iz aktivnosti i rada srpskih dru[tavatradicija, istorija. po va{em mi{qewu, koje teme bi mo-rale...

NOVINE SRPSKENOVINE SRPSKE

MM OO SS TTOO VV IIGLASILO SAVEZA SRPSKIH DRU[TAVA SLOVENIJE BROJ 11-12 GODINA 3 15. OKTOBAR 2007

IZ IZ AKTIVNOSTI IAKTIVNOSTI I

RADARADA SRPSKIH DRU[TSRPSKIH DRU[TAAVVAA

Aktuelni intervju

Broj 11-12 MOSTOVI Oktobar 2006

Mostovi/ www.zsds.si 02

IZ SADR@AJA

4 INTERVJUVioleta ]ori}:ÛVAJU]I NASLE\E,OÛVA]ETE SVOJIDENTITET

9 Vaso Predojevi}:BESJEDA O NIKOLITESLI

16 Milan Petrovi}:NE[TO VI[E OZASLU@NOM VO@DU

7 Mom~ilo Stani}:[ANTI]EVANAGRA\ENA HIMNA

20 INTERVJUKarel Lipi~:ZEGS

25 Ilija Jankovi}:SPECIJALNE VEZER. SRPSKE I SRBIJE

23 Svetislav Nikoli}:PROSLAVA U MIQEVI]IMA

29 Ne{a An|elkovi}:ETNO FESTIVALHRASTNIK 2006

30 @eqko Milanovi}:KUD Vuk Karaxi}

33 Vidak Simi},Drago Vojvodi}:KUD MLADOST

37 Zlatomir Bodiroà:KD BRDO KRAW

39 Du{an Jovanovi}:JEZIK NA[NASU[NI



Izdava~:

Savez srpskih dru{tava Slovenije

Za izdava~a:predsednik Ilija Jankovi}

Glavni i odgovorni urednik:Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Tehni~ki urednik:Rade Bakra~evi}, univ. dipl. in`.

Sekretar redakcije:Drago Vojvodi}, dipl. in`.

Lektor za srpski jezik:mag. Vesna An|elkovi}

Ilustracija korica:Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Napomena: Autorski tekstovi iilustracije su autorski za{ti}eni ikao takvi zabraweni za objavqi-vawe. Za koncepte napisanog tekstaodgovorni su sami autori.Dostavqeni tekstovi i fotografijeautorima se ne vra}aju.

Molimo, da svi dopisnici {aqu svojetekstove i fotografije potpisane(CD) na adresu: SSDS, Ul. 9. korpus 54, 5250 Solkan - za redakciju, Mostoviili po emailu: [email protected] [email protected]

[tampa:AD Grafi~ar DobojTira`: 5.000 primeraka

Izlazi po potrebi. [tampawe ~asopisa omogu}ili: Ministarstvo za kulturu R. Slovenije i R. Srbije.

âsopis upisan u registar javnihglasila u Ministarstvu za kulturu R.Slovenije pod brojem 785.

RE^ UREDNIKA

Po{tovani ~itaoci,

Pred vama su 11 i 12 broj novina srpskihMostovi. U ovom broju na}i}ete dosta zani-mqivih ~lanaka, kao i intervju sa g-|omVioletom ]ori}, savjetnikom i rukovodiocemgrupe za informisawe nacionalnih mawina ipripadnika srpskog naroda u zemqama regiona.Pored toga i u ovom broju moète pro~itatizanimqive ~lanke o na{im velikanima, Nikoli Tesli i MihajluPupinu, i proslavi wihovih jubileja, zatim o Prvom srpskomustanku i Kara|or|u. Tu su jo{ informacija i komentar u veziparalelnih veza izme|u Republike Srbije i Republike Srpske.

U ovom broju, a to }emo ~initi ubudu}e, dosta pa`we posvetilismo aktivnostima i radu Saveza srpskih dru{tava Slovenije idru{tava koja su u Savezu. To }e biti na{a stalna praksa, jerovaj ~asopis je prije svega namijewen nama ovdje i na{em ìvotu,ìvotu na{ih dru{tava, wihovih ~lanova i simpatizera, na{ojkulturi, jeziku, tradiciji, obi~ajima, vjeri i svemu {to je vezanoza na{ ìvot i postojawe na ovim prostorima. Ciq ovog ~asopisaje, izme|u ostaloga, da pokaè na{e vlastito stvarala{tvo,na{u pri-vrènost svemu onome {to nas ~ini da smo to {to jesmo.U na{im redovima, odnosno u dru{tvima postoji prili~an brojqudi, naro~ito mladih i onih koji sa svojim radom doprinoseostvarivawu programskih ciqeva i zadataka kako dru{tavatako i Saveza srpskih dru{tava. Poku{a}emo da tim qudimaukaèmo po{tovawe i da predstavimo wihov rad.

Da bi o pojedincima i aktivnostima dru{tava bilo {to vi{enapisano, molimo vas da nam dostavqate va{e priloge kako bibili objavqeni. Srpske novine Mostovi ne}e odstupati od pro-gramske koncepcije Saveza srpskih dru{tava Slovenije, na{adru{tva su prije svega kulturna dru{tva i iz tog razlogaèlimo da upravo o kulturi bude najvi{e rije~i u ovim va{im ina{im novinama.

Pi{ite nam o svemu {to bi moglo biti zanimqivo o ìvotu iradu Srba u Sloveniji, siguran sam da ima tu mnogo zanimqivihdetaqa. Ne}emo zaboraviti ni sve one koji na bilo koji na~inpomaù rad dru{tava, bilo da posredno ili nepo-srednou~estvuju u wihovim aktivnostima. Svaki va{ konkretan pred-log i sugestija dobro su do{li, vi{e qudi vi{e i zna.

v.d. glavnog urednikaDu{an Jovanovi}



ÛVAJU]I NASLE\E, OÛVA]ETE SVOJ IDENTITETDa bi se neko dobro upoznao i razumeo treba znati wegovu kulturu

Po{tovani ~itaoci,

U ovom intervjuu razgovarali smosa g-|om Violetom ]ori}, savjet-nikom i rukovodiocem grupe zainformisawe nacionalnih mawinai pripadnika srpskog naroda uzemqama regiona. Poku{ali smodobiti odgovore na neka pitawakoja se ti~u na{ih i va{ih srpskihnovina Mostovi a isto tako i naneka druga pitawa koja su vezana nadjelatnost Saveza srpskihdru{tava Slovenije kao i svihdru{tava koja djeluju na po-dru~juRepublike Slovenije.

MOSTOVI: Ministarstvo kultureRepublike Srbije sufinansiraizdavawe srpskih novina Mostovi.Kakvo je Va{e mi{qe-we o tom~asopisu, odnosno da li je do{lo dokvalitativnih promjena i pomaka naboqe.

VIOLETA ]ORI]: Jasno je daovakvim listovima treba vreme daustanove programsku koncepciju,saradnike i oforme ~itala~ku pub-liku. Posle dve godine, potre-bno jeda osniva~ i redakcija na krajugodine sednu i objektivno

sagledaju sve informacije i reak-cije i u odnosu na wih uvedu pro-mene ukoliko su potrebne, odnosnoslede ono {to je pozitivno pro-ceweno.

MOSTOVI: Srpske novine Mostovinamijewene su uglavnom dru{tvimakoja djeluju u okviru Saveza srp-skih dru{tava Slove-nije iwihovom ~lanstvu a pored toga isvima onima koje interesuje radsrpskih dru{tava i srpska kultura,tradicija, istorija. Po va{emmi{qewu, koje teme bi mo-rale jo{biti zastupqene.

VIOLETA ]ORI]: Obrada tema kojeste naveli u pitawu, je pra-vi na~inda se ostvari kvalitetan list koji}e ispuniti o~ekivawa srpskezajednice u Sloveniji i privu}i nasaradwu sve intelektualce kojiimaju {ta da kaù o bogatoj srpskojkulturi i tradiciji.

MOSTOVI: S obzirom na ~iwe-nicuda su srpska dru{tva u Slovenijiregistrovana kao kulturnadru{tva, da li bi u Mosto-vima tre-balo vi{e pisati o wi-hovom djelo-vawu i kulturi uo-p{te.

VIOLETA ]ORI]: Uporno izb-egavam da se svojim odgovorom me-{am u ure|iva~ku politiku listaMostovi, ali na ovo pitawe odgo-varam li~nim mi{qewem. Sva-kako,jer pored toga {to }e pripadnicisrpske zajednice u Kopru

znati {ta se de{ava u Mariboru idruge zainteresovane javnosti }ese ne samo informisati ve} i gradi-ti svoje stavove i mi{qewa o srp-skoj zajednici. Da bi se neko dobroupoznao i razumeo treba znatiwegovu kulturu.

MOSTOVI: Odnos na relaciji kul-turni doga|aji-mediji jo{ uvijeknije na zadovoqavaju}em ni-vou,naro~ito ovdje u sredini u kojojìvimo, ne prepoznaje se direktnaveza izme|u medija i kulturnihsadràja, naro~ito ka-da se radi okulturnim doga|a-jima pripadnikadrugih naroda. {ta Vi mislite otome.

VIOLETA ]ORI]: Osim info-rma-cije o ovakvom stavu ne znam da lipostoji neki problem. Zato mogusamo na~elno da odgovorim. Poddirektnom vezom izme|u medija ikulturnih sadràja, pre-tpostavqam da mislite na medijskopra}ewe istih. Pravo na informi-sawe i obaveze profesi-onalnognovinarstva treba da ispuwavajuistu ciq, a to je da svako ima pravoda prima info-rmaciju i zna sve {toje od inte-resa. U tom smislu sma-tram da je neophodan anga`manorganizatora, pa i redovan priti-sak da se mediji pojave i izve{tava-ju o kulturnim doga|awima, jer mul-tikulturalnost i inerkultural-nost, koji su standardi EU, zna~e irazmenu i upoznavawe drugih kul-tura.

MOSTOVI: Vi sigurno u dobroj



mjeri poznajete rad srpskih dru-{tava u Sloveniji i rad wihovekrovne organizacije SSDS, dvaputa ste bili gosti na manife-staciji jednog dru{tva. Kakvo jeVa{e mi{qewe o radu dru{tava iSaveza i {ta predlaète da bibilo jo{ boqe.

VIOLETA ]ORI]: Bilo da go-vorimo o porodici, preduze}u,dràvi ili dru{tvima, jedno je sig-urno. [to ve}a i kvalitetnijasaradwa i konsenzus razli~itihmi{qewa, daju neophodnu snagu dase ostvare zajedni~ki ciqevi.

MOSTOVI: Savez srpskih dru-{tava Slovenije i neka dru{tvaimaju neposredne kontakte i sa-radwu sa institucijama i kultu-rnim ustanovama u Srbiji. Va{eMinistarstvo a i Vi li~no anga-òvali ste se prilikom gostovawana{ih dru{tava. Navodim primjergostovawa i nastupa dramske sek-cije Dru{tva Srpska zajednica uNarodnom pozori{tu u Beogradu. Dali ova gostovawa ispuwavaju Va{ao~ekivawa, odn-osno koliko dopri-nose kulturnoj saradwi izme|uSrbije i Slove-nije.

VIOLETA ]ORI]: Odgovor na ovopitawe na neki na~in se sa-drì uprethodnim. Svakako do-prinose nanajboqi mogu}i na-~in.

MOSTOVI: Pored ~asopisa Mo-stovi jo{ neka dru{tva izdaju svoje~asopise. Kakvo je va{e mi{qewe otome i da li je to do-voqno zainformisawe i na koji na~in bi jo{mogli da obavje-{tavaju svoje~lanstvo.

VIOLETA ]ORI]: Nisam ima-laprilike da pro~itam druge ~asopisei nemam kompletnu informacijukoliko ih ima. U kontaktima sarazli~itim srpskim dru{tvima uSloveniji, o~ekujemo da }e se i oniprijaviti na konkurs Ministarstvakulture RS i u konkurenciji kvali-teta ostvarivati finansijsku po-

MOSTOVI: Zanima me kakvi suodnosi izme|u Ministarstva kul-ture Republike Srbije i

mo} ili }e svi imati motivaciju dabudu {to boqi.

MOSTOVI: Savez srpskih dru-{tava i jo{ neka dru{tva prijavqu-ju svoje projekte na konku-rseMinistarstva kulture Repu-blikeSrbije, ali to se za sada odnosisamo na medije. Da li po-stojimogu}nost sufinansirawa drugihprojekata.

VIOLETA ]ORI]: Minista-rstvokulture svake godine raspi-sujekonkurs i za medije i za kulturnostvarala{tvo o ~emu se mo-èteinformisati nawww.kultura.sr.gov.yu

MOSTOVI: Zanima me kakvi suodnosi izme|u Ministarstva ku-lture Republike Srbije i Mini-starstva za kulturu RepublikeSlovenije. Kakvu ulogu Saveza srp-skih dru{tava i i dru{tava pojedi-na~no vidite u tome.

VIOLETA ]ORI]: Najlep{e je odgo-varati na ovo pitawe jer ne postojinegativan odgovor kada je u pitawukultura. Ne{to moè biti boqe ilivi{e, ali svakako dobro. Ulogasvake mawinske zajednice iwihovih dru{tava je da svojimaktivnostima na najboqi na~inprezentuju narod kojem pripadaju itako kreiraju pozitivan i saznajniodnos ve}ine, da budu stubovimosta koji povezuje dràve.

MOSTOVI: Veliki problem kodo~uvawa kulture, tradicije, obi-~aja, jezika, predstavqa ~iwenicada ovdje nemamo svojih {kola, obra-zovnih emisija na srpskom jeziku naradiu i televiziji, premalo smo umedijima. Da li je bo-qe stawe udrugim zemqama regi-ona.

VIOLETA ]ORI]: Poloàj ma-win-skih zajednica u zemqama re-gionaodre|en je wihovim zakonodavstvi-ma i samim tim razli~it. Zajedni~kistandard je da se daju mogu}nostiostvarivawa prava

koja pripadaju kulturnoj autono-miji.

MOSTOVI: Kakva su Va{a dosa-da{wa iskustva na podru~ju na komeste angaòvani. Da li postoji ne{to{to na{a dru{tva sada ne rade amogla bi raditi.

VIOLETA ]ORI]: Ve}ina pripadni-ka srpske zajednice dugo ìvi u

Sloveniji. Raznovrsna strukturadaje prednosti, da se sa vi{eanga`mana i aktivnosti,utrv|ivawem ciqeva i postupakazajedni~kim delovawem postignemaksimum.

MOSTOVI: Kakvo je Va{e mi-{qewe o statusu i poloàju pri-padnika srpskog naroda u Repu-blici Sloveniji.

VIOLETA ]ORI]: Status jeodre|en unutra{wim zakonoda-vstvom Republike Slovenije a po-loàj je ne{to na ~emu treba ra-diti da uvek bude vi{e i boqe, kaoi u li~noj karijeri.

MOSTOVI: [ta bi poru~ili srp-skom narodu u Republici Slo-veni-ji.

VIOLETA ]ORI]: Pripadni-ci stenaroda bogate kulture i tradicije.ûvaju}i nasle|e, realizuju}i svojakulturna prava, sa~uva}ete svojidentitet, una-prediti sebe i obo-gatiti kulturu zemqe u kojojìvite.

MOSTOVI: Gospo|o ]ori} hva-la narazgovoru.

Razgovor vodio Du{an Jovanovi}



U MINISTARSTVU ZA DIJASPORU PREDSTAVQENA DEKLARACIJAVLADE SRBIJE O DIJASPORI

Izvor: Frankfurtske vestiBEOGRAD 13/10/2006

Deklaracija o progla{ewu odnosa izme|u otaxbine i rasejawa, koju je usvojila vlada Srbije, vaì}e iza svaki slede}i saziv republi~ke vlade, istakao je Vojislav Vuk~evi} ministar za dijasporu naju~era{woj konferenciji za novinare povodom usvajawa ovog akta.

- Svim predlozima i zahtevima koji budu dolazili iz rasejawa posve}iva}e se du`na pa`wa, a to zna~ida se po wihovim inicijativama i potrebama na dràvnom nivou u Srbiji odlu~uje op{tim zakonskim ilipojedina~nim propisima {to predvi|a i dopune ili izmene zakonskih propisa u korist rasejawa -naglasio je Vuk~evi}.

Otaxbina }e time, napomenuo je on, pokazati da nije ravnodu{na prema rasejawu, a dijaspora }e se uver-iti da ne treba vi{e da bude nepoverqiva prema otaxbini.

S obzirom na to da jo{ nije donet sveobuhvatni zakon o dijaspori koji bi institucionalno preciziraoodnos Srbije sa svojom dijasporom, Vlada Srbije je samu sebe deklaracijom obavezala i ispo{tovalapotrebu da se odnos sa rasejawem podigne na nivo od nacionalnog zna~aja, obja{wava ministar.

Ustav i propisi

Ministar za dijasporu komentari{u}i odredbe novog Ustava Srbije koje se odnose na dijasporu rekao jeda su one nedovoqne u odnosu na potrebe rasejawa, ali pravno dovoqne da bi se na tome gradili drugipropisi vezani za dijasporu Srbije u svetu.

Odgovaraju}i na pitawe Vesti da li }e nakon usvajawa deklaracije Vlada Srbije odgovornije pristupi-

ti re{avawu problema zarobqenih 3,5 miliona evra iz Fonda dijaspore za maticu, koji su ostali u

ste~ajnoj masi Beogradske banke AD gospodin Vuk~evi} je rekao:

-Ministarstvo dijaspore do sada je ~etiri puta traìlo da se re{i to pitawe. Ministar finansija imaodgovor da je fond dijaspore za maticu samo jedan od vi{e poverilaca Beogradske banke u ste~aju i kadse drugi budu namirivali, namiri}e se i oni - rekao je Vuk~evi}, i dodao da je i sa premijerom Ko{tuni-com razgovarao o re{avawu ovog problema. On je podsetio da je svojevremeno vlada Srbije, dok je nawenom ~elu bio Zoran \in|i}, uredbom preuzela obavezu da }e vratiti novac Fondu.

Upitan koja }e konkretna poboq{awa dijaspora osetiti nakon usvajawa Deklaracije ministar Vuk~evi}je u tom smislu pomenuo pitawe denacionalizacije.

To je ne{to {to ih svakako interesuje jer su potomci vlasnika nacionalizovanih dobara dobrim delomdanas u rasejawu. Tako|e dijaspora je zainteresovana da li i kako zara|eni novac u inostranstvu moèinvestirati u Srbiju. Tako je sada na Vladi Srbije da se donesu adekvatni propisi.

Deklaracijom je Vlada priznala i prihvatila da je odnos sa dijasporom od najve}eg nacionalnog idràvnog interesa i ako se bude suprotno tome pona{ala pokaza}e da je neodgovorna prema svojimsunarodnicima u rasejawu - zakqu~io je Vojislav Vuk~evi}, ministar za dijasporu.



SSPPEECCIIJJAALLNNEE VVEEZZEE SSRRBBIIJJEE II RR.. SSRRPPSSKKEEU Banjaluci 27. septembra 2006. godine , dan utorak podpisan je sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnihodnosa R. Srbije i R. Srpske. U tekstu sporazuma nagla�ave se po�tovanje suvereniteta, teritorijalnog intigriteta i politiŁkenezavisnosti BiH i uva�ava ustavna podela nadle�nosti izme�u dr�ave BiH i njenih entiteta. Na dokumenat potpise sustavili predsednik i premijer R. Srpske Dragan ¨avi� i Milorad Dodik i predsednik i premijer Srbije Boris Tadi� i VojislavKo�tunica. Sporazumom je predvi�en razvoj institucionalnih i svih ostalih oblika saradnje u okviru op�tih politiŁkih i privred-nih uslova, kao i razvoj transparentne saradnje izvr�nih zakonodajnih i drugih institucija R. Srpske i Srbije. U cilju uspe�nogsprovo�enja sporazuma osnovano je ve�e za saradnju R. Srpske i Srbije, koje Łine predsednici i premijeri R. Srpske iSrbije. Potpisivanje sporazuma izme�u RS i Srbije u skladu je sa Dejtonskim sporazumom i u funkciji stabilizacije celogregiona naglasili su u Banjaluci najvi�i zvaniŁnici R. Srpske i Srbije. Predsednik Srbije Boris Tadi� rekao je da je do pod-pisivanja Sporazuma do�lo u novim okolnostima, kada je Srbija Łlanica Ujedinjenih Nacija i okolnostima u kojima je treba-lo redefinisati odnose RS i Srbije. Imamo kontinuitet, ali je trebalo obezbediti punu saradnju u privrednom smislu i zato sanama danas ovde jeste privredna delegacija iz Srbije. Premijer Srbije Vojislav Ko�tunica kazao je da su Srbija i VladaSrbije Łvrsto opredeljeni za pro�irenje regionalne saradnje. Biv�i predsednik R. Srpske g. ¨avi� je istakao da su oni kojisu kreirali taj sporazum dobro razumeli da je ovo naŁin da s zadr�i dr�avni suverenitet, a da se istovremeno afirmi�eprirodne, politiŁke, ekonomske, kulturne, socijalne i sportske veze izme�u entiteta R. Srpske i susedne Srbije. Ne �elimo,da se odreknemo mogu�nosti datih u Dejtonskom sporazumu, reko je premijer Milorad Dodik, dodaju�i da se potpisivan-jem sporazuma koji dozvoljava i mogu�nost ocepljenja.

Ilija Jankovi�



Momo Stani}:

[ANTI]EVA NAGRA\ENA HIMNA KRAQEVINE SRBIJEPo{to je u dnevnim novinama od 25. februara 1906. godine objavqen tekst [anti}eve

nagra|ene himne Kraqevine Srbije, po~ela je tutwaju}a lavina kritika i degradirawa

Rasvitom dvadesetog veka Kraqe-vina Srbija raspisuje konkurs zasvoju himnu. Nije ni predposta-vqano da "stvar ne}e i}i suvi{elako". Sada{wa srpska himna,Boè pravde, odabrana je tek na-kon tre}eg poku{aja.

Prvi konkurs je raspisan po~e-tkom1904. godine. Koliko je ra-spis biozanimqiv kazuje tako {ezdesetprispelih razli~itih predloga, noni jedan od wih nije zadovoqiokomisiju Ministar-stva prosvete icrkvenih poslova.

Poku{aj je ponovqen iste godi-ne,22. juna. Ovoga puta aktuelni min-istar prosvete i prvak De-mokratske stranke, gospodin Qu-baDavidovi}, ne èli da stvar pre-pusti slu~aju.

Obra}a se osmorici tada najugle-dnijih pesnika sa molbom dau~estvuju na konkursu. Bili su toJovan Du~i}, Aleksa [anti}, LazaKosti}, Mileta Jak{i}, MiloradMitrovi}, Dragutin Ili}, RistaOdavi} i Josif Bersa - pesnik izZadra.

No, ni nakon toga stvari se ne odvi-jaju onako kako se o~ekivalo.Odlu~ivawe se oduìlo i proteglona ~itave dve godine.

Tek 1906. godine objavqena je vestkako je usvojen tekst Alekse [a-nti}a.

Vaqa naglasiti da Du~i} nije u~e-stvovao na ovom konkursu. Tekst[anti}eve himne glasio je ovako:

Navedeni tekst himne, kao {to smopomenuli pojavquje se u novinama25. februara 1906. godine. Najpre uSrpskim novinama, zva-ni~nomvladinom oglasniku i organu, azatim i drugim novinama. Ono {to jeinteresantno kroz ovu tematikujeste to da su se odmah uz teksthimne pojavile brojne negativneocene. Ne{tedimice, i skoro bezizuzetka. O navedenom op{irno seraspisao Milivoje Pavlovi} u svojojkwizi: Kwiga o himni, bogato po-dkrepqenoj dokumentarnim ~i-wenicama. Tako Politika, u izd-awu od tog 25. februara 1906. go-dine, pi{e kako himna naprosto nijeonakva kakvom treba da bude.

Politikin" recenzent politi-~kiobrazlaè svoju tezu govore}i kakoona nije lako razumqiva, ka-ko imai suvi{e inverzija koje oteàvajuweno pam}ewe, te kao takva jenepovoqna za komponovawe.Posledwe svakako baca senu naakcentaciju uz obiqe tvrdih slogo-va koji oteàvaju pevawe.Konkretnije, "ona u vezi toga ne-}enikada biti popularna". Nakon ~ega se pojavquje u Ve~e-rwimnovostima slede}i napis: " Pona{em mi{qewu, ovo je pra-zno sti-hoklepawe, dostojno vlade koja gaje usvojila. Tako i provokativnastilska izjava humo-riste BrankaCvetkovi}a u Pra-vdi predlaè,"da ovo bude gimnazijska himna, koju}e kao oba-vezu u~ewa preuzeti gim-nazijalci". Nadaqe se oko nave-dene po-lemike re|aju tekst za tek-stom, feqtoni itd. âk se i StevanMokrawac doslovce ruga [an-ti}u,govore}i da wegove nepri-mernere~enice trebaju koristiti zaobarawe |aka na maturi, a ne zahimnu.No vi|eno tako ili druga~ije to jeatmosfera jednog op{teg nego-dovawa i neprihvatawa, na osn-ovi~ega se kompozitori dovode predzakqu~ni ~in, ne usu|uju}i se radi-ti muziku na ovaj tekst. Videv{i ukakvom se okruèwu kritikanalazi, [anti} zamoqava srpskoMinistarstvo prosvete da poni{tikonkurs i odluku o dodeli nagrade. Navedeno ministarstvo to izri-~ito odbija kroz izjavu da ono vi{enije vlasni{tvo gospodina[anti}a, ve} "op{te-narodna svoji-na".

Boè, na poqaZemqe ove

Vaskrsa zlatnim suncem sjaj!Pobedu, vence

Slave Kraqu i rodu srpskom daj!Verom otaca[to slobodu

preli{e krvqu, daruj nas;Da nam u svetu

I u roduOstane svetlih dela glas!

Ko {arena svetlostDuge pune

[to s neba goni crni mrak,Nek dragi kamen

Srpske kruneSpasewa srpskog bude znak!

Nek beli oroPrene, sine

S nove slave da nam plod;S Avale plave

Nek se vine-Jedinstvom svetim spase rod!

Svakako, to je i bilo za o~ekivati.Ovakav po{ten i qudski [anti}evgest, (kakav se, i ina~e [anti}pamti od davnih savremenika) dovo-di do fantasti~nog obrata. Tako[anti} postaje najpopularnijim srp-skim pravdoqubivim piscem,velikim umetnikom, koji je u stawuda prizna pogre{ku i poraz.

To je ministra ipak nateralo daodustane od ove himne.

U isto vreme, nekako neprimetno,kao tiha voda koja roni breg, u na-rodu se polako ukorewuju \or|e-vi}eva himna Boè pravde i wenemelodijske varijacije. Tri godinekasnije, na Petrovdan 1909. godi-ne,na 65-ti ro|endan kraqa Pe-tra I,progla{ena je nova, zva-ni~na srps-ka himna. Bila je to himna Boèpravde, zajedni~ko delo Jovana\or|evi}a i Slove-nca DavorinaJenka (muzika).

BO@E PRAVDE

Boè pravde, ti {to spaseOd propasti do sad nasûj i od sad na{e glaseI od sad nam budi spas!

Mo}nom rukom vodi, braniBudu}nosti srpske brod,Boè spasi, Boè hrani

Srpskog Kraqa, srpski rod!Sloì srpsku bra}u draguNa svak di~an, slavan rad:

Sloga bi}e poraz vraguA najja~i srpstvu grad!

Nek na srpstva blista graniBratske sloge zlatan plod,

Boè spasi, Boè hraniSrpskog Kraqa, srpski rod!

Nek na srpsko vedro ~eloTvog ne padne gweva grom,

Blagoslovi Srbu selo,Poqje, wivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,K pobedi mu vodi hod

Boè spasi, Boè hraniSrpskog Kraqa, srpski rod!

Iz mra~noga sinu groba,Srpske krune novi sjaj,Nastalo je novo doba,-Novu sre}u, Boè daj!

Kraqevinu srpsku brani,Petvekovne borbe plod,

Srpskog Kraqa, Boè, hrani,Moli ti se srpski rod!

Dr. Vaso Predojevi�:

BBEESSJJEEDDAA OO NNIIKKOOLLII TTEESSLLII

Po�tovani!Navr�ilo se 150 godina od ro�enjavelikih ljudi na�eg roda, koji su svakina svoj naŁin obilje�ili epohu civilizaci-je i dali svoj obol, sa Łime kao narodmo�emo biti ponosni. To su na�eveliŁine: Stevan Sremac, knji�evnik;Mihajlo Idvorski Pupin, pronalazaŁ;vojvoda Stepa-Stjepan Stepanovi�,pobjednik na Drini i na Solunskomfrontu, Svetozar Borojevi�, koman-dant So�kog fronta; Stevan Mokra-njac, kompozitor i velikan me�u na�imveliŁinama Nikola Tesla.Danas smo tu, okupilo nas je Srpskokulturno-prosvjetno dru�tvo ’’NikolaTesla’’ u Postojni, da prozborimo oNikoli Tesli, Łovjeku roda na�ega,veliŁanstvenom nauŁniku i prona-lazaŁu u oblasti elektro i radio tehnikesa svojih 700 i/ili nebrojeno izuma.Tom velikanu, danas i ovdje, pripadana�a besjeda, na�a zahvalnost, na�enadanje u bolje sutra!Nikola Tesla se vinuo u nauŁne visine- od �aka i gimnazijalca Gospi�a iKarlovca i studenta elektro-tehnikeGraca i Pariza. Otkrio je obrnuto ma-gnetno polje i ostvario prvi praktiŁnimotor naizmjeniŁne struje u Budi-mpe�ti i Parizu. U Americi je patenti-rao jednofazni i vi�efazni elektromo-tor, sistem razvo�enja elektrike, obrt-nu dinamo ma�inu, transformatornaizmjeniŁne struje visokih frekvenci-ja.... Radio je na ostvarivanju bez-�iŁnih prenosa, na razvo�enju elek-triŁne energije bez�iŁnim meto-dama..itd. ’’Bez njegovih otkri�a Łov-jeŁanstvo bi utonulo u potpunu tamu ivarvarizam’’ (prof. Bernard). ’’Svijet �edugo Łekati dok se ne rodi neko ravanNikoli Tesli, po stvaralaŁkim sposob-nostima i bogastvu ma�te’’ (E. D�.Amstrong).Nikolu Teslu i danas svojataju, a on jepripadao nama po rodu, a Łovje-Łanstvu - svim ljudima i narodima svi-jeta - po dostignu�ima i pronalaza-�tvu. On je bio i ostaje Mocart elektroi radio tehnike i svega onoga sa Łimeje zadu�io civilizaciju. Njegove strujnevibracije osre�uju civilizovani svijet, a

njegova ostav�tina u muzeju uBeogradu i drugdje i dalje izazivaznati�elju i interesovanje mnogih.Neka njegove strujne vibracije pomocartovo osre�uju ljude i narode. Nanama je da pustimo da o njegovimnauŁnim dostignu�ima govore nauŁni-ci, a mi se njega prisjetimo, prizovimoga sebi, nas radi, na na� - ljudski, nar-odov naŁin.Elem, rekli bi Teslini zemljaci LiŁani -dana desetog, u mjesecu julu, godinegospodove 1856. po narodovom -liŁkom adetu, u seocetu Smiljan krajGospi�a, u Vojnoj krajini, ispredomanjeg ku�erka odjeknuo je pucanjiz kubure i Łulo se ono - na�ki rodio sesin! Da! Da! Rodio se sin �a�i Milutinu- istaknutom pravoslavnom sve�te-niku, pjesniku i govorniku i majciGeorgini - —uki, a ve� mu je bilo, izporodiŁnog stabla, odre�eno imeNikola, po �edu sa oŁeve strane.Stablo vodi od Pavla Orlovi�a, barjak-tara kneza Lazara. Porodica Orlovi�apripadala je bratstvu Komnenovi�a izHercegovine.Svoje �ivotno putovanje, zapoŁeo jemali Nikola niodŁega, a radom i stvar-ala�tvom je postigao sve ili gotovo sve�to jedan Łovjek mo�e dosti�i idarovati svom rodu - civilizaciji, bore�ise za nauŁne istine i op�tu dobrobit.Evo njegovih misli, koje to potvr�uju:’’Jo� od djetinjstva sam morao da sebavim sam sa sobom. Zbog toga sammnogo patio ali, gledano iz sada�njeperspektive, to je bila sre�a u nesre�i,jer me je to nauŁilo da uva�avam vri-jednosti samopo�tovanja radi oŁuvan-ja �ivota, kao i radi postizanja uspje-ha’’.’’U poŁetku sam morao da potiskujemsvoje �elje, me�utim postepeno su�elje i volja postale jedno. nekolikogodina poslije ovakvog ovladavanjaumom, moralnim i fiziŁkim sposobnos-tima, potpuno sam zagospodariosobom’’.’’Napredak i razvoj Łovjeka bitno zav-isi od izumiteljskog dara. On jenajva�niji proizvod Łovjekovog stvar-alaŁkog uma. Njegov krajnji cilj je





potpuna prevlast uma nad materijal-nim svijetom o ovladavanje prirodnimsilama za potrebe Łovjeka’’.Govorimo li rijeŁima i duhom NikoleTesle do�i�emo do zakljuŁka da je onsvijetu ostavio mnogo, mnogo vi�e odizuma. To su, recimo tome, uputstva,koja nam ka�u da je Łovjek predo-dre�en za uspjeh i sre�u, da je veliki,da je biti Łovjek bogastvo. U tom smis-lu i Łuda za Łovjeka prestaju biti Łuda- ona nijesu nemogu�a!Kao takav, na� Nid�o, rekli bi LiŁani,volio je svoj narod, svoju postojbinu iako je �ivjeo u Americi. I o tome jegovorio pri posjeti Beogradu 1892. Bioje on, u toku te posjete, i u Smiljanu, uposjeti oboleloj majci —uki, a ona seupokojila, kako to uŁi na�e pravoslavl-je, u prisustvu svoga sina Nid�e. Evonjegovih misli izreŁenih u Beogradu isaŁuvanih od zaborava: "Sva slava,koju sam do�ivio u posljednje vrijemeu Londonu i Parizu, nije mi ni�ta isi�u�na je prema odlikovanju Va�em,gospodo. Kolijevka mojih djedova,kolijevka Srbija i Beograd, prestolnicaSrbinova pozivaju me da do�em� Toje veliko odlikovanje za mene, veliko ini�ta mi na svijetu, u �ivotu mome,ne�e biti dra�e od ovoga. Ja samsre�an �to sam Srbin i tijem imenomponosi�u se dovijeka". "Ja se, bra�omoja mila radujem �to se nalazimme�u Vama� U svijetu se trudim da�to vi�e priredim na oltaru srpskemisli� I ako ima kakve slave i zaslugeza ŁovjeŁanstvo da se pripi�e momeimenu, ta Łast jo� vi�e pripada srp-skome imenu i srpskome narodu izkoga sam potekao." "Ja sam, kao �to vidite i Łujete, ostaoSrbin i preko mora gdje se bavimistra�ivanjima. I to isto �elim da bu-dete i vi i da svojim znanjem i radompodr�ite slavu Srpstva u svijetu". Napozdravnu rijeŁ kroz pjesmu ("Poz-drav Nikoli Tesli") Jovana Jovanovi�aZmaja, 1892 godine u Beo-gradu,Nikola Tesla je odgovorio: "Gospodo ibra�o! Ne bih bio Srbin i nebih srpskiosje�ao kad veŁera�nje veŁe nebiraŁunao u najsretnije i najdragocjeni-je Łasove u �ivotu. Odkako sam osta-vio otad�binu svoju i vinuo se u dale-ki svijet, kao i svaki Łovjek imao sam iuspjeha i neuspjeha, i radosnih i nes-re�nih trenutaka. No, opet za to mogure�i da mi je sre�a bila naklona i dasam imao vi�e radosnih no tu�nihdana, jer sam srazmjerno za kratko

vrijeme dostigao velike uspjehe idobitke. Ali slobodno mogu re�i bezikakvih pretjerivanja da nikada nisambio zadovoljniji niti sam ikada osje�aoovakvu slast uspjeha, kao �to osje-�am sada ovdje, u sredini Va�oj, i uzVa�e priznanje, mila bra�o moja. Jaosje�am mnogo vi�e nego �to moguda ka�em. Stoga Vas molim da jaŁinumojih osje�anja ne mjerite po slabostimojih rijeŁi.""U meni ima ne�to �to mo�e biti iobmana, kao �to Łe��e biva kodmladih odu�evljenih, ali ako budemsretan da ostvarim bar neke od mojihideja, to �e biti dobroŁinstvo za cjeloŁovjeŁanstvo. Ako se te moje idejeispune, najsla�a misao bi�e mi da jeto djelo jednog Srbina. �ivjelo Srp-stvo!" Za Nikolu Teslu se zna da je,pored Jovana Jovanovi�a Zmaja, Łijeje pjesme prevodio na engleski, volioNjego�a i Gorski vijenac, iz kojeg jenerijetko citirao jedan stih :Evo opet jedno ime,Da se, Srbi, diŁe njimeNek mu leti diŁna hvala Od gusala do gusala!Gusle su bile njegov omiljeni instu-ment. Govorio je: "Ja volim gusle inarodnu pjesmu. Gusle su mi ostale udragoj uspomeni jo� dok sam biodijete u Lici. Ja volim junake. Gusle sunajjaŁa sila da osvoji du�u Srbinovu. ..Znajte da me je ne�to veliko i pokre-nulo. Velika je i sna�na srpska pjesmasa gusala, Łija se snaga ne mo�e izm-jeriti!" Dok je Nikola Tesla ispisivaoistoriju civilizacije svojom rukom isvojim umom, njegova otad�bina secivilizacijom zvala. Njegov narod tako-�e. Danas smo �rtva jedne �izofrenestvarnosti, satanizacije i demonizacijekao sredstva politike, �rtve konfuzneistorije koju ve� godinama ispisujetu�inska ruka. Pripisuju nam kolek-tivnu krivicu, a govorom mr�nje nas�ele iskljuŁiti iz kruga civilizovanih ljudii naroda, oduzeti nam pravo na �ivot,na teritoriju, na dr�avu. Oni ne znajuda je privilegija imati istinu i pravdu zasaveznika. Tesla je to za cijela �ivotaznao! Znao je Tesla da je Pobjednikna Kalemegdanu. A mi recimo, NikoliTesli u Łast - tamo �e Pobjednik i osta-ti! I ne zaboravimo to! Nosimo to sasobom! Prenosimo to sa koljena nakoljeno! I uz gusle - kao �to je to, dozadnjeg daha januara 1943. godineŁinio Nikola Tesla! Neka to bude na�zavjet Nikoli Tesli!

Jovan Jovanovi� Zmaj

POZDRAV NIKOLI TESLIpri dolasku mu u Beograd 1892.

Ne znam �ta je, je l’ su�tina Il’ to Łini samo miso’ -

Łim smo Łuli: dolazi� nam, Odmah si nas elektriso.

Ne�to �ice sprovodnice! Elektrika juri �irom,

Vazduhom �e biti spoja. (Posle mo‘da i eterom).

Stoji stablo, stoji srpstvo, Majka svakom listu - sinu, Najsve�iji list mu trepnu

Pa odlete u daljinu.

Ti nam, Tesla, ti vrliŁe, Ode letom jaŁe struje, U daleku Kolumbiju Da ti umlje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kome se Ispolinske misli roje,

Tebe vra�a neodolje Da poljubi� stablo svoje.

Ljubni stablo, DojŁine mu, Sisni dojku, sine vrli:

Svaka grana srpskog stabla,Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sre�an,Rukuje se s’ srpskom dikom

I otkriva srce svojePred Srbinom velebnikom

Nu ti mora� opet natrag- Sastanak nam kratko traje -

Al’ toplotu nosi sobomBratinskoga zagrljaja.

Ostvarena j’ miso tvoja,Miso divna i golema :Me�u nama bi�e veze,A daljine nema, nema

Razume�e listak sve�iSvaku �ilu svoga stabla,- Spaja�e nas elektrika -

I bez �ice i bez kabla.

1892.



Vesna An�elkovi�:

NIKOLANIKOLA TESLATESLA I STI STARAARA DILEMADILEMAILI NJEGOVO TILI NJEGOVO TAJNO ORU�JEAJNO ORU�JE

Rat na prostoru biv�e SFRJ, ali nesamo on, aktualizovao je jednu (staru)dilemu: mo�e li se na bazi nauŁnezaostav�tine Nikole Tesle izraditi oru-�je sna�nije nego ijedno do sada? Idrugo jo� bizarnije: da li je neko ve�ovladao tajnim oru�jem koriste�i Te-sline "papire"? Ove dileme nisu bezosnova. Genije iz Smiljana pisao je igovorio o "vatrenim loptama" skala-rnom interfenometru, "zraku smrti",mentalnim talasima� proizveo jezemljotres.

Jedan beogradski magazin jejanauara 1996. god. napisao: "Tride-setih godina Nikola Tesla je objavio daje na osnovu svoje stare teorije o ska-larnim talasima do�ao do otkri�ajednog bizarnog i stra�nog oru�ja, opi-sanog kao zrak smrti, koji je istovre-meno i nevidljivi �tit od svakog nepri-jateljskog napada. Amerikanci tvrdeda su Rusi odavno vladali tajnim oru-�jem na bazi Teslinih skalarnih tala-sa". I postavlja pitanje: da li su Rusibosanskim Srbima bili obe�ali tajnoTeslino oru�je za odbranu od NATOpakta?" Odgovora nema, ali su dveŁinjenice odavno dobro poznate.

Nikola Tesla je, naime, poku�ao prekovajara I. Me�trovi�a, da zainteresujekralja Aleksandra za skalarni inter-fenometar, o Łemu je u ilustrovanomlistu "Argument", jo� 1995. god., gov-orio dr Velimir Abramovi�. Tesla je tvr-dio da mo�e potpuno da za�titi jadran-sku obalu, nekom vrstom zida od jo-nske plazme, i tako re�i pitanje odb-rane. Englezima je ponudio "vatrenelopte" za 200 miliona dolara kao za�ti-tu obale. Engleski premijer ¨emberlenu�ao je u pregovore sa Teslom, ali jeubrzo smenjen i projekat je propao.

Znala je to dobro i japanska sektaAUM �inrikjo, Łiji su Łlanovi, marta 95.god., boravili u Beogradu i rovarili pomuzeju "Nikola Tesla". Grupu je pred-vodio Satoro Ha�imoto, koji je kasnijeoptu�en za ubistvo kao i za uŁestvo-vanje pri masovnim trovanjima ugradu Macumoto. A njegovo prezimeje, ustvari, �ifra preko koje je iz mra-Łnog grotla bezumlja izronio �ig samezveri. Naime, po "svetlosnoj formuli",broj prezimena Ha�imoto je biblijskibroj zveri 666. Prate�i ta zakulisnazbivanje, obavijena velom tajne, u"Argumentu", jo� 1995. god. skrenuta

je pa�nja da �e se nova opomenavode�im dr�avama multinacionalnogkapitala tako�e ispoljiti 17. januara1996. godine. To se delom zaista i ost-varilo kada je tih dana izabran novipremijer Japana, biv�i ministar trgo-vine sa ve� pomenutim prezimenomHa�imoto?!

Tako se trgovina, kao peŁat multina-cionalnog kapitala, povezala sa bro-jem zveri 666 koja ima pomenutoprezime. Ovo su bili prvi tragovi koji suukazivali da "tajno Teslino oru�je" mo-�da zaista postoji. Kasnije �emo vide-ti da se ono zasniva i na dugim ,mo�danim talasima koji su povezanisa pomenutim simboliŁki sna�nim bro-jem 666.

Kad je uhap�eni fanatik i zloŁinac S.Ha�imoto, vo�a "beogradske grupe",saznalo se i za svrhu njegove posetena�em glavnom gradu: u suludoj �eljida preko najbrutalnijeg oru�ja zavladaJapanom, a zatim i svetom, sektaAUM �inrikjo poslala je svoje Łlanoveda u nauŁnim radovima Nikole Tesleprona�u, izme�u ostalog, �ifru zaizazivanje razornih zemljotresa.



Nagovor �upana Postojne gospoda Jrneja VerbiŁa ob Prosavi 150-letnice rojstva Nikole Tesle

Spo�tovane Łlanice in Łlani Srbskega kulturno prosvetnega dru�tva Nikola Tesla, spo�tovani g. ˘irkovi�, spo�to-vani Predsednik ZSDS g. Ilija Jankovi�, spo�tovane gospe in gospodje, cenjeni visoki gostje! Vsem lep pozdrav!

�tejem si v Łast, da sem v letih svojega �upanovanja postal reden gost na vsakoletnih sreŁanjih va�ega dru�tva,tembolj letos, ko se ves svet spominja 150. letnice rojstva va�ega rojaka, znanstvenika in izumitelja Nikole Tesle,katerega ime nosi va�e dru�tvo. Ni moj namen govoriti o va�em velikem rojaku. Njegovo delo je neprecenljiv innepogre�ljiv prispevek v zakladnico znanja Łlove�tva, katerega sadove u�iva danes svet in jih bodo u�ivali tudina�i zanamci. Nanj je zato lahko upraviŁeno ponosno vse Łlove�tvo in mu je za njegov veliki prispevek lahko tudiizjemno hvale�no. Temu hvale�nemu spominu na Nikolo Tesla se pridru�uje tudi na�a obŁina.

Posebej se obraŁam na vas, ki s svojim kulturnim �ivljenjem in delom zgledno in ponosno ohranjate zavest pri-padnosti svojim rojakom in narodu, kljub temu, da �ivite v nekem drugem in drugaŁnem okolju. Zadovoljen sem,ker s svojim delom prispevate v dobrobit dru�be in dr�ave v kateri �ivite in katere dr�avljani ste. �elim vam, da bise v nobenem pogledu in na noben naŁin nikoli ne poŁutili tujce ali kakorkoli diskriminirane v na�i slovenskidru�bi in v tej obŁini in menim, da je v va�em �ivljenju tudi v resnici tako.

Ne �elim se hvaliti, Łe reŁem, da sem kot �upan te obŁine vedno sku�al prisluhniti va�im potrebam in vam ustreŁi,kolikor je bilo v moji moŁi in v skladu z mo�nostmi na�e obŁine. PaŁ pa �elim pohvaliti va�e delo, trud in dru�enjein vam zagotavljam, da bomo v na�i obŁini vedno sku�ali ohranjati posluh in razumevanje za delovanje va�egadru�tva in ceniti trud, ki ga doprina�ate tako v va�em dru�tvu kot tudi kot posameznik v javnem �ivljenju.

�elim vam uspe�no delo tudi v bodoŁe in, da bi vam ime va�ega velikega rojaka bilo vedno v ponos in zgled. Zadanes pa, da bi bilo va�e dru�enje uspe�no in vsem v pristno zadovoljstvo.

Lepa hvala za povabilo!

�upan Postojne Jernej VerbiŁ



Prof. dr Bo�idar VujiŁi� i Divna Obradovi�:

MIHAJLO PUPIN I SLOVENCIMIHAJLO PUPIN I SLOVENCIIz ogromnog mozaika liŁnosti sa koji-ma je kontaktirao i doga�aja u kojimaje uŁestvovao Mihajlo Pupin, u ovomosvrtu su izdvojena samo tri koja seodnose na njegove veze sa Slove-ncima. Ovim trima slikama se ni izbli-za ne iscrpljuju ti kontakti ali su ovdezabele�eni jer ilustruju neke od va�nihstrana Pupinove liŁnosti i neke odznŁajnih epizoda Pupinovog �ivota.Istrgnute iz tog mozaika ove slike nisutriptih ve� motivi iste velike slike Łijinaziv mo�e biti: Mihajlo Pupin - huma-nista i Łovek duboko vezan za svojekorene.

Slovenac Kos

Period Pupinovog �kolovanja u Vi�ojrealki (k.k. Oberrealschule) u Pa-nŁevu 1863.-1872. je vreme kada istu�kolu poha�a i Uro� Predi�, budu�iveliki slikar i odani Pupinov prijatelj. UPanŁevu, Srpskoj Sparti, tada �ivi iradi pesnik i lekar Jovan Jovanovi�Zmaj i niz drugih znaŁajnih liŁnostikulturne istorije Srba toga doba. �ko-lovanje i sazrevanje u tom okru�enjuostavlja sna�an peŁat na mladog Pu-pina �to se oŁituje pominjanjem mno-gih liŁnosti i doga�aja u njegovoj auto-biografiji napisanoj 50 godina kasnije.

Me�u brojnim liŁnostima, veoma po-sebno mesto zauzima Slovenac Koskako ga Pupin �turo, nigde ne pomin-ju�i ime naziva u svojoj autobiografiji.Slovenac Kos je nastavnik fizike upanŁevaŁkoj realki �imon (u nekimizvorima Simon) Kos koji je imao ve-likog uticaja na opredelenje i pogledna svet svog uŁenika Mihajla Pupina.

Dobar pedagog i ve�t tumaŁ prirodnihpojava i fiziŁkih zakona, Kos je probu-dio interes mladog Pupina za fiziku, aposebno za elektriŁne pojave. Kaoizuzetnom �aku Kos je, mo�e se re�i,bio naklonjen Pupinu. Potvrda ovogmo�e biti njegov postupak povodomPupinovog uŁe��a u antire�imskimdemonstracijama panŁevaŁke omla-dine 1872.

Zbog incidenta koji se tom prilikomdesio Pupinu je zapretilo izbacivanjeiz �kole, ali "...na intervenciju Slo-venca Kosa i prote �ivkovi�a, nekakose stvar izgladila i meni je dozvoljenoda i dalje ostanem u PanŁevu."

Ime nastavnika fizike Kosa Pupin Łe-sto spominje u svojoj autobiografiji ve-zano za doga�aje iz kasnijeg perioda�to pokazuje veliki uticaj koji je �imonKos imao na formiranje liŁnosti i profe-sionalno opredelenje budu�eg velikogizumitelja i nauŁnika.

Reljef Filipa Vi�nji�a

Mihajlo Pupin se 1913. godine uNjujorku sre�e sa Rudolfom Valde-com, vajarom, profesorom Umetni-Łke akademije u Zagrebu. Nastoje�ida na neki naŁin materijalizuje svojodnos sa epskom narodnom poezijomna kojoj je vaspitavan u svom porodi-Łnom okru�enju, naruŁuje reljef FilipaVi�nji�a. Poruke ove poezije koju jeme�u ostalim stvarao islepi guslar Filip Vi-�nji� "...saŁuvale sumi u dalekoj Americiduhovne veze sa mo-jim Srpskim naro-dom." Cene�i unive-rzalne vrednosti ep-ske poezije Valdecodu�evljeno prihvataovaj predlog rekav�i(kako Pupin navodi)"Malo je glava u celoj Sloveniji i Hrva-tskoj koje nisu pune srpskih narodnihpesama i u to ime prihvatam se poslada Vam izradim u bronzi Filipa Vi�-nji�a."

Te iste godine Valdec zavr�ava reljefveliŁine 147 sa 97 cm. Centralna figu-ra ovog impozantnog reljefa je lik Fili-pa Vi�nji�a sa guslama. Iznad njegastoji stasiti mladi� u narodnoj no�nji, aispod u horizontalnom nizu, �ena sadetetom u naruŁju i nevesta sa mla-do�enjom Łiji su svi pogledi uprti u sle-pog guslara. Zar nema simbolike uŁinjenici da je ostvarenje davnog, jo�deŁaŁkog Pupinovog sna materijalizo-vao u obliku bronzanog reljefa upravonjegov prijatelj Slovenac Rudolf Val-dec? Reljef je, postavljen iznad kami-na, ukra�avao dom Pupinovih u Nor-folku sve do 1934. kada ga je Pupinpoklonio Gimnaziji u Bijeljini, a povo-dom stogodi�njice smrti Filipa Vi�-nji�a.

U pismu Odboru za proslavu iz dece-mbra 1934. godine Pupin ka�e: "Jasam Vi�nji�eve pesme upoznao jo� u

mom detinjstvu i nijedna uspomena iztog doba nije dublje urezana u mojojdu�i od te uspomene. Vi�nji�eve pe-sme di�u najŁistijim duhom, pa zatomislim da ploŁa sa njegovim likom tre-ba da se smesti u gimnaziji koja �enositi njegovo ime." Reljef je u Bije-ljinu dopremljen 1934. godine, ali jePupinova �elja delimiŁno realizovanatek posle II svetskog rata kada je bije-ljinska gimnazija dobila ime Filip Vi�-nji�. Reljef sada stoji na zidu u holunove zgrade Gimnazije Filip Vi�nji� uBijeljini.

Mirovna konferencija u Parizu

U Parizu je 1919. godine zapoŁelaMirovna konferencija koja je svojim

odlukama sudbonosno uti-cala na oblikovanje granicamnogih evropskih dr�ava, aposebno tada nove dr�aveKraljevine Srba, Hrvata i Slo-venaca. Kako su granice nesamo geografski ve� vojni,politiŁki, ekonomski i psiho-lo�ki fenomen, jugoslovenskudelegaciju na konferenciji Łi-nili su, pored politiŁara, brojnisvetski poznati struŁnjaci -

eksperti za pojedina pitanja. Ovakavsastav delegacije bio je rezultat pro-cene da �e Łelnici velikih sila pogo-tovu SAD, koja je na konferenciji ima-la odluŁuju�i uticaj, veoma uva�avatimi�ljenja struŁnjaka.

Procena se pokazala ispravnom kadasu poŁela razmatranja granica Jugo-slavije prema Rumuniji (pitanje Bana-ta) i posebno granica prema Italiji i Au-striji.

Problem vezan za na�e zapadnegranice ote�avao je Londonski ugovoriz 1915. godine sklopljen izme�u veli-kih sila po kome je Italija za ulazak urat na strani Antante trebala da dobijeTrst, Goricu, Istru, Dalmaciju do Tro-giru i dalmatinska ostrva od Paga doMljeta.

Znaju�i za ugled koji je Mihajlo Pupinu�ivao u SAD kao i za njegovu posve-�enost pitanjima od �ivotnog interesaza jugoslovenske narode, lucidni Ni-kola Pa�i�, vo�a na�e delegacije, po-ziva Pupina da do�e u Pariz i uzmeuŁe��e u radu konferencije.



Pupin dolazi u Pariz poŁetkom aprila1919. godine srdaŁno doŁekan odstrane Pa�i�a. �ele�i da se podrobnoobavesti o pitanjima koja se odnosena Sloveniju, Istru i Dalmaciju, a sle-de�i svoje naŁelo "Ono �to znam ho�udobro da znam." punih 11 dana uz po-mo� Łlana na�e delegacije Dr A. Tru-mbi�a, sagledava su�tinu problema.Paralelno sa ovim, Pupin neposrednopo dolasku uspostavlja veze sa Łla-novima ameriŁke delegacije od kojihje mnoge liŁno poznavao. ProfesorDaglas D�onson, naprimer, uticajnistruŁnjak za pitanja razgraniŁenja bioje Pupinov kolega sa Univerziteta Ko-lumbija i sekretar Njujor�ke akademijenauka u vreme kada je Pupin bio njenpredsednik. Zahvaljuju�i izuzetnomanga�ovanju, ugledu i liŁnim vezamasa uglednim Łlanovima ameriŁke del-egacije bio je u situaciji da posredno ilineposredno utiŁe na dono�enje va-�nih odluka. Prilikom jednog od susre-ta sa D�onsonom i pukovnikom Hau-som, uticajnim savetnikom predsedni-ka Vilsona, Pupin saznaje za ozbiljnuopasnost da mirovna konferencija pri-hvati odredbe Londonskog ugovora�to bi bilo pogubno po interese Jugo-slavije. Po njihovoj preporuci, Pupin19. aprila sastavlja dokument poznatkao Memorandum o pitanjima Dalm-acije, Istre i Slovenije u kome su iznetijugoslovenski stavovi o tom pitanju idostavlja ga, posredstvom svojihameriŁkih prijatelja, predsedniku Vils-onu.

Tri dana posle ovoga objavljena jeVilsonova deklaracija u kojoj su nave-deni principi kojima �e se rukovoditiprilikom odluŁivanja o razgraniŁenju igde je jasno naznaŁeno da Amerikane priznaje Londonski ugovor. Ne du-go posle ovoga, Pupin od profesoraD�onsona saznaje da su se Fran-cuska i Engleska saglasile sa tra�e-njem Italije da joj se tzv. Bledski tro-ugao ustupi, sa Łime se saglasila iameriŁka delegacija. U pitanju je biokompromisni predlog po kome je linijaiz Londonskog ugovora izmenjenakod jeseniŁkog raskr��a tako da budeomogu�ena izgradnja pruge koja bii�la po italijanskoj teritoriji od Trsta doBeljaka.

Po prilo�enoj mapi, predlog je obuh-vatao slede�e op�tine i krajeve: Kra-njsku goru, Dovje, Gorje, Bled, Ribno,Bohinjsku srednju vas i Bohinjsku Bis-tricu sa ukupno 754 km2i oko 14 000stanovnika.

SVE¨ANA AKADEMIJA 150 godi�njice ro�enja prof. MihajlaPupina dobila je posebno znaŁajnog pokrovitelja. PredsednikaSlovenije dr. Janeza Drnov�eka koji je ljubazno i lepo u svomdopisu potvrdio svoj dolazak i otvaranje ove na�e zajedniŁke

manifestacije. KD "MIHAJLO PUPIN" se srdaŁno zahvaljuje.

Objasniv�i D�onsonu da bi takvim re-�enjem, izme�u ostalog, strate�kiinteresi Jugoslavije bili ozbiljno ugro-�eni, zamolio ga je da taj stav preneseameriŁkoj delegaciji �to je ovaj iuŁinio.

Prihvataju�i u celini navedenu argu-mentaciju, Vilson povlaŁi potpis sakompromisnog predloga Łime je "biserSlovenije" bio spasen. Kada je Dr Rib-ar�, Łlan na�e delegacije na Konfe-renciji Łuo za ovakav obrt, po sop-stvenom i svedoŁenju svojih kolega,zaplakao je od radosti. Da bi se odu-�io ovom jugoslovenskom patrioti Rib-ar� ga je dve godine kasnije predlo�ioza poŁasnog gra�anina Bleda.

U zapi-sniku 10. op�tinske sednice od20.9.1921. na Bledu, ka�e se da suimenovali za poŁasnog gra�anina ble-dske op�tine univerzitetskog profeso-ra M. I. Pupina �..koji ima najve�ezasluge da su Bled i Bohinj ostali usvojoj dr�avi�.

U dokumentima i se�anjima uŁesnikazabele�eno je i navedeno Pupinovo

anga�ovanje. U zavr�nom izve�tajukoji su napisali Dr �loger i Dr Ribar�stoji: �Hvale�no moramo posebnopomeniti delovanje dveh srbskih vse-uŁili�kih profesorjev Cviji�a i Pupina...

Profesor Pupin je v�ival veliki ugledker je bil amerikanski dr�avljan i Srb...Ker je bil profesor na istem vseuŁili�Łukakor Johnson (v Columbiji) ga jeJohnson kot starej�ega kolego zelovpo�teval. Pupin je imel pristop kAmerikancem in se je o na�ih vpra-�anjih...opetovano razgovarjal s Ho-useom in Whiteom�.

M. SlaviŁ, slovenaŁki ekspert za teri-torijalno razgraniŁenje, u jednom kas-nijem spisu ka�e da je "srbski rojak"Pupin "pri�el v Pariz in govoril priAmerikancih za na�e meje."

Vode�i raŁuna o reŁenom, uputno jeovde ponoviti nedavno izreŁenuocenu da je "M. Pupin liŁnost kojoj tra-jno duguju ne samo Srbi ve� u istojmeri i Hrvati i Slovenci za krupan do-prinos u ostvarenju vitalnih nacional-nih i dr�avnih interesa."

Vladimir Gaj�ek:

GIBANJE ZA PRAVI¨NOST IN RAZVOJ

Gibanje za praviŁnost in razvoj (GPR)je v svojih ljudomilih projektih nara-vnano k ljudem za ljudi. PredsednikGPR dr. Janez Drnov�ek je tudi kotslovenski dr�avni predsednik medprvimi zaznal pomen sinergije, ko ljud-je sodelujemo dru�tveno in drugaŁemed seboj bolje, kot Łe bi Łakali le alizgolj na uradne napotke, na javno-upravne smernice ter na pomoŁ dr�a-vnega aparata.

Sami moramo dr�avljansko in medŁlo-ve�ko urejati svoja razmerja za dvig inpot. Tudi pot Łez Mostove ŁloveŁnostiin medsebojnega razumetja.

Ali naj razbijamo atome ali zdru�u-jemo ljudi? - to za GPR ni vpra�anje.

Javnost je seznanjena z delovanjemGPR doma in po svetu. Dru�tvenedejavnosti GPR so usklajene s cilji intematiko, ki vzbuja obŁutek praviŁnehumanosti ter pripomore s pozitivkamik bolj�emu, bolj zdravemu �ivljenjske-mu slogu.

�ir�e vzeto se ka�e dejavnost GPR v10-ih toŁkah: - sodeluje z ljudmi, kidobro v srcu mislijo ali �elijo spremin-jati svet na bolje; - deluje socialno inhumanitarno in sodeluje z vladnimi innevladnimi organizacijami in spodbujak prostovoljskemu delu; - spodbuja kzdravemu in naravno usmerjenemuprehranjevanju, pri Łemer se zavzema�e za ekolo�ko pridelavo hrane in

okolju prijazno kmetovanje; - se za-vzema za ohranjanje naravnega okol-ja in naravne dedi�Łine in sodeluje zokoljevarstvenimi organizacijami do-ma in po svetu, posebej opozarja nanove klimatske spremembe in pogojepo svetu; - se dejavno vkljuŁuje v odp-ravljanje konfliktnih situacij doma in vsvetu in se zavzema za mirovni�tvo, vta namen ustanavlja tudi svoje podru-�nice; - spodbuja k bolj�im material-nim pogojem �ivljenjskih pogojev, znaklepom, da naj je zagotovljeno dos-tojno pre�ivetje vsakemu Łloveku; - siprizadeva za prijaznej�i odnos do�ivali in je proti muŁenju �ivali v vseh,tudi znanstvenih oblikah; - si prizade-va za duhovno, du�evno, Łustveno inozave�Łeno zdravje posameznika indru�be, pri Łemer raŁuna na medse-bojno po�rtvovalnost in solidarnost; -se zavzema za globalno praviŁnost innastopa zoper kakr�nokoli nasilje; -dviguje Łlovekovo zavestno funkci-onalnost in presega brezna razlik vvse veŁjih sicer�njih verskih, socialnihali naravnih nasprotjih.

EtiŁno zavezanost omenjenih dru-�tvenih dejavnosti je opredelil pre-dsednik GPR med drugim takole:

"Zato sem �e veŁkrat omenil, da GPRne misli postati klasiŁna politiŁnastranka, paŁ pa bo poizku�alo dvigo-vati zavedanje o nujnosti drugaŁnegare�evanju odprtih vpra�anj Łlove�tva.Globalizacije ne moremo prepustiti

stihijski logiki kapitala in dobiŁka, ker vnjej kmalu ne bo veŁ prostora za veŁi-no Łlove�tva, Łe bo �lo tako naprej.

�elimo delovati kot gibanje, ki si �eliomejiti logiko kapitala in dobiŁka inzagotoviti socialno in okoljsko boljuravnote�en svet. "Zato v GPR najde-vajo svojo idejno in socialno utele�itevmnogi, ki so iskali neuradne poti zbli-�evanja in sreŁanj.

Ko najdemo stik z Mostovi, glasilomZveze srbskih dru�tev v Sloveniji, sesprehodimo Łez Ljubljanico, tukaj ŁezPrulski most s KD "Mihajlo Pupin", Łez�entjakobski most s KD "Sloga", Łez�u�tarski most s KD "Brdo" iz Kranja,Nikole Tesle iz Postojne, Łez Lesenimost s KUD "Mladost", Łez Tromo-stovje s KUD "Nikola Tesla", ŁezZmajski most s KD "Desanka Mak-simov�" iz Celja, po Zapornici pri Cu-krarni s KD "Sava", Łez Fu�inski mosts KD "Vuk Karad�i�"� in tako �e vslovenski prestolnici, tudi v knji�nici"Mihajlo Pupin" v Ljubljani.

PodroŁja delovanja GPR se potrjuje-jo slovensko in mednarodno, a vselejna civilnodru�beni ravni in s prijaznonaklonjenim in kulturnim medsebojn-im odnosom.

Tako gremo preko Mostov s te na onostran in nazaj: da se sreŁujemo v GPRs skupnimi novimi humanimi razse-�nostmi sreŁevanj.





Milan Petrovi}:

NE[TNE[TO VI[E O ZASLU@NOM VO@DUO VI[E O ZASLU@NOM VO@DUPrvi srpski ustanak i wegov Vo`d

Ove godine navr{ava se ta~no 200godina od mi{arske bitke kao iborbe za oslobo|ewe Beograda. Ijednom i drugom bitkom komando-vaoje legendarni "vo`d" \or|e(Kara|or|e) Petrovi}.

Ba{ ta dva doga|aja vrijedna su dase o okolnostima i razlozima zapodizawe I srpskog ustanka kaèpar rije~i. Ja }u to ovoga puta po-ku{ati da kaèm u malo dru-ga~ijemobliku. Tako ne}emo ponavqatiistu pri~u ali ipak ka-ìmo: srpski~ovjek od doseqewa na Balkan panaàlost do dana-{wih danavje~ito je bio `rtva tu|ih interesastrahuju}i za svoju vjeru, slobodu,opstanak uop{te.

Vijekovima srpski narod je biotla~en, ugwetavan od Avara, Viza-ntije, Austrougarske i posebno odne~ovje~anske turske carevine osvemu tomu je napisano mnogo to-ga.

S druge strane ja neznam zbog ~ega(vaqda zbog pravoslavqa) mi ni-kada nismo priznali da Rusi a pogo-tovo Grci kroz istoriju nisu bilina{i iskreni prijateqi. Pa dakaèmo qubomorni na cara Du-{anaGrci su doveli Turke na Ba-lkan daim pomognu u borbi protiv Srba.

Gr~ka crkva je i{la tako daleko daje po~etkom XIV vijeka na Srbeposlala ANATEMU koju je tek 1376 g.za vladavine kneza Lazara gr~kipatrijah Teofan uzeo nazad 1765godine, carigradski patrijahSamuilo je zakupio srpsku patri-jarhiju i u Srbiju po~eo slati gr~kesve{tenike i vladike.

Pa ako znamo da je to bilo u periodupriprema na I srpski ustanak nijete{ko ustanoviti kakva nam je bilata pomo}.

[to se Rusa ti~e wihovasimboli~na pomo} za Srbe je bilavi-{e kao neko psiholo{ko ohra-brewe jer su mislili da za sobomimaju jakog za{titnika.

Istina je, ruski grofovi Kame-nski,Cukato, Orurk itd. jedno vrijeme suboravili na na{im prostorima izdva razloga: prvo kod nas su udobnoi jeftino zimo-vali a drugo da bi~im daqe uda-qili osvaja~ke Turkeod svojih granica, kod naszapo~iwali bo-rbe s Turcima negledaju}i na wi-hov ishod i `rtve.S vremenom je propala Mleta~karepublika (1897.). Naàlost wenuosvaja~ku politiku i metode

harawa pre-uzela je Austrija.Sre}om napokon je i srpski narodshvatio da je do tada sluìo samotu|inu i da je bio vjekovna `rtva,kao cijewena vojni~ka sila ume|usobnom obra-~unavawu dvapobje{wela i osvaja~ka carstva,turskog i austrijskog. Legendarne1804. g. digla se na noge neposlu{na"careva raja" i bez i~ije pomo}i u[umadiji upalila prve ustani~kevatre, vatre koje su osvjetlile srp-sko nebo i naglo buknule cijelomSrbijom. Srpski ustanici sa svojim"vo`dom" crnim \or|em niz-ali suuspjeh za uspjehom i pobjedonosnoulazili u mnoge bitke.

Jedna od takvih bitaka je svakakobitka na Mi{aru 1806. g. Po mommi{qewu najslavnija bitka Pr-vogsrpskog ustanka pa mo`da i uistoriji srpskog naroda uop{te. Pai sama borba za oslobo|eweBeograda iz 1806. godine imaistorijski zna~aj, kao prvo nakonnepunih 580 godina Beograd je bio usrpskim rukama (Zadwi srpski

vladar je bio Stefan Lazarevi} do1427. g.) i kao drugo (negledaju}i nato da je poslije 1813-1867 biosjedi{te turskog pa{aluka), da suse u toku Prvog srpskog ustankaSrbi masovno po~eli doseqavati uBeograd tako da su u tre}oj deceni-ji XIX vijeka ~inili ve}inu wegovogstanovni{tva.

P.S. Pro{lost je pokazala, a poseb-no i srpski ustanak {ta je sloga a{ta nesloga naàlost sla-bu poukuizvukli smo iz toga. Da li treba i danas ponavqatibudimo slo`ni, nezavidni i jedi-nstveni pa ako to shvatimo da jeneophodno mislim da }e to bitinaja~e oru`je protiv zla koje nasvjekovima prati - dakle uzdajmo seuse i u svoje kquse.

Govore}i o samom ro|ewu vo|ePrvog srpskog ustanka, Kara|o-r|a,Crnog \or|a Petrovi}a, ist-orijskanauka iznosi slijede}e podatke:\or|e Petrovi} je ro|en nepoznategodine, na praznik prenosa mo{tijuSvetoga velikomu~enika Georgija(iz Nikodi-mije u Lidu palestin-sku)-\ur|ic (3. novembra po staromkalendaru) Iako se ne zna pouzdano koje go-

dine, tvrdi se sa sigurno{}u da seradi o drugoj polovini osamnaestogvijeka, kada su Beogradkimpa{alukom zavladali jani-



~ari, upam}eni po zlosti i stra-hovladi. Do danas godina wegovogro|ewa nije precizirana, uprkosbrojnim poku{ajima i istra-ìvaw-ima. Hipoteti~ke pretpo-stavkevariraju od 1752. do 1768. godine.Skoro da bi se moglo re}i da sesvake godine, vo`dov bio-grafopredeqivao za neku drugu godinu.

Tako su Jani}ije \ur|i} i MilenkoVuki}evi} naveli 1752. godinu,Konstantin N. Nena-dovi} 1762. god-inu, itd. Nasuprot suvoparnostiistorijske nauke srpsko narodnopredawe mnogo ìvopisnije "pamti"i doìvqava ovaj doga|aj.Najrasprostrawe-nije je onopredawe koje pripovjeda o tome dase u trenutku vo`dova ro|ewa nano}nom nebu ponad Srbije ukazala~udesna svjetlost. Ovo ìvopisno narodno predawe jesrpski poeta Sima Miluti-novi}Sarajlija sugestivno opjevao usvome spjevu Serbijanka. U seluKara|or|evog ro|ewa, Vi{e-vci, uokolini Kragujevca, pri-povijeda sedruga~ija jedna pri~a po kojoj jevo`d ro|en pod jednom

rasko{nom, granatom bukvom uwihovom kraju. Vi{ev~ani su de-cenijama putnicima - namjernicimapokazivali ovu bukvu, svra}ali ih

pod wen blagoprijatni hlad, puniponosa {to se pod wom dogodiloovo veliko ro`de-stvo za svekoli-ki srpski rod.

Mo`da je, me|utim, najzanimqi-vijesvjedo~anstvo malo~as pome-nutogvo`dovoga li~nog sekretaraJani}ija \uri}a, a koje kaè:

"Kad se Kara|or|e rodio u Vi{e-vci, istu no} slu~io se jedan Tu-r~inna konaku… i posle ve~ere zas-nuv{i Tur~in… ~uju}i pla~ deteta,zbuwen i upla{en nekim stra{nimsnovidenijem… trgnu-v{i se,posko~i i istr~i napoqe od straha,i vidi od juga k severu jedno na nebuveliko osvetqewe kao duga…"

Tako prestravqen nastavqa \u-ri}, spahija ulazi u ku}u, pod skr-omni krov vo`dovih roditeqaPetra i Marice i pita porodiqu{ta je rodila - mu{ko ili è-nsko.Kada ona odgovori da je sina rodi-la, Tur~in se ma{i kese i dariva jedukatom rekav{i: Da ti je sre}ansin! Vala, mlada, meni sve ne{tokazuje: taj tvoj sin bi}e veliki junaki veliki ~ovjek. Na odlasku, nakon{to joj je ispri~ao o ~udnom prikaza-wu na nebu, jo{ jednom }e se osvrnu-ti i re}i:

Vala, mlada, tvoj sin mora veliki~ovek biti i sa velikim narodomzapovjedati. Zbogom ostani, ~uvajdobro sina i pamti dobro {ta sam tikazao!



Republika Srpska je jedan od dvaravnopravna, dràvotvorna i pra-vno ure|ena entiteta Bosne iHercegovine.Progla{ena je 9. januara 1992.

godine, odbrawena u troipogodi-{wem gra|anskom ratu, koji je nateritoriji BiH vo|en od aprila1992. do novembra 1995. godine, akao dràvni entitet verifikovanaDejtonskim mirovnim sporazumom 21.novembra i potpisivawem mira uParizu 14. decembra 1995. godine.

Danas je Republika Srpska parla-mentarna republika, koja ima svojUstav, predsjednika, Vladu i Na-rodnu skup{tinu. Wen glavni grad jeIsto~no Sarajevo (oko 100.000stanovnika), dok je administra-tivni, privredni i kulturni centarRepublike Srpske Bawa Luka (vi{eod 200.000 sta-novnika). Zvani~nazastava Repu-blike Srpske jetrobojka, sa horizontalnim crveno-plavo-bijelim rasporedom boja. Grbse sastoji od crvenog {tita, nakojem je zlatnom kraqevskomkrunom nadvi-{en dvoglavi srebrniorao u poletu, zlatno naoruàn,zlatnih jezika i nogu. Na grudimaorla nalazi se crveni {tit, nakojem je srebrni krst izme|u ~etiriidenti~na ocila, koja su bridovimaokrenuta stablu krsta. HimnaRepublike Srpske je "BO@EPRAVDE", kompozitora SlovencaDavorina Jenka i autora tekstaJovana \or|evi}a, nastala 1872.godine.

Skup{tine op{tina koje sasta-vqaju Republiku Srpsku su: De-rventa, Doboj, Gacko, Gradi{ka, HanPijesak, Isto~na Ilixa, Is-to~noNovo Sarajevo, Kalino-vik, KotorVaro{, Kozarska Du-bica, Lakta{i,Modri~a,

Mrkowi} Grad, Nevesiwe, NoviGrad, Pale, Petrovo, Prijedor,Prwavor, Rudo, Srbac, Trebiwe,Vi{egrad, [amac, Bawa Luka,Bijeqina, Bile}a i vjerovatno ka-snije Br~ko.

Republika Srpska se prostireizme|u 42°33'19'' i 45°16'34'' sjevernei 19°37'44'' isto~ne geogra-fske{irine ovaj geoprostor zahvatazapadni dio Balkanskog poluostr-va i pripada jugoisto~noj Evropi.Povr{ina teritorija RepublikeSrpske iznosi 25.035 geografske{irine i 16°11'06'' kvadratnih kilo-metara i ve}a je od osam evropskihdràva: Slo-venije, Luksemburga,Andore, Lihten{tajna, Malte,Monaka, San Marina i Vatikana.Granica je veoma duga~ka u odnosuna povr{inu i iznosi oko 2.170 kilo-metara. Prema Srbiji, Crnoj Gori iHrvatskoj ure|ena je kao dràvnagranica, a prema federaciji BiHpostoji kao me|uentitetska linijarazgrani~ewa, du-ìne oko 1.080kilometara. Koe-ficijentrazu|enosti granice je 3,6, {to jeveoma mnogo i u svjetskim okvirima(île, na primjer, ima koeficijentrazu|enosti 3,1).

Na prostorima Republike Srp-skeizdiè se nekoliko usamqe-nihplanina - Kozara, Prosara,Motajica, Vu~ijak i Trebovac - tekrajwi sjeveroisto~ni ogranciMajevice. Prema jugu, breùqka-stitereni Srpske prelaze pla-ninskopodru~je, koje zauzima i najve}i diopovr{ine Republike Srpske.Visoke planine, poput Romanije,Glasinca, Jahorine, Zelengore,Lelije, Magli}a (koji je, sa 2.386metara visine, ujedno i najvi{ata~ka republike) i Vo-lujakadominiraju ovim podru-~jem, dokkrajwi jug Srpske, kara-kteri{eduboki kr{, u kojem su smje{tenakra{ka poqa: Tre-biwsko,Dabarsko, Popovo i Fat-ni~ko.

U Republici Srpskoj postoje i bro-jni izvori, a uz to radi i ne-kolikobawsko-rekreativnih cen-

tara, kao {to subawe - Vru}ica,Mqe~anica, La-kta{i, Slatina,Srpske toplice,Dvorovi, Gruber iVilina Vlas.

Pored rijeka,najzna~nija jezerau Republici

Srpskoj su:a) vje{ta~ka: Peru}ac, Vi{egrad-sko, Zvorni~ko, Bo~ac, Balkana,Bile}ko i Trebiwsko;b) glacijalna: Kliwe, [tiri-nsko,Kotlova~ko, Orlova~ko iTrnova~ko.Republika Srpska ima i pra-{umuPeru}icu, koja je jedna od dvije pre-ostale pra{ume u Evro-pi.

Prema novijim procjenama u Srpskojje 2004. godine ìvjelo 1.471.529stanovnika. U Repu-blici Srpskojve}inu stanovni-{tva ~ine Srbi (ponekim predvi|awima oko 70%), akonstitutivni narodi su i Bo{wacii Hrvati. Od nacionalnih mawinanajbrojniji su: Jevreji, êsi,Ukrajinci, Slovaci i drugi. Slu-`beni jezici u Republiki Srp-skojsu: jezik srpskoga naroda, je-zikbo{wa~kog naroda i jezik hrvatskognaroda. Slu`bena pi-sma }irilicai latinica. Ve}ina stanovni{tva R.Srpske je pravo-slavne vjeroizpov-jedi, a pored Srpske pravoslavnecrkve, postoje i druge vjerske zajed-nice: kato-li~ka, islamska, jevrejs-ka, i dru-ge.

Zato je opravdano i pravilno nagla-siti, kada idete prema BiH.. "Idemza Republiku Srpsku ili idem uSrpski entitet BiH". Mi-slim, da jenepravilno re}i idem u BiH (po{toje ona takore}i federacija i izme-nila je svoju predhodnu dràvnost).Prisje-timo se biv{e SFRJ, primjerkada smo iz Srbije putovali zaHrvatsku nismo govorili idem zaJugoslaviju, po{to smo se u toj istojfederaciji ve} nalazili.

Sa{a Gaji}:

UPOZNAJTE PREDIVNU REPUBLIKU SRPSKUUPOZNAJTE PREDIVNU REPUBLIKU SRPSKU



N a j z n a ~ a j n i j e r i j e k e R e p u b l i k e S r p s k e

Naziv rijeke Duìna (u km) Od toga u Srpskoj Uliva se uDrina 312 220 Savu Bosna 273 80 SavuVrbas 241 175 SavuUna 212 180 SavuUkrina 85 85 SavuVelika Usora 58 58 BosnuVrbawa 70 70 VrbasJawa 53 53 DrinuTrebi{wica 96 90 ponornica Gomjenica 53 53 SanuJadar 53 53 Driwa~u

S r p s k a s l i k a

Ponos zemqe divnih snova,zemqe mojih pradjedova.

Na braniku otaxbine,krv se proli mili sine.

I pro|o{e crni sati,postala si druga mati.

Tako nasta nova slika,divna Srpska Republika.

0stadosmo svoj na svome,na toj karti zemqe nove.

Stiè vijest sa visina,za svakoga srpskog sina.

U Dejtonu okovanaotaxbina brate nova.

S. Gaji}

O t a x b i n o

Ponosan sam otaxbino ja uz oka dva,i u pesmi ja se divim, tebi Srbija.

Ti si zemqa na{ih snova,zemqa slavnih vitezova.

Zato }u te ve~no znati, i braniti i~uvati.

ako treba i ìvot }u, ja ponosno zatedati.

Ponos pesme uz heroje, cele srpskezemqe moje.

zato èlim da u tebi nara{taje bro-jne broje.

Otaxbino divna na{a, ti si zemqapuna slave,

u srcu te svome nosim, uz oblake tvojeplave.

Kolevka si vitezova, pokoqewadivna sliko,

Kosovo je srpska svetiwa, uzeti gane}e niko.

S. Gaji}



UVOD:

Urednik revije "MOSTOVI" Sa�a Gaji�se je tokrat pogovarjal z predsed-nikom ZEG g. Karelom LipiŁem,univ.dipl. in�., ki se je prijazno odzvalna�emu vabilu in odgovarjal na vpra-

�anja za rubriko Aktualni intervju. TudipodroŁje okolja je �e kako povezano sproblemi in vpra�anji, ki jih tudi obrav-nava na�a revija. PrepriŁani smo, daboste v strokovnih pa tudi osebnihrazmi�ljanjih predsednika ZVEZEEKOLO�KIH GIBANJ SLOVENIJE g.Karolom LipiŁem, univ.dipl. in�., na�liprenekateri odgovor na vpra�anje, kiste si ga tudi sami �e veŁ krat �eleli.

01. Gospod predsednik, glede na toda smo veŁ kot deset let uspe�nosodelovali na razliŁnih projektih zVa�im gibanjem, ki je do pred nekajleti imelo zelo popularen naziv SEG(Slovensko ekolo�ko gibanje), vljudnoVas prosim, da nam odgovorite nanekatera vpra�anja:

Se vam zdi na�a skupna DomovinaSlovenija ekolo�ko zdrava zemlja?

Slovenija po biotski raznovrstnosti inkrajinski raznolikosti sodi v sam sve-tovni vrh in prav zaradi tega je krhka inranljiva bolj kot drugi predeli sveta.Sloveniji pripada manj kot 00,04 celo-tne zemeljske povr�ine in dr�avljanovpa nas je le 0,033 % celotnega Łlo-ve�tva, vendar v Sloveniji �ivi veŁ kot1% vseh znanih �iveŁih vrst na zemljiin veŁ kot 2 % celinskih vrst. Toliko ve-liko �tevilo vrst na tako majhnem pros-toru nas uvr�Ła med naravno najbo-gatej�a obmoŁja Evrope in celo sveta.Zato o Sloveniji opraviŁeno govorimokot evropskem biotskem parku. Slo-venijo bomo kot ekolo�ko zdravo ze-mljo ohranili le , Łe bomo dosledno za-varovali 30 % razgla�enega ozemljas strani dr�ave.

-izpust oglikovih dioksidov iz industri-jskih obratov in invidualnih kuri�Ł seprepoŁasi zmanju�e, ker v veŁini pri-merov �e ni sodobne tehnologije ( npr.Vipap- celuloza Kr�ko), Łistilnih na-prav , ustreznih sankcij in obenemokoljskih spodbud,-prodajanje odpustkov na raŁun po-vr�ine slovenskih gozdov( 60%) nesme biti uteha za dr�avo, da �e naprejzanemarja konkretne aktivnosti priizvajanju kiota.

03. Katerega leta in z kak�niminameni je bil SEG ustanovljen?

SEG-slovensko ekolo�ko gibanje, kotnevladna okoljska organizacija je bilaustanovljena leta 1992 na mojo pobu-do. Naravovarstvena in socialna stra-nka (SEG) pa bila ustanovljena leta2002 na pobudo evropske federacijezelenih ( 42 poslancev v EU parlame-ntu) in Zveze ekolo�kih gibanj Slove-nije, nevladne okoljske organizacije. Namen ekolo�kega gibanja je delo-vati na domaŁi in mednarodni ravni,usmerjeno v varstvo naravnega okol-ja, kakovost �ivljenja in bivanja. SEGzato odnos do naravnega okolja pove-zuje s stanjem in vrednotami dru�bezaveda se, da je v vsakem okoljuuspe�no uresniŁevanje naravova-rstvenih aktivnosti mogoŁe le z upo-�tevanjem njegove ekonomske razvi-tosti, socialnih okoli�Łin in kulturnihvrednot.

04. Ali ste skozi aktivnosti Łlanstva vteh letih bili zadovoljni?

Sem pobudnik in ustanovitelj Slove-nskega ekolo�kega gibanja leta1992, prihodnjo leto bomo praznovali�e petnajstletnico delovanja. ¨lanstvo nam niha, vendar je ta tre-nutek vkljuŁeno v na�a dru�tva inzavode pribli�no 2600 Łlanov. S doslej opravljenim dru�benim delomŁlanstva na podroŁju varstva okolja inkvalitete �ivljenja sem zelo zadovol-jen.

05. Je SEG oziroma va�e �tevilneprojekte finansirala dr�ava?

Dr�ava je zadnjih desetih letih podprlale �est okoljskih projektov v skupni vi-�ini 8. mio tolarjev, kar pa ni zado�Ła-

lo niti za osebne dohodke zaposlenih.

�tevilne slovenske okoljske organi-zacije in dru�tva so s strani dru�be inpolitike zapostavljeni. Po podatkih natej nevladni sceni stojimo najslab�e vEvropi. Tu nas celo preka�ajo v Srbijiin ¨rni gori. V letu 2006 se pa lahkovseeno pohvalimo s pridobitvijo med-narodnega dvoletnega projekta Inte-reg III a " mobilizacija slovenskih inhrva�kih regij za uporabo koncepta4r+3e pri ravnanju z odpadi" vrednega

32 milijona tolarjev /sredstva za trinosilce ).

06. Na katerimi projekti ste bili boljuspe�ni in na katerimi manj?

V ekolo�kem gibanju smo ponosni naprojekte :

ekolo�ke patrulje, katera deluje odleta 1993 in letno obi�Łe pribli�no 80-100 krajev in okoljskih �ari�Ł in ljudempomaga pri re�evanju �tevilnih eko-lo�kih problemov na terenu za katere-ga mnogokrat �al nimajo posluhadr�avne in lokalne in�titucije inin�pekcijske slu�be. Na ta projekt jevezan tudi brezplaŁni ekolo�ki telefon080 18 45 dosegljiv za obŁane vsakdelovnik med 9. in 16. uro.

Manj pa smo zadovoljni na podroŁjuizvajanja okoljske zakonodaje in kaze-nske politike do onesna�evalcev.Kljub �tevilnim apelom in zahtevamna�e organizacije ni veŁjih pozitivnihpremikov, primerjujoŁih z razvitoEvropo.

07. Ali Vam vlada pomaga in v kak�ni

AKTUALNI INTERVJU



meri razume aktivnosti (spremembe inpredloge ob pripravah zakonov) inprograme va�ega Łlanstva?

VeŁina slovenskih okoljskih proble-mov v ekolo�kem gibanju zaznamo insmo prisotni pri njegovem razre�evan-ju. Dr�avne in�titucije (dr�avni zbor,vladne in ministrske slu�be in svet zavarstvo okolja nas povabijo na ses-

tanke, kjer obra-vnavajo na�e po-bude in zahteve.V procese pri-prave okoljskezakonodaje innacionalnih pro-gramov smo va-bljeni obŁasno,

vŁasih se vsilimo tudi sami.

08. Znano nam je, da �e dalj Łasauspe�no sodelujete z nevladnimiorganizacijami doma in v tujini.Povejte nam nekaj o temu in na kater-ih ekolo�kih segmentih najveŁ sodelu-jete?

NajveŁ delujemo na podroŁju kvalitete�ivljenja in bivanja, ohranitvi pitnevode, re�evanju problematike vsehvrst odpadkov, sevanju (bazne ante-nske postaje, daljnovodi, jedrska odla-gali�Ła..), kemizaciji tal, onesna-�enosti zraka, zdravi prehrani in �tevil-nih drugih dejavnosti na podroŁju var-stva okolja.

Ekologe zanimajo vsi problemi s katerise dnevno sreŁujejo obŁani. Na med-narodnem podroŁju sodelujemo s �te-vilnimi dr�avami, tudi biv�imi repub-likami Jugoslavije.

09. Katerega leta in zakaj ste zelopopularen naziv SEG spremenili vZEG in kaj pomeni ta nov naziv?

Naziv SEG pomeni " Slovensko eko-lo�ko gibanje ", po letu 2002 pa tudikratico za stranko ekolo�kih gibanj .ZEG - pa je kratica za Zvezo ekolo�k-ih gibanj Slovenije, najveŁjo okoljskonevladno organizacijo.

10.Med drugimi Va� SEG oz. ZEG je�e veŁ kot 10 let en od organizatorjevskupaj z In�titut Prevent d.o.o. Lju-bljana, Revijo "Delaj varno" in drugiminosilci mednarodnega gibanja DVDPin preventivne nagrajevane akcije"Delaj varno" in ste njen podpredsed-nik. Kaj nam lahko poveste o temusodelovanju?

V ZEG-u smo zelo veseli dolgoletnegasodelovanja z In�titutom Prevent.�tevilna predavanja in okrogle mize.Skupne Łistilne akcije v ljubljanskemparku Tivoli, Mostecu, I�kem vintgarjuin reki I�Łici so zelo uspele, predvsempa podelitev priznanj najbolj�im nar-avovarstvenikov v akciji "Delaj va-rno..." takega uspe�nega sodelovanjasi �elimo tudi v prihodnje.

11.V va�i zvezi je podru�tvih med drugimiso dr�avljani velikoaktivnih in populacijsrbske nacionalnosti.Se dovolj dobro razu-mete z njimi?

Med pripadniki srbskenacionalnosti imamvrsto dobrih prijatel-jev, najveŁ med �ahi-sti in okoljevarstveni-ki. V mojem �aho-vskem dru�tvu " �DFronta" in pozneje �D " LJubljanskazavarovalnica " ( med leti 1977-1997)in Ljubljanski �ahovski zvezi zvezi jebila tretjina Łlanstva iz vrst Srbov inŁrnogorcev.

Dobro razumevanje z njimi je pogos-to, prav tako izmeniŁno " dvojeziŁno".V letih med 1975 do 1999 sem poslu�benih poteh meseŁno 1-2 kratpotoval v Beograd, glavno mesto sku-pne dr�ave , obisk glavne ulice KnezaMihajla in igranje �aha na Kaleme-gdanu mi je bila posebna slast tehpotovanj.

12.Verjetno veste, da je Srbov v VSloveniji okrog 47.000, torej �tiri kratveŁ kot Italijanov in Ma�arov skupaj,pa �e nimajo priznan status manj�ine,ki jih pripada po prevzetim Medna-rodnimi zakoni v Sloveniji. Recimo, daje v R. Srbski in Srbiji slovenska man-j�ina zakonsko priznana. Kaj menite otem, je po va�em mnenju to diskrimi-nacija, ter kaj menite o izbrisanih?

Politika vseh dosedanjih slovenskihvlad do izbrisanih spada med " slabo" in nedoreŁeno politiko do prijateljskihslovanskih narodov, ki so �iveli v sku-pnosti veŁ kot sedemdeset let.

Problematiko statusa narodov in naro-dnosti in diskriminizacijo do drugihnarodov moramo politiŁno in pravnorazre�iti takoj, predem �elimo biti vo-deŁa in vzgledna dr�ava EU, katerabo predsedovala prihodnje leto Evro-pski uniji. �tevilni izbrisani, ki nisosodno preganjeni v Haggu in nimajote�ke politiŁne preteklosti do dr�aveSlovenije, imajo vso pravno in moral-no pravico pridobiti dr�avljanstvo.

13. Kaj menite na splo�no o demo-kraciji v Sloveniji?

Demokratizacija v Sloveniji raste inobenem pada!? Veliko je dobronapisanih (prepisanih) in usklajenihzakonov po sprejemu Łlanstva v Evr-opsko unijo, izvajanje v praksi pa �ene sledi teoriji. Pravna dr�ava bo �eledelovala takrat, ko bodo vsi dr�a-



vljani enakovredno obravnavani preddr�avnimi ustanovami . PolitiŁni polo-�aj, ekonomski stan in finanŁna moŁposameznika (dober odvetnik ) oz.slednjega povezanega v politiŁno op-cijo pa ne bosta pomenila niŁesar innobenega privilegija pred roko prav-ice.

14. Znano nam je, da v Slovenijiobstaja tudi stranka SEG, ki je pona�emu mnenju perspektivna in �ivl-jenjski pomembna stranke v Sloveniji.Kaj to pomeni in kak�en je program temale in ambiciozne stranke?

Program SEG - Stranke ekolo�kihgibanj Slovenije je na voljo na spletnistrani : www.seg.si ter posredovanzainteresiranim obŁanom na e.mail:[email protected]

Ambicija na�e okoljevarstvene stra-nke so, da v pribli�no 60-80 obŁinahpridemo vsaj z enim svetnkom vobŁinski svet. Posebno pomembno jeto v velikih mestih, tudi v Ljubljani, kjerbom kandidaral na listi SEG-a za�upana mesta.

Vsak glas bo dobrodo�el za listo, da vLjubljani kot mestni svetnik dnevnobedim nad kvaliteto �ivljenja in bivan-ja obŁanov.

Obljube bom dosledno izpolnil, Łepravnimam kapitala za lastno promocijo,kot nekateri kandidati veŁjih vladnihstrank in podjetniki.

15. Se SEG pripravlja na lokalne vo-litve v Sloveniji?

SEG se te dni aktivno pripravlja nalokalne volitve. Do vkljuŁno 27. sep-tembra privabljamo nove kandidate,kateri boste �eleli sodelovati na na�ihlistah in nas podpreti listo SEG navolitvah.

16. Nameravate na kandidatne listevkljuŁiti tudi nekatere primerne Łlanesrbske nacionalnosti?

Posebej bi nas veselilo, Łe bi se pri-padniki srbske nacionalnosti aktivnovkljuŁili na na�e liste, �irem po Slo-veniji. Njihova prisotnost bi volilne pro-grame stranke dodatno popestrila inomogoŁila realizacijo in razre�evanje�tevilnih problemov s katerimi se dne-vno sreŁujejo.

17. V primeru, da Vam kot stranki nanaslednjih dr�avnih volitvah v Slove-niji uspe priti v parlament, ali bi se kottak�ni zavzeli za re�evanje �tevilnihnere�enih vpra�anj Srbov v Sloveniji?

¨e SEG - stranki ekolo�kih gibanjSlovenije uspe priti v parlament sebomo zavzeli za permanetno re�evan-je �tevilnih vpra�anj Srbov v Sloveniji,predvsem na podroŁju:

- priznanja enakega statusa obeh nar-odov v obeh prijateljskih dr�avah,- izgradnje verskih in kulturnih objek-tov za potrebe srbske nacionalnosti -ustvarjanja politiŁnega vzdu�ja zaustanovitev gospodarske in �portnekonfederacije slovanskih narodov napodroŁju balkana.

18. �elite �e kaj dodati ali sporoŁitisrbski populaciji v Sloveniji?

Ohranite svoj jezik in kulturo, aktivnose vkljuŁujte v dnevno �ivljenje skup-ne dr�ave Slovenije in varujte okolje.Obstoj planeta zemlje je odvisen odslehernega posameznika, tudi od vas.

Moram priznati, da trenutno do zdajnobena druga politiŁna stranka vSloveniji za Srbe ni naredila niŁ, zara-di tega osebno priŁakujem, da boVa�a stranka SEG se dokazala nadelu. Vljudno se zahvaljujemo naizŁrpnih odgovorih, Vama in Va�emuŁlanstvu ZEG in SEG �elimo obilozdravja, sreŁe in osebnega zado-voljstva ter uspeha v Łim bolj Łistemuin zdravemu okolju na�e skupneDomovine.



VELIKA MANIFESTACIJA U MALOM POTKOZARSKOM SELU MILJEVI˘ISje�anje na srpskog velikana profesora Mihajla Pupina

KD "MIHAJLO PUPIN" LJUBLJANA

Gradi�ka sa svim ljepotama le�i naobalama Save, to je jedan od pet gra-dova Republike Srpske i 227. pod-kozarskih sela koji su posebno1942.godine stradali u zloglasnom usta-�kom logoru u Jasenovcu. Me�u bro-jnim �rtvama tog nezapam�enogusta�kog genocida NDH, iz Miljevi�a uusta�koj "fabrici smrti", svoje kostiostavila su i mnoga srpska nevina dje-ca, me�u kojima i sestrice Sa�e Ga-ji�a, Savka stara 5 godina i Zdravka1,5 godinu. Od nekada�nje male bo-sanske kasabe, danas je Gradi�kaizrasla u moderan srpski industrijskicentar, sa razvijenom infrastrukturom ijasnim perspektivama razvoja u ost-

varenju boljeg �ivota njenih gra�ana isvjetlijeg puta u sre�niju budu�nost.Povr�ina Gradi�ke iznosi 762 km?, akoja broji 60.000 stanovnika i broji9.015 zaposlenih.

Miljevi�i, pitomo selo u podno�ju leg-endarne Kozare na Ivanjdan sedmogjula, odisalo je pravim sveŁanimraspolo�enjem. Upekla pripeka nijesmetala da se kod ku�a Gaji�a sjatiloi staro i mlado, da bi proslavili trenu-tak, koji se zbilja lako ne zaboravlja.Poneki su Łak vru�inu ubla�ili u obli-�njem bazenu. Do�li su tu i pred-stavnici Srba iz dijaspore i nevladinih

organizacija iz Slovenije, kulturni, poli-tiŁki i javni radnici iz Banja Luke, Gra-di�ke i drugih mjesta Republike Srp-ske. Zujale su i kamere sa svih strananekoliko RTV ku�a, (od znaŁajnijih TVVikom, RT RS, TV Bijeljina �) bilinovinari (GLAS-a RS gospo�ica Bilja-na VilendeŁi�), knji�evnici i mnogi dru-gi uzvanici, njih preko dvije stotine.

Skre�u�i sa glavnog druma koji vodiod Gradi�ke ka Banja Luci, koga godsmo usput pitali, gdje su Miljevi�i ukojima se danas odr�avaju sveŁa-nosti, odgovorili bi nam, "pa to je gorena onoj visoravni desetak kilometaraodavde", i mi �emo gore do�i. I, zaistabilo je puno parkiranih automobila uzkoje je bio parkiran i autobus. Uzaseoku na jednoj visoravni kod ku�aGaji�a doŁekali su nas doma�ini -porodica Sa�e Gaji�a koja je svepripremila za ovu sveŁanost. Podpokroviteljstvom Instituta Preventd.o.o. iz Ljubljane pod organizacijomKD "Mihajlo Pupin" u sastavu SSDSna Ivanjdan krsne slave mnogih srp-skih mje�tana sveŁanost je uveliŁanau povodu 150-godi�njice ro�enjana�eg velikog nauŁnika profesoraMihajla Pupina i promocije knjigeSa�e Gaji�a "Srpske pjesme izme�uratova", u izdanju NIU iz Banja Luke.SveŁanost je poŁela u popodnevnimsatima pozdravnim govorom gostiteljai Łitanjem pisma Dragana ävi�a,predsjednika Republike Srpske, Sa-veza srpskih dru�tava Slovenije IlijeJankovi�a, koji iz opravdanih razlogase nije mogao odazvati ovom susretu,Milovana ïki�a ispred dijaspore i KD"Mihajlo Pupin", koji je podjelijo skro-mne darove organizatorima ovog sus-reta.

Potom je predsjednik Skup�tine op�-tine Gradi�ka Uro� Grahovac tako�epozdravio uŁesnike susreta, istiŁu�iva�nost Łina i znaŁaja za jaŁanjeme�usobnih veza srpskog naroda ijedinstva u dana�njim uslovima �i-vota. SveŁanost je nastavljena podje-lom posebnih priznanja zaslu�nim go-stima "U slu�bi za�tite-u slu�bi Łovje-ka" koji su se zadnjih godina istakli saizuzetnim dostignu�ima na podru-Łjuzdravstva, za�tite na radu, ekologije,

informisanja radne i zabavne kul-ture.Doma�in Sa�a Gaji� je zaslu�nimpojedincima tako�e uruŁio po ovda�n-jim podkozarskim obiŁajima prigodnedarove, izvezen pe�kir sa priglavcima(ruŁni rad), rad vrijedne bake Dra-ginje Vojvodi� iz Prnjavora i doma�iceJelene Spasojevi� iz G. Jurkovice kodGradi�ke. Gostitelj Gaji� je predstavio(sve�tenika) ma�i�kog paroha i pro-tonamjesnika Petra Jovanovi�a, kojise pobrinuo da se prije veŁere oŁita

Molitvu Gospodnju. äk je i parohuJovanovi�u kao uspomenu na ovajveliki doga�aj, bila uruŁena srebrnaznaŁka (ve� opisanog me�unarodnogpokreta). Slijedila je bogata veŁera uzrazliŁita pi�a, koju su uz dobro organi-zovanu poslugu ku�nih prijatelja odGaji�a Steve i njegove �ene SvetlaneKarapetrovi� te drugih zaslu�ila pose-bnu zahvalu na uslu�nosti, a svakakoi ljubaznosti. Od mla�e posluge istakli

su se i DanijelZuki� i Aleksa-ndar Ili�. Dramska umje-tnica mag. Ve-sna An�elkovi�,voditelj progra-ma, proŁitala jenekoliko lijepihpjesama iz knji-ge Sa�e Gaji�a,

koja je tog dana upravo ugledala svje-tlost dana.

Prisutne je u ime Saveza ekolo�kihorganizacija Slovenije i uredni�tva re-vije "Delaj varno" In�tituta Preventd.o.o. iz Ljubljane i sliŁnih navedenihorganizacija pozdravio Milan Gaji�.

Priznanja zaslu�nim gra�anima, uru-Łio je ministar za medije i transportBiH mag. Vinko Peri�, direktor RTV"Vikom" i to:



:predstavnicima RTV Bjeljina, KUD"Slavko Mandi�" iz Lakta�a, prof.Marku LuŁi�u (srebrne plakete). Zla-tne znaŁke sa posvetom dobili su:predsjednik SO Gradi�ka Uro� Gra-hovac, Milovan ¨iki�, Svetislav Ni-koli�, dr. Du�ko Raca i najvi�e akci-jsko priznanje zlatna plaketa sa po-svetom (33 grama od 24 katnog zlata)dodjeljena je na�em Makedoncu Bra-nku MilŁevskom.

U kulturno zabavnom programu uŁe-stvovala je folklorna grupa KUD"Slavko Mandi�" iz Lakta�a, pred-vo�ena predsednicom Tanjom Proti�,izvode�i veoma profesionalno i kva-litetno pjesme i igre naroda RepublikeSrpske. Veselje je uz orkestar pravogmajstora sviranja Milomira Mijatovi�auz pjevaŁa Gorana Tepi�a trajalo dokasno u no�, a kada je trojka piro-tehniŁara: Vedran Vojvodi�, DaliborMi�ki� i Marko Gaji� najavila te izvelaveliŁanstven vatromet, koji je odu�e-vio ne samo goste nego i mje�taneokolnjih krajeva traju�i oko pet minuta.Svakako, on je obasjavao veliku po-vr�inu Podkozarja i time oznaŁio velikidoga�aj, a koji je u Miljevi�ima obil-je�en toga dana zaista impresivno,sveŁano, veselo i nezaboravno. Naosnovi ve� opisane zajedniŁke mani-festacije rodila se i �elja, da ba� onakao takva ostane tradicija gradi�ke

op�tine i Republike Srpske sa Save-zom srpskih dru�tava Slovenije i nje-nog Izvr�nog odbora.

URO� GRAHOVAC, predsjednik SO Gradi�ka

PREPOZNATLJIVA I OTVORENASARADNJA

Odre�eni principi u daljoj i novijoj isto-riji - produkt politiŁke i ekonomske sta-

bilnosti, tjerali suna�eg Łovjeka saovih prostora upotragu za boljimi sigurnijim �ivo-tom. Kad govori-mo o tim na�imljudima i njiho-vom rasejanju �i-

rom ove planete, najŁe��e pri tomeupotrebljavamo rijeŁ dijaspora. Ono�to karakteri�e sve te ljude, je nepre-kidna borba da se saŁuva vlastiti inde-ntitet; naime, svoja vjera, jezik i kul-tura. Da bi u toj neposrednoj borbi bili�to uspje�niji, neophodna je konti-nuirana stalna veza i otvorena sarad-nja sa matiŁnom dr�avom i njena po-mo� na tom planu. Na �alost, sa �alje-njem se mo�e konstatovati, da togado sada svugdje nije bilo, ili i ako je-ste, onda je toga bilo malo i na niskomnivou.

Zato liŁno smatram, da zvaniŁna poli-tika Republike Srpske, mora pitanjesaradnje sa na�om dijasporom adek-vatno i temeljito tretirati i doprinjetidono�enju jasne i cjelovite strategije.Ovakvi pristupi, Łine mi se logiŁnim izslijede�ih razloga:

-U Łinjenici, da bi dobro uspostavljename�usobna saradnja doprinjela oŁu-vanju vlastitog indentiteta na�ih ljudi,te unapre�enju njegovih statusnihpitanja, naroŁito iz oblasti prava i slo-boda koja im pripadaju po me�unaro-dnim pravnim standardima i konvenci-jama.

-U nemjerljivom potencijalu dijasporeu funkciji promocije najrazliŁitijih inte-resa matiŁne dr�ave. Intelektualni,materijalni i statusni kvalitet velikogbroja na�ih ljudi, mogli bi biti sna�anpoduhvat u razvoju dru�tva u procesutranzicije.

-Op�tina Gradi�ka u potpunosti pre-poznaje znaŁaj i ulogu na�e dijasporei u tom smislu ostaje sasvim otvorenaza sve oblike saradnje. Iz tih razlogauspostavljena dosada�nja saradnjasa dijasporom Republike Slovenije ineophodno je da se i dalje jasno sa-gledavaju svi njeni dometi, realne po-trebe i mogu�nosti za svestranije o�i-vljavanje.



Svetislav Nikoli�

PRIMJER ZA UGLED

Konkretnim doprinosom pojedinaŁnih i institucionalnih donatora, knji�nifond Biblioteke "Mihajlo Pupin", oboga�en sa dvije hiljade novih knjiga.Da knji�ni fond prve srpske biblioteke u Sloveniji iz dana u dan sve vi�eraste i me�u ŁitalaŁkom publikom raznih uzrasta pokazuju konkretnipokazatelji i rezultati, koje nam je do izlaska ovog broja "Mostova"posredovao MomŁilo Stani�, evidentiŁar i prvi Łovjek ove institucije.Govore�i o postignutim rezultatima u proteklih 11 mjeseci registrovanja,on nam je prezentirao podatke do od 21 donatora, koji su u proteklomperiodu od otvaranja biblioteke 21. septembra pro�le godine, pa do 24.avgusta ove godine, svojim konkretnim doprinosom obogatili fond bib-lioteke novim naslovima i sadr�ajima.

U podugaŁkom spisku donatora, koji su dobrovoljno prispjevali sa pet ilivi�e knjiga za protekli period njenog postojanja nalaze se:

- Narodna biblioteka Srbije, Beogrda, sa 272 knjige,- Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, Beograd, sa 177 knjige,- MomŁilo Stani�, Ljubljana, sa 154 knjige,- Preduze�e SA-MI d.o.o. Ljubljana, sa 148 knjiga,- Ministarstvo za kulturu Republike Srbije, Beograd, sa 142 knjige,- Biblioteka grada Beograda, sa 81 knjigu,- Radovanovi� Vesna, Ljubljana, sa 77 knjiga,- Gospova i Du�ka Avramovi�, sa 76 knjiga,- prof. dr. Milica KlopŁi�-Spevek, Ljubljana, sa 67 knjiga,- Narodna univerzitetna knji�nica /NUK/ Ljubljana, sa 67 knjiga,- Svetislav-Sveto Nikoli�, Ljubljana, sa 52 knjige,- Sa�a Gaji�, Ljubljana, sa 34 knjige,- prof. dr. Mihailovi� Miodrag, Ljubljana, sa 24 knjige,- Pivk Anica Mo�on, Ljubljana, sa 24 knjige,- —or�e Nikoli� sa suprugom, Ljubljana, sa 23 knjige,- Slavko i Meta To�i�, Ljubljana, sa 11 knjiga,- NIU "Prosveta" Beograd, sa 7 knjiga, - Ljiljana Had�i�, Ljubljana, sa 6 knjiga,- Momo Kla�nja, Ljubljana, sa 5 knjiga,- Institut "Mihajlo Pupin" Beograd, sa 5 knjiga,- Narodna biblioteka Gradi�ka, Republika Srpska, sa 5 knjiga,- Razliku do 2.000 knjiga je omogu�ilo KD "MIHAJLO PUPIN"

Dakle, iz gore navedenog, prikupljeno je od donatora do sada 1.451 knjiga, ali ako tome dodamo da su tu i ostali dona-tori dobrovoljno prispjevali sa jo� 186 knjiga, te neke nabavili i po na�om izboru jo� 57 knjiga, proizilazi, da je u proteklomperiodu registrovano u bibliteci 1.694 knjige, sa 1.611 naslova. Da se knji�ni fond neprestano oboga�uje i raste, on je dopolovine septembra prerastao u postoje�i fond sa preko 2.000 knjiga, �to je svakako primjer za ugled da je ova riznicalijepe pisane rijeŁi u relativno kratkom vremenskom periodu postigla zavidne rezultate i stekla reputaciju izuzetno znaŁa-jne kulturne ustanove me�u Srbima i ostalim u Sloveniji. Na osnovi ovih pohvalnih rezultata, svim donatorima se uis

iz aktivnosti i rada srpskih dru[tavatradicija, istorija. po va{em mi{qewu, koje teme bi mo-rale...

Documents