Predmet

ISTRAIVANJE POLITIKOG TRITASeminarski rad Tema

Politike partije

Student Saa Jovanovi Pravni fakultet Apeiron Banja Luka-Beograd

Politike partije Pojam politike partije i konstutivna obeleja Re partija je ula u mnogo jezika tako da se nju moe rei da ona predstavlja internacionalni termin u savremenom politikom reniku.Koren rei je latinski(pars, partis-deo;partire-deliti).U naem jeziku naziv, stranka,nastaje od rei strana,to podrazumeva svrstavanje na jednu stranu.U samom korenu rei kae se da je to deljenje ili cepanje neke celine pa se partijama pripisuje da one,dele narod na neprijateljske grupe tj . da u njega unose razdor i zavadu,one,zapravo ujedinjuju vie srodnih ideja u jednu volju te se moze rei,bez obzira na koren rei da one i ujedinjuju narod. Partija se moe definisati kao dobrovoljna, relativno trajna, politika organizacija iji je cilj preuzimanje i vrenje dravne vlasti, ili bar uee u njoj ili stalan uticaj na nju radi zatite i ostvarenja odeenih klasnih odnosno grupnih interesa u okviru jedne ideoloke koncepcije o optoj dravnoj politici i zajednikim interesima drutva. Partije su postale glavni nosioci politikog ivota,meutim da bi jedna partija(politika stranka) mogla da ostvari svoj cilj ona mora da ima dva konstutivna elementa i to program i organizaciju tj. organizacionu strukturu. Ideologija je sistem ideja o ureenju drutva i drave sa stanovita interesa odreenih grupa(nacija,klasa,grupa graana).Ona je nuan uslov svake politike delatnosti.Partije su nosiocite te ideologije,i preko nje ona pokazuje da se ne bori za line nego za opte interese.Ideologija se kasnije rezrauje u programu stranke.Te dok je ideologija apstraktna , program je vie praktian. Program je izlaganje onoga to partija navodno eli da uradi osvajanjem dravne vlasti ili participiranjem u njoj.Svoju legitimnost partije prikazuju kroz program.On slui za okupljanje politikih istomiljenika,odnosno svih onih koji imaju zajednike ili sline stavove,ciljeve i ideale u politici,u pitanjima upravljanja opte drutvenim pitanjima. Prema tome program daje partiji karakter ideoloke zajednice. Program je instrument pomou kojega partija mobilie i vezuje za sebe pojedince i grupe, doprinosi ostvarenju partijskih ciljeva i ideala,odnoso dolasku partije na vlast. Organizaciona struktura je vie-manje ustaljena i uvrena,ona predstavlja jedan sistem organa preko koga partija politiki deluje i vri svoju funkciju.Pijetro Viga daje razgranatu tipologiju veza sa politikom strankom.On vezivanje ljudi za partiju naziva stranakim pripadnitvom,a razlikuje sledee kategorije pripadnika stranke:

1) osnivai,to su ljudi koji su osnovali stranku 2) organizatori , to su ljudi koji posle osnivanja stranke organizuju njene aktivnosti i koji razvijaju stranku 3) rukovodstvo, to su ljudi koji ine stranaki kadar 4) uesnici ili aktivisti , to su ljudi koji uzimaju aktivno uee u stranakom ivotu 5) pristalice (aderenti), to su ljudi koji su saglasni sa programom stranke,podravaju stranku na izborima glasanjem za nju, uestvuju u raspravama na stranakim tribinama,ali nisu lanovi stranke

|Kao to vidimo postoje razliiti nivoi u stranakoj hijerarhiskoj lestvici Organizaciona struktura je bitna da bi preko nje politika stranka mogla da izloi svoj stav, svoj program ,da privue pristalice, da vodi borbu sa drugim politikim strankama odnosno da preuzme vlast u dravi I sprovede svoje ciljeve. Osnovni cilj partije(stranke) je da osvoji i vri dravnu vlast.Osvajanjem vlasti partija moe da sprovede svoju ideologiju i program.Da ,uslovno reeno, potini dravu partiji tj, grupama okupljenim u njoj .Do tog cilja partija bi trebala da dodje na legalan, demokratski, nain,dobijanjem veine glasova na izborima.Mada se u praksi deava da partije posegnu i primeni fizike sile i da na nasilan nain dou na vlast organizovanjem oruanih grupa i podizanjem revolucije.U demokratskoj borbi za vlast mogu uestvovati samo one stranke koje su registrovane i priznate od strane drave. U naoj dravi osnivanje stranke regulisano je ustavom (lan 5 Ustava Republike Srbije iz 2006.) Jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje gradjana. Osnivanje politikih stranaka je slobodno. Nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi.

Dakle politika partija ,iako poiva na klasnoj podeli drutva,okuplja ljude raliitih klasa, kao sto i jedna klasa moe biti zastupana od vie partija Politike stranke se mogu stvarati i na nacionalnoj osnovi (Partija za demokratsko delovanje,PBDSh,Savez vojvoanskih maara,SVM),verskoj ili regionalnoj (Sandaka demokratska partija,SDP). Istorijat politikih partija Politike stranke u pravom smislu postale su tek u graanskom drutvu, kada su ljudi postali pravno jednaki graani i stekli pravo glasa.Stare podele na optimate i populare u starom Rimu ne mogu se smatrati politikim strankama u savremenom smislu.Dakle takve stranke nastaju u vezi sa izborom predstavnika graana za ulazak u skuptinu (parlament).U Engleskoj XII veku su prethodnica stranaka bili torijevci i vigovci,gde su se prvi borili za vee kraljeve prerogative,a drugi protiv kraljevog apsolutizma i za vea prava parlamenta.Torijanci su tokom XIX veka postali Konzervativna stranka a vigovci Liberalna stranka .Stranake organizacije su osnovane da se pomogne izbor svojih ljudi u parlament.U toku XIX veka politike stranke su branile razliite interese u okviru optih interesa buruazije.To su bile buruaske stranke ,od kojih su jedne bile konzervativno a druge liberalno orjentisane. Krajem XIX i poetkom XX veka,organizovan i ojaan u borbi za svoja prava putem sindikata i drugih olika organizovane borbe,proletarijat stvara prve socijalistike i socijal demokratske stranke,sa kojima nastavlja borbu za svoja prava.Posle oktobarske revolucije,a naruito za vreme tree intrenacionale(1919.-1943.) iz socijalistikih i socijaldemokratskih partija izdvajaju se komunistike partije.Komunistike partije svojim nastankom unose ravnopravniji odnos izmeu interesa buroazije i interesa proleterijata a samim tim jaaju demokratske odnose. U svim tim pokretima oni istiu pitanje svojine,bez obzira na veu ili manju razvijenost njenog oblika,kao osnovno pitanje pokreta. Na posletku , komunisti rade svuda na povezivanju i sporazumevanju demokratskih stranaka svih zemalja. Nekako u isto vreme,u okviru opte klasnih interesa buroazije,formiraju se i nove desniarske stranke od kojih bile izrazito faistiki orjentisane i koje su se pokazale kao ne funkcionalne, pogubne po drutvo i danas su,zbog toga, u veini drava zabranjene. Kod nas se prve stranke registruju 1881.godine.Prvo se registruje Radikalna ,zatim Napredna pa Liberalna.Od 1945.-1989. godine preovladavajuu ulogu ima jednopartijski sistem gde je glavni politiki subjekat bila Komunistika partija Jugoslavije. U Srbiji je nastankom viepartijskog sistema i priznavanjem opozicije prvo registrovana 12.decembra 1989.godine Demokratska stranka,a iza nje slede:Srpska narodna obnova-SNO,(6.januara 1990.), Srpski pokret obnove-SPO(14.mart 1990.),

Nova demokratija-pokret za Srbiju-NDPzS(17.juna 1990.)Srpska radikalna strankaSRS(23.februara1991.) i druge. Drutvena uloga partija Drutvena uloga politikih partija je trojaka: da izlue optu volju; da odaberu budue predstavnike i disciplinuju izabrane da vaspitavaju i obavetavaju birae. Bez izluivanja volje nastala bi anarhija na izbornim listama I samoj politikoj sceni.Svako bi mogao da se proglasi izabranikom naroda i iznosi svoj lini politiki stav i ideoligiju.Tako da politike partije imaju ulogu da ujedine politike jednomiljenike,sjedine vie srodnih ideja u jednu i da od ljudi srodnih ideja i ciljeva izdvoje jednog za predstavnika odreenog broja ljudi. Uloga koju vri disciplinovanjem izabranih partija spreava da izabrani podlegne pritiscima raznih interesnih grupa (to se u praksi pokazalo kao vrlo teak zadatak)te time ostvari linu korist umesto da radi za interes grupe graana koje zastupa. Vaspitavanjem i obavetavanjem partija podsea graane tj. birae da moraju rtvovati neke line peokupacije za rad interesa veine.U vie partijskom sistemu, kao sto je na, partije vode borbu oko glasaa propagirajui da je njihov program najkvalitetniji za budue voenje politike u zemlji.Poto vie partija uestvuje u obavetavanju i vaspitavanju biraa to je i raznovrsnije obavetavanje biraa.Zarad ostvarivanja ovih ciljeva partije koriste pomo od drugih organizovanih grupa(klubovi,sindikati,grupe...).Koriste se sredstvima javnog informisanja (novine,televizija,radio i internet) kako bi kreirali javno mnjenje.Na taj nain one oblikuju stavove biraa tako da oni prividno slobodno biraju ono sto im je ponueno.Birai na izborima ne biraju samo poslanike za parlament nego i vladu. Tipologija politikih partija Podela partija moe se izvriti na one koje su osvojile pobedu na izborima,dakle na stranke vladajue veine,i na one koji to nisu uspeli,odnosno na stranke opozicije. Prema socijalnoj grupi mogu se podeliti na buroaske i radnike. Prema karakteru i ciljevimapolitikog delovanja na ideoloke i programske. U zavisnosti od irine lanstva na kadrovske i masovne.

U zavisnosti od odnosa prema postojeem sistemu u celini na revolucionarne i stranke status quo-a. Prema osnovu okupljanja lanstva politike u uem smislu rei,nacionalne,konfesionalne i regionalne. Prema stepenu discipline kojom je podvrgnuto lanstvo i rukovodstvo na vrste i labave. Prema autoru Pijetru Viga ,koji partije deli po sadrini programa i prema obliku njihove organizacije,po programu razlikuju se : ideoloke stranke koje tee afirmaciji odreenog ideolokog programa u interesu neodreenog broja graana interesne ili klasne stranke,koje imaju za cilj odbranu odreene kategorije graana (klasekonzervativne,reformistike i revolucionarne stranke i stranke desnice, centra I levice). Prema obliku organizacije,razlikuju se odborske,sekcijske,milicijske I elijske stranke Interesne grupe i drustveni pokreti Interesne grupe su najraznovrsnije drutvene grupe u globalnom drutvu ija je osnova konstituisanja poseban materijalni ili moralni interes njihovih lanova u odnosu na druge takve grupe i iru drutvenu zajednicu. U interesnu grupu mogu se udruiti graani razliitih klasnih drustava, verskih zajednica,u okviru grupe mogu biti i graani razliitih politikih ideologija.Osnovna razlika izmeu politike partije i interesne grupe je u tome to interesna grupa eli da utie na vlast,u retkim sluajevima da je i sama vri (kao to je npr.stranka zelenih,koja je iz pokreta prerasla u stranku), dok je to osnovni cilj svake stranke. Osnove okupljanja u interesnu grupu mogu biti ekonomski,nacionalni, profesionalni,crkveni i drugi interesi. Najbrojnije i najvanije su ekonomske intrersne grupe.Kako bi postale samostalan faktor u drutvenom ivotu potrebna su minimum dva uslova: prvo, relativno visok stepen unutranje izdeferenciranosti drutvene strukture drugo, zamenjivanje tradicionalnih,spontanih drutvenih veza i odnosa odnosima koji se zasnivaju na racionalnoj i raunskoj osnovi, to jest na manje -vie slobodnom izraavanju i organizovanjurazliitih interesa. Moze se rei da interesne grupe nastaju kao proizvod kapitalistikog druta.U okviru iste klase mogu postojati vie interesnih grupa iji se interesi sukobljavaju.Ovo naruito dolazi do izraaja u uslovima tritne privrede i konkurencije.Sindikati se meusobno mogu neslagati oko interesa pojedinih kategorija njegovog lanstva. Pored sindikata,raznih ne vladinih organizacija,udruenja za zatitu ivotne sredine,udruenja za zatitu ivotinja i drugih ,ijim se delovanjem, uglavnom, poboljava ivot celokupnog oveanstva, postoje i grupe takozvanih tajnih I polutajnih

drutava.To su Masoni,Rotarijanci,vitezovi raznih redova(Templari...) i drugi. Grupe za pritisak (pressure groups) ili interesne grupe su grupe (nevladine organizacije) koje ne ele da postanu vlada ve ele da utjeu na vladu-zastupnike (u donoenju odluka itd.)Postoje dvije vrste grupa za pritisak: promotivne (cause groups) i protektive (promotional groups) grupe. Protektivne grupe su grupe koje se bore za samo jedan segment drutva. To mogu biti udrenja e doktora ili udruenja profesora ili udruenja ratnih vojnih invalida itd. lanstvo u te grupe je rezervisano samo za pripadnike tih grupa. Ove grupe su najee insajderi. Promotivne grupe, kao to sam naziv kae, bore se za promociju nekog veeg cilja. Oni ne promoviu interese samo jednog segmenta drutva nego oveanstva u cjelini. Takve grupe su npr: Greenpeace, Friends of the Earth itd. Ovo su ekoloke grupe koje se bore za korist svih ljudi na planeti. Njihovo lanstvo je otvoreno za sve ljude svih uzrasta i radi toga su mnogo brojnije of protektivnih grupa Ove grupe su najee autsajderi. Nekada je teko otkriti razliku izmeu ove dvije vrste grupa zato to ponekad one ine stvari koje su karakteristine za druge grupe. Nekada interesne grupe postanu politike stranke. Tako je u Velikoj Britaniji (a i drugim zemljama svijeta) ekoloka udruga postala Green Party. Da bi razumjeli razlog za to morat emo pogledati razlike izmeu interesnih grupa i politikih stranaka. Nekada politike stranke lie vie na interesne grupe nego na stranke. Na primer stranka penzionera oito eli da unapriedi ivot upravo tog segmenta drutva ali esto nemaju mnogo zastupnika u parlamentu pa vie izgledaju na grupu nego na stranku. To su takozvani hibridi (izmeu grupa i stranaka).