI] IGOR, U@ICEKATI] MILETA, U@ICEJOVANOVI] IVAN, U@ICEMANI] SLAVOQUB, PIROTKOSTI] SA[A, PIROTNIKOLI] SRETEN,

UP „LIPA“, KWA@EVACBO[KOVI] MIODRAG, ARAN\ELOVACAGATUNOVI] RADOQUB, ARAN\ELOVACNIJEMÊVI] DESIMIR, PO@EGANIKOLI] VLADAN, PO@EGASAVI] MIRKO, DP „N. MILEUSNI]“, RUMADRAGUTINOVI] ZDRAVKO, SMEDEREVOALEKSIJEVI] TOMISLAV, SMEDEREVOKORICA RADE, DP „BELI BAGREM“, VRAWEMITI] RADI[A, PO@AREVACPAVLOVI] ALEKSANDAR, PO@AREVACMILANOVI] JOVICA, PO@AREVACJOVANOVI] DRAGI], KRU[EVACPANTI] DRAGOQUB, KRU[EVAC@IVI] SINI[A, KRU[EVACÂLI] STEVO, APATINKOLAREVI] MILORAD, IVAWICAMILO[EVI] SLAVKO, IVAWICARAKI] MIROSLAV,

UP „BUDU]NOST“, LAZAREVACFRIDL QUDEVIT,

UP „BUDU]NOST“, LAZAREVACKERKEZ SVETISLAV, NOVA PAZOVADIDI] DOBRICA, DP „MATICA“, NI[\URA\ MRKAILO, DP „MATICA“, NI[OBRADOVI] MIODRAG, [ABAC\UKANOVI] NIKOLA, [ABACRADIO „BUBAMARA“, SVRQIGMARKOVI] \OR\E, ALEKSANDROVACMIHAJLOVI] ILIJA, STARÊVOKRSTI] MLADEN, ALEKSINACSAVATI] JUGOSLAV,

DP „OBRENOVAC“, OBRENOVACJAKOVQEVI] PETAR,

DP „OBRENOVAC“, OBRENOVACILI] DRAGAN, KOCEQEVO\URI] NE[KO, RUDNIKSTANKOVI] NADA,

UP „VAQEVO“, VAQEVOPUZDERLISKI JORDAN,

UP „VAQEVO“, VAQEVOBOGI]EVI] ZORAN,

UP „VAQEVO“, VAQEVOVEQKOVI] STEVAN, ZAJEÂRRADIO TELEVIZIJA ZAJEÂR, ZAJEÂRTV STANICA „27 KANAL“, ZAJEÂRDODI] ZDRAVKO, DP „MATICA“, VRAWESTOJANOV STOJI^KO,

DP „MATICA“, VRAWEJOVI] STOJADIN, DP „MATICA“, VRAWERAN\ELOVI] DRAGAN,

UP „BELI BAGREM“, LESKOVACSTANOJEVI] TOMISLAV,

UP „BELI BAGREM“, LESKOVACXANOVI] HAMID, PRIJEPOQE

BUBAWA MILE, PRIJEPOQEMOSUROVI] PERO, PRIJEPOQETV LESKOVAC,

UP „LESKOVAC“, LESKOVACSO LESKOVAC – ODSEK ZA DRU[T. DELAT,UP „LESKOVAC“, LESKOVACDROBWAKOVI] DRAGAN,

UP „PRIBOJ“, PRIBOJRADULOVI] MILE, SOMBORLAZI] BRANISLAV, SOMBORVLA[I] BRANKO, SOMBORPETROVI] MILAN, MALI ZVORNIKMLADENOVI] SAVO, ARIQEJOKOVI] RATOMIR, ARIQEJEVERIÎ] TOMO, ARIQEÊKOVI] DRAGOVAN,

GORWI MILANOVACJOVANOVI] DESIMIR,

GORWI MILANOVACHOLIK PAVEL, KOVAÎCAJOVANOVI] ALEKSANDAR,

UP „NI[“, NI[[UNDRI] BRANKO, UP „NI[“, NI[IGWATOVI] BRATISLAV, UP „NI[“, NI[[UNDOVI] MILUN, KRAQEVODRENOVAKOVI] QUBINKO, KRAQEVOMILANOVI] ZORAN, MLADENOVACPRVA MESNA ZAJEDNICA,

VELIKA PLANAJAK[I] SA[A, NOVI SADBEKÎ] VINKA, LUÂNIMIRKOVI] DRAGAN, LUÂNIVOJNOVI] PETAR, IN\IJADRNDI] MEHO, SJENICAJEKI] JOVAN, PRWAVORTODOROVI] SRETEN,


Komisija je na svom zasedawu 27. jula2006. jednoglasno donela odluku da se za pri-znawe „Diploma profesora Jovana @ivano-vi}a“ predloì Ivan Brndu{i} iz Bora(DP „Albina“) i Jolovi} Slobodan, pred-sednik op{tine Lu~ani, {to je usvojio IOSPOS-a.

Na predlog IO SPOS-a, Zlatnu medaqui zvawe Zaslu`ni p~elar dobio je i Vojkan\urkovi} iz Blaca, a diplomu profesoraJovana @ivanovi}a, Milanka Erski Biqi}iz Beograda.

Komisija je jednoglasno predloìla, aIO SPOS-a usvojio, da Povequ SPOS-adobije i dr Antonio Nanetti na IV Me|una-rodnom stru~nom seminaru u Aleksincu 29.jula 2006, koji je organizovala Regionalnaasocijacija p~elarskih organizacija jugoi-sto~ne Srbije.

Za Komisiju za dodelu dru{tvenih priznawa SPOS-a

Predsednik KomisijeMiroslav Vujnovi}


U organizaciji Regionalne asocijacije p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije iUdruèwa p~elara „Blace“

odrà}e se u Blacu (ispred Vi{e poslovne {kole)

08.00–09.00 Postavqawe izlo`benih {tandova 09.00–10.00 Prijavqivawe u~esnika izlo`be10.00–10.30 Sve~ano otvarawe (Kulturno-umetni~ki program) 10.30–11.00 Degustacija meda i proizvoda od meda 10.00–18.00 Prodajna izlo`ba p~eliwih proizvoda i preparata na wihovoj bazi, opre-me i pribora za p~elarstvo 13.00–14.00 Sve~ana sednica Upravnog odbora Asocijacije (sala Vi{e poslovne {kole)– Video-bim prezentacija ostvarenih projekata Asocijacije – Aktuelni problemi i daqi pravci razvoja p~elarstva Srbije – Susret urednika ~asopisa „P~elar“ sa p~elarima 16.00–18.00 Obilazak p~eliwaka dr vet. med. Slobodana Savi}a u selu Ka{evar (orga-nizovan besplatan prevoz autobusom do p~eliwaka)

SAVETOVAWE ZA PÊLARE (Sala Vi{e poslovne {kole)

11.00–12.00 Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd (Priprema p~eliwih zajednica zaprezimqavawe i opravdanost jeseweg prihrawivawa) 12.00–13.00 Vladimir Huwadi, Petrovaradin (Spre~avawe rojidbenog nagona u svimtipovima ko{nica) 18.00–19.00 Prof. dr Desimir Jevti}, Beograd (Proizvodwa voska) 19.00–20.00 Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac (Jo{ odlu~nije protiv varoe)

SVE JE BESPLATNO! Izlagawe na izlo`bi je besplatno. Ulaz na predavawa je besplatan. Obezbe|eni su bes-platni {tandovi za sve izlaga~e. Prijave za izlo`bu dostaviti najkasnije do 30. avgu-sta 2006. na adresu: Vojkan \urkovi}, ul. Kara|or|eva br. 161, 18420 Blace, telefon:(027) 371-474. Za detaqnije informacije obratite se predsedniku Udruèwa PredraguDimitrijevi}u na telefone: (027) 372-757, (064) 85-22-106.

DOBRO DO[LI U BLACE, GRAD PÊLARA I [QIVARA!

Predsednik Asocijacije, Predsednik programsko-organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi} Predrag Dimitrijevi}

PP RVRVI SI SUUSRSR EETTI PI P ^̂EELALARRA SRBA SRBII JE JE


DP „Nikola Mileusni}“ iz Rume organizuje 1, 2. i 3. IX 2006 na Gradskom trgu ucentru Rume

SAJAM MEDA, RUMA 2006. Prvog i tre}eg dana organizovana je samo prodajna izlo`ba. Drugog dana u 9 sati je

sve~ano otvarawe, a od 10 do 13 sati Savetovawe p~elara u sali Kulturnog centra. Pre-dava~i su ugledni stru~waci i velep~elari sa najaktuelnijim temama iz oblasti p~e-larstva. Kotizacija za savetovawe je 200 dinara. Pozivnica organizatora je besplatnaulaznica za Savetovawe.

Sve prijave dostaviti najkasnije do 20. VIII 2006. na adresu dru{tva: 22400 Ruma, ul.@elezni~ka br. 22, ili na: 022/423-340 i 063/73-53-539 (Stanimir Javorac), 022/429-251 i063/70-74-816 (Stanoje Petkovi}), 022/424-921 i 063/84-98-276 (Slobodan \ur|evi}). Ko-tizacija za izlaga~e p~eliwih proizvoda je 800 dinara i kilogram meda, a opreme 1 200dinara. Izlaga~i sami obezbe|uju {tandove. Potrebne su analize proizvoda.

Predsednik Dru{tva i predsednik Organizacionog odbora, Stanimir Javorac

DP „Pomoravqe“ Jagodina organizuje 9. septembra 2006. na skveru omladine ispred RK Beograd

SUSRETE PÊLARA 2006. Otvarawe manifestacije je u 10 sati, uz degustaciju p~eliwih proizvoda, sa predava-wem nutricioniste @ivke Vlajkovi} iz Beograda koja }e odgovarati na pitawa poseti-laca. U okviru manifestacije odrà}e se okrugli sto u restoranu Beli~ki kej u 14 sati uzu~e{}e celog Izvr{nog odbora SPOS-a sa temama: 1) Ko to uznemirava matice;2) Plasman meda, glavoboqa p~elara. Pozivamo sve p~elare da prisustvuju radu okru-glog stola. Zajedni~ki ru~ak je u 16 sati. Stoi{a Ivanovi}, predsednik Dru{tva

Dru{tvo p~elara Baqevac 10. i 11. septembra 2006. na platou ispred tr`nog centra uBaqevcu organizuje Svetojovawsku p~elarsku izlo`bu

PÊLARSTVO POTKOPAONIKA I GOLIJE, BAQEVAC 2006. – Sve~ano otvarawe je u subotu u 10 sati. Organizovana je poseta kulturno-istorijskimspomenicima potkopaoni~kog kraja, kao i zajedni~ko ve~e organizatora i izlaga~a. – Sve~ano zatvarawe izlo`be i dodela nagrada i priznawa je u nedequ u 15 sati. – Kotizacija ne postoji. Prostor i {tandovi su besplatni. – Informacije: 063/72-66-372, 063/89-48-560, 064/37-32-582. Organizacioni odbor

Udruèwe p~elara „Timok“ Zaje~ar16. IX 2006. organizuje manifestaciju na gradskom trgu u Zaje~aru

„DAN PÊLARSTVA, ZAJEÂR 2006“ Izlo`beni prostor i tezge obezbe|eni. Bliè informacije: (019) 424-420 od 8 do 12 sati. Organizacioni odbor

DP „Obrenovac“ organizuje za vreme Krstovdanskog va{ara X izlo`bu meda i opreme

DANI PÊLARSTVA25, 26, 27. i 28. IX 2006. na gradskom trgu u centru Obrenovca

Izlo`ba ima promotivni karakter. Pozivamo zainteresovane da se prijave za izlo`busa naznakom asortimana ponude. Prijave: 011/87-54-109, 064/27-10-943. Dabovi} Vlastimir


DP „Bogoqub Konstantinovi}“ iz Kru{evca organizuje 21, 22. i 23. septembra 2006. naplatou ispred Doma sindikata tradicionalnu

XIX prodajnu izlo`bu p~eliwih proizvoda i opreme za p~elarewe

DANI PÊLARSTVA, KRU[EVAC 2006 Sve~ano otvarawe je u 10 sati. [tandove za izlagawe i prodaju obezbe|uje organizator. Pozivamo sve zainteresovane p~elare i proizvo|a~e opreme, lekova i ambalaè da

uzmu u~e{}e. Po{to je broj izlaga~a ograni~en, zainteresovani moraju da se prijave najkasnije do

10. IX 2006. Naknada za u~e{}e na izlo`bi je 1 000 dinara i jedna tegla meda u humanitarne svr-

he. P~elari ~ija prijava bude prihva}ena, o ~emu }e biti blagovremeno obave{teni, du-

`ni su da uplatu izvr{e na ìro-ra~un Dru{tva broj 205–64947–23 (Komercijalna ban-ka, Kru{evac) i primerak uplatnice po{aqu organizatoru do 18. IX 2006.

Izlaga~i su du`ni da poseduju potvrdu o ispravnosti meda i drugih p~eliwih pro-izvoda izdatu od strane ovla{}ene ustanove.

Prijave vr{iti na telefone: 037/439-639, 037/46-06-66, 064/614-11-08 Draganu Savi}u. Organizacioni odbor

P~elarsko dru{tvo „Jasenica“ Smederevska Palanka, ul. I Srpskog ustanka br. 190,u dane Krstovdanskog va{ara 26. i 27. septembra 2006. organizuje XIV izlo`bu p~eli-wih proizvoda i opreme za p~elarstvo u parku kod Centra za kulturu

PÊLARSTVO DOWE JASENICE 2006Utorak, 26. IX 2006: 09.00 Podizawe zastave, p~elarska himna; 09.30 Kulturno-

umetni~ki program; 10.30 Se~ewe slavskog kola~a i osve{tavawe p~eliwih proizvo-da; 11.00 Sve~ano otvarawe izlo`be; 12.00 Okrugli sto za u~esnike izlo`be o aktuel-nostima iz p~elarstva, na otvorenom.

Sreda, 27. IX 2006: 08.00 Nastavak izlo`be; 12.00 Dodela priznawa.Uslovi u~e{}a: Izlaga~i sami obezbe|uju {tand, ne ve}i od 2 m2. Obavezno obezbe|ewepo izlaga~u 1 kg meda u humanitarne svrhe. Svaki izlaga~ je obavezan na po{tovawe Ko-deksa izlo`be. Kotizacija iznosi 500 dinara za u~esnike izlo`be ~lanove PD Jasenica, a za ostaleu~esnike 1 000 dinara. Prijave i uplata kotizacije najkasnije do 22. IX 2006. godine nablagajni dru{tva i/ili preko t.r. 330-50000201-92 kod Meridijan banke, filijala Smed.Palanka. Za sve dodatne informacije: 026/312-041 – Sekretar, 064/26 26 705 – Predsed-nik.

Predsednik PD Jasenica, Toplica Miladinovi}

DAN PÊLARA SEVERNOG KOSOVA U LEPOSAVI]U Udruèwe p~elara „Ibarski cvet“ iz Leposavi}a u partnerstvu sa belgijskim Ka-

ritasom organizuje drugu p~elarsku izlo`bu severnog Kosova 23. IX 2006. godine na pla-tou ispred SO Leposavi}.

Organizator obezbe|uje funkcionalne tezge, naknada za u~e{}e nije potrebna, a iz-laga~i treba da imaju jasan natpis vlasni{tva {tanda.

Pozivamo sve izlaga~e p~eliwih proizvoda, pribora i opreme da blagovremeno, anajkasnije do 10. IX 2006. izvr{e prijavu na telefone (028) 84-274, (028) 83-479 ili na:[email protected].

Predsednik, Jane Penovski


IspravkaU na{em dopisu kojim smo objavili datum odràvawa izlo`be u â~ku do{lo je do na-

{e gre{ke. Umesto 24. i 25. septembra, kako smo objavili, treba da stoji 23. i 24. septem-bar 2006. godine, a otvarawe je 23. septembra u 10 ~asova.Izviwavamo se ~itaocima zbog ove na{e gre{ke.

DP „â~ak“

Ispravka U pro{lom broju, u najavi Sajma p~elarstva u Sombo-

ru do{lo je do {tamparske gre{ke, pa je iz spiska organi-zatora ispu{tena op{tina Apatin. Izviwavamo se zboggre{ke.

Urednik

9. DANIPÊLARSTVA,

NI[ 2006. 29. IX – 1. X 2006.

Park kod Ni{ke tvr|ave

Detaqnije informacije natelefone: (018) 591-966,(064) 15-63-860, (018) 235-999, (063) 420-166, (018) 531-754, (063) 8778-466.


11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije


MAMALLI OI OGGLALASSIIPapiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE,HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE,BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZALETO. 014/222-700, 064/65-11-500

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija,Poàrevac. 012/213-532

Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujemtokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICALR i DB, DELOVA KO[NICA (nastavaka,zbegova, krovova), @IÂNIH PODWAÂ,po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN,Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje,Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLI-WE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

JENTEROV APARAT, ORIGINALNEMA^KI 49E. MO@ETE NARUÎTI NATELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36

NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA UPÎWSKOM OKRUGU nudi visokok-valitetne oplo|ene matice, paketne rojeve imati~ni mle~. 017/31-740; âslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.022/710-453, 064/37-18-015

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, celep~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

Prodajem polen. Hemela Miroslav, [id.022/711-411, 064/41-69-447

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem kamion TAM-5000 sa 60 A@ko{nica, 30 A@ ko{nica sa p~elama, rojeve.

015/346-258

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id.022/710-619

PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi}Milan, [id. 022/710-998

EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica zap~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka naTa{majdanu. Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Prodajem kompletan p~eliwak, LR ko{nice,100 dru{tava. 0230/51-895, 063/86-33-839

Prodajem autobus SANOS bez p~ela, atesti-ran sa 54 A@ ko{nice. Lepo sre|en, o~uvan,krevet, radni sto, vaga, centrifuga. Radomir.

031/811-297

Prodajem p~elarski autobus i A@ sanduke,posebno. 011/356-356-7, 011/356-40-21

2 prikolice sa 10 ko{nica Dadan-Blat (12-ca).064/1173-800, 012/540-815

16 A@ ko{nica sa p~elama 22 rama 40×26 naprodaju. Boban. 013/743-090

Aluminijumska mreà za podwa~u i zbeg, 290din/m2. [oji}, Poèga. 031/ 713-557;

Prodajem kamion sa 60 A@ ko{nica ip~elama, rojeve. 011/844-18-81

Filmovi o p~elarstvu DVD, CD, KASETE.036/392-577, 063/8324-701

Prodajem LR dru{tva, prikolicu 2,5 t povo-qno, izra|ujem ko{nice, ramove.

025/744-061

Povoqno prodajem dobra dru{tva u kompletdadankama, matice mlade. 011/2450-581

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama,FAP Furgon name{tajac, kante za med.

9936-20-9-766-371

Prodajem polen. Pavlovi} Sreta, [id.063/711-5-482

Prodajem najsavremenije ko{nice „RodnaVoja“ sa p~elama. Iwac. 063/511-824

Prodajem Dadan Blat ko{nice sa i bez p~ela.064/408-1117

Ekolo{ki dekristalizator meda, najboqi inajjeftiniji. 022/553-753, 063/563-189

Prodajem med i polen. Damjanovi} Dragan,Vi{wi}evo. 064/419-1395

Prodajem 60 LR ko{nica sa p~elama.015/471-961

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!- SUPERSTRIPS - VAROZAN

APIVET, NOVI SADProizvodni pogon Qukovo

Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

izdvajamo iz sadr`ajaspos.info/wp-content/uploads/2014/08/pcelar_septembar_2006.pdfcenovnik...

Documents