istorijski aspekt razvoja organizovanog kriminaliteta u sad

7/30/2019 Istorijski Aspekt Razvoja Organizovanog Kriminaliteta u SAD

1/12

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJANOVI SAD

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD

PREDMET: TEORIJA ORGANIZACIJETema:NELEGALNE (MAFIJAKE) ORGANIZACIJE

Mentor: Student:Prof. Dr ivota Radosavljevi Kosara Zivgovic

Broj Indeksa: I 41/09

Novi Sad, 2011.


2/12

UVOD

Poreklo rei mafia nije do kraja razjanjeno i postoji nekoliko tumaenja. Jedno tvrdi da jere dola od izreke koja je nastala tokom francuske invazije na Siciliju 1282. koja glasi: Morte

Alla Francia Italia Anela (MAFIA) to znai: smrt Francuskoj, Italija izdie. Jedno filolokotumaenje tvrdi da re mafija dolazi od arapskog mahias, to znai razmetljivac, drugo filolokotumaenje je da takoe dolazi iz arapskog, ali od rei mu afah, to znai rebel, protivnik zakona.etvrto tumaenje, i ujedno tumaenje koje sam prihvatila u ovom radu, jeste da re znai skrovite(takoe iz arapskog) i da potie ak iz 9. veka kad su Sicilijom vladali Arapi, kada je doma estanovnitvo zbog ugnjetavanja i prisilnog rada oajniki pokuavalo da pobegne i nai utoite, tjskrovite. Kroz Siciliju je otad prolo mnogo stranih vladara (Francuzi, panolci, Nemci,Austrijanci, Grci), te su Sicilijanci tokom svih tih vekova traili spas u brdima Sicilije. S vremenomsu se izbeglice ujedinile u tajno drutvo i to porodinog tipa, ali sa vrlo snanom hijerarhijom. Totajno drutvo, zvano mafija, nije imalo poverenja u vlast te su se oslanjali na sopstvene zakone.Zanimljiv je nain na koji su se finansirali. Seljacima su se slala pretea pisma u kojima mafija trai

novac u zamenu za zatitu (ironije li, zatitu od same mafije), a ako bi se seljak ogluio na tajzahtev, sledile bi otmice, ubistva, unakaenja. Na koverti je bila nacrtana crna ruka. Tako suSicilijanci plaali dvostruke poreze, jedne za slubenu vlast, policiju i sudstvo, a druge za mafiju(MacKenzie, 2002, Tajna drutva). Iako je mafija poela kao svojevrsni narodni pokret otpora

protiv brojnih okupatora, s vremenom je postala onakvom kakvom je danas znamo: okrutna,hermetina zajednica iji glavni cilj vie nije odbrana od osvajaa, ve nemilosrdna pljaka ikriminal koji su zamaskirani u hrabrost, ast i disciplinu .


3/12

1. OSNOVNE ODLIKE MAFIJE

Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u njoj centralno mestozauzima porodica na ijem je elu boss kum, u odravanju unutranje discipline i ostvarivanja

interesa koristi se prinuda, mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajuim strukturama vlasti. Unovije vreme mafija sve vei deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profiti na ovoj osnovi. Savremeni mafijaki kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Mnogo jeobrazovaniji i kulturniji, ivi na visokoj nozi barata internetom a ne pitoljem, I finansijski jeobrazovan kako da brzo investira i opladi novac. Komunikativan je i kreese po mnogim svetskimmetropoloma, vet je u pregovorima, odlino govori svetske jezike. On je moderni bos bizmismen,

politiar, direktor, birokrata najjai kada neprimenjuje nasilje, ubistvom se koristi tek kada iscrpisva druga sredstva do cilja, pri emu je potkupljivanje prva stvar. Mafija kao najvii stepenkriminalne organizacije je specifina delikventna struktura i sredina koja deluje u okviruorganizovanih oblika kriminaliteta. 1Mafijaku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruenjarazlikuje statusni poloaj, izvorne sposobnosti posedovanja moi zastraivanjastanje

potinjenosti, zavet utanja. Mafija uodnosu na kriminalno udruenje poseduje pozicijumonopola, izbornu i ekonomsku mo tj. legitimnu poziciju politike moi u jednom socijalnomokruenju, dravi ili drutvu, zavisno od njenih razmera razvijenosti. Mafijake organizacije serazlikuju od zemlje do zemlje. One su razliite veliine organizovnog ustrojstva i razlitih uslova ukojima deluju.

Mafija vodi poreklo sa Sicilije jo iz vremena bezvlaa koje je nastalo nakon Napoleonoveokupacije June Italije. U tom priodu, stanje berza-konja navelo je vlasnike velikih poseda da

prepuste upravljanje svojom zemljom energinim sileijama koji su despotski vladali nadterorizovanim seljatvom. U prvim decenijama ovog veka mafija je proirila svoju delatnost u SADkao tajna organizacija kriminalaca meu italijanskim imigrantima, prvobitno za ilegalnu

proizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim za kontrolu reketa, kao i za poslove ilegalnetrgovinenarkotika, organizovane kocke i prostitucije.Transnacionalne kriminalne organizacije (tradicionalne mafijake organizacije) su: Koza nostra,

japanske Jakuze i kineske Trijade.

1.1. Istorijski Aspekt Razvoja Organizovanog Kriminaliteta

Pod organizovanim kriminalom podrazumeva se aktivnost grupa ili organizacija iji je ciljostvarivanje profita preko ilegalnih ili protivzakonitih poslova. Kroz istoriju, definicija

organizovanog kriminala se menjala, ali je njihova sutina ostala ista, da je to protivzakonitoobavljanje poslova, tj vrenje krivinih dela radi sticanja profita ili prevlasti u odreenim oblastimadrutvenog ivota. Organizovani kriminal se koristi razliitim i mnogobrojnim metodama od svognastanka do dananjih dana, kao to su npr pretnje, ucene, iznude, otmice, prevare itd.

Izraz organizovani kriminal prvi put se pominje u Engleskoj poetkom XVIII veka kada jedelatnost jedne bande kradljivaca na ijem se elu nalazio Jonathan Vild, nazvana upravo timimenom. Pojava organizovanog kriminala uoava se na tlu Evrope, najpre u Italiji krajem XIX vekau organizacionim oblicima mafije. Ve poetkom XX veka javljaju se i slinosti kriminalnihorganizacija sa elementom organizovanog kriminala sa legitimnim poslovnim organizacijama. Taslinost se posebno odnosila na njihovu strukturu, npr izvrne organe, raunovodstvo, pomonoosoblje itd Kada se govori o istoriji organizovane kriminalne delatnosti uopte, onda je nesumnjivo

1Bokovi, Mio: Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998.


4/12

re o mafiji. Mafija je terminoloki sinonim za sve vidove kriminalnog organizovanja. Na primer,Samuel Valker tvrdi da je kriminal imao crte organizovanosti na mnogim podrujima Amerike jo uXIX veku, posebno u urbanim centrima, koji su se naglo razvijali. Prema njegovom miljenju,

postojala je stalna potreba za alkoholom, kockom i prostitucijom. Organizovane grupe koje su ihnudile bile su u poetku sastavljene od Iraca, zatim od Jevreja, da bi na kraju dominirali Italijani.

Organizovani kriminal se u SAD najee vezuje za mafiju, za koju se danas moe rei da je

tradicionalna, profesionalna i hijerarhijski ureena kriminalna organizacija koja planski, uzkorienje nasilja i zastraivanja organizovano vri mnogobrojna krivina dela, ime ostvarujeveliku finansijsku dobit. Premda je tano poreklo rei "mafia" nepoznato, veruje se da potie jo izdevetog veka, kada su Sicilijom vladali Arapi. Ugnjetavani stanovnitvo je oajno bealo iuoblinjim brdima trailo utoite. Na arapskom re "mafia" znai utoite. Druga teorija datira iz1282. i vremena invazije Francuske na Siciliju. Ponosno stanovnitvo Sicilije hrabro se borilo i"Morte Alla Francia Italia Anela" (Mafia), to u prevodu znai "Smrt Francuzima je italijanski

pokli", postao je njihov ratni pokli. Vremenom je re "mafia" na Siciliji dobila znaenje"muevno". U Maloj prosvetnoj enciklopediji navodi se da je mafija prvo bio naziv za tajnorazbojniko udruenje na ostrvu Siciliji 1860. godine, da bi kasnije ovaj termin bio korien zaoznaavanje svake opasne, kriminalno organizovane grupe. Meutim, u etimolokom reniku

italijanskoga renika istie se da je ova re nastala ranih ezdesetih godina XIX veka i da jeoznaavala neto armantno, milo, drago i tome slino. Bez obzira na poreklo rei, Sicilija je tokomistorije preivela bezbroj invazija i njen narod se esto udruivao u tajne organizacije. Njihovastruktura bila je zasnovana na porodici i imala je strog hijerarhijski sastav. Glave porodica zvali suse donovi i bili su zadueni za mafiju u svakom selu.

Do 19. veka mafija je za ljude postala neka vrsta religije, "potovano drutvo". Poveala se iprerasla u monu frakciju orijentisanu ka kriminalu. Imala je sopstvena pravila i ovlaenja, iignorisala je sve druge oblike nareenja. Ubistvo je bilo krajnja cena izdaje. Enciklopedija Britanikane deli njihovo miljenje, objanjavajui da se radilo o malim, privatnim vojskama zvanim mafie. U

Nju Orleansu, s druge strane Atlantika se stvarao najjai ameriki mafijaki ogranak. Istraujuiubistvo italijanskog imigranta, policijski detektiv David Hennessei otkrio je aktivnost tajnogdrutva. Ubijen je, meutim, pre nego to je sluaj doao pred istranog sudiju. Don Vito, VitoCascio Ferro, prvi sicilijanski Capo di tutti Capi, 1901. godine bei u Ameriku, pred hapenjem iosudom zbog otmice, iznude i pretnje, gde osniva organizaciju Black Hand. lanovi su uglavnom

bili okoreli kriminalci pobegli sa Sicilije, a Don Vito postaje poznat kao otac amerike mafije i kaoosoba zasluna za povezivanje sicilijanskog i amerikog klana. Poetkom dvadesetih Musolini jeodluio oistiti Italiju od mafije. irom zemlje, posebno na jugu, uzastopna hapenja i nemilosrdnasuenja, zbog kojih je i sam Ferro zavrio u zatvoru, dovode do irenja amerikog ogranka, jerItalijani masovno bee pred progonima preko bare. Osim toga, Ameriku su videli kao potencijalnuzemlju za dobru zaradu putem ucene, prostitucije, kockanja i verca.

Prvo vrlo vano ime, koje se nikako ne sme izostaviti u ovom kontekstu, je Charles Luciano.

Roen je 1897. na Siciliji, au Ameriku dolazi na samom poetku 20. veka da bi u vrlo kratkom rokuu Nev Iorku ustoliio carstvo prostitucije. Bio je poznat kao novi Capo di tutti Capi i kao prvimafijaki kum. Unutar organizacije Five Points Gang koju je vodio Don Torio, a gde e upoznatiAl Kaponea, Frenkija Jejla i druge, najvie je potovanje zadobio kad je, nakon sukoba u kojem jeizvukao krai kraj, zavrio na suenju i ostao veran omerta. Osim njega, ameriki su klan predvodiliMier Lanski, koji nikad nije postao punopravni lan zbog netalijanskog porekla, inaespecijalizovan za kocku; Benjamin Bugsi Siegel, profesionalni ubica koji je otvorio prvi kazinohotel u Las Vegasu, a ije je ubistvo na koncu naruio sam Luciano; te Dutch Schultz glavni akterza vreme prohibicije. Ne smemo zaboraviti ni Alphonsea Scarface Kaponea ija je veza sa mafijom

poela kad je imao samo 11 godina. 1925. godine Torio mu preputa kontrolu nad Chicagom igodinjom zaradom od 50 miliona dolara! Nakon nekoliko pokuaja atentata i njegove osvete

poznate pod nazivom Bloodi Valentine, osuen je zbog neplaanja poreza na 11 godina u Alkatrazu.


5/12

2. PRAVILA MAFIJAKE ORGANIZACIJE

Mafijaki Bonton-Kodeks Ponaanja Kada je kod Palerma uhapen jedan od najmonijihmafijakih efova Salvatore Lopikolo pronaen je i dokument u kome je nabrojano 10 zapovestikoje oznaavaju neophodnemafijake moralne vrednosti i kojih bi trebalo da se pridrava svaki

estiti mafija na Siciliji.Italijani imaju razloga da preispitaju ove moralne vrednosti obzirom na toda mafija, kako seprocenjuje, od reketa i zelenatva ubira 75 milijardi evra godinje i da je uprkostsvim naporimapravosua i policije oko 80% biznismena na Siciliji, na primer prinueno da redovno

plaazatitu. Deset Zapovesti: zaklinjem se da u biti veran Koza Nostri. 2Ako izdam, neka mi teloizgori; Ne gledajte ene vaih prijatelja. Treba da potujete svoje ene i da iskljuite iozmafijesvakog ko se ponaa nemoralno; Niko ne sme da se predstavi direktno nekom od naih

prijatelja. Uvek mora da bude prisutna trea osoba, preko koje se to mora uiniti; Ljudi koji odbijuda platezatitu trpe posledice; Zabranjuje se pristup mafiji svakom ko ima veze sa policijom;lanovi nikada ne treba da budu kumovi deci policajaca i obrnuto; Mafijai svojim nadreenimamorajuda govore istinu; Ne smeju da kradu od mafijakih porodica. lanovi porodice ne smejudazalaze u barove ili klubove, a moraju da budu na raspolaganju Koza Nostri po svaku cenu ak

iako im se ena upravo poraa. Svi poslovi familije zaogrnuti su Omertom-zakonom-utanja;Mukarac koga je ena prevarila nije pogodan da bude lan mafije.

Pravila mafije :

- Potovanje roditelja- Porodica je svetinja- Kumstvo prestavlja neraskidivu vezu- Organizovanje mafije je istovremeno organizovanje Katolike crkve- Osnovna smernica u delovanju mafije je anti semika politika

Religija u nauci su podeljena miljenja o vezi religije i kriminala. Jedni smatraju dareligijasvojim propovedima preventivno utie na spreavanje kriminaliteta, dok drugi smatraju da

jeveski fanatizam veoma vaan kriminogeni faktor. U osnovnim religijskim dogmama postojalasuprincipijelna zalaganja vera i crkava za mir, ljudski odnos i moralne obzire koji se morajusvrstati uznaajne faktore za suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od religije sujeverje je imalouvek negativnuulogu koja je pod vidom otklanjanja crne magije od zlih oiju i slino uticala jena podsticanjekriminalnih radnji. Sekta je izdvojena manja verska zajednica ili religiozna grupasa vrstomorganizacijom i naelima. Pojava sekti vezuje se za opadanje moi velikih crkava, aobjanjava sekrupnim drutvenim promenama koje pred savremenog oveka postavljajuproblem usamljenosti isve veeg gubitka direktnog kontakta sa narodom. Kultovi i sekte mnogoagresivnije i neposrednijenude integraciju u odreenu zajednicu. Pojava sekti vezuje se zaopadanje moi velikih hrianskihcrkava u izazovima savremenog ivota i slabljenjatradicionalnih vrednosti. Osnovna obeleja sektisu izolacija pripadnika, kontrola svihinformacija i odnosa u lanstvu, dok novac slui kao sredstvomanipulacije ljudskim sudbinama. Od lanstva se zahteva slepa pokornost, izvravanje zahtevavoa, potovanje uputstava i obiajakoji vladaju u sekti. Psihopatske crte uoene su kod veine

pripadnika ekstremistikih sekti kojesatanistikim ritualima muenja, zlostavljanja, kanibalizma,samoubistva , seksualnogzlostavljanja vre krivina dela. Od posebno ekstremnih sekti kod nas su

poznate: satanistike, Sajentoloka crkva i Red sunanog hrama. Mafija veliki znaaj polaze nacrkvi. Katolika crkva je organizovana po princupu centralizacije. Pojedine mafijake organizacijemoraju potovati Vtikan i ako teritorije i aktivnosti medjusobno nezavisne. Mafijake organizacijese ne meaju u nadlenosti tudjih teritorija ili tudjih poslova.

2Argentine di A.: The Mafias in Italy u:Mafia Issues: Analyses and proposals for combatting the mafiatoday (ed. Savona E. ), Milano, 1993.


6/12

Mafijaka organizacija funkcijonise daleko od ociju javnosti,upravljanje se esto zasniva nanepisanim pravilaima i zakonima. Zakoni mafije moraju da se potuju pre pristupanja u mafiju

potencijalni lanovi mafije se upozanaju sa pravilima koja u njoj vladaju.Nepotovanje ilinaruavanje nepisanih ali ubiajnih pravila za svoj rezultat ima finansijski slom.Osnovna nepisana pravila:

- Svaka se greka skupo plaa

- Bez rizika nema profita- Mafija umora imati vezu u organima vlasti- Privatan ivot mafije mora biti sklonjen od oiju javnosti- Nikada ne treba razmiljati srcem, ve glavom- Biti korak ispred svog vremena je uslov opstanka- Internacionalizacija mafijakih organizacija.

3. CILJ MAFIJE

Cilj mafije bio je tititi njene lanove i njihove interese u zamenu za apsolutnu odanost ipotinjenost porodice. Osim toga, smatrali su da su pravda, ast i osveta neto o emu se morabrinuti pojedinac, a ne vlast pri emu je najvaniji zakon bio omerta, zakon utanja. Pridravajui setog zakona mafija je ostala tajno drutvo, otvoreno samo za one sicilijanske krvi. 3S druge strane,amerika se mafija pokazala kao potpuno hladnokrvna i na kraju krajeva nedosledna. Sastojala seod gomile proslavljenih lopova, depara i ubica (dobro, ovde ba ne vidimo razliku), iji je jedinicilj bio zaraivanje novca svim moguim ilegalnim sredstvima.

Mafija se smatra klasinim fenomenom organizovanog kriminala uopte, au Italiji poprimaneka od dananjih obeleja organizovanog kriminala ve krajem XIX veka. Poetak i razlogstvaranja mafije kriminoloka nauka nalazi u otporu seljakog stanovnitva Sicilije surovomvlastodrju, krajem XIII veka. To je tada bio fenomen organizacije "drave" u dravi, podeljene na"porodice", kojima je rukovodio Padrone, iji su lanovi bili podvrgnuti vrstoj disciplini, slepoj

poslunosti i utanju. Poetkom XX veka mafija je proirila svoju delatnost iu SAD, kao tajnaorganizacija kriminalaca, formirana meu italijanskim imigrantima, prvobitno za ilegalnu

proizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim za kontrolu reketa, kao i za poslove ilegalne trgovinenarkotika, organizovanje kocke i prostitucije.

Najvei talas italijanskih imigranata zapljusnuo je Ameriku izmeu 1890. i 1910. godine iupravo u takvim zajednicama doseljenika pojavilo se iznuivanje novca - reket, od bogatihsunarodnika, koji je u poetku organizovala tajna organizacija "La Mano Nera" - "Crna ruka".

Istorijski gledano, o nastanku i razvoju organizovanog kriminala u SAD postoje dvashvatanja. Prema prvom shvatanju, on se vee za period prohibicije, a prema drugom, koreni ove

pojave postojali su u mnogim amerikim gradovima mnogo pre nego to je Kongres 1919. godineusvojio poznati XVIII amandman, koji daje pravni osnov da za godinu dana od donoenja,protivzakonitim bude proglaena prodaja i distribucija alkohola. ini se da veina istraivaa

prihvata ovo drugo shvatanje. Poetkom tridesetihgodina prolog veka, sva mafijaka udruenja uAmerici prihvatila su jedinstven naziv Koza Nostra(Cosa Nostra) - Naa stvar ili Nai interesi.

4. COSA NOSTRA, NASTANAKI RAZVOJ

3Vuksan Bulat, Teorija organizacije, ICIM, Kruevac, 2001.


7/12

Veruje se da je amerika grana mafije, poznata kao La Cosa Nostra, zaeta 1893. kada je don Vito

Cascio Ferro pobegao u Njujork nakon to je na Siciliji ubio bankara Emanuelea Notarbartoloa.

Smatra se da je prvenstveno on odgovoran za uspostavljanje komunikacije izmeu sicilijanske i

amerike mafije (ili "Crne ruke", pod kojim imenom je bila poznata poetkom dvadesetog veka). 4

Mafija je postala apsolutni gospodar Sicilije u 19. veku. Ekonomska zaostalost Sicilije jesvakako jedan od uzroka nastanka mafije i njene vladavine do dananjih dana. Nemogunost

legalne zarade novca, nepotovanje vlasti i njenih zakona, enormni porast populacije doveli su dotoga da mafija postane dominantna figura na Siciliji, ali pre svega zahvaljujui staroj slavi.Meutim, mafija postaje eksploatator naroda (izmeu ostalog zahvaljujui savezu sa gabelotimakmetovima) i postaje dominantan faktor pogotovu u junom delu Italije. Odranje tajnosti kodmafije bazira se na injenici da nijedan izdajnik nije preiveo. Na Sicilijanskom ostrvu mafija jeostvarila odreeni normativni zakonski poredak konkurencija nije postojala, privatni preduzetnici

plaali su dvostruki porez, jedan za dravnu kasu a drugi za mafiju, ucene su postale jedno odnajaih oruja mafije. Oni koji su odbili zatitu mafije prolazili su sa visokim materijalnim

posledicama, a platie su imale razne benificije. to se tie organizacione strukture mafije i njeneekskluzivnosti po pitanju prijema lanstva nije bilo striktnih pravila. lan mafije je mogao da

postane i neki hrabri pojedinac, a ne samo lan porodice, pod uslovom da nikad ne oda tajnu (to je

najee i uspevalo zbog straha za sopstveni ivot).Porodice su imale svog poglavara - kapo familije. On je postajao vladar odreene oblasti

koja se sainjavala od ljudi iz susednih mesta, koji su vezani rodbinskim ili statusnim vezama.Morao je da sarauje sa ostalim efovima porodica i da bude podreen najviem efu koji se zoveKapo di tuti kapi (ef svih efova). Po svedoenju jednog od uhapenih mafijaa mafija je

posedovala odreene kodove i lozinke na osnovu kojih su se prepoznavali, to su uglavnom bilemaramice razliitih boja. Opisao je i inicijaciju u mafiju, ritualom gde su mu iglom proboli srednji

prst i malo krvi nacedili na sliku nekog sveca, nakon ega je slika bila spaljena a pepeo stavljeniniciranom u ruku. Nakon toga je izgovorio zakletvu:''Kunem se da u biti veran svojoj brai inikada ih neu izdati, a ako pokleknem neka i ja izgorim kao ova slika''. Saveznitvo porodica jeugroavalo kodeks osvete. Tako zbog zakona krvne osvete esto je i cela porodica bila likvidirana.Za vreme vladavine porodice Korleone mafija je poinila 153 ubistva meu lanovima. Poto jeSicilija bila opustoena i siromana zemlja mafiozi su trbuhom za kruhom krenuki put Amerike. UAmerici je poetkom 20. veka bio vii ivotni standard no na Siciliji tako da se do zarade moglolake doi. Meutim, nelegalnim putem se bre i lake stizalo do materijalnog bogatstva i uzdizanjana drutvenoj lestvici.

Zbog toga su se mnoge porodice Sicilijanaca obrele u mafiji iako je veina njih u poetkuradila na dokovima u priokeanskim gradovima. Javnost SAD za pojavu mafije prvi put je saznala1890. godine, nakon sukoba dve sicilijanske porodice u Nju Orleansu. Nakon toga javlja se serijazloina iu prvi plan dolaze napolijanci braa Provencano. Ono to je tada ozbiljno uzdrmalo SAD jeubistvo Irca Henesija efa lokalne policije koji je eleo da istrai zloine i na neki nain sprei

meusobno ubijanje Italijana. Meutim, optuenih 17 Sicilijanaca je bilo osloboeno zahvaljujuikorumpiranosti porote. Zakon Koze nostre (Nae stvari) zavladao je amerikim podzemljem. To jedovelo ak i do pogoravanja diplomatskih odnosa izmeu SAD i Italije. Mafija je preuzelasaradnju sa vlastima zahvaljujui irskom kriminalnom modelu. Mafija je bila jako rigorozna premasvima onima koji su joj stajali na put. ak je i jedna amerika kriminogena organizacija''Crnaruka''preuzela u potpunosti novoformirane metode delovanja mafije. Bavila se kidnapovanjem decei otkupom koji sledi posle toga, a Do Petrosino ef policije i Italijan poreklom je bio ubijen nakondueg istraivanja ove organizacije. Ubijen je u Palermu od strane Don Vita Fera.

4.1. Salvatore Maranzano, Capo Di Mafia

4Abadinski, H.: Organised crime, Boston, 1981


8/12

Amerika mafija nastala je krajem 19. i poetkom 20. veka kad su u SAD u veem brojustigli pripadnici sicilijanske mafije. Prvo njihovo sredite bila je njujorka luka, potom se 20-ihgodina preselilo u Chicago, ali se nakon hapenja Al Caponea ponovo preselilo u Nev Iork. Tamosu se vodili stalni krvavi ratovi konkurentskih gangsterskih bandi. Jedan od najmocnijihgangsterskih voa Salvatore Maranzano 1931. je poeo likvidirati svoje konkurente. Ubijali su ihnjegovi najblii saradnici Lucki Luciano, Vito Genovese, Tommi Lucchese, Albert Anastasia,

"Bagzi" Siegel, Joe Adonis, Joe Bonnano. U samo dva dana 1931. je ubijeno 40 gangstera s jedne idruge strane. Maranzano je pobedio i svoje najblie saradnike poetkom septembra 1931. pozvao nasastanak u klub u Bruklinu.

Objavio je da e on od sad biti "boss bossova", da e u Nev Iorku biti osnovano petak"porodica". Svaka porodica na elu e imati efa - "bossa", i podefa - "Underboss". U svakoj e

biti i savetnik (consigliere) i manje podgranizacije, kojima e na elu biti "kapetani", a ispod njihobini mafijai, tzv. vojnici. Stalno je govorio da e tako biti organizovana "ta naa stvar" (la cosanostra) pa je od tada to ime organizacije. Spominjao je unutranju disciplinu, obaveznu utnju,odredio smrtnu kaznu za izdajice (omerta), naredio da se svi lanovi moralno ponaaju premaenama, zabranio preljubu sa enom drugog lana organizacije pod pretnjom smru. Iako je sebe

proglasio "bossom bosova", obznanio je da e se zajedniki poslovi razmatrati i na zajednikim

sastancima efova i podefova porodice, koji e tvoriti tzv. Komisiju. Tim planom htio je okonatiratove meu lanovima Koza Nostre, a eventualne sporove reavae Maranzano ili Komisija.

Njegovim saradnicima jedino se nije svidelo da Maranzano bude "boss bossova". Zato su 10.septembra 1931. njegovi bliski saradnici Siegel, Anastasia i Lucchese, odeveni kao policajci, doli

pred njegov ured, a kad je Maranzano izaao iz svog ureda da razgovara sa "policajcima", ubili suga. Take nastalo petak neviorkih "porodice", koje su dobile imena po pet svojih prvih efova, a tosu bili Vito Genovese, Joe Bonnano, Thomas Lucchese, Philip Mangano i Joe Profaca. Ona koju je30-ih vodio Mangano danas nosi ime po kasnijem voi Karlu Gambino, a ona koju je vodio Profac

po Joeu Colombu. Maranzanovim ubistvom funkcija "bossa bossova" formalno je ukinuta, ali jefaktiki uskoro iznova uspostavljena. Tridesetih i etrdesetih to je bio Lucki Luciano, sve dok nijemorao otii u izgnanstvo u Italiju, potom Vito Genovese, a kad se on naao u zatvoru, to je postaoCarlo Gambino. U Gambinovo doba amerika je mafija svoju hijerarhiju proirila po celom SAD-u.Danas u toj zemlji ima 24 mafijake "porodice" sa ukupno 1.700 mafijaa, koji se, nakon to su

poloili zakletvu, smatraju lanovima Koza nostre.Kad je Gotti poetkom 60-ih postao lanom "porodice" Gambino, Carlo Gambino je bio

"boss bossova". Gotti je vrlo revno obavljao gangsterske dunosti. Prvi je put zbog manjegkanjivog dela uhapen 1963. i proveo dvadeset dana u zatvoru, zatim je 1965. zbog pokuaja

provale proveo godinu dana u zatvoru, a 1967 je uhapen nakon to je ukrao kamion pun robe naaerodromu "Kenedi". Za to je 1969. osuen na tri godine zatvora. Izaao je 1972., a 1973. je ponovou zatvoru. Malo-pomalo Gotti je od sitnog kradljivca, provalnika i varalice postajao opasan ubica imafijaki monik. On je godinama bio veran "Underboss" Aniellu Dellacroceu, verujui da e on

naslediti ostarjelog Gambina. Irski gangster Dejms McBratnei oteo je 1972. Gambinovog sestriaManna Gambina radi ucene. Iako je porodica platila 350.000 dolara, Irac je ubio Gambinovogsestria. Gambino je naredio osvetu, a Goti je ubio McBratneija 1973. na Staten Islandu. Uhvaen

je i izveden pred sud.Njegovi advokati uspeli su da dokau da je to bila samoodbrana pa je dobio sedam godina

zatvora. Dok je Gotti bio u zatvoru, 74-godinji Gambino je 1976. umro od sranog udara, a poGambinovim uputstvo nasledio ga je urak Paul Castellano, a Aniello Dellacroce ostao je"Underboss". Nakon to je krajem 70-ih izaao iz zatvora, Gotti je krvavo irio svoju mo , postaovoom ire grupe nezadovoljnika unutar porodice i dobio i titulu "kapetana". Gotti se volio

pojavljivati u javnosti, kontaktirao je s raznim javnim osobama, ak is nekim novinarima, jer jesmatrao da mu publicitet moe koristiti. Nije se ljutio kad su u novinama o njemu pisali kao o

mafijakom efu, dajui mu mafijaku titulu Don. Gotti se uvek pojavljivao besprekorno odeven,elegantan, sa bujnom frizurom, osunana lica, pa je dobio nadimak "Dapper Don" (Gizdavi Don). U


9/12

javnosti se elio prikazati kao poslovni ovek koji nema veze sa zloinima. Iza kulisa bio je krvavi,beskrupulozni zloinac.

4.2. GOTTI I CASTELLANO

Gotti je 1959. upoznao Victoriju DiGiorgio, ker italijanskog zidara, i njome se sljedeegodine oenio. Dobili su 1961. ker Angelu, koja je poslije postala poznata po spektakularnom

braku s jednim mafijaem, a potom jer je pisala knjige i kolumnu u visokotiranom dnevniku NewYork Post, a potom jo etvoro djece, ker Victoriju, te sinove Johna, Franka i Petera. U oujku1980. Gottijev dvanaestogodinji sin Frank vozio se motociklom nedaleko od njihove kue, kad jena njega naletio njihov 51-godinji susjed John Favara. U srpnju 1980. Favara je nestao zauvijek.Prialo se da su ga Gottijevi ljudi oteli, muili, ubili i njegovo tijelo rastopili u kiselini. Gotti je

postao suparnik Castellanu, koji je poetkom 80-ih imao problema s pravosuem. FBI je uCastellanovu okruenju naao informatore, postavljeni su mu mikrofoni u kui i uredu pa je

priveden i potom puten. Gottijev nekadanji zatitnik, underboss Dellacroce, kojeg je Gotti sada

ve nadmaio u moi, razbolio se od raka i umro 2. decembra 1985. Gotti je raunao da e postatiunderboss, no Castellano je na to mjesto imenovao svojeg vozaa i uvara Thomasa Bilottija.Predvee 16. decembra 1985. Bilotti je Castellana vozio crnim lincolnom iz Brooklyna na

Manhattan u restoran Sparks na uglu Tree avenije i 46. ulice. Kad su pred restoranom izili izautomobila, prila su im dvojica mukaraca: Castellano je pogoen sa est metaka u glavu i prsa,

pao je na lea, a iz ruke mu je ispala cigara. Nakon to je pao, ubojica je, za svaki sluaj, ispalio jojedan metak u glavu. Bilotti je takoer izreetan pao licem prema ploniku. Ubojice u uli uautomobil koji ih je ekao i zaputili se Treom avenijom prema jugu. Primeeno je da je jonekoliko parkiranih automobila naglo otilo s mjesta dogaaja. U jednom od njih, kako se poslijedoznalo, bio je i Gotti, koji je to ubistvo naredio, organizovao i nadgledao. Tim ubistvom Gotti je

postao bossom porodice Gambino i boss bossova. Kao najmoniji ameriki mafija postao je

predmet zanimanja amerikih istraitelja. Mlada dravna advokatica Diane Giacalone, koja jedjetinjstvo provela u istom dijelu Queensa kao i Gotti, poela je istraivati njegove zloine, odlunada ga izvede pred sud i strpa u zatvor. Na prvom suenju 1986. optuila ga je da je s jo jednimmafijaem fiziki napao Romuala Piecyka, koji je isprva bio spreman optuiti Gottija, ali je, kad sesuenje pribliilo, odjednom zaboravio ko ga je napao pa je Gotti osloboen.

4.3. Italijansko - Amerika Mafija

I pored razvikane reputacije kao opasne mafije, amerika verzija Cosa Nostre nije ni do

koljena onoj italijanskoj. Nekada ih je bilo po celoj Americi, a danas je to ogranieno na gradoveNjujork i ikago. Danas nemaju velikih igraa uz sebe. 5Ipak, imena predsjednikog kandidata ibiveg gradonaelnika Nev Iorka, Rudi Giuliania te dravnog sekretara Unutranje bezbjednostiMichaela ertof povlaila su se po sudnicama u vrijeme suenja velikim mafijakim bosovima 80-ih i 90-ih godina prolog vijeka. Pet poznatih mafijakih porodica iz Nev Iorka: Gambino,enoveze, Lucchese, Colombo i Bonanno, jo uvek postoje. No, nakon godina bespotednih

progona i tubi, nijedna od njih nema lako prepoznatljivog i istaknutog dona (bosa, kuma).ta se omerta u Americi tie, s tim su se davno pozdravili. Nelojalnost je postala jedna od

osobina te mafije. Nakon usvajanja federalnog RICO statuta, koji je izmijenio zakon oprislukivanju, javni tuioci su dobili ono to im je trebalo. Hiljade lanova je pogazilo omerta zbogsuoavanja sa dugotrajnim zatvorskim kaznama, te postali dravni "dokazni materijal". ini se da

5Argentine di A.: The Mafias in Italy u:Mafia Issues: Analyses and proposals for combatting the mafiatoday (ed. Savona E. ), Milano, 1993.


10/12

italijansko-amerika mafija propada. Jo uvek uspevaju dobiti neto novca od korumpiranihsindikata, graevinskih firmi, kockanja, droga i zelenakih kredita. No nekadanji glamur je nestao,

ba zbog toga se neki pribojavaju krvavog kraja nekad velike italianski-amerike mafije.

5. BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA U SAD

Federalni istrani biro (FBI), u sklopu Amerikog ministarstva pravosua, organizacija je snajveom federalnom odgovornou za sprovoenje federalnih zakona i suzbijanja organizovanogkriminala u SAD, iji su nosioci razliita mafijaka udruenja, pre svega Cosa nostra, ali i drugakriminalna udruenja. 6Ove zadatke FBI izvrava uz pomo drugih specijalizovanih agencija za

borbu protiv pojedinih vrsta kriminala u Americi, kao to su Drug Enforcment Administration(DEA), specijalizovana za borbu protiv droge, Carinska sluba SAD, BUREAU of Alcohol, Tobakoand Firearms, au suzbijanju privrednog kriminala jurisdikcija FBI preklapa se sa Tajnom policijomSAD i FinCEN-om. Temelj za suzbijanje organizovanog kriminala nalazi se u RICO zakonu(Racketeer Influenced and Corrupt Organizations Statute), ali i drugim, poput Zakona o pranju

novca, Zakona o opojnim sredstvima, Zakona o zatiti svedoka . Istrage se temelje na podacimaprikupljenim: tajnim posmatranjem, korienjem dounika, prikrivenim istraiteljima, simuliranimotkupom, elektronskim prislukivanjem, svedoenjem krunskih svedoka i njihovom zatitom.

Korienjem ovih sredstava i metoda za deset godina, do 1996. otkriveno je i osueno nadugogodinju robiju 27 najvanijih voa Koza nostre, 14 bosova i njihovih zamenika, petconsigliere-a i 70 capos-a, to je imalo za posledicu ruenje ili delimino raspadanje pojedinihkriminalnih udruenja u nekim gradovima SAD.

SARADNJA italijanske i amerike policije, februara 2008. godine u najveoj akciji protivmafije u poslednjih 20 godina uhapeno je 90 mafijaa iz tri porodice. Operacija FBI-ja i italijanske

policije kodnog imena "Old Bridge" trajala je dve godine i rezultirala hapenjima 90 lanovamafijakih porodica Gambino, Di Mao i Inceriljo koji su pokuavali da ponovo uspostavi monopolnad narko tritem.

Operacija u kojoj su uhapeni naslednici nekadanjih efova Koza nostre paralelno jevoena u sicilijanskom gradu Palermu i njujorkim etvrtima Bruklin i Cherri Hill. Policija u

Njujorku je rano ujutro sprovela raciju u kojoj je uhapeno vie od pedeset lanova porodiceGambino, meu kojima su i "capo" porodice, te njegov zamjenik. Osim za verc droge, neki sulanovi porodice Gambino izmeu ostalog osumnjieni i za reketiranje te pet ubistava. U akciji jeuhapen i Franesko Paolo Augusto Kali, kojeg je ceo Bruklin poznavao kao Fraki Boija,koordinator poslova izmeu amerike Koza nostre i mafijakih porodica u Palermu. Franki Boija suo poslovima obavjetavali brojni sicilijanski mafijai koji su poslednjih pet godina ordinirali narelaciji SAD - Italija. Istovremeno je u Palermu uhapen ovani Inceriljo, sin jednog od glavnih

efova sicilijanske mafije, au Napulju je uhapen vodei ovek napuljske mafije "camorra" i jedanod najtraenijih italijanskih kriminalaca Vincenzo Licciardi. Strani mediji javljaju kako je ovo samoprva koordinirana akcija u borbi protiv mafije.

ZAKLJUAK

Iako ovaj tip organizovanog kriminala nije karakteristian samo za Siciliju i SAD, vepostoji iu drugim zemljama : Rusija, Kina (Trijada), Japan (Iakuza), i iako re mafija danas imairoku primenu, u ovom sam radu sam pojam mafija koristila iskljuivo za sicilijansko - amerikumafiju.

Organizacija, ije lanove vee omerta (zavet utanja), zakon vendeve (osvete) te snaanoseaj lojalnosti, toliko je snana i infiltrirana u sve pore drutva da se ini gotovo nemogue

iskoreniti je. Moda je upravo zbog svoje centralistike strukture i svojih vrstih, neprekrivihzakona, mafija svejednako nereiv drutveni fenomen, ali i problem. No, sama mafija nije jedini

6MacKenzie, Norman , Tajna drutva, Beograd, 2002.


11/12

problem. Problem je, ini mi se, to se mafijake metode koriste kao modus operandi iu drugimdrutvenim sferama.


12/12

LITERATURA

1. Abadinski, H.: Organised crime, Boston, 1981.2. Argentine di A.: The Mafias in Italy u: Mafia Issues: Analyses and proposals for

combatting the mafia today (ed. Savona E. ), Milano, 1993.3. Bokovi, Mio: Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998.4. MacKenzie, Norman , Tajna drutva, Beograd, 2002.5. Vuksan Bulat, Teorija organizacije, ICIM, Kruevac, 2001.

istorijski aspekt razvoja organizovanog kriminaliteta u sad

Documents