IX КОНФЕРЕНЦИЈАНОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И СТАНДАРДИ - ДИГИТАЛИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНЕ БАШТИНЕ

THE NINTH NATIONAL CONFERENCENEW TECHNOLOGIES AND STANDARDS - DIGITIZATION OF NATIONAL HERITAGE

ДИГИТАЛНА ФОТОГРАФИЈАПРОЦЕС РАДА ЗА ПОТРЕБЕ ФОТОДОКУМЕНТАЦИЈЕ

О КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОМ НАСЛЕЂУDIGITAL PHOTOGRAPHY AND CONSERVATION DOCUMENTATION

Снежана Неговановић, председник Секције фотографа ДКС-а

Photography section, The Society of Conservators of Serbia

Увод

Од самог настанка фотографије, 1839. године, до данас, техничко - технолошки развој фотографског поступка увек је доприносио обележју фотографије да веродостојно и непристрасно репродукује стварност.

Вишегодишње сниман, прикупљан и обрађиван фотографски материјал при раду на заштити културно-историјског наслеђа, најчешће представља јединствене и незаменљиве документе, непроценљиве вредности.

Фотодокументацијa, поред опште и техничке документације, је део сложене целине система вођења документације установа заштите Републике Србије, чији је рад регулисан правилницима у складу са законом о културним добрима. Услед старости правилника, а и услед наглог развоја дигиталне технике и технологије није дефинисана употреба нових.

Употреба фотографија у дигиталном облику своди се на два вида:

- употреба дигитализованих, скенираних класично снимљених фотографија, при чему ипак имамо више слободе, јер се увек можемо вратити оригиналном снимку и поново га дигитализовати, односно скенирати, било да је реч о фото-негативу, дијапозитиву, фотографији на папиру и сл.

- употреба дигитално снимљених фотографија, направљених професионалним дигиталним камерама, које су изворно у дигиталном облику и често једино као такве и постоје.

Дигитална фотографија је свет који се брзо мења и постоје велике замке које треба избећи, да би се створила квалитетну, сређену и трајну дигиталну фотодокументацију.

Дигитални фотографски поступак, процес рада

- припрема за снимање (упознавање са предметом снимања и наменом, обезбеђивање адекватних услова нпр. светлосних, техничка подешавања и др.)

- снимање (подешавања дигиталног фотоапарата и само бележење снимка)

- обрада (на компјутеру (формат слике, менаџмент боја и др.) и промена назива дигиталног снимка)

- архивирање дигиталних снимака (систем организације и приступа дигиталним снимцима: метаподаци, сигурносне копије (backup), медиј за архивирање и др.)

- репродукција (штампање дигиталних снимака: штампач, одабир папира, подешавања и др.)

Дигитални фотографски поступак, опрема за рад

- дигитални SLR фотоапарати (сет објектива, пратећа фото опрема)

- расветна тела (пратећа опрема)

- тест карте (сива, колор)

- компјутер и програми за обраду, преглед и организацију дигиталних снимака

- монитор (калибрација монитора)

- штампач (калибрација штампача)

Препоручљиве карактеристике дигиталних SLR фотоапарата

- минимална ефективна резолуција сензора 6 мегапиксела (МР), (препоручљива 10 МР)

- величина сензора слике око 23x15 mm (APS-C тип сензора) или већа (36x24 mm тзв. full-frame)

- могућност снимања у RAW и/или TIFF формату (не само у JPEG формату)

- могућност избора Adobe RGB (1998) простора боја (не само sRGB)

- могућност измене објектива

- могућност повезивања са компјутером

Параметри квалитета дигиталне фотографије, препоручљиве вредности

Величина дигиталне фотографије и њена резолуција

Резолуција дигиталне слике је број пиксела који она садржи. Када се говори о фотоапарату, резолуција је условљена геометријом елемената сензора и њиховим бројем. - 6 MP - минимална ефективна резолуција (2848 x 2136 = 6 083 328 пиксела) да би се од њих могла добити повећања 24x18 cm- 10 MP - препоручује се резолуција дигиталног фотоапарата - повећања око 30x20 cm

За архивирање фотографија у дигиталном облику увек треба снимати у највећој могућој резолуцији коју дигитални апарат омогућава.

Снимљена дигитална слика се може смањивати, али се не треба повећавати, јер се тиме смањује оштрина и репродукција детаља.

Формати дигиталне слике

Избор формата дигиталне слике дешава се приликом снимања, обраде и архивирања снимака. Препоручује се:

- RAW формат - формат снимања (Велика предност употребе RAW формата је могућност подешавања многих параметара слике, као што су баланс беле, температура боје светлости, експозиција, простор боја, дубина боје и др. уз мале или никакве губитке квалитета слике.)- TIFF формат - формат архивирања (Некомпримовани TIFF формат је универзалан формат слике, компатибилан са већином програма за преглед и уређивање слика.)- JPEG формат - формат дистрибуције (Сваки пут када се сачува, слика бива компримована, што ствара постепену деградацију боје и детаља у њој и тиме смањује квалитет репродукције и могућност повећања до жељеног резултата.)

Дубина боје (Color Depth)

Дубина боје је број битова потребних за представљање боје одређеног елемента слике, односно пиксела.

24 битна слика, односно дубина боје од 8 битова по сваком каналу (R, G и B) омогућава 16,7 милиона различитих нијанси боја (true color).

Дигитални фотоапарати имају могућност бележења слике у RAW формату и од 16 битова по каналу боје, што је добро за обраду, али је за потребе штампања неопходно смањити дубину боје на 8 битова по каналу.

Простор бојa (Color Space)

Простор боја или модел боја описује сваки тон боје, најчешће помоћу 3 координате (параметра).

RGB простор боја дефинисан је помоћу три адитивне примарне боје: црвене, зелене и плаве. Свака боја у том простору боја настаје збрајањем појединих вредности те три боје. Мада је sRGB простор боја аутоматски подешен на већини дигиталних фотоапарата, направљен је за размену фотографија преко Интернета и има мањи колор гамут од поузданијег Adobe RGB простора боја.

Тачност репродукције бојa

Боја је тачно репродукована када је, посматрана под светлосним извором исте температуре боје (К), идентична оној на сцени. Услови посматрања фотографије и субјективни елементи адаптације ока одлучујуће утичу на процену. Тачност репродукције боја условљена је и природом дигиталне технологије. Менаџмент боја препознаје како температура боје различитих светлосних извора утиче на репродукцију боја (колор баланс), како монитори и штампачи репродукују боју, па се применом технике ICC профила постиже контрола репродукције боја. Објективна процена тачности репродукције боја прати се најчешће коришћењем X- Rite ColorChecker карте са 24 бојена поља.

Сива скала Kodak Q-13 или Q-14: тест за проверу контраста, шума и тонских кривих на камери

X- Rite ColorChecker карте са 24 бојена поља (некада GretagMacbethTM ColorChecker)

Метаподаци

Да би дигитални снимци били доступни, потребно их је на неки начин организовати, потребни су метаподаци. Дигитални снимак се не може сматрати квалитетним ако не постоји и висок ниво пратећих метаподатака. Могу бити имплементирани у дигитални снимак који описују или постојати као засебан документ. Дигитални фотоапарат бележи неке од података, EXIF метаподатке, о фотографији у току снимања (нпр. брзина затварача, отвор бленде, ISO осетљивост, датум и време фотографисања, употреба блица и др.). Зависно од типа и потреба корисника базе података фотографија, неопходно је направити избор метаподатака и доследно спроводити одлуку. Подједнако је важно сачинити и листу кључних речи за унос података и употребљавати контролисани вокабулар.

Евиденциони картон са контакт копијом и основним подацима

На основу евиденционог картона, избор метаподатака би свакако требало да садржи:

- Регистарски број / Сигнатура- Податке о објекту снимања (назив, адреса и место)- Опис објекта снимања (нпр. пре, у току или после радова)- Датум када је фотографија снимљена- Име фотографа / конзерватора или обоје- Технички подаци о снимку и осветљење коришћено при снимању (неки од ових метаподатака се бележе аутоматски у току снимања).

Сигнатура дигиталних фотографија, односно назив фајла, треба да се састоји од договореног низа цифара и слова, јединствених за сваки снимак - шема метаподатака - међународни стандарди

Архивирање дигиталних снимака

Дигитални снимци се не могу само оставити по страни и после неког времена без икаквих проблема користити, јер се може десити да их нећемо моћи прочитати или да смо их потпуно изгубили, док се са филма или фотографија на папиру чак и када су оштећени и када нису чувани у адекватним условима могу и даље добити неке информације.

Архивирање дигиталних снимака подразумева:

- активан менаџмент система базе података

- адекватне услове чувања

- ризике

- разне видове застаревања

Препоруке за успешно архивирање дигиталних снимака

- користити архивске фајл формате, као што је некомпримовани TIFF формат. Архивски мастер фајл пожељно је да буде сачуван без икаквих додатних интервенција и да му се не приступа без неке посебне потребе

- осмислити вођење и унос метаподатака

- израђивати редовне сигурносне копије - backup (дневни, недељни, месечни, зависно од потреба и осмишљеног режима рада), у два примерка који се чувају на различитим местима. Редовно прегледати и преснимавати податке услед застаревања система

Препоруке за успешно архивирање дигиталних снимака

- одлучити се за медиј који ће се користити за backup. Мада су CD-R и DVD-R гарантоване трајности и физичке дуговечности, ипак се не могу користити сами као сигурни и дугорочни backup медији. Чување копија снимака на два или три екстерна хард диска је уобичајен приступ (замена хард дискова новим се врши после највише три године). Микрофилмовање дигиталних снимака није архивирање електронског типа, али је препоручљиво, ако постоје могућности.

- развити стратегију заштите од вируса и одржавати је. Стратегија ће зависити и од одлуке да ли подаци треба да буду доступни на Интернету.