ivan antic - meta-fizika astrologije

Naslov poglavlja

1

Ivan Anti}Meta–fizika Astrologije

2

Ivan Anti}

Meta– fizikaastrologije

Kragujevac, 2001.

Naslov poglavlja

3

Ivan Anti}

Ivan Anti}

Meta– fizikaastrologije

Izdava~Samostalno izdanje

¨ Copyright: 2001 by Ivan Anti}

Ova knjiga se ne sme reprodukovati ni u celini ni u delovima, ni na koji na~in niti bilo kojim

sredstvom bez pismene dozvole vlasnika autorskog prava, koje ima izdava~ i autor ove knjige.

Kompjuterska pripremaVladimir Ribar

KorekturaDojna Lapadat

Idejno re{enje koricaAutor

[tampaRANGO, Beograd

4

SADR@AJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . 7

Neke osnovne ~injenice i zablude . . . . . . . . . . . . 9

Antropi~ko na~elo i oblikovanje subjekta . . . . 23

Zodijak . . . . . . . . . . . . 33

Planete ili psihodinamikaprostorvremena . . . . . . . . 43

Sudbina kao tvar . . . . . . . 55

Sloboda kao li~nost . . . . . . 71

Naslov poglavlja

5

e

UVOD

Za razliku od ve}ine drugih knjiga o astrologiji, ne}emo seovde baviti podu~avanjem osnovnih principa neophodnih zatuma~enje horoskopa. Takvih knjiga, dobrih i lo{ih, ima dovoljno.Ovde }e biti re~i o tome za{to astrologija uop{te deluje i kakosu nastali njeni osnovni principi, kako se prostorvreme kosmosauobli~ava u nama (ne)poznato bivstvovanje, u planete, sâm ̀ ivoti sudbinu. Da bismo se pribliìli ovoj viziji koja objedinjuje mikroi makrokosmos, koliko je to u na{oj mo}i, koristi}emo se nekimdostignu}ima teorijske fizike. Astrologija je od starine poznata kaokraljica svih nauka, njen zodija~ki krug je kao vir u koji se sti~usva iskustva bivstvovanja. Ovde ih ne}emo sva spominjati ve} seusredsrediti samo na neka najnovija, uz naglasak na iskustvo li~nogvi|enja. Ono }e biti u duhu spoznavanja koje sam izneo u svojojprvoj knjizi Sânkhya. Uostalom, pored ideje o imaginarnom vreme-nu, osnovna teorija fizikalne realnosti koje }emo se ovde dràtipri razja{njenju su{tine astrolo{kih uticaja, jeste teorija Ja~eg antro-pi~kog principa koja tvrdi da univerzum, ovakav kakav je, postojizbog uobli~avanja svesnog subjekta. Moja je spoznaja da astrologijapokazuje sve detalje tog uobli~avanja, i to za svaku individuu pose-bno. Stoga naglasak na li~nom iskustvu ne treba da deluje zabri-njavaju}e ve} podsticajno, jer se samo iz takve perspektive moèsagledati smisao astrologije. Ako ona detaljno prikazuje kako seiz prirodne celine formira li~nost, njena se svrsishodnost ne moèdruga~ije izraziti nego kao li~no iskustvo. Kriterijum osve{}enja i

7

Ivan Anti}

samospoznaje bi}e jedino merilo pri izno{enju svih objektivnih~injenica koje sadr`i astrologija. Druga~ije re~eno, budu}i da objek-tivni svet stvara i kroz sva iskustva usavr{ava subjekta, da celinauniverzuma spoznaje sebe kroz prosvetljenog subjekta, i da je nje-gova celovita li~nost oli~enje smisla postojanja svega, subjekat kojiovo pi{e ne}e iznositi ni{ta svoje, nego }e samo dozvoliti da celina,kroz njegove ograni~ene mo}i izra`avanja, izrazi sebe sámu.

Autor

Meta–fizika Astrologije

8

NEKE OSNOVNE

ÎNJENICE I ZABLUDE

W � � Y

U trenutku kada novoro|en~e prvi put udahne vazduh, duhovoga sveta ulazi u njega da mu dâ ìvot. To je duh vremena,onog trenutka u kome je udahnulo. Usled jedinstva prirode, svakitrenutak je oli~enje svega postoje}eg, on je oblikovan celinom,kosmosom, poloàjem Zemlje prema Suncu, obli`njim planetamai dalekim zvezdama. Sva ta tela su energetski oblici, cela prirodaje energetska celina koja se izraàva kroz oblikovanje, i u trenutkukada novoro|en~e prekine svoju fizi~ku zavisnost od majke, po~injenjegova zavisnost od nove, {ire celine: kosmosa. S prvim udisajemono prima energiju te celine, njen dah. Dok je u maj~inoj utrobiono prosto postojalo, i njegovo telo se tek formiralo, u novoj sre-dini ono }e morati da bude aktivno, mora}e da dèla jer dah celineima nameru da mu obrazuje li~nost. Svojim prvim udisajem ~ovekprima obrazac svog oli~enja, svoj karakter koji se kroz vreme ispo-ljava kao sudbina i on je detaljno prikazan natalnom kartom. Umaj~inoj utrobi se oblikuje ~ovekovo telo; kada iza|e iz nje naovaj svet, oblikova}e se njegova psiha. Kao {to je maj~ino telooblikovalo njegovo, tako }e smisao zbivanja ovog sveta oblikovatinjegovu psihu. Astrologija nam pokazuje kako je konstruisan ovajsvet, {ta pokre}e njegova zbivanja. Ta zbivanja jesu sudbina svihbi}a. Sudbina svakog ~oveka je da spoznajom celine tog zbivanjapostane nezavisna li~nost i do|e do svoje autenti~nosti, do Sopstva,{to zna~i svesnog jedinstva s celinom. Otuda svi nesporazumi igre{ke pri tuma~enju horoskopa kada se o~ekuje ne{to drugo.

9

Ivan Anti}

Celovita li~nost je oli~enje celine koja sve stvara u svakomtrenutku, i stoga ~oveka ni{ta drugo ne moè dovesti do sopstvenecelovitosti do sáma celina koja ga je stvorila. Put do takvog oce-lovljenja i samospoznaje kao spoznaje celine, uvek je individualan,jer sve je u prirodi jedinstveno. Zato je put do Sopstva procesindividuacije. On je za svakog jedinstven i njegova jedinstvenost jeodre|ena vremenom i mestom ro|enja, ukr{tanjem vremena i pro-stora. Ro|enje ~oveka, koji mimo svih bi}a treba da postane li~nost,nije ni{ta drugo do ukr{tanje vremena i prostora. Kada se oni ukr-ste, ra|a se svestan ̀ ivot. U svim drugim podru~jima bivstvovanjato ukr{tanje nije prâvo, to su sve neki krivi, nepotpuni oblici koji~ine sva druga bi}a i sve postoje}e u prirodi koje nije ~ovek. Samose u ~ovekovom liku doga|a prâvo ukr{tanje horizontale vremenai vertikale ve~nog prostora, Neba i Zemlje. ̂ ovek je jedini komple-tan oblik bivstvovanja, on je duhovno oli~enje celine jer duh celine,koja sve stvara, jedino kroz njega postiè direktnu samospoznaju.U svim drugim oblicima on se prosto zbiva kao svekolika priroda.

Kao {to prostorvreme ima svoju piramidalnu hijerarhiju, navrhu se suàva u svest i slobodu, a ka osnovi {iri u sve ve}u inerci-ju i uslovljenost, tako i obrazovanje li~nosti ima svoju piramidalnustrukturu. Naj{ira osnova piramidalne strukture li~nosti odre|enaje godinom ro|enja. Svaka godina je obeleèna jednim od ciklusaaktivnosti Sunca. Ima ih dvanaest i njihova smena se poklapa samese~evim ciklusima. Temeljne karakterne osobine svih osobaro|enih u jednoj lunarnoj godini, prikazuje kineski Zodijak. Godinaro|enja je najop{tiji temelj li~nosti koji je odre|en, dakle, ciklusimasun~evih aktivnosti. Astrolog koji ne uzima u obzir kineski Zodijakpri analizi karaktera, ne moè sagledati njegovu celinu. On se bavisamo detaljima. Da bi se ovaj naj{iri temelj li~nosti prepoznao,potrebno je duè i pa`ljivije posmatranje karaktera jedne osobe,on se ne vidi odmah i na prvi pogled. Stari zapadni astrolozi, koji-ma nije bio poznat kineski Zodijak, tako|e su slutili postojanjegodi{njih ciklusa i poku{ali su da ih ustanove pridavanjem svakojgodini zna~enje pojedine planete.

Meta–fizika astrologije

10

Poznato je da lunarna astrologija vaì za isto~ne narode, asolarna za zapadne. To je u skladu sa razli~itim mentalitetima isto-~njaka i zapadnjaka. Kineski Zodijak jeste lunarni, ali godi{njiciklusi, koje on predstavlja, deluju i na zapadnjake, tj. na sve ljudeu svetu, ne samo na Kineze. Ovo dokazuje da osobine godi{njihznakova proizilaze iz uticaja koji su globalni i nisu vezani za jednuastrolo{ku tradiciju, i da se mese~evi ciklusi samo poklapaju sanjima.

Slede}a, vi{a struktura diferencijacije li~nosti odre|ena jegodi{njim dobom, odnosno mesecom ro|enja. Nju sa svim detaljimapokazuje zapadna astrolo{ka tradicija. Ovde se radi o poloàjuZemlje prema Suncu i ostalim planetama. Posmatrano sa Zemlje,Sunce se kre}e svojom putanjom, ekliptikom, nejednako tokomgodine. Zbog nagiba Zemljine ose rotacije ono se po~etkom zimena severnoj hemisferi, 22. decembra, nalazi na najniòj ta~ki nahorizontu, i tada je dan najkra}i, a po~etkom leta, 22. juna, nanajvi{oj, pa je i dan najduì. Tada ponovo opada i u trenutku ka-da preseca polovinu ovih svojih ekstremnih poloàja, 22. septembrai 22. marta, a to je linija ekvatora, po~inju jesen i prole}e, i tosu ravnodnevnice. Dakle, po~eci godi{njih doba odre|eni supresecanjem putanje ekliptike i nebeskog ekvatora (projekcijezemaljskog). Ti trenuci uzeti su za po~etke kardinalnih znakovaZodijaka: Jarca, Raka, Vage i Ovna. Od njih su odmeravanjempo 30 stepeni sme{teni i ostali znaci. Ovde je, dakle, u pitanjuvreme oli~enja zbivanja celine, odnosno, poloàj Zemlje u prostorukosmosa, a ne mitologija vezana za neka sazve`|a. Imena znakovapreuzeta su od sazve`|a, ali sami znaci se ne poklapaju sa njima.Zbog lagane oscilacije Zemljine polarne ose ta~ka preseka ekliptike(putanje Sunca) i ekvatora, dakle, trenutka kada Sunce prelazi saju`ne na severnu hemisferu gde zapo~inje prole}e, ne doga|a seonda kada je Sunce na po~etku sazve`|a zvanog Ovan. Ova ta~kapreseka sun~eve putanje preko nebeskog ekvatora lagano se pome-ra retrogradno, pribli`no jedan stepen za 72 godine, i to se zove„precesija”. Danas je ona pri kraju znaka Vodolije, {to zna~i da

Neke osnovne ~injenice i zablude

11

Ivan Anti}

precesija prolazi jedan znak oko 2160 godina, koliko traje jednaastrolo{ka era. Znaci i istoimena sazve`|a poklopili su se oko 300.godine pre n.e., ali ni pre toga, a ni posle, nisu bili podudarni.Onima koji ne znaju ni{ta o astrologiji ovo nepoklapanje dajeargument za kritiku verodostojnosti same astrolo{ke teorije iprakse. Svako ko i{ta zna o astrologiji pre svega zna ovde iznete~injenice da znaci nisu sazve`|a, da su od njih preuzeli samoimena, i da znake ~ine odre|eni poloàji Zemlje prema Suncu ikonkretne, realne promene u prirodi koje ti poloàji izazivaju:godi{nja doba. Stoga ne deluju na nas neki misteriozni zraci satih dalekih sazve`|a, koji su ispunjeni ma{tom na{ih predaka, negorealan poloàj Zemlje prema okruènju i stanje prirode na njoj utom trenutku. To je ono {to uslovljava na{e ̀ ivote na na~in kojise detaljno i nau~no moè proveriti, {to astrologija ve} odavno i~ini. Razlog za{to ona jo{ nije op{te prihva}ena leì u tome {toni ~ovekova li~nost ni smisao njenog Sopstva jo{ nisu izborili pravoglasa i op{teg uvaàvanja. Tek nedavno se ponegde u svetu do{lodo spoznaje o neophodnosti uvaàvanja elementarnih prava nabiolo{ki opstanak, koja se zvu~no i s puno hvale nazivaju demokra-tijom, ljudskim pravima i gra|anskim slobodama. Ona su trenutnovrhunac civilizacijskog dostignu}a iako ne predstavljaju ni{ta drugodo elementarne preduslove normalnog biolo{kog ̀ ivota. Jo{ je dugput do op{teg prihvatanja i uvaàvanja smisla celovitosti ljudskogbi}a i li~nosti, o ~emu govori astrologija. Ona upu}uje na jedinstvo~oveka i kosmosa, dok je ~ovek danas jo{ uvek daleko od jedinstvasa samim sobom, od sopstvenog bi}a, a jo{ i vi{e od svojih bli`njih.I svojim godi{njim dobima, dakle, priroda oblikuje karakter ~ove-kov. Nije zaista te{ko ni laiku da primeti kako se ~ovek ro|enzimi (Jarac) po svom rezervisanom, pomalo hladnom i apstraktnomkarakteru razlikuje od onoga ro|enog leti ili krajem prole}a(Blizanac, Rak), emotivnog, toplog i pristupa~nog; da se onaj ro|enu sam po~etak prole}a (Ovan) svojom ̀ ustrom energi~no{}u znatnorazlikuje od kolebljivog, umerenog i pa`ljivog karaktera ro|enogu po~etak jeseni (Vaga).


12

Slede}a, finija diferencijacija odnosi se na dekane. Svaki znakima tri dekana od po 10 stepeni, i svakim simboli~no vlada pojedan planet. Ovo zna~i da svaki znak ima tri faze svoga uticaja:po~etnu, sredi{nju i zavr{nu. Ro|eni u jednom znaku se, prematome, razlikuju i po dekanima u kojima pada njihovo ro|enje.

Svim dekanima dodeljeni su slede}i planetni uticaji:

Ovan: Mars, Sunce, Venera.Bik: Merkur, Mesec, Saturn.Blizanci: Jupiter, Mars, Sunce.Rak: Venera, Merkur, Mesec.Lav: Saturn, Jupiter, Mars.Devica: Sunce, Venera, Merkur.Vaga: Mesec, Saturn, Jupiter. [korpija: Mars, Sunce, Venera.Strelac: Merkur, Mesec, Saturn.Jarac: Jupiter, Mars, Sunce.Vodolija: Venera, Merkur, Mesec.Ribe: Saturn, Jupiter, Mars.

Postoji jo{ finija diferencijacija po znacima. Naime, smatra seda svaki stepen svakog znaka ima svoje posebno dejstvo. O tomeje ovde ve} suvi{no govoriti. Piramidalnu strukturu prostorvremena,kojom se obrazuje ~ovekova li~nost, zavr{i}emo na najfinijem nivou,a to je sâm trenutak ro|enja, sat i minut. On je odre|en poloàjemZemljine rotacije u odnosu na Sunce, to je doba dana ili ta~anpoloàj Sunca u odnosu na mesto ro|enja. Pa`ljiviji posmatra~,koji nije upu}en u astrologiju, naro~ito ako je roditelj, tako|e mo-è da primeti kako se razlikuje karakter ro|enog u podne (Sunceu desetom polju) od onog ro|enog u pono} (u ~etvrtom). Prvi jeokrenut ka javnosti, karijeri, politici i svetskim de{avanjima, isudbina ga naj~e{}e tamo i vodi, dok je pono}ni tip pre svegavezan za dom i porodicu, vi{e voli da sedi u ku}i nego da stalno

13


Ivan Anti}

putuje, ili je okolnostima primoran da bude vezan za dom; njegovkarakter je intimniji od ovog prvog. Jo{ je lak{e uo~iti razlikuro|enog u rano jutro, neposredno pre izlaska Sunca (prvo polje),od onog u sumrak, pred zalazak Sunca (sedmo). Prvi je izrazitosamosvestan i samodovoljan, dok je drugi zavisan od drugih i okoli-ne, prvi vi{e voli da je sam, a drugi da je s nekim, da se pokazujejavnosti i publici, prvi je vi{e sklon da doìvljava, a drugi da izraà-va. Priroda tako i dobom dana odre|uje karakter li~nosti.

Trenutak ro|enja, kao vrh piramidalne strukture li~nosti, dajezavr{ni i odlu~uju}i pe~at celoj strukturi. Sa njim je odre|en ascen-dent a time i poloàji svih dvanaest polja (ku}a) koja definitivnoodlu~uju o sudbini, koja, opet, nije ni{ta drugo do na~in na koji}e se li~nost formirati.

Jedna od naj~e{}ih zabluda laika o astrologiji jeste uverenjeda tako daleka nebeska tela ne mogu uticati na to {ta }e se njemudogoditi u ìvotu, i da on „ima slobodnu volju”, bar najve}imdelom ako ve} ne u potpunosti.

Prva nebulozna pretpostavka o udaljenosti nebeskih tela okojima astrologija govori, samo pokazuje apsolutno neznanje oastronomskim veli~inama svemira u kome ̀ ivimo. Ako bismo na{ugalaksiju uporedili s ljudskim telom, tada razdaljina izme|u nas iPlutona ne bi bila ve}a od rastojanja izme|u dve susedne }elijeu mozgu. Njihovu organsku povezanost laik ne bi mogao da pore-kne, ali }e astrolo{ke pretpostavke o jedinstvu prirode lako daodbaci, ili vrlo brzo da zaboravi ako ih i prizna pod teretom ~inje-nica. Tome su naro~ito skloni astrofizi~ari. Od svih prose~nih ljudioni najbolje znaju da je gravitacija najve}a i najmo}nija sila ukosmosu. Ona daje koheziju planetama, drì na okupu sve kosmi-~ke sisteme, od sun~evog do galaksija. Ali, uprkos tome oni }e'elegantno' da presko~e ~injenicu da ta ista gravitacija, na kojojse zasniva u~enje astrologije, odlu~uju}e deluje i na organski ̀ ivot.[tavi{e, ne treba mnogo znanja da se uvidi da je organski ìvotupravo i nastao pod dejstvom gravitacije, najpre Sunca, zatimMeseca i svih ostalih obli`njih planeta, jer sva tela imaju gravitaciju.


14

Organski ̀ ivot je sav na{ svakodnevni ̀ ivot i osnova za de{avanjesudbine. Zapravo, organski ìvot i jeste na{a sudbina - njenonadilaènje spada u ideal ljudskog savr{enstva i u svim duhovnimtradicijama je poznat kao iskustvo transcendencije. Ali, taj idealnije predmet interesovanja prose~nih ljudi koji su uslovljeni sudbi-nom - a to je svakodnevni rad i reprodukcija, zajedno sa odmorom,zabavom i svim sitnicama koje su njihovi nu`ni pratioci. To je sveorganski ̀ ivot. Ako nekako i priznaju da gravitacija ima udela uorganskom ̀ ivotu, mo`da prime}uju}i da su njome vezani za tloi da sav ritam ̀ ivota zavisi od gravitacije Zemlje, Meseca i Sunca(gravitacije ostalih planeta jo{ nisu spremni da priznaju), ipak sene}e sloìti da je organski ìvot isto {to i sudbina. Zato {to neznaju {ta je sudbina a {ta prava sloboda - to }e biti glavna temaove rasprave. Kada se iz kosmosa posmatra Zemlja, ona se vidikao jedno celovito ìvo bi}e, i tada se ìvoti, kretanja i sudbinemilijarde ljudskih bi}a na njoj vide kao vegetativne funkcije njenogorganizma - a si}u{na bi}a astrofizi~ara kao virusi koji ga ometajuiako ̀ ive na njegov ra~un.

Slede}a pretpostavka u ovoj zabludi je da se zna {ta sude{avanja, doga|aji koji sa~injavaju ̀ ivot. Ovo „znanje” je tipi~noza nesvesnog ~oveka. On prirodne procese razlikuje od onoga {tosam ~ini. ̂ ak i najobrazovaniji me|u nesvesnim ljudima (fizi~ari)skloni su tome. Iako dobro znaju da su makrokosmi~ka kretanjapot~injena sna`noj gravitaciji, a mikrokosmi~ka tako|e uslovljenasna`nim nuklearnim i elektromagnetskim silama, sve ono {to spadaizme|u ovih krajnosti, a to je na{e kretanje u svakodnevnom ̀ ivotu,uprkos svoj logici i ~injenicama smatraju razli~itim i nezavisnim odostale prirode - iako se na{ svakodnevni svet nalazi izme|u ovihmakro i mikrokosmi~kih sila kao izme|u ~eki}a i nakovnja. Samotu po njima vlada „slobodna volja” - mada se niko ne hvali da juje valjano iskoristio. Tako ~ovekov ego odràva iluziju svoga opstan-ka. U stvarnosti, sve {to postoji na bilo koji na~in, u nama ili izvannas, na ovom i svakom drugom svetu, sastavni je deo uslovljenihprirodnih procesa, i ne postoji apsolutno ni{ta „neprirodno”.

15


Ivan Anti}

Razlikuje ih jedino nivo vibracija i kvalitet angaòvane energije. Terazlike daju raznovrsne oblike svemu {to postoji i {to se de{ava.Celu prirodu sa~injava jedna energija, i ona se manifestuje kaokretanje. Pokret prirode svuda je isti, nema razlike izme|u kretanjaelektrona, planeta i na{eg kretanja kroz ̀ ivot, jer energija je svudaista. Ali, njena upotreba daje pojavama razli~it karakter. Iza toganema nikakvih razlika izme|u ~vrstih stvari i doga|aja, unutarnjihili spoljnih. Iluziju da postoji bitna razlika izme|u nevidljivih procesasudbinskih doga|aja, vidljivih predmeta i na{eg bi}a, name}e namvezanost za ograni~ena fizi~ka ~ula i njihov na~in posmatranja. Silekoje vode ~oveka kroz ̀ ivot i daju mu odre|enu sudbinu putemvanjskih doga|aja, isto su tako sastavni deo prirode kao i sila kojapokre}e krvotok u na{em telu i sav organski ̀ ivot. Setimo se samo{ta smo sve spremni da uradimo, i {ta smo sve ve} uradili da bise prehranili i imali sredstva za ̀ ivot. Egoi~ki na~in posmatranjajedini je razlog za{to krvotok u sebi smatramo prirodnom nu`no{}u,svoje spolja{nje postupke izrazom „slobodne volje” a doga|ajeslu~ajno{}u ili sudbinom. Takvo razlikovanje je bedem ega i na{egneznanja, pa otuda i patnje. Ali, u prirodi nema patnje, ona jeboànska, savr{ena celina. Patnje ima samo unutar granica ega, usvetu koji on projektuje. Mi ne ̀ elimo da vidimo jedinstvo prirodeu organskom opstanku i na{im delima zato {to ne ̀ elimo sebi dapriznamo da ni{ta i nismo u~inili u ̀ ivotu osim zadovoljenja na{ihbiolo{kih potreba, da nismo ni na~eli svoju duhovnu su{tinu zbogkoje i postojimo. Razlog je tradicionalno neznanje o tome {ta jena{a duhovna su{tina i o njoj }e dalje biti re~i.

Poslednja i najtvr|a pretpostavka laika koji „ne veruje uastrologiju” zasniva se na prethodnoj: razlikuju}i prirodne proceseod svojih postupaka njegov ego stvara iluziju da „ima slobodnuvolju”. Ovo ube|enje, koje nije ni{ta drugo do manifestacija nje-gove nesvesnosti, toliko je ra{ireno da su mu podlegli i mnogikomercijalni astrolozi. I oni tvrde da ~ovek ima slobodnu volju, ada astrolo{ki ~inioci samo pokazuju mogu}nosti koje osoba moèda iskoristi ili propusti. To je ta~no samo za prosvetljenog ~oveka,


16

a ne i za prose~nog smrtnika. I ovo ube|enje je privla~no jeru~vr{}uje egoi~ku nesvesnost, iako je dovoljno malo zdravograzuma da se vidi kako ~ovek ne moè ni da di{e ni da trepnesvojom voljom, da su sve njegove fiziolo{ke funkcije nesvesne ispontane. I ne samo unutarnji, fiziolo{ki procesi, ve} i spolja{njade{avanja. Te{ko je ovoga biti svestan jer je prirodna uslovljenostdovoljno fleksibilna da omogu}ava ̀ ivot i kretanje kakvi su nampoznati unutar granica ega. Ali nam zato istovremeno onemogu}avaspoznaju ostalih vidova ìvota, koji su daleko sadràjniji, ve}i i~udesniji od ovoga {to nam je poznato. Svaki dovoljno zreo ~ovek,kada se osvrne na svoj dotada{nji ìvot, morao bi da prizna dapostoje}u sudbinu nije sâm izabrao, bar ne u ve}ini detalja. Prizna-nje ovakvog stanja stvari komplikuje ~injenica da i ono {to definiti-vno smatra „svojom voljom” jeste zapravo predodre|eno astrolo-{kim ~iniocima pri ro|enju. Planetarne aspekte i poloàje kojiuzrokuju da ìvot bude posve}en sportu ili teologiji, na primer,~ovek prihvata kao izraz svoje volje, jer astrolo{ki ~inioci delujuiznutra, nesvesno, kao „na{a” ̀ elja i „na{a” volja, jednako kao ispolja u vidu doga|aja. Oni sve predodre|uju, pa i to da li }eneko biti religiozan ili ne, povr{an ili fanatik, uspe{an u karijeriili }e propasti, kakav }e brak imati, i kakav ukus u obla~enju.

Svako pokazuje „svoju volju” ali je ona razli~ita kod svakogpojedinca upravo zato {to je sva~ija volja determinisana astrolo{kimuticajima iz natalne karte, ili trenutkom ro|enja. Te uticaje svakoizraàva kao „svoju volju”, odnosno temperament i karakter. Akosu astrolo{ki uticaji (aspekti i dr.) kod nekoga konstruktivni ipozitivni, on }e slede}i „svoju volju” ili uro|enu prirodu doìvetinjihova pozitivna ostvarenja. Ako su negativni i destruktivni,njegova volja }e ga odvesti u propast. Zato je ~est slu~aj kod ljudikoji propadaju, ili ~ine lo{a dela, da se te{ko mogu odvratiti odnjihovog puta ili na~ina ̀ ivota jer ga oni doìvljavaju kao „svojuvolju” i „svoje ostvarenje”. Ova te{ko}a je najbolje poznata psiho-terapeutima. Takvim ljudima je jedini spas da slu{aju drugoga ane svoju uro|enu prirodu, ili volju - ako je to uop{te mogu}e.

17


Ivan Anti}

Zbog njih su stvoreni dru{tveni i religijski autoriteti (predanostboìjoj volji), i moral.

Uslovljenost prirode ima svoju subordinaciju. Neka de{avanjasu vi{e, a neka manje determinisana. Neva`ni i mali doga|aji sudeterminisani u svom lokalnom okruènju, od strane neposrednihuzroka, ili su prepu{teni slu~ajnostima jer imaju samo trenutnizna~aj. Ali zna~ajni doga|aji, koji se ti~u razvoja i sudbine, odre-|eni su od strane vi{ih uzroka. Njih otkriva astrologija. (Mada inajmanji doga|aj moè majstorski da bude izreìran od stranesudbine.) Zato, da bi nju razumeli, treba da razlikujemo bitna odnebitnih de{avanja.

Da bi se razumeo zakon uzro~nosti koji vlada celom prirodom,pa i na{im sudbinama, valja znati da priroda nije samo ono {toopaàmo svojim fizi~kim ~ulima. Ona ima vi{e dimenzija, dok mi~ulima opaàmo samo jednu od njih, jedno vrlo usko podru~jeprirode koje nazivamo fizi~kim, trodimenzionalnim svetom. Zakonuzro~nosti se, me|utim, proteè kroz celu prirodu, kroz sve njenedimenzije, i zato ga ne vidimo celog, ve} samo one njegove deli}ekoji se pojavljuju u prolazu kroz fizi~ki plan, i to ako su u na{ojblizini, tako da moèmo da ih opazimo, ili da na drugi na~inbudemo obave{teni o njima. Zato {to ne vidimo ceo tok uzro~nosti,ve} samo njegove fragmente, i to one koji su u skladu s na{omparadigmom realnosti, nama stvari i doga|aji izgledaju nepovezani,izazvani slu~ajno, ~ini nam se da zlo vlada i da nema pravde, ilida se sre}a doga|a nezasluèno. Ne opaàju}i (za na{a ~ula skri-veni) lanac uzro~nosti na vi{im dimenzijama, pojave i doga|ajinam mogu izgledati kao numinozni hirovi nekog Boga ili |avola.ûdesni doga|aji nisu ni{ta drugo do manifestacija vi{ih dimenzijana niìm. Razlog za ovakvo neznanje, na kome se ~ak grade religijei filosofije, jeste prosto u tome {to ne vidimo celinu prirodnogprocesa u svim dimenzijama, ve} samo onaj njegov fragment kojinam je dostupan ~ulnim opaànjem. (Njime se bavi nauka pa zatoastrologija ne moè biti njen predmet, jer ona pokazuje zbivanjau svim dimenzijama.) Kao kada bi okretanje jednog velikog to~ka


18

posmatrali iz blizine kroz uski prozor~i}, tako da vidimo samo nje-gov deli}. Uo~ili bismo samo neodre|ene delove koji se pojavljujui nestaju, u najboljem slu~aju neke cikluse u tim kretanjima. Tekkada se udaljimo i vidimo ceo to~ak bez ograni~enja opaànja,postaje nam jasno da su nepovezane i neobja{njive pojave sastavnidelovi velike celine. Tako je i sa prirodom i njenim zbivanjima.Svoje fizi~ke ìvote opaàmo kroz uske prozor~i}e na{ih ~ula iograni~enog razuma, pa nam zato i izgledaju nesavr{eni, pogre{ni,nelogi~ni i nesre}ni, kao da su `rtve svakojakih nezasluènihnepravdi. Izgleda nam da se ìvot javlja kao nov i da netragomnestaje. Samo kada objektivno sagledamo sve dimenzije prirode,vidimo da je na{ fizi~ki ̀ ivot samo jedan deli} daleko {ireg procesadu{evnog dozrevanja ve~nog ̀ ivota, koji je izraz savr{enstva prirode,koja sa svim svojim dimenzijama predastavlja savr{enu, bezvremenucelinu i ~isto dobro. Astrologija nam pokazuje procese uzro~nostikoji se proteù izvan na{eg ~ulnog opaànja, i tako doprinosi dasagledamo celinu zbivanja i izbegnemo iluziju patnje.

Niti s kojima nas priroda vezuje, i tako uslovljava, dovoljnosu duga~ke, fine i nevidljive da nam obezbede slobodu kretanja(mada ni nju nemaju svi ljudi) potrebnu za zadovoljenje biolo{kihnagona za opstankom, pa ~ak i najniìh strasti. Ovakva slobodaje nu`na za biolo{ki opstanak, i zato nam ju je priroda i dala, ~aku ve}oj meri nego ̀ ivotinjama. Onima ~iji je um ograni~en samona ~ulno i fizi~ko iskustvo postojanja ova, ina~e samo biolo{ka,sloboda borbe za opstanak, stvara utisak da su s njom i potpunoslobodni, ~ak u tolikoj meri da na njoj grade 'demokratiju', 'ljudskaprava' i verski moral smatraju}i da su tu slobodu dobili od Boga- bore}i se neprestano protiv lo{ih osobina te iste slobode, i ljudikoji misle druga~ije. Zato u takvoj 'demokratiji' i 'religiji' vladaè{}a borba za teritorije i opstanak nego u ìvotinjskom svetu.Izbor izme|u dobra i zla koje nam priroda daje púkim fizi~kimro|enjem, radi biolo{kog opstanka, nije nikakva sloboda, negoizbor kako da udovoljimo prirodnom nagonu za opstanak, to jesamo polarizacija iste uslovljenosti koja je dovoljno fleksibilna kako

19


Ivan Anti}

bi omogu}ila fizi~ki opstanak individue. Moèmo slobodno daodlu~ujemo o tome kako }emo da zadovoljimo svoje nagone, i tuvrstu slobode, koja ne nadilazi uslovljenost prirode, mi naivnoprojektujemo na sve oblasti ̀ ivota, pa i na svoju duhovnu su{tinukoju jo{ nismo ni upoznali. Samo zato {to moèmo da mrdamotamo-amo, nekog da udarimo a nekog da pomilujemo (u obaslu~aja sebe da obezbedimo), i da pri~amo {ta nam padne napamet, imamo utisak da smo „slobodni”. To je iluzija, to je slobodaega i nesvesnog bivstvovanja. Istinska sloboda tek treba da se osvojiduhovnom zrelo{}u i pobedom nad ovakvom slobodom nagona,koja nas porobljava svojim iluzijama.

Astrologija pokazuje na koje je sve na~ine ~ovek uslovljen.Oni mogu biti pozitivni i negativni jer priroda deluje na sve na~ine,kroz suprotnosti, podsticajno i sputavaju}e, odnosno isku{avaju}e,da se pozitivne lekcije utvrde. Pri tome se ovo dejstvo proteè navi{e ̀ ivota usled zakona karme i reinkarnacije. Zato rana smrt, ilite{ka sudbina, moraju biti sagledani kao jedna epizoda daleko{ireg i ve}eg procesa nego {to je jedan individualan ìvot. Kadase izgubi iz vida ovakva celovitost delovanja prirode, i njeno jedin-stvo suprotnosti, tada nastupa tuma~enje o „dobru i zlu”, pri ~emuzlo uglavnom nadma{uje dobro. Samo je celina bivstvovanja ~istodobro (ono {to je omogu}ava jeste na{a duhovna su{tina, iliSopstvo), njegovi fragmenti su uvek u suprotnostima i pati}emozbog njih dokle god budemo fragmentarni (u egu). Patnja je nesve-snost celine i nju naj~e{}e izraàvamo reakcijom, kroz sukob sanjenim razli~itim delovima, odnosno bi}ima koja nam izgledajukao „drugi” - zato {to smo sami sebi tu|i. Dakle, zlo ~inimo samonesvesni, i nesvesnim reakcijama ga odràvamo, dok su ljubav ine`nost uvek izraz na{e svesti o jedinstvu bi}a i duhovnoj slobodi- koja je ~ovekova autenti~nost. Ne moèmo znati istinu o bi}ubez ljubavi prema svemu {to biva - jer takvo 'znanje' je samo spo-lja{nje - kao {to ne moèmo ni voleti izve{ta~eno, odvojeno, bezdoìvljaja jedinstva s voljenim. Dobro i zlo nisu spolja, oni su na{asvojstva koja izraàvaju na{u svesnost i nesvesnost. Ovo dokazuje


20

~injenica da je ~ovek sposoban i za jedno i za drugo. Kada ih pro-jektujemo van (dobro u Boga, a zlo u |avola), tada samo izbegava-mo odgovornost u njihovoj primeni i dokazujemo svoju nesvesnost.Kada preuzmemo odgovornost, to uvek vodi osve{}enju i dobrotikoja ne zavisi od morala koji name}e dru{tvo.

Problem determinacije i slobodne volje zavr{ava se u slede}em:neprosvetljen ~ovek je determinisan prirodom, on nesvesno sprovodisve njene podsticaje misle}i 'ja to ~inim'; prosvetljen ~ovek je nadi{aoprirodne uslovljenosti i ima slobodnu volju, ali budu}i da nema ega,ni on ne ~ini ono {to on sâm ho}e, nego je determinisan duhom kojiomogu}ava i njega i celu prirodu, on samo sprovodi volju duha.Tako ni jedan ni drugi nemaju 'slobodnu volju'. Ona postoji samou iluziji ega.

Priroda postoji zbog obrazovanja svesnog subjekta. Pored svihoblika ̀ ivota, taj proces se najintenzivnije kristali{e kroz ~ovekovobi}e i sudbinu. ôvek je zavr{ni ~in tog procesa. Zato mu je inajteè, ali je i najbliì ishodu. Astrologija, kao kraljica sveg znanja,detaljno pokazuje i celinu prirodnog zbivanja i kako je svaki ~ovekposebno uslovljen, ali ne zato da bi mu samo stavila do znanjada nije slobodan od prirodne nu`nosti, nego da bi mu upravo timznanjem omogu}ila da se oslobodi spoznajom celovitosti bivstvovanja,koja je njegovo Sopstvo. Dakle, ~ovek jeste uslovljen, ali moè dabude slobodan - jedino kroz spoznaju onog {to ga uslovljava. Utome mu astrologija pomaè slede}i logiku da se ~vor moè razve-zati jedino znanjem kako je zavezan. Da bi tu pomo} ~ovek dobroiskoristio mora najpre da bude svestan svoje uslovljenosti, a neda samog sebe obmanjuje da je slobodu i nezavisnost dobio sámimfizi~kim ro|enjem, ili od nekog Boga. Sloboda se ne moè dobiti,ona je svojstvo li~ne zrelosti, a zrelost nikada ne moè bitisvojstvo li~nosti ako je dobijena odnekud. în fizi~kog ro|enjani po ~emu se ne izdvaja od ostalih uslovljenih organskih procesau prirodi. On ~oveka stavlja u istu ravan sa ̀ ivotinjama i biljkama.Njegovo právo, duhovno ro|enje tek treba da se dogodi kadakulturnom evolucijom i potpunim osve{}enjem postane jedinstvenai celovita li~nost. Koliko je kao li~nost integrisan, toliko je nezavisan

21


Ivan Anti}

od gravitacije prirodnog uslovljavanja. Jedini pravi temelj za ~ove-kovu kulturnu evoluciju daje astrologija, ako se koristi shodno nje-nom smislu, a to je ~ovekovo duhovno prosvetljenje - ne ispunjenjeli~nih èlja. Ovakav proma{aj njenog smisla jedini je razlog svihgre{aka i nerazumevanja. Natalna karta pokazuje strukturu celogna{eg bi}a - da bi nam dala kontekst za njegovo nadilaènje u slobo-dnom duhu - a ne samo ega. Transcendencija uslovljenog bivstvo-vanja je su{tina svekolike ~ovekove kulture, duhovnosti u religi-oznosti. Nigde se objektivnije ne prikazuje ~ovekova uslovljenostnego u astrologiji, i to za svaku individuu posebno, u skladu svremenom njenog postojanja, dakle, dinami~ki, uìvo, a nemetafizi~ki i mitolo{ki.

Budu}i da astrologija pokazuje kako priroda uobli~avasvesnog subjekta - i preko sudbinskih isku{enja ga navodi dapostane celovita li~nost, koja }e biti oli~enje smisla bivstvovanjaprirode - astrologija }e u ljudskom dru{tvu biti spoznata i prizna-ta ta~no u onoj meri u kojoj to dru{tvo priznaje celovitu i slobo-dnu li~nost.

Astrologija pokazuje su{tinu na{eg karaktera koji se spoljaizraàva kao sudbina. Tako najbolje doprinosi razumevanju na{egpoloàja u svetu, prâvog uzroka i smisla svega {to nam se doga|a,da ne bismo krivili ni Boga, ni |avola, a ni na{e bli`nje. Takvimznanjem pribavlja nam opu{tenost i ljubav za sva bi}a kroz uvidda smo svi jednako uslovljeni prirodom dok ne dospemo do istin-skog duhovnog probu|enja - na koje nas uslovljenost i goni. Jedanod najlep{ih prikaza ovakvog smisla astrologije nalazi se u Manihej-skim izvorima (Hegemonius, Acta Archelai, 8. Bar Khoni, Scholia,315, 22-27):

„Kad je Otac @ivota video kako du{a pati u telu... pozvao jePoslanika. A ovaj do{av{i pripremi sve {to mu je potrebno zaposao spasavanja du{a. Napravio je to~ak sa dvanaest sudova...Pokretan kruènjem nebeskih sfera, taj to~ak zahvata du{e kojeumiru... I splav se puni du{ama koje ti sudovi zahvataju, pa ihzatim iskrcava... u Eone, gde ostaju u Stupu Slave zvanim Savr{eni~ovek... To je stup svetlosti, jer je ispunjen pro~i{}enim du{ama”.


22

µ

ANTROPI^KO NAÊLO

I OBLIKOVANJE SUBJEKTA

Dana{nja shvatanja teorijskih fizi~ara o prirodi fizikalnestvarnosti dospela su do jedinstvenog paradoksa. S jedne strane,eksperimentalna otkri}a u subatomskoj fizici istopila su gotovo svadosada{nja ube|enja o materijalnoj stvarnosti, o njenoj ~vrsto}i ipostojanosti, i otkrila nam da je takva slika sveta samo privid kojinam stvara priroda ~ulnog opaànja, a nije izraz same stvarnosti.Su{tina materije ili subatomska stvarnost se pokazala kao krajnjerelativna i direktno zavisna od subjekta koji je doìvljava. Ubrzonakon svog nastanka, dvadesetih godina, kvantna fizika se zaplelau problem odnosa subjekta prema prirodi, jer se priroda tog odno-sa pokazala kao presudna za dobijanje rezultata eksperimentalnihistraìvanja. Takvim uvidima se, s druge strane, pribliìla drevnimznanjima o su{tini stvarnosti, misti~kim spoznajama koje su sadrà-ne u osnovi svih velikih duhovnih tradicija.

Prema Fritjofu Kapri, koji je u svojoj poznatoj knjizi Taofizike izneo paralele izme|u savremenih fizikalnih teorija i drevnih,uglavnom isto~nja~kih misti~kih uvida, ovo zbliàvanje se sastoji izosam ta~aka. 1. Jedinstvo svih stvari i doga|aja - svet se ne moèrazloìti na nezavisne, manje jedinice. 2. To sveop{te jedinstvouvek zahvata i svesnog subjekta (~oveka, posmatra~a) i on je nepo-sredan u~esnik u toj meri da je spoznaja jedinstva njegova sudbina,i kao da se sve zbiva da bi se njegova svest kristalisala. 3. U tomjedinstvu sve razlike i suprotnosti su relativne; suprotnosti su polovijedinstva i kao takvi omogu}avaju mu ìvotnu dinamiku. 4. Svi

23

Ivan Anti}

pojmovi su plod razuma i ne mogu se primeniti na sámu stvarnostprirode, oni ne doti~u svojstva sáme stvarnosti. 5. Iza prostora ivremena relativisti~ke fizike stoji jedna vi{a, bezvremena dimenzija,implicitni poredak u kome su svi doga|aji u prirodi me|usobnopovezani, ali ne uzro~no. 6. Kosmi~ko jedinstvo je dinami~ko ineodvojivo od svojih vi{estrukih pojavljivanja, priroda je u dinami-~koj ravnoteì i mno{tvo je iluzija ograni~enog, ~ulnog na~ina po-smatranja. 7. Prostor i ~estice nisu strogo odvojeni i suprotstavljeni,ve} su u dinami~kom i ̀ ivom procesu neprekidnog kretanja, nasta-janja i propadanja. ̂ estice nastaju iz oscilovanja polja koja su bezoblika i odre|enja, i u njima nestaju; iako su nemanifestovana,polja su stvarnost iz kojih proizilaze entiteti koje opaàmo kao~estice koje sa~injavaju fizi~ki svet. 8. Celokupna stvarnost je nepre-kidni kosmi~ki ples energije, igra nastajanja i nestajanja. êsticekoje sa~injavaju fizi~ku stvarnost su zapravo energetski procesi, ane '~vrsti' objekti.

Klasi~na fizika se od Njutna pa sve do po~etka dvadesetogveka bavila mehanisti~kim modelom opisa sveta. On je odgovaraoprostom, ~ulnom iskustvu, i bio je uspe{an u tehni~koj primeni.Tehnolo{ka revolucija i moderno doba su i zapo~eli kada je ~ovekshvatio sve aspekte kretanja u ~ulnom, fizi~kom svetu. Dvadesetihgodina ovog veka do{lo se do dubljih i revolucionarnih uvida uprirodu fizi~ke stvarnosti, u subatomski svet. On je pokazao da suosnovne ~estice, od kojih su sa~injeni atomi fizi~kog sveta, sasvimrazli~ite od klasi~ne predstave o materiji, one se pona{aju paradok-salno, preska~u zakone uzroka i posledice, pa ~ak i ograni~enjavremena i prostora. Njihov se poloàj i brzina ne mogu ta~noodrediti jer se nalaze u visoko energetskom i vibratornom stanjukao si}u{no polje zvano kvant. Od kvantne fluktuacije zavisi {ta}e se iz tog polja izroditi, kakva ~estica ili talas. Za razliku odkrute mehanisti~ke predstave o svetu, kvantna fizika je pokazalada je dublja stvarnost sli~nija organskom modelu jer posmatra~postaje u~esnik u zbivanju, {to je blisko misti~kim uvidima ojedinstvu prirode na kome se zasniva i astrologija. Ukratko,


24

savremeni fizi~ar je do{ao do nepremostive prepreke, do sebesámog. Na dnu prirode ugledao je odraz svoga Ja.

Ve} je u ranoj fazi kvantne fizike uo~eno da rezultati eksperi-mentalnih istra`ivanja subatomskih ~estica zavise od tuma~enjaposmatra~a, da on svoje parametre iz makrosveta primenjuje namikrosvet, {to je nespojivo, pa se zato javljaju paradoksi, da objektiu mikrosvetu imaju svojstva i talasa i ~estica. Na tome se uglavnomstalo osim {to su neki teoreti~ari (Markuze, Tulmin, Habermas,Hajzenberg, Bom, Dejvis, Kapra) poku{ali manje ili vi{e uspe{noda osmisle novu situaciju na eti~kom i egzistencijalnom planudefini{u}i tako nastalu novu nauku. Me|utim, najnovija otkri}aprodubila su ovaj problem do onih dimenzija na kojima delujeastrologija. Nedavno je otkriveno da od sámog prisustva posmatra~azavisi kako }e se pona{ati mikrosvet, da li kao ~estica ili talas.Ustanovljeno je da sámo prisustvo bilo kakvog posmatra~a uzrokujeda se kvant energije pona{a kao ~estica, dok se bez prisustva po-smatra~a pona{a kao talas. Kao da ~estica, odnosno priroda znada samo pred posmatra~em treba da uzima trodimenzionalnoobli~je. Dakle, to vi{e ne zavisi samo od tuma~enja posmatra~a,kako se mislilo do sada, ve} od sámog njegovog prisustva. Implika-cije ovog otkri}a su tako dalekose`ne da }e po zna~aju nadma{itii samo otkri}e subatomskog sveta i njegovih svojstava, jer }e kona-~nu su{tinu prirode i ljudsko bivstvovanje sjediniti na na~in kakoto do sad nikada nije bilo mogu}e. Ono je, zapravo, oduvek bilosjedinjeno u misti~kim iskustvima duhovnog prosvetljenja i drevnomznanju astrologije, ali ovde nam je namera da se tome pribli`imosa stanovi{ta dana{njeg znanja o fizikalnoj stvarnosti i ~oveku.

Najsigurniji korak u tom smeru bi}e nam kosmolo{ka teorijaJa~eg antropi~kog principa (Strong Anthropic Principle ili SAP).U mnogim rezultatima iz oblasti kosmologije i kvantne fizikeotkrivena je ~itava serija podudarnosti izme|u numeri~kih vrednostinekih fundamentalnih konstanti prirode, kao {to je odnos izme|umase protona i mase elektrona; da je gravitaciona masa protonasamo malo druga~ija, ne bi bilo zvezda. Uo~eno je da sama

Antropi~ko na~elo i oblikovanje subjekta

25

Ivan Anti}

mogu}nost postojanja ìvota zavisi od ovih podudarnosti, dasu{tinska svojstva univerzuma moraju da budu upravo ovakva kakvajesu da bi se javila evolucija ̀ ivota zasnovanog na ugljeniku i, ukrajnjem vidu, ~ovek kao svesni posmatra~. Ova ~injenica nametnu-la je formiranje antropi~kog principa, ili na~ela po kome vidljiveosobine svemira, kakve su u svemu, nisu proizvod slu~ajnosti iliprirodne selekcije izme|u vi{e mogu}nosti, nego su posledica sa-svim odre|ene svrhe: stvaranje uslova za nastanak svesnog subjekta.

Ovakav logi~an odgovor za podudarnosti mnogih odnosa kojileè u osnovi prirode nije zadovoljio popularnog astrofizi~araStivena Hokinga. On ga (u knjizi Crne rupe i bebe-vaseljene, Beo-grad: Polaris, 1995) odbacuje jer smatra da nije dovoljno re}i dasu stvari takve kakve jesu zato {to mi postojimo. Mo`da zato {tozbog veoma naru{enog zdravlja nije zadovoljan svojim postojanjem,iako je ba{ ta situacija usmerila svu njegovu energiju na genijalnoosve{}enje; potpuno paralisan, pretvorio se u vrlo svesnog subjekta.Smatra da Sun~ev sistem jeste nuàn za na{ ̀ ivot, ali mnogi delovikosmosa nisu pogodni ni za kakav oblik ìvota. Uz to tvrdi dasmo tako mali i neugledni naspram veli~ine kosmosa, da je te{koprihvatiti da sve to postoji zbog nas, previ|aju}i da ba{ veli~inagarantuje mnoga pogodna mesta za ̀ ivot sli~an na{em. U potraziza Velikom objedinjavaju}om teorijom, koja ujedinjuje tri kategorijefizi~kih me|udejstava (a to su jaka i slaba nuklearna sila i elektro-magnetizam) sa gravitacijom, njegovi uvidi su se kretali od teorijeVelikog praska do hipoteze o imaginarnom vremenu. Ujedinjenjeprve tri sile koje vladaju u mikrosvetu ve} je na vidiku zahvaljuju}ihipotezi o kvarkovima i kvantnoj hromodinamici, dok je gravitacijaostala izvan jer je isuvi{e slaba za dejstva u mikrosvetu. Ostao je,dakle, problem sjedinjenja mikro i makrokosmosa. To jedinstvonije nikada bilo problem misticima i astrolozima, ali za dana{njefizi~are je zaista problem da ga obrazloè, matemati~ki dokaù ieksperimentalno provere.

Ovaj problem je nere{iv zato {to se objektivizuje, projektujespolja, {to se uporno previ|a zna~aj i smisao subjekta, ~ovekove


26

li~nosti u svemu tome. Krajnji domet objektivacije ishoda prirodejeste teorija Velikog praska. Po njoj je ceo univerzum pre dvade-setak milijardi godina bio saèt u jednu singularnu ta~ku, neizmer-no velike mase i temperature. Kako je u toj singularnosti (kaù,„veli~ine zrna gra{ka”) saèt sav prostor i vreme, jasno je da onaprotivre~i sama sebi, jer nije mogla nigde da postoji i nikad dase dogodi zato {to pre nje nije bilo prostora ni vremena. Ali zatoje u ma{ti fizi~ara mogla lako da eksplodira i inflatorno se ra{iriu danas postoje}u vaseljenu. Dokaz za ovu singularnost nalaze uopaànju da se galaksije me|usobno udaljavaju, mada ih malo zbu-njuje to {to ne mogu da ustanove iz koje po~etne ta~ke se udalja-vaju - jer se udaljavaju odasvud. Jo{ vi{e ih zbunjuju neka novijaneproverena osmatranja po kojima bezbrojne galaksije nisu tektako razbacane po kosmosu, nego obrazuju ogromnu spiralu, nalikna DNK. (Ovo bi potvrdilo drevnu Hermesovu izreku da „ni{tanije spolja, ni{ta nije iznutra, jer sve {to je spolja, iznutra je”.)Tako|e i pozadinsko mikrotalasno zra~enje, za koje se smatra dadolazi od po~etne faze stvaranja vaseljene, da je ostatak Velikogpraska, kao za inat dolazi odasvud. Slede}i dokaz je Ajn{tajnovateorija relativnosti koja pokazuje da su prostor i vreme relativnii u toj meri zavisni, da se moraju zajedno imenovati kao prostorvre-me. Po toj teoriji objekti svojom gravitacijom savijaju prostorvreme,sva zbivanja, pa i ono najbrè, svetlost. Objekti sa velikom gravita-cijom, kao {to su zvezde, savijaju okolno prostorvreme tako daplanete, koje bi se u trodimenzionom prostoru kretale pravo, u~etvorodimenziono savijenom prostorvremenu kre}u se oko Suncakru`no. Kada velika zvezda na kraju svog ̀ ivotnog veka kolabirausled sopstvene gravitacije i sa`me se u crnu rupu, njena gravitacijapostaje tako sna`na da ni svetlost ne moè da se otisne od nje.Zbog takve krajnosti smatra se da crne rupe zra~e antimaterijomkoja je uslov za nastanak materije, i tako obnavljaju, oìvljavajuili, bolje re}i, recikliraju materiju. U svakom slu~aju model crnihrupa posluìo je kao dokaz singularnosti univerzuma. Ako je mo-gu}e da prostorvreme bude tako savijeno u crnoj rupi, izvesno je

27


Ivan Anti}

da je i vaskoliki univerzum bio tako savijen u singularnu ta~kuneposredno pre Velikog praska. Ali, zakoni kvantne fizike nisumogli da vaè u takvim uslovima. Zato je Ajn{tajnova teorija rela-tivnosti, koja je uslovila ideju o singularnosti jer 'elegantno' obja-{njava dejstva gravitacije i makrokosmi~ka zbivanja, do{la u suprot-nost sa kvantnom mehanikom, iako obe izgledaju ta~ne. Posleneuspelih poku{aja da se pomire ove dve nepomirljive makro imikrokosmi~ke realnosti nedovoljno osmi{ljenom „kvantnom gravi-tacijom” i teorijom superstruna, Hoking je do{ao do spasonosneideje da vaseljena postoji bez po~etka i kraja u imaginarnom vre-menu, da je ~etvorodimenziono prostorvreme univerzuma nalik nasferu: postoji iako nema po~etka ni kraja. Time su zadovoljeni iteorija relativnosti i zakoni kvantne mehanike, oni sada zajednomogu slobodno da deluju. Nezadovoljni su ostali jedino judeo-hri{}anski dogmati~ari koji se slepo drè ideje stvaranja sveta „izni~ega” i njenog nasilnog nametanja celom svetu, jer je taj modelnajbolja objektivizacija egoi~kog pogleda na svet i njegovog odrà-nja. Koncept postojanja koje nije uslovljeno stvaranjem oduzimaautoritet jevrejskom Bogu. Zato o njemu fizi~ari mnogo i ne govoreda ne bi razgnevili hri{}ane i muslimane. Koncept linearnog stva-ranja, od po~etka ka kraju, je projekcija uslovljenog uma i svihprora~una za opstanak ega, dok je nelinearno postojanje, bezpo~etka i kraja, ve~no i celovito (sfera i krug su arhetipski simboli~ovekove Sopstvenosti), izraz stvarnosti samog bi}a; kao i ljubavkoja nema prora~una i interesa, ona jednostavno jeste.

Ideja bespo~etnog postojanja javlja se vrlo rano u religijskimi misti~kim spekulacijama, ali nju je najbolje nagovestio Platon uTimaju, govore}i o sfernoj prirodi. Tako|e u indijskoj filosofijiadvaita vedante kaè se da je svet maya, privid, koji nema po~etkani kraja. Bi}e nam jasnije na koji na~in moè postojati ono {toje bespo~etno ako ga sagledamo kao sferu. Bespo~etnu i beskrajnuprirodu prostorvremena univerzuma dokazuje sferni oblik svihnebeskih tela i njihovih putanja.


28

êtvorodimenziono prostorvreme, koje nema ni po~etka nikraja ve} jednostavno postoji, po toj hipotezi nalazilo bi se uimaginarnom vremenu, jer iskustveno, trodimenziono vreme postojina stari na~in samo za na{a ~ula. Njegova strela usmerena je samoka budu}nosti koju ne poznajemo, dok se pro{losti samo se}amo.U imaginarnom vremenu, koje je zapravo stvarnije od ~ulnog,pro{lost, sada{njost i budu}nost postoje simultano. U njemu jevasiona beskona~na, jedinstvena, bez granica ili singularnosti, a una{em, ~ulnom vremenu, stvari se doga|aju kao da singularitetipostoje, tu se vasiona {iri, a ima i crnih rupa, stvari nastaju inestaju iz vidokruga na{ih ~ula i mi mislimo da su zaista kao novenastale ili potpuno nestale, pa tu logiku primenjujemo i kadatuma~imo kosmos. U imaginarnom vremenu „po~etak” kosmosanalik je Zemljinom severnom polu, ako se stepeni geografske {irineuzmu kao analogni vremenu, a „kraj” ju`nom polu. Ali te dveta~ke nisu ni po ~emu posebne, na njima vaè isti fizi~ki zakonikao i na svim drugim ta~kama na Zemlji. Ova analogija nam,me|utim, pokazuje da ~ulno, linearno vreme realno postoji samoza subjekta koji se nalazi na povr{ini sfere, odnosno Zemlje.

Ako ovome pridruìmo antropi~ki princip, {to nije u neskladujer mi ipak postojimo i osmi{ljavamo sva ta vremena, do}i }emodo teorijskog obja{njenja za{to uop{te deluju astrolo{ki principi.Pre svega, astrologija po~iva na ~etvorodimenzionoj savijenosti pro-storvremena oko Sunca, koje se zbiva sfernim kretanjem tako|esferno uobli~enih planeta. I vreme je u astrologiji cikli~no (zbogsfernog kretanja prirode) i vi{e imaginarno nego realno, ~ulno, jerse ono saìma po modelu holograma i deli po principu 'jedan dan,jedna godina', na osnovu ~ega se rade solarni horoskopi, primarnei sekundarne direkcije. Svaka vremenska celina ima svoj kontekst.Dakle, osnovni metodi predvi|anja u astrologiji mogu}i su upravozbog svojstva imaginarnog vremena da se saìma, i njegovogsuperiornog odnosa prema trodimenzionom ~ulnom vremenu.Moèmo re}i da astrologija i nije ni{ta drugo do metod prevo|enjanekih osnovnih ~injenica na{eg postojanja iz ve~nog, neuslovljenog,

29


Ivan Anti}

imaginarnog vremena na jezik i razumevanje svakodnevnog, ograni-~enog, ~ulnog vremena.

Ovo razumevanje postaje dublje ako se zasniva na jedinstvuprirode. Tada postaje jasno da sferno zbivanje imaginarnog prostor-vremena, na kome se zasniva astrologija, objedinjuje kosmi~ka zbi-vanja sa celokupnim organskim ̀ ivotom i na{om sudbinom. Iz teperspektive se, naime, jasno vidi da kruènje Zemlje oko svojeose i oko Sunca, kao i kruènja ostalih planeta u sun~evom sistemu,direktno izazivaju organski ̀ ivot na Zemlji i svu njegovu dinamiku.Svojom gravitacijom (magnetizmom) planete indukcijom* izazivajuna Zemlji jo{ finija energetska kretanja, a to je organski ìvot.Kada bi se Zemlja zaustavila, zajedno sa ostalim planetama, tadabi sav organski ̀ ivot stao i raspao se u prah. Mi svoje psihofizi~kobi}e uop{te i moèmo da pokre}emo, ta~nije re~eno, ono sámomoè da se kre}e i ̀ ivi jedino zahvaljuju}i tome {to se Zemlja sostalim planetama kre}e, a naro~ito Mesec. Mesec je veliki magnetkoji svojom rotacijom najsna`nije indukuje kretanje sveg ̀ ivota naZemlji. Po uticaju je najzna~ajniji jer je najbliì. Ostale planetetako|e imaju svog uticaja zavisno od svoje veli~ine, brzine i uda-ljenosti. Skup svih njihovih uticaja preko me|usobnih aspekatastvara ̀ ivot kakav nam je o~igledan na Zemlji.

Najnovija kosmologija se tako nije samo pribliìla drevnomiskustvu astrologije, nego je potvrdila i neke sli~ne nagove{tajezapisane u knjièvnosti |aina, pripadnika najstarije religije, ne samona indijskom potkontinentu. Hoking bi se iznenadio, ako ve} ranijenije pro~itao, da u jednom od najstarijih prakritskih tekstova,Uttaradhyayana-sutram, stoji da „vreme postoji u onome {to naziva-mo vremenski odre|enim prostorom”, {to klasi~ni komentari obja-{njavaju da vreme postoji samo „na kontinentima gde ̀ ive ljudi i


30

* Da podsetimo: kada se u blizini zatvorenog provodnika bez struje kre}e magnet,nastaje elektri~na energija koja traje samo dotle dok magnet rotira oko njega.Faradej je ovo nazvao magnetnom indukcijom. Sam termin inductio na latinskomzna~i uvo|enje ili navo|enje.

na okeanima koji pripadaju tim kontinentima”. Dok se uTattvarthadhigama-sutram doslovno tvrdi da „nebeska tela svojimkretanjem proizvode vreme”. U komentarima se dalje isti~e da jevreme tako|e supstancija i to se dokazuje time {to i vreme isupstancija imaju ista obele`ja: nastanak, trajanje i prestanak. Inajzad, tvrdi se da je funkcija vremena da odràva supstancije ukontinuitetu, u modifikacijama, kretanjima i redosledu zbivanja.Ova realnost, da kosmi~ki objekti proizvode vreme, prisutna je usva~ijem iskustvu. Njeno prisustvo izraàva sâm jezik. Tako zane{to kaèmo da se „dogodilo u pravi ~as”, ili da „nije pravo vre-me”, da su „nastupila lo{a vremena”. U na{em se jeziku, jasnijenego u drugim, izraàva jedinstvo prostora i vremena jer i meteoro-lo{ka stanja (prostora) nazivamo vremenom: kada je obla~no i ki-{no, kaèmo „lo{e je vreme”, a kada je sun~ano „vreme je lepo”.

Najnoviji trend osmi{ljavanja svih dosada{njih uvida u fizikalnurealnost, koji zastupa Fritjof Kapra, jeste sistemsko mi{ljenje. Onoisti~e da su{tinska svojstva svakog ̀ ivog sistema poti~u iz interakcijai odnosa izme|u ~inilaca, i da se ti odnosi ponavljaju u izvesnimkonfiguracijama ili shemama. To je dinami~ki proces odnosa kojiizraàva odre|eni kvalitet, i ne moè se izraziti kvantitativno, mere-njem veli~ina i teìna. Stoga se ne moè ni izraziti jednom teorijom.Tu je potrebno mapiranje shemama. Te{ko je na}i bolju definicijuastrologije. Sistemsko mi{ljenje nam kazuje o uzaludnosti traènjaVelike objedinjavaju}e teorije jer mikro i makrokosmos postoje udinami~kom odnosu koji se shematski izraàva kroz cikluse prirodei pojava, dakle, kroz sáme doga|aje. Astrologija, kao najstarijashema zbivanja prirodnih ciklusa, pokazuje kako mi u~estvujemou tim doga|ajima, kako oni oblikuju nas i na{ ̀ ivot, kako nebeskashema oblikuje na{e bivstvovanje. Tako definitivno obustavljaobjektivaciju smisla bivstvovanja izvan, koja nije ni{ta drugo dozaborav sámog bivstvovanja. Mi ve} jesmo u jedinstvu mikro imakrokosmosa i ne treba da ga traìmo pomo}u neke objektivisti-~ke teorije s kojom bi ne{to objektivno menjali kako bi nam bilobolje. Treba da budemo svesni tog jedinstva jer samo nas takva

31


Ivan Anti}

neuslovljena, ~ista svest moè izbaviti iz uslovljenosti, samo s njompostièmo ne{to istinski novo i bolje. Uslovljava nas jedinonesvesnost.

Traènje Velike objedinjavaju}e teorije po~iva na istom ube-|enju kao i religijsko traènje idealne vere koja }e „spasti svet”,a to je ube|enje da je mogu}e kolektivno „spasenje”. Svaki kolekti-vizam je samo izraz biolo{kog nagona za o~uvanjem zajednice,~opora, plemena ili nacije, i smisao svih kolektivisti~kih ideja (ireligijskih i nau~nih) je afirmacija ovog nagona. Istinsko „spasenje”je, me|utim, ~in li~ne samospoznaje koji se postiè kroz procesindividuacije. Njegovo usmerenje je, za razliku od interesa kolekti-va, druga~ije, moè se re}i: vertikalno. Nema, dakle, kolektivnogspasenja. Istinska sloboda ili duhovnost moè zasijati samo krozzrelog ~oveka koji }e svojim li~nim primerom drugima svedo~iti onjoj - zato {to je ona izvor ̀ ivota i ~ovekovog bi}a. Bit se uvekjedinstveno ispoljava, zato {to je ̀ iva. Samo ono {to je otu|eno imrtvo, kao kakva dogma ili teorija, ostaje uvek isto i moè svimapodjednako da se deli. Cela priroda, njen mikro i makrokosmosukr{taju se u ~oveku i objedinjuju se, ne u nekoj teoriji, nego unjegovoj celovitoj li~nosti.

Astrologija pokazuje detalje tog objedinjavanja.


32

A B C D E F

ZODIJAK

G H I J K L

Op{te je poznato da re~ zodijak poti~e od gr~ke re~i zodionkoja zna~i „ìvotinjski pojas”, i da se odnosi na dvanaest sazve`|akoja du` ekliptike opasuju Zemlju. Manje je poznato da je ta re~preuzeta od staroegipatske re~i zo-djaja-kos koja zna~i „radi radaraspodela”. A jo{ daleko manje je poznato radi kakvog rada suzodija~ki znaci raspore|eni ba{ tako kako jesu, i to u svimkrajevima sveta i u svim epohama, od Severne i Ju`ne Amerike,preko Egipta i Vavilona, do Indije, Tibeta i Kine.

Cela priroda sluì prosvetljenju duha - kroz svesnog subjektakoji je na ovoj planeti uobli~en kao ~ovek. Da bi to ostvarila morasvoju energiju, koja se izraàva sveop{tim kretanjem, koherentnoda uobli~i tako da taj oblik bude oli~enje njenog smisla. To jenjen rad, ona (tj. kosmos) radi na oblikovanju svesnog subjekta umalom, na mikrokosmosu, i smisao postojanja tog subjekta jesamospoznaja. ̂ ovek je, dakle, odraz kosmosa u malom, mikroko-smos, i to je razlog za{to astrolo{ka tradicija, koju je praksa doka-zala, pripisuje svakom funkcionalnom delu ljudskog tela po jedanzodija~ki znak. Glava je oblikovana po principu znaka Ovna, vratpripada Biku, ramena i ruke Blizancima, gornji deo grudi i srceRaku, pleksus Lavu, stomak Devici, kukovi Vagi, polni organi[korpiji, butine Strelcu, kolena Jarcu, listovi Vodoliji i stopalaRibama. I zaista, ~ovekovo telo je ba{ ovakvog oblika samo zato{to je Zemlja ba{ ovoliko udaljena od Sunca i ostalih planeta. Daje njena gravitacija, odre|ena masom, samo malo druga~ija, ~ovek

33

Ivan Anti}

bi izgledao sasvim druga~ije. A njena masa i gravitacija su ba{ovakve kakve jesu, zato {to se kre}e oko Sunca i pored ostalihplaneta ba{ ovom brzinom kojom se kre}e. I obratno, njena brzinaje ovakva zato {to joj je masa tolika. Da je jedan ~inilac druga~iji,i svi ostali bi bili druga~iji. Sve je povezano i uzajamno. Zato jeizdvajanje ~oveka iz te celine izraz ~istog neznanja. Njega su obli-kovali prirodni ciklusi, smena godi{njih doba i sve {to priroda usebi nosi, a to nije ograni~eno samo na povr{inu Zemlje. Njenotlo je zapravo samo podloga na kojoj se projektuje bivstvovanjecelog kosmosa, a naro~ito Sun~evog sistema, jer njena masa, gravi-tacija, rotacija i revolucija, od kojih direktno zavisi sav organskiìvot, neposredno je uslovljena planetama Sun~evog sistema, njiho-vom gravitacijom i kretanjem.

U ~etvorodimenzionom prostorvremenu, dakle bivstvovanjukoje je realno jer nije ograni~eno ~ulnim utiscima, oblik, gravitacijai kretanje svih tela Sun~evog sistema, organski ìvot na Zemlji,~ovekovo psihofizi~ko telo i sudbina jesu jedno isto, ali u razli~itimdimenzijama i razmerama. Njihovo kru`no, ta~nije spiralno kretanjeuobli~ava razli~ite dimenzije pojavnosti. Najgrublja i na{em opaà-nju najobjektivnija dimenzija bila bi sâm fizi~ki oblik planeta injihova masa. Oni su u direktnoj zavisnosti od brzine kretanja iudaljenosti od Sunca, koji bi bili slede}a, finija dimenzija. Atmo-sferske prilike i klima na planetama, koje tako|e zavise od pretho-dnih dimenzija, bile bi slede}a, a organski ̀ ivot jo{ finija dimenzija.ôvekov lik i njegova svesnost izraèna kroz sudbinu je najfinijadimenzija celog ovog spiralnog uobli~avanja koje izaziva Sunce.Zato je Sunce osnovni princip integracije ~ovekove su{tine. Suncesvojom masom i gravitacijom savija i saìma okolno prostorvreme,najkonkretnije uobli~eno kao planete, i to saìmanje je proizveloorganski ìvot na najpogodnijem mestu Sun~evog sistema, naZemlji. Kroz evoluciju organskog ̀ ivota sve to saìmanje ostvariloje svoj egzistencijalni smisao. Svoj duhovni smisao zadobija krozli~nost najkompletnijeg i najsavr{enijeg organskog bi}a: ~oveka.Zato je on mikrokosmos i to na na~in kako prikazuje astrologija.


34

Psihofizi~ka evolucija prostorvremena ka li~nosti i svesti osebi, u pogodnim organskim uslovima na planeti Zemlji, razvijase po principima koje izraàvaju znaci Zodijaka. Oni su, opet,izraz prirodnih ciklusa i smene godi{njih doba. Svaki ciklus smenegodi{njih doba ima dvanaest faza. Svaka faza predstavlja jedanprincip u razvoju psihofizi~kog bivstvovanja ka svesti, ta~nije, jedanaspekt svesnog bivstvovanja.

Da bi svest u bi}u bila sasvim zrela, neuslovljena i potpunodeterminisana, ne moè se razviti samo iz jednog aspekta bivstvova-nja, nego iz svih aspekata koji sa~injavaju organski ìvot, a njihje, rekosmo, dvanaest. Iskustvo bivstvovanja mora reinkarnacijompro}i ceo prirodni ciklus preobraàja i rasta dok ne do|e do svogSopstva, mada se oko njega sve vreme vrti kao oko Sunca. Ali,priroda psihi~kog iskustva je takva, dok ne opi{e ceo krug ne moèda bude svesno gde mu je centar i ishod svega.

Krug cikli~nog usavr{avanja bi}a, da bude podobno svesti osebi, ima dvanaest faza koje su sa~injene od ~etiri elemenata i trikvaliteta.

Dvanaest znakova Zodijaka se mogu podeliti i u ~etiri skupineod tri znaka koji predstavljaju godi{nja doba. Ove skupine najboljeizraàvaju duhovnu evoluciju, a to je ono {to nas ovde najvi{einteresuje.

Ribe, Ovan i Bik su prva, prole}na skupina. To je razdobljerasta nediferenciranih biolo{kih nagona, koji se u ~oveku izraàvajukao instiktivno-predracionalan karakter, {to izaziva prevagu nesve-snog, impulsivnog, ~ulnog i imaginativnog.

Blizanci, Rak i Lav ~ine drugu, letnju grupu znakova. Ovdese prethodno zapo~eti pokret nagona po prvi put zaustavlja unameri da stvari zadobiju svoje mesto i oblik, da se razlikuju irazvrstaju. ̂ ovek se ovde po prvi put odvaja od nediferenciranogprirodnog nastajanja i sti~e svest o egu, o sebi i o drugima, spozna-je stvari na osnovu razlikovanja subjekta i objekta, ali uglavnomna nivou fizi~kog oblika, tj. iskustva. U~e}i rasu|ivanje isku{ava isuprotstavljanje, neslaganje, sukob suprotnosti nastalih racionalnim

Zodijak

35

Ivan Anti}

razlikovanjem. Ovde pre svega sazrevaju analiti~ki razum i racio-nalna svest, {to u ekstremnom vidu moè dovesti do egocentrizma.

Devica, Vaga i [korpion su jesenja grupa. Tu zapo~inje novaevolucija, koju }e nasuprot instiktivnoj, prole}noj, karakterisatimentalna organizacija, sklad i hijerarhija koji }e omogu}iti duhovnouzdizanje. U ovoj fazi stvari se po prvi put povezuju na duhovanna~in, po smislu, a ne pûkom reakcijom kao ranije, ovde se ra|aispravan ose}aj za ravnoteù izme|u suprotnosti, unutar subjektai u objektivnom svetu, izme|u ja i ne-ja. Tako se za~inje razlikova-nje izme|u subjektivne i objektivne stvarnosti.

Poslednju trijadu ~ine Strelac, Jarac i Vodolija. Ovde jebivstvovanje nadi{lo instiktivan, racionalan i egoi~ki na~in opstankai teì slobodi od uslovljenosti prostorvremenom, ka ~istoj svesti,duhu i smislu. Ranije su se sakupljala sva iskustva pojavnog svetai materijalnih ograni~enja. Ona su sada asimilovana i prevazi|enau vi{oj svesnosti koja je okrenuta apsolutnom.

Zodija~ki znaci se dele po elementima na zemljane, vodene,vatrene i vazdu{ne znake. Elementi simboli~no izraàvaju na~ineopaànja sveta i reagovanja na pojave. Ti na~ini su mi{ljenje,(~ulno) opaànje, ose}anje i intuicija. Te funkcije su u me|usobnosuprotstavljenom odnosu tako da mi{ljenje stoji nasuprot ose}anju,a (~ulno) opaànje nasuprot intuiciji. Ove psiholo{ke funkcije imajusvoju arhetipsku simboliku u pomenutim elementima, tako dazemlja odgovara (~ulnom) opaànju, voda ose}anju, vatra intuicijia vazduh mi{ljenju. Ovakva ontolo{ka struktura je podudarna saonti~kom strukturom samog sveta koji je sa~injen od koherentnihstanja (zemlja), fluidnih (voda), koji zavise od razli~itih tempera-tura (vatra) i gasovitih, odnosno elektromagnetnih stanja (vazduh).

Prvo, vatreno trojstvo znakova ~ine Ovan, Lav i Strelac. Kroznjih intuitivna, neposredna spoznaja sveta evoluira od nesvesneimpulsivnosti Ovna i njegovog prete`no fizi~kog izraàvanja, prekoLava gde se izraàva kroz ego i autoritet, do Strelca, gde se intu-icija izraàva duhovno, kroz objedinjavanje sveg znanja i iskustva.


36

Drugo, zemljano trojstvo su Bik, Devica i Jarac. Ono pokazujekako opaànje evoluira od onog u Biku, koje je potpuno zavisnood konkretnog oblika koji se prikazuje ~ulima, preko onog uDevici, gde se opaànje podvrgava ispitivanju i uvi|a da ~ulni obliknije jedino merodavan, do onog u Jarcu, gde opaànje prevazilazi~ulnu uslovljenost. Duh u Biku ulazi u materiju, u Devici po~injeda pokazuje svoje pravo lice, materija se tu preobraàva pod du-hovnim uticajem, dok se u Jarcu materija kristalizuje i transcendirau neuslovljenoj duhovnosti.

Vazdu{no trojstvo znakova ~ine Blizanci, Vaga i Vodolija.Oni pokazuju kako evoluira mentalna zrelost. Blizanci predstavljajuprvi nagon za u~enjem, oni vi{e nesvesno nego svesno teè da ste-knu {to vi{e iskustva. Vaga teì da sva iskustva uskladi jer uvi|ada sáma iskustva nisu ni{ta bez ravnoteè svojih suprotnosti, jersamo takva ravnoteà moè dati sliku celine. Vodolija tako ste~enuspoznaju celine deli svima, ona je prevazi{la fazu skupljanja utisakai njihovog usagla{avanja, jer zna celinu i moè da pruì njenoiskustvo drugima.

Vodeno trojstvo su Rak, [korpija i Ribe. U njemu svestevoluira kroz emocije. Najpre se u Raku sti~u prva emocionalnaiskustva koja su nalik detetovim, ona se direktno doìvljavaju iapsorbuju u organizovane pojave, pre svega u odnosu na svoj egoi telo, dakle na sebe sámog. Tu se emocionalna iskustva li~nodoìvljavaju. U [korpiji se ose}anja doìvljavaju mnogo dublje ina {irem planu, u odnosu sa drugima, a to se ostvaruje krozintimne odnose, razumevanje tu|ih podsvesnih ose}aja i poriva, iu najsirovijem obliku kroz seksualnost. Ovde se kroz isku{enjesopstvenih najdubljih utisaka na najdublji na~in emocionalnoisku{ava univerzum. Takvo isku{avanje se u znaku Riba doga|amnogo slobodnije, njena ose}anja su prevazi{la li~na ograni~enja,odnosno potrebu da se svet doìvljava kroz prizmu li~nog iskustva.Ona su otvorena univerzalnom do te mere da je Riba sklona dase u njemu i izgubi. Kod Raka su emocije li~ne prirode, kod[korpije su vezane za druge i za me|uljudski opstanak, a kod

37

Zodijak

Ivan Anti}

Riba su univerzalne, posve}ene su beskrajnom jer u njihovim ose}a-njima nema ega. Zato neki pogre{no misle da su Ribe bezose}ajne.

Znaci Zodijaka pokazuju evoluciju dozrevanja svesti, {to seu nekim religijskim ideologijama prevodi kao dozrevanje du{e doboànskog. To sazrevanje zapo~inje u znaku Ovna gde sve sponta-no zadobija te`nju da se uop{te pojavi, to je faza po~etne energije.Sunce kao da je najblistavije u ovo doba godine kada sve oìvljava.Onda dolazi do te`nje za prvim konkretnim oblikovanjem u Biku,kada ni~e prva vegetacija. Zatim za prvim mentalnim isku{avanjemu Blizancima, {to i priroda pokazuje svojim promenljivim vreme-nom u toku samo jednog dana, i emocionalnim u Raku, kada sviplodovi dobijaju svoj kona~an oblik. Nakon takvog spontanog iprirodnog uobli~avanja formira se ego, svest o sebi zasnovanaisklju~ivo na ~ulnim iskustvima i li~nim ose}anjima u Lavu. Upravozbog ovih li~nih ograni~enja ego Lava teì da se na dramati~an i~ak detinjast na~in istakne i nametne okolini. Kao {to Sunce jarkosija u avgustu i name}e svoju vrelinu celom svetu. Kada takve te-`nje do|u do neke kriti~ne faze i steknu dovoljno iskustva, po~injuda se kriti~ki ispituju i analiziraju, da se traì druga strana neposre-dne pojavnosti u znaku Device. To je doba godine kada se ubirajuplodovi, ra~una ̀ etva i setva. Spontana te`nja za analizom dobijasvoj harmoni~an vid u Vagi, tu se prosta diferencijacija zamenjujete`njom za ocelovljenjem, ali na nivou ega, {to zna~i ocelovljenjeodnosa ja i drugi. Ovu vanjsku manifestaciju celovitosti i skladaobjektivno odraàva lepo jesenje vreme sa svim svojim bojama.Kada ta te`nja sazri dolazi do potrebe za {irim i dubljim, odnosnoli~nim ocelovljenjem sa univerzalnim, u znaku [korpije. Celokupnadotada{nja prirodna evolucija ovde dolazi do prekretnice, do svognajsna`nijeg nagonskog poriva koji, ako se svesno prevlada ~oveko-vim okretanjem ka duhovnim vrednostima, moè posluìti kaopogonska snaga ka vi{im dimenzijama onostranog i duhovnog. Zatou starijoj astrolo{koj tradiciji ovaj znak ima dva vida: [korpiju iOrla. Prvi je prizemno bi}e koje je u borbi za opstanak spremnona sve ili ni{ta. Da bi izbeglo da sagori od vatre svojih strasti,


38

ono bira inicijati~ku smrt egoi~ke identifikacije sa telom, i preobra-àva se u Orla koji slobodno leti iznad materijalnog sveta i vatreprirodnih nagona. Tantrizam najbolje govori o ovakvom preobra-àju karakteristi~nom za [korpiju, jer u ovom znaku se sila ̀ ivotatransformi{e, kroz krajnje isku{enje u sluènju fizi~kog oblikovanja,ona menja smer i kre}e navi{e, postaje pogonska sila za duhovnouzdizanje. Ovde iskustvo bivstvovanja doti~e svoje dno i upravozato moè da krene navi{e. I doba godine koje zauzima znak[korpija pokazuje raspad sve vegetacije da bi novi ìvot mogaoda se rodi.

Od Ovna do [korpije razvijala se spolja{nja, ~ulno vidljivamanifestacija ìvotne energije prirode, nicanje, rast i dozrevanjenjenih plodova. U vreme [korpije sve to dolazi kraju i svomeraspadu, tako da se energija transformi{e u unutarnje dimenzije,i u narednim znacima daje vrednost nevidljivim, odnosno duhovnimzbivanjima i vrednostima. U [korpiji du{a dolazi do kraja materi-jalnih i ~ulno vidljivih manifestacija ̀ ivota (zato ih je [korpija odsvih znakova i najsvesnija) i kre}e u njihovu transcendenciju. Akokrizu ovog preobraàja uspe{no pro|e, posta}e istinski posve}eniknajvi{ih dimenzija. Ako ne uspe, posveti}e se demonizmu koji dajesamo privid nadilaènja materijalnog sveta, koji materijalnu iluzijuzamenjuje astralnom.

U Strelcu se duhovna iskustva po prvi put objedinjuju, li~nidoìvljaji prethodne faze, koji su bili prete`no emocionalni, ovdese otvaraju objektivnim vrednostima uz pomo} apstraktnog mi{lje-nja i sistematizacije sveg znanja, ~esto posredstvom filosofije ilireligije. Nadu u vi{i smisao i novi ìvot izraàva i doba godinedok je Sunce u Strelcu. Posle tmurnih i vla`nih dana [korpije ka-da se sve raspada, sada su dani mnogo lep{i, sun~ani kao da opetdolazi leto. U Strelcu bivstvovanje po prvi put iz nagonskog konkre-tno prelazi u duhovno i ljudsko. Zato je njegov simbol kentaur~ija je donja polovina ̀ ivotinjska a gornja ljudska - koja zategnutimlukom ni{ani ka uzvi{enom cilju. Strelci nièg tipa skloni su daovo po~etno iskustvo ~isto ljudskog izraàvaju naivno, kroz

39

Zodijak

Ivan Anti}

snobizam i zavisnost od titula i zvanja. Jarac predstavlja maksi-malnu koncentraciju spoznaje i iskustva bivstvovanja, {to je i naliknjegovom godi{njem dobu, u kome su svi dotada{nji oblici svedenina svoju bit, na seme koje u zale|enoj zemlji, o~i{}enoj i svedenojna elementarni oblik, ~eka da nikne u novi ìvot. Svi procesievolucije kroz saìmanje prostorvremena postiù ovde svoju kristali-zaciju, tako da odavde jedini put vodi u transcendenciju, u ne-uslovljenost koja svemu omogu}ava postojanje kakvo jeste, u duhkoji omogu}ava samu prirodu. Ako koncentracija svih psihofizi~kihiskustava (samskara) nije ovde postigla maksimum, i omogu}ilatranscendenciju, {to se kod ve}ine Jar~eva de{ava, iskustva seprenose dalje na celo ~ove~anstvo kroz fazu Vodolije. Vrhunacspoznaje stvarnosti je uvid da nema drugih, da je sveop{te bivstvo-vanje apsolutno jedno bez dvojstva, i da je ono na{a Sopstvenostili bit. Ako se ~ovek ne pretvori u takvu svoju bit, ili Sopstvo, ipored sve zrelosti on }e zadràti iluziju o dvojstvu, da postojedruga bi}a kojima treba pomo}i kao da ona ve} nisu apsolutnoSopstvo, kao da postoji i{ta {to nije savr{ena i najvi{a stvarnost.Ta iluzija ga tera da deli svoje dotle ste~eno kosmi~ko znanje„drugima” kroz fazu Vodolije. Razlog za{to Jarac ne postiètranscendenciju je u tome {to se u njegovoj fazi dovr{ava oblikova-nje svih pojava i on, u te`nji da zadrì sve oblike, zapada u materi-jalizam i potrebu za ostvarenjem statusa i mo}i nad svim vidovimaoblika, materijalnim, dru{tvenim i duhovnim. Vodolija na nekina~in ispravlja ovu gre{ku i osloba|a se svih suvi{nih oblika, onasvoj smisao postojanja nalazi u davanju i deobi dobara. To ~inivi{e na spoznajni, intelektualan a ~esto i revolucionaran na~in,nego na emocionalni koji je daleko prevazi{ao, tako da delujehladno, kao i godi{nje doba kome pripada, vetrovito i hirovito. Uposlednjoj fazi, u Ribama, univerzalne vrednosti koje su mentalnospoznate u Vodoliji bivaju emocionalno saète na individualnomplanu. Tu se kosmi~ko doìvljava kao li~no, ono univerzalno postajeunutarnje, pa je zato ovaj znak podloàn svim uticajima u toj merida ~esto u njima gubi sebe, kao {to se i materija razlaè u ~estim


40

poplavama u ovom dobu godine. Ako ova dezintegracija svih oblikane odvede ~oveka do spoznaje nemanifestovanog apsoluta kao svogSopstva, onda iz faze Riba du{a nema kud, nego u slede}i ciklusspoznavanja prirodnog uslovljavanja i rasta. On se, me|utim, neponavlja na istovetan na~in; ponovno ulaènje u ve} proìvljeneznake predstavlja vi{u spiralu njihovih iskustava. Karmi~ka evolucijase odvija po dijalektici isku{avanja suprotnosti koju ni najbogatijaimaginacija ne moè predo~iti. Ona je upravo ono {to vidimo kaosav ̀ ivot u svim oblicima i sadràjima. ̂ esto ̀ ivot u jednom znakupredstavlja protivteù prethodnom. Tako ̀ ivot u znaku Ovna moèbiti prijatno osveènje i oìvljavanje neposrednog kontakta saìvotnim nagonima i voljom, nakon restriktivne Device, a ̀ ivot uDevici povratak konkretnom nakon iskustva s apstraktnim uVodoliji. Ne ìvimo u svakom znaku, dakle, samo po jednom.Svakim novim ulaskom u neki znak isku{avamo njegove finijevibracije i zna~enja. Zato vidimo da ima veoma razli~itih ljudi kojipripadaju istom znaku, „vi{ih” i „niìh” tipova, od najsirovijih donajduhovnijih.

Ne bi stoga valjalo iz ovog prikaza zaklju~iti kako je jedinoJarcu „su|eno” da dostigne duhovno prosvetljenje, iako je ovajznak uvek pri vrhu top-liste velikih posve}enika. Ovde je iznetadijalektika prirode, uzajamnost svih njenih principa, tako da nijedanznak nije ni{ta bez svih ostalih. Tu vaì pravilo „svi za jednog,jedan za sve”. Tek svi znaci skupa sa~injavaju celog ~oveka.Moèmo napomenuti da svaki znak ima dvanaest dimenzija, alibilo bi suvi{no ovde raspravljati i o tome. Ako Jarac i omogu}avanajve}u blizinu za transcendenciju prirodnog uslovljavanja, tonjegovo svojstvo omogu}ile su osobine svih drugih znakova. Zapra-vo, svaki znak ima svoj put u slobodu i duhovnost, svoju viziju ina~in kako da svoju prirodu pretvori u boànstvo. Svaki je samojedan od dvanaest vidova prirode koja je jedinstvena. Zato je usvetu kroz istoriju formirano vi{e na~ina za spoznaju vrhovnog.Me|u njima se izdvajaju dve glavne struje: put predanosti i putsamospoznaje. Put predanosti po svojoj prirodi odgovara „donjim”

41

Zodijak

Ivan Anti}

znacima, od Riba do Vage. Oni neposredno isku{avaju razneaspekte prirodnih nagona i zato im odgovara da upravo njihiskoriste za osve{}enje. To je put tantrizma koji govori da jeapsolutno sve {to postoji izraz boànskog savr{enstva i celine, pase stoga sve moè iskoristiti za samospoznaju. To je put svesnogprihvatanja bilo kog oblika prirodnog ispoljavanja: od seksualnostido astralnih vizija boànstva i ideje Boga. Druga struja je putsamospoznaje i on polazi od negacije vezanosti ~ovekovog duhaza prirodne nu`nosti, on ide protiv struje prirodnog uslovljavanja,u transcendenciju, i ~ovekovu autenti~nost nalazi u duhovnojpobedi nad nesvesnom prirodnom stihijom. Ovakav na~in jepodoban „gornjim” znacima, od [korpije do Vodolije. Obe strujevode istom cilju i me|usobno se ne isklju~uju, ve} dopunjuju. Onesamo govore o slobodi da se do jedinstva do|e na mnogo na~ina,u skladu sa karakterom svake individue.


42

¤ PLANETE R

S T U ILI V W X

PSIHODINAMIKA PROSTORVREMENA

Y Z

Uticaj planeta na ìvot ljudi oduvek je bio predmetmistifikacija. U ranoj fazi razvoja astrologija je bila pod uticajemmagijskog mi{ljenja, pa je tako i razumevanje planetarnog uticajabilo demonisti~ko. Smatralo se da svaka planeta ima svoje duhovekoje magi~ar, odnosno astrolog, moè da prizove i da od njihsazna sve o njenom uticaju. To je tada bio i jedini na~in da sene{to sazna o dejstvima planeta i on nije bio plod zablude. Prirodaje u tim starim vremenima na taj na~in, pomo}u imaginacijekultivisala ljude. Kada bi magi~ar prizvao odre|enog duha, taimaginarna tvorevina iz astrala zaista bi prenosila informacije napostavljena pitanja. Ali, odgovori su uvek bili uskla|eni sa demo-nisti~kim verovanjem prakti~ara, jer astral je imaginacija prirodekoja kao ogledalo odraàva ube|enja s kojima mu se pristupa.Zato nijedna nimfa sa Venere nije mogla svom astrologu-magi~aruda ispri~a ~injenice o planetama, o kojima }e ovde biti re~i, negobi uvek nastojala da ga zavede svojom neopisivom lepotom.Uostalom, mo`da svaka planeta ima svoje duhove, ako je i sámaZemlja krcata njima, ali oni mogu posvedo~iti samo o posebnimkarakteristikama svoje planete, ne i o su{tini planetnog uticajauop{te.

Odgovor o toj su{tini danas je dostupan na osnovu raspoloì-vih znanja o prirodi fizikalne stvarnosti. Dakle, sáma fizika }e namdati odgovor na ~emu po~iva osnovno dejstvo astrologije: dejstvoplaneta.

43

Ivan Anti}

Na{a planeta je velika indukciona ma{ina, zemlja je nula ajonosfera faza. Na svaki metar od tla napon je ve}i za 100V takoda se stvara ogromna energija. Ta energija nije samo elektri~na,nego je uobli~ena u sve oblike ̀ ivotnih energija koje vidimo kaoorganski svet, to je bioenergija koja oblikuje i pokre}e sav ìvotna ovoj planeti. Kretanje nije razli~ito od energije i sámog ̀ ivotakoji je energetska manifestacija. Re~ energeia zna~i bivstvo-u-delu.Sav ìvot na Zemlji je svoj pokret-energiju dobio od kretanjaZemlje, njene rotacije i revolucije. Mi se, dakle, kre}emo i uop{teìvimo samo zato {to se Zemlja kre}e, njeno kretanje omogu}avapokret na{e ruke i rad srca. Kada bi ona stala, i na{e srce biodmah stalo. Kada bi se Zemlja sáma kretala oko Sunca, manife-stacija tako indukovane energije na njoj ne bi bila dovoljno izdife-rencirana da oblikuje danas postoje}i ̀ ivot. Potrebno je jo{ kretanjaoko Zemlje koje }e svojom magnetnom indukcijom diferenciratiìvot na njoj. Takve indukcione ma{ine su sve planete koje rotirajuu Sun~evom sistemu. Za{to ih ima ba{ toliko i za{to su one ba{takve mase, gravitacije i udaljenosti od Zemlje da je to izazvaloevoluciju organskog ̀ ivota na njoj - odgovor nam daje Ja~i antro-pi~ki princip. Sve je to bilo potrebno da bi se oblikovao svesnisubjekt. Takve su prirodne konstante.

Svaka planeta svojom gravitacijom i kretanjem indukujeodre|enu diferencijaciju bioenergije na Zemlji. Skup svih planetnihuticaja tako je oblikovao sav ìvot koji vidimo oko sebe, i na{esudbine. Te{ko ih je sve razlu~iti, za to je zaista potreban prosve-tljen um, ali ovde moèmo zapaziti neke od njih. Najlak{e ih jeraspoznati po ciklusima, naro~ito Meseca i Saturna koji su vezaniza emocionalno i mentalno sazrevanje. Lako je raspoznati i ciklusod jedne godine, kada Zemlja napravi pun krug oko Sunca. Naosnovu njega se radi godi{nji, ili horoskop solarnog povratka.Medicinska nauka je otkrila da se ~ovekova koà u potpunostiobnavlja za 28 dana. Dok Mesec napravi jedan pun krug okoZemlje mi dobijemo sasvim novu koù. Mo`da }e ta ista naukaotkriti da se celo ~ovekovo telo transformi{e i obnovi sve svoje


44

}elije za godinu dana, od jednog do drugog ro|endana. Ako budedovoljno pa`ljiva otkri}e tako|e da se ta kompletna obnova pra-vilno odvija sve do ~ovekove dvadesetosme godine ̀ ivota (u ranomdetinjstvu ne{to brè), i da od tada po~inje da usporava. Sumnjamda }e biti dovoljno pa`ljiva da to poveè sa ciklusom Saturna kojiisto toliko traje. Saturnov ciklus pokazuje uobli~avanje ega i to sezavr{ava oko dvadesetosme godine ìvota. Od tada telo po~injeda stari jer ego uzima primat od prirodnih procesa koji teè obnovii revitalizaciji. Starenje i raspadanje organizma je rezultat ube|enjaega da je ̀ ivot prolazan. Kada ne bi bilo tog ube|enja telo bi ̀ i-velo mnogo duè od prose~nog veka danas i bilo bi mnogo vitalnije.Svakako da bi jednog dana umrlo, ali se ne bi ose}alo staro inemo}no. Raspad mu se de{ava nakon dvadesetosme godine jerod tada ego preuzima najve}i deo ìvotne energije za sopstvenoodrànje, odnosno odrànje sopstvenih iluzija. U prirodi nemasmrti, ve} samo uvek novog oblika ̀ ivota. Na{e bi}e nam to doka-zuje sopstvenom transformacijom iz trena u tren. Ono nije ~vrstoblik ve} tok energije, i samo svojim stalnim preobraàvanjemuop{te i moè da ̀ ivi. Ego je jedina ~vrsta i nepromenljiva stvaru celom univerzumu. Otuda smrt, i sve zlo nastalo zbog njeneizvesnosti i straha za opstanak, postoji samo za ego. U stvarnostiprirode nema ni smrti ni ikakvog zla. Ali, njena stvarnost se pro-stire daleko izvan na{ih ~ula, u okviru kojih je ego oblikovan, paje zato i ne vidimo kakva jeste i patimo, jer u neznanju doìvlja-vamo sebe izvan celine koja nas svakog trena sa~injava.

Mi smo sa~injeni kao proces, a ne kao nepromenljivo bi}e.Nismo ~ak ni jedinstvena i nepromenljiva li~nost. I ona je proces.Na{ um je najlak{e sagledati kao proces jer nikada nije postojan,stalno je u previranju. Ceo taj proces psihofizi~kog bivstvovanjauslovljen je vremenom svoga nastanka i kosmi~kim okolnostimatrajanja. U tom procesu, koji je na{ ̀ ivot, zbiva se jedino celina.Ona ima te`nju da se koherentno oblikuje. Na kosmi~kom planuto ~ini u vidu nebeskih tela, galaksija, zvezda i planeta. Njihovadinamika izaziva koherenciju energetskih procesa na finijem planu,

Planete ili psihodinamika prostorvremena

45

Ivan Anti}

u vidu organskog ̀ ivota na Zemlji. @ivot se oblikuje i usavr{avaod prostih i grubih oblika ka sve finijim, od bi}a sa vrlo ograni~e-nim ~ulnim i delatnim sposobnostima, ka bi}ima koja imaju vi{e~ula i mogu}nosti delanja. Od mikroorganizama, biljaka, insekata,gmizavaca i ̀ ivotinja, do jedinog bi}a koje ima sve ~ulne i delatneorgane neophodne za integraciju svesnog iskustva bivstvovanja:~oveka. To je cilj celog ovog procesa prirode: da bude prosvetljen.To moè jedino kroz ~ovekovo obli~je i ̀ ivotna drama svakog ~o-veka je u tome da bude dostojan ovog procesa univerzuma i daga prihvati kao svoju sudbinu. Taj se proces kroz ~oveka zavr{ava,ali nije kroz svakog ~oveka i zavr{en. Problem je u tome {to tajzavr{etak mora biti li~ni i svesni ~in svakog ~oveka, a ne bezli~niproces prirode kao dozrevanje jedne tikve, ili dogorevanje vatrena ugarku.

Budu}i da je integracija kretanja-energije u svesnog subjektaproces sámog univerzuma, njegove osobine i dramatiku odigravanja(sudbinu) ne moè odre|ivati sâm subjekt, jer on je taj koji jeodre|en. Ovo ipak nije fatalisti~ka tvrdnja. Ako je univerzumstvorio subjekta, tada je subjektova su{tina, ili Sopstvenost, sâmuniverzum, ta~nije: duh neuslovljenosti koji omogu}ava dauniverzuma uop{te bude. Ovo je, dakle, vrlo optimisti~na tvrdnja.Ona je u toj meri pozitivna da }e svi teolozi i njihovi vernici,predvo|eni politi~arima, stati protiv nje. Pridruì}e im se i svitakozvani „racionalni” ljudi, jer njihov razum zaista nije predvi|enza ovako {iroke vizije o smislu ~ovekovog postojanja. Navikli suna mnogo skromnije definicije. U skladu s dosada{njim stanjemsvesti, koje je nametnuto religijskim i nau~nim obrazovanjem, nijete{ko zamisliti du{u koja nadilazi telo i verovati u Boga koji svestvara, ali da je ono {to omogu}ava samog Boga i sve stvorenoupravo „na{a” bit - to je ve} nezamislivo. Tome }e se tako|eusprotiviti svi tajni kontrolori dru{tvenog poretka, jer on mora daostane unutar granica svakodnevnog razuma da bi bio kontrolisan.Tako i treba da bude, jer ideja o slobodi kao su{tini svega {topostoji, pa i nas sámih, ne moè da bude servirana spolja, nego


46

se mora sáma ispoljiti kao li~na zrelost. Ona upravo to jedino imoè da bude. Dok ~ovek ne dozri kao li~nost dru{tvo ga morakontrolisati unutar granica razuma, ina~e se ideja o apsolutnojslobodi moè |avolski zloupotrebiti. Zato }e ona postati aktuelnatek u daljoj budu}nosti.

Evolucija svesti subjekta odre|ena je u trenutku kada se onpojavi kao individua u trodimenzionalnom svetu, u kome se doga|akona~na i klju~na koherencija bivstvovanja. To zna~i, kada se rodinjegovo fizi~ko telo. Ono je u potpunosti tvorevina fizi~kog sveta irazumljivo je da }e sve njegove aktivnosti biti uslovljene fizikalnimzakonima, i biolo{kim i kosmi~kim koji su biolo{ke stvorili. Videlismo ve} da je ~ovekovo telo ba{ ovakvo kakvo je zato {to je Sun~evsistem ba{ ovakav kakav je po svojoj veli~ini, gravitaciji i kretanjusvih njegovih objekata. ôvek bi izgledao sasvim druga~ije da jesamo malo druga~ija masa, a s njom gravitacija i kretanje bilo kojeplanete. Kada je tako odre|en ~ovekov lik, tako|e je iz istih ko-smi~kih razloga odre|eno i njegovo delanje, jer lik i delo nisu ra-zli~iti. Zbog ograni~enja egoi~kog i ~ulnog posmatranja mi imamoutisak da je fizi~ki oblik tela jedno, a sudbina njegovog kretanjane{to sasvim drugo. To je prili~no naivna zabluda, duboko ukore-njena u svakome ko „ne veruje u astrologiju”, jer previ|a ne{to {toje banalno o~igledno. Naime, telo samo po sebi nije ni{ta drugo domatrica ili sredstvo za delovanje, njegov oblik je u potpunostifunkcionalan, ono nije stvoreno da postoji sàmo za sebe kao stvar,da pozira, nego da bude instrument za delanje. Smisao tela je, da-kle, bivstvovanje-u-vremenu, a ne pûko postojanje, i zato kosmi~ko-biolo{ki zakoni koji su oblikovali telo u jednu ̀ ivu organsku celinu,tako|e oblikuju njegovo kretanje i delanje u svetu. Nema nikakvihsu{tinskih razlika u uzro~nosti bivstvovanja unutar na{eg tela, upovezanosti na{ih organa u ̀ ivu celinu, i izvan njega, u kretanju idelanju u svetu. Za jedinstvo prirode na{a koà nije nikakva granica,za nju ni{ta nije samo spolja, niti je i{ta samo iznutra. Ona je svudana delu, u akcijama izme|u pojedina~nih bi}a, kao i unutar njih.Kre}u}i se svetom i isku{avaju}i ̀ ivot, mi smo u istom organskomjedinstvu s prirodom kao {to je kretanje atoma i molekula u na{em

47


Ivan Anti}

telu sjedinjeno s kretanjem planeta, zvezda i galaksija. Ono {to sumetabolizam i svi ̀ ivotni procesi u jednom telu, to su sudbine svihìvih bi}a na planeti Zemlji.

Sve {to je nastalo u odre|enom vremenu odre|eno je duhomtoga vremena - jer vreme nije razli~ito od oblika, od prostora kojije oblikovan kosmi~kim objektima. Prostorvreme je sferno. To zna-~i da je vreme odre|eno prostornim oblikom, ono ne postoji sámopo sebi, kao neka apstraktna kategorija, nego je matrica prostornogzbivanja. Vreme je psiholo{ko iskustvo prostornog zbivanja. Vremepostoji sàmo za sebe jedino u umu, kao psiholo{ko vreme, zato {tozbog ~ulnih ograni~enja na{eg posmatranja sveta mi vidimo da seu odnosu na na{u ta~ku posmatranja ne{to dogodilo pre, a ne{tokasnije. ̂ ulno iskustvo na{eg trodimenzionog posmatranja u komese ne{to zbiva bliè a ne{to dalje od nas, mi projektujemo kaopsiholo{ko iskustvo po kome se ne{to dogodilo pre, a ne{to posle.Vreme je tako samo matrica po kojoj um funkcioni{e u trodimenzio-nom prostoru - i nigde vi{e. Objektivno postoji savijenost prostorvre-mena u planete. Linearno vreme postoji samo na povr{inama planeta.Zato je samo tu mogu} organski ̀ ivot i psiholo{ko iskustvo linearnogvremena. Ono, dakle, nije iluzija, ali nije ni jedina stvarnost. Telokome um pripada predvi|eno je za bivstvovanje-u-vremenu, a to jemogu}e samo u trodimenzionim uslovima organskog podru~ja gdeje vreme linearno (pro{lost-sada{njost-budu}nost). To zna~i samona povr{ini ove planete. Da smo u njenom sredi{tu, ne bismo bilisvesni vremena kao {to smo ga sada svesni. I na{i ~asovnici, kojinam pokazuju hronolo{ko vreme (i koji se, uzgred re~eno, sporijekre}u {to su udaljeniji od zemljine povr{ine), na~injeni su po modeluzodija~ke podele vremenskih ciklusa na dvanaest delova. Svakadimenzija ima svoju realnost, pa tako i organski ̀ ivot koji ne moèpostojati nikako druga~ije nego jedino u trodimenzionoj linearnostivremenskog sleda doga|aja. To treba imati u vidu ako ho}emo darazumemo da je telo organski izraz bivstvovanja-u-vremenu, ili instru-ment vremenskog uobli~avanja na povr{ini ove planete, i da jenjegova sudbina odre|ena gravitacijom prostorvremenske savijenosti


48

okolnog kosmosa - planeta. Prostije re~eno: da je na{a sudbinaodre|ena kretanjem planeta i poloàjem Zemlje, i da nije razli~itaod organskog ̀ ivota koji je ovim kretanjem stvoren.

Prostorvremensko uobli~avanje na{e sudbine astrologija poka-zuje putem ku}a ili polja, poloàjem planeta i njihovim aspektima.Kao {to je poznato, u natalnoj karti je zodija~ki krug podeljen nadvanaest polja. Celu podelu odre|uje ascendent koji je linija hori-zonta posmatrana sa mesta ro|enja (geografske {irine i duìne) utrenutku kada se ono dogodilo. Tako na primer, ako je neko ro|enoko pono}i, za vreme kada je Sunce u Ovnu, ascendent }e mubiti u Jarcu i Sunce u ~etvrtom polju. Dakle, Sunce je pravo ispodtla na kome stojimo. Onome ko je ro|en u podne Sunce }e bitina vrhu neba, iznad glave, a ascendent u Raku. Kada je neko ro-|en u vreme izlaska Sunca, ascendent }e biti u konjukciji sa njim,tako|e u Ovnu. Dakle, doba dana (~as i minut ro|enja) je najva`ni-ji ~inilac za poloàj dvanaest polja koja, u kombinaciji sa znacimai planetama, u potpunosti odre|uju sudbinu bivstvovanja-u-vremenuovog tela, koje smatramo svojim samo zato {to mislimo da smoro|eni s njim. Zna~enje polja je u bliskoj vezi sa zna~enjem znako-va. Prvo polje ima velike sli~nosti sa znakom Ovna, drugo saBikom itd.

Polja predstavljaju usmerenje bivstvovanja, orijentaciju uprostorvremenu koju druga~ije nazivamo sudbinom. To usmerenjebivstvovanja odre|eno je poloàjem Zemlje, gravitacijom Sunca iostalih planeta, i njihovim aspektima. Najsna`nije deluje gravitacijaSunca pa zato njegov poloàj u odnosu na mesto ro|enja, poljeu kome se nalazi, presudno odre|uje usmerenje sudbine. Tako }eonima ro|enim u pono} sudbina biti da najve}i deo vremenaprovode u ku}i ili da se bave nekretninama, tradicijom, porodicomi da budu obuzeti svakojakim samoispitivanjima, jer to su uglavnomzna~enja ~etvrtog polja. Kao da ih gravitacija Sunca, koje je upono} ispod tla, vu~e da ostanu tu gde su ro|eni. Ro|ene u podneìvot }e stalno vu}i u javnost, afirmaciju u karijeri ili dalekaputovanja, {to je odlika desetog i devetog polja. Kao da i njih

49


Ivan Anti}

gravitacija Sunca u podne vu~e da se {to vi{e uzdiù i izlaùjavnosti i {to ve}em prostoru. Onaj ko se rodi u vreme izlaskaSunca odlikova}e se individualno{}u i samosve{}u jer to je zna~enjeprvog polja u kome se tada nalazi Sunce, to je zora kada svepokazuje svoj oblik. Odlika ro|enog u vreme zalaska Sunca (Sunceu sedmom), bi}e izrazita dru{tvenost i zavisnost od okoline, jer toje doba dana kada su ljudi ispunjeni dnevnim utiscima i naj~e{}eu ne~ijem dru{tvu. ôvek ro|en u rano jutro ima}e Sunce udvanaestom polju i bi}e naj~e{}e sam, jo{ pod uticajem svog nesve-snog boravka u snu. Izolovan i povu~en ̀ ivot osobine su dvanaestogpolja. Ro|en uve~e, tek {to Sunce za|e, bi}e ispunjen dnevnimutiscima koje analizira i sistematizuje, sa izraènom kolektivnomsve{}u, {to je odlika {estog polja. Oni ro|eni pre podne, izme|u9h i 11h ima}e Sunce u jedanaestom polju, i bi}e skloni okupljanjuu svoje dru{tvene grupe, a ro|eni izme|u 20h i 22h ima}e Sunceu petom polju i sklonost ka individualnom izraàvanju, odlaènjuna mesta koja im pruàju li~no zadovoljstvo. Radi}e ono {to volei bavi}e se onima koje vole. Oko pono}i svi su u ku}i, a u podnenegde van. Izme|u 12h i 14h je najzrelije doba dana kada sepostiè vrhunac budnosti i mentalne aktivnosti koje su od op{tegzna~aja, {to je zna~enje devetog polja, gde }e se na}i Sunce ro|e-nim u ovo doba dana. Sunce u tre}em polju na}i }e se kod ro|enihizme|u 0h i 2h, i u ovom slu~aju ~ovekova svest }e biti tolikoobuzeta li~nim sadràjima, da ne}e primetiti ni{ta drugo - on tadaspava. Kada izme|u 14h i 16h Sunce ve} primetno opada, svesnismo da }e dan uskoro pro}i a samim tim i njegovog zna~aja, vred-nosti svega {to nam ̀ ivot daje, {to je odlika osmog polja. Izme|u2h i 4h ujutro svako od nas, sam za sebe, s prvim povremenimbu|enjem postaje svestan sebe u fizi~kom telu, {to je zna~enjedrugog polja. Ovaj prikaz je krajnje pojednostavljen i sluì samokao primer kako poloàj Zemlje u prostoru konstrui{e na{upsihodinamiku. Pravo sudbinsko usmerenje odre|uju svi ~iniocihoroskopa, sve planete, njihovi odnosi i druga uticajna mesta.

Dok su znaci stati~ni i predstavljaju globalni okvir de{avanja,


50

planete su dinami~ni ~inioci koji unose dijalekti~ke zakone i drama-tiku u zbivanja. Pored rasporeda planeta po poljima i znakovima,njihovi me|usobni aspekti su glavni ~inilac oblikovanja na{egbivstvovanja-u-vremenu, odnosno na{e sudbine. Svaki planet imasvoju brzinu i udaljenost tako da se me|usobni aspekti svih planetanikada ne ponavljaju. Ako se i ponove sa velikom sli~no{}u, {tose de{ava u razmaku od preko hiljadu godina, tada sigurno Zemljane}e biti u istom rotacionom poloàju, dakle, polja }e se razlikovati.Zato ne postoje dva ista ljudska ̀ ivota na ovom svetu. Svako isku-stvo bivstvovanja je razli~ito jer sve se kre}e.

Prostorvreme je funkcionalno determinisano po zakonimageometrije i brojeva. Zato se njima prikazuje determinacija prostor-vremena koju ~ine planete svojim me|usobnim odnosima. KrugZodijaka predstavlja celinu prostorvremena, a njegova stvarala~kadinamika se izraàva ravnomernim podelama te celine. Sve podelekruga Zodijaka (360 stepeni) na 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ili 9 jednakihdelova stvaraju po jedan delotvoran aspekt. Podela na 2, 3 i 4dela je najuticajnija. Podela na 2 stvara opoziciju izme|u dveplanete, njihovo direktno su~eljavanje {to, zavisno od njihove priro-de, moè izazvati sukob njihovog uticaja, konstruktivnu diferencija-ciju ili potpuni razlaz tako da povremeno deluje jedna a povremenodruga planeta, po modelu klackalice. Podela na 3 daje oblik trouglakoji je stari simbol stvaranja. To je najpovoljniji oblik jer se dveplanete tako ujedinjuju na najkonstruktivniji na~in i daju najboljeod sebe ne izazivaju}i krajnosti. Podela na 4 daje krst i on jenajteì aspekt jer tada se uticaji dveju planeta ukr{taju i me|usobnoseku. Broj 4 tako|e predstavlja kvadrat koji simboli{e realizacijuili materijalizaciju, {to ovde pokazuje te`nju da se uticaji dvejuplaneta realizuju u istovetnoj meri i to dovodi do sukoba njihovihinteresa, ~esto jedan potpuno nadvlada drugi ili izazivaju pritisakkoji stvara destruktivne elemente u karakteru. Zato je aspektkvadrata najuticajniji u horoskopu.

Sama priroda planeta je takva da svaka predstavlja odre|enepsihofizi~ke funkcije.Da bismo ih razumeli treba prvo da razumemo

51


Ivan Anti}

da su psihofizi~ke funkcije zapravo na~ini integracije prostorvre-mena u svest, one su dijalekti~ki principi integracije bivstvovanjakosmosa u svesnog subjekta. Videli smo da se ova integracijaodvija saìmanjem prostorvremena usred kretanja Zemlje i planeta.Tako su psihofizi~ke funkcije odre|ene planetama i njihovimpoloàjem prema Zemlji. Odlu~uju}u ulogu u karakteru svakeplanete igra njena udaljenost i brzina kretanja. Po tome se delena li~ne (od Sunca do Marsa) i nadli~ne (Jupiter, Saturn, Uran,Neptun i Pluton). Bliè Suncu se jasnije izraàvaju u na{em svako-dnevnom pona{anju, u komunikaciji (Merkur), ose}aju za ritampona{anja (Venera), emocijama i raspoloènjima (Mesec) i ulaga-nju energije u sve to (Mars). [to je planeta udaljenija, to je dubljinjen uticaj na karakter, tako da Pluton predstavlja najdublju samo-svest. Njegova orbita (zajedno sa Neptunovom) je najudaljenija,tako da obuhvata orbite svih ostalih planeta, i zato indukuje zbiva-nja psihofizi~kih funkcija koje one predstavljaju. Kao da Sunce uzpomo} Plutona odre|uje kretanje celog sistema. Dok se Suncekod svih ljudi prirodno izraàva kroz znak i aspekte, Pluton presta-vlja vrhunac na{eg svesnog ostvarenja koje smo postigli kroz rad,nadilaènjem prirodnog ispoljavanja. Polje u kome se on nalazipokaza}e nam na koji na~in moèmo izraziti svoje najdubljevrednosti.

Planete svojom gravitacijom privla~e usmerenje na{eg bivstvo-vanja-u-vremenu i svaka u skladu sa svojim karakterom vu~e nasvoju stranu. Tako se nekad dogodi da se vi{e planeta na|e ujednom znaku i polju (stelijum) i to je lako prepoznati u karakteru~oveka jer izaziva o~iglednu jednostranost u pona{anju i ̀ ivotnimte`njama, zavisno od prirode znaka i polja. Nekad su prili~noravnomerno raspore|ene po celom krugu horoskopa i tada izazi-vaju svestrano tro{enje energije u vi{e pravaca, tako da osoba nezna {ta ta~no ho}e. Ali naj~e{}e su postavljene u odre|ene konfigu-racije i aspekte koji obrazuju odre|eno ̀ ivotno usmerenje, i onose moè uspe{no tuma~iti iz horoskopa. Uzgred re~eno, planeteu znacima, poljima i me|usobnim aspektima, ascendent i raspored


52

vladalaca polja, predstavljaju devedeset posto zna~enja svakog horo-skopa. Glavni razlog pogre{nog tuma~enja je neprepoznavanjeprirode svakog od ovih uticaja i njihovo nerazlikovanje. Tada setraì spas u mistifikaciji i prenagla{avanju pojedinih uticaja inaro~ito u „pro{lim ̀ ivotima”. I zaista, onaj ko ne vidi svoj ̀ ivot,odgovore na njegove izazove naj~e{}e traì u nekom drugom.

Sunce je svakako najuticajnije u horoskopu jer mu je gravitacijanajja~a. Ono je stoèr sveg zbivanja, oko njega se sve okre}e i sviaspekti ostalih planeta zavise od njihovih poloàja prema Suncu.O~igledno je da ceo horoskop zavisi od Sunca a tako|e i sav ̀ ivotuop{te, pa je otuda krajnje neozbiljno kada neki astrolozi tvrde daje njegov uticaj tek nekoliko procenata, koliko su dobili prostimdeljenjem svih ~inilaca u natalnoj karti. Aktivan uticaj Sunca, kaoi ostalih planeta, zavisi od aspekata. Aspekt je kanal kroz kojiplaneta deluje. Ako nema aspekta onda je njeno direktno dejstvoonemogu}eno i ostaje joj da deluje samo pasivno, zavisno od znakai polja. Zato je brojnost aspekata osnovni pokazatelj delotvornostijedne li~nosti, i bilo kakav aspekt je bolji nego nikakav. Problemsa Suncem, zbog kojeg mnogi misle da ono nije najuticajnije, jesteproblem razumevanja prirode njegovog uticaja. Da bi se to razumelotreba uvideti da se Sunce ne kre}e kao ostale planete svojomputanjom, mada tako izgleda s na{e subjektivne ta~ke posmatranja,nego se sve okre}e oko njega. Sunce je stati~no. Ono je ishodzbivanja, a ne tek jedan od njegovih ~inilaca. Na planu oblikovanjasubjekta i li~nosti moè se re}i da Sunce nije tek jedna od psihi~kihfunkcija, nego centar oko koga se sve psihi~ke funkcije oblikujuod strane planeta. Na Zemlji je oblikovano na{e telo, od straneplanetnih uticaja oblikovana je njegova celokupna psihodinamikaili ego, i sve se to okre}e oko Sunca. To zna~i da je Sunce ishodi privla~itelj svih tih zbivanja, ono je sredi{te psihofizi~kog bivstvo-vanja, ili Sopstvo. Zato je Sopstvo (Sunce) nezavisno od tela (naZemlji) i cele psihodinamike (planeta).

Stoga ne treba da nas ~udi {to njegov uticaj nije o~igledankod ve}ine ljudi. Mnogo je lak{e uo~iti dejstvo Meseca ili Marsa.

53


Ivan Anti}

Uticaj Sunca se, zapravo, i ne ispoljava direktno, ve} indirektno,preko Meseca i ostalih planeta, jer ono ne deluje sámo, ve} krozceo svoj sistem.

Zavisno od znaka u kome se nalazi, Sunce pokazuje karmi~kuzrelost da se Sopstvo potpuno integri{e kao svesno bivstvovanje.Svaki znak je jedan na~in bivstvovanja Sopstva. Upravo zato {toje Sopstvo su{tina sveg bivstvovanja, ono nije stati~no nego dina-mi~no, i ne mo`e se izraziti samo na jedan na~in, nego na dvanaest,na koliko je razdeljen prirodni ciklus sveop{teg preobra`aja istvaranja ̀ ivota.


54

d

SUDBINA KAO TVAR

Videli smo do sada da je temeljno svojstvo bivstvovanja kre-tanje, i da je ono u su{tini energija, da je energija bivstvo-u-delu.Tako|e smo videli da sveop{ta energija bivstvovanja ima kao bitnosvojstvo te`nju ka koherenciji, ka uobli~avanju, {to se u krajnjemvidu svodi na uobli~avanje subjekta koji moè da bude svestan,dakle, da teì ka svesti kao svom ishodu, ka prosvetljenju. Ovdedolazimo do pitanja: {ta je samo prosvetljenje? [ta se prosvetljujeu prosvetljenju? Budu}i da sve {to uop{te postoji vodi ka prosvetlje-nju, i da se dijalektika i dinamika tog vo|stva izraàva kao savvidljivi kosmos i ̀ ivot, kao u~enje kroz sudbinu sa svim usponimai padovima, u prosvetljenju se prosvetljuje sloboda ili neuslovljenostkoja bivstvovanju svega omogu}ava da uop{te bude, a da nije tekni{ta. Subjekt u prosvetljenju otkriva da njegovo Sopstvo nije usvekolikom bivstvovanju, nego da je neuslovljenost koja omogu}avasvekoliko bivstvovanje njegova bit ili Sopstvo. Sveop{te bivstvovanjese saobrazilo, kroz njegov ljudski, psihofizi~ki oblik i dozrevanje,da bude podobno duhu neuslovljenosti koji sve omogu}ava i kojije oduvek nezavisan od svega.

Sudbina je proces saobraàvanja psihofizi~kog bivstvovanja dabude podobno apsolutnoj stvarnosti koja sve omogu}ava, Sopstvusvega postoje}eg. Zato je sudbina prirodni proces. Sve {to radimocelog svog ìvota nije ni{ta drugo do zadovoljavanje organskihpotreba. Mi smo pot~injeni sudbini sve dok ne postanemo podobniza samospoznaju duha koji sve omogu}ava. Kada to dostignemo,

55

Ivan Anti}

nadilazimo sudbinu. Sudbina nas tla~i sve dok ni{ta ne ~inimoza svoj duhovni ishod, i to ne~injenje je osnovna odlika svihlo{ih sudbina. Na{e nezadovoljstvo ̀ ivotom je direktna posledicatoga {to ni{ta ne ~inimo za svoju duhovnu autenti~nost, ili to~inimo na pogre{an na~in jer, retko je znanje o tome {ta je onazapravo. Mnoge tradicije je predstavljaju na iskrivljen na~in.

Najfiniji prirodni procesi su na mikrokosmi~kim dimenzijamajo{ u anti~ko doba uo~eni i nazvani tvar. Ovaj termin javlja sekod Aristotela i ozna~ava supstrat, tvar od koje je ne{to izgra|eno.Sama ova re~ na gr~kom jeziku prvobitno je ozna~avala drvo,{umu, gra|u ili gradivo. Aristotel je uvodi u filosofiju kao ono {toleì u osnovi svih svojstava neke stvari, {to se moè oblikovati ibiti nosilac svojstava. Po tome ju je smatrao za prvu materiju. Gr~kitermin za tvar se doslovno prevodi latinskom re~ju materia. Savre-mena fizika je ove najfinije prirodne procese, ili osnovne supstance,razotkrila kao ne ba{ tako jednostavne tvorevine. Subatomskaistraìvanja su pokazala da je materija u su{tini energetska tvore-vina, da je ono od ~ega se supstanca ili atom sastoji zapravo ener-getska jedinica nazvana kvant. Otkriveno je i dokazano da jepriroda u svom najfinijem nivou energetsko zbivanje i da onodirektno zavisi od opaànja, pa ~ak i samog prisustva subjekta. Otome smo ranije ve} govorili, a ovde }emo samo primetiti da topotvr|uje stanovi{te da sveop{te energetsko kretanje prirode teìuobli~avanju subjekta, ili bar zavisi od njega.

U mnogo starijem iskustvu, starijem ne samo od savremenefizike nego i od antike, u religiji |aina, osnovne supstance prirodenazvane su |iva, {to zna~i ̀ ivot. One su shva}ene kao ̀ ive ener-getske tvorevine koje uslo`njavanjem obrazuju sve elementedostupne ~ulnom opaànju i sva zbivanja. Po temeljnom shvatanju|ainske religije - koja je najstarija jer joj se legendarna pro{lostra~una na vi{e miliona godina, mada su njeni reformatori i nosiocipoznati od pre 4500 godina, ali ne i osniva~ - osnovne supstanceprirode su energetske monade koje su ̀ ive (|iva), {to podrazumevada su svesne i stoga delatne. U svom razvoju i uslo`njavanju ove


56

monade se razlikuju kao one koje obrazuju organski, ~ulno vidljiviìvi svet, i one koje obrazuju neorganski, koji po ~ulnom iskustvuizgleda kao neìvi svet. U oba slu~aja one su delatne i svojomdelatno{}u proizvode materiju. Po |ainskim shvatanjima materija je„oblepljenost” ili „izlu~evina” delatnosti |iva. Sanskritska re~ zaovu delatnost je karma. Kasnije spekulacije u indijskoj filosofiji ireligiji pojmu karma dale su druga~ije zna~enje, kao nagrada ilikazna za u~injena dela. Prvobitno je on ozna~avao, dakle, delanjesámog bivstva uop{te, delanje uslovljene prirode, i |aini su teìlida od toga steknu nezavisnost (kaivalya) asketskim pro~i{}enjemsvoje du{e od svih taloga delatno uslovljene prirode, od karme skojom je „oblepljena”. Po toj te`nji da budu pobednici nad celoku-pnim uslovljavanjem bivstvovanja, dobili su ime |ain, {to zna~i„pobednik”. Oni pripadaju kultu heroja koji je mnogo stariji i posvom duhu suprotan kultu bogova.

Videli smo kako se uslo`njava kretanje ove osnovne ener-getske monade na makrokosmi~kom planu putem savijanja prostor-vremena u nebeska tela i organski ̀ ivot, o ~emu svedo~i astrologija.Sada to isto kretanje moèmo prepoznati kao ̀ ivotno iskustvo ilisudbinu jer me|u njima nema bitnih razlika, sve je to isti prirodniproces. Izgleda razli~it samo zato {to se odigrava na razli~itimdimenzijama. Pitanje sudbine i karme je osnovno za razumevanjeastrologije i zato je ovde neophodno razlu~iti smisao tih re~i odgomile „izlu~evina” i gluposti s kojima su one „oblepljene”.

Smisao karme jeste delanje, ali ne „na{e” delanje, ve} delanjeprirode uop{te. Jo{ je u Bhagavad-giti nagla{eno da je smisaooslobo|enja sloboda od karme i da se ono postiè nevezano{}uza nju, za delanje; da ~ovek ne treba sebi da pripisuje delatnost,~ak ni psihofizi~ku. Sve {to postoji i biva na bilo koji na~indelatnost je prirode, a ne ljudske su{tine, koja je svedok (sak{in)i ima svojstva ~iste svesti i neuslovljenosti. ôvekova duhovnasu{tina je, stoga, cilj sveg zbivanja, a ne obratno. Zato ~ovek netreba da bude rob prirodnog zbivanja traè}i uto~i{te u njemu,jer sve zbivanje traì svoj ishod i smisao u ~ovekovoj li~nosti.

Sudbina kao tvar

57

Ivan Anti}

Li~nost je toliko integrisana koliko je ~ovek nezavisniji i manjeidentifikovan sa objektima. Svi putevi ~ovekovog spasenja svodese na spoznaju ove razlike i na prestanak poistove}enja svedokasa zbivanjem. To je put transcendencije. Tada svedok postajegospodar zbivanja, nije vi{e no{en njime kao u vreme dok nijebio svestan svoje prave, transcendentalne i neuslovljene duhovnesu{tine. On tada vi{e nema sudbinu jer je iza{ao iz vremena. Stogajedini na~in da se sudbina nadi|e jeste razumevanje da je onaprirodni proces, a ne zbivanje sáme na{e su{tine ili Sopstva. Onoje iskonska neuslovljenost koja omogu}ava bi}u da uop{te bude,i zato je na{e Sopstvo ujedno Sopstvo svih bi}a, sámog postojanja.Ono, dakle, nikada nije ugroèno zbivanjem ili sudbinom. Ali,prose~an ~ovek ovo ne moè da prihvati kao stvarnost, on jeube|en da se njemu sudbina doga|a i da je on njome ugroènili spasen. Sve sudbine objektivno i postoje zbog ovog ube|enja.

Astrologija postoji da bi omogu}ila razumevanje prave prirodesvega {to se doga|a. Ona pokazuje na koji na~in je ~ovekova bit,ili Sopstvo, oblepljeno prirodnim delanjem, koje ~ovek doìvljavakao svoju sudbinu samo toliko koliko je poistove}en s onim ~imeje oblepljen. ̂ ovek u svom neznanju za „zlu sudbinu” krivi Boga,|avola ili naj~e{}e druge ljude, a i samoga sebe. Na taj na~insukobe samo uve}ava, a ne smanjuje, jer ne uvi|a stvaran uzroksvega toga. Poznavanjem astrolo{kih zakona i uticaja video bi daje sve to bezli~an prirodni proces od koga moè da se razlikuje- utoliko jasnije ukoliko bolje razume {ta mu astrologija pokazuje.

Planetarni uticaji odre|uju ne samo karakter jednog ~oveka,nego i me|uljudske odnose. Uporedni horoskopi (sinastrija)pokaza}e svakome ko ̀ eli eksperimentalno da proveri, kako su svidetalji u odnosima izme|u dvoje ljudi, ili jednog ~oveka premaostalima, detaljno uslovljeni odre|enim planetarnim uticajima.Tako|e se mogu videti periodi razvoja odnosa, vreme kriza isukoba. Vrlo su ~esti i odnosi koristoljublja, kada je ne~iji ìvotuhva}en u gravitaciju tu|eg. Tada ~ovek sluì interesima drugog~oveka, ponekad privremeno a nekad i trajno, a da toga ~esto nije


58

ni svestan. To se doga|a kada je ne~ija sudbina tako sna`na dasvojom gravitacijom privla~i k sebi ̀ ivot drugog ~oveka, koji imaza to odgovaraju}e planetarne pozicije, da mu sluì kao pomo}nik,posrednik za prenos nekih informacija (nekad je to samo dobraknjiga), ili kao fizi~ki radnik, ali ponekad i kao `rtva. Sudbinemnogih ljudi su da budu ne~ije sluge, pa i ̀ rtve, i zbog te ru`nestvarnosti koju ne ̀ ele da vide, ne ̀ ele da poslu{aju ni astrologijukoja sve to razotkriva. Moè se na}i puno slu~ajeva u kojimadestruktivan astrolo{ki karakter jedne osobe ili objekta (kakav je,kaù, imao brod Titanik) povla~i sa sobom u propast i druge ljudesa kojima je u vezi. Ovo je najo~iglednije u porodi~nim odnosima,gde zbog destruktivnog karaktera jednog ~lana trpe svi ostaliuku}ani. Isto pravilo vaì i kada se radi o pozitivnim uticajima.Kao i sve ostalo u prirodi, i ljudske sudbine su uzajamni, a neizolovani procesi. Sva tela u prirodi imaju svoju gravitaciju, patako i ljudska. Kada se u porodici rodi novo dete, ono svojomgravitacijom remeti postoje}e odnose i unosi sasvim novi na~inìvota - kao kada u planetarni sistem uleti novo nebesko telo isvojom gravitacijom izazove sasvim nove putanje. Gravitacija imasvoju subordinaciju, svoje vi{e i niè, grublje i finije oblike ispo-ljavanja. Tako je grublji izraz gravitacije ono {to zapaàmo krozkretanje nebeskih (i drugih) tela, dok su najfiniji izrazi gravitacijepsihodinamika individue i me|uljudski odnosi. Drugim re~ima,ljudska sudbina.

Kada se radi o odnosima sa drugim ljudima i spolja{njimsvetom, ~ovek te{ko uvi|a da su ti doga|aji proizvod objektivnihprirodnih procesa koje pokazuje astrologija. Misli da su njegovi ilida su ih izazvali „drugi” zato {to nije dovoljno svestan {ta suodnosi i zbivanje uop{te. Kada je u pitanju njegovo zdravlje, ilifizi~ki izgled, tada je mnogo bliì uvidu da je njegova sudbinaodre|ena od strane ne~ega s ~im on nije u vezi, neke „vi{e sile”,da mu se ona „doga|a” i da je on na neki na~in razli~it od nje.Izgleda da samo te{ka i nesre}na sudbina moè dovesti dointuitivnog uvida da Sopstvo nije zavisno od fizi~kog tela i ostalih

59

Sudbina kao tvar

Ivan Anti}

bezli~nih prirodnih doga|anja, koja ~esto nemilosrdno uni{tavajutelesne oblike. Zato je u prirodi smrt fizi~kog tela tako jednostavnai lako ostvarljiva pojava, jer telo nije istinsko Sopstvo bi}a, negosamo sekundarni, vanjski oblik, njegov omota~, preciznije re~eno:organski sklop u kome Sopstvo moè da ostvari svoje trodimenzi-ono prisustvo, kao najkonkretniji oblik prisustva. Ni u jednoj drugojdimenziji Sopstvo, ili bit postojanja, ne moè dobiti tako konkretnoispoljenje kao u trodimenzionalnom organskom svetu, kroz ljudskilik. Sve ostale dimenzije bit svega izraàvaju kroz bezli~no posto-janje.

Astrologija nam grafi~ki i teoretski pokazuje sve detalje „vi{esile” koja rukovodi telom, ali da bi uop{te bili spremni i voljni dapogledamo ka zvezdama moramo najpre razumeti zakonitostikarmi~ke evolucije.

Ona polazi od osnovnog zakona koji kaè da univerzumuop{te postoji da bi u trodimenzionom organskom podru~ju obliko-vao svesnog subjekta. Jer kada se taj proces sprovede do kraja isubjekat postane potpuno svestan sebe, ili prosvetljen, tada on timprosvetljenjem prosvetljuje neuslovljenost koja omogu}ava samomuniverzumu da uop{te bude, a da nije tek ni{ta. Dakle, tek uprosvetljenju postojanje postaje aktuelno, kao li~ni doìvljaj. Svedotle univerzum je bezli~an. On se aktuelizuje u smislu svog posto-janja tek kroz prosvetljenu li~nost. Ne pre, i nikako druga~ije. Aliprose~no iskustvo nama poznate subjektivnosti ne odraàva ovakvoidealno stanje. Kod ogromne ve}ine subjekata ovaj proces je teku nekim ranim fazama dozrevanja. Videli smo kako okolno pro-storvreme na Zemlji oblikuje fizi~ko telo ~ovekovo, i kako uslo-vljava njegovo kretanje (sudbinu). Princip ìvota (|iva) kristali{ese kroz sve organske oblike, po~ev{i od biljaka, insekata, zglavkara,meku{aca, riba, vodozemaca, kopnenih ̀ ivotinja, i na kraju svojeevolucije stiè do ljudskog obli~ja. Tokom sveg tog evolutivnograzvoja on je skupljao utiske o ̀ ivotu, sticao je iskustvo bivstvo-vanja. Njegove inkarnacije su kroz ìvotinjske oblike tekle auto-matski ili spontano („bezgre{no”), dok sa ulaskom u ljudsko obli~je


60

po~inje drama svesnog isku{avanja svih suprotnosti i iskustava. U~oveku se dotle bezli~an prirodni proces zaokruùje u svesnu celinukoja se zove li~nost. Zato je to propra}eno dramatikom svesnogsu~eljavanja i odgovornog u~e{}a u zbivanju, za razliku od dota-da{njeg nesvesnog prepu{tanja i spontanog, prirodnog reagovanja.Upravo tako se pona{a ve}ina ljudi jer nose bliske utiske iz svojihìvotinjskih iskustava. Svekolika kultura je izraz ~ovekovog nastoja-nja da se izdigne sa tog nivoa, i da od nesvesnog reagovanja pre|ena svesno delanje. Dakle, nije svaki ~ovek u potpunosti ~ovek. (Toje jedan od osnovnih razloga za{to ne moè svaki ~ovek da prihvatii razume astrologiju.) ̂ ak se i po nekim detaljima njegove fizio-nomije moè videti da je blizak ̀ ivotinjskom carstvu, ~esto i nekojodre|enoj ̀ ivotinji, a naro~ito po njegovom pona{anju.

Prepoznavanjem ovakvog sleda karmi~ke evolucije u~injeno jemnogo u razumevanju smisla sudbine, ali ostaje otvoreno pitanje:za{to se jednom ~oveku doga|aju ba{ te stvari, a ne neke druge,ili za{to on ~ini ba{ to a ne ne{to drugo? Odgovor na ovo pitanjedolazi s razumevanjem da je sudbina prirodni proces, da je onaista tvar od koje je izgra|ena cela priroda. Na koji na~in je izgra-|ena videli smo kroz zakonitosti astrologije, odnosno da se krozsfernu strukturu ~etvorodimenzionog prostorvremena uobli~avajunebeska tela, tako|e sfernog oblika i kretanja, koja uslovljavajuorganski ̀ ivot na Zemlji. Na taj na~in su uslovljena i sva zbivanjana njoj, uklju~uju}i i individualne sudbine svih bi}a. Individualnesudbine su odre|ene principom saìmanja prostorvremena, odnosnoprostorom i vremenom nastanka individue. Trenutak ro|enja jedneindividue u odre|enom mestu saìma u sebi celokupno prostorvre-me univerzuma. Individua je oli~enje celine koja ju je stvorila.Ovo saìmanje je mogu}e jer je prostorvreme relativno, {to jeeksperimentalno dokazano, a ni evolucije ̀ ivota ne bi bilo da nijetako, da je priroda kruta i jednoli~na. Svaka individua, dakle,stvorena je od stanja kosmosa u datom trenutku. Kako ovo stanjenikada nije isto, nema ni dve iste individue, pa otuda ni dve istesudbine. Zato planetarni uticaji zate~eni u trenutku ro|enja

61

Sudbina kao tvar

Ivan Anti}

presudno deluju na zbivanje te individue, na njegovu sudbinu, {tose moè detaljno proveriti u natalnoj karti.

Ali, za{to sam ba{ u tom trenutku ro|en, ako je to sve tako?- pita}e se opravdano neko. Zbog zakona karmi~kog dozrevanjau svesti - a ta zrelost dozreva na{im radom na duhovnom nadilaè-nju bezli~nog prirodnog zbivanja. Kvalitet svesnosti odre|uje tre-nutak slede}e inkarnacije, a s tim i sudbinu. Na{e sada{nje telo injegova sudbina uvek svojim izgledom ta~no izraàvaju kvalitetna{e dotada{nje svesti s kojim smo u{li u fizi~ko postojanje, slede}izakon uzro~nosti, i oni su kao takvi uvek jedina prava polaznaosnova za nadilaènje sada{njeg stanja. Kvalitet svesnosti pokazujezrelost na{eg odnosa prema postojanju. To je zrelost s kojomnadilazimo „svoju” subjektivnost koja „nas” izdvaja iz celine kojajedino jeste. Kasnije tuma~enje karme kao „na{eg” delovanja, ishodno njemu izazivanja odgovaraju}ih posledica, jeste izraz intui-tivnog uvida da ljudska delanja nisu samo prirodna, nego i ne{tovi{e od toga. To je ta~no. U ~oveku se, naime, ukr{taju dejstvaslobodnog duha i prirodne uzro~nosti. To ukr{tanje kristali{e ~ove-kovu li~nost i ona postaje toliko celovita koliko nadilazi prirodnuuslovljenost i dela u interesu duha koji omogu}ava samu prirodu.U oba slu~aja, dakle, bilo da u nama deluje prirodna uzro~nostili duh slobode ({to je mnogo re|e), tu nema nikakvog ega komese moè pripisati delovanje. Na{e telo je samo mesto ukr{tanjaprirode i slobodnog duha, tu se priroda saobraàva svome duhov-nom ishodu, i zato izgleda kao da to mesto deluje sámo po sebi,kao neki ego. To je privid, kao {to se i opiljci gvo`|a prividnosami kre}u ka magnetu. Stoga je karma delovanje koje nije na{e,ve} pripada u celosti prirodnim procesima.

Da bi razumeli odgovor na ovo pitanje (Za{to sam ro|en ba{u onom trenutku, s ovakvom sudbinom?), moramo da ra{~istimosa ~injenicom da tada nismo „mi” ro|eni, nego sàmo telo, kojeje prirodna tvorevina, a sa kojim smo iz neznanja poistove}eni.Kada se „na{e” telo rodilo nismo se i mi rodili, jer mi nismorazli~iti od samog bezvremenog postojanja, ili bivstva koje uvek


62

jeste, nego smo tada samo postali identifikovani s trodimenzionimzbivanjem organskog sveta, tada smo samo po~eli da posmatramofizi~ki svet kroz otvorene o~i ovog tela i da ga doìvljavamo kroznjegova ~ula. Tada smo, naime, od stanja neuslovljenog, bezvre-menog bivstva postali suèni i ukalupljeni u malo trodimenzionoobli~je ovog tela (toliko suèni i ukalupljeni da smo zaboravilisvoje bivstvo), s ciljem da na{a neuslovljena priroda dobije konkre-tno, ljudsko oli~enje, da ne bude vi{e bezli~na, kao pûko postojanje.Sámim zaboravom svoga bivstva mi bivamo uhva}eni u gravitacijuorganskog zbivanja - ~ije osobine prostorvremena (sudbina) ta~noodgovaraju stepenu na{eg zaborava. Ova podudarnost upravoomogu}ava samospoznaju. Zaboravom svoga ve~nog bivstva izaziva-mo ra|anje u telu ba{ u onakvom prostorvremenu, odnosno sudbinikoja kao u ogledalu izraàva na{u nesvesnost, i tako omogu}avasamospoznaju kada se odvratimo od objektivacije i okrenemo ksebi. Ra|amo se u telu samo zato {to nismo u~inili ono {to trebau~initi da se nadi|e prirodna uzro~nost i omogu}i duhovna autenti-~nost. Svako utelovljenje nam se ponavlja i doga|a ba{ na onakavna~in na koji smo propustili svoj duhovni ishod i traìli uto~i{teu organskoj prirodi. Na{i ̀ ivoti su ta~an izraz na{e identifikacijes bi}em i nesvesnosti duha koji ga omogu}ava. Kada nakon do-voljno iskustava i muka spoznamo da na{e ishodi{te nije u priro-dnom obnavljanju, i da uzalud u njemu traìmo uto~i{te, ve} jeishod prirode u duhu koji je omogu}ava a na{a je su{tina, tadasmo nadi{li sudbinu, na{ ̀ ivot je autenti~an i slobodan, on postajene{to univerzalno i ve~no, a ne vi{e individualno, ograni~eno iprolazno.

Dakle, na{a su{tina je duh koji omogu}ava samo postojanjeprirode, on je neuslovljen prostorom i vremenom, kao i bilo kakvimpsihofizi~kim oblikovanjem prirode. Zahvaljuju}i takvoj svojoj su{tinimi moèmo biti svesni i psihi~ki objektivni, jer duh koji namomogu}ava svest nadilazi psihu i telo. U identifikaciji nije mogu}aobjektivnost, ona je mogu}a samo zahvaljuju}i principu nadilaènja.Me|utim, iskonska neuslovljenost i nezavisnost duha koji omogu}ava

63

Sudbina kao tvar

Ivan Anti}

prirodu je bezli~na ~injenica, i ona zato teì da postane li~no ikonkretno ostvarena. Upravo ova te`nja oblikuje ljudska bi}a, onaje proces koji se kod razli~itih individua ostvaruje razli~itim ritmom,u skladu s vremenom i prostorom, odnosno prirodom trodimenzionestvarnosti u kojoj se ostvaruje. Ovaj proces je ono {to nazivamosudbina. Ona izraàva meru u kojoj je duh slobode postao konkre-tno prisutan i svestan u individui. Ovo je proces saobraàvanjaprirode, a ne duha. Duh samo ima privla~nu mo}. Duh nije zahva-}en gravitacijom prirodnog zbivanja. Priroda se saobraàva premaduhu, a ne duh prema prirodi. Ljudska priroda (i sudbina) jesteupravo razme|e duha i prirode, smisla i postojanja, oblika i svestio njemu, slobode i nu`nosti - njihova interakcija i oli~enje. ̂ oveknije ni{ta sâm po sebi, ve} je samo mera saobraàvaju}eg oli~enjaprisustva duha u bi}u, on je mesto gde se razmerava smisao duhai prirode, gde smisao i postojanje po prvi put dobijaju oli~enje -kao celovita li~nost. Isti ovaj proces moèmo razumeti ako gaopi{emo tako {to }emo re}i da na{ besmrtni i nero|eni duh izgledaoblepljen prirodnim zbivanjima tela i uma, i zaveden njihovom gra-vitacijom u onoj meri u kojoj smo poistovetili svoju su{tinu sa pri-rodnim zbivanjem (dok astrologija pokazuje detalje svih gravitacijau na{em kosmi~kom okruènju koje pokre}u zbivanje sveta u komeìvimo, odnosno na~in poistove}enja duha sa zbivanjem); da jekarakter tog zbivanja, odnosno njegova sudbina neposredan izrazna{eg zaborava duhovne autenti~nosti; da je na{ zaborav bivstvaopredme}en kao psihofizi~ka sudbina. Prirodna determinacija kao uogledalu odraàva zaborav bivstva; koliko smo nesvesni toliko trpimosudbinu kao kakav ruàn san.

Jo{ malo imaginacije pomo}i }e nam da ovo jasnije sagledamo.Priroda teì svome ishodu, a to je duh koji omogu}ava postojanjeprirode. U toj te`nji ona usavr{ava svoje sposobnosti delovanja ipercepcije. Vrhunac takvog usavr{avanja je ljudsko bi}e. Su{tinaljudskog bi}a nije ispoljena priroda, nego duh koji je omogu}ava,on je nevidljivi centar koji ima privla~no dejstvo da se oko njegaoblikuje priroda kao vidljivo telo i njegova sudbina. Psihofizi~ko


64

bivstvovanje (telo) je oblepljeno oko prisustva duha (Sopstva), onkao magnet privla~i oblikovanje prirode jer je njen ishod. Kadase na nevidljivi duh, koji omogu}ava prirodu, nanese vidljivimaterijal prirode, tada on postaje vidljiv kao ~ovek i njegovasudbina. Sopstvo, ~ovekova duhovna su{tina, je izvan vremena iprostora, izvan svekolike vidljive prirode, ali je skriveno u telu.Telo je pogodno mesto gde se ono nalazi i ispoljava u prirodi.Duh je sveprisutan, on je u osnovi svih prirodnih oblika, ali se uljudskom telu najli~nije, {to zna~i, najneposrednije ispoljava. Ro|e-nje tela, njegovo kretanje i sva dramati~na iskustva koja proì-vljava u trodimenzionom fizi~kom svetu, jesu kretanja prirode unjenom saobraàvanju svome duhovnom ishodu. On sâm je ne-uslovljen dramatikom prirodnog zbivanja, iako je ~ovekova su{tina.Na{a bit je uvek nepokretna, neuslovljena, izvan vremena i pro-stora, sàmo se telo, koje posreduje na{em prisustvu u svetu, kre}esvojom sudbinom jer ga na to navodi gravitacija prirodnog zbivanja.Zato jedino u meditativnom mirovanju moèmo osetiti vanvremen-sku neuslovljenost svoje duhovne su{tine, i otuda blaènstvo i opu-{tenost. Sva dramatika prirodnog zbivanja (sudbina tela) reìranaje u skladu sa kvalitetom prisustva duha u bi}u, jer njegovo prisu-stvo nije svuda jednako; negde je zrelije i ja~e izraèno, a negdeslabije i tek po~inje da se promalja. Koliko je njegovo prisustvoja~e i ~vr{}e, toliko je svest prisutnija i sudbina povoljnija. Svestje interakcija duha i prirode. Ja~aju}i prisustvo svesti ja~amo prisu-stvo duha i ujedno prirodu privodimo njenom spasonosnom isho-du. U prisustvu svesti leì ~ovekova odgovornost za ostvarenjeduhovnog ishoda, jer priroda je svoje saobraàvanje dovela dovrhunca oblikovanjem ljudskog tela i javljanjem svesti u njemu. Itu je kraj njenog direktnog delovanja. Ta svest je, kao {to smorekli, interakcija duha i prirode. Ta interakcija mora da se sámaosnaì, da osmisli smisao svoga postojanja. To je proces indivi-duacije li~nosti. Li~nost je ne{to {to priroda izbacuje kao svoj plod,{to nadilazi njenu uzro~nost i {to mora sámo da se integri{e kaone{to jedinstveno i novo. Od tada priroda deluje indirektno,

65

Sudbina kao tvar

Ivan Anti}

isku{avaju}i li~nost da bude nezavisna i svesna. Kao {to majka nemoè svome detetu dati li~nost, nego ga roditi, negovati i pomo}ida svoju li~nost osnaì i integri{e, tako i priroda ne moè vi{eni{ta u~initi za ~oveka nakon {to je stvorila sve {to mu treba, negojedino moè da ga negom i sudbinskim isku{enjima navede dabude li~nost. Ona ga kroz sva isku{enja navodi da osnaì prisustvosvesti u sebi, svesti koja je interakcija duha i prirode, smisla ipostojanja. Rad je osnovno sredstvo njenog isku{avaju}eg navo-|enja. Priroda, dakle, ne obavlja posao do kraja - li~nost ga privodikraju. Da bi u tome uspela mora imati relativnu slobodu delovanja,jer nema svesti bez slobode. Relativnu slobodu li~nost ima zbogostvarenja odgovornosti da osnaènjem prisustva svesti osnaìinterakciju postojanja i smisla, prirode i duha, i bude oli~enjeprisustva duha u prirodi. Nezrele li~nosti svoju relativnu slobodukoju imaju naj~e{}e koriste kao slobodu da mogu da rade {taho}e. Dok tako ~ine snalazi ih lo{a sudbina, jer svrha ono maloslobode, koja je li~nosti prirodno prepu{tena, jeste postizanje odgo-vornosti za smisao postojanja.

[ta sve ovo prakti~no zna~i? To se u praksi svodi na to daje li~nost toliko integrisana i iznad prirodne uslovljenosti kolikosmo svesni zbivanja i koliko ne reagujemo nesvesno na raznepodsticaje. Nesvesna, spontana reakcija je osnovna odlika prirodneuslovljenosti. Sposobnost nadilaènja impulsivnog reagovanja irazumevanje prave prirode podsticaja koji se javljaju na nivou tela,ose}anja ili uma, odlika su integrisane li~nosti. Samo ona je sposo-bna da deluje odgovaraju}e i na kreativan na~in, u skladu s duhomkoji sve omogu}ava. Sve prirodne reakcije s kojima smo dotleìveli delovale su same po sebi, mi smo tu bili pasivni, a ~esto injihove `rtve. Mi u duhovnom smislu nismo dotle ni postojali -postojala je jedino priroda, ona je sve radila, govorila i mislilakroz 'na{e' telo. Astrologija }e nam pokazati kako je radila i toznanje }e nam pomo}i da steknemo diferencijaciju i aktuelizujemoiskonsku nezavisnost duha u nama. Ako, na primer, doìvljavamonagle izlive besa ili agresivnosti, astrologija }e nam pokazati da je


66

tome uzrok nagla{en i lo{e aspektovan Mars u na{em horoskopu.S tim znanjem vi{e ne}emo spontano ispoljavati agresivnost kaoranije, jer sada znamo da je to delo poloàja Marsa, a ne na{eli~no. Tako uz pomo} astrolo{kog znanja razvijamo diferencijacijusvoje li~nosti od prirodne nu`nosti. Uvek kada odolimo stihijiprirodnog navo|enja postali smo u ve}oj meri njen gospodar negoona na{, malo smo oja~ali nezavisnost svoje li~nosti, razvili smoodgovornost za nju i pribliìli se duhu neuslovljenosti. Natalnakarta detaljno pokazuje kako priroda na jedinstven na~in delujekroz nas, kroz telo i dobar deo uma. Zahvaljuju}i njoj moèmoprepoznati prirodna uslovljavanja i objektivno se postaviti premanjima, a ne slepo ih sprovoditi. Tako razvijamo prisustvo svesti iodgovornost za smisao postojanja. Da bismo u tome uspeli moramodetaljno upoznati svoj horoskop, a naro~ito izazovne i nagla{ene~inioce u njemu, jer oni nas najvi{e privla~e i navode na identifi-kaciju, tj. najvi{e uslovljavaju. Sam znak u kome smo ro|eni prvije i najve}i izazov koji moramo da savladamo, zatim polje u komenam je sme{teno Sunce, pa izazovni aspekti i sve ostalo (povoljniaspekti nam pomaù u osve{}enju i nadilaènju nepovoljnih~inilaca).

Za razliku od drugih duhovnih tradicija i praksi koje se tako|ebave transcendencijom prirodnog uslovljavanja, astrologija ima tuprednost {to nam pruà uvid u na{u individualnu i jedinstvenusituaciju; kao na {kolskoj tabli ona nam objektivno i bez ikakveideologije, mitologije i kolektivnih ube|enja pokazuje {emu s kojomsmo sámi uhva}eni u identifikaciju s prirodnim zbivanjem, takoda nam ta ista {ema moè posluìti da iz toga iza|emo.

Ljudi se dele po karmi~koj zrelosti, odnosno po nivou svesti,a to je nivo s kojim su identifikovani sa prirodnim uslovljavanjem,s kojim nesvesno reaguju na zbivanja i tako izazivaju nova. Ve}inaljudi je potpuno porobljena utiscima i podsticajima na koje uveksponatano reaguju, i ne mogu diferencirati svoju svest od tog lancauzro~nosti, oni ~ak i ne znaju da je to mogu}e. Njihova sudbinaje potpuno odre|ena kao pad jabuke od grane do tla. Manji broj

67

Sudbina kao tvar

Ivan Anti}

ljudi moè nadi}i neke oblike uslovljenosti i tako donekle svesnouticati na tok svoga ìvota, ali ne u potpunosti. Veoma je malibroj ljudi koji moè ste}i potpunu nezavisnost duha od prirodnoguslovljavanja. Oni su probu|eni i nadi{li su vreme u kome sesudbine doga|aju, slobodni su jer vide da sudbina nije ni bilanjihova, nego je u potpunosti bila proces prirode.

Ocelovljenje kroz interakciju duha i prirode ima dve faze.Prva je samospoznaja, odnosno spoznaja sopstvenog duhovnogishoda, nezavisnosti ~ovekovog duha. Ona se ostvaruje istraìvanjemi razlikovanjem svoje duhovne su{tine od prirodnih uticaja i svakesudbine koju prirodna kretanja proizvode. Kada se to valjanoostvari onda se jasno vidi da sva priroda teì duhu kao svomishodu, da ona postiè svoje spasenje kroz prosvetljenog ili samo-spoznatog ~oveka, da priroda postoji zbog na{e samospoznaje islobode. To je druga faza u kojoj spontano dolazi do prihvatanjasvih prirodnih oblika i podràvanja sveg ̀ ivota u ljubavi koja dajesve od sebe. Iako izgledaju suprotne, obe faze su neophodne zacelovitost. Dobro sprovedena prva, sáma ostvaruje drugu. Kada sespozna ono {to uistinu Jeste, tada se To spontano i prihvata. Nemasamospoznaje bez prihvatanja onoga {to se spoznalo. Ako samo-spoznaju ne sledi ljubavno prihvatanje sveg postojanja, sa svimsuprotnostima, to zna~i da se nije ni spoznao duh koji postojanjeomogu}ava i kome teì sve {to postoji, ve} ne{to drugo. Na{aduhovna su{tina je ishod kome teì sav ìvot i cela priroda, pazato svoju duhovnu samospoznaju potvr|ujemo time {to prihvatamosav ̀ ivot i postojanje. Ljubav prema svemu {to postoji jedini jena~in na koji se izraàva duh koji omogu}ava sve {to postoji, akoji je na{a su{tina.

@ivot i sudbina fizi~kog tela samo su na~in na koji moèmobiti svesni sebe, svog Sopstva koje nadilazi telo i njegovo ra|anjei umiranje. Taj na~in mora uvek biti individualan jer se svest oSebi moè aktuelizovati jedino u celovitoj li~nosti, a li~nost tomoè biti samo ako je jedinstvena. Zato se ona uobli~ava samou trodimenzionom svetu gde je to jedino mogu}e. Jedinstvenost,


68

kao uslov za svest o sebi i integraciju li~nosti, obezbe|uje stalnokretanje nebeskih tela koje nikada nije isto. Telo ima sudbinu, ito samo zato jer se kre}e kroz trodimenzioni fizi~ki svet koji gaje stvorio u svom linearnom vremenu, a s njim je i um koji jeodraz interakcije sa drugim telima. Um je dru{tveni fenomen.Delovanja svoga tela i uma mi doìvljavamo kao svoja samo dokne postanemo svesni svog neuslovljenog Sopstva, koje je nezavisnood sve pojavnosti i prirodne nu`nosti. Uvek }e dovoljna svesnostpokazati, makar intuitivno, da ovo telo nije ba{ na{e, kako to slepoverujemo, jer ni ve}inu njegovih procesa ne moèmo da kontroli-{emo, ~ak ni da ih budemo svesni. Tako|e }e pa`ljivije osve{}enjepokazati da ni ono {to to telo ~ini, ili mu biva u~injeno, nije ba{na{e u potpunosti. U dubini du{e svako moè sebi priznati da jeu svom telu zarobljen kao u kakvoj biolo{koj ma{ini, koja ga tla~ii koja vi{e radi po svojoj nameri nego po njegovoj. Svako je po~inioneko zlo, i svako za sebe zna da nije po svojoj volji bio zao, negoga je „ne{to” nateralo da po~ini zlo, ako ni{ta drugo, ono spletokolnosti.

Niko nije kriv za ono {to je u~inio, jer sve ~ini priroda.ôvek je kriv samo zato {to nije u~inio dobro, a mogao je, {tonije u~inio ono jedino {to treba da u~ini, a to je osve{}enje bi}ai otvorenost za duh koji bi}e omogu}ava. Sva ~ovekova patnjapo~iva na ovakvoj krivici.

Kada uz pomo} astrologije neposredno sagledavamo stvarikakve jesu, bez posredovanja morala i ube|enja, moèmo se pribli-ìti uvidu da je na{a sopstvena bit razli~ita od psihofizi~ke poja-vnosti. Taj uvid moè biti znatno ubrzan nekom od drevnih ilisavremenih praksi osve{}enja (meditacije) koje su nasle|ene iz reli-gijskih i misti~kih tradicija. Tako dolazimo do razumevanja odaklenastaju sva delanja. Ako njega nema, onda se sve vidi naopako,pa se na toj osnovi i dela zlo i naopako. Razli~itost Sopstva odprirodnog zbivanja nije, naime, isto kao odvojenost dva razli~itaentiteta. Sopstvo je cilj sveg zbivanja i oni se razlikuju samo kaoproces i njegov ostvareni cilj. Ovde je, dakle, re~ o vremenu.

69

Sudbina kao tvar

Ivan Anti}

Vreme koje razdvaja Sopstvo od prirodnog zbivanja sastoji se odrada na osve{}enju. Vreme je relativno, moè da se rasprostre uprostornost i oblikovanje zbivanja, i tada se sa trodimenzionepovr{ine planeta vidi kao linearno vreme i sudbina koja se odvija„tokom vremena”; a moè i da se sa`me u li~ni doìvljaj i svestkoja je ovde i sada. Kvalitet prisustva svesti odre|uje prirodu vre-mena, a s njim i prostornog oblikovanja, odnosno sudbinu. Vremei prostor sveg zbivanja saìmaju se u svest, a rasprostiru kaoobjektivno oblikovani kosmos. Ovo zna~i da sudbina zavisi od prisu-stva svesti, a ne od nekog odre|enog delanja; sámo prisustvo svestiodre|uje brzinu zbivanja i njegovu prirodu. Izme|u ostalog, itrenutak kada }e se neko roditi u skladu je sa kvalitetom prisustvanjegove svesti. Ovo tako|e zna~i da ne postoji mogu}nost obje-ktivnog menjanja sudbine prema èlji, nego da je jedino re{enjeza svaku sudbinu osvestiti onoga ko ima sudbinu, u odnosu nakoga se ona zbiva, i zbog koga se zbiva; onoga ko je svestan.

Svaka sudbina se dovr{ava u li~nosti i svaka na svoj jedinstvenina~in vodi do ocelovljenja li~nosti. Cilj svake sudbine je, dakle,uobli~avaje celovite li~nosti, i svaka se sudbina moè razumetijedino iz takve perspektive. Li~nost je oli~enje celine zbivanja izato samo kroz nju celovitu duh neuslovljenosti, koji celo zbivanjeomogu}ava, moè pokazati svoje oli~enje.


70

Y

SLOBODA KAO LI^NOST

Kada iskustvo bivstvovanja dovoljno sazri kroz sve suprotnostitokom svoje karmi~ke evolucije, ono u ljudskom obliku dolazi dosuo~avanja sa smislom svoga postojanja, i postojanja uop{te. Tosuo~avanje je po~etak ocelovljenja li~nosti i pra}eno je uvek krizom.Ova egzistencijalna kriza moè da traje dobar deo ̀ ivota, a ~estose prenosi i kroz vi{e ìvota. Sve dotle ~ovek nije celovit kaoli~nost, on je razdeljen na mnoge delove i suprotnosti. Kako i nakoji na~in, pokazuje vreme njegovog ro|enja, odnosno stanjeprirode u trenutku kada je ro|en, jer ta priroda i njena dinamikasu tvorci njegovih podela, a ne on sam. On ih omogu}ava samona indirektan na~in, svojom pasivno{}u i nespremno{}u da svesnoprihvati u~e{}e u zbivanju, da se diferencira od njegovog uslovlja-vanja. Sve se zbivanje doga|a da bi u svesnoj li~nosti zadobilo oli-~enje svoga smisla, zato ~ovek koji ne teì ovom oli~enju, osve{}e-nju kao odgovoru na postojanje, ̀ ivi u egzistencijalnoj krizi a neu pravom ìvotu. Njegov ìvot je patnja. Patnja nije ni{ta drugodo pritisak kojim priroda prisiljava svest da se kristali{e, pro~istii integri{e u li~nost, gde jedino moè biti dosegnut ishod bivstvo-vanja. U ~ovekovom Sopstvu se otvara ishod bi}a, duh neuslovlje-nosti koji omogu}ava da celog bi}a uop{te bude, i cela prirodateì tom svom ishodu. Jedino kroz ~ovekovu li~nost ona moè dadosegne duh neuslovljenosti i bude autenti~na. Smisao prirodnogzbivanja zavisi od celovite li~nosti, i zato se sve uliva u nju, a neobratno, li~nost prestaje da biva li~nost kada je rob pirodnog

71

Ivan Anti}

zbivanja. Zato ~ovek pati ako remeti tu iskonsku te`nju sveg ̀ ivota,ako svoje upori{te traì u prirodi kroz objektivaciju njenog zbivanja,u objektima, u ropstvu linearnog vremena gde se isku{ava jedinoprolaznost svega. Tada ide protiv prirodnog toka i nije nikakvo~udo {to ga priroda udara te{kim udarcima sudbine, jer ona gatime odvra}a od identifikacije s objektima i navodi da jedino upori-{te na|e u sebi sámom, u integraciji svog Sopstva, ne bi li takopostao oli~enje slobode koja svemu postoje}em daje autenti~nosti sâm ̀ ivot, i tako spase sva bi}a. ̂ ovekova jedina sudbina je dabude spasilac bi}a, da sve{}u i ljubavlju omogu}ava ̀ ivot, a ne dabude njegov rob. Probu|en ~ovek vidi da oduvek jeste sámoSopstvo i da ne treba sebe da ~ini autenti~nim (da se „spasava”),nego da se cela priroda isceljuje i postaje autenti~na kroz njega- kada je on probu|en.

Smisao postojanja je u njegovom osve{}enju, a osve{}enje nijeni{ta drugo do odgovor na ovu iskonsku te`nju sámog postojanja.Ako odgovora nema, postojanje je zaludno, izgleda destruktivno ibolno. Su{tina svesti je u dijalogu ili komunikaciji sa postojanjem.Zato bez li~nog u~e{}a u bivstvovanju nema osve{}enja, a s njimni smisla postojanja. Li~no u~estvujemo samo kada ne sprovodimoslepo impulse koji pristiù od Marsa, Meseca i ostalih ~inilaca pri-rodnog uslovljavanja, koje nam detaljno pokazuje astrologija, negoim odolevamo i objektivno se odnosimo prema njima u interesuduha, a ne nagona. Uvek kada u tome uspemo, otvara nam seput ka slobodi. Samo nas takvi uspesi osloba|aju. Bez li~nog u~e{}asudbina je kao auto u pokretu u kojem voza~ spava. Nije zatoneobi~no {to se takva sudbina lo{e zavr{ava. Manji udarci pritakvoj nesvesnoj vo`nji trebalo bi da probude voza~a, dok jo{ imavremena u njegovom fizi~kom ìvotu. Ako tresne u kraj svogìvotnog puta i dalje spavaju}i, nastavi}e da drema i u slede}emìvotu. Onaj ko spava celog ìvota uvek se àli na zlu sudbinu,umesto da se probudi i vidi kuda ide.

Dok je li~nost podeljena i njen dijalog sa postojanjem jepodeljen, pa otuda i odgovori koje u takvom stanju nalazi nisu


72

zadovoljavaju}i. Samo celovita li~nost ima celovit odnos premaìvotu i njegovom smislu. Prva iskustva celovitog odnosa sa ̀ ivotomsti~emo u svojim odnosima sa bli`njima, sa osobom koju volimo.Ali ne samo sa voljenima, ve} i sa svima s kojima smo u nekomodnosu. Svakoga koga razumemo dovoljno duboko, spontano izavolimo. Bez razlike, makar nam bio i neprijatelj. Ljubav je jedinapotvrda ispravnog razumevanja, i drugog ~oveka i sveta uop{te.Sve{}u zaista moèmo videti bi}e kakvo jeste, ali uvek objektivisti-~ki, spolja, dok ga jedino s ljubavlju moèmo doìveti kakvo onosámo jeste u sebi i po sebi. Ljubav je dublja od svesnosti, gde sve-snost dolazi do kraja, ljubav nastavlja. U dijalogu s drugim, i lju-bavi prema njemu, u~imo se dijalogu prema celini koja sve omogu-}ava. Ona je u svima nama i spoznaju}i drugoga spoznajemo nju.Tada „drugi” nestaje i jedino samospoznaja preostaje. Jer, onoJedno ne moè se direktno spoznati u drugome niti kroz drugoga.Drugi je bio samo odraz Jednoga, motivacija za dijalog s njim. ToJedno je na{e Sopstvo i samo ga kao takvog moèmo svesnoaktuelizovati. Na jedinstven i neponovljiv na~in kroz sebe sámoga.

Ljubav je ose}aj jedinstva s bi}em, njegovo potpuno prihva-tanje. Ovo jedinstvo moramo najpre ste}i u sebi. Sistematskimoramo razvijati mo} nepristrasnog opaànja svih ose}aja u telu,od trenutka kada nastaju, prijatnih i neprijatnih. Kada se nekiose}aj ve} razvije i potpuno nas obuzme, tada je kasno da ga ne-pristrasno posmatramo. Kada nau~imo da ga opazimo na najfini-jem nivou, pri samom nastanku, tada ne}emo postati njegov rob,vide}emo njegove uzroke u okolini, sebi, ili u tranzitu neke planete.Kada nau~imo taj prvi korak, nepristrasno opaànje podsticaja utelu, ose}ajima ili umu, kakvi jesu pri nastanku, tada moèmou~initi i drugi, a to je da ne reagujemo spontano na njih. Ako bispontano reagovali, tada bi njima bili uslovljeni, ne bismo serazlikovali od tih podsticaja i njihovih sadràja.*

Sloboda kao li~nost

73

* O najop{tijim principima i nekim detaljima o na~inu kako se bi}e neposrednodoìvljava i osve{}ava, videti u poslednjem poglavlju moje knjige Sânkhya. Zatim,

Ivan Anti}

Iskustvo pokazuje da se bivstvovanje kakvo jeste ne moènikada doìveti osmi{ljavanjem, jer tada vi|eno zavisi od toga kakoje osmi{ljeno. Bivstvovanje se jedino moè doìveti neposredno, bezosmi{ljavanja. Kada se ni{ta ne tuma~i ne moè se videti ni{tapogre{no, nego uvek onako kako jeste. U stvarnosti ni{ta nije skri-veno. ôvekov um je jedini entitet u ~itavoj prirodi koji ne vidistvari kakve jesu, nego mora da ih mukotrpno otkriva. ôvek seprosvetljuje kada otkrije da ne postoje nikakve objektivne prepre-ke za njegovu umnu spoznaju, nego da je sâm um kao takav pre-preka da njegovo individualno bi}e prepozna apsolutno kao svojubit. Nema razlika niti granica izme|u individualnog i apsolutnog bi-}a, njih jedino um deli u svojoj uobrazilji. Um je uvek podeljen isuèn na pojedina~no, dok je bi}e uvek celovito. ̂ ovekovo bi}e znasve jer je i sa~injeno od svega, ono je otelotvorenje svih principai dimenzija prirode. Neposredno doìveti postojanje kakvo jeste zna-~i doìveti ga s celim bi}em i potpunim prihvatanjem kakvo jesteu svakom trenutku. To zna~i s ljubavlju. Ne postoji druga~iji na~in.

Sudbina je prirodni proces i ona nas uslovljava sve dok nesteknemo dovoljno zrelosti da se svesno i neposredno suo~imo sazbivanjem kakvo jeste, i prepoznamo svoju razli~itost od njega.Tada ona prestaje. Ovo se najbolje vidi u procesu tuma~enja ho-roskopa. Kada uz pomo} astrologije postanemo svesni neke situaci-je, bilo da se ona ve} nalazi u na{em karakteru ili tek treba dase dogodi izvan, njeno ostvarenje se menja. Sâm ~in na{e svesnostiuneo je promenu u procesu njenog ostvarenja. Da je nismo postalisvesni ona bi se neminovno ostvarila kao sudbina. Sámo prisustvosvesti promenilo je prirodu doga|aja i pretvorilo ga u izazov zaosve{}enje. Ako taj izazov prihvatimo, tada to vi{e ne}e biti slepanu`nost i sudbina, ve} deo na{e zrelosti koji nas je uzdigao nane{to vi{i nivo svesti, i tako promenio na{ poloàj u zbivanju. Kao


74

William Hart: Umetnost ̀ ivljenja, vipassana meditacija po u~enju S. N. Goenke,Loznica, B. Milisavljevi}, 1994. Tako|e i Njanaponika Tera: Budisti~ka meditacija,Novi Sad, 1988.

{to u prirodi postoje neki hemijski procesi koji se odigravaju samopri sun~evoj svetlosti, a ne i u mraku, tako i sámo prisustvo svetlostisvesti menja procese unutarnjih i vanjskih doga|aja, ubrzava vremenjihovog ostvarenja i usavr{ava njihov izraz.

Samo kada se na ovakav na~in upotrebljava, astrologija poka-zuje svoj pravi lik i najvi{e vrednosti. Ona je tada nezamenljivakao pomo} u osve{}enju.

Do sada smo se sa zbivanjem uvek suo~avali na pasivan na~ini posredno, preko nekih objekata i simbola, uvek je to bila nesvesnareakcija, a ne svesna akcija. Dru{tvo poseduje vi{e mehanizama zakontrolu pojedinaca, s kojima ih prisiljava da ostanu pasivni jer sa-mo tako mogu biti kontrolisani. Ono obiluje sredstvima za posredo-vanje sa postojanjem. Najve}i posrednik je ideja Boga. Umesto dabudemo ispravni po svojoj svesti i zrelosti, mi slu{amo zapovestinekog (naj~e{}e jevrejskog) Boga. I ba{ zato ih ne izvr{avamo jerse ne oslanjamo na sopstvenu odgovornost i zrelost, nego na ne{toizvan, {to nam je nametnuto. Ispravnost ne moè biti spolja name-tnuta, ~ak ni od nekog Boga. ̂ ovek je to dokazao celom svojomkrvavom istorijom. Svi duhovni autoriteti, verski i nacionalni simboli,mitovi i rituali sluè za posredovanje u odnosu s bivstvovanjem.Tome svakako sluì i popularno-degenerisana astrologija. Razumljivoda je u ranijim vremenima ve}e nezrelosti ~ove~anstva bilo neopho-dno postojanje takvih posrednika, kao {to je detetu potrebna pomo}roditelja dok se sámo ne osposobi da dela i razume stvari. Ali,moramo ipak pretpostaviti da je ljudsko dru{tvo u celosti bar malonapredovalo u zrelosti i da mu danas nisu potrebni stari posrednici.Bar ne svi. Savremeni mediji su stvorili nove i tako pokazali dasu ljudi jo{ uvek uveliko psihi~ki zavisni i nesamostalni, {to senajvi{e zloupotrebljava u politi~ke svrhe.

Su{tina sve kulture i duhovnosti je da ~ovek svoju autenti-~nost ne traì izvan sebe, preko vanjskih posrednika, preko religijeili bilo kakvih drugih verovanja, rituala, mitova, simbola i autoriteta,dakle, u nekoj objektivizaciji, nego da je na|e u sebi, neposredno,u sopstvenoj zrelosti, li~nim suo~avanjem sa bivstvuju}im, koje

75

Sloboda kao li~nost

Ivan Anti}

vazda jeste na{a Sopstvenost i autenti~nost, i odgovornim u~estvova-njem u njemu (Luka, 17. 20-21).

Sudbina postoji samo za onoga ko nije celovit, ko ne prihvatas ljubavlju sve {to postoji, ko odbija makar i najmanji oblik posto-janja, ili ga prihvata posredstvom nekog ube|enja. Takav objekti-vizuje smisao postojanja izvan pa zato i traì re{enja u objektivnimpromenama. Zato objektivna priroda i deluje uslovljavaju}e na nje-ga, jer on je identifikovan s njom. Samo je celovita li~nost svesnasvog Sopstva, svoje biti koja je jedno sa neuslovljeno{}u koja sveomogu}ava, a koja transcendira prirodna uslovljavanja. Onaj koèli da „zna svoju sudbinu” time samo dokazuje da uop{te nijesvestan ni ko je on, ni {ta je ̀ ivot. Onaj ko je svestan sebe vidida je cela priroda Jedno, ma {ta se u njoj doga|alo, i da je toJedno njegova bit nezavisna od pojedina~nih doga|aja. Vidi dacelu prirodu omogu}ava duh neuslovljenosti ili slobode, i da jezato ona sama izraz te slobode, da u njoj nema uslovljenosti nisudbine - ima je samo u umu koji nije svestan ovakvog istinskogstanja bi}a jer vidi samo pojedina~ne aspekte postojanja. I zaista,pojedina~ni aspekti prirode odlikuju se suprotnostima i neskladom,kada se poistove}uje s njima ~ovek doìvljava patnju i sudbinu,dok se postojanje posmatrano samo kao jedna celina vidi kao ~istodobro i izraz neuslovljenosti. Da bi ~ovek tako video postojanje,kao ~isto dobro u svim aspektima, mora sam da bude celovit. Jer,kakvo je stanje njegovog postojanja, tako }e mu izgledati postojanjeuop{te.

Na takvog ~oveka astrolo{ki zakoni vi{e ne deluju, njegapriroda vi{e ne porobljava i ne uslovljava njegovu evoluciju. Onaje s njim zavr{ila posao, sada je on nezavisan, postao je li~nost,ôvek. Sve dotle bio je ne{to {to treba oblikovati, {to majka pri-roda mora da neguje i vaspitava. Ona je to i ~inila sa svim supro-tnostima, nemilosrdno i blago, lepo i ru`no, ubijaju}i ga i oìvlja-vaju}i mnogo puta, sve dok nije shvatio da nije telo, da je sâmodgovoran za svoju svesnost i da ne sme da je gubi zbog spolja{njihuticaja. Da je moè sa~uvati samo ako jedino upori{te na|e u sebi


76

sámom. Kada to u~ini, situacija se ~udesno preokre}e: kako celapriroda traì svoje isceljenje i spasenje kroz probu|enog ~oveka,kada on svesno odgovori toj te`nji okre}u}i se sopstvenoj integra-ciji, cela priroda po~inje da mu u tome pomaè, ~ak mu postajei poslu{na u toj meri da to spolja izgleda kao da on posedujeneke „natprirodne mo}i” s kojima daje i pomaè ̀ ivot, a ne traìga za sebe. ̂ ovek tada postojanje doìvljava kao svest i blaènstvo.Sve individualne aspekte (svoga) postojanja, koje objektivno prika-zuje astrologija u (njegovom) natalnom horoskopu, dobre i lo{e,on doìvljava kao raznolike podsticaje za osve{}enje, a ne kao ne{to„dobro” ili „zlo”. On vidi da je svaka mogu}a sudbina, odnosnotrenutna situacija, izazov za osve{}enje, i stoga ne nastoji da bilo{ta spolja menja, jer zna da se spolja{nje situacije menjaju sámeu zavisnosti od stanja svesti subjekta koji ih doìvljava; vidi da sveide svome cilju jer sve pripada celini, i zato se ne brine ni zbog~ega; da je smisao svih spolja{njih de{avanja da izazovu unutarnjuzrelost i svesnost, pa stoga nema nikakvog smisla najpre menjatispolja{njost. Kvalitet spolja{njih okolnosti menja se jedino sopstve-nom zrelo{}u. Nikako druga~ije. Sada je postao probu|en, celovit,a to zna~i oli~enje celine i njenog smisla, neuslovljenosti ili slobodekoja celinu omogu}ava. Sáma celina je nezavisna od pojedina~nihzbivanja unutar nje. Tako je i probu|en ôvek, ~ija je li~nostoli~enje celine, nezavisan od svih zbivanja unutar prirode. Na njegavi{e ne deluje psihodinamika prostorvremena i njihova gravitacijakoja stvara sudbinu, jer gravitacija njegovog Sopstva je sada nad-mo}na. Po tome je sli~an Suncu. Ne traì vi{e upori{te u stvorenombi}u, jer ga je na{ao u duhu koji bi}e omogu}ava. Nije vi{e ono{to ìvot treba da oblikuje i stvara, ve} onaj koji stvara i zra~iìvotom; jer duh koji sve omogu}ava sada slobodno izbija iz njega.

On je tada slobodan od sudbine, ali ne u smislu da je njen„gospodar” i da moè da radi {ta èli. Naprotiv. On nema ciljakoji bi ̀ eleo, objekti za njega ne postoje jer on je cilj svega {toìvi, on je sada ishod svega i s ljubavlju prihvata sva bi}a kakvajesu, isceljuje ih u smislu njihovog postojanja sámim svojim prisu-stvom i ne`no{}u.

77

Sloboda kao li~nost

Ivan Anti}Meta–fizika Astrologije

79

Sloboda kao li~nost

CIP -Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

133.52

ANTI], Ivan

Meta-fizika astrologije / Ivan Anti}.-Kragujevac : autor, 2000 (Beograd : Rango).-77 str. ; 21 cm

ISBN 86-902035-1-6

a) Astrologija

ID=76703756

ivan antic - meta-fizika astrologije

Documents